Системи гајења и резидбе шљиве

SrsrpurGAJENJA I REZIDBA

SLJIVEDr Nikola Miiii, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovii

IiiI

iI

t,!t

ilitIt

rI

iII

I

MINISTARSTVo PoIJOPRTVREDESuaeRsrve I voDopRrvREDE REpusrrKE SRsI.In

posEBNr pROJEKTI zA sAvnrolewu sluZeu

a

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA SLJIVEAutoriDr Nikola Mi6i6, dt Gotdana Durii, nr Milian Cvelkavi4

Sve cfteZe uadio prof. dt Nikola Mi6i6. Sve fotogrctuPsu a onalne izuzav bbqrchja 6 37 i 52Kotisiente c4p2a t laogaliia bez sagla'nasli dulot a

Likovno-grafidki urednik: Zo Qn Jure!, akadems4 slikal

SramDa: Grali a JUPFS - ca ca|. e mait LJt es @ pll yu' Dagatevsa 13. 1032)227 447

2005.

Tirai 5000

tsBN 86-83575-34-9

-- -: ti:; ;:;; ,P-;; iu:;<j;No D @n:-m {

2006iar.ar Gcdrr'e9 60t' itus! 23.n

--ts.p; i;"F, ,, -*,'@A v"^

Pogledajte.

U kom vremenskom Periodu senalaze stabla u va'em voiniaku?

1990

17 50

POSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

1850

tt{

Prislup

Ttadicionalni nacin gaienja 5liive u Srbiji

Produklivnosl i cena na berui

0snove koncepla savremenih sistemagajenia Sljive

Biolo5ke prelpostauke za uvodenjesistema gajenja ,,na dohvat ruke-'

Biolo5ke osnove pomolehnike Sljive

Sislemi gaienja Sliive

Kombinacija sorta/podloga

Podloge

Sadnice za podizanje intenziunih i

visoko inlenzivnih zasada Sljive

Razmak sadnje

Uzgojni oblici

Kombinovana piramida

Transferzalni "Y" sislem (Tatura lrelis)

Vilko vreleno i njegove modifikacije

Tro- i ielvoroosovinske strukture

Rezidba Sljive

0p5li principi rezidbe vofaka

Soilne speciliinosli u rezidbi Sljive

5tlivaDr Nikola Mi6id, drcodanaDu i, m Miljan Cvetkoi6SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

2

Pristup

Suiva je nasa tradicija, naspratilac, priqutan na ovom prostorukoliko imi. Sljiva na poseban nadinprida o nama, nagem poimanjuZivota i filozofije :ivljenja. To je leko-vita voika koja nam je nekada bilahrana, medicina i izvor raspolozgnja.Danas Sljive praktidno nema. Sljivavi6e ne rada, Sljiva se vise ne bere,nema suve Sljive, ne pravi sepekmez, nema stare Prepedenice i

"vruie" zapedene Seierom koiinagoreva na uzarenom Zaradu kakobi u zimskim danima zagrejala idusui telo. Danas uzvikujemo: "Ko vasSljivi". Ako Sljiva i donese nestoplodova oni se pretvaraju u naSu"crkavicu", brlju, koja uzima zivot,pamet i zdravlje.

U demu je problem? Sta se todesilo izmealu nas i Sljive? Problemje u naSojtradiciji. l\ri smo naudili dagajimo Sljivu, alitako da oko nje niStane radimo. Kada kazemo gljiva mimislimo na pozegadu. Naudilismoda je razmnozavamo izdancima, daje kalemimo na izdanak. Sa setomse seiamo kako je nekada svakegodine radala u bastama, okosvinjaraca u obali iu strani. Nisitrebao nitidaje prskas, dubris, ni5ta,samo sadekas da sazri i omlatis ih.One modro - plave, prekrivenevostanim pepelikom, raspuknu seiilibarno Zute, lepljive od Seiera i

arome. Ovoliko tovara po stablu,onoliko kazana ijoi vise litara pokazanu, sta da vam pridam?

Dakle, od Sljive danas imamosamo pridu. Na$e komsije, koje nisuni znali sta je gljiva kada smo miizvozili pekmez - bestilj, suvu Sljivu,kada smo mi "zlatnom kagikom" jeli

slatko od Sljive, e bas tiato nisu imalipojma sta je to prava Sljiva, danaszaraduju novac baveci se proiz'vodnjom Sljive. lvli imamo pridu oSljivi, znamo sve o njoj ivise. Anovac, novac od Sljive zaraduju oni5to ne znaju da Sljiva ima duSu, daje Sljiva naSa auvarkuia ida je Sljiva"Sljiva a srpska".

Prida o Sljivi kod nas mogla jepodeti i obianom konstatcijom da ieto voika po kojoj je Srbija bilaprepoznatljiva u Evropi podetkomproilog veka, kao 3to je to danassludaj sa malinom. Ako sa malinomjos uvek i zaradujemo nesto novca.moramo se pitati sta se to desilokada smo od najpoznatijeg izvoznikaSljive u Evropi, izgubili Sljivu kaokulturu, idanas je nemamo dovoljnoni za svoje potrebe? Dogadanja susasvim prepoznatljiva. Dok su dn gi

radili na usavrsavanju, razvoju i

duvanju proizvodnje koia donosinovac, mi smo smatrali da je to takopo prirodi stvari, i mislili smo damoZemo samo uzimati, i da tu niStane treba menjati. Oiito, dok su tidrugi radili i razvili proizvodnju mismo stajali po strani i gudili pride oistoriji Sljive.

Ova bro$ura napisanaje za ljudekoji iele da naude da gaje aljiw i dasa tim poslom zarade novac. Sljivaje veoma zahvalna poljoprivrednakultura koja omoguiava sigurnuproizvodnju, a time i zaradu. Akoovu brosuru uzimate iz ljubavi Femavodarstvu, iz ljubavi prema aljivi islidno, odmah odustanile. Ovabroaura napisana je za ljude koji suspremni da naude, za ljude koji suspremni da zamene priau o tradicijii ljubavi sa radom, za ljude koji suspremnida rade izarade novac i nataj nadin stvore novi Zivot za sebe i

druge oko sebe.

l,4inistarstvo poljopriwede aunarstva i vadapriv.gde Repubtke srbuePOSEBNI PRAJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

5tltvaDt Nikola Mi6i6, dr cotdanaDuric, nr Mjtjan CvetkovicSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Tradicionaln i naii n qaien ia

'ljive u Srbiji

Tradicionalni naiin galenja Sljivekod nas u 95 7o zasadapodrazumeva samo sadnju i potomostavljanje da se spontano razvjiaiuirastu Slo se moze opisali kao

'pasivno aekanje da podnu da radaiu.Kada donesu plodove stabla semlate motkama jto je jedinitretmanposadenih stabala.

Razmaci sadnje su ekstremnoekstenzivni od 10,0 ,i 8,0 m do g,O

6.0 m. Veoma retko se sadi narastojanju 6,0 ' 6,0 m, a sadnja narastojanju 6.0 .,4,0 m smatra segustom sadnjom? Recimo odmahovde da je u zemljama kojeproizvode i izvoze Sliivu standardnirazmak za gajenje na podlooamaslidnim sejancu dZenarike od 3,52,5 m do 4,0 ,, 1,5 m. To znadidaje kod nas iskoriSienost zemliiinoopotencijala u zasadima $ljive'u -proseku 5 puta manja u odnosu nastandard u razvijenim zemljama.

Sl. 2. !or. d' ,./. .oo -",, -.,.-..1. zdsao ja.p (o e o 'eooa..t.-aqp.o..o.a N". .,,.J._a/d "di .-Doao-r.A00goa:- o.o - (. -d \.po tot.anoatot Do. a - a a . a - \a.eqo. . u prc . . oon t /a.ada''::"" :! :.:1: " "';.Ji,3!, j 17:,[,., ,:::i:;2 ". "'..-!' ^"

Sl. 3. -.da . o-d d- ftp H- . aDta stt.rF L rodu a ra^a oa sd ara staotd\add donps- a odat e Or d|o aot atu p odor t moou od se,9'"a 54.-o zd a - adu aod usla.o- 02 s,J pt Ftdd^ a;ti t,apd np;, u bc,nD'ozvoo^ -d'ohodL.'asttajtenj u \ttn- F-.aprttm z.n\ama Dado 'FKt- n . udzolom dt2aver t\,41a. e^...r.Datd u as.a,.tp p:mi^.n ,nenuman postupaA p,ema ovoj ptenenrlaj b4ct

3st. 1. Ga/enie lrive na tndicionatan natnKoo nas podQzumeva da se atiiva sadi uaqtadt u ba;tana u Aale se zaivaralu sv n1e

t av.e. Paste sadnte slrbla 5e ne tt-.tDr)nina koji neain rastu spontano. aplodonoienle le izvan bito kakve kontrcte.]<ada rade pladavi se pokupe t sve astaie

'''' "* "' o " E:[[:!; iu ;'#{ f!,ii,,';.{xl,f i s :;i fl'J [",8:ii:,

SgivaDt Nikola Mitii, dr Gordana Dui6, mt Miljat Cvetlat iSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

4

Sl. 4. Kvatitet pbdova je kljuianza nastup na tr itu. standardnii adgovarajuai izgled pladavasorti: A Poz-"gaia, B-Stenlei,C-HanitaiD-Al ta n ova renkloda. U at i tesotlnu nzliku u krupnodi

Produfuivnost i cena na berzi

Proizvodnja Sljive u nasimuslovima moZe se opisati i kao,,sakupljanje plodova". Agro- i

pomotehnika praktiano ne postoje.Sljiva se sadi i ostavlja da spontanoplodonosi i tada se pristupaprikupljanju plodova - tresenjem ili

potkupljanjem. Gotovo zanemarljivaje pojava uspostavljanja kakvogtakvog sistema gajenja, koji suobavezno ekstenzivni a time za ovuproizvodnju i neekonomidni.Produktivnost u nasim uslovima niiemerljiva jer se gajenje Sljive kod nasne moze ni definisati kaoproizvodnja. O tome najbolje govoriprimer i2 1997. godine kada je Institut"Srbija" ugovorio isporuku 5800 t

Sljive za Nemadku po odlidnoj ceniod 0,435 €/kg. Berbu plodova,kalibraZu i pakovanje kontrolisala jestrudna sluZba na terenu. Posleisporuke prvih 10 t kupac ieobavestio Institut da ie manje od 50

'/. plodova jedva zadovoljilo trieneuslove te da su ostali plodovi otiSliu preradu i ukoliko sledeia isporukabude istog kvaliteta da ie otkazatinarudzbu. Odmah po isporucinarednih 10 t Sljive posaoje otkazansa konstatacijom da je odigledno dase kupcu isporuduju plodovi koii suosteieni tre6eniem ili prikupljani pozemUi. MenadZment lnstituta jemorao znati da samo u sastemimagajenja,,na dohvat ruke" plodoviSljive mogu imati potrebnu krupnocui mogu se brzo i kvalitetno brali sastabla.

Plasman ili prodaja plodovapredstavljaju f inalizacil'u procesaproizvodnje. Na berzi, cena plodovase uglavnom odnosi na Plodove kojise prodaju u marketima, odnosno,plodove ubrane rukom, sortirane i

upakovane na odgovaralucl nacln.Plodovi koii su brani "mladenjemstabla", plodovi koiima je probijenapokozica, koji su napukli, koji cure,plodovi na kojimaie voitani pepeljakobrisan, na kojima se vide oiisciprstiju, plodovi dija dozrelost,krupnoia i druge morfoloske osobinejako variraju, nisu roba koja ce naciput do kupca.

ZA USPEH U REKOI'STRLKCI l I INTET\ZIUIANTU SROZVODNJE.NFOPHODNO IE DA I NASI PROIZVODAO KONACNO TrvA]T

DA JE SUIVA POUOPRIVRIDNA KUIjIT]RA

Mh6tarst\o paltop4\poe. sttaa,srva t ,/adaptved. ReDubltke S!biiePOSEBNT PROTE^TI ZA SAV/- lODAVNU Sl U73U

SljivaDr Nikola Miiii, dt Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovi'SISTEMI GAJENJA I REZTDBA

Da bi se plodovi mogli ubratirukom stojeii na zemlji stabla morajubiti u sislemu gajenja ,,na dohvarruke". Nadin gajenja osnovni jeproblem sa kojim se srecu nasiproizvotladi. Sadni materijal je druginajveii problem kafo sa 3tahovistazdravstvenog stanja tako i sa

stanoviSta njegove prilagoclenosti zapodizanje intenzivnih sistemagajenja. lpak, bez obzira da li imamokvalitetan sadni materijal ili ne,sistemi gajenja koji su zastupljenikod. nas. u osnovi su nepodno6ljivoeKslenztvnr.

trZB:r.r;!;1":.*jre cene sliive, jabuke ikruike u znaiainijim trgovaikim ipotroiaikim centrima Nemaike 47 nede4a

Proizvod Hanbug Mhdren

nxn rrttx min ma<

Mesb Dijilrrchptoiaodrje (tnm)

Kntlo

Stlira

Sala I\4aiia

l\rlniarc

65 -70

70 -75

Ihlitr

If,liia

ft,rija

Bertin SffiEilt

min mo< min ma

I\{asa(ke)

5305

279

216100 2n 305 190

100 279 305 2tR 216 Ul356 M

254 305

254 305

508 457 559I00 457 610 254

Sl- 5. Cena razliiitih sorti iljiveu marketima u Nemaikoj. Uvreme najvece ponude Eljive,cena se krcce od 3.0 - 4,0€/kg,bez abzira na sonu. Foloorafiesu snimljene u okolini Gizeia2003. godine. VaZnoje primetitida softe japanske iljive (Prunossalicina L.) koja je prcplavitaevrcpsko ltZiate, ne mogu biltn i h a kv a k o n ku rc n c i ia ew ooskoia\ivi lPrunus domAsticaL.). '

Ministarctvo potjoprivrede, sumarstva i vodoprNrede Republike SrbiieposEBNt pRoJEKTt zA SAVETzDAVNU sLUzdu

sljivaDr Nikola Micic, dr Gordana Durii. mr Mi,zlr Ct'eic;aSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

6

Sl. 6. Plodovi d/enarike branirukom u markettma uNemackoj prodap se po ceniod 2,90 €. MoZe li bilo kojiproizvodai gljive u Srbiji ostatiravnoduian na iinjenicu dase niihova,,fenomenalna"oo2i:aaca lisltna ,,mlacena ),'ne m-o2e prodali tu po ceni od '0,25 €, a neka tamo ,blutava"d2enarika prodaje se Po ceniod 2,90 €. Mo2emo li se sadazapitati u iemu je Problem, ilii dalje stojimo na stanovi4tu daje branje gljive tukom. Pa i -dzenarike, nepotreban Posao l

Sl. 7. Kvalilet irive je kljuAanza potavu na tr2iilu. lzlozbe im t) di sob n a og I ed a ni a v a,a nsu faktor u podizanjuko n k u re n tske sP o so b n o st iprotzvodaia. Na lotograliji sevidi detali sa izloibeoroizvodaia Sljive u regiiiPrijedor, Gradigka i Banjaluka.na Poljoprivrednom sajmu uBanjaluci.

Sl. a. Grafiiki p kaz proseinihvele prod aj nih cena pojed ini hsofti eliive na berzt uHamburqu. Jasno se vididasoie raiog perioda dozrevanjaimaju najveiu cenu. Kako seperiod zrenja krece Premamesecu avgustu cena opaoada grupe sant kole oozrevalUsa stenletom. U Petiodu zrenlasorte slenlel Ponuda Eliive ie inaiveca ier se na trztSIu nalazli€tiiva ii zapadno evropskihzematja. Od trece dekade.,avgusta pa nadaue cena stltveponavo po4azule tendencuurasta.

Sljiva u marketima u zemljamaEU ima izvanrednu cenu koja uoroseki iznosi od 2,5 - 4,5 €/kg. Naberzi u novembru mesecu Sljiva sekupuje tri puta skuplje od jabuke(prosedna cena jabuke, bez obzirana sortu, iznosi 1 ,49 €/kg), i nestovi5e od dva puta skuplje od kruSke(prosedna cena kruike, bez obziana sortu, iznosi 2,65 €/kg).

Kao posebna prepreka za nastupna tr2istu kod nasih Proizvodacapredstavlja pitanje sorti koje se galeza prodaiu. NaSi proizvodadi imajusvo.le mi5ljenje, a ono se zovepoZegada. Neverovatno je koliko nepoznajemo sta je to trziste. NaSi

liudi bi hteli da se kuPci Ponasaju6nako kako oni misle da ie zakupca najbolje, dime ustvari zahtevekupca u potpunosti ignoriSu.Kupac daie novac za ono sto seniemu svi-ata bilo da su to kruPniplodovi lepog izgleda ,,bez ikakvogukusa" ili ,,bljutava" d2enarika,svejedno je, dakle, kupac cekupiti samo ono sto se njemusviala, i ne treba biti naivan i odekivatida ie kupac platiti Prodavcu za onosto se prodavcu svicla. Dakle,proizvodadi moraju odustati odprepotentnog I arogantnog. a uosnovi gubitnidkog stava, da oni boljeznaju od samog kuPca sta kupcutreba.

U proizvodnji Sljive zaradiiemonovac samo ako Proizvodimo onosto trziSte trazi, a to su dugoroenogledano rane sorte Sljive kojedozrevaju do podetka avgusta i sortekoje dozreva.ju od Prve dekadeseotembra.

Minf,tarslva paltaDrtvrcde. sumarstva i vado7ivrede Republihe SrbiePOSEBNI PROJLKTI ZA SAVF I ODAVNU SI UIBU

SljivaDt Nikola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Mitian CvekoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Osnove koncepta savremenih ali znadajno veii prinosi po jedinicisisfema gajenja Eljive povrsine zasada (prinosi od 20 kg

!3 1!! 1 ;-"0':Xlfl:,1''no'" oo

.,Vocarskaproizvodnjapredsravrja ;d:il1'3Jlr1'3;"m::1zujedan od najprofitabilnijih vidova

Sl. 9. Galiaki pnkaz odnosavtstne stabla u zasadu iekonomiCnosti takveptoizvodnje. Samo stabla nadohvat ruke mogu dati puneekonomske efekte. Kod iljiveu zasadima na dohvat rukevisina stabala dosti,e od 2,7 -3,0 n u nekim kombinacijamai do 3,5 m. Za ove zasade toje gonja granica.

poljoprivredne proizvodnje, a danas,i .iedan od realnih programaekonomske revitalizacije ruralnihpodrudja. Kljudna je dinjenica daveliiina zasada u ovom konceorunije ogranidavajuii faktor. Ovde semisli na visokointenzivnu, integralnuvoiarsku proizvodniu (lPV) ookonceptu 2asada ,,n'a donvdi ruke .

Za tealizaciju ovog programaneophodno je da poljoprivredniproizvotladi ili oni koji imaju nameruda investiraju u ovaj profitabilanposao, znaju da sve Sto su naudili ovocarskoj proizvodnji do pre deseraKgodina, moraju da zaborave i oamoraju da prihvate potpuno novinadin i rada i razmiSljahja, ako uovom poslu Zele da zarade novac.

Proizvodnja Sljive po novomKonceptu gajenja, u zavisnosti odsorte, moZe da obezbedi zaradu od3500 - 5500 €/ha. Osnovni razroozbog kojeg ovaj program nef unkcioniSe jeste nepoznavanje oveproizvodnje od strane poljoprivrednihproizvoclada i Sire. Dakle. probremJe u neznanju, koje se prikriva saprepoznatljivom priiom o tehnologijigajenja Sljive kao tradicionalnomopredeljenju proizvoclada.

Savremena, visokointenzivna I

integralna, voiarska proizvodnja posistemu "na dohvat ruke" urazvijenim zemljama ima slede6ekarakteristike:. broj voiaka po jednom hektarukrece se od 2000 do 4OOO dimese postiZe manja pojedinadnaopterecenost stabla sa rodom

SL. 10. Sav.emenl s'stemi gajenja omogucavaju 3 6 puta vece prinose _oonose na ktastcne vocnJake. Buduci da se u sistemima qaEnia,,na dohvatruke" ptodovt betu ipakuju. nJihova veleprodajna cena jelridd pet pula vecau oonasu na ptodove brane tre'enjem ili .nlacenjem- stabata.

Minislarstvo poljopnvrede. Sumarslva i vodoprivrede ReDUbllke SrbiiePoSEBNI PRoJFKTI zA SAvFToDAvNU sLUzdu

SljivaDr Nikola Miii6, dr Gordana Duric. mr Milian CYetkorrSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sl. 11 . Beba plodova predstavljakitiinu lazu u realizacijivoiarske proizvodnje. Kvalitetberbe i uiinak, tri puta su vecikod sistema gajenja "na dohvatruke" nego kod visokih stabala- klasiinih uzgojnih oblika.Takode, fiziiki napori beraaaznacalno su manlt.

dohvat ruke" - stojeii na zemlji, bezupotrebe merdevina, platformi i sl.,dime se Droduklivnost ovih zahvatapoveiava za tri puta, a preciznost i

kvalitet tretmana stabala viSestruko;. fizioloSka konstitucija plodova jeoptimalno izbalansirana povoljnimodnosom broja listova po jednomolodu:. kontrola formiranja pupoljaka zanarednu vegetaciju, u stvaripredstavlja programiranje rodnogpotencijala stabla iz godine u godinu.Time se ovaj proces nalazi podpunom kontrolom proizvoclada Stoznadi da stabla imaju rodne pupoljkei plodonosne su svake godine;. integralna proizvodnja voca (lPV)je ekonomidna proizvodnja visokogkvaliteta proizvoda, u kojoj prednostimaju ekoloSki najsigurnije metodekoje minimiziraju nepoZeljne efektei upotrebu agrohemikalija u ciljusigurnosti Zivotne sredine i zdravljadoveka;

. kvalitet plodova je vise od 80 %plodova prve i ekstra klase na nivouzasada (plodovi su tipidno obojeni,propisanih standarda ujednadeni povelidini sa minimalnim oSteienjimai kalom u toku distribucije.);. veleprodajna cena plodova jeniska zbog visoke produktivnosti(visoki prinosi, manji utroiak radapo jedinici proizvoda) Sto daje visokukonkurentnost na triiStu;o sa odgovaraju6im kvalitetomsadnica plodono5enje podinje udrugoj godini nakon sadnje, a punoplodonoSenje se postiZe u detvrtojili najkasnije u petoj godini.Realizovan prinos u prve detirigodine dovoljan je da se u potpunostiotplati investiciono ulaganje.

Zbog dinjenice da na5ipoljoprivredni proizvoaladi imajurelativno male posede neophodnoje da se usmere na proizvodnjuupravo onih kultura koja imaju visokuakumulaciju po jedinici povrSine.

I

Ministarstvo poljoprivrede. Sumarstva i vodoprivrgde Republike SrbiiePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

sljivaDr Nikola Miiii, dr Gotdana Du i, mr Miljan CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sl. 12- Rezidba u sistemuga|enja "na dohvat ruke"zahteva tri puta manje radnihiasova od rezidbe klasiinihzasada. Kvalitet rezidbe imoguinost p mene detaljnihzahvata u pomotehniikomtretmanu niskih zasada mnogosu veii nego kod visokihstabala. Pri tom koliiinaodbajenog drveta, a time igubitak znaiajnog dela zivotnihaktivnosti ( ish rane ) voike,mnogo su manji kod sistemagajenja "na dohvat ruke".Takode. fiziiki napori rczaCaznadajno su manji.

Sljiva je vocna vrsta koja danas imaveliku potraZnju. Posebno naSaSljiva, jer ne treba izgubiti iz vida daje zbog velike potraZnje i ogranideneponude u razvijenim zemljama do5lodo znadajnog Sirenja sorti japanske

Sljive, koja objektivno ne moze bitikonkurentna evropskoj Sljivi, ali mimoramo imati veliku proizvodnju, ukontinuitetu sa branim plodovima i

pakovanjem po EU standardima.

Bioloike pretpostavke za uvodenie sistema gaienia,,na dohvat ruke"

Osnovnu bioloSku oretoostavkuza plodono5enje voiakapredstavljaju generativni pupoljci,odnosno rodno drvo voike. Prispontanom razvoju stabla formiranjepupoljaka u osnovi sledi biolo5kezakonitosti u interakciji sa uslovimaspoljne sredine. U projektovanjuintenzivnih i visokointenzivnihsistema gajenja kao primarni zadatakpostavlja se Sto brZi ulazak uplodonoSenje. Ovo se najlak5epostiZe ako kao modifikator rastahabitusa voiaka imamo podlogeslabe bujnosti. Ako ne postoje takvitipovi podloga, onda se otvara pitanjekako da bioloSku predispozicijuvocaka. da u prvim godinama rasta

Idominantno razvijaju vegetativneorgane, preusmerimo ka procesimareproduktivnog razvoja. Dakle, nakoji nadin se moZe predominantnavegetativna aktivnost usmeritt Kaprocesima diferenci.iacijegenerativnih pupoljaka na odredenimpozicijama na stablu. Upravljanjemprocesima slamanja vegetativneaktivnosti, na radun plodonosenja,mi moZemo odrediti moguce granicerazvoja stabla i odrZavati ih u sistemuna dohvat ruke.

Odr2avanjem stabala Sljive sapomotehnidkim zahvatima na visini,,na dohvat ruke", uspostavljaju seindukovani odnosi rasta i razvoja kojina odigledan naiin znadajno utidu-

Mtnistarstvo poljoprivrede. Sumarstva i vodoprivrede Republike SrbiiePoSFBNI PRoJEKTI zA SAvETjDAVNU SLUZEU

sljivaDr Nikola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Miljan OEtkoyESISTEMI GAJENJA I REZIDBA

na usvajanje ovog koncepta odnosno,sistema gajenja.

u spontanom rastu i razvojuhabitusa vo6aka najizraZenija bio-loska zakonitost je samozaguSivanjei samoproreclivanje. Manifestacijaove zakonitosli ispoljava se krozoromenu strukture obraslosti duZskeletnih grana i na stablu kao celini.Posledica ove zakonitosti jeste dase na slablima, posebno uunutra5njosti kroSnje javljaju ogolelezone - zone u kojima je do5lo doodumiranja tadaka rasta i prestankaf ormiranja obrastajucih prirasta.

Stepen razvijenosti pojavesamozaguSivanja i samoproredivanjaizr aZav a se koef icijentomproduktivnosti krosnje (Sl. 13).Koef icijent produktivnosti krosnje,

Kpr,= Ukupna zapreminakroSnj e

pokazuje koliki je deo kro5nje uprocesu aklivne diierencijaciievegetativnih i generativnih tadakarasta, i njihovog rasta i razvitka(neproduktivni deo kroinjepredstavlja zona ogolelih skeletnihi poluskeletnih grana u unutrasnjostikroSnje). Kod spontano razvilenihstabala zasenjivanje, a usled toga,i ogolevanje unutrasnjih delovakro6nje je najveie. Kod klasidnihsistema gajenja ogolevanje je jednimdelom smanjeno uz primetne razlikeizmeclu Diramidalnih i kotlastihuzgojnih oblika. Maksimalnavrednost koef icijenta produktivnostikrosnie. a to znadi da na stablu nemagrand bez obrastajuiih prirasta,moZe se postici jedino kodvretenastih uzgojnih formi.

satilllIU

Sl. 13. Koelicienl poduklvnostikroinje razliiitih sistemagajenja. Kod spontanorazvijenih stabala (A) samojedna trecina krcSnje jeproduktivna, kod klasiAnihuzgojnih formi (B) produktivnoje do 60 '/. krognje, a kodvretenastih uzgojnih lotm (C)celo stablo sa svim grunamaje produktivno - nema ogolelihzona.

4u= 0,33

Razvojem savremenih sistemagajenja, iako je postignuto dakoef icijent produktivnosti krosnjebude jednak 1 , ispoljena je potreba

0,60

daljeg smanjenja razvijenosti stabala,pa je kao temeljni pokazatelj biolo5keproduktivnosti usvojen lisni indeksstabla. Naime pracenjem nzvoia i

Ministarstvo poljopriwede. Sumarstva i vodoprivrgde Republike SrbijePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SljivaDr Nikola Mi6i6, dr Gordana Durii, mr Milian CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIOBA

usavrsavanjem tehnika formirania i

modif ikacija vretenaste uzgojne -

torme uoeava se potreba i daljatendencija u smanjenju velidinestabla (Sl. 14),bez obzira Sto nastablima nema ogolelih zona.

Smanjenje dimenzija stabla dovisine "na dohvat ruke" bez oaoabruto produklivnosti, odnosno oezsmanjenja prinosa po jedinicipovrSine zasada ostvareno ieiskljudivo poveianjem broja-biljakapo Jedtntct povrsine zasada, a timei poveianja aklivne lisne povrSine,odnosno, lisnog indeksa. Dakle,smanjenjem dimenzija habitusa ipove-canjem broja stabala po jedinicipovrstne zasada, smanjuje sezapremina kro5nje, odnosno ukupna

zapremina krosnji u zasadu ali, seproduktivna lisna povrsina po iedinicipovrSine praktidno smanlule lamoneznatno (Monney et al., 1993).

Lisna povrsina stabla predstavljaosnov Zivotnih aktivnosti voike r

potencijal za produktivnost. Tako jekonadan pokazatelj odreclenoqodnosa izmeclu rasta i rodnosti svakekombinacije sorta/podloga, ustvariodnos izmealu lisne povrsine ili brojalistova i broja plodova.

. Pitanje aktivne lisne povr5ine koja1e osnova za funkciju biolo5ke proou-ktivnosti, predstavtja ktjudno pitanjei za definisanje razliditih uzgojnihtormr pre svega kroz eliminacijuuslova zasenjivanja izmeclu susednihstabala i redova (Sl. 15).

I

112000 st!b/ha

J000st b/h.

sl. 14. GafiAki prikaz odnosa vetiiine zaprcmine krosnie td.uKupne zaprcmine kroanji u zasadu (b) i velicine produktiiiesne povrstne po ledtnici povr.ine zasada @). kod Sest razliiilih

gusuna sktopa. Na osnovu datih parametara vidi se da iepovecanlem gusttne sktopa od t S00 do 6000 stabab hezapremtna kro'nle pojedinainih stabala smanienia za 1Ox.uxupna zapremtna kro'nji po jedinici povraine zalsatja smanienale za 3x. dok le aktivna tisna povrgina po jedinici povrsiiezasaoa smanpna samo za S/".

sl. 15.. Uticaj raztiiitih uzgojnih obtika na stepen zaseniivaniaDazntn debva stabta: !4manie zaseguelii lgranicni ugab?sel|yanjq.ie9s'-p@!9!L! poreli- Sansavini. t988f,--

5 5000stab/ha

l'[ffi i*"*

,.. 6000st h/h!

iffi"'*'**

'''' "'u'"'"o o'r o o'{{?E,uf Eil{ilf i,,:l'!xJLTT :; i,r,! gri:!!""

5ljivaDr Nikola Miiii, dr Gotdana Du c, mr Miljan CvekovcSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

" /^r.:,L*a:: fffi.'i 00,,,*, *assN1

Da bi sv delovt krognte bilio s v ali eiidiliTi o nEi alds c utnlenztlela DreKO 5U "/o OO e ./,./ v 15

dt rektne sve osn, m ak st mat n aitiffi Ii I InoATft; nenie odz n il .F "' 248 (zwot ta 6t"t 1

224 1zo"t"1 t2o 1zt"r"'1

Sl- 16. Zavisnost trajanjadirektnog osvetljenja krcEnjeod njene visine u odnosu naSirin u slobod nog medu red nogprostora. Traj anje di rektn ogosvetljenja nadzemnog delavodke srazmerno opada sapoveianjem visine stabla. Uuslovima d nevnog osvetlje nj apri odnosu visine krognje islobodnogprohoda2:1direktna osvetljenost celekroinje traje 3 iasa i 24 minuta(28o/o), a njene gornje polovine5 iasova i 24 minuta (45o/a).

Trajanje direktnogosvetljenja krosnje

gomje. polovrne

*a gv.) s48 15toto'1

Pregledom razliditihekolo5kih i drugih uticajana gradu lista i parametrelisne oovr5ine. a u vezi satim i efekte svetlosti prirazliditim dimenzijamanadzemnog sistema i

karakteristikama uzgojneforme, jasno se moZezakljuditi da u svimkombinacijamaDosmatranih odnosa. niskizasadi imaju izraZeno boljeoarametre lista i lisneoovrsine od visokih stabalai od klasidnih nadinagajenja. Upravo na boljimparametrima lista i boljojpoziciji lisne povrsine, niskizasadi ili sistemi gajenja"na dohvat ruke". imajubolju produktivnost a toznadi i redovnu rodnost, uodnosu na klasidnesisteme gajenja, a da nepominjemo visoka stablau soontanom rastu.

12

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike SrbijePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SljivaDr Nikola Miiii, dr Gordana Duric, mr Milian CvetkovicSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Biolo{ke osnovepomotehnike Sliive

Osnovu svih pomotehnidkihzahvata predstavljaju zimski pupoljcivocke. Jasna predstava o katego-rijama pupoljaka. njihovom formiranjui njihovom prisustvu na razliditimkategorijama prirasta i na razliditimpozicijama na stablu uvod su -razmi5ljanje o rezidbi voiaka. Pitanje

ocekivane reakcije i meclusobneuslovljenosti paralelnih procesa,a posebno kompetici.iskih procesasa stanovista usiova za rast i razvojpoledinih organa, a pre svega ciljnihorgana. sa procesom diferencijacijegenerativnih pupoljaka za narednuvegetaciju. osnov su za definisanjezahvata koji ie se u datim uslovimaprimeniti. U vezi sa iznetim, trebastalno imati na umu genotipskespecifidnosti u navedenimreakcijama.

l[9r,, r, ,, a, ,, r

llao

13Ja- r.b. Xlr 4t ,E Jrl Ar& E.l.!rr,

2l:-1.7 1'la p,ii 2tp tnoJp.e,,e I r.optat,t n I o-n!.tal^.ttto.oanactitpurchuc^e\..o.tactip C!.o ,\,_st-poo.,,..nna

:'::".-9:d: ^t::a, 1-

?laPa sa.Jlupno JJ Dodp!dpe PodctL,|t., 2 ptpds?ttdiu dtter:enc.ta' ,ic et ta^o. tegetat,,. tlp,t pot a\), rltadd a N '1At dlgo an p'-dstattia 1,0.11.^.t,an (

^t.]c tasA I 'dzroja u god;r,p U 1aO .J podc "_,< Jott€retlctactla generatlvnth pupaiaka. predstavlla osnovu podctklusa 4 koji je zavrini i ina izlazfl produkt - otoC. Na bazi

otnamthe pnKazanttl elapa tpodelapa veoma precizno nagu Se deflnisati svi zahvati u aqro tpantalehnici

Frva vegetacija

c

Druga vegetacija

cBr

Sl. 18. lva nodosina u pazustna listava svih kategorila'ad t a'o ^ a - se rpgola'an, \up- haie svoiotn,\' . 'osc. - :a\- r' g-l t. e slra l,r pLtpoljh- nd''ata'a ^ a' 'q a'. .a.a /.1 - t..J\ rtperiad miotAna

Na syakor,r n.odusu odnosno u pazuhu svakog lista '- -o.,-'o--..a - po l,t rpgela.one hupe C _-'t'a ra B t 82 oactp rcoelec,onp hupe. &duo tast

i tazvol ovth vegetacianih kupa determinisan je njihovinpala2ajem. Naine. centralna vegelaciona kupa (C) mo2eda diferencira iu vegetativni iu generativ1i pupoljak. dokbocne vegetaciane kupe (81 i B1 magu da diferencirajusamo u generativne pupoljke.

l iDistatst'/o poljopt ivrcde Sunarctva i vodopt ivt cde Republike Sr[ti1ePOSEBNI PRaJEKTI ZA SAVET)DAVNLJ SL IJTE(j

SgivaDr Nikola Miiii, dr Gordana Duri6, mr Miljan CvekoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

sl. 19. Histologki presecivegetacionih kupa koje se upazuhu zaielaka listovauoiavaju neposredno po prvimmorfologkim znacima da jedoSlo do budenja vegetativnihpupoljaka. Agro- i pomotehniikitretman u cilju boljeg razvoja id i le rc n c i j ac ij e veg el aci o n i hkupa. posebno boAnihvegetacionih kupa, ptvi supreduslov za formiranje rcdnogpotencijala. Momenat prihrane,za'tita listova u prvim lazamarazvoja, zahvati u zelenojrez id b i s a ci ljem izbal a ns kanograsta i razvoja stabla itd., nemogu se dopunititnleruencuama postedeterminacije boinihvegetacionih kupa ili njihovogmasovnog abortiranja.

I

I

;1

i

Sl. 20.. Sematski.prikaz rcsp.oreda pupoljaka polodusima. Vegetativni pupoljci formiaju seiskljucivo na centralnom polozaju na nodusu (C)i to u vr'nom delu graniice. Boine vegetacionekupe u normalnom procesu rasta i razvoja nikadane dilercnciraju vegetativne pupoljke. Generativnipuporci mogu da se formiaju i na centtalnompolozaju (C) u baznom delu graniice. kao i nabocnim pozicijama (Bt i 82 celom duZinom svihkate g o r ij a j ed nog o d i 5 nj i h pr iasta.

CvetniB,

ar*^,CB.

14

sl.21. Sve kategorije mladara kod iljive zawsavap raslodbacivanjem vAndg dela mladara. lto u osnov, liredstav|asimpodijalni tip grananja. Ovo je ;naCajan more.at kojl pokazujedtnamrku rasta novih prirasta i proces koji p.e:^cC tomianjuvrinih pupolika. Takode, ovo ie kriti'na ia'ka - D,ocesudif9 rencijaciie.geneelivnih pupoljaka. Jet sJ -a g.aEacama naxoltma Je doslo do odbactvanla vtha mladaQ. sfe vegetacioneRupe determinisane u smislu pravca dalje d fe.e-c .ac le povegetativnom ili generativnom kodu.

Ministarstvo poljoprivrede. Sumarstva i vodoprivrede Republike SrbiiePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SgivaDr Nikola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Mitjan Cvetkovi|srsrEMt GAJENJA t RezrogA

Sl. 22. Grali1ki prikaz mikrofenofaza udnerencuaciji zaietaka cvetova ugenetativnim pupol ici ma eI ive. prvimoiologki znaci da je poiet; dilerenciacijagen-ercttvnih pupoljaka kod Sljive moi:u seu^octt ,kralem jula i poietkom avgusta.trtotosxa Kontrota ovog procesa, veomale.v-azna za procenu moguce intervencije.Jrepen dttetenciranosti cvetnih zaietakaUed ulazak u period mirovanja kljucno jepttarye za procenu rcdnog potencijhla soitet oennEante genotipski specifiinih zahvatau reztdDr.

agro- i pomotehniikih mera u gajenjus|Jrve. uz .,obecanja. kako ie se svere5iti onog trenutka kada se pronade,,super sorta" Sljive (ditaj novapozegada), samo je presvuienapriea o lradiciji gajenja Stjive, i zaraKav vto arogancije naudnihinstitucija koje se bave ovomproblematikom, kao drustvo smoplatili veoma veliku cenu.

a

.l- Sl- 23. Dva tipa kratkih rodnihgrancica gliive: A - naiskakitica: B-kratkarodn;g ra n Ci ca. P oz n av a nj e stru k tu repupo|aka na kratkim ptuaslimat nJtnov rodnt potencijalomogucavalu nam procenuopterece nosti rod n ih n osaia,a time iduzinu na koiu iepo.trebno i zvrgit i nj i h a)vi)pnKractvanle.

E@"P?FVH

lgnorisanje pitanja poznavanjaprocesa.rasta i razvoja organa i biljkeu cettnt Kao osnove za definisanie

rc.l''o l B.

, ttr,;.,i;ii;;,'t-

- ";;,;:;;;i;'

.1,-r;t-I

i;Qe.

:.I

( c lJ(.B.

j'; r?i ; if,iijiri, f,j)?f,l3i1?!i!f ui! !i{3 "i?f

p,"!', u,,i, o" ", "

f #tffiir1tr*{f f#r[#,tr!t{!:!;'Mf iiltr{;'",fi fflTr7:ii{:iSq;;';gf$l:^y:ni#!',!fr!ii:ii#r:::iii{?,2*:,xns:F,:,:s:,,:i"usposavllanle odredenog odnosa Emedu rasta ircdnostt.

15

rI

M in i starstvo poljoprivre d e, Suma rstvi' pos e eN I ccoJ Eii r2i"i(lEi1f;if,',!!"ri,il&

sljivaDr Nikola Miii6, dr Gordana Duri6, mr Miljan Cvetkovic

SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

s,l. 25. Mortobgki izgled vegetativnih pupoljaka na centralnom poloZaiu (v) icvetnih pupoljaka gde razliiujemo puitoike'koji nornalno kreci na pciietkuvegetaiije @j i puiotjke sa aboftndnim zAcetcfma cvetova @) kod kojih razvoiizostaje i ubtzo dolazi do njihovog odbacivanja

Sljiva u genetidkom smislupredstavlja fenomen. Njenagenotipska struktura p korplkovanajer se radi o spontanom inerspeciieshibridu izmetlu dZenarike i crnog tma(izvorno triploid) koji se zatimspontano poliploidi*ao i tako postaofunkcionalni heksaplokJ. Sve ovoima za posledicu da se kod Sljivejavljaju razliditi oblii steriliteta, zatimsamoplodni ili samobesplod n i

genotipovi, f unkcionalno Zenski ilimuSki genotipovi itd.

+b-l

Sl. 27- Mololoiki izgled Nlena aliive: A)polen u tazi raznogenja u polinaciji polenu suvom staniu snimlien skeniaiucimelektronskim mikroskopom: B) spoljna opnapolena - egzina kod gljive pripada tektatnoretikulatnom tipu: C) dolaskom na stigmustubica polenova zrna se hidratiSu i poiinjeproces klijanja polena i kasnie prorastanjemu unutruSniost ovaiiuma. dnosno. prodorcmu embrionovu kesicu dolazi do oplodnje.

,ili' t.lr,i

ir r,rrr l0

Sl. 26. Generativni pupoljci gljive su cvetni Eto znaiida su u niima difercncirani samo cvetni zaieci. To imaza posledicu da se iz ovih pupoljaka azvijaju cvetov apo zametanju plodovi. Posle plodonosenja na mestima'gde

su bili lormircni cvetni pupoljci gstaju samo o2ilicibd plodova ili odbacenih cietbv6. Cinjenica da nodusina kojim se fomitaju cvetni pupoljci ogolevaju veomaje znaiajna za delinisanje zahvata u pomotehnici jer serezovi uvek moraiu izvoditi na mestima na kojima suprisutni vegetativni pupoljci. U protivnom rczovi naqenerativne pupolike doveli bi do debalansa izmedu-vegetativnog

i i2eierativnog potencijala. a pri tome i dodebalansa izmedu rasla i rodnosti.

Ministarstvo poljopivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike ShiiePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SljivaDr Nikola Miii6, dr Gordana Durii, mr Miljan CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sl. 28. Uocene ra,.like u citogetskoJ konsfituct\t potena stjiventsrctoskt presect polenovth ztna u fenofazi zelene qldwce. Utohulama anleta sloj lapeuma Je u potpunosti rcsotbo;an ipolenp u potpunosti spreman za raznoSenie.

Sl- 29. -Tormiranje zenskog gamctotita kod aliive. A)ntsbtostu presek semenog zamelka u ttenuthu prvemepttcke deobe u prccesu makrcsporogeneze: B)notmatno torm(ana embrionova kesica u koioi seuoiauaju Bjna ieliF a). sinergide (d i centiaina jedaemoltonove kese lcl)

17

Sl. 30. Za zametanje i normalan razvoj plodova kljuCni su ekolo'ki uslovi pred cvelanje kao i uweme cvelanja. Morloloske detormactie ptodova itive cesto se pvtiaM kao posledica neoovolinihuslova AoJi prcdhode cvetantu t imalu negativan utrcbr na srastanlb iia2vol kar'oete uiaobifiioi:;eiipote,novth ztna.u lenotazizelene glawce. u lokulama anlera sloj iapetuma'je u potpunosti resdrbovant potenJe u potpunosli spreman za raznoienje. Na lologrchji su prikazane detbrmacie na ptodovimasone Caianska naiboha.

Ministarstvo poljoprivrede. Sumarclva i vodoptivrede Repubtihe ShiiePOSFBNI PROJEKTI ZA SAVEIODAVNU SLUZEU

SljivaDr Nikola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Miljan CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

18

s,l. 31- Plodovi sone iaianskanajbolja tipiAnog izgleda.

Sr.stemi gajenja Eljive

Kombinacija softa/podloga

Sorte Sljive

Nekoliko puta je naglaSeno danaS tradicionalan pristup gajenjuSl.live ima u vidu samo jednu sortu,a to je poZegada (sinonimi:madZarka, savka, domaia Sljiva itd.)Standard za ovu sortu ne postoji, i

ovu sorlu udinio sortom savremenogvocarsawa. Posegada kao sorta imasamo dobre karakteristike mesaploda, dok se sve drugo moze smatrtilosim ineprihvatljivim. Habitus i tiporganogeneze rodnog drveta, a toznadi i sistem rezidbe ne mogu sena odgovarajuii nadin uskladiti kakobi se dobila uravnoteZena uzgojnalorma za intezivne sisteme gajenja.Svi klonovi pozegade izuzelno suosetljivi na virus Sarke koji je uzpomoi pozegade tako brzo i

proiiren. Krupnoia plodova. sapoznatom agro- i pomotehnikom, nemoZe se stabilizovati na nivoustandardno krupnih plodova koji ieispuniti potrebne uslove. pre svegaza susenje plodova, ali i ostalezahteve trziSta.

Dakle, na osnovu svih iznetihkonstatacija jasno je da poZegadukao sortu sto ore treba ukloniti izproizvodnje, a njeno prisustvo ucelom regionu, kao najzastupljeni.lemdomacinu virusa sarke. treba svestina najmanju moguiu meru. Krdenje

imajuii u vidu nadin na koji je'azmnoZavana, kao i izuzetno velikibroj klonova, sa sigurno5cu se moZereii da poZegada predstavljapopulaciju klonova sa velikimstepenom polimorf izma. Dakle,razmnoZavanje sa izdancima sakojima su uzimani i samonikli sejancinastali iz semenki otpalih plodova,a ko.li su imbridnog porekla (radi seo samoplodnom genotipu) dovelo jedo velike genotipske Sarolikosti.Klonskom selekcijom izdvojeno jeveoma mnogo klonova ali ni jedannije pokazao karakteristike koje bi

Ministarctvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike Srb|ePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SljivaDr Nkola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Mitjan CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

svih stabala pozegaie koja nisu uvocnJacima u kojima se vrSi aqro- ipomotehnriko od12avanje zas-ada,a pre svega zastita kojom sesuzbijaju lisne vasi. prvi 1e korar< xaobnavljanju Sljivarske proizvodnje.Proizvodnja sadnica, i to bezvirusnrn.visoko kalemljenih, razgranatth,komercijalnih sorti koje su toleranrnena virus Sarke, predstavlja drugrkljudni korak u citju podiianiaproizvodnje Sljive na nivo koji jenekada imala Srbija. Ovo su mere

KoJe se moraju sprovesti na nivoudrZave. najverovatnije zakonskimputem. I konadno treii korakpodrazumeva sasvim novi pristuptehnologiji gajenja Sljive u intenzivnrmI vtsoKotntenztvnim zasadima iime biSljiva postala poljoprivredna kulturasa standardnom tehnologijom gajenja.

. Komercijatne sorte Sljive iole iudanas aktuelne u razviienimzemljama izvoznrcama, koie seuspe5no mogu gajiti i u na5imuslovima date su u tabeli 2.

Tab. 2. Pregled osnovnihka ra kt e ri sti k a ko m e rcij a I n i h so rt tKole se gale u zemljana uokruzenju iu EU.

Ca{€rNk RclarilTo ranoJ \.jtus sa,*e pliiii-- ff:*ifli"nru1. iil,iirfii'- ftfffii.l,P !,ffi:/,Y1,1*X 36-(o Ljubi'astoprava CrnS tnrpan

Samooplodna 30 40

Sarnooplodna 30

Sanobesplodna 35

L.limi&n sarm - 26-48

Dclirniino simG tn_dloDlouna

Sdnooplodna 35-45

hlimicho sa, 22 - 30

Samooplodra 32 -36

LJubitasta

Plavasa p€peljkom

Zutozclcna

Tarlmoljubitasia

Soano

krs.li r

stladnog ukusa

Slarkonakis!lo

Dosta sotno

L.erne i slhdnog

SoZnosladunjawo

Dohar dno6

Sodnoslalkonakiselo

Soano slatko do

Soalo iamrnatiano

o"nsF abilan

ukusni

Cvrst osre -dnjeg livalitera

kvalitei,an

(:rrst

6rst

Cllrir

Crm

Vrlo ltl:rrarlsporhbilan

Vrlo i?I|a soriavisokos lcv€liteta

l/rzctno kvalibtnastona rJna sona

Kvalir€ba sona nnjjeepone oozrEvEnja

Nljna.l'jnta sona7a sr'-^l upotrebu

Sdb lsr-crnl olodoa r-ouerd&ne un$ja

K\alibtu raB s..hoqma na

'ra'd'l,cijuVrlo rodrla sorta

osrEdnjeg k!"lireta

Kvalilcrra slonr sorLpogodna i /r suknje

Rodna soruvisoke adaprjbilnosti

Kvalireha soi.1hrtc l'okd.! i rnt-\a

Kvalitchasona sona

KlalirceE sonakrsnije clJohe

Kvalitcha siona sortapogodna i za prcradu

Sdta ftcrrB m wfirDholcsi iSdtiM

Kania soda Inso -on. za tontue rtluc

Katink! Rrno trcr.\hlarrju Vins \]rteKcoo\nr I vruj(r Nto jttd

Julija Ranormoda!"njc !4n6 *a*cvr|o proouKrvna

(a.an\ka RJno F'RndJnic vnrs wlclcpotica (L\lu!Ia ' ohrl'r.r Moniliio

Caaanskr EeLar,tno mno vinrs (arkenajboljr Dobra rodnosr Moniliiil

Fircnca 90 Rn' pnrndali,Uc Vnr\ $rtcvao lnuLlAtrnr

Sfcnlcj Rnno r'lorodav.anjc lr.ura sarkcKCOOWT:ItODr|I)a PlammEaa

Ma stii,cHaoita Ranolordtavanrc Virus $rtc

valjevka Raro prorodalanje \Inrs sarke plamcnia.aKcuowa I ooDm Mm4 suia Rda Sltirc

3'1|c.T".. Sqgnrcrodr\airc \'rru{ s.rkL vonituarcnx(,oa KoJcbarycprinua

Ana SD.l Bdriy'"-*p,q*- \i^,s s,ke' lJl@Jq hooa.D@

Prgzident Vrlo prcdukrilna \4rus sarkc

Eten, Rano trondavanJc vna tarkcv$ox2 roonost

A;:mr..a $rl"j" ,.1" vnN $rc

Top Rano p()rodavanje Vin6 sarkcvflo nrmuknvna /.lir x/

Prc.cntr R"jx, nrcrl a\:uUc Vinrs njkcvnn pro,lu.rilr\n:r

lr{.nd' O llhn^\n, A vorrlnj,!,Ltt,ttv\^"

_ Snmooptodna 25 ,l0 Ljubiiaslroo prr\:

Sanooptodna 38-40 Tamno- plava

Plarn(rju snjlxl f.dfi .rrj .{) Tarnnon.rtlsJ Fncllkdrl

_ Samob€splodna 44 - 80 Tarnnopla\a

^t4rto. bluttku sa pepe.lko,n

SJnob,\plgdnr 56-i famno- rt{LtLnt, \a U nl:ivr

Samooplodna l5 - 50 Ta'unDtavarnMropr6ntu sa DeDetikom:a aruac so t

19

Ljubiaasta sa Sano. atincamma!iam

plava

tJubitasloplala Sotnos rtpclkom slnrko

T:unno Soano iplava arormt'ltm

sin,ornlodna . tt - JS pta\J sd Soano i'-'Tji,i;,:r::;i;* .ncnirom r'ndricrk,

t\ t't,i trtlh.t n!,hur

^'4

i n i sta rstva potjopriv rede f Ekgilfi 1iw1is :;ttro,l !"rt'!!t,

SqtvaDr Nikola Miiic, dr Gordana Duric, mr Miljan CvetkovicSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

fab- 3- Pregled osnovnihkarakteristika podloga za Sljivukoje se koriste za intenzivne ivisokointenzivne zasade uzemljama u okruzenju i u EU.

Podloge

Selekcija podloga za Sljivu joduvek nije doSla do takve podlogekoja bi imala veiinu pozitivnihkarakteristika kao podloga M 9 kodjabuke. Ciljevi koji se jo5 uvekpokuiavaju dostiii u selekciji podlogaza Sljivu su: 1) smanjenje bujnostistabla i uravnoteZen rast i rodnost;2) proizvodnja podliga vegetativnim

razmnoZavan.jem. ali bez emisijeizdanaka u proizvodnim zasadima;3) otpornost, kako na uslove u teskimzemljiStima, tako i na ekonomskiznadajne bolesti i Stetoiine.

Podloge na kojima se danaspodi2u vocnjaci i razvija intenzivnai visokointenzivna proizvodnja Sljivedate su u tabeli 3.

DZanarika29 C klon

Klonska s€le -kclia Prwtrs

Za sve tipovezemljista

hbo podDiko&laanljilf

Dobn opo -mo61 na sufu

Unifdmar ra -zvoj slabala

u -vl"

Slabaemisija

izdanaka

Do6rakomFtibilno6t

Prcporuauje

DZanarikasejanac

Sejane &lrurs@a,fen

Za sve tipovezemljista

Ddo Fdnihe&E Er jita

Dobra otpo -mo6t na su.su

Unifonnan n -zvoj shbala

u zasadu

Ograniaenaemisija

izdanaka

Koneatbit|odnije dobn sa

wtrn sorbnB

Piri'-

Klonska sele -kcljz P,11,,'t

irltiti.ija

S6m ra dodta

HibridGF 671

Kl- sclckcija

Citatioo'Zaipime

Kl. s€lercija

tl(ri" dnFa

OSlarBIs*uantsta

dji\a m rE&-stek vlage

UnifomE! ra -zvoj s{ab6la

izdanake

Dob€kompanbihro$

Hibrid\IrS. Z 5

Klld*-trtb Ptn

Z:pb(b i&ranF

tiE@c-djiv. B br&u

,lrlFtr

Gdji\aBoed@t

rlag.

trifrEr.-z\ni dh

Slabaemistatzd ata

U fsziisfttiwDja

lstbara'Ferciana

Kornpleksnahftridna Kl.

selelcija

Za srqie&Enljil6

.*o o6dji!"B kE&nanlifa

Osdljira nanedooatak

Uagc

t EifarDrn ra -z\q rdala

Slabaemisija

izdana-ka

U faziispitivatrja

Dzanarika B GF 8/lklon Mariana

Klonska sele - KloDska sele -kcija Pn,r&r kcija Prunuscerasi|ara aijata

20 Za sve tipovezemljista

DoLo@niI(E&nErnljila

Doba otpo -mo6t na suJu

Unifcrrnan n -zvoj slabala

u zzsadu

Slabaemisija

izdanaka

Dobrakompdtibiln6t

Za pcskoviiat€ska i laeana

zemljiita

djila rE keanazonj ia

Osetljiva nanedodtatak

viage

UniforrDn ra -zvoj stabala

u zasa(Iu

Slabaemisija

izdanaka

Dobrakomp6tibilno6t

anliitrdsa dodEadibm\€dtiavdljsn'Esi'trEtm

Urnffro @ -dj a m lc€am

anljila

Osetljiva nanedostatak

vlagc

Uniforrnan n -zloj slabala

u zasadu

Nc stvaraizdanake

Dobrakorpatibilnos

Dobo@6iIqe&la anljisa

Dobra oFo -most na srsu

Unifoman n -zvoj srabala

u zasadu

Slabaemisija

izdanaka

foryalbilnodnije dobra sa

Ko stise Namcnjcnaali se ne za jako

preporuiuje rodnesorte

Namcnjcna Z^mtcnzivne Za s1r\ia zc' Neophodnost Pmblemi Neophodnostza leska zasade bunijih nnjilta sa dosta provere u tokom provere uz-emljista sorti Iseanjaka pnksi kallemljenja pmki


SljivaDt Nikola Miiii, dr Gordana Durii, mr Miljan CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sadnice za podizanje intenzivnihi visoko intenzivnih zasada Sljive

Proizvoaladi moraju shvatitida je sadni materijal kljud zapodizanje voinjaka koji ieuspesno plodonosti 20 i visegodrna.

Visoko kalemljene i

razgranate sadnicepredstavljaju standard zapodizanje intenzivnih i visokointenzivnih voinjaka Sljive.Veiina savremenih sistemaza gajenje Sljive kao polaznuosnovu podrazumevajurazgranate sadnice. Samosistemi sa uzgojnim formamaotvorenog plodonosnog zidagde se sadnice prikraiuju na40 - 50 cm podrazumevajusadnicelAklase(bezrazgranjenja)

Sl. 32- Razgranata sadnica gljive ili sadnicasa formiranom krunom kljuinije uslov zapod iz anj e i ntenz i vni h i I i visokoi nte nzivn i hzasada eljive. Spojno mesto posle sadnje uvocnjahu moru bfu 20 cm Enad.,emlje.

21

51 33.. Rodni p.otencijal i pladonogenJe sadnrca u ptvol t drugal gadtni po sadnji: A - razgranata sadnica u drugoj vegetacijipo sadni @rugi l;st u vocnjahu) vcc tma lotmnan rod poteiojai za Uvo plodonoeenje od 2 3 hq pa slablu, "B

- Aoalazqanatth sadnca sa lotmianont Arunom ' hnp bau sadnce). ahoJcsadnF ivrSena u jesen nii4btno ptodonospnje Javtcese vec u ptvoj god' u vocnjahu @tvi ItrI u vocnidhu)

Minisrat slvo poljopnvrede. Sumarslva t vodopt ivt ede Republ/Ae S/b4ePoSLBNI PRoJEKTI 1A SAvET)DAVNU SLUZBU

SgivaDr Nikola Mi6i6, dr Gordana Du c, mt Miljan Cvetkovic


22

Visokointenzivna

;.'""',*- |?-,-ffi.

FS + w.SmanJenJc

E0 kg 50 kg 30 kg 24ke 20 kg#100 300 800 1650 2500

-

I'. \!t:,rr l lrrrr".., 1.' lh, ,'. .i.1

8.0 ,ha l5 t/ha 24 t/ha 39,6 t/ha 50 Uha

tft qiiitxlii',3.,"J;,'"1:i',%9i1,",i.-',:ii.;;^

sl. 34. Proces intenziviranja proizvodnje iljive odvijao se saglasno islomprocesu kod jabuke. Naime, smanjenje veliiine habitusa do visine ..na dohvatruke" ima rezultantu u optimalizaciji prinosa po jedinici povtgine zasada.

Sl. 35- Pri isq uzgojnojformi i tehnologijigajenja, usled razliiiteg u stine sklop a j avlj aj useirazlikeuprcduk-tivnosti i u ostvarcnimprinosima po 1/ha. Prineodgovarcjucojgustin.i sklopa (A) semmanln pnnosa lavualuse i veliki gubici uslednepopunjenog rcdnogprostoru (vidi Sl. 38).Pti optimalnol guslinisklopa (B). sem vecihprinosa postize se ioptimalna iskorigie-nost rada meha-nizacije i utrogkahraniva i zagtitnihsrcdstava itd.

- Prinos: 3 1.0 kg i strblu = 31t.75 t/ha <

Razmak sadnje

Znadaj pravilnog odrectenjarednog i metlurednog rastojanja,odnosno postizanja odgovarajucegustine sklopa veoma je znadajno

PRocES INTENzIvIRANJA PROIZVODNJE SLJIVE

pitanje jer se na taj nadin postizeoptimalna produktivnost po jedinicipovr5ine vocnjaka.

Pitan.ie optimalne gustine sklopadefiniSe se f unkcijom multiplekorelacije koja daje podrudje nivoaoptimalne kombinacije limitirajuiihfaktora u funkciji visokih prinosa pojedinici povrsine zasada (Jackson,'1987). To znadi da koncepl zasadaneiemo podrediti, Zivotnom prostoruvoike u kome 6e ona datimaksimalne prinose po stablu (Sl.35. pod A), vei tako da se ostvaremaksimalni prinosi po .jedinicipovr5ine zasada (Sl. 35. pod B).Takode, pri optimalnoj gustini sklopaoostiZe se i maksimalnaproduktivnost - utrosak rada i

sredstava po iedinici proizvoda (na100 kg ubranih plodova).

Razmak sadnje podrazumevaredno i mecluredno rastojanje i

uslovljen ie snagom rasta izabranihkombinacija sorta/podloga, kao i

agro- i pomotehniikim tretmanimakoji odrZavaju strukturu uzgojneforme u definisanom odnosu rasta i

rodnosti.Osvetljenost krosnje ima veliki

znadal za glerye Sljive. Prouiavajuiiuticaj osvetljenosti krosnje na rodnostSljive, Bubii (1 958) je tokompreporudivao sadnju Sljive u uZimredovima, i to od 5 x 4 m do 5 x 3m, umesto tada preporudivanihrastojanja od 8 x 8 m do 8 x 6 m,istidu6i nepovoljan uticaj povi5enihtemperatura i jakog sundevogzrad,enja na razvoj kroSnje.

Redno rastojanje odreduje se naosnovu visine stabla i duZine baznihgrana, a mealuredno rastojanje seodreduje iz rednog rastojanja + putna

l!'

AAAA rooe-lAAt .'.5u

Prinos: 40.0 kg i stablu = 26.64 t/ha

llll e-B :.o r ll<n:llla d;j

b

s

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike SrbiiePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

s ljivaDr Nikola Mi6ii, dt Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovii


staza (Sirina potrebna za prolaztraktora sa prikljudcima).

Kada je u pitanju definisanjerazmaka sadnje za Sljivu koja se Zeligajiti u uzgojnim formama vretena,Zahn (1 990) je dao dijagram iz kogase, uvaZavajuii osnovne bioloSkezakonitosti, a na osnovu limitirajucevisine stabla, izradunava rednorastojanje - rastojanje sadnica uredu (S1.36).

Kod Sljive visina stabla u uzgojnojformi vretena treba da se ogranidina 3.0 - 3.5 m. Pri ovim visinamastabala rastojanje sadnica u redutreba da se kreie od najmanje 1 ,5

- 2,0 m.

Mecluredno rastojanje, ako jeputna Sirina 1 ,5 - 2,0 m, krece seod 3,5 do 4 m.

lmajuci u vidu rezultate koje jeostvario Zahn (1990) na podlogama"Myrabolana alba" i "St. JulienOrleans', kao i iskustva iz Cenlra zavoiarstvo i vinogradarstvo u Cadku,kao optimalna rastojanja za uzgojSljive u uzgojnoj formi vretena napodlozi sejanac dienarike ilivegetativno razmnozeni raz liditi tipoviMirabolana (visina stabala od 3.0 -3,5 m ) mogu se preporuditi slededirazmaci sadnje: 4,0 x 1 ,5 - 2,0 msa 1660 - 2500 stabala / ha. U "V"sistemima sadnje i uzgoja mogu sepreporuditi sledeca redna rastojanja:4,0, 0,8 - 1,25 msa 2000 - 3125stabala / ha.

23Sr<nll,s3

€s,3- 1.50

n.Lf^1234Razmak u redu (m)

Sl. 36. Dijagram odnosa visine iiirine stabala u uzgojnojformi vretena na osnovu koga se odreduje optimalna granicarazmaka sadnica u redu (prema Zahn u. 1990)

Sl. 37. Zasad Sljive u lnstitutu u Skernjevicama - Poljska,podignut 1991 . godine. Proucavan\e razliiitih kombinacijasona podloga u sistemu gusrc sadnle. MAa et al. 1998.

Raznaksadnica

u reau

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrede Republike SrpijePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SgivaDr Nikola Mi6i6, dr Gordana Ouric, m Miljan Cvetkovc


POSLEDICE NEODGOVARAruCE GUSTNESKLOPAU ZASADU

24

Sl. 38. GrafiAki prikaz jednogdela gubitaka koji s-o ispoljavajusvake godine zbogn e o dgov a ral u c eg raz m aK asadnie ili neodgovarjucegusltne shlopa. Optimalnaqustina sklopa moze se-posmatrati kao popunjenostpovriine zasada sa stablimaiija je produktivnost kroEnjeiednaka 1. dakle stabla bezogolelih grana u unutra'niostikroSnje, sa takvim rasqoredomstabala koji ne dovodi dozase nj ivanja su sednih stabalat omoqucava nesmeLanprol at ak .m eha ni z.acije. Akonavedent usbvt ntsu tspunlent,gto se vidi po tome da stablabez ogolelih zona uunutraE njosti krognje i maj uptazan prostor izmedu stabalau redu ili po tome da ie redniproslor popunjen ali se nastablima uoAava ogoljevanleunutrainjih delova,produktivnost se ne mozedovesti na nivo koii ceobezbediti adekvatnu zaradu.

Ako se umesto 4,0 x 2,0 m sadnja izvrSi na5,0 x 3,0 m gubici u vo6njaku su slede6i:

Cubici na proizvodnoj povr5ini: od l0 ha

3,30 ha

6,60 km

39,6 lqtl

85,8 hn

lll.0 t

ih oni nazivaju "slobodn uzgoj". SemSto se radi o ekstenzivnoj proizvodnji,izvorima zaraza i stetodina, ovomoze biti i pitanje kulture, odnosnoizraz lidnog odnosa Prema sebi i

prema drugima. U Pojedinimrazvijenim zemljama jo5 PodetkomproSlog veka usvojeni su zakonikojima se resavaju pitanjanapuStenih voiniaka i vocki.

Klasiini uzgoiniobficl kod Sljivenisu dali odekivane rezullate, Presvega zbog toga, sto na njima nijebilo mogu6e kontrolisati rast i razvoj

Prazni hgd traktora u jednom prohodu:

Rad atomizera u prazlo za 6 prskanjau vegeBcrJl:

Ukupan rad maiina u praznom prostoru:

Prinos oo iedinici oovriine manii ie za

Uzgojni oblici

Prelaskom na planta2ne oblikegajenja, kao osnovni Procesintenzivirania voiarske proizvodnje,pitanje velidine i oblika stabla,odnosno uzgojne lorme, nametnulose kao veoma znadajno Pitanje kojenijednog trenutka do danas nijeorestalo da bude aktuelno.

Stabla sa prirodnim oblikomkroinje nalaze se samo uekstenzivnoj voiarskoj proizvodnji.Sa Zaljenjem moZemo konstatovatida se kod veiine na5ih proizvocladanalaze ovakvi nadini gajenja, kako

lLgt$"*;n: esmiS koj a se

Mtnislarstva potiopnvrede. sumarslva I vodoprivrgde Republike SrbiePOSEBNl PROJEKTl ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SljivaDr Nikola Miiii, dt Gotdana Duri6, mr Mitjan Cvetkovi'SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

pnrasta u svim delovima kro5nje.Od klasidnih uzgojnih oblika(piramidalne uzgojne forme. palmete,itd.). jedino je kombinovana piramroasa manJom velidinom habitusa i

oStrijom.rezidbom mogla da poka2eznacalnUe napredke.

Ova.uzgojna forma sa odgo-vara1uctm sortnom rezidbom, moZebiti dobra za pristup rekonstrukcijiklasidnih uzgojnih formi i

prelaska gajenje Sljive u formivretena.

Uzgojni oblici koji se koriste ui nte n z i v n oj i v i sokoi nte nziv n oiproizvod nji 5lj ive su: kombinovanapiramida, uska vretenasta piramida,transferzalna ipsilon palmeta - taturatrelis, vitko vreteno i nieoovemodif ikaci.ie - troosovinike i

ietvoroosovinske strukture i savrrenaosovina - savijeno vreteno.

6N

z

oFla

3000

KLASICNI UZGOJNI OBLICI UZGOJNI OBLICI ZA INTENZIVIVEI VISOKOINTENZIVNIE ZASADE

Kombinovana pirarnida

PoboljSana piramida

EtaZnapiramida

m

Tatura -oblik

ovatno ,1/ 4x l r0 m

318xlr0m

, t s[,5a-

4x3 m

5x4 m

1970 1980 1990 2000 .05

Sl. 39. crafiiki ptikaz dinamikerazvo|a razlici ti h siste n a oaie n iaS.tj i.ve. I nte nzivn ii si steni -gdje;jasUtve FVUaJU se tokom ,90

oodinapto9log veka kada gustina sklopaptetazt 1000 slabala po hehtaiu.Jvt poKusalt uvodenja uptoizvodniu podloaa maniebujnosti n6u dali zadovotiavaiuceefekle. lmajuci u vtdu saivimdrugaiije odnose u lormiranju iu sme ta vanJ u vegetacDni h hu paRa generalivnim pupoljcima, a iimet g uDrle nl a vegetati v ne aktivnosl ina ttm pozicijama, posebno uustovima visoke realizaciie rodnoopolencijala. na pitanle siage ras6pooroge za tntezivno gajenje Sliivepo(eDno le I dtugaiie gledati neoosto le to st.u.aj sa vrstama kojetmalu mesavtte oenerativncpupoljke Reienja otvorenihpttanla u tnlenzivianju uzgojnihtotmt za sutvu moralu se tra2fu ut ntet a kcu t g en otipsk i hpredtspozicia ka visokom rcdnompoten cijatu i odqovara i uii mpomote h niiki m t retma n i m a ko i im.ogu obezbediti vegetativnu 'a^ttvnost za prcnoienje rodnoopolencijala iz godne u godinu.-

25

2500

2000

1500

1000

7s0

M i n i starstvo poljo p ri vrede, Suma rstvi' pos€aN I i aoi iiir,il.{xlLT3 #ii,t!!"ri!lt,

StlivaDr Nikola Mici6, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovic


Sl. 40. lntenziviranie zasadakroz razliiite uzgojne formezasniva se na konceqtu:A) punag plodonasnog ztda(vitko vreteno t nJegovemoditikacije);8) otvorenog plodonosnag ztda(tatura, troosovinska t aetvaroosovinska struktura.,.Vsadnja vretena itd) iC) podeljenag plodanosnagzida (palipindel. Veronskovreteno).

Kombinovana piramida

Kombinovana piramida je Prvauzgojna forma koja u znadainoj meriizlazi iz okvia prirodnih tendencijai skeletnu strukturu voike velikimdelom dini dostuPnu bez dodatneooreme za rezidbu (merdevine,pokretne platforme).

Kombinovana Piramida u uZojformi veoma je pogodna za uzgoJ

Sllive srednje bujnih i bujnihkombinacija sorta/podloga, posebnona nagnulim terenima. Prve triskeletne grane grupisane su u etazisa medusobnim vertikalnimrastojanJem od 1 5 - 20 cm, a ostaleslabije skeletne grane rasporedujuse spiralno du2 provodnice smetlusobnim rastojanjima od 30 -40 cm kao kod vretenastih {orml.Ugao otklona skeletnih granagrupisanih u etazi je 45', a kod granaduz provodnice ugao se Postepenooove6ava na 80'. Kombinovana

Najve6i broj inovacija kod novihuzgojnih oblika, zasniva se naprednostima vitkog vretena.Slobodno se moze reii da je osnovnitrend u definisanlu modilikacila kodpostoje6ih i u traZenju novih uzgojnihformi takav da se kombinuju Pred-nosti vrelena i tzv. PUnog Plodo-nosnog zida, sa razliditim gustinamasadnie i definisanim specifidnostimau formiranju rodnog drveta.

Buduci da su osnovni razloziza uvodenle intenzivn ih ivisoko-intenzivnih sistema vocnjaka -na

dohvat ruke bili Pre svega eko-nomske prirode. ocekule se da cei kod nas ovaj proces biti Pokrenutsa istim motivom. a lo Je i cilj oveoublikaciie.

piramida. kao potpuno f ormiranuzgojni oblik. ima 7 - 10 osnovnihgrana. Na ovim granama negulu seslabe poluskeletne grane lll nosaclrodnoq drveta na medusobnomrastojinju od 20 - 30 cm. One imajubodni ili donli poloZaj u odnosu namatidnu granu.

Ravnoteza u rastu osnovnlnskeletnih grana visih i nizih zonakrosnje i njihovo obrastanjepoluskeletnim razgranjenjima i

nosadima rodnog drveta regulise serezidbom pod ugao potiinjenosti i

uolom otklona od 1 00'.U toku zimske rezidbe vr5i se

odstranjivanje konkurenataproduZnrci; prikraiivanje produ2nice;prikracivanje skeletnih grana u etazipod ugao potiinjenosti od 100':dovoclenle skeletnih grana Pododgovarajuii ugao otklona.

I rt I

/ /

26

Min{il,ttstvo polopttvPde ;umarslva t vodop.vrede RPpubli^P SrbtjePOSEBNI PROJI A N ZA SAVETODAVNU SI UZBU

SryivaDr Nikola Miii6, dr Gordana Durii, mr Milian CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sl. 41. Semaski pikaz konstruhciie hrcsnr.kombinovane piamide. A - veiikatnaprcJekcija: deblo (a), estoianie izmedugena u etdi tbt: ugao pritcinlenosh pp:.b- osnovna sketetna gtana sa sehundanimrazg ra nle n I ma sketeln og i po I uske tetn ogupa.Razmaci sadnje se kreiu od 5,0 x 9.0 mdo 4.5 , 2.5 m. U zavisnosti od sone iintpnziteta re?dbe hod uzgojne lormehomotnovana piramida moquie ie do 60 "aplodova obah stojeii na zbmtjr'

27

Sl. 42. Gtafiki pnkaz izgtadnje krcSnjeKomot.novane ptramtde po godinama: A _Egred stabta prc rezidbe; B _ Ealed stablaposle rezidbe.

M i n i sta rstvo po tj o p riv re d e' f HH{i[f i,,:i"{x\Ei1 :;iftti ["r|:!!t,

s ljivaDr Nikola Mi6ii, dr Godana Durii, mr Miljan Cvetkovic


28

Transferzalni "Y" sistem (Tatura trclis)

Rad na trazenju i definisanju stoefikasnijih nadina za iskori5iavanjedatih ekolo5kih uslova od stranenovih kombinacija sorta/podloga,nastavlja se pod stalnim pritiskompitanja ekonomidnosti i zarade. Utom smislu kao posebani konceptizdvaja se sistem trans{erzalne "Y"uzgojne forme koja je ve6 dugovremena aktuelna ood nazivom"Tatura trelis".

Uzgojni oblik za sistemtransferzalni "Y" sastavljen je odjedne primarne okosnice koja sadrZidva elementa oridrZavanaarmaturom u obliku "V", oworena

pod medusobnim uglom od 60',dime se dobija otvorena forma sadva plodonosna zida. Prednost ovogsistema je u veoma racionalnomzauzimanju prostora sto .ieomoguceno rasporedom osnovne i

sekundarne struKure i znadajnoguSce sadn.je. Gornje povrsineotvorene ravni izloZene su direktnomosvetljenju, a zasenjivanje susednihredova nije lakvo da bi se postavilopitanje medurednog rastojanja.Metluredno rastoianje pre svega jelimitirano prohodnosdr mehanizacije.

Razmaci sadnje u redu su do 1 ,0

- 1 ,5 m dime se omoguiavaoptimalan razvo.j bodnih poluskele-tnih grana ili nosada rodnog drveta,a maksimanlno mecluredno rastoja-nje u zavisnosti od mehanizacijeiznosi 4.0 - 4.5 m.

Uzgojni oblik se formira prikra-civanjem sadnice na 40 - 50 cm dabi se dobila dva snaZna prirasta kojitreba da izgrade osnovnu strukturu.Od druge godine poieljno je stomanje vrsiti rezidbu da bi se Sto prepopunio prostor izmeclu stabala nadonjem delu skeletne strukture.lzgradnja uzgojnog oblika na tajnadin je ubrzana, a veca gustinasadnje rezultira visokim prinosima.Zahaljuiu6i manjoj dubini rodnepovrSine, i umerenoj visini stabla,berba koja dini veliku stavkutro5kova, moZe biti ostvarenakvalitetno sa visokom oroduldivnosiuraone snage.

Transverzalni "Y" - Tatura oblik,predstavlja jedan od prvih oblikagajenja gde su rodne zone razvijeneu nagnute plodonosne ravni ilizroove.

tI

I

I

Sl. 43. Grafiiki prikaz rasporcdastabala u sistemu transferzalni"Y" - Tatura trelis.

Ministarstvo poljoprtvrede. sumarclva I vodoprivrgde Republike S.biePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

sljivaDt Nikola Miiii, dr Gordana Duri6, mr Miljan CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Vitko vreteno i njegove modifikacije

Vitko vreteno je uzgojni oblik sadimenzijama kroSnje "na dohvatruke". Visina stabla je oko 2,5 - 3 mkod koga skelet dini samo stoZina -centralna osovina. Poluskeletnegrane i nosadi rodnog drveta, nakojima se nalaze obrastajuiegrandice, nalaze se direktno naprovodnici. Poluskeletne grane seformiraju na provodnici bezodreclenog redosleda i njihov broj jerazlidit, od stabla do stabla, jer seza poluskeletnu granu ostavlja svakiletorast koji nije suvi5e jako razvijeni ako ima odgovarajuii ugaogrananja. Svakako treba nastojatida se nosadi rodnog drveta

rasporede pravilno u spirali duZprovodnice na rastojanju od 15 - 25cm. U toku formiranja ovog uzgojnogoblika letorasti koji su suvise bujni i

imaju 05tar ugao grananja. kojispredava da se pravilno saviju i

dovedu pod odgovarajuci ugao,otklanjaju se rezom na patrljakduZine oko '1 5 cm. DuZinapoluskeletnih grana se kreie od 0,5do 0,8 m. zavisno od rastojanja uredu. Poluskeletne grane, koje senalaze nize na provodnici, duZe sui potrebno je da imaju o5triji ugaoprema provodnici, a u vrSnimdelovima kraie i sa otvorenim uolomgrananja.

sl. 44. SemaEki pikaz osnovnestrukturc vitkog vretena Sljive(A i B). lzgled stabla u rodu.

29 1

Mtntstarstvo poroprivtede. aumarstva i vodopnvrede Republike SrbijePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVE IODAVNU SLUZBU

sljivaDr Nikola Miii6, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovi6


Redna rastojanja se u proseku kreiu od 1,0 - 1,75 m, a medurednarastojanja u zavisnosti od mehanizacije krecu se od 3,6 - 4,0 m.

U zemljama EU sa razvijenom Sljivarskom proizvodnjom za uzgojneforme vretena u uspravnoj sadnji zasadi se podi2u sa slede6im razmacima:

usko vreteno: 3,0 x 1 ,3 m do 4,0 x 1 ,75 mstandardno vreteno: 3,5 x 1 ,5 m do 4,0 x 2,0 mSiroko vreteno: 4,0 x 2,O m do 4,0 x 2,5 m

U ogledu koji je postavljen u Centru za vodarstvo i vinogradarstvo u

Cadku 1997 (Rukovodilac projekta: dr Nikola Miiii) podignut je zasad sasledeiim razmacima sadnje (detaljno u tabeli 4):

uspravno vitko vreteno 4,0 ,. 0,9 do 4,0 x 1,7 m,,V" sadnja vitkog vretena 4,0 " 0,7 do 4,0 x 1,3 m

Vitko vreteno moZemo uspesno oblikovati u kombinacijama sorta/podlogaumerene snage rasta ili uz primenu pomotehnidkih zahvata koji smanjujubujnost i iniciraju formiranje generativnih pupoljaka i plodono5enje.Za sve sorte Sljive na podlozi dZenarika nije potrebna armatura za uspravnavrelena.

30

sl. 45.,Uspravna vretena gljivesoda Caianska lepotica uoglednom _zasaduCentru u Caiku:A) 4,0 x 1,25 n, iB) 4,0 x 1,50 n.

Proces formiranja vitkog vretenatraje najde5ie detiri godine, s tim dase istovremeno forsira i

plodonoSenje.Radovi u prvoj vegetacui posle

sadnje. Ako je sadni materijalkvalitetan, odnosno ako su sadnicerazgranate prikra6ivanje se vrsi na80 - 1 00 cm iznad posledenjeg

du2eg razgranjenja. Ako sadnicenisu razgranale (Sto je nepovoljnojer se gubi jedna do dve godine uzasnivanju i podetku plodonoSenja)prikraiivanje se vr6i u proleie navisinu od 90 - 1 10 cm. Ova visinaomoguiava formiranje debla visineoko 60 cm i iniciranje veieg brojarazgranjenja, rovasenjem iznad


Dr Nikola Mi6i6, dr Gordana Dutii, mr Miljan Cvetkovi'SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

pupoljaka i to u zoni 60 cm iznadzemlie do 20 cm ispod vrhaprikraiene sadnice.

Za uspesno formiranje vretenaintervencije na mladarima koji rastuposle prikraiivanja sadnica morajuse izvrSiti odmah kada oni buduporasli u duZinu 15 - 20 cm i to prepodetka njihovog odrvenjavanja ubazi (primeiuje se po promeni bojekore). Ova intervencija podrazumevanjihovo razvoclenje, odnosnoformiranje otvorenog ugla premamatidnoj grani. Zahvat se najlakSeizvodi dadkalicama, Stipaljkama,stiroporom itd. Sledeia intervencijaizvodi se podetkom jula i sastoji seu uvrtanju baze mladara sa ciljemslabljenja njegove vegetativneaKivnosti i indukcile diferencijacijecvetnih pupoliaka. Zahvat daje dobarrezultat ako je ispunjeno nekolikoustova:

1) mladar u momentu uvrtaniatreba da ima aktivan rast vrha;

2) uvrtanje se izvodi tako da sebaza mladara drii jednom rukom adrugom rukom izvrSi uvrtanje u Sirojzoni kako ne bi do5lo do lomljenja.Uvrtanje se izvodi dok se ne primetiboranje kore kada treba stati sasavijanjem. Da je zahvat dobroizveden vidi se Do tome da kadapustite mladar on je delimidnooslabljen i pada na stranu. Nije dobroako se odmah vrati po puStanju (nijedobro uvrnut), kao Sto nije dobro i

ako suvi6e nisko pada ito znadi daje suvi5e uvrnut. U principu bolje jejade uvrtanle jer slabim zahvatomnede se puno postiii;

3) Zahvate treba nekoliko putaponoviti posebno u prvim godinamarasta.

Sl. 46'.Budenie Pupoljaka i otvoreni uglovi grananja na prcvodnici dobijeni su rcvagenjem ili razvodenjem sa iaikalicama,pa tretirani uvrtanjima i pinsiranjem. Primenjeni trctmani imaju za rezuliat iniciranje foiniranja generaivnih pupoljaka.

M inistarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrede Republike SrbijePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZEU

SljivaDr Nikola Miiii, dt Gordana Durii, mr Miljan CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sl - 47. Pom oteh n i iki tretm anu osnovt podrazumevaformiranje ugla grananla"usta grane' prema matiinojgrani - razvodenjemiaikalicama, e paljkana ina druge naiine krajemmaja i u toku juna, a za mu toku jula. konlinuiranimobatanlem vegetattvneaktivnosti uvnanjem iptnstranJem.

U toku zimske rezidbe u drugojgodini vrSi se prikraiivanje produ-Znice na potrebnu duZinu. a Sto je

uslovljeno razvojem prirasta naprovodnici u prethodnoj vegetaciji.U osnovi primenjuje se jedan odslede6ih zahvata: 1) prevodenjeproduZnice na neki od letorasta kojise razvio ispod nje (rez na

32

91. 48. Stablo iljive sorteCaianska rodna u sistemuvretena u lrecal godini po .

sadnji. Proizvodni zasad CeleM i lai i n ov ic a Ban lal u ka.

Ministarstva poljoprivrede. sumarstva i vadaprivrgde Republike SrbijePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SqivaDr Nikola Miiii, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovi'SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

ff

paprodu2nicu) a zatim njenoprikraiivanje na potrebnu du2inu;2) standardno rovasenjem nadpupoljkom do 1/3 prikraiivanjeproduZnice sa baznog dela. Ako sejavljaju letorasti sa ostrim uglomprema matidnoj grani (ostar ugaogrananja) ili ako su deblji u osnoviod % debljine provodnice,preporuduje se njihovo izbacivanjekosim rezom na patrlj. U tokuvegetacije neophodno je izvr5ititretiranje mladara isto kao i u prvojvegetaciji, odnosno, formiranje uglagrananja razvodenjem i uvrtanjembaze mladara.

U toku vegetacije vrsi sepomotehnidka obrada mladara naproduZnici na isti nadin kao i uprethodnoj vegetaciji. Ako se mladarirazvijaju na mestima rovasenja naprovodnici ili na prikraienimpatrljcima, potrebno je izvriitikontrolu i u zavisnosti od situaciieprimeniti isti tretman kao i namladarima produ2nice.

U toku jula i podetka avgustameseca (podetak diferencijacijegenerativnih pupoljaka) potrebno jeukloniti sve vodopije ili mladare koji

S,l.^49.. V.l!k9 vrgtelo Sljive sone Sltruntej u punom cvQtanju. Razmak sadnje4.U LZ5 m. Uentar za vocarstvo ivinoQradarslvo cacak.

imaju vertikalan rast na poluske-letnim prirastima ili nosadima rodnogorveta.

U sklopu zimske rezidbe vr5e sesledeci zahvati : odstranjivanjekonkurenata produZnice, koja seprikraiuje na 1/3 ili 1/2 svoje duZine;dovoclenje letorasta pod odgovaraju-ci ugao prema horizontali; letorasti

Sl. 50. Zahvat rova'enja -zasecanja kore iznad pupoljkana tetoraslu (sadnici) irova'enja iznad spavajuiihpupoljaka na starijim delovimaptovodntce.

33

I

I

%*N1fo,p?u

\.

Mtnstarslvo poliopnvrede. Sumarslva ivodop vrede Republihe SrbircPoSEBNI PRoJEKTI zA SAVEToDAvNU SLUzEU

SqivaDr Nikola Miii6, dt Godana Durii, mr Miljan Cvetkovi;SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

il,r

r'l

i'l 34

Sl. 51.-Uspravna wetena gljivesofte Caianska lepotica narastojanju 4,0 x 1,0 m uoglednom zasadu Centra zavgiarstvo i vinogrcdarctvo uCaiku.U vo'arski razvijenim zemljamaprua tipiina wetena kod gljivena p.odlogama vece bujnostiooouena su apravo na ovoJsotti. Soda Caianska lepoticasmatra se model - sortom zavretenaste uzgojne forme.

Sl. 52. Kako su primenjenizahvati izvedeni na stablu ikako su ostale mere u skloputehnolog ije gajena izvede nepokazuje se krcz kljuinumanifestaciju, a to jeplodonoienje. Voike morajusvake godine donetiprojektovanu koliiinu plodovai istovremeno na stablu tomiatipotreban broj pupoljaka zaplodonogenje u narednojvegetaciji.

sa ostrim uglom grananja i letorastideblji u bazi od '/2 provodnice namestu razgranjenia (prirasti sa ten-dencijom lormiranja skeleta) ukla-njaju se; prikraiivanje dvogodiSnjihgrana na bodna ili donja razgranjenja(rodne grandice). U sludajevima kadana provodnici ima ogolelih zona trebaizvr5iti rovaSenje iznad slabijegprirasta ili spavajuieg pupoljka.

U zavisnosti od bujnostikombinacije sorta/podloga, razmakasadnje, kvaliteta sadnog materijalaild., formiranje vitkog vrelena jezavr5eno ili je dovedeno do kraja. U

toku vegetacije zahvati na mladarimakoji se formiraju na vodilji iliprovodnici isti su kao i prethodnegodine. U toku zimske rezidbe ako

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrpde Republike SrbijePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SljivaDr Nikola Miii6, dr Gordana Durii, mr Mitian CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

je stablo dostiglo projektovanu vlstnuproduZnica se uklanja prikra6ivanjemna nosad rodnih grandica ili nepo-sredno iznad prirasta koji je savijenpoo ugao od 90". Ostali letorasti nap_rovodnici se savijaju, a dvogodiinjirrt trogodisnJi poluskeletni prirasti,odnosno, nosaii rodnoq drveta seprikraiuju na neko od s'iabiiihrazgranJenja u donjem ili bodnompoloZaju. Pri tome treba voditj radunada su donje grane na provodniciduZe od vr5nih, dime kro5niazadrlava oblik zarubliene (uoe.

Rezultati ostuareni u plodonbsenjunajvaZniji su pokazatelji za ocenu sva-kog sistema gajenja. Rezultati ispiti-vanja sedam razliditih sistema gajenjau Engleskoj (Huges, 1983) kol sorteViktorija kumulativno u sedmooo-di5njem periodu pokazuiu zaiZ%ve6e prinose kod vreten-a u odnosuna vazu kao klasiini sistem gajenja.

. T akode, rezultati istra2ivlija'uNemadkoj pokazuju vece prinose

kod sorte Orlenauer za 1 1 ,g Vha i

kod sorte ltalijanka za 10,3 Vha usrstemu vretena nego u sistemupoboljSane piramide (yahn, G. F.1990), iako su stabla u sistemuvretena bila mlada za 4 qodine.

lstrazivanja u potjskoi(Mika,1 998) pokazuju prednost sistemagajenja vretena na sejancu d2enarikena rastojanju 3,5 x 2,0. Stablasu prorodila u drugoj godini i

kumulativno sa trecom oodinomimala su prinose od 19,:4 - 2A,BVha.

. Bospara (1998) je prouiavajuiiKumutattvne pnnose u periodu 1992- 1996, ovalnih vrelena na serancudZenanke (4,2 ' 2.9 m), posabenih1 992. godine do5ao do sledeiihrezultata: Cadanska rana 30,9;Cadanska najbolja 65,2; Cadanskarodna 1 03,4 i Stenlei 122,7 ko/stabtu.Dakle. kumulativni piinos u pire ietirigodine kod Caianske rodne bio ie21.22Uha, a kod Stenteja 25,84 Uha.

Sl. 53, Razgranata sadnica(posade.na.u jesenJol sadnjt) upomotennlckom lrclmanu zaformiranje vretena u prvoigodini po sadnji. Dob1anjetnic|atne rodnosh u prvimgodtnana po sadnji kljuinijemomenat za uspe'nolorm rranje i kasn ije od r2avan iestrukture vretena na padloziselanac dZenarike.

35

M i n ista rctvo pa ljapriv rede. Su m a rstv.' p o s i e N t p; c o J E ii,2 i"{Xl?i 3 :;i f,'J' Yrl'ilT

5 ljivaDr Nikola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Milian CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

U Mactarskoj (Grzub, 1998) je gustinom sklopa i sortama sa kojimaproudavajuii kumulativni prinos, su izvrSena istraZivanja. Zasad ievretena posadenih 1991 . godine sa podignut sa bezvirusnim sadnicamarazmakom sadnje 4,0 x 2,5 m, u koje su bile razgranate (A++). U

periodu 1993 - i996. godlne dosao proleie, izvr5eno je prikraiivanjedo sledecih pokazatelja: Cadanska sadnica na visinu 60 - 80 cm iznadnajbolja 70,4 i Stenlej 93,8 kg/stablu, najviseg razgranjenja sa rovasenjemodnosno 23,46 i 31 ,26 Uha. % provodnice u donjem delu.

Takocte, iskustva sa oglednim Razvoclenje mladara vrseno jezasadom razliditih visokointenzivnih krajem maja i tokom juna, a u tokusistema gajenja, podignutim u jesen jula izvr5eno je diferencirano uvrtanje

. 1997. godine u Celtru za voiarstvo i pinsiranje mladara u zavisnosti odi vinogradarstvo u Cadku veoma su poloZaja, snage rasta i dinamikeohrabiujuia. U tabeli broj 4 njihovog razvoja. Na kraju vegetacijepregledno su dati sistemi gajenja sa 1998. godine sadnice u svim

Tab.4. Uzooini oblicr. razmak sadnie, odnOSno, quslina sklopa isorte postavljene u date sisteme ga.enja u ogled'lon zasaduu Centru z-a vocarstvo ivinooradarbtvo u Cacku (Micic, Dunc, Staroievii, Cvetkovic l997)

i36

Uzgoinioblik

Vitkovreteno

sadnjavrelena

Sl. 54. Razvodenjemladata postavAanjemdaikalica.

Gustina sklopa zasadenih sorata

eadanska rodna

cadanska lepotica, Stenlej

dadanska lepotica, Stenlei

eadanska lepotica, Stenlei

Cadanska najblja

eadanska lepotica, Stenlej

eadanska rodna

eadanska lepotica

eadanska rodna

6a6anska najbolja

Razmaksadnje Brolstabala(m) (ha)

4 x 0,90

4 x 1,00

4x1,254 x 1,50

4 x'l ,7O

4 x O,7O

4 x 0,80

4 x 0,85

4 x 1,00

4 x 1,30

2777

2 500

2 000

I oo/

1 470

3 571

2 941

2 941

2 500't 923


SljivaDr Nikola Mi'ii, dr Gordana Dutii, mr Miljan Cvetkovi'SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

oglednim kombinacijama u5le su uperiod mirovanja sa diferenciranimgenerativnim pupoljcima dime je biouspostavljen inicijalni rodni potencijal.

U vegetaciji 1999. godine stablasu imala inicijalnu rodnost koja sekretala od 48 - 112 plodova oostablu, odnosno od 2,2 - 4,7 kg postablu. Buduii da je radni tim napu-stio Cadak u januaru 1999. godine,te da se sa rukovodstvom Centranije mogla uspostaviti saradnja nanastavku eksperimenta, detaljnijernformacije o prvim fazama rasta i

razvoja praktidno su izgubljene.U narednoj vegetaciji (tre6i list u

zasadu) znadnije plodonoSenjepokazale su sorte Stenlei u Caian-ska lepotica. dok sorte i'aianskarodna i Cadanska najbolja nisu imalepotreban rodni potencijal zbog izo-stanka genotipski diferenciranoglretmana u formiranju i rezidbi rodnogdrveta (poglavlje specifidnosti rezidberodnog drveta). Bez obzira na sistemrezidbe, rezultati prikazani za sorteStenlej i Cadanska lepotica u tab. 5i 6 (Mitovii, Blagojevi6, Rakicevii i

Karaklaji6-Smaji c. 2OO4l pokazujuveoma velike poten-cijalnemoguinosti ovih sistema,gajenja.

Prinosi kod sorte Cadanskalepotica od 12,4 Uha u treioj godinii njihova stabilizacija na nivou 30

Tab. 5. Pr nos sorte Caaanska Iepotrca u raz ajt m sistem nta uzqoia u iacru

Sl. 55. / | tat aaa d d .^getat.\-t snag- d5 t -.1tt .Dr e/\..d-1.t, qldtt t.aot- -\o,ho po\a/u,Lt Hhu snagu Hsla ltr.b I p,nsu )t;

Vha u petoj godini i nadalje, bezobzira na odekivano, u na5rmuslovima su sasvim impresivne.lmajuii u vidu rodni potencijal ovesorte j relativno jednostavangenotiski diferenciran pomotehnidkitretman u ,,V" sistemu sadnje,smatramo da se prinosi od 45 - 50Vha mogu veoma uspesnorealizovati u kontinuitetu.

37

ll

ti Prinos (Vha)Uzgojni Razmakoblik sadnje (n) Stabala/ha

2.500

2.000

1.667

3.571

2.941

2.500

vitkovreteno

4x1,004x1,254 x 1,50

4 x Q,70

4 x 0,85

4 x 1,00

3. god.

12,25

12,40

8,67't 1 ,75

11 ,47

7 ,25

4. god.

2,OO

1,60

2)73,48

1 ,45

5. god.

25,37

28,89

19,73

19,57

1Q,21

6. god.

30,44

28,08

32,95

30,.18

26,12

sadnjavretena

14intstarstvo poljoprivrcde. SLt',arstva i vodoprivrcde ReDLtbtjke SrbiiePOSTBN: PRAJEA I I ,/A SAVI TODAVNU SI UIBU

SqivaDr Nikola Mi6ii, dr Gordana Du 6, mr Miljan Cvetkovii


38

Sl, 56. Sar?o pun agro- i pomotehniikl ttetman od prve godine moZe inicitati ranoprorodavane ibrzi ulazak u puno plodonogenje uz istovremenu izgradnlu utavnotezenestrukture vretena koja omogucava kontinuiano odrZavanje odgovarajudeg odnosa izmedurasta i rodnosti.

Prinosi kod sorte Stenlej pokazuju napora u kontinuitetu mogu seveci genetski potencijal. Sasvim ostvarivati prinosi od 50 - 60 Vha.sigurno sa genotipski diferenciranim Kao zakljudnu konstataciju napomotehnidkim tretmanom u sistemu ovom mestu treba reii da seuskih uspravnih vrtena, a posebno prosedni prinosi Sljive u Srbijiu ,,V" sistemu sadnje, bez veiih trenutno kreiu od 1,25 - I,68 Vha

Tab, 6. Pflnosr sorte Stenlrej u razlieitim sislemima uzgo,a u iacku.

Razmak stabara/hasadnje (n) 3. god.

4 x 1 ,00 2.500 8,45

4 x 1,25 2.000 8,08

4x1,50 1.667 7,12 1 1 ,05 12,84

Prinos (ttha)Uzgojni

oblik

vitkovreteno

sadnjavretena

4. god.

12,72

10,12

5. god.

15,27

15,18

6. god.

42,75

42,32

34,15

44,986,69 16,654 x O,7O 3.571 6,06


sljivaDr Nikola Miiii, dr Gordana Dutii, mr Miljan Cvetkovi'SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sistem "V" sadnje i uzgoja vretena

Sistem "V" sadnje se pokazaokao odlidno resenje u intenziviranjuproizvodnje Sljive, pre svega krozpoveianje broja biljaka po jedinicipovriine zasada, a potom i krozodrealeni efekat na smanjenjevegetativne aktivnosti. Naime, "V"sadnjom broj stabala pri standardnojformi i velidini vretena moZe sepoveiati za 33 "/" kao rezultatnaginjanja i primicanja u zonidebla, a sa manjim smanjen.jemvelidine stabla (do 20 %), brojvocki po jedinici povrsine moZese povecati za 1O0 o/". u odnosuna uspravno gajena vretena.Pri tom sve agrotehnidke mere okoobrade, unistavanja korova i

clubrenja iste su kao i kod uspravnogajenih stabala. Sistem "V" sadnjei gajenja vretena podrazumevastabla zasaalena u jednom redunagnutom za 15' u odnosu navertikalu u jednu i drugu stran-naizmenidno. Pomotehnidki tretmanvretena je isti kao i kod uzgoja uuspravnoj sadnji, s tim sto se vodiraduna da se sa unutrasnje stranevretena ne razvijalu jadi prirasti.Ovaj sistem voinjaka omoguiavakombinovanje pozitivnih osobinavretena i olvorenog plodonosnogzida. Naime, brzina razvoja i ulaskau puno plodonoSenje i visokaproduktivnost koja se kod vretenatemelji na visokom lisnom indeksu,u ovom sistemu poboljsani su i saboljim odnosom projekcione povr5inekro5nje u odnosu na celokupnupovr5inu. To je ostvarenopostavljanjem stabala pod

Sl. 57. Poveianje broja b jaka po jedinici povriine zasada veoma uspeinole poslignuto sisbmom V sadnie. Sem veieo broia btliaka. V sadniaomogucava bolje iskotiicavanJe svetlosti i unCe ni smdnjenje bujnosii.

meclusobni ugao od 30' dime je lisnamasa celog stabla, a narodito bazeviSe izloZena sundevom zraieniu. 39

Sl- 58. Stubovi postavljeni zaarmatutu za gajenje vretena u"V sistemu sadnje. Letve uzsadnice postavljaju se saunutrasnje stane i.imaju uloguo a. sprece savjl anJe sad ntce,odnosno vracanp sadntce uuspruvan poloZaj.

I

Ministarclvo poljoprivrede. aumarstva i vodoprivrede Repubhke S'tirePOSEBNI PRoJEKTI zA SAVE IoDAvNU SLUZEU

sljivaDr Nikola Miii6, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovi6


t Sl. 59. Zasad gljive u ..V sistemu sadnje u Centru za vocarstvo ivinogndarslvo Caiak. sa slede-cm rasloianiima sadnje:Caianska lepotica - 4.0 . 0.7 m: 4.0 0.85ni4.0.1.0: Stenlej4.0 0.7m: Cacanska rodna 4.0 0.8n iCaianska najbolia4,0 . 1,3 m (Zasad podignut 1997. godine. Rukovodilac projekta dr Nikola Miiii)

40

Tehnika formirania uzgojnogoblika u potpunosti ie ista kao i kodstandardnog vretena. Potrebno jevoditi raduna da se na sto:ini saunutrasnje strane ne formiraju jadiprirasti, odnosno prirasti oStrijihuglova grananja.

Sistem "V" sadnje vretena imabrojng prednosti u inteziviranjusistema gaienja:. Povecanie gustine sklopasadnjom sadnica u "V" sistem pratiznadajno poveianje kvalitetaplodova i prinosa;. Prinosi Sljive gajene u "V" sistemusadnje vretena, ve6i su po jedinicioovrSine zasada za 20 - 40 ok odprinosa koje ostvaruju uspravnavrelena;. Visoki orinosi i brzoplodono5enje, posebno btzi ulazaku puno plodono5enje, omoguiavajubrzu nadoknadu investicionihulaganja;

Sf. 60. S/btem oalenia vretena u ,,V sadnii pokazuie brZi ulazak u punoplodonoienje. ishm'nagib stabata otakiaia pomotdhnicke zahvate u vegetaciiiiu rezidbi. Jaii prirasti na gorniem delu osovine vretena mogu se uklaniatidoosnove tezom na kolutl.


s ljivaDr Nikola Mi6ii, dr Gordana Duri6, mr Miljan Cvetkovi'SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

. Jedino, armatura poskupljujepodizanje zasada za 5 % buduii daza standardne forme vretenaarmatura nije potrebna;

lmaluii u vidu naSe ekolo5ke i

proizvodne uslove, sistem "V" sadnjemoze biti posebno interesantan uintenziviranju proizvodnje i povratakSljive na trZiSte kroz robnuproizvodnju.

Sl. 6'l..Ugao nagiba sadmca od 15" u sistemu..V sadnje kod Eljive mo1e se lormirati ibez armature. uz primenu rezidbepro,vodntce na potc.lnJ2nost ..Naime prcduznica se odbacuje rezdbom na donl prirast odgovatajuieg ugid othlona prcma9:n-t!1!!o] .gs9vtnt

(A). Stantt.deo g.rane zadrzava ugao prcma hon?ontati idobia se Zelpni p:otozaj vretdnafBt. lpak pr)trebnole nagasttt da oval postupak trazi jaae zahvale na cenlelnoj osovini pa jp postavljaijc tetv naci sadnicom br2t i hkst out utormtrantu otvorenog ptodonosnog zida.

41

Tro- i Eetvoroosovinske strunure

Posle iskustva sa transferzalnom Ypalmetom i "V" sadnjom vretena, tro-i detvoroosovinske strukture su

logidan nastavak razvoja novihsistema koji kombinuju njihoveprednosti. Sistemi su definisanikombinujuii prednosti otvorenogplodonosnog zida, poveianjaintenzivnosti kroz veiu gustinusklopa i moguinosti da seformiranjem vi5e vretenastih osovinapodeli bujnost i smanje podetnainvesticiona ulaganja u sadni mate-rijal. Brz podetak radanja osiguranje formiranjem bodnih grana malebujnosti i dobrom osvetljenoSiu.

Sl. 62. Sematski prikaz osnovneskeletne strukturetroosovinskog sistema.

Minislarslvo poroprivrede. Sumatslva t vodopivrede Repubtt|e Srbi€PoSEBNI PRoJEKTI zA SAvET)DAVNU SLUZEU

5r1ruaDt Nikola Mi6ii, dt Gordana Duri6, mt Milian Cvetkovii


42

Sl. 63. lzgled troosovinskihvretena gljive u zasadu sarazliiito postavljenomarmaturom (Esperimentalnav,ocarska stanica u Fuzeru -Svajcarska).

Sl. 64. Raspored elemenataprimarne skeletne struktureietvoroosovi nskoq sistema nastablu i stablima i vocniaku.

zahvaljuju6i otvorenoj strukturi. Ugaootvaranja je veii nego kod "V" sadnjei iznosi 25' u odnosu na vertikalu ili50' izmeilu suprotnih vretenastihosovina.

Razmaci sadnje koji se preporu-duju za redno rastojanje iznose 4,0

- 4,5 m. Redno rastojanje za tro-osovinski sistem iznosi 1 ,5 - 2,0 m,

a za detvoroosovinski sistem 2,0 -2,5 m. Na ovaj nadin dobija sesledeca gustina sklopa: za tro-osovinski sistem potrebno je od 1 1 10

- 1660 sadnica/ha sto u konadnojverziii znadi 3330 - 4980 "vretena"/ha, z-a detvoroosovinski sistemDotrebno ie 888 - 1250 sadnica/ha3to u konidnoj realizaciji znadi 3552

- 5000 "vretena"/ha. U tehnidkomsmislu ova dva sistema mogu sesmatrati alternativnim uskim vrete-nima, uz prednost manjeg ulaganjau sadni materijal.

Sistemi troosovinskih i

detvoroosovinskih struktura uzavisnosti od optereienja rodomrazliditih sorti zahtevaju i razlidituarmaturu. Za visoka optereienja sarodom na svakih 30 - 40 mpostavljaju se dva stuba od 3 m uobliku "V", a izmedu nlih na svakih7 m stubovi u obliku " T", visine do2,75 m. Ugao otvaranja strukture

4$-4'5x2'0-2'5ln

Minislarstva polioprivrede. Sumarclva t vodoptiwede Republihe SrbtjePOSEBNI PROJTKT] 1A SAVETODAVNU SLUZBU

SljivaDr Nikola Mi6ii, dr Gordana Duri6, mr Miljan CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

pod 25", odnosno 50", odgovararazmaku 1 ,35 m na visini od 2 m.Deo armature iine itri Zice:jednana 30 cm za vezivanje debla i dvena visini 2 m za vezivanje nosadaprimarnih struktura - vretenastihosovina. Kao nosadi ili potOora zaprimarne strukture koriste se drveneletve ili bambusovi Stapovi.

Tehnika formiranja podrazumevaprikraiivanje sadnica na 45 cm ucilju dobijanja mladara od kojih iese formirati osnovna strukturaosovine buduiih "vretena". Ovlmladari se u toku vegetacrje najma-nje dva puta pridvrSiuju za armaturu(drvene letve ili bambusove Stapove).U drugoj godini rast ovih prirasramora biti ujednaien prikraiivanlemi intervencijom u zelenoj rezidbi(pinsiranje). lstovremeno formirajuse bodna razgranjenja koja se upomotehnidkom smislu obracluju isto

kao i kod vretena. Svi zahvati uzimskoj i letnjoj rezidbi isti su kao i

kod standardne forme vretena.Dosada5nja iskustva sa

sistemima tro- i detvoroosovinsKtmvretenima pokazuju da su to sistemikoji omoguiavaju brzo stupanje narod, visoke prinose i dobar kvalitetplodova;

Opita ocena: Sistemi tro- i

cetvoroosovinskih vretenapredstavljaju sisteme veieproduktivnostj od sistema sastandardnim vretenima (= 24 "/"), alisu manje produktivni od sistema "V"sadnje. Investiciona ulaganja manjesu opterecena koliiinom sadnogmaterijala. Zasadj su niski, ali zapojedine kombinacije sorta./podloganisu u potpunosti "na dohvat ruke".Tro- i detvoroosovinski sistemr supo produktivnosti, za sada,perspektivni sistemi.

43

S,l. 65. Softa Caianskalepotica sa formitanimhabitusom uietvoroosovinskojstrukturi vretena uzasadueksperimentalnevacarsKe stantce uFu2eru Svajcarska.

Mtnistarslvo polioptivrede. Sumarclva i vodoprivrede Republike SrbiePoSEBNI PRoJFKTI zA sAVE I )DAVNU SLU28LJ

5llivaDr Nikota Miiic, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovic


44 zahvati u rezidbi

Rezidba Sljive

Rezidba u osnovi podrazumevauspostavljane odredenog odnosaizmedu rasta i rodnosti na stablu kaocelini, odnosno, uspostavljaneodredenog odnosa izmedu rasta i

rodnosti na pojedinadnim granamardrugim prirastima koji dine skeletnustrukturu stabla.

Kada je rezidba Sljive u Pitanjulreba neprestano imati u vidudinjenicu da se gajenje Sljive uintenzivnim uzgojnim formama naaktuelim podlogama bazira Presvega na pomotenidim zahvatima.lmaju6i u vidu gradu pupoljaka i

organogenezu rodnog drveta 511ive

opravdano se mo2e postaviti pitanJekakve snage rasta je potrebno dabude podloga za Sljivu da bi imalaadekvatan status modiiikatora rastai rodnosti kao sto je to sludaj savegetativnim podlogama za jabukui kru5ku. Ako se posmatra graclapupoljaka kod jabuke i kru6ke, sastanoviSta procesa rasta i rodnosti,nije problem ako svi pupoljci nastablu u jednom trenutku Postanugenerativni. Medutim, kod Sljive,formiranje generativnih pupoljakamora da prati i znadajna vegetativnaaktivnost za koju su neophodnivegetativni pupoljci. Svako gubljenjevegativnih tadaka rasta naodredenim pozicijama ili uodredenom broju, kod Sljive mo2eizazvati dalekoseZne posledice ustrukturi obraslosti atime iu odnosurasta i rodnosti.

sl. 66. Budcnp ouoaltahd na lclota<tlma u zav5nasl, od pota2aja prcma ver!'hah iti het;oltaplzmu sagtasno te tea|c'i iiod oruoih , oi'nin , ,sla t-i pnnreu budenje pupora\a na tercHsttma mo2e se apsatt na sledeci naa;n. usplatan ra<l (1)

,iinle]ud"i,i pupollj^2 ,j26; ist iz protjudei,h iaca|a rasta u vrhu gane. do hotizonlatan Hst 5 \ecc budente pupolia^a, nlranle ajzen rs5y ' . tl6p657 na t'otmtanju gene?ltvmh pupolja|a. Kod Slji\e cvahu shlonost ha rece41 totmlranlu

qenerativnih pupoljaka trcba posmatuali i Aao vecu sklonost ha ogoUavanlu grana

Ministarstvo patlaprivrede. Sumarstva i vodaprivr?de Repttblike SrbijePOSEBN] PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

sljivaDr Nikola Mi6ii, dr Gordana Duri6, mr Miljan CvetkovicSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Nepravilan rez

nad pupollkom

Sl. 68. Bez.obzita na polo2ajgrane ili njenu predispoziciju rczoviiznad boinih pupoljakamoratu se EVodtll Dnvlno

T,/T, <1t2sl. 67. Sematski prikaz zakonapot.i nje nosti. Od nos de blj neprovodnice i boinihtazgranjenja ne prelazi %debljine provodnice na mesturazranlenJa.

45

Neoravilan rezrrfnad granCicom

Sl. 69. Bez obzira na polozajgnne u prostoru kao iketegoruju p rusta iznad kogase vrji rez, ovi rezovi moraiuse izvoditi pravilno. Pravilan rcznad pupoljkom ili granom,rezacu mora oa postanenavika. Na ovom detaljunajlakge se moze kontrclisatikoliko je rczai pedantan usvom postu.

6tu' ouiArMinistarstvo poljoprivrede. Sumarstva i vodoprivrcde Repubtike Srbie

PoSEBNI PRoJEKTI zA SAVET)DAVNU SLU2EU

s ljivaDr Nikola Miiii, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovi'


Rezidba Eljive u intenzivnimsistemima gaienja

46

Sve komercijalne sorte koje segaje u intenzivnim sistemima veomapovoljno reaguju na rezidbu. To Stona5i proizvocladi ne re2u Sljivu neznadi da ona ne moZe ili ne sme dase re2e. Odnos prema agro- i

pomotehnici Sljive pre svega jepitanje naseg metaliteta, a nebiologije ove biljke. Sa bioloskogstanoviSta Sljiva izvanredno reagujena zahvate u agro- i pomotehnici i

u tom smislu ona je veoma zahvalnapoljoprivredna kultura.

Sl. 7O. Rezidbe vilkag rteleraaljive. Uravnote2en !'as!.adgavara)JCe sitt^itQabt'aslasl Gspcteo asnavntnkaiegorl)e p"asia di.Ce nlral ne CSC., ne. C.€dsiavil alLlelementarna p!ia.)a J PnsluPUrezidd ell ve.

51.71. Detalji dobroizbalansirane sta2ine: A -izgled stabla sazadavo I i avaiu co m stru ktu ro mna centialnoj asowni: B'i aki ori rasti u klo n i e n i reztdbom'na patrlj - uaiaia se reakcijabudenja (zp)

Ministarstvo poljoprivrede. sumarstva i vodoprivrede Republike SrbijePOSEBNI PROJEKT] ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SgivaDr Nikola Miii6, dr Gordana Duri6, mr Mitian Cvetkovi'srsrEMt cAJENJA r nezroeA

"iiii#if:,:;-::;:,lr:!a:#i"1#:f:tf"::ilX:;iff::;;f:xn#,i/'!:J,zt:,;5i,"

sl. 73. Kada letorasti (boinarazgranlenla osovt ne vretena )na sebi formiraju rodno drvo ittme prcdu u kategoriju rodnihnosaaa oni se ptikracuiu uzavisnosti od todnod 'potencijala. du2ine i iozicie nawelenu.. inicijatna rcdnos[ kljuile uspena.

47

Sl. 74. Sve ponotehniikezahvate na fotmiranju osnovnestrukture vretena prate i adro-i pomotehniiki titmani z;d-o b ij a n j e i n c tj a I n e rod n o st i.rtetman ptovodnrce u tom

pogledu je veoma vazan. Naprovodnici treba da se nalazenovi prirasti za fomiraniepoluskelenih strukrura ilinosaia rodnoq drveta. Rodnodrvo na provo-dnct uelavnomse dobija rovaeeryem isavuanlem.

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrede Republike SrbiieposEBNt pRoJEKTt zA SAVETzDAVNU sLUZdu

s ljivaDr Nikola Mi6i6, dr Gordana Duri6, mr Milian cvetkovic


48

sl. 76. SenaEki pikaz uwlaniamladara kod iljive. zahvat seizvodi sa obe ruke da ne bidoglo do lonljenja. Da ie zahvatdobro izveden vidi se po tomeda mladar pada prema dole uvisini hotizontalnog polozaia naqiflii"

^uau, nusro ,ruiu ,

prvobitni polozaj uvrtanje jeslabo - nedovoljno. Ako mladarpada ispod horizontalnogpolozaja zahvat nije dobroizveden - mladat je uvrnut viSenego gto je potrebno.

Sl- 7S- tnicijatno plodonoienje uz razvoj jaiih mladara za formianje osnovne strukture vretena ptvi le dobarznak da su 3ve piimenjene aQro- ipomolehniike mere izvedene kako treba

Ministarstvo DolioDrivrede, Sumarslva i vodoprivrede Republike SrbijePOSEBNI PRdJEKTI IA SAVETODAVNU SLUzBU

SljivaDr Nikola Miii6, dr Gordana Duri6, mt Miljan CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sl. 77. Etekti uvrtanja mladara. Cilj ovogzahvata je obaranje vegetativne aktivndsti iinictranje azvoja genetativnih pupoljaka kahobi se naiveci deo zivotnih aktivnosti vockeusmerid na plodonosenje. Baza gane nd kojojse uoiavalt zone srasianja had posledica'jaAeg uvrtanja, ni na koji naiin ne predstavljaptoblem i u ovome ne treba truziti opravdanjau cilju izbegavanja ovog tretmana. Naprotiv,u procesu powatnih rezova na rcdnimnosaiima, na ovim zonama t'ormiraju se slabijimladari koji ubrzano formiraiu rodno drvo.

?l:78.- Rod!.i log3ii,sa ogovaraiuiom struhturcm obraslosti. Rezac morc da zna holiko mu ie potrebno plodova po jednomnosacu. a zatim ikoliko ovakvih nosaialodnog drveta je potrebno imali na stablu sa plodovima. Za ptinbs od 20 kg' stabluna vretenlma sa gusinom sklop_a-od 2500 sadnrca ha rczai treba da promislja na stedeci nacin: Ako je plod kripan oko49 g na stablu.lteba obezbediti 500 plodova. odnosno 42 - 50 plodova na t 0 - 12 nosaca rcdnog drveta.' Dekb. rezag trebada vtdt na Pdnom rodnom nosaAu oko 13A cvetnih pupoljaka ili 25 45 rcdnih gtaniica. Se ovakvim pistupoi rezacce u hratkom vremenu imatijasnu predstavu o opterecenju slabla sa kojim lrcba dipostigne 40 - so t ha.

49

Minslarslvo poljoptivrede. Sumarstva i vodoprivrede Republike SrbiiePOSFBNI PROJEKTI ZA SAVE I ODAVNU SLUZ6U

sljivaDr Nikola Miii6, dr Gordana Duri6, mt Milian Cvetkovid


50

s,l. 79. Prikradivanje rodnih nosaia na ugao potiinienosti. PodEka.vegetativnom rastu uprvim oodinama rdzvoia, koia u osnovi podrazumeva izgradnju skeletne strukrure' sa'stanoii!;ta vretenastih uzqoinih fotmi nio2e se opisa keo podrika tormianju drune masekoja se u tehnologiji gaje-nia najveiin delom iodbacuie. lpak kod Sliive vegetativni rastse mora aktivirati sa centralne osovine permanentno, jer Je vegetattvnt rcsI osnova zad if e re nc ijacij u cv et n i h pu po li aka.

sil. 80. lzbalansian odnos osnovnih struktura kod vretenastih uzgojnih fotmi omogucava plodonoSenie u svim delovimairoiie. aii i razvoi novih prirasta koii6e istovremeno obezbediti potreban rodni potenaijal za narednu godinu. Razvoi plodovai itidonogenje nijedno! trenutka'ne smeju dovesti u pitanje proces tormianja vegetativnih i generativnih pupoliaka zanarednu vegetaciju.

Ministarstvo potioprivrede, Sumarstva i vodoprivrgde Republike SrbiiePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

5tltvaDr Nikola Mi6i6, dr Gordana Duri6, mr Miljan Cvetkovi'SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

sl- 81. Zamena ili obnavlianierodnih nosaia na provodnicigliive vrgi se rezaniem svihkebgorija ptirasta'na pat iak.Patrljak je bazni deo letorastaili vi'egodiinje gnne oreza,nna duzinu od | 5 - 20 cm. Slose Ae duZine partljka, principje da gto je grana starija bolieje da patrljak bude duzi, presveg a z bog bu de nj a- pu po lj aka.Hezovt su ravnt s,a slo manpmotvorenom povrstnom.

51

Sl.82. Kod sta iih nosaia rodnoa drvetau ciliu niihove zamene ili delimiAn:ooobnevuanja najbolji rezuttati se pozti2uzahvatima podsecania. U toku zimskerezidbe ako se proceni da odredeni rodninosad naredne godine treba meniati ili gatreba zadrzati de pbdonosi ali ie'nu2nd dase oslabi njegov iast, rodni noEai semakazama podseie sa donie strcne do L.U toku vegetacije na rodnoin nosaiuIomiraju se plodovi i novi prirast na zamenu(A). a u Ioku zinske rezidbe rodni nosai seuklanja rezom na novoformirani priast (B)

Mtnistarslvo poljoprivrede. Sumarstva i vodoprivrede Republike SrbiieposEBNt pRoJEKTt zA sAVE I )DAVNU SLUZEU

SgivaDr Nikola Miii6, dr Gordana Duri6, mr Milian Cvetkovii


s,l. 83. U zavisnosti od situaciie nacentralnoi osovini vige ruzliiitihptuasta na patrljku mogu da se oslaveda olodonose i u zavtsnostt oooDierecenia stabla rodom oni moguslukcesrvn6 da se redukuju obnavljaiuili u celosti izbacuju sa stabla.Evidentno ie da formilanie i.z?metapirasta na centralnol osovtnt mozesa zadovoljavalucom prectznoscu oase kontroli'e.

52

Sl. 84. Rezovi na pat jah u cilju obnavljanjaiti redukciie rodnih noiaCa koji gube taikerasta i nemaiu oiekivani rcdni potenciial.moou se izv'oditi i na sekundarnimrazloranieniima rodnog nosaia ukoliko za toDoiloi botreba (zaddavanje nosaca -' ploddnoSeniu do dobiiania adekvatnogpriasta na zamenu).

Mi nistarstvo polioprivrede. Sumarstva i vodoprivrPde. Republike Srbiie

iosEbNt pkciLExrt zA SAvEToDAvNU SLUzBU

SqtvaDr Nikola Miiii, dr Godana Duri6, mr Miljan CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

sl- 85. Zamena rodnih nosaia kod vretena gljiveje leophodna, u protivnom dotazi do gubljeijataiaka esta sto ima postedicu smanj-enu' 'vegetativnu akttvnosl. a ona je kod Stjive uslovza visok rcd potencial. Na lotografiji vidimodobat raspored grana na osovini vretena, ali sena njima uoiava gubljenje vegetativne aktivnostivectm delom u bazi grane (termin - nosai rodnogdrveta, namerno n i je upotrebl te n ).GubljenJe vegetatMnih iaiaka'rasta na pozicilamaAoje obezbeduju odgovarajucu zamenu nosaaarodnog dru-eta kljuini je problem rczidbe Stive.H.ezad kol tmalu Egraden pristup u tezidbijabukeili ktugke. veoma te;ko se snalaze u rc?dbi Srue.Osnovni razlog za lo je azlika u gadi pupotiaka.oonosno, ctnlentct da nodug na ko|ima se fotmirajucvetni pupoljci ogolevaju. Mtado r6dno drvo lormtTase isktjuAivo na jaiim pnrast;ma na hojima je rasloslabljen u drugom delu vegetacije.

53

sl- 86. Najva2niji detalj ustvaranju uslova za kontrolu ulormiranja i zamenu svihkategorija prirasta u strukturivretena gljive jeste da se u prveietiri godine na centralnojosovini pravilno izvedu svi agroi pomotehniAki zahvati gto

pod raz u m e va pravi I n u s t ru ktu ruvretena sa doslednouspostavten zakonpotiinjenosti svih boinihrazgranlenJa.

Mn$lat slvo poropriwede. Sumarstva i vodoprNrede Repubtike SrbiieposEBNt pR)JEK zA sAvEroDAvNU SLUZEtJ

s ljivaDr Nikola Miiii, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovi;SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

54

sl. 87- Uravnotezen raspored boinih razgtanjenjau izgradnjt osnovne strukture vrctena iljive saizrczenim rodnim potenctjalom. A - u trecoJgodini posle sadnje; i, B - u osmoj godini poslesadnJe.

Sl. 88. Na nosaiima rcdnogdNeta moze se koistiti i nzvojbodnih razgranjenja u funkcijisekundarnih nosaia rodnogdrveta, i to u uslovima kada naNovodnici, u blizini, nemaadekvatnih pirasta zaformiranje nosaia rcdnogdtuela. Vazno je da se postigneukupno opterecenje stabla sarodom, a da se blagovremenona provodnici izvuku prirastikoji ie omoguiiti uravnotezenraspored du2 provodnice.


SllivaDr Nikola Miiic, dr Gordana Duric, mr Mitjan CvetkoviiSISTEMI GAJENJA I REZIDBA

7ffi-*f*rrirrr',Xgrs::"i,i,i, r, 55

Sl. 90. Zaylselak rasta u visinutprelazak u puna pladonaienjeuspesna se noze lzvesltsavUa nleni vrinl h prt rastaprena susedntm stablnla uredu.. natznel ctio na jednu ina oruQu sttanLl leda.

lvlinistarstva poljaDt ivre(le. Sutljatrstva i vodoprivrecle ReDrhtikc SrbiiepasEBNt pRoJEKTI zA SAVET)DAV^Ju sLu7fu |

$tltvaDr Nikola Mi6ii, dr Gordana Durii, mr Milian Cvetkovi.SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sl. 9'1. Plodonogenje dugih nosaAa rodnog drvetakoiise formiraiu na vrhovima vretena, ioborenasj prema rednom prosbru. pohazuju znacainuanalogiju sa uzgojnim lormama u tipu savijenihvretena.IJ svim dosadaSnjim istraZivanjima. gljivapakazup izvanrcdne reakcije na sisrcme gajenjau fotmlotvorcnog plodonosnog ztda (.V sadnja.tatura treths, lro i cetvoroosownska vretena).Takode. sav4anje vrhova u pavcu rednogprostora. pokazalo je izuzetno povoline efekte.Na ovaj naiin, spreiava se reakcija bujnosti uvrinom delu. koji ie znaiajno opterecen rodomt omogucava povorne reakcie. na zahvaleizvlaienja jaiih prirasta za obnavljanje rodnogdrveta u centralnom ibaznom delu.

56

Sl. 92. Slslernrezidbe wetena u..V" sistemu sadnjeidentiian je rezidbiuspravntn vretenasa uoiljivomrazltkom u tretmanuvrgnih prirasta.

Ministarstvo poljaprivrede, Sumarstva i vodaprivrgde Republike SrbijePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

_1

SljivaDr Nikola Miiii, dr Gordana Durii, mt Mi|an Cvetkovi'SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sf. 93. U .. y slsternu uzgoja na savienim vrhovtma

plodonoSenje spreiava Era2eniu vegetattvnu ahlivnost iOuZIE:"f;.r,",ut"* ,u puno ptodonogenie maksimatno je

Sl. 94. U.. y s/stem u uzgoja weten3 had Slive nosaci rodnog drveta na centralnoj osov;nt tmaiu maniu snaqu rasta I rctalvnoErazenUe sKtonosu ka ptodonosenJu S[o ovom sitemu uzgoja daje znaCajne prednosti.

57

Mimstarstvo potoprivrcde. Sumarslva t vodoprNrede RepubrAe Srb/lePoSFBNI PRoJEKTI 1A SAVE] oDAvNU SLUzEU

sljivaDr Nikola Miii6, dr Gordana Duri6, mr Milian Cvetkovii


Sl.95, Rodni nosaii u..V sistemu uzgola vretena ne pokazuluizrazenu reakciiu na sam polo2aj nosaia na centralnoj osoviniVisok rodnipotencitaltra2i intenzivnu rezidbu u cilju permanentne

58

Sl. 96- Najvazniji uslov za svakirazgovor o sstemu gEenla.t

.

nlegovoJ eKonomsKo! t svaKoldruooi uslovlienosti iestek o it ri; I a plodo n ose n j a,konttnutrcno vtsoKl prtnog Ivisok kvalitet plodova koji semoou btati stoieci na zemlii (nad oi v at r u ke).'Sv a d o sad hilni aiskustva pokazuiu da vretenanemaju Alternativu. Da li ie bitiu ,,V" sistemu ili us%avna, toie vrcme pokazati. Medutim,sasvim je sigurno da ukolikone prihvatate vretena kaosisten gajenja 4ljive. gajenjeSljive nije posao sa kojim trebada se bavite.

t

Ministarslvo polioprivrede. Sumarstva i vodoprivr7de Republike SrbijeP1SEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SqivaDr Nikola Mi6i6, dr Gordana Durii, mr Miljan Cvetkovi'SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

Sortne specifiEnosti u rezidbi Sljive

Sortne specifidnosti rezidbe Sliiveodnose se na dominantni tio rodnegrandice i kategoriju i starostsekundarnih nosada koji s jednestrane obezbecluju formiranje mladogrodnog drveta, a s druge slranepostoji realna bioloSka predispozicijaza zamenu nosada. odnosno.

obnavljanje vegetativne aktivnosti uprojeklovanom delu centralneosovine.

Dobre predispozicije ka gajenjuu uzgojnoj formi vretena pokazujusorte Stenlej i Cadanska lepotica jerdominantno olodonose na kratkomrodnom drvetu.

59

Slika 97. Geotipski diferencirani tretmani u zimskoj rczidbi sode Caianska rodna. Za razliku od vecine drugih sorata, kojedominantno plodonose na jednogodiinjim rcdniry gianiicama i kod kojih se rezidba uglavnom svodi na prikriavanle nosacaPqnog.dlvq.ta na projek.tovanu duZinu. softa Caianska rodna dominantno.plodonosi na dvogodi'njin delu prikraienogletotasta koji na sebi nosi rodne graniice. lzbegavanje pojave alternativog plodonogenja u ovom sluiaju, moguie je primenomzahvata u zimskoi rezidbi koiim se uspravni ili buini letorasti prikraiuiu na 4 - 5 baznih vidliivih DuDoliaka iime se iniciralormianje rodnih ivoroua koji plodondse jednu i ave vegetaiije. Prik;acivanje duZih tetorasia 6j nh tri do ietiri pupoljaka.je zahvat koji nije specifiian za ostale komercijalne sone. Rodni dvorovi formirani rezidbom sorte Caianske rcdne na sebiobiino nose jednogodignje rodne granCice: majske kitice (D) i katke rodne graniice (C) koje su u stvari inosilac rodnosti.lstovremeno iz vr4nih pupoljaka rodnog ivora. formiraju se novi letonsti na kojima se zahvat prikraiivanja izvodi u zimskojrezidbi naredne godine (B). Na ovaj naiin kontrolige se fomianje rodnoh graniica - mladog rodnog drueta svake godine,koie se zadrZavaiu u zoni sketeta ikoie obezbeduiu redovnu rcdnost.

Ministarstvo poljoprivrede, Sumarstva i vodoprivrede Republike SrpijePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

SljivaDr Nikola Mi6ii, dr Gordana Dutii, mr Miljan Cvetkovi'SISTEMI GAJENJA I REZIDBA

SJ- 97- Rodni ;vorovi sorteCaianska rodna uplodonoSenju.

Pitanje moguceg uzgoja uvretenastim formama javlja se kodonih sorti koje plodonose na du2emrodnom drvetu ili nemaju biolo5kepredispozicije za adekvatnoobnavljanje vegetativne aktivnostina centralnoj osovini vretena.

Kao dobar primer za traZenjepristup_a u sortnoj rezidbi Sljive jesorta Cadanska rodna koja imaveoma visok rodni potencijal ali i

sklonost ka gubljenju vegetativnihtadaka rasta sto u osnovi uslovliava

allernativno plodonoSenje. Rezidbau ovom sludaju treba stalno da vodiraduna o snagi vegetativnog rasta,pa su zahvati podmlaclivanja kodove sorte i reienje za njen specifidantretman u rezidbi.

60

Ministarstvo pallapt ivrede. Sumarstva i vodoprivrgde Republike SrbijePOSEBNI PROJEKTI ZA SAVETODAVNU SLUZBU

Sve gregke koje se naprave prilikompodizanja voinjaka Ziva koliko i samvocnjak i ne mogu se popraviti. Kvalitetansadni naterijalje kljud uspeha u izgndnjisistema gajenja i plodonogenju.

't

Samo ako imate visoke prinose od 40 - 50 tona po hel<taru sa prcko85 "/. plodova prve klase, i tako svake godine, vi moilete prcdavatijeftino i zaraditi velike parc. Svaka druga proizvodna strategija vodiVas diel<tno u bankrot.

tsBN 86-83575-34-9

til ililt iltilIil il] ilt lilg[7 8868 315 7 5 34 3rl

Системи гајења и резидбе шљиве

Documents