Страна III

Страна V

Страна IV

Страна XI

СТАНОВНИЦИ ПРИОБАЛНОГ ПОДРУЧЈА СТРАХУЈУ ОД ПОПЛАВА

ЖИТЕЉИ МЗ ДОЊА ЛОВНИЦА СТРАХУЈУ ОД ЗАГАЂЕЊА

МИЛОРАД МИТРОВИЋ О РАЗЛОЗИМА ЛОШЕГ ВОДОСНАБДИЈЕВАЊА ПЉЕВАЉА

У ПОДГОРИЦИ ПРЕДСТАВЉЕН ПРОГРАМ „КУЛТУРНЕ РУТЕ САВJЕТА ЕВРОПЕ”

Бијела пјена у Ловничкој

ријеци

regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

РОЖАЈЕ- Члан Социјалде-мократске партије, нека-дашњи посланик и доско-

рашњи предсједник ОО СДП-а у Рожајама, др Изет Бралић оцијенио је да је Бошњачка странка током четворогодишње владавине град на Ибру и његове становнике довела до ивице пропасти. Он је казао да се за то вријеме иселио огроман број грађана, а да је кроз буџет општине потрошено око 30.000.000 еура док је локална заједница задужена за додатних 10.000.000 еура.

-Нетачна је теза да се ста-новништво исељава из свих дије-лова Црне Горе.Исељава се само

становништво од Мораче па нави-ше и то искључиво из економских разлога. Задатак локалне управе и Владе јесте да промијени амбијент у привреди, како би се смањила незапосленост и актуелни тренд исељавања са сјевера. Данас може-мо говорити о феномену економ-ске мањине, односно националне мањине која највише живи на сје-веру и сконцентрисана је у неколи-ко општина, а која масовно напушта своја огњишта. Поразно је да то раде млади људи који су носиоци енергије. Иако те људе неко пред-ставља као националне мањине, ја то називам економским мањинама.

Они из средина гдје у сваком селу имају џамију или цркву одлазе у Бремен, на сјевер Њемачке, у Дан-ску, Луксембург гдје у кругу од стотину или пак двије стотине ки-лометара нема ниједне богомоље, али им то ни мало не смета – казао је Бралић, истичући да људи одлазе и из разлога што су у Црној Гори постали економска мањина.

-Држава не смије да живи само од мора. Нијесу Рожаје, Беране, Пљевља, имали мање шансе од Буд-ве, али у неке средине се бесомучно улагало и улаже се, а у друге скоро ништа. Свједоци смо да државна помоћ чак 98 процената одлази у централни и јужни дио државе, а само два процента на сјевер. Међу-тим, наш потпредсједник владе, који је задужен за регионални раз-вој, осам година ћути на ову чиње-ницу. То се мора мијењати. Имали смо један талас исељавања са ових простора од 1962. до 1970. године, али је у то вријеме о овој чињеници владао потпуни мук. Данас када се исељавају млади са сјевера, желим да прекинем тај мук, а требало би да исто ураде и остали представници сјевера, без обзира на то којој пар-тији или вјери припадају.То је зада-так свих посланика и чланова владе, који морају да дигну глас како би се стало на крај исељавању. Свједоци смо чињеница да из градова сјевера сваки дан по два аутобуса одвозе на-ше људе и ово је тренд који добија убрзање – казао је Бралић.

Наводи да је кроз локални буџет за четири године владавине Бо-шњачке странке прошло укупно 40 милиона еура, али да су ефекти

таквог трошења новца невидљиви.-И поред толико утрошених ми-

лиона и десетомилионског заду-жења општине, ми немамо ниједно отворено радно мјесто у привреди. Запошљавање у локалној управи и није запошљавање већ заробљавање младих људи који немају прилику да науче, нити да радом докажу своје знање – указује Бралић.

Истиче да је запошљавање у ре-алном сектору задатак нове локалне управе која ће бити формирана на-кон локалних избора у мају.

-Задатак грађана Рожаја јесте да ревитализују власт. Сви они који гурају ове грађане према нацио-налним партијама нису пријатељи овог народа, ни ове средине. Имамо примјере из прошлости да кад год је политичка воља била таква да се грађани групишу у националне партије, ова средина и овај град су то скупо плаћали. Због тога пози-вам грађане да на наредним избо-рима направе заокрет у промјени свијести. Позитивна промјена, пак, није гаранција уколико се не напра-ве персоналне и партијске промјене. Потребна нам је промјена свијести и начина владања и то је кључ успје-ха, а уколико све остане по старом, то ће бити само губљење времена и народ ће и даље бити принуђен на исељавање. Свједоци смо онога што се дешава у Пљевљима и Бијелом Пољу, Плав је потпуно празан град, Гусиње поготову. Туга је проћи кроз Беране, које је некад имало 12.000 радника. Неко мора да окрене главу према сјеверу и његовим огромним проблемима – поручује Бралић.

В.РаткоВић

ДР ИЗЕТ БРАЛИЋ ОПТУЖУЈЕ БОШЊАЧКУ СТРАНКУ ЗА КАТАСТРОФАЛНО СТАЊЕ У РОЖАЈАМА

■ И поред толико утрошених милиона и десе-томилионског задужења општине, ми немамо ниједно отворено радно мјесто у привреди.Запошљавање у локалној управи и није запо-шљавање већ заробљавање младих људи који немају прилику да науче, истиче др Бралић

Бралић

Бралић сматра да се на озбиљан начин мора покренути питање односа мањинских представника према држави и према власти, као и однос државе и власти према мањинама.

-Индикатор доброг односа Владе према срединама није то што ће створити клечеће и услужне политичаре од представника мањинских народа, већ број реализованих пројеката који ће отворити нова радна мјеста. Када неко жели да влада, он ствара приватне пред-ставнике мањинских народа, али нама у Црној Гори, у 2018. годи-ни 21. вијека, не требају приватни Бошњаци, јер то је камен о врату.Ово се конкретно односи на Бошњачку странку, коју гласа између 15 одсто и 17 одсто Бошњака/муслимана. Говорим и о томе да су обесправљени и чланови ДПС-а из овог народа. Уколико се заиста жели добро овом народу, онда се мора издвојити оно што је најбоље из његовог корпуса. Лојалност држави и власти није исто. Мањински народи су у свим тешким тренуцима били лојални Црној Гори, а ни-како појединцима или појединим партијама. Држава треба да има поштенији однос према мањинским народима како би повратила повјерење тог истог народа. На предстојећим изборима треба да се направе позитивне, тихе промјене без улице, јер смо свједоци шта нам је улица донијела и те последице, односно штете до данас не успијевамо да превазиђемо и исправимо – истиче Бралић.

Бралић позива да се отклоне бизнис баријере на ГП Драченовац, како произвођачи не би морали да круже да би извезли своје произ-воде на природна тржишта јужне Србије, Македоније и Косова.

-Ја сам на премијерском сату у неколико наврата постављао ово питање које је огроман проблем дијела сјевера, али се врло мало урадило на отклањању бизнис баријера – казао је Бралић.

Влада ствара клечеће и услужне Бошњаке

Отклонити баријере на Драченовцу

За четири године потрошили 40 милиона

Зграда општине Рожаје

Неко је у дилу с произвођачима

воде

Култура доведе сваког

четвртог туристу

Скадарско стеже обруч

сриједа, 14. март 2018.ПодгорицомII страна

ДАН у ТузимаЗа разлику од предсједника

Скупштине општине Тузи Фа-диља Кајошаја који сматра да легализацију бесправних обје-ката треба игнорисати док не постану пуноправна општина Абедин Аџовић, предсједник општине, позвао је грађане који имају такве објекте да до 15. jула 2018. године поднесу захтjев. Његов је предлог да то сви учине у предвиђеном року, како би избјегли плаћање пе-нала и санкционисање које би услиједили због непоштовања закона.

– Да би се избjегле после-дице (прекршаjне санкциjе, немогућност легализациjе и уклањање обjекта), коjе носи непоступање по одредби чла-на 235 Закона о планирању простора и изградњи обjеката, мишљења сам да би грађани требали захтjеве за легализа-циjу подносити Секретариjату за уређење простора Главног града, односно Општини у склопу Главног града- Тузи коjа би исте прослеђивала на посту-пање Подгорици. С тим, што би се моментом стварања админи-стративних претпоставки у Ту-зима, ти захтjеви прослиjедили на рjешавање органима Општи-не Тузи. А све у циљу наjбољег интереса грађана Малесиjе– ка-зао је Аџовић.

И мјештани Диноше сматрају да је у њиховом интересу да се

на вријеме пријаве за легали-зацију.

– Чуо сам да је кренуо тај процес легализације и мислим да је то добро. Рок је ваљда средина јула тако да треба

што прије прикупити потреб-ну доументацију. Надам се да нећу бити сам у томе, већ да ће цијело село то урадити. Ипак је то за наше добро. Ово је била стара кућа, сад је обновљена, требаће вјеровато опет мјерење и све па полако. Што прије кре-немо прије ћемо знати шта тре-ба да се ради– казао је Бајрам Кајошај.

Исљам Ђоковић је већ при-премио и предао документа-цију за легализацију пословног објекта у Тузима, па ће то уско-ро учинити и за кућу у Диноши.

– Него шта него подржавам легализацију бесправних обје-ката. То сви треба да урадимо до 15. јула. Видим на ТВ-у већ иду рекламе свако вече са упуствима коме да се обратимо и шта нам је потребно од до-кументације. Међутим, ја сам

већ предао документа за лега-лизацију једног локала у Тузи-ма тако да знам отприлике шта ми треба. Геодетски премјер је обавезан, не треба ту пуно до-кументације. Уосталом, шта год да треба, мора се урадити, то је закон. Држава је држава, од тога живи и не може се против ње– поручује Исљам Ђоковић.

Како је прокоментарисао, цијена од 43 еура по квадрату није велика у односу на друге зоне у којима је квадрат пуно скупљи.

– Плаћање не мора да бу-де одмах уколико неко нема средстава. Може и на рате та-ко да мислим да је та одлука прихватљива. Додуше, папири се предају Главном граду не Општини Тузи али то ништа не отежава– казао је Ђоковић.

С.Р.

АБЕдиН АЏоВиЋ, ЗА рАЗЛиКУ од ФАдиЉА КАЈоШАЈА, ПоЗиВА НА ПриЈАВУ ЗА ЛЕгАЛиЗАциЈУ

диношани ће се пријављивати за легализацију

Преко пет хектара засада кромпира у Потхуму униште-но jе услед обилних падавина претходна два дана. Пољоприв-редник Мило Дедвукај, истиче да је цијело имање претворено у језеро те да њих неколицина имају тоталну штету.

– То је цијела једна пољана на којој смо нас неколико засади-ли кромпир и сад више немамо ништа. Сав улог Ђерђа Дедву-каја, Зефа Љуцђонаја, Мар-цела Љуцђонаја, Ардијана Дедвукаја, Алберта Љуцђо-

наја и мој сада је под водом а то нису мале паре. Уложио сам преко 2.000 еура само у сјемена и ђубрива, све је то струлило, нема ту ниједан дјелић да се мо-же спасити, тотална штета. Звао сам у Министарство пољоприв-реде кажу нису имали пријава

да је било штете од поплава. Ју-че сам био и у Општину Тузи да пошаљу Комисију за процјену штета од временских непогода па се надам да ће изаћи на терен брзо. Криво ми је јер сваки дан зову да дају кредите и нешто а кад су штете и елементарне непогоде нико ништа. Ово није од нас него од Бога. Видјеће-мо хоћемо ли од Комисије шта моћи добити – прича Дедвукај.

Како наводи, таман су кре-нули да се припремају за прољећњу и љетњу сезону и

већ су заустављени на почетку.– Уздамо се у помоћ општи-

не јер најављују још падавина и непогода. Биће нас доста који ћемо у старту бити оштећени све су прилике, а то није добро– истиче Дедвукај.

С.Р.

ПоЉоПриВрЕдНицимА иЗ ПоТХУмА КиША УНиШТиЛА СВЕ ЗАСАдЕ

Запливао кромпир

дедвукај показује на уништена имања

и. Ђоковић Б. Кајошевић

Не може се против државе

Мјештани Сукурућа се ско-ро мјесец дана жале на лоше стање путева кроз село. Тра-жили су чак и од Општине Тузи помоћ али је она изо-стала, тако да је неколицина старосједилаца организовала радну акцију и затрпали бето-ном на десетине ударних рупа.

– Путеви су нам толико про-пали да више нисмо могли да чекамо на помоћ надлежних органа. Рупе су бивале све веће, па смо одлучили да их сами закрпимо. Није ни то идеално рјешење али јесте ма-кар привремено, толико да мо-жемо нормално да функциони-шемо и безбједно. Окупило се нас десетак па смо ишли ре-дом са камионом и потребним материјалом и алатом крпили

редом ударне рупе, не само на главном путу кроз село већ и на мањим споредним путе-вима– казао је Зеф Дедвукај, мјештанин Сукурућа.

Он је подсјетио и да то није прва радна акција коју мјешта-ни спроводе.

–Раније смо знали доста често да се организујемо и за рашчићавање путева и за крпљење ударних рупа док су профункционисале мјесне заједнице, сада само по по-требу. Услован пут нам је при-оритет тако да нам није тре-бало пуно да се договоримо, свима је то у интересу јер туда пролазе и камиони и тешка во-зила што додатно отежава све. Сада ће све бити лакше– казао еј Дедвукај. С.Р.

мЈЕШТАНи СУКУрУЋА оргАНиЗоВАЛи рАдНУ АКциЈУ

Бетоном крпили асфалт

Са радне акције у Сукурућу

Културно информативни центар „Малесија” припремио је за овај мјесец богат садржај за љубитеље умјетности. У пе-так, 16. марта у 13 часова теа-тар Енгели из Приштине оди-граће дјечју представу „Лењи мачак и несташни миш”. Већ наредног дана у 19 часова биће организовано ауторско вече, односно промоција књиге Хаџи Шабани.

– У понедјељак, 19. марта та-

кође у 19 часова НВО Алманах имаће књижевно вече, док ће у исто вријеме 24. марта глумци Центра за културу Тиват оди-грати култну представу „Тре сореле”. Претпоследњег дана у мјесецу, 30 марта биће оди-грана драмска представа „Му-жеви без жена” Театра Беголи из Пећи– казао је Ваид Дре-шевић, организатор културних дешавања у КИЦ-у.

С.Р.

мАрТоВСКи ПрогрАм У Киц-у „мАЛЕСиЈА”

Глумци окупирају сцену

да мало обилниjа киша од Подгорице направи прави олимпиjски базен, оциjенио jе Лука Мандић члан подго-ричког одбора УрА.

– Становници приград-ских насеља страхуjу да приликом првог пљуска не поплаве неасфалтиране или разроване улице. Таj про-блем jе, изгледа, затурен у фиокама надлежних служби па становницима не остаjе ниjедна друга опциjа осим да сами рjешаваjу таj про-блем. Насеља попут Зла-тице, Загорича, jедан дио Забjела, маслине, горња и доња горица, насеље Кру-шевац, го Тузи и голубовци из године у годину се боре с истим проблемом. да ствар

буде jош гора, ни сами цен-тар ниjе пуно бољи– казао jе мандић.

он напомиње да су се од-бору УрА у Подгорици jави-ли грађани из поплављених подручjа коjи су тражили помоћ у томе коме да се од надлежних градских служ-би обрате поводом овога проблема, jер су све градске службе негирале надлежност по овом питању.

– Толико од великих риjечи одлазећег градоначелника Славољуба Стиjеповића коjи jе тврдио да су му грађа-ни на првом мjесту. У току његовог мандата грађани су имали прилику да осjете како jе то бити на првом мjесту– закључио jе мандић.

УРА: Проблем поплава затурен у фиокама

Ученици и професори Гимназије „25 мај” јуче су у сарадњи са Институтом за јавно здравље и Заводом за трансфузију крви, традицио-нално дали крв.

Директор ове васпитно- об-разовне установе Милиана Дабовић поносно је истакла да је крв дало 27 ученика и неколико професора.

– Клубови добровољних давалаца, разни привредни и друштвени субјекти, поје-динци, Црвени крст и Завод за трансфузију крви Црне Горе периодично организују акције добровољног при-купљања крви и наша се шко-

ла увијек радо одазове сваком њиховом позиву. Прије сваке акције претходи и један дан предавања- едукације за дје-цу о томе колико је значајно давати крв, колико се живота спаси захваљујући том хума-ном гесту и слично... То су

заиста подаци које је добро чути јер пробуде у људима неки посебан осјећај који их понука да се лакше одлуче да помогну некоме коме је по-моћ пријеко потребна – каза-ла је Дабовић.

С.Р.

ЈУЧЕ У гимНАЗиЈи „25. мАЈ”

Крв дало 27 ученика

сриједа, 14. март 2018. Подгорицом страна III

Вечерас у градуБи­о­скоп­Си­не­плекс­– те­

ле фон за ин фор ма ци је 020 414 424КИЦ­ „Будо­ Томовић”­

Сала Додеста, концерт гита­ристе Милоша­Павићевића у 19 сатиЦНП- Велика сцена, пред­

става „Дон Жуан” у 20 сатиДворац­ Петровића­ Из­

ложба радова Маје­Шофра-нацПерјанички­ дом-­Излож­

ба радова Милене­ Живко-вићГалерија­ Клуб-­ Изложба

Верице­ Булатовић­ Фили-повићМодерна­ галерија-­ Из­

ложба слика Наода­ЗорићаГалерија­Центар­ Излож­

ба Јоване­ВујановићМу­зеј­Мар­ка­Ми­ља­но­ва­–­

Стал но отво рен.­За ор га ни зо­ва не по сје те по до го во ру кон­такт те ле фон 069 616 200

Становници Курила и Плавнице страхују да уколико киша настави

да пада, у наредна два да­на вода језера ће поплавити дворишта и имања. Под во­дом ће се наћи и пут Берис­лавци­Плавница. Мјештани Плавнице већ размишљају да преселе стоку како би бар на тај начин спријечили већу штету. Један од њих је Томаш Марковић.

– Поплавиће главни пут за два дана ако настави киша да пада. Вода још није ушла у дворишта, али се лако може десити да до тога дође уколико падавине наставе. Треба неких 70 центиметара да би вода по­плавила дворишта. Већ је то

критично. Ниво воде је од си­ноћ порастао 25 центиметара. Још домаћинства нијесу угро­жена, али биће стока, па пла­

нирамо да је селимо у мјесту Брегови поред Плавнице –ре­као је Марковић.

Он је истакао да мјешта­не нијесу обилазили надлежни из Градске општине Голубовци.

– Њих то не интере­сује, рано је. Они до­лазе тек кад поплави­

мо и кад вода буде два метра. Онда глисером прођу –каже Марковић.

И у Курилу страхују од по­

плава. Мјештанин Небојша­Матовић каже да су Цијевна и Морача видљиво надошле у односу на јучерашњи дан.

– Вода је у Курилу била у опадању, али је пало много кише, па је ниво опет почео да расте. Надошле су и Цијевна и Морача па је 15 центимета­ра виша. Стеже се обруч око Курила. Нико се од ранијих катастрофалних поплава није постарао да нешто предузме – каже Матовић.� А.Д.

СТАНоВНици ПриоБАЛНог ПодрУЧЈА СТрАХУЈУ од ПоПЛАВА

Скадарско стеже обруч

Почиње исељавање стоке са Плавнице

Најугроженија насеља су Ку-рило и Плавница

Почео је сервис персоналне асистенције за лица са инва­лидитетом који пружа Главни град, Секретаријат за рад, младе и социјално старање у сарадњи са Црвеним крстом. Како је ра­није саопштено биће ангажова­но пет асистената.

– Почиње са радом пети со­цијални сервис у мандату ове градске управе и то је чиње­ница на коју смо поносни. За покретање било којег социјал­ног сервиса потребно је доста времена, озбиљне припреме ако желите да буде квалитетан и дугорочно одржив. Сигуран сам да претходна четири серви­са која смо покренули у нашем граду, а то су прихватилиште за бескућнике, женски павиљон на Какакрицкој гори, Дневни центар за дјецу и омладину са сметњама у развоју и Центар за подршку дјеци и породици, представљају подстицај да ће и овај бити успјешан ­ рекао је Борис­Мугоша, замјеник гра­доначелника.

За нови социјални сервис који Главни град покреће издвојено је 25 хиљада еура за текућу го­дину, рекао је Иван­ Терзић,­секретар за социјалну политику.

– Сервис смо назвали пер­сонална асистенција за лица са инвлидитетом, али се после комуникације са удружењима може рећи да се ради о комби­нацији персоналне асистенције и пружање подршке за живот у заједници ­ рекао је Терзић.

Терзић је казао да је у са­радњи са организацијом глу­

вих, због специфичних потре­ба, одлучено да се ангажују два асистента која познају знаковни језик и уз техничку подршку коју је обезбиједио Телеком сервис ће бити потпун.

– Црвени крст Црне Горе има улогу координатора и некога ко ће олакшти да овај процес функционише. Оно што је спе­цифично, јесте да смо крајњи

избор дали корисницима, да они буду ти који ће избрати људе који ће им помагати­ каже Јеле-на­Дубак, генерална секретарка Црвеног крста.

Дубак наводи и да је то први корак за велике ствари и позива укупан цивилни и приватни сек­тор да се прикључе. Овај проје­кат треба да буде и подстицај за остале локалне самоуправе да укажу значај овог питања.

– Коначно после толико годи­на борбе свих наших удружења овакав социјални сервис долази

и у наш град. Да би неко могао да доноси одлуке о свом жи­воту, да сноси одговорност за оно што уради неопходна му је подршка. Посебно кад се на­лазите у неком окружењу које вам не дозвољава да изађете из четири зида и због тога је пер­сонална асистенција изузетно важна да би смо имали већи број особа са инвлидитетом који ће бити активни учесни­ци друштвеног живота ­ каже­Анђела­ Радовановић, пред­ставник НВО сектора

Предсједник Савјета за пи­тања лица са инвалидитетом Скупштине Главног града Не-бојша­Каварић је рекао да је ово само још једна иницијатива којом су се бавили те да су ово теме од кључног значаја за сва­ку заједницу.

Допринос су дали организа­ција слијепих, Удружење мла­дих са хендикепом, Удружење параплегичара и организација глувих и наглувих.

М.М.Н.

ЗА ПЕТи СоциЈАЛНи СЕрВиС гЛАВНоггрАдА иЗ БУЏЕТА иЗдВоЈЕНо 25.000

Пет асистената бринуће о корисницима

Прихватилиште за бе-скућнике ради од прошле године и закуп објекта је продужен до краја ове го-дине, тако да се тај проје-кат наставља, казала је Је-лена дубак одговарајући на питање „дана” како су задовољни тим сервисом.

– Тренутно имамо три корисника у дому за бе-скућнике. они имју право да бораве три мјесеца, али имајући у виду број корис-ника ниједан није изашао из дома након истека тог рока. Просто се процијени-ло да кад већ постоји прос-тор за њих, да је сигурније да бораве ту. Једно лице је и запослено као домар објекта - рекао је дубак.

Народна кухиња 30 посто оброка дистрибуира по другим дјеловим града у односу на централни објекат на Конику.

– Народна кухиња тако није само сервис за оне који дођу тамо и могу да користе бесплатан оброк, него се и значајан дио оброка носи на кућне адресе- каже Борис мугоша.

Борис мугоша је казао да је за 30 посто повећан број корисника сервиса за помоћ у кући и његу старих лица.

– Некад је тај број био 90, а сада је 120 корисника, са интенцијом да буде још ви-ши. разговарали смо са цр-веним крстом да се укључе у ту акцију и да направимо свеобухватну подршку - ка-же мугоша

Бескућник постао домар

у прихватилишту

Трећина оброка Народне кухиње се доставља на кућне адресе

Помоћ за 120 старих лица

Прилаз у старом избjеглич­ком насељу на Врелима риб­ничким омогућен jе преко пjе­шачких стаза уз обjекте, као и пjешачке стазе до обjеката, тако да jе нетачна тврдња да jе прилаз у лошем стању како је то мјештанин Владимир­Лукић­казао у тексту „Главни град не мари за наш живот у бари”, реаговали су из ПГ би­роа. Из ПГ бироа напомињу да су надлежне градске служ­бе и предузећа у претходне три године више пута интер­венисале на простору старог избjегличког насеља на Вре­лима у циљу стварања услова за већи квалитет живота, те да су за то до сада добиjали само похвале и позитивне ко­ментаре. Због тога их, наводе

чуде Лукићеве констатациjе коjи jе наjмање десетак пута лично долазио у Биро за ко­муникациjу и координациjу односа са грађанима и при том подносио захтjеве за рjе­шавање различитих комунал­них проблема коjе су службе и органи Главног града у скла­ду са своjим надлежностима и могућностима риjешили у наjкраћем времену.

– Лукића jе тим поводом лично примио и градоначел­ник. Посебно jе интересантна чињеница да jе Лукић навод­но jавно незадовољан радом надлежних градских служби по одређеним питањима, а да се истовремено у званичноj комуникациjи службеници­ма градске администрациjе

у писаноj форми захваљуjе на ефикасности и добро од­рађеном послу у односу на његове захтjеве. У коначном, чињеница jе да све евентуалне проблеме коjе наводи Лукић треба рjешавати системски и координираним дjеловањем надлежних државних инсти­туциjа и органа локалне са­моуправе из разлога што jе управљање тим обjектима и даље у надлежности Црвеног крста Црне Горе, док jе рас­подjелу стамбених jединица вршила Управа за збрињавање избjеглица Владе Црне Горе и до данашњег дана ниjе пре­ниjела своjу надлежност на било коjи орган локалне само­управе– наводе из ПГ бироа.

С.Р.

иЗ гЛАВНог грАдА рЕАгоВАЛи НА НАВодЕ ВЛАдимирА ЛУКиЋА иЗ СТАрог иЗБЈЕгЛиЧКог НАСЕЉА

Тајно хвали, јавно куди

Програм подизања спомен обиљежја за 2017. годину и одлуке о подизању споменика Францу Прешерну мијењају се јер у прошлој години није по­дигнут споменик словеначком пјеснику. На скупштинском од­бору за друштвене дјелатности представник Секретаријата за културу Гордана­ Чукић­ ка­зала је да се одлуке мијењају јер споменик није подигнут у предвиђеном року. Нови рок је 2018. година.

– Предвиђено је било поди­зање споменика Францу Пре­шерну у прошлој години, али из објективних разлога није подигнут. Због тога се сада мо­рају промијенити обје одлуке – рекла је Чукић.

Пред члановима одбора за друштвене дјелатности, којим је предсједавао Момчило­Вујоше-вић, нашао се и предлог одлуке

о давању сагласности на одлуку о измjенама и допунама статута Jавне установе за смjештаj, ре­хабилитациjу и ресоциjализа­циjу корисника психоактивних супстанци ­ Подгорица. Дирек­тор установе Александар­Ради-

новић­објаснио је да се одлука усаглашава са Законом о дјечјој и социјалној заштити. Све три одлуке изгласане су једногласно и одбор је предложио Скупшти­ни Главног града да их усвоји. А.Д.

одБор ЗА дрУШТВЕНЕ дЈЕЛАТНоСТи ПрЕдЛоЖио СКУПШТиНи дА УСВоЈи Три одЛУКЕ

Мијењају годину подизања споменика

Са одбора за друштвене дјелатности

Персонални асистенти за ОСИ

‣хитне службеПозив у хитним ситуацијама 112Полиција 122Ватрогасци 123Хитна помоћ 124

‣службе информација о телефонским бројевимаУниверзална служба за информације 1180Претплатници Телекома 1181Претплатници Теленора 1188Претплатници м:тела 1600

‣оператори електронских комуникацијацрногорски Телеком 1500Теленор 1188м:тел 1600м кабл 18000Telemach (020)446-666Тотал ТВ (020)446-666

‣Дежурне службеЕлектродистрибуција 633-979Водовод 440-388Агенција за становање 623-493 067/266-663Чистоћа 625-349Погребно 662-480

‣поЗовитеТачно вријеме 125Телеграми 126СоС број за жртве трафикинга 116-666дом наде - ванбрачне мајке 646-090 069-077-023Пријава корупције 020-245-666Сигурна женска кућа 069-013-321ЈУ Какарицка гора 611-847и СоС инфо о третмануболести зависности

0800-82-000

СоС-за жене и дјецу жртве насиља 232-253СоС-за жртве насиља у породици 080-111-111Временска прогноза 044-600-200 царинска отвор. линија 080-081-333центар за зашт. потрош. 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу 234-396 рдццг-квар на репетиторима 408-021

‣апотекеКрушевац (дежурна) 241-441Апотека м.С. (нон-стоп) 225-444рибница 627-739Сахат-кула 620-273"радовић" 238-633"Лијек" 633-767"Бона фидес" 264-497"Подгорица" 230-798"медеонфарм" 248-922"SANATHEA" 248-677Свети Лука 272-303

‣болницеКлинички центар 412-412дјечја 412-412домоВи ЗдрАВЉА Call центар 19816

‣ветеринарске станице"монтвет" 625-713Јавна вет. станица 645-300"Анимавет" 641-651

‣такси службе„Наш такси" 19709"Ало такси" 19700"Хит такси" 19705"Бум такси" 19703"Лукс" 19706„ред такси” 19714„Екслузив” 19721„Сити такси” 19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове 234-421Комунална инспекција 067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

‣хотели"Костас" 610-000"Холидеј" 611-411"Подгорица" 402-500"Амбасадор" 272-233"Европа" 623-444"Ловћен" 669-201"Амбијент" 235-535”Хотел м” 670-111

‣реДакције 481-529 481-520

радио "д" 481-560радио "д плус" 481-570маркетинг "дана" 481-555

020

сриједа, 14. март 2018.РегиониIV страна

ПЉЕВЉА- Према подаци-ма Здравствено –санитарне инспекције, Пљевљаци су до јуче само 23 дана у овој години имали исправну воду с град-ског водовода. Због мутноће вода је била неисправна 49 да-на у јануару, фебруару и марту. Најтежа је ситуација кад је у питању постројење Плијеш, гдје вода долази из вјештач-ке акумулације Отиловићи, која се најлакше мути. С овог постројења вода није била за пиће ни у првих 15 дана ове го-дине, док се вода са изворишта Брезница и Југоштница могла користити у том периоду. Од 15. јануара па до 4. фебруара, вода је била исправна за пиће са сва три изворишта. Потом је постројење Плијеш и изво-риште Брезнице замутило, а вода је била исправна само са изворишта Југоштнице. Испи-тивања су показала да се 21. фебруара вода са изворишта Брезнице избистрила, док са постројења Плијеш и даље није била за пиће. Контрола воде 5. марта је показала да је вода са сва три изворишта ис-правна за пиће. Међутим, так-ва ситуација није дуго трајала, па је већ 7. марта дошло до за-мућења сва три изворишта. У помунутој инспекцијској служ-би напомињу да се ситуација

ових дана поправља, али да вода још није за пиће.

-Здраствено –санитарној инспекцији се свакоднево дос-тављају резултати физичко - хе-мијских анализа воде градских водовода у Пљевљима, као и резултати седмичних анализа хигијенске исправности воде. Њих ради овлашћена институ-ција и на основу свих показа-теља грађани се благовремено информишу о исправности во-де за пиће. Неисправност воде за пиће с градских водовода у Пљевљима дешава се због од-ступања у једном параметру, а то је мутноћа. Мутноћа се иначе повећава након обил-них атмосферских падавина или отапања снијега, казала је здраствено -санитарна инспек-торка Управе за инспекцијске послове др Оливера Милер и појаснила да је током читаве године вода са сва три град-ска водовода бактериолошки исправна.Кад је у питању во-доснабдијевање града, из НВО „Брезница” упозоравају да је неопходно изградити нова постројења за пречишћавање воде. Еколози поручују да и поред тврдње инспекцијских служби да је вода у одређеним данима исправна не би је тре-бало користити за пиће у са-дашњим условима. -Локална

управа је ових дана расписала тендер за санирање и адапта-цију градских улица у самом центру града, чија је вријед-ност 750 хиљада еура, али зато ништа не ради на побољшању квалитета воде. Грађани сва-кодневно купују воду или је доносе са изворишта Воде-нице, а предсједник општине Мирко Ђачић арчи паре на уређење шетачке зоне. Добро је уредити шетачку зону, али је здравље људи најпрече. Зами-слите живимо у граду гдје је већину дана ваздух загађен, а и вода се не пије, а неко троши милионске износе за уређењу шетачке зоне. Кад све ово по-гледам, помислим да су ло-кални функционери у дилу са произвођачима флаширане во-

де, односно да добијају проце-нат од зараде, а заузврат да не улажу у водоводна постројења, каже извршни директор „Брез-нице“ Милорад Митровић.Поручује да то нијесу оптуж-бе против општинских челни-ка, али да у Пљевљима влада мишљење да је неко у дилу с прерађивачима воде.

-Квалитет воде никако не мо-же бити добар док се вода узи-ма из акумулације Отиловићи, јер тамо се баца разни отпад, а прије неколико дана су риболо-вци извадили и четири угинуле краве из горњег тока Ћехотине, каже Митровић и поручује да је неопходно градити нова по-стројења за пречишћавање во-де која долази на постројење Плијеш. Б. Је.

МиЛоРАД МиТРоВиЋ о РАЗЛоЗиМА ЛоШег ВоДоСнАБДиЈеВАЊА ПЉеВАЉА

Неко је у дилу с произвођачима воде

Јуче на акумулацији отиловићи -Пљевља

Угинуле краве крај Ћехотине

ТИВАТ- Не мали број љуби-теља кошарке и спорта у Тивту био је изненађен када је на Фејсбуку у позивници за утак-мицу Теодо – Ловћен прочи-тао да се меч игра у тиватској Спортској дворани у Улици Алије Изетбеговића 85320 Ти-ват. Ниједна улица у Тивту не носи име некадашњег пред-сједника БиХ и оснивача СДА, па се и овог пута показало да је на Интернету и најпопуларнијој друштвеној мрежи све могуће и да је по сриједи манипулација неког од корисника. У контакту са ИТ стручњацима сазнајемо да Фејсбук црпи адресе и имена улица од „openstreetmap.org“, па кад администратор профила убаци у догађај адресу аутомат-ски избацује њено име. У овом случају умјесто стварне адресе Бонићи бб неки од корисника интернета и тзв. „open sours“ мапа убацио је име Алије Изет-беговића.

За давање имена улица у Тивту је надлежан скупштински одбор који је последњи пут додјељивао имена тиватским улицама уочи локалних избора 2016. године. Скупштина општине је тада ус-

војила предлог одлуке о одређи-вању назива улица у насељима Лепетане, Доња Ластва, Ђура-шевићи, Богишићи, Миловићи, Гошићи, Крашићи, Никовићи и Радовићи, чиме су задовољили формалне услове за примјену новог изборног законодавства. Од тада одлуке о називима ули-ца нијесу доношене у локалном парламенту.

Остаје да се види да ли ће локална управа или СД „Жупа” званично тражити од Фејсбука или,,openstreet” мапа уношење тачног назива улице у којој се налази тиватска спортска двора-на и у којој се одржава велики број спортских догађаја, али и концерата и политичких скупо-ва.Порто Монтенегро се 2015. године код популарног,,Јутјуб” канала заштитио и,,скинуо” спот старлете Маце Дискреције која је без њиховог овлашћења сни-мила спот ласцивног садржаја у хотелу,,Риџент”. Порто Монте-негро је тада учесници бројних ријалити ТВ програма забранио приказивање спота на,,Јутјубу” за њену пјесму коју је снимила у фонтани хотела.

Ж.К.

ЈоШ ЈеДАн ПРиМЈеР КАКо Се ДРУШТВене МРеЖе ПоигРАВАЈУ С РеАЛноШЋУ

Изетбеговић добио улицу у Тивту

ПЛАВ -Ученици и наставни-ци Основне школе „Хајро Шах-мановић” у Плаву 8. марта су у просторијама школе уприличи-ли „Осмомартовски базар”. На продају су изложени ученички радови настали како током ча-сова у сарадњи с наставницима, тако и кући уз помоћ родитеља. Како је истакла професорица Сајма Фератовић, координа-тор за предузетничко учење, која заједно са професором Аленом Чекићем прати овај пројекат, током трајања базара била је постављена донаторска кутија за све посјетиоце који нијесу жељели да купују из-ложене предмете, али су хтје-ли да допринесу реализацији идеја ученика. Прикупљено је 826 еура.

-Организација базара је највећим дијелом припала члановима Ђачког парламен-та, који је у оквиру овог тије-ла оформио тим за финансије

који се бавио планирањем и инвестирањем новца зарађеног на базару, односно наставком ученичког инвестирања у њи-хову идеју –идеју Клуба учени-ка, а у оквиру пројекта који је започет новембра 2016. године –саопштила је Фератовићева.

Подсјетила је како су уче-ници и наставници крајем децембра 2016. године такође уприличили „Новогодишњи базар”, када је прикупљено 747 еура. Одлучено је да се тај новац уложи у адаптацију и опремање просторије за Клуб ученика.

-Комплетан процес припре-ме, организације и реализације базара, као и активности које су слиједиле након базара омо-гућиле су ученицима да импле-ментирају стечена знања, а са-мим тим и да схвате да је то у ствари предузетничко учење – истакла је Фератовићева.

Н.В.

ДонАТоРСКА КУТиЈА У СКЛоПУ БАЗАРА У оШ „ХАЈРо ШАХМАноВиЋ” У ПЛАВУ

Прикупљено 826 еура

Ученици били вриједни

БИЈЕЛО ПОЉЕ- Ања Адамовић изабрана је за пред-сједницу Младих либерала у Бијелом Пољу. Адамовићева је млада предузетница, дизајнер-ка и друштвена активисткиња и чланица је Главног одбора Либералне партије.

Она је у обраћању деле-гатима конвенције казала да су млади темељ либералне политике и да либерали мла-дима дају много шанси да се развијају и утичу на креирање јавних политика.

-Посебно важно за Бијело Поље јесте да млади јавно по-дигну свој глас о проблемима који их муче, а то су недоста-так посла, лош образовни сис-тем и лош јавни и културни живот града.Такви проблеми младих остају непримијећени и нечујни, а либерали ће бити глас који ће говорити о томе от-ворено. Понудићемо нови дух који треба младима, а граду доноси нови живот- казала је Адамовићева.

Предсједник Младих Либе-рала Амар Боранчић подржао је Адамовићеву и нови про-

грам који нуди младима. Он је казао да млади доносе нову вриједност и слободнији дух и

ријеч која се мора чути.-Велики потенцијали сјеве-

ра су нескоришћени, а млади и

способни људи се исељавају... То морамо зауставити и мла-дима морамо да помогнемо и подржимо их финансијски да развијају своје послове, да раде и покажу колико су ква-литетни и способни- рекао је Боранчић.

Он је позвао младе да дођу и кажу шта их мучи и шта желе и да врате повјерење у нове и младе политичаре.

Предсједник Општинског одбора Самедин Аговић ре-као је да је Либераној партији у Бијелом Пољу потребан вјетар у леђа, а да су то управо млади и слободни људи.Конвенцији су присуствовали и потпред-сједник ЛП Здравко Шоћ и генерални секретар Есад Ша-иновић. М.Н.

ЛиБеРАЛнА ПАРТиЈА иЗАБРАЛА оМЛАДинСКо РУКоВоДСТВо У БиЈеЛоМ ПоЉУ

Адамовић на челу младих либерала

Ања Адамовић у средини

■ грађани свакодневно купују воду или је доносе са изворишта Воденице, а предсједник општине Мирко Ђачић арчи паре на уређење шетачке зоне. Добро је уредити шетачку зону, али је здравље људи најпрече, истиче Митровић

сриједа, 14. март 2018. Региони страна V

РОЖАЈЕ - Ловничка рије-ка, која се улива у Ибар, јуче је више од пола сата била пре-кривена бијелом пјеном. Пре-ма тврдњама житеља МЗ Доња Ловница, бијела пјена текла је ријеком у дужини од око чети-ри километра, док су се велике наслаге ове садржине задржа-ле на обалама.

-Ово се не дешава први пут већ сваке године у прољеће и крајем јесени. Јесенас је рије-ка била бијела, али у много мањем обиму. Прије двије го-дине када је водостај у ријеци био врло низак, десила се ис-та ствар када је дошло до еко-лошке катастрофе.Наиме, ова ријека је била богата пастрм-ком поточаром, која је том при-ликом потпуно истријебљена и од тада је више нема у нашој ријеци– испричало је неколико мјештана за „Дан”.

Они сумњају да је неко хе-мијски отпад одложио у ријеку.

-У нашем селу се нико не бави никаквом производњом осим дрвопрерадом, па сумња-мо да је неко из града донио хемикалије и улио их у ријеку, те да се на овај начин година-ма ослобађа хемијског отпада, који највјероватније просипа у корито Ловничке ријеке изнад нашег села гдје водоток прола-зи кроз шуму. Иако смо упо-зоравали надлежне, нико није ни прстом мрднуо да испита о чему је ријеч – казао је Хајран Мурић, житељ Доње Ловнице, који истиче да је гледао помор рибе у Ловничкој ријеци.

-Ја и моје комшије смо забри-нути због овог што нам се де-шава, јер просто не знамо шта удишемо и какву воду пијемо, с обзиро на то да је корито ове ријеке прекривено огромним количинама смећа, као и ције-ли простор нашег села. Овдје смеће оставља ко стигне, па и житељи неколико сусједних

села Горње Ловнице, Ћосо-вице, Кланца... Током љетњег периода је најгоре, јер овдје отпад стиже и из петњичког краја. Наша МЗ је у еколошком смислу крајње запуштена и због таквог стања редовно смо изложени поплавама и штети. Неко је прије неколико година порибио Ловничку ријеку, али је риба страдала од хемикалија – каже Мурић.

Житељи Доње Ловнице тврде да им је неколико крава угинуло посљедњих година уп-раво због загађености околине.

-У посљедњих пет година у нашем селу је угинуло десе-так грла говеда, највише кра-ва. Наше село је претворено у депонију. Ако коме цркне животиња, они је остављају у околини нашег села. Ветери-нари који су прегледали краве

утврдили су да оне цркавају наводно од срчаног удара, али ми сумњамо да су отроване. У селу се договарамо да оснује-мо невладино удружење за заштиту животне средине, јер једино на тај начин можемо да спасимо село од еколошке ка-тастрофе– каже Мурић.

Он додаје да су се за помоћ обраћали локалној управи и да је Комунално предузеће ових дана довезло један контејнер у село.

-Мало ко од мојих комшија смије да се пожали на услове у селу, јер многи живе од со-цијале па се плаше да не ос-тану без средстава за живот. С друге стране, сви трпимо огромну штету у еколошком и здравственом смислу – истиче Мурић.

В.Ра.

ЖиТеЉи МЗ ДоЊА ЛоВниЦА СТРАХУЈУ оД ЗАгАЂеЊА

■ Сумњамо да је неко из града донио хе-микалије и улио их у ријеку, те да се на овај начин годинама ослобађа хемијског отпада, који највјероватније просипа у корито Лов-ничке ријеке изнад нашег села гдје водоток пролази кроз шуму, казао је Хајран Мурић

Ловничка ријека побијељела

У Комуналној полицији кажу да нису добили дојаву од грађана да је Ловничка ријека загађена на било који начин.

-Приликом вршења надзора нисмо примијетили да је ријека загађена. не вјерујем да је ријеч о било каквој кисе-лини или хемијском отпаду. Што се тиче комуналног отпа-да, тачно је прецизирано гдје се он одлаже тако да сигурно нико није донио нешто да проспе у ријеку – казао је Демир Нурковић, шеф Комуналне полиције.

Комунална полиција необавијештена

ПЕТЊИЦА - Из ОО СНП-а упозорили су да миграција ста-новништва на подручју Бихора поприма забрињавајући ка-рактер. Истакли су да су такву констатацију најбоље потврди-ли минули локални избори на којима је право гласа у општи-ни Петњица искористило свега 3.018 бирача или 48,66 одсто, од укупног броја уписаних.

-Ко је год отишао из Петњице у иностранство, тај је остао тамо и да живи. То не треба да чуди, јер Петњица данас представља најнеразвијеније подручје Црне Горе. То је потврда да је држава имала маћехински однос према овом подручју и да Црна Гора много заостаје за развијеним земљама Европе. У то сам се недавно и увјерио док сам био у посјети родбини која живи у западноевропским земљама. Тамо је стандард живота и си-гурност људи на знатно већем нивоу него код нас, иако прос-тор Петњице располаже с много привлачнијим природним ље-потама него што је то случај у иностранству. Зато се наш народ константно сели, о чему свједо-чи и то да је од 6.202 уписаних бирача, право гласа на минулим локалним изборима искористи-ло њих 3.018. Свако ко мисли добро Бихору морао би добро да се замисли пред оваквим по-дацима. Сви који су учествова-ли у изборној трци треба да се осјећају пораженим без обзира на број освојених гласова, јер је евидентно да ово подручје, због низа отежавајућих околности, остаје пусто - навео је предсјед-ник ОО СНП-а Заим Личина. Он је по звао пред став ни ке др-

жав них ин сти ту ци ја да от пу ту ју у за пад но е вроп ске зе ма ље и да на осно ву та мо шњих ис ку ста-ва на пра ве струч не ана ли зе и утвр де ја сне смјер ни це ко је би за у ста ви ле не га тив не трен до ве. Ка зао је да се са мо кон крет ним по те зи ма мла ди љу ди мо гу мо-ти ви са ти да оста ну да жи ве у мје сту свог ро ђе ња.

-Др жа ва мо ра да до не се по-себ ну стра те ги ју за раз вој сје ве-ра, гдје би и оп шти на Пет њи ца на шла сво је мје сто. То се мо ра ура ди ти на ба зи ис ку ста ва и стра те ги ја ко је функ ци о ни шу у европ ским зе мља ма у ко ји ма да-нас жи ви ве ли ки број Пет њи ча-на. Том стра те ги јом тре ба да се де фи ни ше по се бан фонд из ко јег би се из два јао но вац за отва ра ње про из вод них по го на и ре а ли за-ци ју ка пи тал них ин ве сти ци ја. Ако се то не ура ди, ци је ли сје-вер, а са мим тим и би хи ор ски крај, још ви ше ће се су о ча ва ти са све у куп ном стаг на ци јом – на-гла сио је Ли чи на.

Он је апе ло вао на Ми ни стар-ство по љо при вре де и на ши ру дру штве ну за јед ни цу да по др-жи раз вој не про јек те с ру рар ног под руч ја.

-По љо при вред на про из вод ња се мо ра по спје ши ва ти на знат но озбиљ ни ји на чин. Мо ра се кроз раз ли чи те ак тив но сти ство ри ти што ви ше брен ди ра них про из во-да ко ји ће би ти пре по зна тљи ви ши ром Евро пе. За то Ми ни стар-ство по љо при вре де љу ди ма на се лу тре ба да по ну ди кре ди те с ду жим ро ком от пла те ка ко би ор га ни зо ва ли про из вод њу ко ја да је ре ал не шан се за успје шно по сло ва ње и оп ста нак у за ви ча-ју – за кљу чио је Ли чи на. Д.Ј.

ЗАиМ ЛиЧинА ТВРДи ДА иСеЉАВАЊе иЗ БиХоРА ПоПРиМА

ЗАБРиЊАВАЈУЋи КАРАКТеР

Пет

њиц

а ос

таје

пус

таМлади бјеже

од сиромаштва

УЛЦИЊ- Општина Улцињ и хотелска компанија „Карисма Хотелс Адриатик Монтенегро“ организоваће „Career Day 2“ у Улцињу за све заинтерсоване грађане који желе наћи запослење у овој реноми-раној свјетској компанији. „Karisma Career Day“ одржаће се 17. марта (субота) 2018. године у великој сали Скупштине општи-не Улцињ у 11 часова. Тражени профили

запослених су: кувари, конобари, собари-це, хигијеничарке, помоћни кувари, сер-вири, баштовани и спасиоци. За прву фазу „Holiday Village Montenegro” на Великој плажи, капацитета 257 соба, постоји по-треба за око 200 запослених разних про-фила. Компанија,,Карисма” је једна од најбрже растућих хотелских групација у региону.,,Карисма” је носилац једног од

најзначајнијих признања из области рад-них односа,,Great Place To Work” сертифи-ката на глобалном нивоу. Општина Улцињ, као један организатора позива, позива грађане да се у што већем броју дођу и информишу се о могућностима запослења у овој компанији, саопштено је из локлане самоуправе.

М.К.

оПШТинА УЛЦиЊ и ХоТеЛСКА гРУПА „КАРиСМА” У СУБоТУ оРгАниЗУЈУ ПРеЗенТАЦиЈУ

Траже куваре, конобаре, спасиоце

БИЈЕЛО ПОЉЕ - Туристич-ка организација Бијело Поље и Планинарски савез Црне Го-ре реализовали су пројекат „Ходање на крпљама” који је финансиран од Министарства одрживог развоја и туризма. Туристичка организација Бијело Поље је била домаћин и успјеш-

но организовала промоцију ста-зе за ходање на крпљама „Пла-нинарски дом Цмиљача”.

-На промоцији маркиране стазе окупило се око 30 учес-ника. Осим рекреативаца из наше општине, локалних клу-бова „Оутдоор X3М” клуба и ПК „Цмиљача”, ПК „Цмиља-

ча1769”, Скијашког клуба „Бијело Поље”, учествовали су и рекреативци из општине Андријевица, односно ПК,,-Ком”, Колашина, Берана, као и пресједник Планинарског савеза Црне Горе Драган Була-товић-казала је Виолета Обра-довић, предсједница ТО Бијело Поље.

Кренули су џиповима са,,Off Road” тимом из Бијелог Поља, из Равне Ријеке, од магистрал-ног пута Мојковац - Бијело Поље.

Стаза за ходање на крпљама почиње на надморској висини од 921 метар, која је уједно и најнижа тачка, док је највиша тачка на 1.760 метара. Висинска разлика између најниже и најви-ше тачке износи 839 метара, док висина цијелог успона ове стазе

износи 889 метара. Дужина ста-зе од мјеста поласка до Плани-нарског дома „Цмиљача” износи 7,7 километара, а дужина читаве стазе је 15,4 километара.

-Највећи дио стазе пролази кроз букову и црногоричну шу-му, која је чак и на дјеловима који воде макадамским путем веома густа. Бројни завоји и сер-пентине који воде кроз овакав крајолик чине ову стазу веома занимљивом. Стазом се у ње-ном последњем дијелу пружају предивни погледи ка долини Лима и Бијелом Пољу. Био је ово прелијеп доживљај, који ће учесницима остати у сјећању и бити добра полазна точка за даљу валоризацију великих по-тенцијала које пружа наша сје-верна страна Бјеласице-казала је Обрадовићева. М.Н.

ТУРиСТиЧКА оРгАниЗАЦиЈА БиЈеЛо ПоЉе оРгАниЗоВАЛА ПРоМоЦиЈУ СТАЗе ЗА ХоДАЊе нА КРПЉАМА

Ходање на крпљама

Доживљај за памћење

БИЈЕЛО ПОЉЕ- На сједни-ци Управног одбора Заједнице општина Црне Горе, одржаној 7. марта ове године, предсједник општине Бијело Поље Петар Смоловић именован је за члана и шефа Делегације Заједнице општина Црне Горе у Конгресу локалних и регионалних власти Савјета Европе.

Смоловић је за „Дан” са-општио да је то велика част, али и обавеза да се Црна Гора и Бије-ло Поље представе Европи на најбољи могући начин. Конгрес

локалних и регионалних власти је консултативно тијело Савјета Европе које представља локал-не и регионалне власти. Конгрес локалних и регионалних власти је институција Савјета Европе која је задужена за јачање ло-калне и регионалне демокра-тије у 47 држава чланица и која процјењује примјену Европске повеље о локалној самоуправи у земљама чланицама.Као глас европских општина и региона, ради на подстицању консулта-ција и политичког дијалога из-међу националних влада и ло-калних и регионалних власти, кроз сарадњу са Комитетом ми-нистара Савјета Европе.Чланице Конгреса су изабрани представ-ници локалних и регионалних самоуправа из 47 европских зе-маља. Конгрес има 324 члана и 324 алтернативна члана.

На истој сједници, Смоловић је именован и за члана Заједнич-ког савјетодавног одбора између Комитета региона Европске уније и Црне Горе.

М.Н.

гРАДонАЧеЛниК БиЈеЛог ПоЉА о иМеноВАЊУ У КонгРеС ЛоКАЛниХ и

РегионАЛниХ ВЛАСТи САВЈеТА еВРоПе

И част и обавеза

Смоловић

Бијела пјена у Ловничкој ријеци

сриједа, 14. март 2018.РегиониVI страна

Дирекција јавних радова требало би да ускоро распише тендер за истраживање и израду пројекта санације клизишта у Херцег Новом.

Ријеч је о клизишту великих размјера, величине преко три хектара, које обухвата дио Јадранске магистрале, стамбене згра-де и породичне куће од дијела магистрале који гравитира центру града до цркве Св. архангела Михаила у центру Старог града и средњевјековне тврђаве Канли кула.

Тек након овог посла, може бити на-стављена израда главног пројекта ре-конструкције – конструктивне санације, рестаурације и конзервације поменуте тврђаве.

Како је казао члан стручног тима на овим пословима проф. др Душан Лучић са Института за грађевинарство, реал-но би било очекивати да испитивање и пројектовање буде завршено у овој години и да потом крене санација.

-Ако се покаже да је све мирно и ста-билизовано, а клизиште санирано, онда се стичу услови да се наставе послови за-почети прошле године, односно да дамо рјешење санације куле, објаснио је Лучић.

Подсјетићемо да је Министарство одр-живог развоја и туризма 2015. године издало УТ услове за израду техничке до-кументације за реконструкцију тврђаве Канли кула.

Дирекција јавних радова је, након за-вршене тендерске процедуре, 1. марта прошле 2017.године потписала уговор о изради главног пројекта са подносиоцем заједничке понуде: „С.М.Н.Л.“ д.о.о. из Подгорице и „МонтеЦЕП“ дсд из Котора.

Истражни радови су показали да је клизиште које се простире на преко три хектара узрок оштећења на Канли кули на којој је провјерено стање, обављена анали-за конструкције и на основу тога потврђена њена потпуна нестабилност.

-Пројекат који смо започели не може да се заврши, јер читаво брдо клизи, а у таквој

ситуацији реконструкција само Канли куле не значи ништа. Без санације комплетног терена врло брзо би се појавиле нове пуко-тине, појаснио је Лучић.

Овај примјер, баш као и примјери по-кренутих клизишта у Мојдежу, Црници, Савини, Бијелој, Суторини, али и прије неколико година на магистралном путу, преко пута тзв. „Плаве зграде” у ужем центру града, како упозорава грађевин-ска струка, јасно свједочи колико је град оптерећен клизиштима па самим тим и проблематичан са становишта градње. Стручна јавност истиче да се мора бити веома обазрив у планирању и градњи, како би се избјегла могућа даља помјерања тла.

Страховање становника који живе у не-посредној близини градилишта у Улици Десете херцеговачке бригаде, на којем се гради вишеспратница, има утемељење, бу-дући да се ово насеље налази на активном тлу које не мирује и које се ослања на већ поменуто клизиште које се простире на

преко три хектара и које обухвата и Кан-ли кулу. Њихови аргументи ослањају се на то да су се прије неколико година већ суочили са клизиштем које је уништило дио магистралног пута и дио кућа испод ње, а које је дијелом санирано. Страхују од поновљеног сценарија.

Бројна клизишта, како кажу у Еколош-ком друштву „Бока”, имају заједнички именитељ- воду и човјека.

-Непланска градња, пренапученост простора на којима стари никада нису гра-дили, јер су поштовали природу, градња на хиљаде објеката без дренажних канала и исто толико стамбених објеката чија се канализација директно излива у ријеке и море, бацање у водотокове шута, грађе-винског материјала или насипање водото-кова ради проширивања имања, учинили су да природа једнаком мјером одговори човјеку.Управо стихијност у урбанизму и грађевинарству допринијела је да штете од киша и набујалих водотокова буду све драматичније. Око 70 квадратних киломе-тара херцегновске општине прекривено је сливним подручјима бујичних потока. С друге стране, осим конфигурације терена и нестабилног тла, обиља водотокова, под-ручје Новог и Боке је познато по високом годишњем просјеку падавина- упозоравају из Еколошког друштва,,Бока”.

Жртве клизишта, али и поплава на-стављају да живе на угроженим подручји-ма покушавајући да путем суда добију одштету, а надлежни годинама,,решавају“ проблем... Мојдежанима чак пуних 14 го-дина. К.М.

СТРУЧЊАЦи УПоЗоРАВАЈУ ДА ТРеБА БиТи оПРеЗАн У ПЛАниРАЊУ и гРАДЊи КАКо не Би ДоШЛо До ПоМЈеРАЊА ТЛА

Клизишта пријете на сваком кораку

■ · Стихијност у урбанизму и грађевинарству допринијела је да штете од киша и набујалих водотокова буду све драматичније. око 70 квадратних километара хер-цегновске општине прекривено је сливним подручјима бујичних потока, упозора-вају из еколошког друштва „Бока”

градилиште у центру града

из еколошког друштва,, Бока’’ указују и на то да се појачаном урбанизацијом значајно смањују површине под вегетацијом чиме се умањује способност апсорпције воде, а уклањањем великих стабала добијају нестабилне косине.

-Бетонирањем и херметизацијом природног тла смањује се природно понирање воде у тло, а значајно повећава отицање. Кишни канали имају у том случају већу количину воде за пренос. Већа количина воде значи већу масу, већа маса воде зна-чи већу енергију која за посљедице има веће ерозионе процесе, раубовање тла, ношење камења, уништавање околног подручја, изливање водених токова из ко-рита, наглашавају еколози.

Смањене површине под вегетацијом

Због успостављања текуће ликвидности, Општина Хер-цег Нови била је принуђена да од Друштва за изградњу водоводне и комуналне ин-фраструктуре позајми 200.000 еура. Позајмица је бескаматна, а потпис на уговор о зајму су 8. марта ставили Стеван Ка-тић, предсједник општине, и Јелена Ђаковић, директори-ца Друштва за изградњу во-доводне и комуналне инфра-структуре.

Катић је образложио да је ријеч о устаљеној пракси по-зајмљивања новца у перио-дима када је Општина мање ликвидна, као што је то случај сада, истичући да ће средства врло брзо бити враћена, тим прије што током сезоне очекује веће приходе.

Као један од разлога који коче ликвидност, Катић на-води нови Закон о изградњи објеката. Како образлаже, још је недефинисано на који начин се овјеравају пројекти и пројектна документација, те како се најбрже долази до инвеститора, односно како да и Општина најприје наплати приходе од комуналног опре-мања земљишта.

-Такође, имали смо и порес-

ких блокада према нашим пре-дузећима, прије свега према Чистоћи и Комунално -стам-беном. Од Нове године имали смо доста пореских дугова за враћање и у односу на обавезе коју су остављене из претход-них година. Међутим, битно је да у сваком сегменту имамо и велике уштеде, тако да су ра-чуни ка општинском буџету смањени у односу на претход-ни период- казао је Катић.

Нагласио је да је нова власт у мају прошле године затекла дуговања претходне власти у износу од шест милиона еура.

Истакао је да су та дуговања у протеклом периоду умањена за трећину, те да додатне аку-мулације дугова није било у међувремену.

- Тренутна обавеза Општине према банкама по основу кре-дита је 800.000 еура (за уговоре из 2015. и 2016.), обавезе ка до-бављачима су 550.000 еура, ту је и репрограм пореског дуга за Чистоћу и Комунално- стам-бено од око 700.000 еура. Пре-цизније, ријеч је о репрограму на пет година ка овим преду-зећима, што на годишњем ни-воу износи око 120.000 еура за рефундацију пореског дуга, казао је Катић. К.М.

ЗБог УСПоСТАВЉАЊА ТеКУЋе ЛиКВиДноСТи оПШТинА ПРинУЂенА ДА УЗМе ПоЗАЈМиЦУ

Позајмили 200.000 еура

Уколико је судити по нового-дишњој декорацији која краси Трг Николе Ђурковића, парк „Бока”, улице и зелене повр-шине, неко би помислио да се Нова година дочекује у марту.

Осим новогодишње расвје-те, на улицама је и она која је намјенски набављена за Праз-ник мимозе, па се кугле које подсјећају на цвијет мимозе, жуте у главној Његошевој улици.

Расвјета непотребно тро-ши електричну енергију, коју плаћају грађани.

Из Секретаријата за кому-налне дјелатности, екологију, енергетску ефикасност и заштиту животне средине кажу да ће расвјетна декоративна тијела, бити скинута када вре-менске прилике то допусте.

Биће депонована у просто-ријима предузећа ПКБ у Зеле-ници.

Иначе, Општина Херцег Но-ви је у набавку новогодишње деокрације и декорације пово-дом Празника мимозе уложила 10.000 еура.

К.М.

Чекају лијепо вријеме да уклоне декорацију

ноВогоДиШЊА РАСВЈеТА КРАСигРАД ЧАК и У МАРТУ

У протекле три сезоне, откад се реа-лизује програм обиласка херцегновског залеђа, село Жлијеби је више пута било одабрана дестинација, а минули викенд, када је програм окупио више од стотина учесника јасно је показао да се труд Аген-ције за развој и заштиту Орјена исплатио.

-Посјетиоци пристигли из Херцег Новог, Дубровника, Котора, Подгорице, уз руске држављане, па чак и оне далекоисточне, испунили су село, разгледајући љепоту његове традиционалне градње у камену, по чему су Жлијеби све препознатљивији. Покретач валоризације каменог блага Жлијеба Никола Сикимић угостио је посјетиоце у коноби реконструисаној у старом стилу, уз незаобилазно испроба-

вање локалних специјалитета, хране и пића. Поред тога, Сикимић је отворио и врата осталих обновљених кућа у оквиру свог домаћинства, претворених у музејске собе, али и активне сушаре, печењаре и складишта, гдје се најбоље могао осјетити дух традиционалног начина живота нашег залеђа, саопштавају из агенције.

Презентована је и стара технике вађења плочастог камена и начин његовог слагања као кровног покривача. Завршни дио про-грама укључио је посјету видиковцу код цркве Св. Николе, неизоставног мјеста при обиласку Жлијеба, одакле се пружа незабораван поглед на улаз у Боку Котор-ску.

-Долазак и повратак такође чини важан

дио укупне атрактивности Жлијеба. Сер-пентинско изведени пјешачки камени пут, који вијуга стрминама светоникољског гребена, колико год био и напоран, толико је и вриједан уложеног труда у његово сав-ладавање.Обилазак Жлијеба има за циљ предочавање ширем кругу људи вриједно-сти овог малог, али изузетно атрактивног села, стога нам је посебно задовољство што је овом приликом, међу посјетиоци-ма било и више туристичких водича, који ће виђено моћи и да представе у оквиру неких будућих програма посјете, кажу из агенције.

Поручују да је наредно окупљање и нова дестинација село Убли, у суботу, 17. мар-та. К.М.

оБиЛАЗАК ХеРЦегноВСКог ЗАЛеЂА и СеЛА ЖЛиЈеБи

Сикимић угостио преко 100 посјетилаца

сриједа, 14. март 2018. Региони страна VII

БИЈЕЛО ПОЉЕ -Форми-рање предузећа Паркинг сер-вис и изградња градске пар-кинг гараже, као и постављање неколико зона у центру града знатно су допринијели расте-рећењу саобраћаја.Ипак, ван град ског је згра, у при град ским на се љи ма и да ље има про бле­ма.Не до ста так пар кинг про­сто ра еви ден тан је на сва ком ко ра ку у ши рем ди еј лу гра да. Вла сни ци че тво ро точ ка ша у по је ди ним ули ца ма не ма ју гдје да оста ве сво ја аута осим на тро то а ри ма, због че га тр пе пје ша ци ко ји су при ну ђе ни да се кре ћу ко ло во зом.

Је дан од при мје ра је и цен­

трал на Ули ца Не дељ ка Мер­до ви ћа, ко ја во ди кроз на се ље Ни ко љац. Ве ли ки број аута је пар ки ран на тро то ри ма с обје стра не ове фре квент не ули це.

Ова ули ца во ди до за тво ра у ду жи ни од пе де се так ме та ра, и окру же на је с дви је дво спрат­не згра де. На ула зу у ову ули цу по ста вљен је са о бра ћај ни знак да је за бра ње но за у ста вља ње и пар ки ра ње. Али, ка ко ства ри сто је, ни ко и не по ми шља да по шту је са о бра ћај ну сиг на ли­за ци ју.

Мје шта ни ко ји жи ве у овој ули ци тра же по моћ и ука зу ју на про блем не про пи сно пар ки­ра них во зи ла.

­Тро то а ри су стал но пре тр­па ни во зи ли ма ка ко за по сле­них у за тво ру, ко ји сво ја аута ту оста вља ју док им не про ђе смје на, та ко и чла но ва по ро ди­ца ко ји до ла зе у по сје ту при­тво ре ни ци ма. Ство ри се та ква гу жва да је по не кад те шко и пје ши це про ћи. Про би ја мо се ка ко зна мо и уми је мо да до ђе­мо до сво јих ста но ва – ка же је дан од ста на ра, до да ју ћи да је крај ње ври је ме да упра ва за тво ра про на ђе рје ше ње и на пра ви аде ква тан пар кинг за сво је за по сле не, али и за оне ко ји до ла зе у по сје ту за тво ре­ни ци ма.

Јед на од ста нар ки ис ти че да

њен су пруг ују тро че сто не мо­же аутом да је од ве зе на по сао, због не про пи сно пар ки ра них во зи ла у овој ули ци.

­Не мо же мо да иза ђе мо из дво ри шта од пар ки ра них аута. Не моћ но гле дам у на ше ауто, а да не бих за ка сни ла на по­сао мо рам да се сна ла зим на дру га чи ји на чин. Че сто идем пје ши це или зо вем так си, ко ји до ђе до цен трал не ули це кроз Ни ко љац. Ра ни је смо упо зо ра­ва ли за твор ске по ли цај це на тај про блем, а ка ко ни ко ни је ре а го вао ка сни је смо ди гли ру­ке од све га. Ви дје ли смо да је то бор ба с вје тре ња ча ма. Ако мој су пруг не ка ко и ус пи је да из ве зе ауто, при ну ђен је да га по по врат ку пар ки ра на уда­ље ном мје сту, јер не мо же да при ђе свом дво ри шту, ка же ова мје штан ка.

И не ки од слу жбе ни ка за тво­ра ка жу да им не про пи сно пар­ки ра на во зи ла оне мо гу ћа ва ју сло бо дан про лаз слу жбе ним ауто мо би ли ма. Че сто се де ша­ва да не ус пи ју да се про би ју при ли ком од во же ња при тво ре­ни ка на за ка за но су ђе ње или на здрав стве ни пре глед. По че сто ли ца ко ја су у за твор ском во зи­лу и за дри је ма ју че ка ју ћи да се осло бо ди пр о лаз.

­Че сто се де ша ва да при ли­ком тран спор та осу ђе них ли ца и ли ца под ис тра гом ни је смо у мо гућ но сти да спе ци јал ним во зи лом про ђе мо ули цом ко­ја во ди ка згра ди за тво ра или пре ма гра ду. При ну ђе ни смо да тра жи мо чи је је ауто и гу би мо дра го цје но ври је ме, ка зао је наш са го вор ник. М.Н.

неПРоПиСно ПАРКиРАЊе У УЛиЦи КоЈА ВоДи ПРеМА ЗАТВоРУ У БиЈеЛоМ ПоЉУ ПРиЧиЊАВА ПРоБЛеМе и МЈеШТАниМА и ЗАПоСЛениМА

Затвореници одспавају док чекају пролаз

■ · Често се дешава да приликом транспорта осуђених лица и лица под истра-гом нијесмо у могућности да специјалним возилом прођемо улицом која води ка згради затвора или према граду, каже службеник затвора

Улица према затвору

АН ДРИ ЈЕ ВИ ЦА ­ На ме ђу­на род ном Сај му из ви ђа ча ко­лек ци о на ра, ко ји је одр жан 11. мар та у Бе о гра ду, пр ви пут су уче ство ва ли и чла но ви Из ви ђач­ког од ре да „Ми лан Пе ро вић“ из Ан дри је ви це. Циљ сај ма је био да се на јед ном мје сту оку пе сви за љу бље ни ци у из ви ђач ко ко лек­ци о нар ство и да про шлост и са­да шњост из ви ђач ке ор га ни за ци­је пред ста ве на нај бо љи на чин. На сај му, ко ји је био так ми чар­ског ка рак те ра, за па жен успјех су оства ри ли и ан дри је вич ки из ви ђа чи, а њи хов члан Ма ти ја Ћи ро вић је с ко лек ци јом „Из­ви ђач ке де це ни је“ осво јио дру го мје сто у сво јој ка те го ри ји.

­Број ни по сје ти о ци сај ма су би ли у при ли ци да на јед ном мје сту ви де раз ли чи те ко лек ци је из бо га тог и плод ног из ви ђач ког и ска ут ског дје ло ва ња. Ко лек­ци је су би ле по ди је ље не у дви је ка те го ри је и то: „Из ви ђач ке ко­лек ци је“ и „Ота ле ко лек ци је“. Те ма сај ма је би ла „До са да шње смо тре из ви ђа ча“. На сај му је уче ство ва ло 17 од ре да из Ср би­

је и из ви ђач ки ко лек ци о на ри из Сло ве ни је, Хо лан ди је и Цр не Го­ре. У укуп ном пла сма ну нај бо љи је био Од ред из ви ђа ча­та бор ни­ка „Хрч ки“ из Љу бља не, док је наш Ма ти ја са ко лек ци јом „Из­ви ђач ке де це ни је“ осво јио дру го мје сто у сво јој ка те го ри ји – на­гла сио је Игор Ћи ро вић у име из ви ђа ча из Ан дри је ви це.

Он је ка зао да је ово би ла при­ли ка и да се про мо ви шу ак ци је и ак тивн сти ко је ће од ред „Ми лан Пе ро вић“ ре а ли зо ва ти то ком те­ку ће го ди не.

­У Бе о гра ду је вла да ло из­у зет но ин те ре со ва ње за рад извђа ча из Ан дри је ви це. Наш од ред је био је ди ни уче сник сај ма из Цр не Го ре. Из у зет но то пао и ср да чан при јем чла но ва и ру ко вод ства од ре да из ви ђа ча „Ми хај ло вац“ на че лу са стар је­ши ном Је ле ном Бо јо вић, као и дру же ње са по сје ти оц ма из раз­ли чи тих кра је ва екс Ју го сла ви је на овој је дин стве ној из ви ђач кој ма ни фе ста ци ји су не што што тре ба по себ но ис та ћи – на вео је Ћи ро вић. Д.Ј.

СКАУТи иЗ АнДРиЈеВиЦе БоРАВиЛи У БеогРАДУ

Промовисали извиђачку колекцију

иѕвиђачи из Андријевице у Београду

НИКШИЋ­ Припадници Службе заштите и спасавања посредством свог Синдиката одавно апелују на надлежне у Општини и држави да им омогуће боље услове у Ватро-гасном дому. Објекат, који се налази у Старој вароши, стар је вијек и некад је служио као затвор, а већ одавно у њему бо-раве ватрогасци­спасиоци. Да у дому готово да нема никаквих услова за њихов боравак пока-зало је невријеме од прије двије вечери када се због обилних киша обрушио дио плафона у

унутрашњости, као и фасада. Ватрогасци незванично тврде и да немају адекватне санитарне просторије, нити собе за одмор након интервенција. Командир Службе заштите и спасавања Веселин Гардашевић „Дану“ је јуче казао да услови у Ва-трогасном дому нијесу добри, али да је неопходно стрпљење,

јер планирају дјелимичну са-нацију.

­Објекат је много стар и не би се исплатила већа реконструк-ција. С представницима локал-не управе прије неколико дана смо договорили да се у скорије вријеме, највјероватније у мају, почне с дјелимичном санацијом и сређивањем, рекао је Гарда-

шевић.Ватрогасци истичу и да већ

годинама упозоравају на стање дома, у чијим појединим прос-торијама има и гмизаваца и разних инсеката. Гардашевић је истакао и да Општина Ник-шић, у чијем оквиру и дјелују, планира градњу новог објекта. Та иницијатива, рекао је он, по-

стоји одавно, али се није могла реализовати због недостатка средстава.

­Локална управа ће се пот-рудити да пронађе локацију. Ипак, не можемо рећи да се не води рачуна о овој служби, макар у последње четири годи-не. За тај период набавили смо разне опреме вриједности око

65 хиљада еура, а у плану је набавка још неких средстава ­ истакао је он.

У септембру прошле године 58 оперативаца упутило је от-ворено писмо у којем су упо-зорили на постојеће стање, али и захтијевајући да се повећају њихове плате које просјечно износе 320 еура. Б.Б.

оБЈеКАТ ниКШиЋКе СЛУЖБе ЗАШТиТе и СПАСАВАЊА У ФАЗи ПРоПАДАЊА

Урушавају се плафони и фасада

сриједа, 14. март 2018.РегиониVIII страна

МОЈКОВАЦ- Уочи сваких избора сјати се у Мојковац ДПС екипа предвођена висо-ким државним чиновницима, поријеклом из овог града, да убјеђују грађане Мојковца коме треба дати глас. Обећања су им увијек иста, од отварања фабри-ка, преко запошљавања младих људи, отворања ски -центара до свеопштег благостања. У ствар-ности, запосли се неки поједи-нац који је у сродству са ДПС врхушком у неком од државних предузећа, а то је најминимал-није од обећаног, саопштили су из ОО СНП-а Мојковац. Истичу да је много оних којима обећа-вају да ће их запослити уочи неких следећих избора.

-Неколико дана пред локалне изборе у Мојковцу прошле го-дине, појавиле су се нове новча-нице, углавном од 50 еура, што би наш народ рекао „као испод чекића”, и настао је проблем у продавницама, јер трговци ни-су имали ситних пара да враћају кусур. Вратило се и нешто ве-ресије у продавницама, платила се струја и друге обавезе. Сви гласају ДПС и у недјељу вече славе, јер су остварили побједу. Понедјељак је дан отрежњења, схвате сви гдје живе и како преживљају, али не знају шта ће даље. Посла нема, прихода нема, од чега ће да се живи, како да се школују дјеца, да се плате обавезе. Једни се кају што су гласали ДПС, други се заклињу да ће гласати док су живи ДПС, а у суштини су незадовољни и

једни и други. Отрежњење им тешко пада, јер схвате да живе у малом граду који одумире и у којем нема перспективе за живот. Све фабрике су униште-не, нема чак ни наде да би мојковачка реалност могла да се промијени. Ко је год могао, побјегао је из Мојковца, а наро-чито млади људи јер овдје нема посла, нити нормалног живота за њих, истиче се у саопштењу.

У СНП-у наводе да је Мојко-вац град пензионера којих има више него запослених грађана и који издржавају своју дјецу и дјецу своје дјеце.

-Почевши од 2006. године, мојковачка општина има не-гативан природни прираштај а број становника се стално смањује и за десет година, а можда и прије, Мојковац ће би-ти мјесна заједница. Приближа-вају се предсједнички избори у Црној Гори и убрзо ће опет почети да се примјењује исти сценарио. Неко ће се запосли-ти, некоме ће насути пут испред куће, неки ће добити социјално, неки туђу његу и помоћ, неко новчану помоћ од Општине, не-ко новчану помоћ од Центара за социјални рад и све тако укруг. Замислимо се мало. Да ли се живи од избора до избора или нам треба нормалан живот да сви радно способни раде и да живе од свог рада, а не да их издржавају родитељи и да су за-висни од милостиње партијских активиста, упитали су из мојко-вачког СНП-а.

иЗ МоЈКоВАЧКог СнП-а УКАЗУЈУ нА ПогУБнУ ПоЛиТиКУ КоЈА ВоДи ПРоПАСТи гРАДА

Пан

орам

а М

ојко

вца

ТИВАТ- Тиватска акција јуче је опту-жила локалну управу да крије чињенице о изгубљеном спору од 1,5 милиона еура у корист Марка Главочића.,,Прошло је скоро седам дана откад су новинари от-крили да је Општина Тиват у периоду од 31. јануара до 22. фебруара исплатила 1,45 милиона еура због судског спора који је у другостепеном поступку изгубила још 25. децембра 2017. Све ове чињенице општинска власт је брижљиво крила од грађана и одборника СО Тиват као змија ноге, а ево ни након што су им новинари упутили питања поводом овог случаја они скоро седам дана не одговарају. Тиватска Акција им, стога, поручује да ово неће проћи тек тако, да ће цијели случај мора-ти да се рашчивија у детаље, и утврди ко је одговоран што смо дошли у ситуацију да изгубимо спор овако велике вриједно-сти- саопштили су из ТА. Они су пред-сјед ни ци оп шти не Сне жа ни Ма ти је вић и пот пред сјед ни ку Си ни ши Ку сов цу јав-но по ста ви ли пи та ња: За што сте кри ли од ти ват ске јав но сти и од бор ни ка СО Ти ват да је Оп шти на из гу би ла спор? За што сте кри ли да сте ис пла ти ли 1, 45 ми ли о на еу-ра због из гу бље ног спо ра, и то при је ро ка утвр ђе ног у спо ра зу му о ис пла ти? За што сте у ана ли тич ким кар ти ца ма ла жно при-ка за ли рас ход као „оба ве зе из прет ход ног пе ри о да“, а не као из да так због из гу бље-ног спо ра?

-Та кво ва ше по на ша ње је крај ње сум-њи во и на во ди на за кљу чак да сте сво јим чи ње њем или не чи ње њем до при ни је ли да Оп шти на Ти ват из гу би спор ова ко ве-ли ке ври јед но сти. До дат ну сум њу уно си чи ње ни ца да сте нас на јед ној од про шло-го ди шњих сјед ни ца СО Ти ват увје ра ва ли да Оп шти на има чвр сте ар гу мен те у овом спо ру. Са мо се на да мо и Бо гу мо ли мо да

вам ар гу мен ти ни су та ко „до бри“ и у оном по ступ ку гдје се од Оп шти не Ти ват тра-жи обе ште ће ње од 12 ми ли о на еура. Ни је 1.456.000 еура нов ца свих гра ђа на Тив та ко ва ни ца од 50 цен ти па да слу чај но ис-пад не из џе па. Мо ра ће да се утвр ди ко је од го во ран. Или сте то ви, или не ка ра ни ја ДПС вла да ју ћа гар ни ту ра у Тив ту- по ру-чи ли су из Ти ват ске ак ци је. Ж.К.

ТиВАТСКА АКЦиЈА ТРАЖи ДА Се оТКРиЈе Ко Је оДгоВоРАн ЗА иЗгУБЉени СПоР У СЛУЧАЈУ гЛАВоЧиЋ

Утврдити кривца за милионску штету

Зграда општине Тиват

НИКШИЋ- Град под Требје-сом посједује изванредне ту-ристичке локалитете који, међутим, нијесу довољно иско-риштени, показали су резултати прве туристичке анкете коју је спровео Туристички кластер „Монтенегро” у сарадњи са порталом „Оногошт”. Анкети-рана су 354 испитаника, међу којима је највише Никшићана, али и домаћих туриста, који су

одговарали на питања о тренут-ној понуди и ресурсима ник-шићке општине. Од укупног броја испитаних само је 14 од-сто задовољно туристичком по-нудом, а 50 одсто је одговорило да није, док је двије трећине анкетираних као најпосјећеније локалитете означило Требјесу и Крупац, а из туристичког клас-тера наводе да слиједе центар града, никшићки Бедем и Вучје.

-Да су природни ресурси на-шег града магнети за локално становништво и домаће турис-те није новина. Оно што би требало да нас забрине јесте закључак да је већина испи-таника оцијенила управо ове локалитете за најневалоризо-ваније ресурсе града, па у тој незахвалној колони предњаче управо Бедем, Крупац, Требјеса и Слано језеро. Закључак који

је лако извући јесте да природ-ни ресурси сами по себи при-влаче туристе, али им недостаје напор да се анимацијом посје-тилаца валоризују, истичу орга-низатори анкете.

Посјету Никшићу својим пријатељима препоручило би 84 одсто испитаника, а свега десет процената анкетираних сматра да град под Требјесом не може постати туристички препознатљива дестинација. Да би дошло до развоја ту-ристичких потенцијала, према оцјени испитаника, приоритет треба дати културно-историјс-ким споменицима што, како сматрају у ТК,,Монтенегро”, потврђује закључак да ресурси постоје, али да недостаје напор да се тржишно представе, пози-ционирају и валоризују.

-Подаци обавезују носио-це туристичке понуде града да саслушају локално ста-новништво и домаће туристе и послушају захтјеве тржишта како би задовољили потребе гостију. Могућност диверси-фикације туристичке понуде града је видљива у закључку да, поред културно-историјског и транитног, испитаници вјерују и у развој спортског, вјерског, сезонског и алтернативног ту-ризма, сматрају, између оста-лог, у ТК „Монтенегро”. Б.Б.

ТК „МонТенегРо” СПРоВео АнКеТУ о РеСУРСиМА ниКШиЋА

Крупац зими

Понуда добра, аливалоризација никаква

УЛЦИЊ- У склопу Акционог плана за реализацију стратегије за младе за 2018. годину, НВО „Нови Хоризонт“ у сарадњи са Градском библиотеком Ул-цињ, спроводи пројекат,,Млади учествују, млади одлучују!” Овај пројекат финансијски подржава Министарство спорта Црне Го-ре.

-Општи циљ пројекта је ак-тивирање и упузнавање младих људи у Улцињу с могућностима учествовања у процесу одлучи-вања у локалној заједници. Ос-наживањем капацитета 25 омла-динских лидера кроз иновативан едукативни програм унаприје-диће се њихово знање о начину функционисања општинских и државних органа, али и омо-гућити заступање иницијативе младих у локалној заједници на квалитетан начин. Осим тога, овај програм ће потпомоћи раз-воју контакта органа локалне самоуправе с младима како би лакше израдили и примијенили омладинске политике. Након едукативних радионица пред-виђене су практичне активности као што су студијске посјете ин-ституцијама и покретање ини-цијативе младих Општини Ул-

цињ за израду ЛПАМ и усвајање „Буџета за младе”, кажу у тој НВО. Како истичу, студијским посјетама млади ће примијени-ти знања која су стекли током едукативних сесија, али и бити у прилици да успоставе дирек-тан дијалог са представницима власти.

-Полазници програма ће, про-лазећи кроз креативне методе едукације, стећи основна знања о концепту локалне самоупра-ве, њеној улози у организацији државе, положају Скупштине општине, предсједника општи-не и органа локалне управе, њиховим надлежностима и функцијама; као и о могућнос-тима учествовања у одлучивању у локалној заједници. Млади у Улцињу се суочавају с пробле-мом недовољне укључености у друштвене токове и осјећањем запостављености од стране институција. Низак ниво упо-требљивости формалног обра-зовања, као и недостатак прак-тичног рада током школовања учинио је да млади не посједују употребљиво знање неопходно за активније укључивање у раз-вој локалне заједнице, сматрају у НВО „Нови Хоризонт“. М.К.

нВо „ноВи ХоРиЗонТ“ СПРоВоДи ПРоЈеКАТ У УЛЦиЊУ

Млади учествују, млади одлучују

Све стане чим избори прођу

сриједа, 14. март 2018. Маркетинг страна IX

сриједа, 14. март 2018.КултураX страна

Tрећи тематски концерт посвећен Италији, италијан-ском језику и њиховој, овај пут, популарној музици, која је превазишла уске оквире националног и која и дан-да-нас одушевљава својим мело-дијама публику широм свијета приредили су прије двије ноћи ђаци и професори подгоричке Умјетничке школе за музи-ку и балет „Васа Павић”. Из велике сале КИЦ-а „Будо То-мовић” сигурно је да је свако изашао боље расположен. Му-

зичари су доказали чему слу-же безбројни сати проведени у вјежбању инструмента, гласа, солфеђа, часова камерне му-зике... Доказали су да све оно што раде могу и да покажу на сцени и када су у питању други жанрови. И наравно, подарили су публици одличан концерт насловљен „Вече италијанске музике”. Ђацима су помогли њихови педагози, директорица школе, проф. Зоја Ђуровић, професорица италијанског Бранка Петричевић, профе-сорице Зорана Латковић и

Викторија Стругар, и про-фесори Енес Тахировић и Са-ша Барјактаровић. Подршку им је пружио и лингвистички студио „Порта Аперта”, као и представници Амбасаде Репу-блике Италије.

Програм је почео интони-рањем химни Црне Горе и по-том Италије, а затим су услије-диле мелодије које сви волимо, чак и када нисмо из Италије. Како су навели ученици, поку-шали су да кроз овај концерт покажу своју љубав према

музици, једнако као и према италијанском језику који, по-ред тога што је језик љубави и радости, јесте и језик музике и поезије.

– Припрема овог концерта за нас је била велики изазов и по-себно искуство. Жељели смо да објединимо страст према музици и италијанском језику, поново откривајући колико је јака веза између њих – рекла је симпатична водитељка Анђе-ла Спаић.

На почетку, наполитан-ски блок, а као солисткиња

је најприје наступила перс-пективна соло-пјевачица Ена Топчибашић уз пратњу својих колега инструмента-листа, затим трио – хармони-каши Енес Тафовић и Кенан Хоџић и флаутисткиња Емина Бубић, гости из подгоричке Умјетничке школе основног и средњег музичког образовања „Андре Навара”; затим вокал-ни квартет Јована Булатовић, Николина Араповић, Ана-стасија Перошевић и Јована Милинковић које су отпје-вале „Ке сара”. Затим је као солисткиња, уз пратњу малог хора којим је дириговао Саша Барјактаровић наступила шестогодишња Дарија Ги-лић, па Маша Вујадиновић која је извела „Пердере аморе”. Затим је публика добила при-лику да чује универзитетску професорку Терезу Албано у дуету са Милицом Жижић. Њих двије су отпјевале пјесму Момчила Зековића Зека „Фе-никс” коју је Албано превела на италијански. Као солист-киња наступила је и Лорена Јанковић са „Мамбо италија-ном”, а као трио су наступили Лара Шћекић, Сава Булато-

вић и њихов гост из Никшића Лука Бајовић, који су заједно отпјевали пјесму „Мама Ма-рија”, а као солиста наступио је и Едис Агић. Треба нагла-сити да су сви солисти пјевали уз музичку пратњу својих ко-лега инструменталиста, као и плесне кореографије балерина ове школе. На крају, као мало изненађење и поклон публи-ци и професорима који су им помогли у организацији и ре-

ализацији концерта као соли-ста наступио је Никола Џими Ђорђевић, а њему и колегама инструменталистима придру-жио се бивши ђак ове школе, успјешни хармоникаш Шће-пан Стојановић.

А, задовољство оним што су показали њени ученици није крила ни директорка Зоја Ђуровић.

– Било је захтјево припреми-ти овај концерт, и надам се да ћемо у томе успјети и догоди-не. Било је тешко не зато што дјеца нијесу одговорна, већ се припремају за државно такми-чење у априлу. Овај концерт ме радује зато што се види да се рад и труд исплате, и ђака и њихових професора – рекла је за „Дан” Зоја Ђуровић, ди-ректорка школе. Најављује да ће уочи 21. марта Дана школе, професори ове школе одржати концерт. Наступиће поново у великој сали КИЦ-а, 20. марта, и публика ће и овај пут бити у прилици да чује квалитетну музику у врхунској интерпре-тацији, најављује Ђуровић.

Ж.Ј.

ЂаЦИ ШКОлЕ „ВаСа ПаВИЋ” ПрИрЕДИлИ ВЕЧЕ ИталИЈаНСКИх ПЈЕСама

Језик музике и љубави

Перспективна соло пјевачица Ена топчибашић

Не тако давно био је ђак ове школе храмоникаш Шћепан Стојановић

Сала КИЦ-а била је пуна љубитеља добре италијанске музике

Промоција првог броја првог часописа на Брајевом писму у Црној Гори, „Три тачке”, биће одржана данас у Библиотеци за слијепе Црне Горе. Промоција почиње у 18 часова.

Говориће представници Библиотеке која је издавач часописа, чланови редакције као и уредници других часо-писа за особе оштећеног вида. Планиран је и краћи пригодни умјетнички програм у коме ће учествовати корисници Биб-лиотеке, који су иначе махом чланови музичке секције при Културном центру „Хомер” из Подгорице.

Ж.Ј.

„Три тачке” пред

читаоцима

ПРОМОЦИЈА У БИБЛИОТЕ-ЦИ ЗА СЛИЈЕПЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Предавање под називом „Ли-кови светитеља у недјељама Часног поста” биће одржано у Ризници СПЦ У Котору у чет-вртак, у 18.30 сати. Бесједиће Благоје Рајковић, професор Цетињске богословије. Пре-давање је организовала Српска православна црквена општина Котор, у оквиру Великог поста.

М.Д.П.

Ликови светитеља

ПРЕДАВАЊЕ У РИЗНИЦИ СПЦ КОТОР

Изложба слика под називом „Сјећање - Бранко Филипо-вић Фило (1924-1997)”, биће отворена у петак 16. марта у 20 часова у Модерној гале-рији у Старом граду у Будви.

Бранко Филиповић Фило рођен jе 1924. године у Це-тињу. Године 1936. одлази у Београд где наставља шко-ловање. У Цетиње се враћа 1941. и годину дана касниjе бива ухапшен и интерниран у Албаниjу, у мјесто Каваjа. Као малољетан, пуштен jе 1943. године и исте године узет за таоца у Цетињу. Учес-ник jе НОБ од 1944. године.

По завршетку рата, 1946. године, на позив Мила Ми-луновића уписуjе Умjет-ничку школу у Цетињу, код професора Петра Лубарде. По завршетку ове школе од-лази у Београд гдје се упи-суjе у Школу за примијењене умјетности, а потом 1950. Умjетничку школу у Херцег Новом у класи Марка Куjа-чића, када и први пут излаже на петој изложби ликовних умјетника Црне Горе. Сље-деће 1951. године, излаже на Другој савременоj изложби у Цетињу, и Иван Табаковић га предлаже за сарадника Милу Милуновићу. По доласку у Београд уписуjе се на Акаде-миjу за ликовне умјетности коjу, са специjалним течаjем код Мила Милуновића, завр-шава 1955. године.

Код Jарослава Кратена, у радионици Мила Милуно-вића, под утицаjем фреско сликарства експериментише материjалима. Резултат тих експеримената су прве слике пијеском и зрнастим пигмен-том.

Стални jе члан галериjа: „Пенелопе”, „Rive Gauche” и „Ламберт”.

Умро jе у Београду, 1997. године.

А.Ћ.

Филово „Сјећање”

МОДЕРНА ГАЛЕРИЈА У БУДВИ

Поводом обиљежавања 140 година од рођења ликовног умјетника Пера Почека, На-родни музеј Црне Горе на свом новом интернет сајту предста-вио је његову слику „Из око-лине Цетиња” која се налази у црногорској збирци Умјетнич-ког музеја на Цетињу.

Ријеч је о уљу на дасци, а ка-ко наводе из НМЦГ, компози-ција представља пејзаж гдје се у првом плану на равној повр-шини истичу два стога сијена на покошеном пољу и дрвеће, које се према хоризонту затва-ра брдом испуњеним бујним

зеленилом.– На овом невеликом раду,

пленеристичког проседеа су-гестивност ликовног израза испољила се кроз већу слобо-ду у примјени и испитивању својства материје као фено-менолошког и интуитивног психолошког чина. Атмосфе-ра је засићена дифузно расу-том свјетлошћу и већ се на-говјештава њена предстојећа еволуција ка самосталној сликарској реалности. Кроз колористичке варијације од неколико вибрантних тонова у интензивној зеленој и окер,

са смеђим, црвеним и бијелим нијансама, потез киста који је спонтан и необично разигран, нарочито у првом плану, до-чаравају се све финесе Поче-кове сликарске виртуозности. Оно што ову слику чини по-себном је материјализација и структура планова изражена кроз специфично наглашену, пуну – „чупаву” фактуру, бо-гато натопљену пастом, која се постепено умирује да би пре-ма хоризонту прешла у лазур-ну површину. Ово је једна од слика која представља Почеков прелазни период када његове стилске преокупације почињу да се окрећу ка импресионис-тичком и коначно експресио-нистичком изразу – истичу из НМЦГ.

Подсјећају да се Почек у сли-карству тематски опредјељује за пејзаже, фигуралне компо-зиције, мртве природе, а један сегмент његовог стваралаштва припада историјско-национал-ној тематици.

– У првој деценији 20. вије-ка у све чешћем контакту са природом, напушта правила академског реализма и посте-пено у његовом сликарству до-лази до промјена, када једним спонтанијим маниром опуште-нијег сликарског рукописа уводи свјетлост. Те сликарске интенције уочавају се на дје-лима која је радио у Италији и Црној Гори, а међу којима је и „Из околине Цетиња” – наво-ди се на новом сајту Народног музеја чији је циљ упознавање јавности са музејским експона-тима. З.ПетАновиЋ

НарОДНИ муЗЕЈ ОБИЉЕЖаВа 140 ГОДИНа ОД рОЂЕЊа НаШЕГ СлИКара

Почекова слика на новом сајту

„Из околине Цетиња” Перо Почек

Библиотеку Матице српске посјетио је амбасадор Јужне Кореје у Србији, Jу Деђонг, у пратњи другог секретара ам-басаде Сал Ђи-вон и Јелене Милосављевић из Одјељења за културу Амбасаде Јужне Ко-реје у Србији. Он је том при-ликом донио вриједан поклон који шаље корејска фондација из Сеула, са којом Библиотека има дугогодишњу успјешну сарадњу. Госте је примио уп-равник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић. У пријатном разговору Jу Деђонг и Радуловић размот-рили су начине за унапређење сарадње Библиотеке Матице српске и институција културе

у Јужној Кореји, а разговарали су и о потписивању званичног протокола сарадње.

Гости су обишли свечане салоне Матице српске, гдје их је виши библиотекар за на-бавку и размјену публикација са иностранством Оливера Кривошић кратко упутила у историјат Матице српске. Нешто више о збиркама старе и ријетке књиге у Библиотеци гостима је изложила археограф савјетник Душица Грбић. У читаоници раритета имали су прилику да погледају неке од највреднијих примјерака старих и ријетких књига које Библиотека чува у свом фонду.

А.Ћ.

амБаСаДОр ЈуЖНЕ КОрЕЈЕ ПОСЈЕтИО БИБлИОтЕКу матИЦЕ СрПСКЕ

Пријем делегације у Библиотеци матице српске

Вриједан поклон за БМС

сриједа, 14. март 2018. Култура страна XI

Трибина „Ријеч” Удружења књижевника Црне Горе по-водом Свјетског дана поезије организује велики пјеснички час, 15. марта у 19 часова, у Духовном центру „Симеон Мироточиви”, којим се при-дружује пјесничком покрету из цијелог свијета.

УНЕСКО је 21. март 1999. године прогласио за Свјетски дан поезије, истичући да „свр-ха проглашења Свјетског дана поезије јесте допринос промо-цији читања, писања, објављи-вања и учења поезије у чита-вом свијету, као и подстицање националних, регионалних и интернационалних поетских покрета”.

Овогодишња тема којом ће се широм земљина шара бавити пјесници носи назив „Језичке игре”. Уводно слово на задату тему рећи ће пјес-ник Бећир Вуковић, селектор покрета „Poetas del Mundo” за Црну Гору, док ће пјесник Миљан Николић говорити о „Поезији и перформансу”.

Уредница Трибине „Ријеч” УКЦГ је пјесникиња Милица Краљ.

А.Ћ.

Свјетски дан поезије

ТРИБИНА „РИЈЕЧ” УКЦГ

У КОТОРУ

Поздрави неког

Представом „Поздрави не-ког” Омладинско позориште „Синхро” представиће се по-зоришној публици у Котору у петак, 16. марта, у сали Кул-турног центра „Никола Ђур-ковић”. Текст за представу написала је глумица Марија Ракочевић, а режију потписује глумац и редитељ Ђорђије Татић. Играју млади глумци, студенти из више црногорских градова, окупљени у глумачку дружину „Синхро”: Катарина Јанковић, Тајана Недић, Дина Абазовић, Марко Рајковић, Наида Бибежић, Данка Бу-бања, Марија Дракул, Јелена Шћепановић, Стеван Новосел, Ања Петровић, Јована Стоја-новић, Вук Вујисић.

Драмски текст је настао као адаптација књиге „Поздра-ви неког”, психолога Весне Огњеновић и Будимира Не-шића. У њој су исповијести дјеце, углавном малољетних деликвената, која су завршила у установама за незбринуту и остављену дјецу или у каз-нено-поправним домовима. Представа говори о дјеци која су била изложена насиљу или су их родитељи оставили, или су одузети од неодговорних родитеља. Поједини су успје-ли да се снађу у животу, док је већина кренула странпутицом (проституција, крађе, насиље, наркоманија....). За њих увијек важи закон јачега и борба за опстанак. Што се тиче лико-ва у тексту, лик психолога им даје наду када сазнају да је и она једна од њих, да је и она одрасла у једном таквом дому, али је завршила школу и има стабилан живот захваљујући хранитељској породици.

М.Д.П.

Програм „Културне руте савјета Европе” промовиса-ли су јуче министар културе Александар Богдановић, директор Директората за кул-турну баштину Александар Даjковић и Стефано Доми-ниони, директор Европског института за културне руте представницима бројних кул-турних и туристичких инсти-туција. Министар Богдано-вић је истакао да Црна Гора, у складу са своjом богатом традициjом и баштином, има могућност да наслиjеђена знања и вjештине презентуjе као одрживи туристички про-извод, са посебним акцентом на представљање културних рута вина и маслиновог др-вета. Овај програм, у којем Црна Гора партиципира од 2011. године, примјер је, ка-ко је нагласио Богдановић, на који начин се може успјешно

користити могућност промо-ције локалних специфичности у глобалним размјерама. Он је казао да много тога у нашем културном и историјском на-слеђу може заинтересовати савремени свијет, који па-ралелно са глобалистичким тенденцијама показује по-себан интерес за аутентичне феномене малих култура.

– Броjне културне руте коjе jе подржао Савjет Европе

обухватаjу рурална подручjа европских држава, што jе од посебне важности за развоj локалних заjедница. Jер, уп-раво те заjеднице кроз оваj програм добиjаjу могућност међународне промоциjе ма-териjалне и нематериjалне баштине, што у савременом контексту добиjа посебан зна-чаj. Полазећи од чињенице да културни туризам и на европ-ском и глобалном нивоу пред-ставља jедну од туристичких грана са континуираним рас-том, остаjем увjерен да Црна Гора, као туристичка дести-нациjа, кроз богато културно наслеђе, представља простор коjи ће наћи посебно мjесто и у овом програму – казао је министар.

Дајковић је нагласио да овај пројекат доноси увези-вање култура и већу свијест о вриједностима мјеста које

посјећују, начину живота и обичајима и пружа могућност и помаже у стварању глобалне кохезије. Он је упозорио да се културни туризам не заснива само на урбаним цјелинама приморја већ, како је рекао, и на локалитетима широм Цр-не Горе, који се могу похва-лити богатом и разноврсном културном и туристичком понудом. У току је израда Стратегије развоја туризма са

акцијоним планом до 2023. го-дине, која има за циљ турис-тичку валоризацију културне баштине, која би требало, на-гласио је Дајковић, да допри-несе очувању нашег насљеђа и његове туристичке валори-зације и креирање туристичке понуде у сарадњи са локалним властима и установама.

– Сегмент културе као један од облика туристичке понуде посматран у оквирима турис-тичких дестинација добија све већи значај. ЕУ истиче значај културе као дијела европског искуства, а позоришта, музеји, археолошка налазишта, гра-дови, индустријска баштина, музика и гастрономија у цје-локупној туристичкој понуди чине 40 одсто европске ту-ристичке понуде. Сваки чет-врти туриста бира мјеста која посјећује вођен културном понудом – казао је Дајковић.

Стефано Доминиони је истакао да Црна Гора има огроман потенцијал када су културне руте у питању, јер на тај начин региону и свије-ту се може представити њено огромно богатство пејзажа,

културне разноликости и ис-торије. Истичући значај рута маслине и вина, којој је Црна Гора најближа, он је нагласио да ће прије свега на добитку бити рурална подручја која представљају мјеста развоја ове двије аграрне дјелати-ности. Он је истакао да кул-турне руте, као паневропски програм који постоји од 1987. године, спајају традиције и на-роде и да је свака транснацио-нална, те повезује најмање три земље. Свака од њих, а има их преко 30, како је рекао Доми-ниони, представља оквир са-радње, упознавања, учења и знања.

Инициjатива „Културне руте Савjета Европе” успоставље-на jе 1987. године са циљем jачања сарадње у области кул-турног туризма. Одрживи раз-воj, социjална кохезиjа, значаj европског jединства, историjе и културе и откривање мање познатих дестинациjа кроз ту-ристичку промоциjу, главне су идеjе овог програма. Црна Го-ра се 2011. године придружи-ла Проширеном парциjалном споразуму (ЕПА) програма

Културне руте, што jе омо-гућило националним инсти-туциjама и организациjама да се кроз сарадњу са партнери-ма из Европе укључе у оваj програм.

На јучерашњој презента-цији ректори Универзитета Црне Горе проф. др Данило Николић и Универзитета „Доња Горица” проф. др Ве-селин Вукотић потписали су документ којим ће ове двије високошколске институције учествовати у даљој промо-цији и формирању културних рута у нашој земљи.

Поред Богдановића, Даjко-вића и Доминионија јуче-рашњој презентацији су го-ворили и извршни секретар проширеног парциjалног споразума о Културним ру-тама Емануела Панке – Кул-турна рута „Интер Витис”, Владан Ђуричковић, затим Боjан Брацановић из „13. jул Плантаже”, Олга Мезеридоу, која је представљала Култур-ну руту маслиновог дрвета и Давор Ћорић, национални консултант УНИДО.

С.Ћ.

у ПОДГОрИЦИ ПрЕДСтаВЉЕН ПрОГраМ „КултурНЕ рутЕ СаВJЕта ЕВрОПЕ”

Потписивање споразума

Министар Богдановић

Култура доведе сваког четвртог туристу

Зборник , по свећен најмлађим ствараоцима, под слоганом „Млади су украс свијета” Удружења књижев-ника и других стваралаца „Зенит” – Подгорица, промо-висан je у Плаву. Претходно, како је у надахнутом вођењу програма казао медијатор Драган Митов Ђуровић, уд-ружење је позвало све ства-раоце млађе од 18 година са простора екс Југославије, да им пошаљу своје необјављи-ване радове (пјесме, приче, есеје...), како би их уврстили у Зборник. Пристигло је 218 радова, од чега 52 из школа из Плава.

Промотери Зборника били су Милан Рајовић, предсјед-ник „Зенита”, Миланка Ара-нитовић Ракочевић, књижев-ница, Олга Дабовић Кликовац, професор, те пјесници Вељко Вељовић, Миладин Трифовић и Васко Јанковић.

Награђени ученици СМШ „Бећо Башић”, са својих 47 радова, су: Амил Ђешевић, који је освојио прво мјесто пјесмом „Хусеину Башићу”, књижевнику, поводом десе-тогодишњице његове смрти,

те Енес Маркишић, Белма Маркишић, Едис Маркишић, Семра Маркишић, Стефан Новићевић, Марко Болевић,

Самра Кандић, Едмонда Бра-хај, Амелија Хот, Омар Мусић, Младен Новићевић, Ервина Омерагић, Самед Мехмедо-

вић, Алмина Шахмановић, Амра Дељанин. Сви они су чланови литералне секције коју води њихова професори-

ца Сенада Ђешевић, која је и рецензент и лектор зборника, као волонтер, која је за тај свој учинак награђена „Повељом”.

Награду је добило и пет ученика ОШ „Хајро Шахма-новић”: Илма Тоскић, Малик Тоскић, Јелена Бојовић и Ами-ла Маркишић.

Ђешевићева је изразила жаљење што, како је нагла-сила, живимо у добу када је властити интерес постао при-оритет, а новац главни покре-тач, заборављајући да смисао живота није у новцу, да нијесу највише и једине вриједности у материјалном, већ у духов-ном, у овом случају креацији поетског израза, који човјек, путем писане ријечи може да испољи.

Она је главном и одговор-ном уреднику Рајовићу, као покретачу идеје, и његовим сарадницима, честитала на томе што, како је нагласила, дају све од себе за свеопште добро младих људи – дјеце. Пожељела је да идеја успије и живи дуго, спајајући младост, љубав, мир и таленат широм свијета.

Н.В.

у ПлаВу ПрОМОВИСаН ЗБОрНИК „МлаДИ Су уКраС СВИЈЕта”

Младост у „Зениту”

Награђени ученици из Плава са пјесницима

сриједа, 14. март 2018.КултураXII страна

Умјетник Владимир Ми-лошевић, кога је Удружење концертних умјетника Њујор-ка 2013. године прогласило пијанистом у успону, ванредни професор на Катедри за клавир Факултета музичке уметности у Београду, воли педагошки рад са ученицима, али насту-пима даје предност. За мјесец и по дана на Коларцу извешће Сонату у г–молу, оп.19 Сергеја Рахмањинова, коју је заједно са Драганом Ђорђевићем извео и пред которском публиком. Захваљује менаџменту Му-зичке школе „Вида Матјан” на позиву за наступ и одржавање кратког курса за ученике.

– Прије свега, ја сам пија-ниста, па онда тек педагог. Настојим да та моја нека ис-куства која сам стицао у току школовања пренесем на своје студенте, али ми нисмо школо-вани да будемо педагози, него смо школовани за концертне музичаре. Једно је бавити се само педагогијом у учионици, а друго је свирати активно и то своје искуство пренијети дру-гима. За младе је најважније да превасходно воле музику, да их та умјетност „вуче”, да

је истражују, да се њоме баве свакодневно. То је предуслов, а онда и пуно рада и одрицања, пуно наступа. Битна је та вели-ка жеља да се човјек бави му-зиком, каже Владимир и додаје да је данас уопште младима вр-ло тешко да дођу до концерт-них наступа, а држава им не пружа довољно подршке.

– Млади су апсолутно ос-

тављени сами себи. Писање конкурса препуштено је њима, сад треба да пишемо пројекте да бисмо уопште свирали. Не постоје више концертне агенције, него свако мора да се бави собом у смислу да пише мејлове, да буде просто сам свој менаџер. Пројекте шаљемо Министарству кул-туре, гдје одлучују да ли је то интересантно, што је врло компликовано нама који мора-мо све да радимо – да сједимо да вјежбамо и да се бавимо администрацијом, апсолутно свиме. Нажалост, генерално се ствари мијењају, јер култу-ра није више на битном мјесту у друштву, није примарна и свако ко жели да се тиме ба-ви, мора да се бави самопро-моцијом и самим тим – својом надградњом, зато што се ми усавршавамо на подијуму, јер то напредовање се у ствари одвија на самој сцени. Тако да смо ми везани – ако желимо да се тиме бавимо професионал-но и ако желимо да напредује-мо, морамо што чешће и што

више да наступамо, што је у данашњим околностима врло, врло тешко, истиче Владимир Милошевић.

Завршио је основно и средње музичко образовање у Лесковцу, у класи проф. Миле Вељковић и са 15 година упи-сао, те дипломирао и магис-трирао у класи проф. Невене Поповић на ФМУ у Београду. Током школовања похађао је неколико семинара, али врло мало, биле су то, каже, „не-срећне деведесете”, када није било ни много могућности да се одлази ни да се путује, тако да није имао прилику да још боље искористи тај најранији период. Сматра да важно мјес-то заузима подршка средине, која „долази спонтано када се испољи тај интуитивни нагон за бављење музиком”.

– Имао сам јако добру про-фесорку у музичкој школи која ме је својски подржавала у то-ме да наставим даље и дирек-торка школе ме је у сарадњи са професорком подстакла да тако рано упишем факултет. Нарав-но, све то не бих могао да моји родитељи нису били стално уз мене, иако им није баш било право што морам са 15 година да одем од куће, али су знали да је то неопходно да бих се развијао и био у средини која ће ми то омогућити, каже Ми-лошевић у разговору за „Дан”.

Уколико му буду одобрени пројекти, планира концерте по Србији, соло и са Драганом Ђорђевићем. Посебно воли да наступа са оркестрима, међу-тим, каже, „тек то је немогућа мисија изборити се за оркес-тар”. У Београду је са оркес-тром посљедњи пут свирао још прије осам година, то је, ствар људи на функцији и њихове добре воље, јер „свако ту види неку своју корист”.

М.Д.ПоПовић

ВлаДИМИр МИлОШЕВИЋ, НаЈИСтаКНутИЈИ ПИЈаНИСта СВОЈЕ ГЕНЕраЦИЈЕ, СМатра Да СЕ НаПрЕДОВаЊЕ ОДВИЈа На ПОДИЈуМу

Mлади морају да буду и менаџери и извођачи

■ ако желимо да се овим бавимо професионално и ако желимо да напредујемо, морамо што чешће да наступамо, што је у данашњим околностима врло тешко

Владимир Милошевић у Котору

Да је сјећање на блаженопо-чившег архимандрита Лазара Аџића живо, свједочи вече уп-риличено у његову част у ор-ганизацији Црквене општине Гацко, у Парохијском дому у сали Музичке школе.

На почетку духовне вечери публику је у име домаћина поздравио протојереј-ставро-фор Велимир Ковач, парох гатачки и приказан је доку-ментарни филм „Духовна по-етика оца Лазара”, који је ре-жирао редитељ др Радослав Т. Станишић, који је говорио о филму, чији је сценарио пи-сао по књизи „Положи наду на Господа” игуманије Манастира Ћелија Пиперска, мати Јелене.

Потом је услиједила промо-ција књиге „Положи наду на Господа”, о којој су говорили, аутор мати Јелена, јеромонах Јефтимије, игуман Манасти-ра Пива, протојереј-ставрофор Драган Станишић, парох под-горички и професор Цетињске богословије.

– Доласком у Црну Гору, отац Лазар је одгонио огромни мрак и мртвило које је деценијама покривало наш народ на овим просторима. Почео је тихо, не-наметљиво. Наши први сусре-ти више су подсјећали на дочек који нам је припремала бака на селу. Тек касније, када се мало ослободимо, он почиње причу о Богу који је добар, који нас воли. На наше питање - зашто ми ништа о томе не знамо, он би само одговарао: „Нијесмо ми Њега знали, али Он је знао нас, и стално је са нама, бди над нама и даје нам дах и живот, као што нас мајка храни млије-ком”. То су за нас биле велике тајне, али ми смо неким чудом повјеровали да је све тако како нам говори. И послије толико година, у нашем срцу живе његове ријечи, којих није било пуно, али су биле запечаћене неком силом. Сав у Христу, ну-дио нам је Христа који је био толико неодољив да је било немогуће да се не заљубиш у Њега. Отац је улагао још више силе и напора да наша љубав и одушевљење, које је својствено

за почетнике, не утихну. Сва-ког човјека који му је долазио он је примао као да му долази сам Господ. Његова усрдност и жртва дали су богат плод. Ослободио нас је од многих предрасуда и није нас везивао никаквим морањем, све је пре-пуштао нашој слободи – казала је монахиња Јелена.

Свештеник Драган Стани-шић је казао да је као игуман манастира Острог, отац Ла-зар био у ситуацији да брине о многим стварима и он је у томе био врло одговоран и пе-дантан, али, свему томе је прет-постављао бригу о монасима.

– Отац Лазар је имао пуно духовне дјеце и својом љу-бављу годинама је пратио њи-хов живот. Мати Јелена, писац ове књиге, једно од духовних чеда оца Лазара, од самог по-знанства са њим вољела је да га прати и слуша у свему. Пи-шући ову књигу о свом духов-ном учитељу и оцу, она није радила другачије него како је мислила да би он благословио. Отац Лазар, зна се, не би прис-тао да неко пише књигу о њему, али мати Јелена је била увје-рена да би то дозволио једино ако је тако на корист Цркви, а, по њеном мишљењу, највише корисно и драгоцјено за Цркву јесте сам лик очев који блиста христоликошћу и смиреношћу. Мати Јелена у својој књизи же-ли, управо, да нам приближи и да нас подсјети на један такав изузетан лик човјека Божијег - казао је он.

Краће одломке из књиге чи-тала је проф. Душанка Ста-нишић, а своју нову пјесму о оцу Лазару прочитао је пјесник Срето Видановић.

Вечери посвећеној оцу Лазару у његовом родном граду Гацку, присуствовало је свештенство и монаштво Епархије захумско-херцего-вачке, Митрополије црного-рско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, као и бројни рођаци, племеници и познаници блаженопочившег архимандрита Лазара.

А.ћ.

ДОКуМЕНтарНИ ФИлМ О ОЦу лаЗару И КЊИГа „ПОлОЖИ НаДу На ГОСПОДа”

ПрЕДСтаВЉЕНИ у ГаЦКу

Са наступа у дуу са Ђорђевићем

Са промоције у Гацку

архимандрит лазар аџић

Сјећање на духовника

Првак наше позоришне сцене Слободан Маруновић у црного-рском Конзулату у Франкфурту, у организацији хесенске групе „Монте Арт”, одржао је драм-ско-поетски колаж. У препуноj сали Конзулата публика jе имала прилику да ужива у драмско-по-

етском колажу коjи jе Маруно-вић извео пред нашим људима који живе у Франкфурту и гости-ма Конзулата. Познати драмски умјетник рецитовао је стихове Његоша, Риста Ратковића, Ду-

шана Костића, Вита Николића, Jеврема Брковића и других, и говорио је драмски монолог „Исповиjест Крста Зрнова” са-општио је Дино Бурџовић, књи-жевник и члан предсjедништва „Монте Арта”.

Маруновић је гостовао у

Франкфурту и наступио пред на-шим исељеницима у оквиру пе-риодичног културног програма групе „Монте Арт”. Специjални гост програма био jе гитариста Суад Т. Кургаш. С.ћ.

За ЦрНОГОрСКЕ ИСЕЉЕНИКЕ у ФраНКФурту

Стиховима блаже носталгију

Представа „Дон Жуан” Жана Батиста Поклена Молиjера коју је режирала Ана Вукотић биће изведена вечерас, од 20 часова, на великој сцени Црногорског народног позоришта. Насловне улоге играју Драган Мићано-вић и Симо Требjешанин, а у осталим су Jелена Минић, Стеван Радусиновић, Зоран Вуjовић, Мишо Обрадовић, Бранимир Поповић, Нада Вукчевић, Жаклина Оштир и Деjан Иванић.

Костимограф представе jе Лео Кулаш, музику jе радио Иван Маровић, сценски по-крет Тамара Вуjошевић Ман-дић, jезичку адаптациjу текста

Љубомир Ђурковић, сарадник на сценографиjи jе Александар Вукотић а сарадница на драма-тургиjи Драгана Трипковић.

Представа, која је рађена у копродукциjи ЦНП-а и Међу-народног фестивала КоторАрт, премиjерно је изведена 26. де-цембра 2009, а пред которском публиком је приказана у јулу наредне године.

Овај комад приказан је на го-тово свим фестивалима у Црној Гори и региону. Ана Вукотић је за иновативност у савременом тумачењу драмске класике до-била признање „Вељко Мари-чић” на Међународном фести-валу малих сцена 2011. С.ћ.

ЦНП

„Дон Жуан” на великоj сцени

сриједа, 14. март 2018. Маркетинг странаXIII

сриједа, 14. март 2018.ФељтонXIV страна

Прошле године београд-ска „Просвјета”, издала је занимљиву књигу „Један по један живот (Запис о лично-стима из српске историје)”, чије је аутор др Софија Божић, један од најуглед-нијих представника средње генерације српских истори-чара. Са стваралаштвом др Божић, читаоци „Дана” већ су једном имали прилику да се сретну, када смо на овом истом мјесту, фељтонизова-ли један дио њене познате монографије „Срби у Хрват-ској 1918-1929”. Овог пута, кроз књигу „Један по један живот”, Божићева нам је по-нудила портрете знаменитих личности српске историје, кроз двије цјелине: „Срби из Србије” и „Срби из Хабз-буршке монархије”, а ми смо се опредијелили да читаоци-ма предочимо записе о ресав-ском кнезу Петру, географу и акдемику Јовану Цвијићу и сликарки Милени Павло-вић Барили. Чинимо то, уз љубазна одобрења др Божић

и директора „Просвјете”, господина Драгана Милен-ковића.

Др Софија Божић је виши научни сарадник Института за новију историју Србије. Дипломирала је, магистри-рала и докторирала на Фило-зофском факултету у Београ-ду. Бави се историјом Срба у Хрватској и српско-хрватских односа у ширем контексту друштвене и политичке исто-рије српског народа у 19. и 20. вијеку. Поред већ споменуте монографије „Срби у Хрват-ској 1918-1929”, објавила је и монографију „Политичка мисао Срба у Далмацији: Српски лист/глас 1880-1904”, а аутор је и бројних чланака, приказа, лексикографских јединица, енциклопедијских одредница и других радо-ва у научним часописима и другим публикацијама међу-народног и националног значаја, као и рецензија на-учних радова и монографија. Уредник је међународног тематског зборника „Исто-рија и географија: сусрети и прожимања”.

Уводећи читаоца у садржај своје најновије књиге, из које овдје, већ смо рекли, дајемо записе о три личности из срп-ске историје, у њеном пред-говору, др Божић је записала и ово: „Готово да не постоји историчар који, на овај или

онај начин, није написао бар један или више научних ра-дова, ако не и монографију, о неком политичару, интелек-туалцу, ствараоцу, црквеном великодостојнику или каквом другом прегаоцу из минулих времена. Историјске лично-сти су, у сваком случају, пред-мет пажње историчара и они се дотичу њиховог живота и рада, пратећи трагове које су оставили за собом и по-следице њиховог дјеловања по цијело друштво. Проуча-вајући разне проблеме из срп-ске историје и преда мном се појавила галерија ликова који су заслуживали да се о њима нешто напише, било зато што су крупне историјске фигуре па се, самим тим, на њима вредјело задржати, било зато што су скрајнути и занемаре-ни иако су својим радом заду-жили народ коме припадају, па их је, управо зато, требало извући из заборава и удахну-ти им живот”, записала је др Божић која је своју књигу за-почела записом о ресавском кнезу Петру, чиме и ми запо-чињемо овај фељтон.

„У новијим прегледима историје Османског царства 16. вијек се означава као доба процвата, 17. вијек као епоха стабилизације или слабљења моћи, а 18. вијек као период у коме се држава Османлија на-лазила под снажним војним,

дипломатским и економским притиском европских сила. Уистину, у раздобљу које је започело склапањем Карло-вачког мира 1699, а заврше-но стотинак година касније, Турска је водила неколико ратова како би сачувала ев-ропске провинције из којих су покушавале да је потисну Аустрија и Русија. Ратне операције одвијале су се и на простору јужно од Саве и Дунава, на некадашњој државној територији српс-ког народа која је заузимала знатан дио европске Турске, у коју је потпуно инкорпори-сана у 15. вијеку. На опште одушевљење Срба, који су се надали ослобођењу од стољетне доминације Ос-манлија, Аустрија је успјела да ступи на тло Србије, али и да насиљима и безакоњима током двије деценије своје управе (1718–1739) разбије илузије домаћег становништ-ва. Повлачењем Аустријана-ца и рестаурацијом турске власти насиља су настављена, а спроводили су их углавном јањичари, намећући „раји” читлучки положај, односно, поред спахије још једног господара који је узимао ње-ну баштину и обавезивао је на додатна давања и на кулу-чење. Угњетени народ, који се налазио у неподношљивом положају услед читлучења и

зулума јањичара које ни цен-трална власт није могла да обузда, дигао се чим су Аус-трија и Турска 1788. године поново заратиле. Иако тај вој-ни сукоб међу двјема силама, од којих је прва настојала да опет заузме Србију, а друга да је сачува, није испунио

очекивања Срба, био је од значаја за будућа догађања која ће резултовати драма-тичним преокретом у одно-сима између српског народа и Османлија: током његовог трајања они су постали вични оружју и вјештини ратовања.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

СТЕВАН ДУЧИЋ – ВИЈЕК ОД СМРТИ ЕТНОЛОГА И КЊИЖЕВНИКА (5)

„Пишчев циљ није био само да прикаже борбу и страдања главног јунака, него и да при-каже ропски положај и патњу народа у Старој Србији под турским јармом.

На почетку дјела писац је дао историјски оквир романа, почев од сеобе народа из Ста-ре Србије под Чарнојевићима и Шакабентом, када је дошло до промјене етничког састава у тим крајевима. И сам Дучић је дубоко доживио трагедију српског народа у срцу не-кадашње царевине у Старој Србији која је под Турцима постала „земља туге и пла-ча”, а Срби турски измећари и слуге.

Против таквог стања устао је Рако Ђурић из села Рудни-ка, њему су се придружили и други одважени људи из цр-ногорских брда и сусједних крајева, а међу њима најис-такнутији Илија Куч.

Свој роман Дучић назива приповјетком коју одређује као „дјело студије”, што зна-чи да је то уједно историјски спис и имагинативна проза. У

ствари, дјело је биографски роман о Илији Кучу, чији жи-вот писац прати од дјечачких година када су му се родитељи доселили у Метохију.

У радњу дјела писац је увео ликове хајдука које спомиње

Марко Миљанов. Дучић је оживио у догађајима, покре-нуо у хајдучким акцијама, у односима и разговорима. По-ред ових, јављају се и друго које не помиње војвода: Ми-лић Никђуровић из Дучића,

Илија Вуков из Ријечке на-хије и др.

Дучић је знатно проширио подручје борбе хајдучке дру-жине, па је увео нове ликове хајдука, њихових јатака и турских насилника из Маке-

доније, Бугарске и новопаар-ског краја.

У хајдучкој чети било је Ту-рака и Арбанаса, чији је циљ хајдуковања била пљачка, за-то су се друкчије понашали у акцијама него српски хајдуци.

Насупрот хајдуцима, при-казани су зулумћари и тла-читељи народа. то су сурове личности, људи похлепни на славу, богатство, жене, на-стојали су да утјерају страх у кости околини. Приказани су појединачно, индивиду-ално, упечатљиво и вишес-трано, освијетљена је њихо-ва спољашњост, брутални поступци, дивљачко насиље и заслужена казна која их је стигла.

У дјелу Марка Миљанова харамбаша Ђурић и мно-го млађи Или Куч дати су заједно, нераздвојно, готово увијек предност у дружини, у одлучивању, у акцијама да-та је Ђурићу као стријему и искусијему ратнику. Послије деветнаест година заједнич-ке борбе, на попришту је ос-тао Илија који је претрпио најстрашније муке и није одао јатаке и сараднике. Дакле, Илијином ранијем јунаштву додата је надљудска издр-жљивост на мучилишту. Као да је изашао из народне пјесме о старом Вујадину, као један

од „соколова” којима стари хајдук упућује аманет да не издају „друга ниједнога”, ни јатаке ни крчмарице.

Дакле, оквирна прича у ро-ману дата је према дјелу Марка Миљанова, али је Дучић извр-шио многе измјене, разрадио и доградио фабулу, увео бројне ликове, обрадио нове мотиве, проширио простор збивања радње. Међу најкрупније из-мјене војводиног концепта приче спада давање предности Илији у односу на Ђурића док су заједно хајдуковали. Писац је извршио инверзију између ова два лика, Куча прогласио за другог харамбашу, Ђурића помјерио у други план! И та-ко се у малој дружини јављају два предводника.

У хроници збивања Илија је протагониста свих акција, во-ди главну ријеч, сви га питају за савјет и покоравају се њего-вој вољи. Он изводи најопас-није подвиге, чини највећа јунаштва, налази нове јатаке и сараднике, прикупља нове одважне борце по македон-ским и бугарским крајевима. Народу објашњава циљеве борбе, буди клонули српски дух, кажњава највеће тла-читеље народа. Зато постаје познат и славан у крајевима у којима бијесни турски зулум.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Др Софија Божић

ПИШе:ДР РАДоМИР

ПРеЛеВИЋ

■ ово је само кратко подсјећање на великана црногорске етнологије и књижевности, чији су рад и дјело све више заступљени у савременој култури.

■ научна валоризација Дучићевог дјела тек предстоји, па овим написом чинимо само још једно под-сјећање на ту нашу дужност

■ Фељтон смо урадили по књизи др Софије Божић‚„Један по један живот (записи о личностима из српске историје)”, коју је издала београдска ‚„Просвјета”, 2017.

ДР СОФИЈА БОЖИЋ: ЈеДАн По ЈеДАн ЖИВот (1)

Стеван Дучић

Неподношљиви положај српског народа

насловница књиге „Један по један живот”

Село Дучићи панорама

Историја и машта истовремено

сриједа, 14. март 2018. Маркетинг странаXV

сриједа, 14. март 2018.ШаренаXVI страна

Педесет година музичког ра-да, Неда Украден прославиће спектакуларним концертом 19. марта пред препуним и распро-датим Лисинским.

Улазница за концерт који обожаватељи са нестрпљењем ишчекују више нема, а једно је сигурно, очекује вас музич-ко-сценски доживљај, каквом Лисински није свједочио.

Неда са својом бројном еки-пом приводи крају посљедње припреме, а чека вас врхунска продукција, бројне плесачице, измјене костима, и Недини драги музички гости и прија-тељи.

Тако ће јој се на на сцени Ли-синског, прикључити момци из групе Пирати, али и два вели-ка човјека и још боља пјевача, Иван Зак и Жељко Самарџић.

Сви они који прате рад Неде Украден, знају како је дует са Иваном Заком и пјесма „Тето-важа”, за сва времена обиље-жила њихов однос и музичке путеве. Иван је у међувреме-ну израстао у водећу звијезду, што је потврдио великим кон-цертом у препуној загребачкој Арени, али и низом наступа широм регије.

Публика ће сигурно са вели-

ким одушевљењем дочекати и наступ „старог лава” Жељка Самарџића, који је током ка-ријере заједно са Недом сни-мио два дуета. Двоје врхун-ских музичара и вокала, веже дугогодишње пријатељство, стога не сумњамо како и они с нестрпљењем ишчекују тре-нутак изласка пред загребачку публику.

- Концерт ће бити круна

мојих педесет година каријере. За Загреб сам посебно везана, јер то је град у којем сам сни-мила највеће хитове, остварила сарадњу са највећим ауторима ових простора, али и постигла највеће тираже у дискогра-фији. Екипа се вриједно спре-ма, а ја једва чекам сусрет са загребачком публиком - казала је Неда.

Музичка прича почела је

далеке 1967., када је Неда Ук-раден снимила прву пјесму, а остало је златним словима уписано у историју. Њену би-ографију, као и све релевант-не награде, тешко је сажети у неколико реченица, стога је најбоље да дођете у концертну дворану Ватрослава Лисинског 19. марта у 20 сати и ужива-те у концерту Неде Украден, „Мојих првих 50”. А.Ш.

ПОЗнаТа ПЈеВаЧИЦа СЛаВИ ЈУБИЛеЈ 19. МарТа У ЛИСИнСКОМ

Музичка прича Неде Украден

Тан дем из Ник ши ћа ко ји на-сту па под име ном Psyho Do u-ble De lic пред ста вља пра во му зич ко освје же ње и по ла ко, али си гур но осва ја ср ца љу би-те ља елек трон ског и екс пе ри-мен тал ног зву ка.

Psyho Do u ble чи не Пе­тар­Шун­дић, ге не рал ни ди рек тор Бе дем фе ста са лајв ми стич-ним кла ви ја ту ра ма и мла ди и та лен то ва ни DJ Iron за мик се-том Goa Tran ce.

Мом ци из Ник ши ћа на ја вљу-ју сво је на сту пе у глав ним гра-до ви ма Цр не Го ре и Ср би је под на зи вом „Ca pi tal to ur”.

Та ко их љу би те љи елек трон-ског зву ка мо гу чу ти ве че рас (сри је да, 14.03.) у Под го ри ци у клу бу Ска дар од 22:29 уз сло-

бо дан улаз. За све оне ко ји 23. мар та бу ду бо ра ви ли у при је-сто ни ци Ср би је, дво јац Psyho Do u ble De lic мо гу чу ти у клу бу Ку глаш од 23:59 сати. Ци је на ула зни це за ово пу то ва ње из но-си ће сим бо лич них 400 ди на ра.Ка ко и са ми ис ти чу, Под го ри-ча ни мо гу оче ки ва ти при мје су и дру гих ин сту ме на та у то ку њи хо вог на сту па.За са да су же ље ли да оста ну уз др жа ни од би ло ка квих ко мен та ра же ле ћи да сво ју пу бли ку „по ве ду” на ово нео бич но и не сва ки да шње пу то ва ње. Psycho Do u ble De lic обе ћа ва не за бо рав но пу то ва ње и про вод про жет ми сти ком, као и сјај ну енер ги ју уз до сад не-слу ша ну му зи ку на овим про-сто ри ма! А.Ш.

ДВО ЈаЦ ИЗ нИК ШИ Ћа на ТУр не ЈИ У ГЛаВ нИМ Гра ДО ВИ Ма Цр не ГО ре И

Ср БИ Је Ве Че раС И 23. Мар Та

Psyho Do u ble De lic у ка феу

Ска дар

Рок музичар Лени Кравиц (53) ријешио је да креативност покаже и на другим пољима и основао компанију за дизајн ентеријера. Прво импресивно здање коме је дао свој печат као креативни директор је „The stanley house” у Лос Анђелесу које вриједи 38 милиона дола-ра. Луксузни објекат има ноћни клуб, пет спаваћих соба, седам купатила и базен са невјероват-ним погледом на град.

Ентеријером доминирају тамне боје, које у комбина-цији са златним површинама, дрветом и луксузним теписи-

ма, простору дају гламурозан изглед.

- Жељели смо да кућа буде нешто више од луксузног дома. Наш циљ је био да вила буде што је више могуће функцион-ланија- рекао је представник дизајнера.

За ову сврху инсталирани су високотехнолошки топли подови и спољни елементи гријања на свим етажама омо-гућавајући станарима да ко-ристе просторе током читаве године. На терасама је удобно остати чак и у хладном време-ну.

нОВИ ИЗаЗОВ За рОК МУЗИЧара

Лени Кравиц дизајнира ентеријер

Сусрет црногорских мод-них дизајнера, матураната и полуматураната у организа-цији Модне коморе Црне Горе и Делта ситија биће одржано данас и сјутра у поменутом шопинг молу у Подгорици.

Према ријечима организа-тора, црногорски матуранти и полуматуранти имају прилику да одаберу за своје вече неко од ауторских дјела дизајнера. У оквиру Delta Fashion Days своје колекције ће изложити неки од наших најуспјешнијих модних дизајнера као што су Марина Бановић Џувер, Лазар Илић, Кристина и Лазар Илић - ХУНТ, Наташа Пејовић, Сања Бобар, Јелена Дамјановић Ви-даковић, Angie&Me, Дејана Лукић - Мадам Маyа, Алек-

сандар Дадо Јовановић, Тија-на Меденица, Милена Вујачић, Борис Ћалић, Ивана Муришић.

- Осим што ће ово бити прилика да се два дана мату-ранти на једном мјесту нађу са свим модним дизајнерима, што ће им итекако олакшати избор комбинације за њихово посебно вече, дизајнери ће свим матурантима давати ко-рисне модне савјете. Иако је фокус на матурантима и полу-матурантима, ово је идеална прилика да пронађу савршену модну комбинацију и свима онима који овог љета плани-рају вјенчање, кумство или неки важан догађај на којем желе заблистати, да се боље упознају са свим оним што нуде наши дизајнери. Љуби-

тељи моде имаће прилику да виде,упореде и увјере се да је сваки дизајн наших модних

умјетника оригиналан и уни-катан - поручују организатори.

А.Ш.

У ШОПИнГ МОЛУ ДеЛТа СИТИ ДанаС И СЈУТра

Сусрет модних дизајнера

Историја воли побједнике и понављање, а Тони Цетински сваким даном исписује нове странице посебне музичке приче.

Пјевач који сваком новом пјесмом и концертом помјера границе, али без обзира на све и даље ради на себи, направио је нови корак према музичкој историји.

Недуго након што је најавио концерт у београдском Цен-тру Сава за 26. април због ог-ромног интересовања обожа-ватеља, који су са свих страна похрлили по своју улазницу, најављен је и други концерт дан касније 27. априла.

Тони овиме понавља веома успјешну београдску причу, када је прије три године та-кође одржао два распродата наступа у Комбанк Арени, којим је обиљежио 25 година

музичког рада. Не сумњамо како ће препуни Центар Сава с одушевљењем дочекати нови концерт музичког велемајсто-

ра. Улазнице за други концерт већ су у продаји а можете их набавити путем система евен-тим.рс. Све ово наставља низ

музичких успјеха који су по-чели пјесмама „Лаку ноћ”, „Немам среће с тобом” и ак-туелном „Као у сну”, које су међу најслушанијим пјесмама, а броју Тонијевих концерата не назире се крај. Све набројано још је један доказ како Тонију мотива не недостаје. Неумо-ран рад првенствено на самом себи, као и на пјесмама које ће објединити на скорашњем новом албуму, те безгранична енергија коју улаже у сваки свој концерт, како би фанови били што задовољнији, тек су мали дјелић формуле за успјех, која Тонија Цетинског годи-нама држи у врху најтраже-нијих регионалних музичара. У таквом расположењу, које гарантује истинске музичке доживљаје, Тони ће дочекати и предстојеће концерте.

А.Ш.

У БеОГраДСКОМ ЦенТрУ СаВа ХрВаТСКИ КанТаУТОр ПЈеВа ДВИЈе ВеЧерИ

Тони заказао и други концерт

сриједа, 14. март 2018. Маркетинг странаXVII

ЕнигматикаXVIII страна сриједа, 14. март 2018.

не допадају Вам се партнеро-ва питања, она у Вама под-

стичу осjећај нелагодности или лош предосjећај. Уколико Вам

је тешко да остварите своје пословне намjере, немојте очекивати немогуће већ затражите не-чије разумијевање. нема разлога да прикрива-те истину.

Важно је да правилно вред-нујете нечија осјећања,

све што се дешава између Вас и вољене особе представља

„љепши дио стварности”. Стало Вам је да све буде у идеалном складу, али имате утисак да Вам недостају основне информације о новим приликама на пословној сцени.

Дjелујете превише забринуто, непотребно се оптерећујете

различитим емотивним слутња-ма и дилемама. Уколико нечији

утицај погађа Вашу сујету, добро размислите о могућим посљедицама. нема разлога да при-влачите негативну пажњу. Пријаће Вам пси-хофизичка релаксација.

Постављате високе захтјеве и користите строге крите-

ријуме при процјени нечијег понашања. неправедно крити-

кујете вољену особу. налазите се пред новом пословном дилемом и потребан Вам је нечији савјет. морате да имате довољно храбрости за прихватање одговорности.

ако Вам је стало до помирења са вољеном особом, забора-

вите на ружне догађаје. Прихва-тите нечије извињење као добар

предзнак. Обратите пажњу на скривене детаље и нечију реакцију. Одложите компликоване за-датке за бољу прилику. Важно је да се налази-те у позитивном окружењу, опустите се.

Пренесите своју инспирацију и добро расположење на

вољену особу. Слободно при-хватите игру завођења у нечијем

друштву. Понекад различити детаљи имају пресудно значење за крајњи успех и уважа-вање међу сарадницима. Важно је да остварите равнотежу гласа разума и својих осјећања.

Узалуд размишљате о неком романтичном сусрету или

о погрешној особи која није у Вашем емотивном домету. не-

достају Вам дипломатски манири у односу са сарадницима, несмотрено откривате више де-таља него што је потребно. Важно је да контро-лишете импулсивну страну своје природе.

Осјећате талас емотивне ин-спирације. Ваша појава и

изливи њежности дјелују нео-дољиво, под условом да се об-

раћате правој особи. Уколико сте незадовољни нечијим понашањем, размислите о увођењу новог или ефикаснијег пословног дијалога. Ва-жно је да правилно каналишете своју енергију.

немојте дозволити да у Ва-ма превлада сумња према

вољеној особи или нерасполо-жење. Пажљиво размислите и

одаберите један, али „користан циљ”. Предах-ните од обавеза. Пријаће Вам омиљена забава у познатом друштву, опустите се.

нема разлога да искушавате нечије стрпљење или емо-

тивну наклоност. Прихватите партнерову идеју без сувишних

питања. Увијек постоји неки заобилазан начин или добра могућност да вјешто и ефикасно ост-варите оно што други не могу. Осјетићете пси-холошко олакшање.

неко је на Вашој страни, чак и када постоје различита

интересовања или приоритети. налазите се у позитивном окру-

жењу. нечија услуга има велику цијену, стога тражите једноставније рјешење или повољнију пословну атмосферу. Потребно је да побољша-те концентрацију.

не можете да останете равно-душни у различитим ситу-

ацијама пред блиском особом. неко подстиче Вашу патњу или

незадовољство. ако Вам је стало да сачувате лично достојанство у друштву пословних парт-нера, будите за нијансу другачији и довољно храбри. избјегавајте непотребна узбуђења.

ГОРС

КО

ОКО

Црт

а и

пиш

е: м

ирко

Зул

ић

Хороскоп

Шта ради медвjед кад сретне Чак нориса?

Легне и прави се мртав.Википедиа: - Ја знам све. гугл: - Ја имам све. интернет: - Па, сви сте на мени. компјутер:

- Хахаха, па ви сви зависите од мене, а ја ни од кога.

Струја: - Стварно? тесла: - ко ту кога

лаже? Бог: - молим? Чак но-

рис:- Шта

молиш?

„Домовино, ти си као здравље” за поштене, а као виме кравље за оне непоштене што те музу.

тај политичар је музички антиталенат, али је успио зах-ваљујући томе што је имао довољно слуха за устајање на химну.

Он вјешто глуми доброг пјевача на сцени: показује прису-ство духа уз одсуство слуха.

Ја сам досљедан по питању бракова: прве четири жене су ми биле слабе тачке. а сад ми је, ова пета, ахилова пета.

� Др�Драган�Копривица

ВИЦ ДАНА

А ф о р и з м и

ОВАН (21.3-21.4.) ВА ГА (23. 9-22.10.)

БИК (22.4-21.5.) ШКОР ПИ ЈА (23.10-22.11.)

БЛИ ЗАН ЦИ (22.5 - 21.6.) СТРИ ЈЕ ЛАЦ (23.11 - 22.12.)

РАК (22.6-22.7.) ЈА РАЦ (22. 12 - 21. 1.)

ЛАВ (23. 7 - 23. 8.) ВО ДО ЛИ ЈА (21.1-19.2.)

ДЈЕ ВИ ЦА (23. 8 - 23. 9.) РИ БЕ (20. 2 - 21. 3.)

сриједа, 14. март 2018. Маркетинг странаXIX

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

СВАКОГ ЧЕТВРТКА УЗ „ДАН” РЕВИЈА Д - ТВ МАГАЗИНСА ГЛУ МИ ЦОМ ИВОМ ШТР ЉИЋ О УЛО ЗИ У СЕ РИ ЈИ „ШИ ФРА

ДЕ СПОТ” И ВО ДИ ТЕЉ СКОМ АН ГА ЖМА НУ НА ЖЕН СКОЈ ТВ

Бор­ци­уви­јек­по­бје­ђу­ју

МАР КО ЈАН КЕ ТИЋ - ЗВИ ЈЕ ЗДА ХИТ СЕ РИ ЈЕ „УБИ ЦЕ МОГ ОЦА”

Дру­га­се­зо­на­има­ма­њу­гле­да­ност

СТЕ ФАН БУ ЗУ РО ВИЋ У СЕ РИ ЈИ „ИСТИ НЕ И ЛА ЖИ”

Па­вле­ми­је­по­стао­оп­се­си­ја

СА ФИЛМ СКЕ ТРА КЕ ■ Крејг по след њи пут 007 ■ Топ Ган сти же на ред не го ди не ■ Вук Ко стић опет за љу бљен ■ Ан ђе ли на Џо ли сни ма ре кла му у Па ри зу

ТВ програм сриједа, 14. март 2018.

Т Е Л Е В И З И Ј Е З А Д Р Ж А В А Ј У П Р А В О И З М Ј Е Н Е П Р О Г Р А М С К Е Ш Е М Е

05:30 РАДИО ЦРНЕ ГОРЕ БУДИЛНИК06:00 ДОБРО ЈУТРО ЦРНА ГОРО07:00 ВИЈЕСТИ 08:00 ВИЈЕСТИ 07:35 ДОБРО ЈУТРО ЦРНА ГОРО09:00 ВИЈЕСТИ10:00 ВИЈЕСТИ 10:05 НАУЧНО–ОБРАЗОВНИ ПРОГРАМ10:50 ТОПШОП11:00 ВИЈЕСТИ 11:05 ФОРЕ И ФАЗОНИ11:35 МУЗИКА11:50 ТОПШОП12:00 ВИЈЕСТИ12:05 ТОПШОП 12:08 СЕРИЈА: ПРАВА ЖЕНА12:50 ТОПШОП13:00 ВИЈЕСТИ13:05 ДОК. ЕМИСИЈА,Р13:35 МУ ЗИ КА13:50 ТОП ШОП14:00 ВИ ЈЕ СТИ14:05 СЕ РИ ЈА: ЗЛАТ НО СР ЦЕ,Р15:15 ТОП ШОП15:30 ДНЕВ НИК1 15:50 УКУ СИ ЈУ ТРА 16:05 ТОП ШОП16:20 ЛАЈ МЕТ16:30 СЕ РИ ЈА: ТАЈ НА СТА РОГ МО СТА17:25 ТОП ШОП17:30 ЦР НОМ ГО РОМ,ХРО НИ КА18:00 ВИ ЈЕ СТИ+ДНЕВ НИК НА ЗНА КОВ НОМ ЈЕ ЗИ КУ 18:40 СЕ РИ ЈА: ЗЛАТ НО СР ЦЕ19:30 ДНЕВ НИК 220:00 ИЗ ПРА ВОГ 21:00 АРТ21:30 СЕ РИ ЈА: НЕ СТА ЛИ 22:15 МЕ РИ ДИ ЈА НИ22:35 ДНЕВ НИК 3 22:50 СПОРТ СКИ ДНЕВ НИК23:05 СЕ РИ ЈА:КУ ПЕР 00:05 ПРО ФИЛ00:50 ИЗ ПРА ВОГ УГЛА, Р 01:50 АРТ02:10 КОН ЦЕРТ 03:40 МЕ РИ ДИ ЈА НИ

07:00 ВОА – ГЛАС АМЕРИКЕ, Р 07:30 МУЗИКА 08:00 ДЈЕЧИЈИ ПРОГРАМ 08:30 ДОК. СЕРИЈАЛ ЗА ДЈЕЦУ09:15 МАЛИ КОНЦЕРТ 09:45 ДЈЕЧИЈИ ПРОГРАМ 10:20 КУРС ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА 10:30 ЛИКОВНА УМЈЕТНОСТ11:00 КОНЦЕРТ

12:00 СЕРИЈА: ТАЈНА СТАРОГ МОСТА13:00 КУРС ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА13:10 ДОК. ЕМИСИЈА 13:45 АРТ, Р ОД СУБОТЕ14:15 НВО СЕКТОР, Р15:00 ФИЛМ: ПОЛИЦИЈСКА ЈЕДИНИЦА ПАЛЕРМО 17:00 ЦИКЛУС ЕМИСИЈА ДРАГАНА РАДУЛОВИЋА 17:30 МУЗИКА17:50 ФЛЕШ СПОРТ18:00 МОЈИХ 518:30 ОБРАЗОВНА ПРОГРАМ, Р 19:00 ФОРЕ И ФАЗОНИ 19:30 ЛИКОВНА УМЈЕТНОСТ 20:15 ДОК. ЕМИСИЈА21:05 СЕРИЈА: ТАЈНА СТАРОГ МОСТА 22:00 ФИЛМ: ПОЛИЦИЈСКА ЈЕДИНИЦА ПАЛЕРМО 23:30 СЕРИЈА:НЕСТАЛИ00:15 ВОА – ГЛАС АМЕРИКЕ00:45 ЛИКОВНА УМЈЕТНОСТ01:15 ДОК. ЕМИСИЈА02:00 МОЈИХ 5, Р02:30 АРТ, Р ОД СУБОТЕ03:00 НВО СЕКТОР, Р03:20 КОНЦЕРТ04:15 ЛИКОВНА УМЈЕТНОСТ04:45 ДОК. ЕМИСИЈА 05:30 МОЈИХ 5, Р06:00 КОН ЦЕРТ

05:15 ВЕ СЕ ЛЕ СЕ ДАМ ДЕ СЕ ТЕ (Р)06:15 ЧИ СТА ЉУ БАВ (Р)07:00 ЈУ ТРО СА ИРИС 09:00 ПРАК ТИЧ НА ЖЕ НА (Р)09:45 СТУ ДИО МО ДЕР НА 10:00 БРУ СКО (Р)11:00 СТУ ДИО МО ДЕР НА 11:15 СИН ЂЕ ЛИ ЋИ (Р)12:00 ИСТИ НЕ И ЛА ЖИ (Р)12:45 СТУ ДИО МО ДЕР НА 13:00 ТАЧ НО 1 13:50 ВЕ СЕ ЛЕ СЕ ДАМ ДЕ СЕ ТЕ (Р)15:00 БРУ СКО 15:50 ЛУД, ЗБУ ЊЕН, НОР МА ЛАН (Р)16:30 ПРАК ТИЧ НА ЖЕ НА 17:30 ЛУД, ЗБУ ЊЕН, НОР МА ЛАН 18:05 EX KLU ZIV 18:30 ВЕ СЕ ЛЕ СЕ ДАМ ДЕ СЕ ТЕ 19:00 ЖУР НАЛ 19:30 СИН ЂЕ ЛИ ЋИ 20:15 ЧИ СТА ЉУ БАВ 21:10 ИСТИ НЕ И ЛА ЖИ 22:00 ФИЛМ, ПР ЉА ВИ ПЛЕС 23:50 НОЋ НИ ЖУР НАЛ 00:15 БАЛ КАН СКА МА ФИ ЈА 01:00 EX KLU ZIV 01:20 ТАЧ НО 1 (Р)02:05 НОЋ НИ ЖУР НАЛ (Р)02:30 БАЛ КАН СКА МА ФИ ЈА (Р)03:15 БРУ СКО (Р)

06:30 БОЈЕ ЈУТРА 09:30 АЛТЕРНАТИВА 09:35 С Т УД И О М О Д Е Р Н А 10:00 ВИЈЕСТИ У 10 10:05 МЕТЕО ЦЕНТАР У 10 10:07 ИСТАНБУЛСКА НЕВЈЕСТА, Р11:00 АЛТЕРНАТИВА 11:05 ТВ ШОП СТУДИО 11:20 ВЕЛВЕТ, Р 12:00 ВИЈЕСТИ У 12 12:05 МЕТЕО ЦЕНТАР У 12 12:07 АЛТЕРНАТИВА 12:12 С Т УД И О М О Д Е Р Н А 12:32 ТВ ШОП СТУДИО 12:47 ЦРНА РУЖА 14:00 ВИЈЕСТИ У 2 14:05 МЕТЕО ЦЕНТАР У 214:06 ГАСТРО 14:07 ВЕЛВЕТ, Р 15:00 БОЈЕ ДАНА 15:35 ИСТАНБУЛСКА НЕВЈЕСТА, Р16:30 ВИЈЕСТИ У ПОЛА 5 16:48 МЕТЕО ЦЕНТАР У ПОЛА 5 16:49 ГАСТРО 16:50 ВЕЛВЕТ 17:15 M:TECH 17:40 ВЕЛВЕТ 18:30 ВИЈЕСТИ У ПОЛА 7 19:07 МЕТЕО ЦЕНТАР19:10 ИСТАНБУЛСКА НЕВЈЕСТА 20:00 ДНЕВНИЦА 21:00 ПЕРСПЕКТИВА 22:00 ВИЈЕСТИ У 10 22:13 МЕТЕО ЦЕНТАР У 10 22:15 СПОРТ 22:30 КРИЗА 23:30 РЕПРИЗА ПРОГРАМА

07:05 СПУТ ЊИК НО ВО СТИ, Р 08:00 ДО КУ МЕН ТАР НИ ПРО ГРАМ 08:30 ТЕ ЛЕ ШО ПИНГ09:00 ВИ ЈЕ СТИ У 909:07 ТА КО СУ ГО ВО РИ ЛИ НА ШИ ПРЕ ЦИ 10:00 ДО КУ МЕН ТАР НИ ПРО ГРАМ, Р10:30 ДЈЕ ЧИ ЈИ ПРО ГРАМ, Р11:00 ВИ ЈЕ СТИ У 1111:05 ТА КО СУ ГО ВО РИ ЛИ НА ШИ ПРЕ ЦИ 11:07 СЕ РИЈ СКИ ПРО ГРАМ12:00 СЕД МИ ЦА ПЛУС, Р13:00 ВИ ЈЕ СТИ У 1313:07 ТА КО СУ ГО ВО РИ ЛИ НА ШИ ПРЕ ЦИ13:08 ФИЛМ СКИ ПРО ГРАМ , Р 15:00 ВИ ЈЕ СТИ У 1515:13 ДО КУ МЕН ТАР НИ ПРО ГРАМ15:05 ТА КО СУ ГО ВО РИ ЛИ

НА ШИ ПРЕ ЦИ16:00 СА СВИМ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ, Р17:00 ТЕ ЛЕ ШО ПИНГ17:30 НО ВО СТИ 117:55 ТА КО СУ ГО ВО РИ ЛИ НА ШИ ПРЕ ЦИ18:30 СПУТ ЊИК НО ВО СТИ 19:00 ТЕ ЛЕ ШО ПИНГ19:20 СРП СКИ ЈЕ ЗИК19:30 ДЈЕ ЧИ ЈИ ПРО ГРАМ20:00 КУЛ ТУР НА СЦЕ НА 20:30 НА НИ ША НУ ЛА ЗАН СКОГ22:00 НО ВО СТИ 222:20 ТА КО СУ ГО ВО РИ ЛИ НА ШИ ПРЕ ЦИ23:00 СПУТ ЊИК НО ВО СТИ23:30 ФИЛМ СКИ ПРО ГРАМ

07:30 ВОА08:00 ФИЛМ10:00 БЕСТ ОФ 2006/1611:00 БЕСТ ОФ 2006/1612:00 ФИЛМ14:00 ФИЛМ16:00 БЕСТ ОФ 2006/1618:00 ФИЛМ17:00 БЕСТ ОФ 2006/1618:00 ФИЛМ20:00 БЕСТ ОФ 2006/16 22:00 ВОА22:30 ФИЛМ00:00 БЕСТ ОФ 2006/1601:00 РЕ ПРИ ЗА ПРО ГРА МА

07:00 НО ВО ЈУ ТРО07:20 CITY KIDS M11:03 ТВ ПРО ДА ЈА11:20 CITY KIDS M11:15 ТВ ПРО ДА ЈА11:11 СПОР ТИ СИ МО ЦГ 1212:03 CITY M12:18 ПРЕ МИ ЈЕ РА12:33 МЕ ТЕО ПЛУС12:40 ТВ ПРО ДА ЈА13:03 ЋЕР КЕ14:06 ЕЛИФ, Р15:03 МЕ ТЕО ПЛУС15:06 CITY M15:15 ТВ ПРО ДА ЈА16:03 КУ ЋА ОД СР ЦА17:03 МЈЕ ШО ВИ ТИ БРАК17:45 ТУ РИ СТИЧ КИ МА ГА ЗИН18:00 ЦЕН ТРАЛ НИ ДНЕВ НИК18:30 ЕКС КЛУ ЗИВ НО18:40 МЕ ТЕО ПЛУС18:43 ПРЕ МИ ЈЕ РА19:06 СПОР ТИ СИ МО ЦГ 18.3019:13 ЕЛИФ20:00 ЋЕР КЕ21:00 ПА ПА РАЗ ЗО ЛОВ

22:00 ДНК22:45 ЗА ДРУ ГА ПРЕ ГЛЕД ДА НА23:30 ЗА ДРУ ГА УЖИ ВО05:30 МЕ ТЕО ПЛУС05:35 ЕКС КЛУ ЗИВ НО05:45 CITY M06:00 ПРЕ МИ ЈЕ РА

07:00 ИН ФО ПРЕС07:30 ЈУ ТАР ЊИ ПРО ГРАМ09:00 СЕ РИ ЈА-ПА РИ ШКЕ ПРИ ЧЕ-Р09:30 ХРА НА И ВИ НО-Р10:00 ИН ФО ПРЕС10:30 СЕ РИ ЈА-СЛАТ КО СР ЦЕ-Р10:35 МА ЛИ ОГЛА СИ 11:00 ПРИ ВРЕД НИ МО ЗА ИК-Р12:00 У ПОД НЕ-ПРО ДУК ЦИ ЈА ТВНК12:35 МА ЛИ ОГЛА СИ13:00 СЕ РИ ЈА-ПА РИ ШКЕ ПРИ ЧЕ-Р14:00 ИН ФО ПРЕС14:20 ФИЛМ-Р16:00 ИН ФО ПРЕС16:10 ЈУ ТАР ЊИ-Р16:30 ХРА НА И ВИ НО16:50 МА ЛИ ОГЛА СИ17:00 ПРИ ВРЕД НИ МО ЗА ИК-Р18:00 ВИНК 118:30 СЕ РИ ЈА-СЛАТ КО СР ЦЕ 18:50 МА ЛИ ОГЛА СИ19:00 СЕ РИ ЈА –ПА РИ ШКЕ ПРИ ЧЕ19:20 У ПОД НЕ-Р20:00 ВИНК 2 21:00 КУЛ ТУ РА-ПРО ДУК ЦИ ЈА ТВНК22:00 ВИНК 322:20 МА ЛИ ОГЛА СИ22:30 ФИЛМ

07:00 ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ 09:00 ПРЕГЛЕД 09:05 МАЛИ ОГЛАСИ, ИНФО09:08 НАЈАВА ПРОГРАМА 09:10 КЊИГА ДАНА (Р) 09:20 ТВ БУДВА ПРОМО09.25 CECILE&PEPO10:00 СЕРИЈА: БАНДОЛЕРА (Р) 11:00 ГЛАС АМЕРИКЕ (Р)11:30 ХРАНА И ВИНО (Р)12:00 ПРЕГЛЕД 12:05 МЕДИТЕРРАНЕО (Р) 12:55 БИОСКОПСКЕ НАЈАВЕ 13:00 НАЈАВА ПРОГРАМА 13:02 ТВ БУДВА ПРОМО 13:05 ШИРОМ СВЕТА (Р) 13:35 ТВ БУДВА ПРОМО 13.40 ПОДВОДНИ СВИЈЕТ 13:50 ПОРЕКЛО СТИЛА (Р) 14:00 ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ (Р) 16:00 МАЛИ ОГЛАСИ16:07 НАЈАВА ПРОГРАМА

16:10 СЕРИЈА: БАНДОЛЕРА 17:15 МОРСКЕ ПРИЧЕ / ЋАКУЛЕ 17:45 ПРЕГЛЕД17:50 КЊИГА ДАНА 18:00 ШИРОМ СВЕТА 18:30 ТВ БУДВА ПРОМО 18:35 ПОРЕКЛО СТИЛА 18:40 ЦРТАНИ ФИЛМ: НОДИ 18:52 МАЛИ ОГЛАСИ 19:00 ПОЛИС19:35 ХРАНА И ВИНО 19:58 НАЈАВА ПРОГРАМА20:05 ЕМИСИЈА: ПРОБЛЕМ21:00 СЕРИЈА22:00 ПОЛИС22:33 МАЛИ ОГЛАСИ, ИНФО 22:35 МОРСКЕ ПРИЧЕ / ЋАКУЛЕ (Р) 23:05 ГЛАС АМЕРИКЕ 23:35 БИОСКОПСКЕ НАЈАВЕ

08:00 КА ЛЕН ДАР08:05 ВИ ШЕ ОД ВИ ЈЕ СТИ08:35 ЦР ТА НИ ФИЛМ09:05 ЗДРА ВЉЕ ЈЕ ЛИ ЈЕК09:30 УЗ ЧА ШИ ЦУ РАЗ ГО ВО РА11:30 ТВ ОР ДИ НА ЦИ ЈА 12:00 ДНЕВ НИК РА ДИО СВЕ ТИ ГО РА12:30 ПРО ЛОГ12:40 БЕЗ КО МЕН ТА РА13:00 ВИ ШЕ ОД ВИ ЈЕ СТИ13:30 МУ ВИ ЛЕНД14:00 РИ ЈЕЧ ВИ ШЕ 15:00 СТИЛ15:30 ОР ДИ НА ЦИ ЈА16:00 МО БИЛ АУТО16:30 НА РАС КР ШЋУ17:00 ИН ФО АРЕ НА (Р)17:55 КА ЛЕН ДАР18:00 ВИ ШЕ ОД ВИ ЈЕ СТИ18:30 БЕЗ КО МЕН ТА РА19:00 ДНЕВ НИК РА ДИО СВЕ ТИ ГО РА19:30 ПРО ЛОГ19:40 ЏУ БОКС20:00 У ЖИ ЖИ22:00 ВИ ШЕ ОД ВИ ЈЕ СТИ

22,25 МАР КЕ ТИНГ22:30 БЕЗ КО МЕН ТА РА23:00 ДНЕВ НИК РА ДИО СВЕ ТИ ГО РА23:30 ПОР ТРЕТ ПЛУС 00:00 ЗДРА ВЉЕ ЈЕ ЛИ ЈЕК

У жижи20:00„У жижи” код Перице Ђакови-

жа гост је Марко Милачић, лидер праве Црне Горе. Тема емисије су предстојећи избори и предиз-борна кампања.