UNIVERZITET U BEOGRADU

UČITELJSKI FAKULTET U BEOGRADU

NASTAVNO ODELJENJE NOVI PAZAR

SEMINARSKI RAD

SEMINAR IZ FILOZOFIJE

KAKO RAZUMEM POZIV VASPITAČA

MENTOR: STUDENT: Prof. Mile Savić Katarina Marković 2007/ 182.

Novi Pazar 2008.

SADRŽAJ

UVOD------------------------------------------------------------------------------------------------------- 3

KAKO RAZUMEM POZIV VASPITAČA--------------------------------------------------------- 3

Biti dečiji vaspitač je vrlo kompleksna uloga---------------------------------------------------------- 3

Deca vole da istražuju svoju maštu--------------------------------------------------------------------- 4

Deca su najiskrenija--------------------------------------------------------------------------------------- 4

Teorija koja se uči u školi  je važna, a praksa?---------------------------------------------------------5

Uloga vaspitača u vaspitnom procesu-------------------------------------------------------------------5

Šta su deca za vas i vi za decu?-------------------------------------------------------------------------- 5

Poučavanje i ljubav----------------------------------------------------------------------------------------7

Dobar kontakt sa sobom---------------------------------------------------------------------------------- 8

Postavljanje granica--------------------------------------------------------------------------------------- 8

ZAKLJUČAK-------------------------------------------------------------------------------------------- 9

LITERATURA------------------------------------------------------------------------------------------10

2

,,U svakom se čoveku krije mudra snaga graditelja i treba joj dati

maha da se razvije da bi obogatila zemlju još većim ljudima.“

M.Gorki

UVOD

Kada vas neko pita zašto ste odabrali poziv vaspitača, najgluplja stvar koju možete da

kažete jeste da je to zato što volite decu. Pa i pedofili i kanibali vole decu. Zvuči surovo, ali je

tako. Ono što je mene inspirisalo jeste ljubav prema radu sa decom, želja da istražujem njihovu

kreativnost, način njihovog razmišljanja, da doprinosim razvoju njihove ličnosti.

KAKO RAZUMEM POZIV VASPITAČA

Biti dečiji vaspitač je vrlo kompleksna uloga

Poziv vaspitača je na neki način objedinio moju ljubav prema psihologiji i muzici. Vrlo je

bitno posedovati bar osnovno muzičko obrazovanje da bi se pohađao Učiteljski fakultet. Deca su

fascinirana kada im neko svira klavir, harmoniku ili bilo koji drugi instrument. Muzika je ono

što ih motiviše, uz nju ispoljavaju kreativnost,  bilo pevajući, igrajući ili radeći gimnastiku.

3

Takođe, u ovom pozivu bitna je sklonost ka likovnoj umetnosti i književnosti. Kao vaspitač

morate biti pomalo glumac i svaku svoju priču ili pesmu dočarati, oživeti, napraviti od nje malu

predstavu, jer to je ono što deca žele. Oni sami  vole da glume, da dramatizuju, bilo situacije iz

života ili neke druge... Naizgled bezazlene dečije igre doktora, porodice, učiteljice, mnogo toga

kriju u sebi. To je takozvana igra uloga, njihov način da se uklope u socijalnu sredinu koja ih

okružuje.

Deca vole da istražuju svoju maštu

Vrlo je interesantno istraživati do kojih granica dečja mašta može da ide. Posebno je

interesantna bila igra sa decom prvog razreda u koju sam se uključila boraveći na pedagoško-

psihološkoj praksi. Pričali smo o Svemiru, planetama, zvezdama, i trebalo je da se podele u

četiri grupe i da svaka grupa napravi priču. Žao mi je što ne mogu sve da ih prepričam, ali jedna

od priča je bila “o zlom Marsovcu, koji je sišao na Zemlju da ljude pretvara u robove i

kamenje“. Naravno, posle dolazi nezaobilazni junak koji spasava Zemlju od Marsovca...

Ilustracije pomenutih priča su još interesantnije. Čitala sam njihove “strašne priče“, nastale na

isti način, koje su još interesantnije ilustrovane.

Deca su najiskrenija

Ono što je zasigurno veoma lepo u pozivu učitelja jeste ono suštinsko u njemu, a to je rad

sa decom. Oni su u toku školovanja najiskreniji u mlađem školskom uzrastu, najmaštovitiji.

Ovaj uzrast je, po mom mišljenju najinspirativniji za rad. To je poziv koji vas obogati, non stop

doliva energiju ali i iscrpljuje. Moramo imati u vidu da ono što dete stekne, nauči i oseti u ovom

uzrastu, u mnogome utiče na formiranje njegove ličnosti i karaktera. Ovaj posao je  veoma

odgovoran. Dobar vaspitač bi trebalo da bude svestrana, kreativna ličnost, koja se stalno

nadograđuje novim saznanjima. Potrebno je imati veoma visok prag tolerancije, ogromno

strpljenje i sposobnost empatije, odnosno uživljavanja u emocije dece. Bitno je poznavati

psihologiju deteta uopšte, kao i posedovati sposobnost posmatranja svakog deteta kao individue.

Deca mnogo emocija pokazuju kroz igru, crtanje, muziku. Na to naročito treba obratiti pažnju,

jer dečiji crtež često otkriva ono što dete muči, što želi ili potiskuje, a ne govori. Tu se mogu

prepoznati talenti u nekoj od ovih oblasti.

4

Teorija koja se uči u školi  je važna, a praksa?

Kada sam prvi put otišla na praksu, u školu, shvatila sam da je ona presudna za bavljenje

kako ovim tako i svakim drugim pozivom. Teorija donosi suštinske stvari, ali praksa je ono u

čemu čovek prepoznaje koliko on zaista jeste za neki posao. Kada pred sobom imate grupu od

oko 20-oro dece, morate znati da ih zainteresujete, da im održite pažnju, da znate da im objasnite

neke pojmove na način dostupan njihovom uzrastu. Bitno je da budete spremni da odgovorite na

bezbroj pitanja, da prepoznate njihove strahove, da pomognete da ih prebrode. To je ono što vas

u školi ne nauče. Najlepša stvar koju sam doživela za dve nedelje prakse jeste da mi jedan dečak

kaže, “učiteljice” iako sam tek na početku studija.

Uloga vaspitača u vaspitnom procesu

Vaspitači svoju ulogu u vaspitnom procesu usaglašavaju sa opštim ciljem, razvojnim

zadacima I načelima proisteklim iz njihovog uzrasta koje mora biti uvaženo u toku vaspitno-

obrazovnog procesa. Učitelji su istraživači i kreatori svoga rada. Zato učitelj mora kontinuirano

da planira svoj rad i preispituje ga kao i da se permanentno stručno usavršava. Ostvarujući

profesionalni uvid kroz beleške o dečjim interesovanjima, potrebama, rešavanju problema,

postignućima u toku nastave...učitelji vrednuju efekte svog rada. U neposrednom odnosu sa

decom uloga vaspitača je sadržana u spremnosti da uvek:

* podržava dečje inicijative,

* partnerskim odnosom učestvuje u dogovorima i aktivnostima,

* usmerava i oblikuje dečje ponašanje i postupke,

* predlaže aktivnosti, sadržaje i radne zadatke,

* pruža deci neposrednu pomoć ili potrebne i povratne informacije...

Šta su deca za vas i vi za decu?

„Nastojmo da odgajimo decu koja će postati srećna ljudska bića, čije se vrednosti ne

sastoje u tome da mnogo imaju i mnogo troše, već u tome da mnogo budu.“

A.Nil

5

Deca za vas-Grupu dece sa kojom se radi čini tridesetak porodica u istoj sobi, sa različitim

navikama, kulturom, običajima, verom i vaspitanjem, stilovima komunikacije i življenja. U

čitavoj gužvi svako deta je individua za sebe, u svojoj porodici, u grupi u svetu. Zatim, takva,

upravo su materijal za oblikovanje i uklapanje u jedinstven sistem kolektivnog života, da bi na

kraju bila grupa. .

Vi za decu- Vaspitač je za dete mnogo toga, toliko toga, da ako bismo saznali značaj svog

uticaja na decu, pre odluke za ovu profesiju, možda bi smo se uplašili tog saznanja pa i

ustuknuli!

„Veliki čovek pokazuje veličinu načinom na koji postupa s malim ljudima.“

Karlajl

Vaspitač kao autoritet- Autoritet potiče od latinske reči auctoritas što predstsvlja ugled,uticaj;

nadmoćnost; priznata veličina. Preduslov da postanete autoritativna osoba jeste da dobro

poznajete sebe, i naravno, da dobro poznajete decu. Nažalost, ne postoji recept za uspostavljanje

zdravog autoriteta, ali postoje saveti kao što su:

~ uvek uvažite dete;

~ uvek, uvek budite pravedni prema deci;

~ ne ponižavati i ne vređati decu;

~ odrediti kratka i jasna pravila ponašanja i saopštiti deci;

~ reagujte uvek kada pravila budu prekršena;

~ budite jednaki prema svoj deci;

~ najagresivnijoj deci pružite najviše pomoći i pažnje;

~ osuđujte postupak, a ne celo dete na pr.“udario si druga, on je povređen, a ja sam uplašena“

~ priznajte nekad da ste pogrešili, to je ljudski;

~ uvek budite svesni sebe i svog raspoloženja i dece i njihovih potreba.

Ove savete vrlo je lako izreći ali je izuzetno teško ostvariti. Za to je potrebno iskustvo,

razmišljanje i samokontrola. To je filigranski posao koji se može izučiti jedino kroz

komunikaciju i posvećenost deci. Iskustvo i greške su put ka tom saznanju. Neko je rekao da u

knjizi možete preskočiti lekciju, ali u životu NE!

6

Poučavanje i ljubav

„ Poučavanje je moguće samo kroz jednostavno

prisustvo zrele osobe, sposobne da voli“

E.From

Ljubav sadrži brigu o nekome ili nečemu. Ljubav je aktivna zainteresovanost za život i

rast onoga koga volimo. Suština ljubavi je „truditi se„ oko nekoga i pomoći nekome da raste.

Čovek voli ono oko čega se trudi i trudi se oko onoga što voli. Posao vaspitača uključuje 4

elementa ljubavi koje navodi From: brigu, odgovornost, poštovanje i poznavanje. Pre nego što

volite decu i druge ljude morate voleti sebe, jer samo kroz ljubav prema sebi možete prevazići

narcisoidnost. Ideja izražena biblijskim rečima: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“,

ukazuje da poštovanje sopstvenog integriteta i jedinstvenosti, razumevanje sopstvene ličnosti i

ljubavi prema njoj, ne mogu biti odvojeni od razumevanja druge ličnosti, poštovanja i ljubavi

prema njoj.

U Pedagoškoj enciklopediji Emil Kamenov ljubav u vaspitanju ili pedagošku ljubav definiše na

sledeći način:“Budući da vaspitanje kao postupak pretpostavlja lični odnos između vaspitača i

vaspitanika, ovaj odnos, pored racionalnih, ima i emocionalna obeležja. Vaspitanje kao

roditeljska uloga, ili kao profesija, zahteva pozitivan odnos prema mlađima, što podrazumeva

humanost, optimistički stav i pedagoški odnos i ljubav prema onome što jesu u aktuelnom

trenutku , ali i onome što mogu da postanu, njihovim razvojnim mogućnostima i kapacitetima

“neformirane duše“, potencijalima koje treba pomoći da se ostvare u budućnosti. Ljubav

obezbeđuje vaspitaču sigurniji „autoritet“ i dragovoljno prihvatanje uticaja koje vrši na dete od

bilo koje druge vrste autoriteta...“

Vaspitač kao učitelj- Da biste naučili decu nečemu, nije najvažnije da im govorite ono što vi

želite, ili šta je predviđeno programom. Bitno je davati im sadržaje i informacije koje su njima

potrebne i to na način koji je deci prihvatljiv i zanimljiv. Sam proces učenja kod dece treba da

bude kreativno i interesantno informisanje, prilagođeno uzrastu. Dete može mnogo toga da

razume i prihvati ukoliko je prikazano na konkretan i zanimljiv način. Poznato je da i odrasli

duže zadržavaju informacije koje izazivaju određene emocije.

7

Dobar kontakt sa sobom

Dobar kontakt sa sobom znači poznavanje sebe, svojih mogućnosti i ograničenja, znači

posedovanje sposobnosti da prepoznajemo svoje potrebe, da imamo uvid u to kako se osećamo u

određenom trenutku i znamo šta da činimo kako bismo uspeli da ostvarujemo sebe. U

vaspitačkom poslu, spoznaja sebe i dobar kontakt sa sobom, u svakom trenutku može dovesti do

ispunjenja veoma važnih zadataka koji se tiču našeg odnosa prema deci i poslu. To su:

* spoznaja sebe i svojih vrednosti kao osobe;

* preuzimanje odgovornosti za sebe kao vaspitača;

* spoznaja sopstvenog integriteta i uvažavanje integriteta i autonomije dece;

* svesnost o sopstvenim postupcima i njihovim posledicama;

* sposobnost postavljanja jasnih ciljeva i načina njihove realizacije;

* svesnost o sebi, deci i grupi u celini;

* sposobnost razgraničavanja- ko ima problem u određenom trenutku- vaspitač ili dete;

* stremljenje ka uspostavljanju horizontalnog odnosa vaspitač-dete.

Postavljanje granica

Dobra disciplina zahteva vreme. Ako nemamo vremena za decu i ne posmatramo ih

dovoljno pažljivo, nećemo biti svesni trenutka u kome će nam diskretno uputiti apel za pomoć u

disciplinovanju. U društvu u kome se ističe da je razvoj, sreća i blagostanje svakog pojedinca

uslov napretka čitavog društva, disciplina treba da ima oslobađajući karakter. To zažnači da se

dete u njenim okvirima oseća sigurnije, oslanja na proverene i opšteprihvaćene vrednosti i

usmerava svoje napore u konstruktivnom pravcu, što povoljno deluje i na njegovu ličnost i na

sredinu u kojoj se nalazi. Tada dete ispred sebe ima jasno određen sistem vrednosti i pravila u

kome mu nije teško da funkcioniše. Kada dete zna šta je dozvoljeno, a šta nije, ono predviđa

koje će ponašanje izazvati odobravanje odraslih, a koje njihovu kritiku. Tako rasterećeno

neočekivanih reakcija odraslih, detetova energija ostaje slobodna za bavljenje onim poslovima i

aktivnostima koje ga interesuju i koje voli.

8

ZAKLJUČAK

Ovo je osvrt na neke stvari koje većina studenata zna pre upisa na fakultet, ali je bitno

podsećati ih se, jer možda ponekad zaokupljeni ličnim životnim problemima, emocijama i

svakodnevnim kontaktima sa raznim ljudima, možema ih izgubiti iz vida. Bitno je shvatiti

složenost ovog posla jer tek kada imamo pravi uvid u neku situaciju, možemo da se postavimo i

delujemo na pravi način. Razumevanje složenosti i izazova karakterističnih za posao koji ćemo

obavljati, trebalo bi da doprinese potpunom prihvatanju odgovornosti. Ukoliko budemo svesni

mogućih posledica neodgovarajućih postupaka, sigurno ćemo više razmišljati i analizirati sebe i

druge osobe sa kojima radimo.

Važno je pored složenosti i težine, otkriti i lepotu učiteljskog posla. Deca su nevina i

čista i na ovom uzrastu najčešće nemaju svesnu nameru da nas povrede, ali zato umeju da pruže

ljubav i toplinu. U prosveti povratne informacije o radu su vrlo brze. Reakcije su vrlo vidljive i

kad su pozitivne i kad su negativne. Nagrade za uspeh su velike i dobijaju se kroz osmeh, ljubav,

toplinu i suze pri rastanku sa učiteljem, a kazne se reflektuju kroz prezir, otpor i nepoštovanje, i

onda su vrlo bolne.

„Bog nam je dao decu da bi imali ruže u decembru“

9

LITERATURA

1. Vučić, L. (1982) :,, Pedagoška psihologija“, Savez društva psihologije Srbije, Beograd.

2. Đorđević, D. D.(1988) : ,, Pedagoška psihologija“, Dečje novine, Gornji Milanovac.

3. Kalaba, L. B. (1997) : „ Vila“ , Prosvetni pregled , Beograd.

4. Kamenov, E.(1998) :“Pedagoška enciklopedija“,Zbornik, Sloboda, Vršac

5. Stojanović, B. (1997) : „Istraživači dečjih duša“ , Dragon, Novi Sad.

6. Stojanović, B. (2007) : „Istraživači dečjih duša-drugi deo“ , Dragon, Novi Sad.

10