ПОЉОПРИВРЕДА И ТРГОВИНСКИ ЛАНЦИ У СРБИЈИ

Мирослав Милетић, потпредседникБеоград, 31. октобар 2012. године

ПИТАЊА

Да ли је присуство великих страних трговинских ланаца на тржишту Србије помогло пласману домаћих пољопривредних производа ван граница Србије?

Који део домаће пољопривредне производње задовољава стандарде квалитета великих светских трговинских ланаца и њихових робних марки?

Да ли је један од проблема у пласману домаћих пољопривредних производа у светској мрежи великих трговинских ланаца и недостатак адекватних количина?

Који позитивни примери постоје у постојећој пракси великих страних трговинских ланаца и домаће пољоприведне и прехрамбене индустрије?

Колико глобални раст цена хране представља подстицајни фактор раста обима сарадње великих светских трговинских ланаца и домаће пољопривредне индустрије?

ТРГОВИНСКИ ЛАНЦИ У СРБИЈИ

Највећи тржишни удео у Србији имају трговински ланци:

Delhaize Srbija

Merkator S

Idea

Metro Cash & Carry

Univerexport

ШТА СЕ ЗАМЕРА ТРГОВИНСКИМ ЛАНЦИМА У СРБИЈИ?

Мала и средња предузећа (МСП) у Србији морају да плаћају „рекет” како би им се производи нашли на рафовима великих трговинских ланаца, изјавила је пре годину дана једна висока представница Владе Републике Србије и уједно упозорила на њихову монополску улогу

Велики трговински ланци „наплаћују од сваке фирме 150 до 300 евра за улиставање, односно убацивање производа на своје рафове, за период од неколико месеци”

Мале фирме, према поменутој представници Владе, не могу да издрже такве намете, а управо од снаге МСП ће у наредном периоду зависити јачање српске привреде и отварање нових радних места, па програми за подршку том сектору морају да буду приоритетни

Мали предузетници се највише жале на неповољан привредни амбијент, разне таксе и парафискална оптерећења и велики број МСП се тренутно бори за опстанак због неликвидности

ТРЖИШТЕ ХРАНЕ У ЕУ

Најчешћи облик кршења конкуренције на тржишту хране у ЕУ је формирање картела, фиксирање цена или подела тржишта између компанија

Од 2004. до краја 2011. кажњено је 50 картела који су договарали цене хране и размењивали поверљиве информације. У неким чланицама приметно је да велики трговински ланци не послују са добављачима у духу добре пословне праксе, што према оценама надлежних не спада у делокруг закона о заштити конкуренције, али на дужи рок ипак угрожава право потрошача да бирају производе

У већини земаља доминира неколико великих трговинских ланаца, а улазак „ малих трговаца" на тржиште нарочито је тежак на локалном нивоу због законских препрека и приватних договора којима се кочи продаја земље погодне за изградњу продавнице

Српска Комисија за заштиту конкуренције 2011. је први пут новчано казнила компаније које крше конкуренцију

ПРИВРЕДНИ АМБИЈЕНТ У СРБИЈИ

Пољопривредници су у клинчу са супермаркетима Пијаце у европским земљама успеле су да преживе трговинску револуцију, у којој су лидерску позицију

преузеле трговинске компаније Тим путем требало би да крену и пијаце у Србији уколико желе да се суоче са конкуренцијом великих

трговинских ланаца Стратегија развоја пијачне делатности у Србији Хипермаркети представљају опасност за пијаце и велетржнице, па би утолико пре држава требалo да

заштити ситне пољопривредне произвођаче Оптимизам у погледу будућности пијаца с обзиром на то да су купци у Србији навикли да купују воће и

поврће на пијачним тезгама."Велетржнице у Европи, Јапану и САД доживљавају ренесансу, представљају туристичку атракцију, а код нас изумиру”

Укупан промет робе на пијацама током последњих пет година бележи константан раст, а у промету и откупу пољопривредних производа у Србији пијаце већ годинама учествују са око 35%

УПОРЕДНА АНАЛИЗА НАЧИНА ПОСЛОВАЊА ТРГОВИНСКИХ ЛАНАЦА У ЕУ И СРБИЈИ

Пољопривреда била највећи кредитор трговинских ланаца јер се за испоручену робу плаћање чекало и 180 дана, без камата

Дуговања трговинских ланаца су била и 60 милијарди динара

Закон о ограничавању рока плаћања

Експанзија трговинских ланаца на уштрб дуговања добављачима

ДА ЛИ СЕ ТРГОВИНСКИ ЛАНЦИ ИСТО ПОНАШАЈУ У ЕУ?

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА АГРОБИЗНИСА У СРБИЈИ (1/2)

Пољопривреда у Србији – технички и технолошки заостала, неповољна сетвена структура, ниска свест пољопривредника о важности осавремењавања, неопредељена и недовољна системска подршка, запошљава трећину Србије, у првих 8 месци ове године суфицит од преко 800 мил. €

Један наш фармер храни 15 грађана, а у Немачкој 156, код нас је просечна зарада по хектару тек нешто већа од 900, а у ЕУ 1.900 €. Све је то последица ниске продуктивности која је у случају сетве житарица у ЕУ за 50 одсто већа него у Србији, а у производњи млека 2,3 пута већа. Тако је један радник у пољопривреди у ЕУ у области прераде млека 6,2 пута продуктивнији од млекара у Србији, док ако се, рецимо поредимо са Немачком, њихова продуктивност 16 пута већа

Природни потенцијал наше земље у просеку је већи него просек земаља ЕУ, и када би га искористили, као што то раде Холанђани, уместо садашњих 4,5 милијарди евра вредности пољопривредне производње, она би могла да буде чак 57 милијарди €, стратегија која би у наредних 10 година подигла вредност пољопривредне производње на 15 милијарди €, односно на висину данашњег јавног дуга Србије

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА АГРОБИЗНИСА У СРБИЈИ (2/2)

У области пољопривреде применом ССП, Србија је дала погодности земљама ЕУ које није дала ниједна чланица, а од тога српска пољопривреда није имала ни евра користи

Примена ССП без подршке фондова домаћој привреди

Измена Закона о генетски модификованим организмима

Са 4,2 милиона хектара обрадиве земље пољопривреда представља једини сектор у коме Србија може да произведе више робе која има купаца у целом свету

ДОБРИ ПРИМЕРИ У ПРАКСИ (1/2)

Пројекат за повећање потенцијала и квалитета независних српских трговина под називом „Моја радња“, више од 400 независних трговаца у Србији

METRO Cash & Carry покренуо је 2009. године програм за помоћ трговцима у који је до сада укључено 3.000 малих трговинских радњи са територије целе Србије

Промет у тим трговинама након укључења у „Моју радњу“ значајно је повећан, купци су добили бољу услугу, квалитетнији асортиман и повољније цене

У структури привредних друштава регистованих у Србији са 96% доминирају мала привредна друштва и у њима је запослено скоро 37% од укупног броја радника, од чега микро привредна друштва, која имају до десет запослених, чине 88%. Чињеница да се око 50% трговине реализује у малим трговинама и породично – трговачким радњама

ДОБРИ ПРИМЕРИ У ПРАКСИ (2/2)

ПКС и регионалне привредне коморе овај пројекат реализоваће у свим регионима Србије, како би мали привредници стекли нова сазнања о савременим начинима пословања у трговини

Ова година ће бити кључна за опоравак малих трговина које су у борби са економском кризом и конкуренцијом великих трговинских ланаца

Пројекат „Моја радња“ представља снажну подршку трговцима и пун замах постићи ће ове и идуће године. Сличан пројекат већ је спроведен у неколико европских земаља и свуда је дао добре резултате

После овог успешног пројекта очекујемо нови пројекат „Моја Пијаца”

ОДГОВОРИ

Да ли је присуство великих страних трговинских ланаца на тржишту Србије помогло пласману домаћих пољопривредних производа ван граница Србије? НЕ

Који део домаће пољопривредне производње задовољава стандарде квалитета великих светских трговинских ланаца и њихових робних марки? НАЈВЕЋИ ДЕО

Да ли један од проблема у пласману домаћих пољопривредних производа у светској мрежи великих трговинских ланаца и недостатак адекватних количина? ИТЕКАКО

Који позитивни примери постоје у постојећој пракси великих страних трговинских ланаца и домаће пољоприведне и прехрамбене индустрије? МЕТРО

Колико глобални раст цена хране представља подстицајни фактор раста обима сарадње великих светских трговинских ланаца и домаће пољопривредне индустрије? ЗНАЧАЈНО

ЗАКЉУЧЦИ

Трговински ланци морају пословати у Србији као у свету!

Трговински ланци имају мисију да уреде тржиште у Србији!

Трговински ланци треба да уваже специфичности српског тржишта!

Поред захтева квантитета, квалитета, стандарда и осталих развијених облика понашања, трговински ланци треба да уведу ЕТИКУ као основни захтев према својим клијентима и да исто траже од њих!

Трговински ланци у Србији имају највећу перспективу!

Будућност српске економије је у повезивању на свим нивоима, од даљег повезивања трговинских ланаца, до доласка мултинационалних произвођача који ће повезати локалне и регионалне произвођаче прехрамбених производа

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

www.pks.rs