Својевремено је велики персијски мислилац Ибн Сина знао говорити: „Савршен је човек онај у кога се нађе четворо: вера која га упућује, разум за којим се проводи, порекло које га чува и стид које му достојанство штити“. Ред јудејаца, Есени, који су својим учењем били претече хришћанства, говорили су да верују у logos, који је ултимативан пут ка човеку самом и вери као таквој. Буда је волео да седи под смоквом сатима, промишљајући шта би вера могла бити, а надасве човек сам, и дошао је до закључка да: ,,Човек који много говори о свом учењу, а сам га не примењује, исти је као и пастир који броји туђе стадо“, као и да ,,Оно што јесмо, само је производ властитог размишљања“. У древна времена, на четири стране света, на седам континената, хиљаде људи који говоре различитим језицима повезивала је једна те иста промисао-шта је човек, како се човек постаје, како вера јача дух, како достићи logos. Оно на шта хиљаде и хиљаде мислилаца нису успели да одговоре миленијумима уназад, у данашњем времену ми смо одговорили. Наравно, никад то себи не бисмо признали, а камоли другима, а нипошто, ма и на тренутак, размислили о томе. Одговор је више него јасан, јер се сам намеће, а гласи: ,,Човек је таштина, его, самовоља, човек се не постаје, он то по рођењу јесте, као такав бивствује и прикупља споља (уместо изнутра) свакојака схватања овог света. Све је дато на одабир-свакојаки политикантски манифести, искривљена историја, национализам у свом најискривљенијем значењу, вера у новац, свакојаке пољуљане и извикане вредности, лажна ученост, друштвене касте, знање без знања, уметност у виду кича и шунда...Вере нема, јер нема ни правих вредности, а религија или јача дух или остаје као каква књига чији је садржај одавно застарео, па, што да га поштујемо, боље да му се смејемо“. Питање достизања logosa, због дужине текста, нећу потезати. И тако се данас могу на сваком кораку срести најразличитије врсте ,,човека“- зналаца, лажних учењака, оних незаинтересованих, оне које интересује искључиво забава, нерадника, лопова...И наравно, понешто од овога у сваком од нас. Тако вам се може десити да налетите на ,,човека“ са дивним манирима, великим знањем о свему, који слуша шунд, нацистички је настројен, утилитаран, интересно концентрисан илити егоистичан, али он ипак за себе може рећи да је човек, или тоталну незналицу, који је доброћудан, племенит, поштен. Е ту долазимо до Раскољникове дилеме, парафразиране-убити једну бабу, спасити њеним парама 100 људи, или нек баба живи док се оних 100 злопате. Исус је фино решио ту дилему рекавши да су блажени неуки духом јер је њихово царство небеско. Да ли то значи да је простота мањи грех од надмености и егоистичности? Итекако јесте. Па зашто онда учимо? Мислим, управо зато да би обогатили дух, волели све људе са свим њиховим ставовима какви год да су. Овде би се непажњом могло помислити да кршим горе наведене тезе, али, да сви уче из овог наведеног разлога, не би ни било овог текста.Неки други би, пак, на ово питање о учењу одговорили (наравно, у себи) да уче да би својим знањем и умећем спасили земљу од најезде ,,безбожника“, мултинационалности, илити-раздвојити праве Србе од неправих. Неки, пак, да би били супериорни, неки зато што им околина то намеће, посао, новац, неки...Хиљаде је одговора, али овај велико срБски боде очи, јер је у нашем времену, нажалост, постао најопштији. Очигледно је да постоје две Србије-једна националистичка, тоталитарна и у сваком смислу назадна, и друга-незаинтересована и про-страно орјентисана. Ја лично бирам трећу, не само Србију, већ Европу, свет, универзум. Универзум ултимативног знања, стања духа, вере у самог себе а самим тим и у створитеља свега-верујем у logos.Просејмо кроз сито сва наша знања, веровања, идеале, убеђења. Никако зато што то ја кажем, већ зато што човечанство од тога зависи. Од тога да ли ћемо данас начинити тај корак зависи како ћемо сутра трчати маратон, са нама самима. Оно што је у древном свету називано вавилонском кулом која је стигла до ,,божјег степеништа“, то је его сам.Ко победи его, стекао је logos. Ко стекне logos стекао је себе, у времену.