Непроменљиве речиAГБ В

ГРамаТиЧКиКуТаК

Прилози

Нада мном и сада сија туга једнихочију бисерних.

У наведеним стиховима из песме Бисерне очи Симе Пандуро-вића уочи прилог. Препознај врсту речи коју ближе одређује. Коју функцију има у реченици?

Још у петом разреду си научио/ла да су прилози непроменљиве речи које одређују глаголе и означавају место, време, начин, количину и узрок вршења радње. У реченици имају функцију прилошке одредбе.

врсте прилога према значењу

Давно смо се срели. Нада мном и сада сија туга једних очију бисерних. И онда кад звезда моје судбе зађе...

Свакако запажаш да истакнути прилози означавају време вр-шења радње и да ће у реченици бити прилошке одредбе за време.

l Присети се још неких прилога за време.

тамо ме је чекао спас, а овде само патња. негде те срећа чека.

Прилози за место означавају место вршења радње. У реченици имају функцију прилошке одредбе за место.

l Замени истакнуте прилоге за место у наведеним речени-цама својим примерима.

лисица је лукаво заметнула траг. ловац брзо пође у потеру. неочекивано је угледа.

Прилози за начин означавају начин вршења радње и имају функцију прилошке одредбе за начин.

Прилози за начин по облику су исти као и описни придеви сре- дњег рода или неки присвојни придеви на -ски. Немој их ме-шати. Руководи се врстом речи на коју се односе. Прилози се односе на глаголе, а придеви на именице.

l Присети се још неких прилога за време.

l Погледај истакнуте речи и утврди које од њих су прилози, а које придеви.

l Погледај истакнуте речи и утврди које од њих су прилози, а које придеви.

l Замени истакнуте прилоге за место у наведеним речени-цама својим примерима.

ЗаПамТи !

22

82

невесело дете невесело се осмехну. Пријатељски ме је подржао. Његов пријатељски савет ми је помогао.

Прилози за количину/меру означавају радњу по количини, односно показују у којој мери је заступљено одређено стање.

Дуго смо чекали полазак воза. Марко се веома заинтересовао за физику.

компарација прилога

Иако су непроменљиве речи, неки прилози могу да промене свој облик поређењем, односно компарацијом. Ову особину имају при-лози за начин, прилози за количину и поједини прилози за место. Граматичку категорију компарације имају, као што знаш, и описни придеви. Наведене врсте прилога имају исти облик као и описни придеви средњег рода једнине, зато и могу да се пореде.

Сакупили смо много лешника.

(Означава именицу по количини и у реченици има функ-цију атрибута.)

Наши такмичари били су веома успешни.

(Означава степен дате особине, исказане придевом и има службу атрибута.)

Погледао ме је помало уплашено.

(Означава степен одлике исказане прилогом испред којег стоји и у реченици ће заједно са њим бити прилошка одредба.)

Бугарски језик мало разумем, руски мање. Чешки језик најмање разумем.

Јана хитро слаже коцке. лопта је далеко одскочила.

Иван их слаже хитрије. Тениска лоптица је даље одскочила.

Давид слаже коцке најхитрије. Пинг-понг лоптица је одскочила најдаље.

одскочила.

одскочила. одскочила.

најдаље.

слаже коцке. лопта је

хитрије. Тениска лоптица је

најхитрије. Пинг-понг лоптица је одскочила

Прилози за количину,меру могу стајати и уз именице, придеве и друге прилоге.

ЗаПамТи !

83

ПреДлози

Обрати пажњу на предлоге у наведеним сти-ховима и врсту речи испред које стоје. Про-нађи реч која је у одређеној вези с речима испред које стоје предлози.

Уочаваш три предлога:

у моју душуна испред именичке синтагме плими уздахаса висина ледних

Откриваш да је реч сугестија у некаквом односу са скуповима речи испред којих прелози стоје.

у мојој душина плими уздаха сугестија (тиха)са висина ледних

У нашем примеру сва три предлога стоје испред скупова речи у којима је главна реч именица. Међутим, предлози могу стајати и испред појединачних именица или именичких заменица.

Одређени предлог захтева и одговарајући падежни облик именске речи.

Погледала сам кроз прозор. Погледала сам кроз прозора.

Предлози су непроменљиве речи које стоје испред одго-варајућих падежних облика самосталних именских речи и означавају њихов однос према другим речима у реченици.

Предлози се деле на:1) праве предлоге (у, на, од, до, уз, низ, под, над, пред, к(а), с(а), при;

2) неправе предлоге, постале од других врста речи: а) прилога (пре, после, преко, више, ниже) ; б) именица (врх, дуж, чело, пут).

Предлози могу бити просте и сложене речи (над – изнад; дуж – уздуж, под – испод, врх – уврх).

l Којој врсти предлога припадају предлози из цитираних стихова песме Бисерне очи?

У моју се душу нечујно уплела,На плими уздаха немих и бескрајних,Сугестија тиха са висина ледних...

l Којој врсти предлога припадају предлози из цитираних стихова песме Бисерне очи?

Оставила је телефон на столу. Протрчао је поред ње

Пас лежи испод дрвета. Мина тугује за неким.

84

Предлози, појединачно посматрани, немају одређено значење, тј. никакву функцију у реченици. Тек са именицама или име-ничким заменицама, односно именичким синтагмама упућују на функцију у реченици, функцију прилошке одредбе (исказане предлошко-падежном конструкцијом).

Ево неколико примера прилошких одредаба исказаних пред-лошко-падежном конструкцијом:

Међутим, треба да знаш и ово – прецизно прилошко значење уп-раво одређују предлози. Узмимо као пример прилошку одредбу за место, исказану различитим предлозима и именицом у истом падежу.

Такође, исти предлози могу бити употребљени уз различите падежне облике.

Утврди функцију речи испред којих се налазе исти предлози.

Моји преци потичу с Косова и Метохије.Слика је окачена о ексер.Идем на излет с породицом.лепо су о теби говорили.

Нада мном и сада сија туга једнихОчију бисерних.

l Откриј којој врсти речи припадају истакнуте речи у примерима: Погодио је врх мете. врх језера гомилају се тамни облаци.. Кренуо је пут куће. Пут се поправља. Видимо се после. Стигао је после мене. Чамцем смо прешли преко. Карте је добио преко везе.

Положио је разред с одличним успехом. (прилошка одредба за начин)Шетали смо се поред реке. (прилошка одредба за место)Устајем у девет сати. (прилошка одредба за време)Због недисциплине је строго опоменут. (прилошка одредба за узрок)Брод плови ка луци. (прилошка одредба циља)

Окачила сам капут на чивилук. (значење места – завршетак радње)Соња стоји уз ограду. (значење места – мировање)Деца су трчала кроз шуму. (значење места – правац кретања)

Када предлози под, пред, и над у инстру-менталу стоје испред личне заменице 1. лица једнине, морају се про-ширити непостојаним А.

ЗаПамТи !

ПРавоПисно ПРавиЛо

Непостојаним а проширују се и предлози с и к. Предлог са обично се ко-ристи испред речи које почињу предњонепчаним сугласницима (са њим, са шљивама, са ћерком...) и испред речи које почињу зубним сугласницима с, з, ц (са сестром, са зеком, са царем). Предлог ка најчешће стоји испред речи које почињу задњонепчаним и експлозивним гласовима, којима припада и к (ка кући, ка граду, ка храму, ка Пироту, ка Дунаву, ка Тибету, ка брату).

Предлози СА и КА користе се ради лакшег изговора. 85

везниЦи

Њихов сјај је био плав, мутан и чедан... /.../Последњи, општи удес кад нас снађеи нестане наших патњи и весеља...

Из наведеног примера јасно уочаваш каква је улога истакну-тих речи – везника.

везници су непроменљиве речи које повезују две речи, ску-пове речи (синтагме) или две предикатске реченице. они означавају и врсту везе, тј. односа међу речима (реченицама) које повезују.

Везници могу бити прави и неправи.Неправи везници имају облик прилога, заменице (придевске упитно-односне), чак и име-нице и глаголи. (На пример, везници воља и било – воља ти је да идеш, воља да останеш. било да узмеш, било да оставиш, кајаћеш се.)

С обзиром на то какву врсту односа међу речима, односно ре-ченицама, означавају, везници могу бити:

а) напоредни – повезују и речи, и реченице (и, па, те, ни, нити, а, али, него, већ, или, јали, осим, сем итд.)

б) зависни – повезују само зависне реченице са њиховим главним реченицама (кад, чим, тек, пошто, јер, ако, уколико, иако, да, како итд.)

= О зависним везницима више ћеш научити у осмом разреду када се буду изучавале зависне предикатске реченице.

Осим појединачних везника користе се и тзв. везнички изрази. Ево неких примера најчешћих везничких израза: само што, једи-но што, осим што, тек што, будући да, као да итд.

И (прво) повезује две речи (два придева) мутан, чедан.КАД повезује скуп речи (именичку синтагму) последњи,

општи удес и личну заменицу нас.И (друго) повезује две предикатске реченице.И (треће) повезује именичку синтагму и именицу – наших патњи, весеља

када, само, пошто, већ, докле, како, који, воља, билокада, само, пошто, већ, докле, и, па, те, да, а, али, или,

док, јер, ако

Прави везници су: неправи везници су:

86

узвиЦи

Из илустрованих примера препознајеш узвике који ти казују и подсећају те на то шта све узвици означавају.

Узвици су непроменљиве речи које означавају:

повишена осећања

ах, ала, ух, јој, ех, ура...

дозивање или терање животиња или људи

мац, пис, иш, пи-пи, ехеј, хало...

подражавање звукова и гласова из природе

кукурикууу, звррр, бућ, трас, фију...

Узвици којима се подражавају звукови и гласо-ви из природе називају се ономатопејски узвици, а речи настале од њих – ономатопејске речи (ку-цање, бућкање, фијук, тресак, кукурикање, итд).

Kако oбележавамо узвике

а) Уколико су у говору одвојени од

осталих речи, иза узвика се ставља

запета. Ох, боли ме глава.

б) Када узвик представља целу реченицу,

иза њега се ставља знак узвика.

Ох! Боли ме глава.

в) Уколико се понављају више пута

заредом, неки узвици се пишу са

цртицом. Неко је тихо лупкао по столу куц-куц.

г) Када се неки глас у узвику изговара

продужено, тај глас се пише три пута.

Хеееј, видим вас!

Звррр, зачу се будилник.

ПРавоПисноПРавиЛо

ЈОЈ!

УРА!

Пи-пи-пи!

Иш!

ШљАП!

ЗВРРР!

87

реЧЦе

Свакако си препознао/ла речце. Присети се шта ове непро-менљиве речи означавају. Прочитај још једанпут наведени дија-лог, па ћеш у свакој реченици открити њихово прецизно значење.

речце су непроменљиве речи које означавају став говорног лица према изреченом садржају и односе се на целу реченицу.

С обзиром на то шта став говорног лица изражава, разликују се:

♦ потврдна речца: да;♦ одрична речца: не;♦ упитне речце: зар, ли;♦ речце за истицање: баш, бар, чак;♦ речце којима се истиче супротност: међутим, пак;♦ речце којима се наглашава лични став (потврђивање, одри-

цање, двоумљење) – модалне речце: свакако, наравно, дакакао, уистину, збиља, никако, нипошто, можда, вероватно, ваљда;

♦ заповедне речце: нека, хајде;♦ показне речце: ено, ето, гле;♦ повратна речца: се; ♦ узвична речца: ала.

✎ Разврстај све речце из наведеног дијалога према томе какав став изражавају.

За вежбање:

Две добре другарице спремају се да иду на журку. Обрати пажњу на истакнуте речи њиховог дијалога.

– ђурђа, да ли би ми позајмила ону своју мајицу са црвеним шљокицама? Сигурно ће ми добро ићи уз нове фармерке.– можда ми је на прању. зар баш немаш ништа друго да обучеш?– не, немам. Све моје ствари су ми досадиле. Чак и бижутерија коју носим.– Немој нипошто никоме да је дајеш јер су ми оне твоје минђуше са

цирконима прелепе.– Ако ми будеш нашла своју мајицу, наравно да ћу ти их дати.– Хајде да погледам да није у доњој фијоци. Гле, нашла сам је.– јупи! Бићемо главне на журки.

88