Језик Без језика нема друштва и цивилизације. Језик и...

21

Upload: abigail-moore

Post on 30-Dec-2015

46 views

Category:

Documents


2 download

DESCRIPTION

Језик Без језика нема друштва и цивилизације. Језик и друштво су међусобно условљени. Језик је оруђе целокупног човековог индивидуалног и друштвеног развоја. Развитак језика је везан за развој мишљења и свести. - PowerPoint PPT Presentation

TRANSCRIPT

Page 1: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени
Page 2: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Језик

Без језика нема друштва и цивилизације. Језик и друштво су међусобно условљени. Језик је оруђе целокупног човековог индивидуалног и друштвеног развоја.

Развитак језика је везан за развој мишљења и свести. Језик и мишљење се непрекидно допуњују, мишљење подстиче језик да се усавршава, а језиком обликујемо мисли.

Језик нам омогућава изражавање емоција, жеља, стања и обликовање и развој особности.

Он је примарно средство помоћу кога се преноси култура, веровања, вредности, норме и поглед на свет.

Језик даје људима осећај повезаности и омогућава интеракцију с осталим члановима њихове али и “друге” културе.

Page 3: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Језик

Питање: Да ли језици утичу једни на друге?

Језиком, односно речима, као језичким знацима, обележавају се појмови познати средини која се служи тим језиком.

На основу језика се може закључивати о животу народа и међусобног утицаја језика и култура међу суседима/народима на одређеном простору.

У пољопривредној терминологији мађарског, румунског и албанског језика има много словенских речи:

Српски: бразда - лопата – репаМађарски: borazda - lapat - repaРумунски: brazda - lopata - rapitaАлбански: brazhde - lopate – rrep

Page 4: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Језик

Како се развија култура, усавршава производња и напредује наука, тако настају и нове речи да означе нове садржаје или се значење речи мења. У Вуковом “Рјечнику” бисмо узалуд тражили речи: фрижидер, телевизија... Али неке речи имају другачија значења од данашњих:Струја - женско име, повод - уже за које се воде коњи.

Садржај означен истом речи зависи од :поднебља, метеоролошких услова, друштвених услова, економских прилика и степена развоја културе и науке.

Зуни Индијанци - иста реч за наранџасту и жуту боју,Хопи - једна реч за авион, пилота и инсект,Астеци - једна реч за снег, лед и хладноћу, Ескими - много различитих речи за више врста снега.

Page 5: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Језик

Рећ кућа постоји у свим језицима иосновно значење је исто, објекат у коме људе живе.

Садржај се битно разликује код Ескима, афричких народа, европских народа...

Задатак:Какву ће представу у српском језику имати реч кућа у глави једног старца који живи у планинској забити, а какву у твојој глави?Како ћеш означити малу кућу – сети се што више синонима.То исто уради за појам велика кућа.Којих речи има више? Зашто?

Page 6: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Језик

Језик је најнепосредније средство комуникације. Предност језика:- саговорници не морају да се виде - могу бити временски и просторно удаљени

Основно својство језика је стваралачка природа – креативност.

У језику се непрекидно стварају нови искази у складу са новим искуством.

Page 7: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

ЈезикЈезиком се може говорити о ономе што :- постоји сада и овде, - је било некад, - постоји далеко,- ће бити, - би могло бити,- је немогуће.

Питање: Знате ли књижевна дела у којима сазнајете о ономе што је далеко просторно и временски?

Page 8: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Језик и комуникација

Проблем/питање: Језик представља богатство и врлину, али исто тако и ману модерног друштва. Све мање је важно разумети се, све већа је отуђеност у комуникацији. Знате ли неки пример?

Задатак:Осврни се критички на тврдњу:Језик је најсавршеније средство споразумевања.

Page 9: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Језик и креативност

Креативност језика се испољава у обичној свакодневној комуникацији.

Задатак: У каквим ситуацијама се може упоредити ова реченица?Гори ватра! Ватра!Какву поруку преноси прва реченица, а какву друга? Кажите другачије садржај обеју реченица.

Од речи: сусед - снимао - неко направите реченице.

Сусед је снимао неког.Неко је снимао суседа.

Другачије комбиновање истих речи ствара реченице другачијег значења.

Page 10: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Говор је дар богова (Квинтилијан)

Говор је основна симболичка и комуникациона човекова делатност, процес производње гласовних знакова по одређеним правилима, у облику гласовних феномена уз које су везана одређена значења.

Говор је:- средство социјализације и групне солидарности и разлика- друштвена категорија, постоје разлике у коришћењу језиком између

различитих друштвених слојеваразличитих генерација

различитих група људи (жаргон).

Говор има и субјективни значај, у њему се појединац представља, не само као члан одређене друштвене и културне заједнице, него и као особа.

Он је чинилац у обликовању и развоју личности и индивидуалности. Речник, синтакса, артикулација и стил су показатељи културе и личности.

Page 11: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Говорни језик

Језичке јединице се изговарају и чују.Речи теку у времену. Има интонацију: акценат, паузе, дужину, јачину и висину гласа.

Спонтанији, непосреднији, масовнији.Говори се очи у очи, кратко траје.Тренутно се чује и одмах нестаје.

Информације се не понављају уизворном облику, губе се у времену.

Писани језик

Језичке јединице се пишу, виде и читају. Речи теку у простору. Примењују се правописни (и акценатски) знакови.

Чува се: рукопис и штампа.Постојан је и одолева времену и забораву.Писана реч је трајан извор сазнања.

Информације се чувају у библиотекама у штампаном и електронском облику.

Говорни и писани језик

Језичке јединице: гласови, речи, група речи, реченице и текст

Page 12: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Говорни и писани језик

Говорење – аутоматски, лако, по навици.Писани и штампани текстови дуго трају, али се спорије и теже стварају.Време за размишљање је дуже, а захтеви за језичку правилност и стилску изражајност већи.

Задатак/питање:Шта је лакше: испричати догађај или га обрадити у писаном саставу?Образложи.

Page 13: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Култура изражавања

Сви припадници једне језичке заједнице служе се истим језиком, али у њиховом изражавању постоје индивидуалне разлике.Језик је систем знакова и правила за говорно и писано изражавање. У оквиру тог система постоји неограничени број могућности да се мисли и запажања искажу на различите начине.

Култура изражавања

1. Култура говора - говорити речима и начином који одговарају условима, тј. теми, садржају, проблемима, идејама, слушаоцима, тренутним околностима уз поштовање језичке норме

2. Култура писања - темељи се на законитостима писаног језика који има своју правописну, граматичку, стилистичку и лексичку норму и своје функционалне стилове и облике.

Page 14: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Српски језик

Задатак:

У нашем језику има речи, израза и реченица чије се значење не може буквално схватити. Објасните њихова пренесена значења.

1. Обрао је зелен бостан.2. Обеси то мачку о реп.3. Немој да ми солиш памет.4. Појео вук магарца.5. Имам то у малом прсту.6. Лези хлебу да те једем.

Објасните значења устаљених израза: савити шипке, везана врећа,бела врана, отегнути папке, играти пипиревку, радити испод жита...

Page 15: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Богатство језикаЗадатак: Прочитај реченице које казују исту појаву на различит начин иако у основи носе исту садржину.

Месец сија.Месец обасјава шуму.Месец светли изнад шуме.Шума је обасјана месечином.Месечина обасјава шуму. Шума се блиста на месечини.Над шумом се осмехује месец.Над шумом стражари месец.Шума сањари на месечини.Шта ли месец по шуми тражи?

Кажи како се реченице разликују. Какво значење имају поједине речи: основно или пренесено? Које реченице имају више информација? Која пружа једнозначну, а која вишезначну поруку?

Page 16: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Језик и стил

Стил је начин усменог и писменог изражавања.

Људи се у говору и писању придржавају одређених правила, али свако од нас повезује речи према свом језичком осећању. Сваки човек има посебан начин изражавања – лични стил.

Сваки масовнији облик комуникације користи одговарајуће језичке могућности, па су се развиле посебне врсте стила.

Они се се односе на друштво у целини и зато се зову још и функционални стилови:

1. Разговорни или обични2. Књижевноуметнички или литерарни3. Научни или научнопопуларни 4. Новинарски или публицистички5. Административни

Page 17: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Језик и стил

Задатак:

За које се људе у народу каже даимају «дугачак језик», «оштар језик», «поган језик»?

Објасни околности у којима се каже:

Наврх ми језика.Сврби ме језик.Тај нема длаке на језику.Језик за зубе!Скрати језик!Завежи (језик)!

Page 18: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Говор и стилЗадатак:

Како и колико се могу препознати карактерне особине и намере говорника по ономе шта и како говори?

Шта изазивају говорници који:

- сувише подижу глас (вичу)- стално гестикулирају- претерано користе стране речи- не дају саговорницима да дођу до речи- често говоре у 1. лицу једнине- при обраћању често користе глагол морати

Page 19: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Функционални стилови

Задатак: На који стил се односе следеће реченице?

1. Овај стил је повезан са мноштвом образаца и формулара које треба попунити. Користе се устаљени изрази и шаблони, а богатство речника је прилично оскудно.2. Упућен је широј читалачкој или слушалачкој публици. Овај стил зато мора бити разумљив и доступан. Њиме се информише, али и убеђује у истинитост информација. 3. Њиме се описује, објашњава, дефинише, доказује и саопштава. Објективност је веома важна. Употребљавају се термини везани за одређену научну област. Нема стилских изражајних средстава, па је често и сувопаран. 4. Заступљен је у уметности. Утиче на естетски доживљај. Одликује га мноштво стилских изражајних средстава. 5. Најчешће овај стил има усмени облик, али се може наћи у приватној преписци или дневницима. У приватну преписку спадају и СМС поруке, имејлови и четовање.

Page 20: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Функционални стилови

Задатак: Препознај којим стиловима припадају следеће реченице:

1. Видим, накуповао си пуно ствари. Изгледа богат вашар. Ето, и ја пошао тамо. Журим. Видећемо се.

2. Морава шуми, љутећи се на гатове и уставе воденица, и по читаве ноћи кикоће се на Месец трчећи по спрудовима.

3. Против овог решења може се изјавити жалба Републичкој управи прихода у року од 8 дана од дана пријема решења.

4. Сајам књига у Београду ове године ће отворити књижевник Милорад Павић. Сајам се отвара 11. октобра и траје седам дана.

5. Ход зракова зависи од индекса преламања и радијуса кривине површине рожњаче, сочива и стакластог тела.

Page 21: Језик Без језика  нема друштва и цивилизације.  Језик и друштво су међусобно условљени

Литература:

1. Пецо, А. и М. Николић. Наше језичко коло 8. разред. Београд: ЗУНС, 1984.2. Летић, Д. Српскохрватски језик и култура изражавања 8. разред. Београд: ЗУНС, 1988.3. Кликовац , Д. Српски језик 8. разред. Београд: ЗУНС, 2006.4. Ломпар, В. Граматика 8. разред. Београд: КЛЕТТ, 2010.5. Моррис, Десмонд. Откривање човека, водич кроз говор тела. Београд: Зограф , 2005.

Аутори:Софија ЗећовићСлађана Галушка

Септембар, 2012. ОШ “Милорад Мића Марковић”, Мала Иванча