• Аутор:

Наставни предмет:

Тема:

Узраст:

• Јелена Петковски

• Биологија • Сисари

• Други разред

Сисари - mammalia

• Најслошеније грађени кичмењаци• Доминантна група кичмењака• Могу се срести у свим срединама

копну, води, ваздуху

Кожа

• кожа је грађена из епидермиса и крзна• типичан дериват коже за сисаре је длака• Деривати коже су:• Рожне творевине: папак, копито,

канџе,нокти, рог• лојне жлезде• знојне жлезде• млечне жлезде

Скелет

кости главе су међусобно спојене непокретним везама шавовима

имају парне потиљачне глежњеве на лобањи

формира се нова зглобна творевина између горње и доње вилице

квадратна и артикуларна кост мигрирају у лобању и од њих настају слушне кошчице.

СКЕЛЕТ

• у

екстремитети су подешени за различите начине кретања

број прстију је различит од 1 до 5

зуби су коштани органи

Респираторни систем

• телесна дупља је подељена дијафрагмом на грудну и трбушну дупљу

• плућа су смештена у грудној дупљи

најситнији огранци бронхија су бронхиоле

оне се завршавају плућним мехурићима

плућни мехурови на површини формирају проширења које се називају алвеоле

Циркулаторни систем

срце је изграђено из две предкоморе и две коморе

путеви дезоксигенисане и оксигенисане крви су потпуно раздвојени

кроз десну половину срца пролази редукована крв, а кроз леву оксидована крв

Урогенитални систем

• метанефрос• имају мокраћну бешику

изграђен је из нефридијалних каналићаканалић почиње малпигијевим телашцетом, од кога

полази један веома изувијани део који се наставља на наставак који има изглед слова u, који се назива хенлијева петља

На хенлијеву петљу се наставља одводна цевчицаОдводне цевчице се изливају у проширење које се

назива бубрежна карлицаБубрежна карлица се улива у уретер, уретри левог и

десног бубрега се уливају у мокраћну бешику а она преко уретре у спољашњу средину

На уздужном пресеку бубрега разликују се два слоја кора ( малпигијево телашце, изувијана цевчица и хенлијева петља) и срж ( одводне цевчице).

Нервни систем кичмењака

• централни нервни систем - коме припадају мозак и кичмена мождина

• периферни нервни систем - кога чине цереброспинални нерви и аутономни нервни систем

Мозак представља проширење предњег дела нервне цеви и састоји се из: • предњег (великог) мозга• међумозга• средњег мозга• малог мозга • продужене мождине

Нервни систем

• нарочито се развио предњи мозак• хемисфере формирају наборе

Чулни органи

тактилна чулачуло равнотеже, слухаочи органи за пријем термичких дражи чуло мириса, укуса

Статоакустички апарат

у унутрашњем уху у задњем делу лобање и њега чине чуло слуха и чуло равнотеже и оријентације у простору

изграђен је од два мехура утрикулуса и сакулуса

На утрикулусу се развијају три полукружна канала

Сакулус је спирално увијена и формира пуж унутар пужа је смештен кортијев орган (акустички апарат).

средње ухо је од спољашње средине одвојено бубном опном

у њему су смештене 3 слушне кошчице

преко еустахијеве трубе повезано са ждрелом

спољашње ухо се састоји из издуженог спољашњег слушног канала на чијем почетку се налази хрскавичава ушна шкољка

Очна јабучица

ХИПОТАЛАМУС

ХИПОФИЗА

ЕПИФИЗА

ПАРАТИРЕОИДЕА

ТИРЕОИДЕА

ТИМУС

НАДБУБРЕГ

БУБРЕГ

СРЦЕ

ЦРЕВНИ СИСТЕМ

ПАНКРЕАС

ГОНАДЕ

Ендокрини сиситем

Хипофиза

[Штитиаста жлезда

тироксин

Панкреас

Инсулин глукагон

Надбубрежна жлездаКортикостероли

Адреналин

Размножавање

• оплођење је унутрашње• вивипарија• образују посебан орган који служи за

исхрану ембриона – плацента -• младунци се хране млеком мајке.

• данас живе само у Аустралији и Новој Гвинеји

• имају клоаку и овипарни су• полажу јаја и леже на њима или их

носе у посебној кеси • младунце хране млеком

Сисари са клоаком кљунар и мравињи јеж

Торбари

• рађају младунце који нису потпуно развијени

• младунци прихватају млечне брадавице и ту остају и хране се до потпуног развитка

• данас зиве у Аустралији и деловима Јужне Америке.

• има припадају: опосум, тасманијски ђаво, тасманијски вук, торбарски мравојед, торбарска кртица, торбарска веверица, торбарска лисица,,.

коала

кенгур

• хране се инсектима• имају слабо развијен мозак • добро развијено чуло мириса • бубоједи су: кртице, ровчице, јежеви

и тенреци.

Бубоједи

Љиљци • прилагођени су летењу

• крила су кожа разапета између прстију предњих и задњих

екстремитета• информације о променама

средине добијају примањем звучних таласа који се одбијају од предмете, а они их примају ушним

шкољкама• активни су ноћу, дању спавају

главом обешеном на доле

Љускавци

• мали број врста • одликују се брзим ходањем,

скоковима• хране се биљкама• више пута се размножавају у току

године.

Зечеви

• најбројнија група сисара • одликују се паром секутића који

расту током читавог живота• више пута се размножавају у току

године• њима припадају: мишеви, пацови,

волухарице, хрчкови, мрмоти, текунице, летеће веверице,даброви, скочимиш

Глодари

веверице

• имају снажне очњаке и канџе• ту спадају породица паса, вукова,

лисица, шакала, медведа, ласица, творова, хијена, мачака, мунгоса.

Месождери

Перајари

Морски лав Морски слон

Фока

Сурлаши

Морске краве

• брзо се крећу• немају кључну кост• прсти су редуковани• имају вишекоморни желудац• рогови су коштани или рожни са коштаном

основом• ту спадају: свиња, нилски коњ, камила,

јелен, срндаћ, лос, ирвас, жирафа, окапи, говече, антилопа, овца, коза, бизон.

Папкари

• имају карактеристично грађене екстремитете код неких само један прст – копито.

• имају издужену лобању• немају кључну кост• њима припадају: коњи, зебре, магрци,

тапири, носорози.

Копитари

Полумајмуни

Лемури

авети

Мајмуни