ПРИЈЕДОР 10. МАЈ 2019.ГОДИНА XLIV • БРОЈ 2277 •

ЦИЈЕНА 1KM www.kozarski.com

e-mail:kozarski@prijedor.com

Козара је дала 21.000 бораца у Народноослободилачком рату. Од тог броја, слободу није дочекало њих 9.932. Стра-дало је преко 35.000 цивила. У усташким логорима завр-шило је преко 22.000 дјеце, од којих је, само са подручја Поткозарја, убијено преко 13.000

FIJASKO

KEPA & FREE SPIRITS(SMAK)

S.A.R.S.PSIHOMODO POP

SUBOTA 29.06.PETAK 28.06.

ELEKTRICNI ORGAZAMPARTIBREJKERS

KERBER

LJETNA BAŠTA, PRIJEDOR 17.05.2019.

O S V A J A C APOKLANJAJU KONCERT

ULAZ NA KONCERT BESPLATAN

WWW.PULSFEST.COM

FREE5.000PARKING MJESTA

10.000KAMP MJESTA

KOZARANACIONALNI PARK

Миленко Ђаковић,градоначелник

Приједора

ПРИЈЕДОРЈЕ СТАБИЛАН,

ОТВОРЕН ЗА ГОСТЕИ МИРАН СУЖИВОТ ГРАЂАНА

Цивилна заштитаОПРЕЗ ЗБОГ НАЈАВЉЕНИХ ОБИЛНИХ ПАДАВИНАРепубличка управа Цивилне заштите упозо-рава институције, колективе, надлежне служ-бе и грађане да своје активности прилагоде метеоролошкој прогнози и да додатну пажњу обрате на имовину, поготово уз водотокове, због најављених обилних падавина које могу изазвати поплаву. Према прогнози Републич-ког хидрометеоролошког завода, од 11. до 15. маја у Републици Српској се очекују обилније падавине. Веома обилне падавине очекују се 12, 13, и 14. маја. На сјеверу Српске мјести-мично ће пасти и више од 100 литара кише по метру квадратном.

СРНА

“АРСЕЛОР МИТАЛ”:БЕЗ ПОСЛА ОСТАЈЕ300 РАДНИКА

Обиљежен Дан побједе над фашизмом

ВЕЛИКЕ ЖРТВЕ И ДОПРИНОСНАРОДА ПОТКОЗАРЈА

2. 10. мај 2019. “Козарски вјесник”

Друштво Друштво

Због сталне неизвјесности око дугорочне будућно-сти производње жељезне руде у Приједору, „Ар-селор Митал Приједор“ морао је донијети тешку одлуку о смањењу произ-водње жељезне руде са 1,5 на 1,0 милион тона, како би заштитио што већи број запослених у ду-жем временском периоду. Слиједом наведеног, „Ар-селор Митал Зеница“, као једини купац „Арселор Ми-тал Приједора“, смањиће своју потрошњу жељезне руде из Омарске и умје-сто тога увозити додатну количину жељезне руде од добављача ван Босне и Херцеговине, наводи се у саопштењу за јавност. Смањењем производње

на милион тона годишње, ефективни вијек рудника Омарска биће продужен

за период до 10 година. Без предузимања ових мјера, рудник ће морати да се затвори 2025. годи-

не. Очекује се да ће нови план бити у примјени по-чев од 1. септембра 2019. године. - Дубоко жалимо што ће ове суштинске мјере неиз-бјежно довести до губитка 300 запослених у „Арсе-лор Митал Приједору“. То је значајан проценат од око 800 запосленика, али смо били присиљени да донесемо ову тешку одлуку због несигурно-сти постојања будућности рударства у Приједору - речено је у саопштењу за медије, уз напомену да ће Компанија блиско сарађи-

вати са представницима Синдиката и пружити сву могућу помоћ угроженим запосленицима.

“АРСЕЛОР МИТАЛ”: БЕЗ ПОСЛА ОСТАЈЕ 300 РАДНИКА

Обиљежавање Дана побједе над фашиз-мом у Приједору почело је 8. маја, пола-гањем вијенаца на споменик жртвама фашистичког терора на Јеврејском гро-бљу и Партизанском гробљу на Уријама.- Приједор традиционално обиљежава Дан побједе и то с правом, јер је дао ве-лики допринос у борби против фашизма - рекао је градоначелник Приједора Ми-ленко Ђаковић додајући да са оваквих скупова треба да иду поруке мира. Служењем парастоса, полагањем вије-наца на спомен-обиљежје борцима На-родноослободилачког рата, код бисте

народног хероја Милоша Мамића, те на споменик борцима Одбрамбено-отаџ-бинског рата, у Омарској је обиљежен 9. мај, Дан побједе над фашизмом. Пред-сједник приједорског СУБНОР-а Вељко Родић рекао је да је народ Козаре на својој кожи осјетио сву страхоту фаши-стичког терора, али да је исти тај народ дао и немјерљив допринос уништењу фашизма. - Козара је дала 21.000 бораца у Народ-ноослободилачком рату. Од тог броја, слободу није дочекало 9.932 погинулих бораца. Такође, огроман је број страда-

лог становништва, јер је на подручју Ко-заре страдало преко 35.000 цивила - на-гласио је Родић, додавши да фашистички злочинци нису показали никакву милост ни према дјеци. У усташким логорима за-вршило је преко 22.000 дјеце, од којих је, само са подручја Поткозарја, страдало преко 13.000. Огроман допринос народа овог краја у борби против фашизма даје право, али и обавезу, да се обиљежава и слави Дан побједе, поручио је начелник градског Одјељења за борачко-инвалид-ску заштиту Мишо Родић. - Козара је у цијелој Југославији можда дала и највише, с обзиром на број бора-

ца у Народноослободилачкој војсци, али и по страдању цивила, нарочито у логору Јасеновац - рекао је Мишо Родић. Ученици ОШ „Вук Караџић“ из Омарске извели су пригодан културни програма

те показали да се страдање народа Ко-заре неће заборавити. Обиљежавању овог историјског датума присуствовали

су представници СУБНОР-а Приједор, Борачке организације, Градске управе

и бројни грађани. У Љубији су, поводом Дана побједе над фашизмом, положени вијенци испред спомен-биста на тргу.

Обиљежавање Дана побједе над фашизмом

ВЕЛИКЕ ЖРТВЕ И ДОПРИНОС НАРОДА ПОТКОЗАРЈА

У Спомен-подручју “Доња Градина” обиљежен је Дан сјећања на жртве усташ-ког злочина у концентра-ционом логору Јасеновац и његовом највећем стра-тишту, Доњој Градини. На мјесто највећег стратишта Срба у Другом свјетском рату, и ове године, дошли су преживјели логораши. Један од њих је Слобо-дан Грујичић из околине Градишке, који је у логор одведен са свега четири године.

- Био сам у неколико лого-ра, у Старој Градишци гдје сам лизао со као овца, за-тим у Млаки гдје сам туцао кукуруз. Био сам у вагони-ма, ништа нисам јео. Први пут сам кашиком јео супу у Сиску и појео сам отров - испричао је Грујичић само нека од мучења која је преживио.Из Доње Градине је пору-чено да ће владе Српске

и Србије изградити мемо-ријални комплекс, који ће подсјећати на највећи зло-чин почињен над недуж-ним народом, рекла је Ана Брнабић, премијер Србије. Предсједавајући Пред-сједништва БиХ, Милорад Додик, рекао је да је циљ Независне Државе Хрват-ске био нестанак Срба са ових простора. Смрти, и то оне најмонструозније, нису била поштеђена ни дјеца и зато српски народ не може заборавити тај свирепи злочин.- Тек 27 година обиљежа-вамо ово страшно стра-дање које се догодило

прије више од 70 година у Другом свјетском рату. То говори да се хтјело са-крити страшно страдање Срба, Јевреја и Рома, међу којима је било и 20.000 дјеце. Зато не могу да заборавим и опростим усташком режиму за оно што су урадили нашем на-роду - истакао је Додик. За сваку осуду је то што се у Хрватској и данас могу чути поруке усташт-ва, сматра премијер Ср-пске Радован Вишковић. Упозорава и да не смије-мо дозволити прекрајање историје.

Дан сјећања на жртве Јасеновца

ТИШИНА ГЛАСНО ОПОМИЊЕ ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

Б. Д.

СИНДИКАТ: УПОЗОРАВАЛИ СМО НА ТО- Затечени смо овом одлуком, иако смо знали да је она једна од опција у будућем периоду. Увијек смо упозоравали на то, поготово кад је била ријеч о приватизацији РЖР „Љубија“. Ако се деси ово што је најављено у саопш-тењу Компаније, да ће 300 радника остати без посла, мислим да је то велики суноврат за привреду, град и људе који су везани за руд-ник - прокоментарисао је одлуку Компаније Саша Кукољ, предсједник Синдикалне орга-низације „Арселор Митала Приједор“.

У Јасеновцу и његовом највећем стратишту Доњој Градини, од августа 1942. до априла 1945. године страдало је 700.000 људи. Од тога 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, а од укупног броја жртава било је 20.000 дјеце. Уни-штено је 150 села, а 68.000 људи је нестало у логорима.

Слободан Грујичић, преживјели логораш

Вијенце положиле бројне делегације

Фашистички злочинци нису показали никакву ми-лост ни према дјеци. У усташким логорима заврши-ло је преко 22.000 дјеце, од којих је, само са подру-чја Поткозарја, страдало преко 13.000

Козара је дала 21.000 бораца у Народноослободилачком рату. Од тог броја, слободу није дочекало њих 9.932.

З. Ј.

Централна манифестација у Омарској

Вијенце положио и градоначелник

3.10. мај 2019.“Козарски вјесник”

ДруштвоДруштво

ОБИЉЕЖЕНА ГОДИШЊИЦА ПОГИБИЈЕ ПРВЕ ЖРТВЕ У ПРИЈЕДОРУ

Полагањем вијенаца и слу-жењем помена, у Приједо-ру је обиљежено 27 година од погибије двадесетого-дишњег полицајца Раденка Ђапе, прве жртве у проте-клом Одбрамбено-отаџбин-ском рату. Вијенце су код спомен-плоче у Козарској улици положили чланови Раденкове породице, при-јатељи, чланови борачких организација и других удру-жења. Владимир Бојанић, Раденков комшија, прича да је он био изузетно по-штен и вриједан младић, који тог дана, док се спре-мао за посао, ни слутио није шта га чека.- Много нам недостаје. Био је млад момак, пун живота, а узели су му живот да би они освојили Приједор - ре-као је Бојанић.Предсједница Организа-ције породица заробље-них и погинулих бораца и несталих цивила, Здравка Карлица, поручила је да је најжалосније то што за овај злочин нико није одго-варао, те да је и више него јасно да су прве жртве у Приједору били Срби.- Најболније за све нас, а посебно за њихову породи-цу, је то што никада нико за ово није одговарао. И отац му је умро прије два мјесе-ца и никада није сазнао ко му је тако мучки убио сина, три метка слеђа и четврти у главу - истакла је Карлица.Да правда није задовоље-на, сматра и Славиша Кнегињић, потпредсједник Организације породица за-робљених и погинулих бо-раца и несталих цивила. Према његовим ријечима, пуцањем у Раденка Ђапу,

пуцано је у мир у Приједо-ру, јер је тај немили догађај означио почетак рата у гра-ду на Сани.- И дан-данас Тужилашт-во није покренуло ништа да расвијетли овај догађај, да се види ко је почео рат

у Приједору. Некоме није било стало до мира, а Ср-бима јесте, што смо и пока-зали - каже Кнегињић.Раденко Ђапа убијен је у ноћи између 30. априла и 1. маја 1992. године.

Борачка организација града Приједора и Градска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила позва-ли су све релевантне политичке факторе у граду на Сани да инте-рес грађана ставе на прво мјесто, те да све међусобне несугласице рјешавају разговором и договором. Из прије-дорске Борачке орга-низације рекли су да је Приједор добар при-мјер имплементације програма запошља-вања дјеце погинулих бораца, те да их је зато непријатно изненади-ла смјена Златка Ри-тана са мјеста в.д. на-челника Одјељења за саобраћај, комуналне послове и заштиту жи-вотне средине и имо-винско-стамбене посло-ве, који је син погинулог

борца. - Изгласано му је непо-вјерење на посљедњем скупштинском засје-дању. Ми не знамо због чега нити нам је речено, када смо питали, зашто се то десило. Нећемо улазити у то да ли је у питању политички чин или не, али сматрам да је у крајњој линији некоректно - поручио је предсједник Борач-ке организације града Приједора, Зоран Пре-дојевић. Он је додао да је Приједор увијек био примјер другима како владин и невладин сектор заједнички раде на рјешавању питања од виталног значаја, и да се том начину рада треба вратити. Из Ор-ганизације погинулих бораца поручено је да се мора водити рачуна о људима у Приједору. - Мене је, као човјека,

јако потресло ово што се десило на посљедној сједници Скупштине. Посебно јер неко ко није успио ни да се докаже у послу, већ добије отказ. Највише бих жељела да се ствари раде на опш-ту добробит свих нас - рекла је Здравка Карли-ца, предсједник Градске организације породица заробљених и погину-лих бораца и несталих цивила. Из ове орга-низације поручили су да не смије бити неје-динства међу српским политичким партијама, јер српски народ има довољно спољних не-пријатеља. Изражено је жаљење због недав-не погибије полицајца Слађенка Тубина, који је био борац 43. прије-дорске моторизоване бригаде.

ИНТЕРЕС ГРАЂАНА СТАВИТИ НА ПРВО МЈЕСТО

- Демократски савез (ДЕ-МОС), на нивоу регије, завршио је кампању кон-ституисања Странке и веома смо задовољни ре-зултатом, одзивом грађа-на, али и уважавањем наше иницијате о форми-рању ДЕМОС-а на подру-чју цијеле регије - речено је на конференцији за но-винаре ове странке. То-мислав Прпош, предсјед-ник Градске организације ДЕМОС-а Приједор, под-сјетио је да је Демократ-ски савез формиран 22. децембра прошле године.- За четири мјесеца смо формирали Градску ор-ганизацију Приједор , општинске организације Козарска Дубица, Костај-ница, Оштра Лука те ини-цијативне одборе у Но-вом Граду и Крупи на Уни - прецизирао је Прпош. Почетком маја изабран је Регионални одбор Стран-ке за Приједор, чији је предсједник Ранко Колар. Најављују интензивну по-литичку активност. - У Приједору нисмо задо-вољни укупним политич-ким стањем. Интензив-није ћемо се укључити у

одређене процесе који се дешавају у нашој локал-ној заједници и покушаће-мо да дамо свој допринос у рјешавању свих питања, у складу с нашим про-грамским опредјељењи-ма - најавио је Прпош.Ранко Колар вјерује да ће повјерену функцију предсједника Регионал-ног одбора, уз подршку врха и чланова Странке, обављати на најбољи могући начин. Колар се осврнуо на посебну сјед-ницу Градске скупштине

која ће се, 10. маја, ба-вити ревизорским извје-штајем, али и на редовну сједницу током овог мје-сеца, која би на дневном реду требало да има рад локалних предузећа. - Има разних проблема које ћемо размотрити на градској Скупштини и до-нијети одређене закључ-ке - рекао је Колар, ина-че одборник у градском парламенту. ДЕМОС на подручју ове регије има близу 750 чланова.

ДЕМОС: ЗАДОВОЉНИ КАМПАЊОМ КОНСТИТУИСАЊА СТРАНКЕ

За предсједника Градског одбора Уједињене Српске Приједор, изабран је Не-над Мејакић. Од форми-рања Градског одбора у Приједору протекло је 14 мјесеци. За то вријеме, конституисани су сви ор-гани Странке, почев од актива жена и младих до мјесних и подручних од-бора. Ненад Мејакић је нагласио да су на прош-лим изборима прешли из-борни цензус .- Многи су сматрали да ћемо доживјети фијаско на прошлим изборима и да ћемо се веома брзо

угасити као политичка партија у Приједору, а ми смо то демантовали. Сама Изборна скупштина, на којој смо бирали нови одбор са 89 чланова, то показује - сматра Мејакић.Изборној скупштини, првој од формирања Град-ског одбора ове странке, присуствовао је и Ненад Стевандић, предсједник Уједињене Српске, који је најавио да ће у Приједору ова странка бити фактор без којег се неће моћи на локалним изборима. Истиче да су поносни на рад и напредак Уједиње

Српске те енергију која краси њене чланове и, како је рекао, све већи број људи који им присту-пају у Приједору.- Нисмо стали послије завршених избора. Задо-вољни смо резултатом и настављамо даље. Има-мо свакодневне активно-сти и Приједор је сигурно један од најважнијих гра-дова за Уједињену Ср-пску - рекао је Стевандић. Уједињена Српска, Одбор Приједор, тренутно има око 400 чланова.

Изборна скупштина ГО Уједињена Српска

ПРЕДСЈЕДНИК НЕНАД МЕЈАКИЋ

З. Ј.Б. Д.

Да се не заборавиРадити на постизању јединства

М. З.

Конференција за новинаре ДЕМОС-а

М. З.

4. 10. мај 2019. “Козарски вјесник”

Интервју Интервју

►Како оцјењујете новона-сталу политичку ситуацију у Приједору, гдје у градском парламенту имамо нову скуп-штинску већину? Очекујете ли да ће се моћи наћи зајед-

нички језик између градона-челника и већине одборника или се може очекивати неки други исход?- С моје тачке гледишта, дого-вор је увијек могућ, али друго је питање да ли нова скупштинска већина тај договор прихвата. У сваком случају, Град Прије-дор функционише у складу са својим плановима и програми-ма. Сви процеси се проводе као што би било и у нормалној политичкој ситуацији. Истина, у Скупштини имамо нешто дру-гачије стање. Промјена скупш-тинске већине довела је до тога да се не испоштује планирани дневни ред, да се неке одлуке не донесу. Градоначелник бива принуђен да повлачи поједине тачке дневног реда. Скупштин-ска већина себи даје дио улоге који није у њеној надлежности, али градоначелник је домаћин Градске управе и дужан је да одговори на све теме. Скупш-тина, без обзира на промјену структура, добрим дијелом ради у складу са усвојеним планом и програмом рада. Динамика њеног рада је задовољавајућа. Не бих улазио у разлоге који су довели до таквих догађаја, који баш и нису примјерених карак-теристика, али оно што је про-мијењено је да се дијелом на-пушта политика странке која се заступа. Мијењају се платфор-ме које су презентоване наро-ду приликом избора. Ради се и разговара о неким другим тема-ма. Нажалост, у свему томе има личних интереса који замјењују политике странака. У том ам-

бијенту се сад одвијају сједнице Скупштине града. Наглашавам да је најважније да сви процеси у Градској управи теку својом динамиком, да се реализују сви планирани послови и тендери

и да се живот града наставља без великих промјена. Полити-ка је нешто што се осликава у скупштинским клупама. Тамо се дебатује и разговара, али сви процеси, прије свега планирани пројекти, иду својим током.►Питање судбине Рудника жељезне руде „Љубија“ од великог је значаја за Прије-дор. Како разријешити наста-лу ситуацију?- Одлука о продаји државног капитала у РЖР «Љубија» до-несена је још прије неколико година. До сада су се у понуда-ма за откуп тих акција појављи-вала, углавном, два предузећа. Најприје је за то питање била надлежна Народна скупшти-на РС. По свим информацијма којима смо располагали, а које су имали и посланици у НС РС, компанија која је тад давала већу понуду није имала потврде да може да се бави рударском производњом и да има послов-ни систем који би се директно бавио рударењем. Тад су посла-ници били против продаје др-жавног капитала тој компанији. Након тога, Влада РС је пре-узела одговорност за продају РЖР «Љубија». У том процесу, само једна компанија је испуни-ла услове за учешће на аукцији. Нажалост, аукција није одржана. Одговор из «Арселор Митала» је да постоји договор са Вла-дом РС да се разријеши питање трансферних цијена, које је истакнуто као проблем између Владе и ове компаније. Догово-рено је да једна од четири нај-веће финансијске куће изврши

арбитражу у вези са трансфер-ним цијенама те да одлука коју они донесу, буде прихваћена од стране Владе РС и «Арселор Митала“. Нажалост, то се није десило. Није извршена ни про-

даја. Град Приједор је заинте-ресован да се рударство овдје одржи, јер је то привредна грана која се традиционално веже за овај крај те да руду експлоати-ше компанија која може гаран-товати рад постојећих и развој будућих копова. Тим више што тренутно стање залиха у руд-нику Омарска не може обез-биједити дугорочно рударење. Због тога је намјера била да се руда из копа у Љубији мије-ша са рудом из Омарске, чиме би се значајно продужио вијек рударења на овим просторима, са садашњих пет-шест година до 13 година. У међувремену би се могла извршити и нова истраживања. Убијеђен сам да на подручју Приједора постоји још металогенетских структура гдје би се пронашла лежишта жељезне руде и планирали нови копови. Међутим, то се до данас није десило. У међувре-мену из „Арселор Митала“ са-општено је да су приморани да смање обим производње и број запослених. Нама је у интересу само што веће запошљавање у области рударства и да се руда-рење у Приједору одвија и у бу-дућности. Зато сам се писмено и усмено обраћао Влади РС, како би се више пажње посвети-ло продаји државног капитала РЖР «Љубија», да би се дошло до компаније која би даље на-ставила са рударењем и запо-слила грађане Приједора. То је главни интерес Града.►Како гледате на иницијативу о формирању општине Омар-ска, једне од највећих мјесних

заједница у Приједору?- Сматрам да је то политичка иницијатива, иако она није пре-зентована тако, већ као иниција-тива групе грађана. У разговору са представницима Иницијатив-

ног одбора, који се одиграо на-кон више мјесеци од покретања ове иницијативе, потврдио сам да као градоначелник немам ништа против. Они ће доносити одлуку о свом будућем начину организације живота. Неопход-но је да се направи студија која може нешто више да каже о одр-живости такве локалне зајед-нице. Необично је да се све то дешава у вријеме кад имамо сложене политичке односе у Приједору. Има назнака да су умијешане друге странке, које у

својим градовима и општинама не желе никакво дијељење, али су спремни да подрже иниција-тиву у којој би се Приједор дије-лио на мање локалне заједнице. Кад се заврши та студија, грађа-

ни могу да изађу на референдум у свим мјестима која су заинте-ресована да се издвоје из града Приједора. На том референду-му била би донесена одлука. То су процедуралне ствари које имају своје законитости. Ја могу имати нешто против или за, али то је мање важно. Процедура се мора испоштовати и мора се показати воља грађана да се на такав начин одвоје од При-једора. Цијеним да је Приједор био добар домаћин свим својим грађанима. У складу са могућ-

- Без обзира што нисмо на нивоу развијених ев-ропских градова, по многим особинама ми тежимо томе и развијамо се у том смјеру. Градимо односе на пољу културе, умјетности, спорта. У домену при-вреде такође. Развијамо инфраструктуру у складу с материјалним могућностима. Што је најважније,

желимо да развијамо привреду у домену кре-ативних индустрија, да то буду ембриони нових индустријских модела у односу на постојеће.

- Сједнице Скупштине града сада се одвијају у амбијенту гдје се мијењају платформе које су презентоване народу приликом избора. Ради се и разговара о неким другим те-мама, лични интереси замјењују политике странака. Међу-тим, најважније је да сви процеси у Градској управи теку својом динамиком, да се реализују сви планирани послови и тендери и да се живот града наставља без великих про-мјена. Политика је нешто што се осликава у скупштинским клупама. Тамо се дебатује и разговара, али сви планирани пројекти иду својим током.

Миленко Ђаковић, градоначелник Приједора

ПРИЈЕДОР ЈЕ СТАБИЛАН, ОТВОРЕН ЗА

- Обичај је да се комшија на комшију угледа и да се развија-мо у складу са тежњом да сви грађани Прије-дора боље живе. Жеља нам је да новим радним мјестима зауставимо одлазак младих, који је постао тренд у ширем региону. Ни Приједор није имун на то.

5.10. мај 2019.“Козарски вјесник”

ИнтервјуИнтервју

ностима и буџетом, рађено је много послова. Један о великих пројеката је и водоводни проје-кат «Црно врело», намијењен за Омарску и околна села. Тре-нутно се у Омарској гради тер-цијарна мрежа и кућни прикљу-чци. Само тај пројекат вриједи 9.2 милиона КМ. Питам грађане Омарске, да ли би они то мо-гли урадити да су се издвојили у самосталну општину? Град Приједор годишње издваја једну четвртину свог буџета само за тај сегмент. Омарска преко 50 година чека на рјешење питања водоснабдијевања. Нема у мом ставу никакве зле намјере. Про-сто ми је необично да у вријеме овако великих инвестиција, на том простору креће иницијатива за отцјепљење. Терет изведе-них радова би пао на Град При-једор, а не на општину Омарска. Да не причам о неким другим пројектима. Лично сматрам да нема озбиљног разлога да се

било који дио Приједор издваја у самосталну цјелину. Као добар домаћин, Приједор је у многим крајевима урадио доста корис-ног за грађане. Тако се планира

наставити и даље. Наглашавам, такве одлуке су одлуке грађана који живе на простору на којима се покрећу овакве иницијативе. ►Да ли пуњење градског буџета иде планираном дина-миком?- Пуњење буџета је доста ста-билно. Имамо око 76 % пуњење буџета у односу на план. То је отприлике стандардна вријед-ност буџета у појединим дије-ловима године. Обично се љети буџет пуни брже, док је тај про-цес нешто спорији зими. Ново је

то да је од јануара ове године пуно послова урађено у кратком временском периоду. На при-мјер, захвати на макадамским и асфалтним путевима су кренули нешто раније, јер је зима била блажа. Када се у кратком вре-мену раде овакви послови, при-стижу и велике фактуре које мо-рате плаћати. Приједор је град који послује са суфицитом већ 13 година и настојимо да одржи-мо динамику плаћања по прио-ритетима. У исто вријеме, у три мјесеца се не може платити све оно што би на ред дошло у току шест мјесеци. Тако функциони-ше буџет, и имамо план приори-тета за плаћање. План нам је да до краја године будемо поново у суфициту.►Стање путне мреже у При-једору актуелна је тема, а видјели смо да су одборници у Скупштини града доста па-жње посветили овом питању на посљедњем засједању. Ка-

кви су планови Градске упра-ве у том погледу?- Тачно је да је Приједор дужи период био без одабраног из-вођача радова за одређене по-

слове у домену нискоградње. Ти проблеми су били примијећени од стране грађана који те путеве користе, али и од стране Град-ске управе. Град не може про-мијенити тендерске процедуре. Кад су све процедуре завршене, ушло се у реконструкцију ма-кадамских и асфалтних, те из-градњу нових путева. Чињеница је да, након готово двије године у којима није функционисало одржавање макадамских путе-ва, сад у једној години мора да се уложи знатно више како би се

путна инфраструктура вратила у задовољавајуће стање. Нажа-лост, све је то увијек везано за поменуте тендерске процедуре, борбу са извођачима и њихо-вим коректним или некорект-ним радњама. Сваки домаћин жели да у његовој кући послове обавља честит извођач, а не они који покажу да нису квали-тетни, често због увођења по-дизвођача радова. Дешава се да они лоше обаве посао и на крају трпи град. Све су то раз-лози због којих су тендери кас-нили, али на подручју цијелог града квалитетно су санирани макадамски путеви, као и они асфалтни. Граде се и нови ас-фалтни путни правци. Наш је план да тако наставимо и даље, уз искрену жељу да ће и код извођача доћи до ублажавања лоших међусобних односа. Они знају да блокирају град и ства-рају проблеме грађанима. Код нас се, нажалост, само два из-

вођача јављају на ове тендере, а други се не мијешају. То може створити огромне проблеме, јер се велики послови не могу да-вати док се не заврше све тен-дерске процедуре. То грађани, можда, и не знају, али велики је терет нама у Градској управи кад се појави такмичарска ат-мосфера код тендера.►Производна хала за слове-начки „Колектор“ је изграђе-на, а очекује се да и „Калце-донија“ ускоро покрене своју производну линију. Какво је стање кад је ријеч о инвести-цијама у Приједору?- Приједор у овој години очекује између осам и десет привред-них инвестиција са изградњом производних хала и њиховим проширењем. Завршена је конструктивна фаза хале «Ко-лектора» у Индустријској зони «Целпак». Сад се раде унутра-шњи радови и стварање услова за што скорији почетак произ-водње. Надамо се да ће ускоро у ову халу ући прва група рад-ника. Такође, «Битрес», кћерка компанија «Калцедоније», от-купила је простор некадашњег трговачког центра «Тропик» на путу према Брезичанима. Адап-тација хале је у завршној фази, тако да се средином маја оче-кује да прва група радника поч-не са обуком у тренинг центру. Ту ће се припремати за рад у ве-ликој хали «Калцедоније“, која ће се почети градити средином ове године, у близини спортског аеродрома на Уријама. Ово су послови који теку планиранм динамиком. У комуникацији сам са инвеститорима, и што се тиче «Колектора», дио радника је већ у процесу едукације. Уз све то, очекујемо даљи развој неколико предузећа која из пословног ин-кубатора прелазе у индустријску зону, гдје ће градити своје хале. То очекујемо врло брзо. Нове хале планирају градити и друга предузећа попут «Аустронета», «Ими Транзита». Поред тога, водимо преговоре са још неко-лико предузећа која би могла доћи у Приједор. У току ове и наредне године, требало би да имамо значајно запошљавање, прије свега образованих младих људи.►У каквој безбједносној ат-мосфери дочекујемо 16. мај, с обзиром на трагичну погибију припадника МУП-а РС и неко-лико инцидената који су по-чињени из етничке и вјерске нетрпељивости?- У комуникацији са надлежним

органима јавног реда и мира, може се дати оцјена да је, без обзира на појединачне ситуа-ције, безбједносна ситуација у Приједору генерално добра и стабилна. Појединачни ексце-си често су везани за особе са упитном психичком стабилно-шћу. Имали смо два појединач-на случаја који су, на одређен начин, узнемирила јавност. Свједоци смо, нажалост, да на простору цијеле БиХ и региона има много сличних случајева. Тако да не бих то назвао не-повољном безбједносном си-туацијом. Глобално гледајући, Приједор се оцјењује као град са високим нивоом безбједно-сти. Захваљујем се припадни-цима Министарства унутра-шњих послова РС који раде на томе. Очекујем да ће тако бити и даље. Приједор је препознат као град вриједних и организо-ваних људи, наше активности иду у том смјеру. Познато је да

се у Приједору организују број-не велике манифестације и ску-пови, било културне, забавне, спортске или привредне при-роде. Дужи временски период нису забиљежени никакви екс-цеси попут оних у посљедњих пар мјесеци. Сви ови случајеви су разоткривени. Међународни фактор и даље оцјењује ситуа-цију у Приједору повољном, са добрим пословним амбијентом. Искрено се надам да ни наша политичка превирања у скупш-тинским клупама неће негативно утицати на будуће инвестиције. Била би велика штета, кад би то створило дојам нестабилности, јер то не осликава стварност, будући да је Приједор град који стабилно функционише у свим сегментима. Ми ћемо се ангажо-вати да покажемо да је ово ста-билна средина и да су сви гости

добродошли, а да наши грађани могу мирно да живе. Појединач-не ситуације је тешко исконтро-лисати, јер оне зависе највише од поједине личности.►За крај, која је Ваша порука грађанима Приједора пово-дом Дана града?- Приједор је град у којем постоји квалитет у свим сегментима жи-вота. У нашем граду живе добри домаћини. Као и претходних го-дина, 16. мај ћемо обиљежити бројним манифестацијама. Ово је уредан град и многе стране делегације које нас посјећују прво то примијете. Без обзира што нисмо на нивоу развијених

европских градова, ми има-мо многе особине које теже ка томе. Градимо и развијамо од-носе на пољу културе, умјетно-сти, спорта. У домену привреде такође. Развијамо инфраструк-туру у оној мјери колико нам то наш материјални капацитет до-звољава. Што је најважније, же-лимо да развијамо привреду у домену креативних индустрија, због чега је и отворен центар за њихов развој у оквиру инду-стријске зоне. Жеља нам је да се развијају нове привредне актив-ности које су везане за високо-интелектуална знања. Желимо да то буду ембриони нових ин-дустријских модела у односу на оне које већ постоје те да се што више повезујемо са развијеним европским градовима. Трудимо се да правила која важе у Ев-ропској унији важе у Приједору, иако БиХ још није чланица. Тру-димо се да створимо услове жи-вота и правила понашања каква

су у ЕУ. То је корисно и за грађа-не, али и за односе с нашим гостима. Настојимо да у нашој причи учествује што више људи, како локалних, тако и оних из иностранства. Том мјешавином желимо постићи да се овдје ор-ганизација живота мијења. Кад овдје дођу индустрије које носе «ноу хау» знања, које носе ди-гитализацију, очекујем да ће се и у нашим привредним субјек-тима развијати процеси тог типа. Обичај је да се комшија на комшију угледа и да се развија-мо у складу са тежњом да сви грађани Приједора боље живе. Жеља нам је да новим радним мјестима зауставимо одлазак младих, који је постао тренд у ширем региону. Ни Приједор на то није имун. Поред самих радних мјеста, потребно је при-лагодити и политичку ситуацију

потребама људи. Они који одла-зе, често кажу да, по њиховом мишљењу, овдје ситуација није стабилна. Траже просторе у којима је стање уређеније и гдје им се чини да могу боље живје-ти. Ми желимо да се усмјеримо ка томе. Желимо да имамо што више културних догађаја, као и спортских. Ми тежимо квалитет-нијем животу наших грађана. Желим да заједно са суграђа-нима обиљежимо Дан града. Желим им сретан остатак ове године и да заједно радимо на даљем развоју Приједора.

З. Ј.

- Од јануара је пуно послова урађено у кратком временском периоду. Захвати на макадамским и асфалтним путеви-ма су кренули нешто раније, јер је зима била блажа. Када се у кратком време-ну раде овакви послови, пристижу и велике фактуре које морате плаћати. Приједор послује са суфицитом већ 13 година и настојимо да одржимо ди-намику плаћања по приоритетима. У исто вријеме, у три мјесеца се не може платити све оно што би на ред дошло у току шест мјесеци. Тако функциони-ше буџет, и имамо план приоритета за плаћање.

ГОСТЕ И МИРАН СУЖИВОТ ГРАЂАНА

У разговору с новинаром «Козарског вјесника»

6. 10. мај 2019. “Козарски вјесник”

Интервју Интервју

►Какво је тренутно стање у буџету Града Приједора и да ли пуњење иде према плану?- Као и претходних година, при-ходи у првим мјесецима нису на нивоу пројектованог буџета. Та тенденција израженија је у прва три мјесеца ове године. Пуњење буџета је око 76% у односу на план, што ствара одређене про-блеме у планираној динамици, односно реализацији предвиђе-них пројеката и планова. Имамо доста обавеза које су реализова-не у ова три мјесеца. У питању су уговори који су склопљени током прошле године, а чија ре-ализација је предвиђена у овој години. Свједоци смо радова на путевима, који су финансирани из редовних средстава према усвојеном Програму санације и одржавања путне инфраструкту-ре као и реализације пројеката из кредитних средстава по на-мјенама за које су одобрени. По-дразумијевају се и редовне оба-везе које омогућавају нормално функционисање Градске управе и задовољавање потреба грађа-на, што је једна од основних функција Града. Ми смо до сада редовно испуњавали све своје обавезе, како из редовних, тако и из кредитних средстава. На-равно да одговарамо ситуацији слабијег прилива средстава у смислу поштовања приорите-та, поготово када је стварање обавеза у питању, а поштујући Одлуку о извршењу буџета. Да-кле, ситуација у прва три мје-сеца није сјајна кад је у питању пуњење буџета. Ми се носимо са тим проблемом. У Одјељењу за финансије урадили смо Заврш-ни рачун и Извјештај о извршењу буџета, који ће у мају ићи у про-цедуру скупштинског усвајања. Могу рећи да је, и ове године, Град пословао позитивно и да је омогућен континуитет реализа-ције одобрених планова и проје-ката и у овој години.►Буџет за 2019. усвојен је са бројним амандманима. Како су ти амандмани утицали на из-вршење буџета и како тече ре-ализација самих амандмана? - На сједници Скупштине, у де-цембру прошле године, усвојени су бројни амандмани на Пријед-лог буџета. Амандмани су, у већи-ни, предложени на самом засје-дању, што је умногоме отежало сам процес усвајања и објаве усвојеног буџета. Међутим, шта је ту је. Имамо одређене аманд-мане који су били конкретни и које смо уградили у буџет, и који се, по том принципу, и реализују. Међутим, имамо дио амандмана који су контрадикторни. Било је ту доста неспоразума. Било је и одборничких питања која су

се тицала валидности објаве буџета. Ја одговорно тврдим да је Одјељење за финансије учи-нило значајан напор да објави буџет онако како је и усвојен. Постојала је могућност захтије-вања аутентичног тумачења амандмана, када би се избјегле све евентуалне недоречености. Међутим, та могућност није иско-риштена, што свакако у оваквим ситуацијама треба учинити. Ми смо законски обавезни да буџет објавимо до 25. децембра. Све смо учинили како би га објавили у законском року и тиме обез-биједили функционисање буџета и свих виталних функција које се из њега финансирају. Одређени број амандмана није у фази реа-лизације, јер је за њихово имле-ментирање потребно доношење одређених правилника којима би се дефинисао начин њихове ре-ализације.►Да ли сервисирање обаве-за тече предвиђеном дина-миком? Каква је ситуација са кредитним задужењима Града Приједора, и колико је уопште Приједор задужен?- Град Приједор, већ дуги низ година, уредно сервисира своје обавезе, како текуће, тако и све оне које се, по питању инвести-ција, плаћају директно из буџе-та. Наравно да су ту и обавезе за капиталне пројекте који се финансирају из кредита, чије отплате плаћамо редовно. Од 2006. године, када смо се први пут значајније задужили до да-нас, из кредитних средстава смо реализовали читав низ значај-них капиталних пројеката, попут реконструкције главне улице, из-градње домова у мјесним зајед-ницама, реконструкције јавне расвјете, изградње путне инфра-структуре, водоснабдијевања и канализације. Ту је и изградња спортске дворане, пијаца на Пе-ћанима, реконструкција Улице Вука Караџића, изградња топла-не на бази биомасе и читав низ других квалитетних пројеката који доприносе бољем и квали-тетнијем животу грађана. Свако кредитно задужење и пројекте који се по том питању финан-сирају, одобрила је Скупштина града, уз сагласност Министар-ства финансија које контролише наше могућности задуживања. Наш проценат задужености ни-када није угрожавао законом предвиђени лимит од 18 %. Тре-нутно задужење износи 14,28%. Извјештај о задужености Града по кредитима, као и по датим га-ранцијама, достављамо мјесеч-но Министарству финансија и објављујемо у „Сл. гласнику РС“.►Реците нам нешто о даљим обавезама и пословима,

да ли ће бити увођења не-ких новина кад је у питању управљање градским финан-сијама?- Одјељење за финансије об-авља своје свакодневне послове који су у функцији реализације свих активности које Град однос-но градска администрација про-води. Посебно се води рачуна о ажурности, а нарочито изврша-вању обавеза које су створене, наравно по приоритетима, како

Одлука о извршењу буџета нала-же. Протеклих мјесеци смо ура-дили завршни рачун и Извјештај о извршењу буџета који ће бити предмет разматрања на некој од наредних засједања Скупштине. Можемо рећи да смо, и ове го-дине, пословали позитивно и да је омогућена реализација свих започетих и планираних послова и пројеката. Што се тиче будућих значајнијих активности, оне су условљене, између осталог, из-мјенама законске регулативе у овој области, као и потребом усаглашавања процеса и проце-дура са стандардима који се од нас захтијевају. Посебан задатак који ће се пред нас поставити до краја ове године је увођење

Дома здравља у трезорски сис-тем пословања. То значи потпу-но усклађивање процеса, аката и финансијског пословања са системом трезора, како послују градске финансије. Изазов, од-носно евентуали проблеми, нису само у техници прилагођавања нашем систему, већ су много шири и комплекснији у смислу си-гурности финансирања домова здравља и њиховог уврштавања у буџет Града. Други значајнији

задатак је увођење Система фи-нансијског управљања и контр-оле, што у суштини представља прилагођавање законодавству Европске уније. То се посебно односи на унапређење овог вида управљања и контроле у локал-ним заједницама. Ми, као локал-на заједница, већ дуги низ годи-на функционишемо по систему ИСО стандарда, и већину проце-са који налаже систем финансиј-ског управљања и контроле смо обрадили у нашим процесима и процедурама. Остаје да их до-градимо и поступамо по њима како би, у сваком случају, уна-приједили пословање и могли одговорити свим изазовима. По-стоје размишљања да се процес

наплате пореза на непокретно-сти пренесе као обавеза локал-ној заједници. То би био још је-дан изазов у смислу ангажовања нових ресурса и потенцијала као и финансијских средстава. Наиме, сматрамо да је порез на непокретности односно његова наплата велики потенцијал гдје се могу обезбиједити значајна средства у буџету града. Надам се да ћемо и убудуће имати ко-ректну сарадњу и разумијевање

свих фактора који утичу на ре-ализацију постојећих и наредних послова и задатака, и да ћемо заједно изнијети све изазове како не би било нарушено функ-ционисање Градске управе и пружање услуга грађанима, што је и основна функција Града. До сада смо то успијевали. Оцјене у одређеним сегментима могу бити позитивне или негативне, али постоји добра намјера да се иде даље ка унапређењу свих сегмената нашег рада, што би резултирало и већим задовољ-ством грађана. За све ово ипак је претпоставка добар и стаби-лан буџет.

З. Јелић

- Надам се да ћемо, и убудуће, имати коректну сарадњу и разумије-вање свих фактора који утичу на реализацију постојећих и наред-

них послова и задатака. Да ћемо заједно изнијети све изазове како не би било нарушено функционисање Градске упра-ве и пружање услуга грађанима. То је и основна функција Града. До сада смо то успијевали.

РЕВИЗОРСКИ ИЗВЈЕШТАЈ И ПОСЕБНА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ

►На посебном засједању Скупштине града биће разматран Ревизорски извјештај који је начинила

Главна служба за ревизију за 2017. годину.- Све што могу рећи у овом тренутку је да је извјештај оцијењен са „резервом“, а састоји се из оцјене финансијских извјеш-таја и оцјене усклађености. Овај пут, поред ревизије Градске управе, контролисани су и Центар за социјални рад, Дјечији вртић „Радост“ и Агенција „Преда“, а дио су комплетног кон-солидованог извјештаја. У суштини смо задовољни оцјеном, с обзиром на околности и то да смо главну квалификацију добили да: „Финансијски извјештаји не садрже материјално значајне погрешне исказе настале усљед преваре и грешке и да нема намјерно изазваних грешака које би произвеле кри-вичну и материјалну одговорност одговорних лица Градске управе и корисника Буџета Града Приједора.“ Истина, има одређених квалификација и препорука које су наведене, а које су настале из објективних, али и субјективних разлога, усљед измјене законских прописа као и тумачења одређених правила и процедура. Ми смо сачинили План за отклањање препорука, доставили их Главној служби за ревизију и ко-начну оцјену можемо дати када се изврши контрола реали-зације препорука.

Биљана Малбашић, начелник Одјељења за финансије града Приједора

ДОБАР И СТАБИЛАНБУЏЕТ ПРЕТПОСТАВКА

ЗА РАЗВОЈ ГРАДА

На данашњи дан, 10. маја 1931. године, у Панчеву је рођена Оља Ивањицки, истак-нута српска сликарка, кћерка руских прогнаника Василија Васиљенка Ивањицког и Ве-

ронике Михајловне Пјотров-ске, која је академско звање стекла у класи професора и академика, Приједорчанина Сретена Стојановића. Ивањицки је имала 99 само-сталних изложби у земљи и иностранству, а њене слике се налазе у најпознатијим музеји-ма и галеријама широм свије-та. Са Милићем од Мачве, Ле-онидом Шејком и другима, са чврстом вјером у снагу умјет-ности, била је оснивач чувене групе „Медиала“ која је, осим младих сликара, окупљала писце, филозофе, архитекте и композиторе. Радила је и на архитектонским пројектима, а успјешно се окушала у свијету костимографије и моде, пону-

дивши модну ревију „Тесла“ и колекцију „Његош“. Добитник је бројних домаћих и међуна-родних признања. Преминула је у Београду, 24. јуна 2009.

године, а сахрањена у Алеји заслужних грађана на бео-градском Новом гробљу.

7.10. мај 2019.“Козарски вјесник”

За сваког понештоЗа сваког понешто

ПРИЈЕДОРСКИИНФОРМАТОР

ВОЗОВИ

АУТОБУСИ

КИНО “КОЗАРА”

ИЗЛОЖБЕ

ТЕЛЕФОНИ

ЦРНИ ХУМОР Народне кухиње нису само пар оброка дневно.

И сиротиња мора да се дружи.

„ОНА“ НОЋ Не говорите брачном другу да сте преспавали „ону“

ноћ.Питаће вас с ким и гдје.

БОГАТСТВО Неке истине је тешко признати и прихватити.

На примјер ону да је боље бити богат здрављем него новцем.

ПИТАЛИЦА Како оно бијаше?

Ручак, па - кревет, или кревет, па - ручак.

НА ПРВУ ЛОПТУ Језичка некултура нуди и неке предности!Већ на прву видите с ким имате посла.

ПРЕБРОЈАВАЊЕ И дотле је, ето, дошло.

Више је људи на гробљу него на селу.

Ослушкује:Радомир Речевић

ТРЕЋЕ УХО

ВОДОРАВНО: 1. Кречити, 9. Чесма, 10. Назив Софокло-ве трагедије, 12. Планина грчких богова, 14. Стадо, 15. Произвођачи сита, 17. Дјело, акт, 18. Тона, 19. Непокрет-ност, тромост, 21. Руска ријека, 23. Војна титула у феу-далном Јапану, 24. Један витамин, 25. Човјечје трупло, 27. Софтверска грешка, 28. Лична замјеница, 29. Угаоно растојање, 31. Бат, 32. Мађарски проналазач Ерне, 33. Поставка, 34. Тропска риба.

УСПРАВНО: 1. Драги, 2. Огледи, 3. Енглески канал, 4. Кисеоник, 5. Ознака Ваљева, 6. Надимак америчког ге-нерала Ајзенхауера, 7. Мјесто код Сарајева, 8. Индијум, 9. Обућар, 11. Весела шпанска пјесма, 13. Промјена рубља, 16. Помоћни радник (тур.), 20. Гутљај, 22. Без зуба, 26. Мотка, 28. Суд за цвијеће, 30. Тишина, 31. Пче-лињи мед, 33. Овдје, 35. Симбол калијума.

Р. РечевићРјешење из прошлог броја: Лапонија, сала, транс, Планк, исти, леуком, мен, а, нотација, ча, Ворен, г, ирк, Рас, мо, не-раст, рог, аспик, сиса, терорист.

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

Сјећање: Оља Ивањицки, српска сликарка СЛИКЕ ЗА ЦИЈЕЛИ СВИЈЕТ

Р. Р.

1906. - Отворен „Симплон“, тунел кроз Алпе којим су повезане Италија и Швајцарска.1931. - Рођена српска сликарка Оља Ивањицки.1933. - Нацисти у Берлину спалили више од 25.000 књи-га Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна ...1955. - Рођен Марк Дејвид Чапман, убица Џона Ленона.1979. - Преминула Ита Рина, југословенска филмска

глумица између два свјетска рата. 1979. - Умро Антун Аугустинчић, хрватски и југословен-ски вајар. 1990. - Рођена Ивана Шпановић, српска атлетичарка.1994. - Нелсон Мандела изабран за предсједника Јужне Африке и постао први црни предсједник те земље.

НА ДАНАШЊИ ДАН

Информације 1185Тачно вријеме, температура 125Полиција 122, 232-811Хитна помоћ 124Ватрогасци 123Такси 231-755Општина 245-120, 245 100Туристичка организација 243-030Аутобуска станица 240-150 Градски превоз 484-723 Жељезничка станица 211-021 Метеоролошка станица 232-285 Кино “Козара” 211-258, 211-259 Градска читаоница 211 477КОМУНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА Водовод 237-718Топлана 231-779 Електродистрибуција 233-031 УСТАНОВЕБиблиотека 211-324 Позориште 211-116 Музеј 211-334 Галерија 213-305 Болница 238-411 Суд 211-420 ХОТЕЛИПриједор 234-220 Монумент 483-777, 490-555АПОТЕКЕКозара 231-202 Шеснаести мај 242-860Апотека “Јереза” 213-222 Апотека “8. март” 239-581 Апотека “Урије” 239-130, 239-131 Др Ступар 212-850

Приједор - Бањалука: 5:21, 7:34, 15:58, 19:35.Приједор - Нови Град: 8:39, 20:45. Приједор - Добрљин: 5:18, 16:46Талго воз4:33 за Сарајево, 21:52 за Бихаћ

Приједор - Бањалука:(5:00 нe суб. и нeд) 5:30, 6:15, 6:30,(6:50 нe нeд.) 7:00,( 7:35, 7:45, 7:50 нe нeд.),7:55,( 8:30 нe нeд.), 8:50, 9:45, 10:00, 10:30, (10:55 нe суб.и нeд.), 11:30,(12:35 нe нeд), 14:00, (14:30 нe нeд.),15.00, 15:15,15:45,(16:40 нe суб. и нeд.), 17:00,17:15,17:40, 18:00,18:05,19:00,19:30,19:55,22:00.Приједор - Сански Мост:(6:30 нe нeд.), 7:35, (7:40 кaд рaдe шкoлe),8:00,9:35,(10:30 нe нeд.), (12:40 нe суб. и нeд.), 13:40, 15:40, 17:45.Приједор - Нови Град: 6:30, 8:45, 10:20, (11:30 нe нeд.), 13:00,(14:00 нe суб. и нeд.), (15:00 нe нeд.), 16:30, (17:50 нe нeд.), 18:05,(19:00 кaд рaдe шкoлe), 20:40. Приједор - Козарска Дубица:(6:42 кaд рaдe шкoлe), 12:50, (13:30 кaд рaдe шкoлe), (14:40 нe суб. и нeд.), (15:50 нe нeд.), (19:00 кaд рaдe шкoлe),(21:10 кaд рaдe шкoлe). Приједор - Београд: 6:30, 7:55, 9:45, 19:30, 19:55 и 22:00.Приједор - Нови Сад: 9:40 (сриjeдa,пeтaк,нeдjeљa), (15:45,16:40 преко Хрватске),19:00 за Зрењанин, 23:30 за Кикинду Приједор - Сарајево: 5:30. Приједор - Загреб: 6:30, 10:00, 10:30. Приједор - Задар: у сeзoни.Приједор - Љубљана:10:30, 12:30, (17:30 недјељом)

МУЗЕЈ КОЗАРЕ Изложба Мирослав Лазовић “Слике” од 16. априла до 11. маја 2019.

СПОМЕН-КУЋА СТОЈАНОВИЋА Стална поставка

ГАЛЕРИЈА “СРЕТЕН СТОЈАНОВИЋ”Изложба “Они долазе”

Од 10.-15. 5. 2019. “Ugly Dolls”- анимирани 3D у 19:00“Крајње поремећен, шокантно окрутан и зао” - трилер, биографија у 21:00

НАГРАДНИ КУПОН ЗА ЕМИСИЈУ

„У ДОБРОМ ДРУШТВУ“

Поштовани читаоци! Уколико желите да учествује-те у наградној игри емисије „У добром друштву“ Телевизије Приједор, која се емитује сваког четвр-тка у 20.30 часова, потребно је да изрежете купон и пошаљете на адресу: ИПЦ „Козарски вјесник“, ул. Саве Ковачевића 15 или га лично доставите на бла-гајну наше медијске куће. У свакој емисији извла-чимо недјељну награду. Купоне обавезно пакујте у мале коверте.

Наградна игра емисије „У добром друштву“

КУПОН 23

Име и презиме______________________

Адреса ____________________________

Оља Ивањицки са Милићем од Мачве, кумом Музеја Козаре

Непролазно дјело: Оља Ивањицки

8. 10. мај 2019. “Козарски вјесник”

Манифестације Огласи

PRIJEDOR, Urije

POPUST ZA

%PONEDJELJKA

SVAKOGPopust se ne odnosi na akcijske artikle, novine, dopune, cigarete

i posebno označene proizvode u trgovini. Popust se obračunava na kasi i važi za fizička lica

bez obzira na način plaćanja.

PENZIONERE

Овој манифестацији посебно су се обрадовали најмлађи, јер како кажу, наступи им много зна-че. Козма из Дјечијег хора „Ви-лењак“ не крије да воли пјевати. То га, тврди, чини срећним. - Пјевам са „Вилењацима“ како ја знам и како ми тете кажу. Во-лим све да пјевам и мислим да ми пјевање доноси срећу - рекао је он.

Градоначелник Приједора, Ми-ленко Ђаковић, истиче афирма-цију младих с циљем његовања традиције хорског пјевања у Приједору. - Млади одлазе на факултете и потребно је обнављати наше хо-рове. Ово је одлична прилика да се, уз дјецу из школа и вртића, занавља традиција пјевања и да добијемо нове хорске пјеваче -

истакао је Ђаковић. Приједор баштини традицију хор-ског пјевања, дугу више од 130 година. Дјечија ревија трајала је два дана и дио је манифестација посвећених 16. мају, Дану града Приједора. Тим поводом, у поне-дјељак, 13. маја, у 20.00 часо-ва Позориште Приједор играће «Покондирену тикву». У уторак, у 21.00 час у Музеју Козаре биће

отворена «Прољећна изложба“ Удружења ликовних умјетника Србије. У сриједу, 15. маја, од 15.00 до 19.00 часова биће одр-жана 26. Међународна улична трка, а од 21.30 часова концерт Александре Радовић на Тргу

мајора Зора-на Карлице. У четвртак, у 11.15 часова пред зградом

Градске управе наступиће мали-шани Дјечијег вртића «Радост», у 11.30 биће положени вијенци на споменик «За крст часни» и на споменик ослободиоцима града у Другом свјетском рату који се налази у парку на Пећанима, а

за 12.00 часова најављена је свечана академија поводом Дана града у Позоришту При-једор. У петак, 17. маја, у Љет-ној башти концерт ће одржати група «Освајачи», а предгрупе ће почети да свирају од 18.00 часова. У суботу, 18. маја, Шес-наестомајском бициклијадом на Тргу мајора Зорана Карлице од 11.00 часова биће завршен званични програм овогодишњег обиљежавања Дана града.

„Мала вила“ окупила 13 хорова

НАЈМЛАЂИ ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ ХОРСКОГ ПЈЕВАЊА

Б. Д.

У Приједору је одржана Трећа дјечија ревија хорског пјевања “Мала вила”, која је окупила 13 хорова и 449 дјеце из неколико основних школа и Дјечијег вртића „Радост“

Са фестивала

Николија Марјановић,

ученица ОШ „Јован Цвијић“ из Брезичана, већ неколико година је

члан школског хора.- Волим пјевати зато што сам са другарима и веома

ми је лијепо. Добар је осјећај пјевати у хору

- каже Николија.

9.10. мај 2019.“Козарски вјесник”

МозаикМозаик

Оркестар хармоника Музичке школе „Саво Балабан“ из При-једора освојио је прво мјесто на 44. Међународном сусрету хармоникаша у Пули. Профе-сор хармонике, Милош Зец, каже да им је ово признање од

изузетног значаја, јер им даје вјетар у леђа и, како је рекао, спознају да могу учествовати и на Свјетском купу. На младе хармоникаше поносан је и ди-ректор Школе, Аљоша Новако-вић, који подсјећа да је овај ор-

кестар постао препознатљив по томе што на хармоници свирају и свјетски популарну музику, по-пут хитова Мајкла Џексона.- Ради се о вриједном оркестру. Имају пробе и мимо наставе, па чак и викендом - нагласио је Но-

ваковић.Пријем за младе хармоникаше уприличио је градоначелник Миленко Ђаковић који истиче да је Приједор више него по-носан на ове младе људе, који град представљају у најбољем свјетлу.- Имао сам жељу да се захва-лим и професорима, али и уче-ницима који вриједно вјежбају.

Пожелио сам им много успјеха и да име града Приједора про-носе широм свијета - додао је Ђаковић.Овај оркестар до сада је ос-војио шест првих награда. Твр-де да ће и убудуће вриједно вјежбати, како резултати не би изостали.

Пријем за Оркестар хармоника Музичке школе „Саво Балабан“

ВЕЛИКИ УСПЈЕХ У ПУЛИ

Припадници пензионер-ске популације дружи-ли су се, девету годину заредом, у Гомјеници а домаћин им је било Мјесно удружење пен-зионера Буснова, То-машице, Криваје и Ма-рићке. Гордана Савић, предсједница овог удру-жења, поручила је да је ово прилика да се пен-зионери одморе од сва-кодневних брига и мало провеселе, додајући да и млађи могу понешто да науче од њих. - Ми, пензионери, више се дружимо од омла-дине. Они су дружење пребацили на „Твитер“ - каже Савићева. Предсједник приједор-ског Удружења пензио-нера Слободан Брдар

рекао је да настоје да прошире оваква дру-жења, како би се орга-низовала чешће и на више мјеста током годи-не. Он је додао да, и по-ред свих потешкоћа са којима се суочавају, пен-зионери настоје да буду добро расположени.- Пензионери нису одба-чени и потрошени људи. Има нас доста који још можемо дати свој до-принос заједници и по-родици. А и сами себи, на овај начин. Кад би само кукали због свог обесправљеног поло-жаја, требали бисмо сваки дан да плачемо. Умјесто да плачемо, ми ћемо пјевати и дружити се - поручио је Брдар.

Традиционално дружење пензионера у Гомјеници

ДОБРО РАСПОЛОЖЕЊЕНЕ ПОЗНАЈЕ ГОДИНЕ

З. Ј.

Весели и у трећој доби

Б. Д.

Са једног од наступа

Пријем код градоначелника

У току је медијско пред-стављање занимања у средњим стручним школа-ма у Републици Српској, које се врши по одлуци Министарства просвјете и културе. Најтраженије смјерове представила је и Угоститељско-економс-ка школа из Приједора, у којој, у посљедњих неко-лико година, влада велико интересовање за коноба-рима и куварима, каже Ва-лентина Совиљ, директор те образовне установе. Она тврди да ученици то-ком школовања добијају понуде за посао, не само у Приједору, већ и из зе-маља региона. - Наш ученик када заврши трећи разред и добије ди-плому конобара или кува-ра, у потпуности одговара основним захтјевима тог позива. Интересантно је да је, ове године, велика потражња за нашим кадро-

вима. Неки ученици, већ у другом разреду, усаврша-вају своје знање, тако да их доста има у градским ресторанима и кафићима. Добро сарађујемо са на-шим угоститељима, али и регионално, па тако нам стижу и позиви из Хрват-ске да пошаљемо наше ученике на усавршавање,

али и за стално запослење - истакла је Совиљева.Сигуран посао након шко-ловања, главни је разлог због којег се све више младих опредјељује за по-менута занимања. Давид Дејановић школује се за конобара и већ има понуде за посао. - Ово занимање сам иза-

брао зато што је врло за-нимљиво и тражено. Може се доста научити, а и пру-жа могућност путовања - сматра Дејановић.Сличног мишљења је Сте-фан Радић, будући кувар. Захваљујући практичној настави, научио је доста тога, па кад има слободног времена, ради у локалим угоститељским радњама.- Ово је занимљив и у свијету плаћен посао. Во-лим га радити и планирам се даље школовати за ку-вара технолога, послије и за шефа кухиње - истиче

Радић.У Угоститељско-економској школи потенцирају да им је квалитет практичне наста-ве на првом мјесту. Имају свој ресторан, а и савреме-ну опрему, па не чуди што је потражња за њиховим ученицима све већа.

Угоститељско-економска школа

КОНОБАРИ И КУВАРИ МЕЂУ НАЈТРАЖЕНИЈИМ ЗАНИМАЊИМА

Б. Д.

Практична настава

10. 10. мај 2019. “Козарски вјесник”

Тим поводом Тим поводом

Директор Рајко Дринић исти-че да се, поред постизања по-зитивних резултата, много ра-дило на пружању квалитетних услуга корисницима Дома.- Настојимо да наши штиће-ници имају све што је нео-пходно: од смјештаја, хране до љекарских услуга и његе. Услови рада, као и боравка корисника, на завидном су нивоу. Такође водимо бригу о измирењу свих обавеза пре-ма радницима и добављачи-ма, као и држави - навео је Дринић.Говорећи о потраживањима, Дринић истиче да је и ту ситу-ација много боља него раније, али да она, још увијек, нису у потпуности ријешена. Међу-тим, наводи да то не утиче

на квалитет рада и боравка у овој установи. У Дому је тре-нутно смјештено 180 корис-ника распоређених у седам група, формираних по степе-ну ометености и њиховој ста-росној доби.- Од укупно 180 корисника, петоро су дјеца до 18 година. Најмлађи има десет, а најста-рији 81 годину. Посљедњих мјесеци биљежимо смањење њиховог броја због тога што имамо значајан број старих лица, која, нажалост, умиру, али и смањење захтјева за смјештај. У овој години прими-ли смо само једно лице - каже Дринић и додаје да у овој установи бораве 162 лица са подручја Републике Српске, девет из Федерације БиХ, три из Брчко Дистрикта, пет из Хр-ватске и један из Црне Горе. Дринић наводи да, од укупног броја, 70 корисника има по-сјете породица, прије свега родитеља или старатеља, а њих 27 редовно одлази у по-сјету породицама, уз писмену сагласност матичног центра за социјални рад.

- Посјете корисницима се одвијају редовно. Од укупног броја, око 50 одсто има по-сјете претежно уже породице. Друга половина нема никако или веома ријетко посјете по-родице, јер већина их је без ближе родбине. Сарадња са породицама, које редовно долазе у посјету, веома је ко-ректна. Родитељи су обавије-штени о свакодневним актив-ностима и свим промјенама код корисника, с обзиром на

њихово психофизичко стање - појашњава Дринић. Дом сарађује, између осталог, са Центром „Сунце“, с циљем извођења наставног програма за умјерено и теже о ш т е ћ е њ е интелек-т у а л -н о г

функционисања код неколико корисника. Поред тога, ова установа је један од реали-затора Пројекта „Социјализа-ција дјеце Републике Српске“ у оквиру којег ће, и ове годи-не, учествовати корисници

до 30 година старости који испуњавају услове кон-

курса.- Социјална служба наше установе, та-кође, свакодневно сарађује са цент-рима за социјални рад и Фондом здрав-ственог осигурања РС у циљу оствари-

вања права штићени-ка по питању здравст-

вене заштите, одлазака у посјету породицама итд.

Ова служба води бригу и о друштвеном животу корисни-ка. Осмишљавају га стручни радници Дома, кроз активно-сти у којима учествују заинте-ресовани штићеници према својим могућностима - каже Дринић.Поред социјалне и здравстве-не заштите те васпитно-обра-зовног рада, у овој установи примјењује се радно-окупа-циони третман који се прово-ди на економији дома, кроз производњу воћа и поврћа, а један број њих је ангажован у кухињи, вешерници и бријач-ници.- У наредном периоду пла-нирамо адаптацију дјечијег игралишта које се налази у склопу дјечијег одјељења, које је физички одвојено од осталих корисника. Имамо идејно рјешење и пратећу до-кументацију. Такође, израђен је пројекат „Становање уз подршку“ за 21 корисника, са свим пратећим садржајима. Ријеч је о просторима за ради-онице које би биле опремље-не за радне активности једног броја корисника према њи-ховим способностима. С тим у вези водимо активности са хуманитарним организација-ма и покушавамо да нађемо инвеститора за овоја пројекат који ће коштати око милион марака - каже Дринић.

РЕЗУЛТАТИ РАДА ПОЗИТИВНИ - УСЛУГЕ НА НИВОУДом за лица са инвалидитетом Приједор

П. Ш.

Захваљујући Влади Републике Српске, ресор-ном министарству, локалној заједници, цен-трима за социјални рад и домаћинском од-носу радника и руководства, Дом за лица са инвалидитетом у Приједору, већ неко вријеме, биљежи позитивне резултате

У оквиру радно-оку-пационе терапије на еконо-мији, поред произ-водње воћа и по-врћа на отвореном и у пластеницима, организована је и производња гљива. На овој производњи, заједно са једним радником, ради не-колико штићеника. Сва произведена храна користи се за припремање оброка корисницима.

У Дому смјештено 180 корисника

Добри радни услови

Рајко Дринић,

директор

У Дому борави пет лица старости до 18

година. Њих 29 је од 18 до 30 година, 136 од 35 до

65, док је 11 корисника у доби између 65 и 80 година. Једно лице има 81 годину. По националној структу-ри, у Дому је смјештено

137 Срба, 32 Бошњака и 11 Хрвата.

На репертоару су биле инстру-менталне нумере из Србије и Балкана. Гости на концерту били су Пјевачка група „Етнофонија“, коју Митровић води већ петна-естак година, те Мушка пјевачка група приједорског Удружења за очување традиције.- У последње вријеме по Србији се одржава много фестива-ла посвећених хармоници: у Аранђе-л о в ц у , С о к о -

бањи, Смедеревској Паланци ... На моје изненађење, пуно је заинтересоване омладине. Ком-

бинују традиционалну музику, али се мало муче на ту тему

зато што, још увијек, у Бе-ограду нити другдје у Ср-бији не постоји музичка академија за народну музику. Такве акаде-мије, међутим, имају у Румунији, у Бугар-ској, гдје његују и чувају своју тра-диционалну му-зику и од тога су направили бренд. Ми, с ових про-стора, који има-мо изванредну инструменталну музику и пјесму, нисмо успјели бог зна шта да постиг-немо. Ја сам ту био

пионир и гурао сам хармонику као ин-

струмент који може далеко више него што

то обичан слушалац поима - рекао је Цале

нагласивши да свира све: од класике до фолклора. -

Слушаоци онда могу да виде колико је хармоника компле-

тан инструмент и шта све нуди. Цијелог живота сам се бавио традиционалном музиком, без

обзира што сам снимао плоче пјевачима, гдје је било и мо-дернијег звука. На сваком мом снимку, на сваком ЦД-у, има и класике, и џеза, и мазурке. На-равно да кренем од Шумадије, ту се све и завршава, али захва-тим и Румунију и Бугарску. При-према оваквих концерата траје око три мјесеца, изискује много труда и рада. И на овом концер-ту у Приједору на сцени је био оркестар од 14 људи, који међу собом држе ноте од 600 страни-ца - наглашава овај вишеструко награђивани умјетник. Митровић сматра да ако напре-дујете и добро радите свој по-сао, то ће примијетити и други, поготово млади који ће пожеље-ти и сами да свирају џез, класику и народну музику.- Пружа им се могућност да стек-ну већу ширину, да корак по ко-рак постану умјетници, а не да свирају само по свадбама. Ја никад нисам бјежао од свирања на свадбама, тиме сам се и по-чео бавити као клинац. Међу-тим, увијек сам стремио ка томе да будем умјетник, да будем на сцени, пред камерама, да пред-ставим своје умијеће. Ето, до-шло је вријеме да држим своје солистичке концерте по Србији, а богами и Европи - констатује Митровић. Он наглашава да је етно музика

постала популарна у последњих 15 година, иако је, како каже, одувијек постојала у том облику, али су је се људи стидјели. Сад је то, сматра Митровић, постало помодарство. - Нажалост, многи се дохвате тога, јер су процијенили могућ-ност зараде, а да притом не по-знају нити традицију нити музику свог народа. Чим видите да се неко бави етно музиком, а има клавијатуре, знате да је он по-гријешио терен на коме се нала-зи - истиче Славко Митровић. Овај концерт дио је троднев-не манифестације „Васкршњи дани“, коју је организовало при-једорско Удружење за очување традиције, у сарадњи са Колом српских сестара. - Васкршњи концерт је нешто што смо планирали у свом ре-довном програму, поготово у години када се навршава 800 година од аутокефалности Ср-пске православне цркве. У окви-ру „Васкршњих дана“ одржана је туцијада, потом концерт, а наш гост, један од најбољих хармони-каша који живе и раде у Србији, одржао је предавање за све оне који желе да открију највеће тај-не мајстора на хармоници, којом Цале врхунски рукује - рекао је директор Удружења за очување традиције, Жељко Шормаз.

11.10. мај 2019.“Козарски вјесник”

Тим поводомТим поводом

ВИРТУОЗ НА ХАРМОНИЦИ ОДРЖАО СОЛИСТИЧКИ КОНЦЕРТ

Ракелићи су, и ове године, били домаћини „Туцијаде“, коју ор-ганизује Културно-умјетничко друштво „Саничани“. Поред до-маћих фолклораша, у богатом културно-забавном програму учествовали су гости из КУД-ова „Рибник“, „Рогољи“ и „Сви-лен конац“ из Лишње. - То су све наши пријатељи. Пошто су дани око Васкрса најљепши, манифестација је била у том духу. Настојимо да што више омладине привучемо фолклору, јер у питању је чу-вање традиције - рекао је Звјез-дан Грковић, предсједник КУД-а „Саничани“. Заједно са мјештанима, у бога-

том програму уживао је и гра-доначелник Приједора Миленко Ђаковић. Он је поручио да је једна од љепших страна посла кад види пуне друштвене до-мове, много дјеце, младих, који живе у овим крајевима.- То је знак да села још нису опу-стјела и да у њима има живота - рекао је Ђаковић, додајући да Град годинама подстиче развој друштвеног живота у руралним крајевима. Из „Саничана“ су поручили да се већ спремају за наредну го-дину и десету, јубиларну „Ту-цијаду“.

ВАСКРС ПРОСЛАВИЛИ СА ПРИЈАТЕЉИМА ИЗ ЦИЈЕЛЕ РСДевета „Туцијада“ у Ракелићима

Д. С.

З. Ј.

Богат програм уз Туцијаду

Истакнути српски умјетник и соли-ста на хармоници, Славко Митровић Цале, одржао је у Приједору соли-стички концерт уз пратњу Омладин-ског народног ор-кестра и Народног оркестра РТС-а

- Мислим да нисмо ис-користили данашњу популар-ност етно музике, зато што неки

прави људи немају хра-брости да се одваже да

раде ово што ја радим. И они који нису чули за

мене, одушеве се про-грамом који свирамо. Био

сам, на примјер, на кон-церту у Русији. Људи ме

питају: „Па јел то могуће, шта ви то свирате?“ Кажем

им да је то музика из Ср-бије. „И ви то нисте иско-ристили?“, чуде се они.

Нажалост, нисмо - рекао је

Митровић.

Са концерта

Славко Митровић Цале

12. 10. мај 2019. “Козарски вјесник”

Тим поводом Тим поводом

У организацији Црвеног крста Приједор, одржано је 25. градско такмичење основних и средњих школа из програма прве помоћи, уз реалистички приказ повреда, стања и обољења. Прво мјесто код средњих школа (омладина ЦК) освојила је екипа Средњошкол-ског центра Приједор, док је код основних школа (подмладак ЦК) најбоља била ОШ „Петар Кочић“. Друго и треће мјесто у категорији омладине Црвеног крста припало је Гимназији „Свети Сава“ и Елек-тротехничкој школи, док је у кате-горији подмлатка друга била ОШ „Десанка Максимовић“, а трећа школа домаћина, ОШ „Доситеј Об-радовић“. Емилија Стакић, капи-тен екипе Средњошколског центра Приједор, учествује на такмичењи-ма из прве помоћи од шестог раз-реда основне школе.- Сматрам да је прва помоћ и све ово што радимо за Црвени крст веома важно, да је то један ху-ман гест и корисно знање које нам може затребати у животу. С обзи-ром да сам први разред средње школе, нова сам у екипи, али на-дам се да ћу наставити традицију

Средњошколског центра чије су екипе побјеђивале на републич-ком и државном такмичењу - рекла је Емилија. Јелена Миљуш била је дио шесто-члане такмичарске екипе ОШ „Де-санка Максимовић“. - Ученици моје школе су свјесни значаја прве помоћи и доста њих се припремало с нама за ово так-мичење. Мени је, иначе, ово трећи пут да учествујем. Увијек се може-мо наћи у ситуацији да је некоме потребна прва помоћ и тада може бити драгоцјено оно што смо нау-чили припремајући се за ова так-мичења - мишљења је Јелена. На такмичењу је учествовало де-вет школа: три средње и шест основних, рекао је секретар Град-ске организације Црвеног крста Зоран Веселиновић, напоменувши да ће побједници с градског такми-чења представљати своје школе и град на регионалном такмичењу 11. маја, којем ће, такође, домаћин бити приједорска организација Цр-веног крста.- Могу с поносом да кажем да је ово 25. по реду градско такми-чење, јер наша организација је

међу првима кренула са такми-чарском провјером знања екипа из прве помоћи уз реалистички при-каз повреда, стања и обољења. Још увијек имамо задовољавајући број пријављених екипа, али жеља нам је да, као некада, све школе учествују на овом такмичењу. Ор-ганизација ЦК труди се да пред такмичење едукује што већи број ученика и посјети сваку школу, да би знали основе прве помоћи - ре-као је Веселиновић.Градско такмичење било је ос-мишљено на три радна полигона са одређеним бројем повреда, уз надзор љекара као главних судија. - Ове године смо направили неке мање промјене, дали смо смјер-нице да се више обрати пажња на финоћу рада. Тражили смо да по-вреде буду лијепо урађене, завоји на мјесту, да не висе крајеви, да је крварење заустављено, а имоби-лизације постављене како треба, да се компресије приликом реани-мације одрађују довољно дубоко - рекао је Недељко Радић, главни судија такмичења.

Градско такмичење из прве помоћиПОБЈЕДНИЦИ СРЕДЊОШКОЛСКИ

ЦЕНТАР И ОШ „П. КОЧИЋ“

Д. С.

Поводом обиљежавања Не-дјеље Црвеног крста, која траје од 8. до 15. маја, Град-ска организација Црвеног крста Приједор посјетила је беби-бокс приједорске Бол-нице „Др Младен Стојано-вић“. Секретар приједорског ЦК, Зоран Веселиновић, на-вео је да су одштампали про-пагандни материјал, који је подијељен свим школама, а посјета Гинеколошко-акушер-ском одјељењу само је једна

у низу активности коју спро-води Градска организација поводом обиљежавања Не-дјеље Црвеног крста. Њихов циљ је да пакети, које су при-премили, дођу у руке првих беба рођених ове недјеље. Шеф беби-бокса Андрија Ву-котић захвалио се представ-ницима Црвеног крста који сваке године посјећују њихо-во одјељење и породиљама донирају пакетиће.

ОБИЉЕЖАВАЊЕ НЕДЈЕЉЕЦРВЕНОГ КРСТА

Учествовало девет школа

КВ

Пакети за породиље и бебе

Р. В. (60) из Приједора, власник кафића „Талија“, ушао је у траг ло-пову који је, ноћ раније, провалио у његов угоститељски објекат и украо око 250 марака. Провални-ка, а ријеч је о И. Л. (38) из При-једора, препознао је на снимку надзорних камера које се налазе у унутрашњости кафића. Био је за-течен и немало изненађен кад је видио о коме се ради.- На снимку сам препознао човјека којем сам прије седам-осам дана дао 30 марака. Рекао ми је да му је дијете болесно и хтио сам бар мало да му помогнем. Уосталом, није први којем сам помогао. Ни-

кад никог нисам одбио, но кад сам видио ко ме је покрао, био сам баш љут. Зар тако да ми врати? - при-ча овај 60-годишњак и додаје да је лопова пронашао за само неколи-ко минута, након чега га је довео у кафић. У међувремену је позвао полицију којој је раније уступио снимак видео-надзора. - Кад ме видио, буквално се ска-менио. И тад је имао своју причу. Рекао је да му је дијете у болници и да је у животној опасности те да је морао то урадити. У стању у ком сам био, онако бијесан, то ми је била кочница. Убрзо је дошла по-лиција и одвела га. Мислим да су

нашли нешто пара код њега, мада не знам тачан износ. Углавном, његово дијете није у болници. То сам провјерио, а он је опет дрско и безобразно лагао - каже Р.В. У полицији је кратко потврђено

да је над ухапшеним извршена крим-обрада, након чега слиједи подношење извјештаја надлеж-ном тужилаштву за тешку крађу. Незванично сазнајемо да је И.Л, иначе редован гост “Талије”, одра-није познат полицији по сличним кривичним дјелима.Фото „Талија“: лопов украо око 250 КМ

Власник кафића ушао у траг провалнику

ПОКРАО ГА ЧОВЈЕК КОЈЕМ ЈЕ ПОМОГАО

КВ

ПРОВАЛИО КРОЗ БОЧНИ ПРОЗОР

Провалник је у “Талију” ушао кроз бочни прозор који је претходно разбио. Покушао је провалити улазна врата, али није успио. Није знао да га током пљачкашког похо-да снимају камере. Ште-ту коју је претрпио, Р.В. је процијенио на око 400 марака.

Поводом обиљежавања славе Ху-манитарне организације „Срби за Србе“ - св. Василија Острошког, у понедјељак, 13. маја, биће одржан „Хуманитарни концерт за Космет“. Учесници програма су СКУД „Др Младен Стојановић’’, КУД „Милан Егић“, КУД „Шареница“ и женски хор „А виста“. Карте за концерт могу се купити у СКУД-у „Др Младен Стоја-новић“ , КУД-у „Шареница“, ОШ „Јо-ван Цвијић“, кафићима „Предузеће“, „Интермецо“ и „Камењара“. Концерт ће бити одржан у Дворани „Младост“ са почетком у 19 часова. Цијена улазнице је 3 КМ.

ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ ЗА КОСМЕТ

Школском приредбом и све-чаним ручком, прошлог пет-ка је Јавна установа Центар „Сунце“ обиљежила Дан шко-ле. - Одлучили смо да обиљежа-вамо Дан школе на скромнији начин него што је то било ра-није, како би се могли више посветити једни другима, од-носно дјеци која похађају ову школу и њиховим родитељи-ма - рекла је др психолог Слађана Радаковић, дирек-тор Центра „Сунце“. Школска приредба не само да је обрадовала родитеље дјеце која похађају ову шко-

лу, већ и саме ученике који су имали прилику да наставни-цима и родитељима покажу шта знају и умију. Тренутно Центар „Сунце“ похађа 113 ученика, који су распоређе-ни у 26 одјељења. Већ осам година раде у новим просто-ријама, а сваке године настоје модернизовати опрему за практичан рад ученика. Тако је, по ријечима директорице, ове године у кухињу стигла опрема у вриједности 30.000 КМ, захваљујући Агенцији за развој „ПРЕДА“ Приједор.

Центар „Сунце“ скромно обиљежио Дан школе

П. Ш.

Приредба поводом Дана школе

13.10. мај 2019.“Козарски вјесник”

ХроникаСпорт

Непознати лопови разбили су излог на драгстору „Јовић“ у Улици Саве Ковачевића и из унутрашњости објекта однијели око 9.000 марака пазара те двије штеке цигарета. Тешка крађа полицији је пријављена у поне-дјељак ујутро око 3 часа и 55

минута, након чега је извршен увиђај. О свему је обавијеште-но и Тужилаштво у Приједору, а рад на проналаску извршиоца је у току. Милорад Јовић, влас-ник драгстора, каже да је ријеч о тродневном пазару од петка, суботе и недјеље.

- Били су нерадни дани, тако да се пазар није могао преда-ти. Било је тачно 9.085 марака. Разбијено стакло оштетило је и двије кесе са детерџентом који се налазио на рафама, одмах у близини касе. Ту је и штета од разбијеног стакла на улазним вратима - каже Јовић. Додаје да је на мети пљачкаша једном била његова трговина у Орловачи из које су лопови поку-пили цигарете.- Још сам у шоку, али сам убијеђен да ће полиција уради-ти свој посао како треба - каже Јовић.

Аеро клуб “Приједор” у суботу је био домаћин посјетиоцима из Њемачке који су, долетјевши у 12 спортских авиона, након Бихаћа, туристички боравили у Приједору. Била је ово одлична прилика за дружење и размјену

искустава. На Аеродрому их је поздравио градоначелник Ми-ленко Ђаковић. Он очекује да ће се добар глас о лијепо уређеном приједорском Аеродрому далеко чути, као и да ће град Приједор постати једна од авио-дестина-

ција за госте из Западне Европе.- Посјетиоци из Западне Евро-пе ће, својим приватним малим спортским авионима, долијетати на Аеродром Приједор, обила-зити град и то ће бити прилика да пошаљемо поруку у свијет да имамо изузетно лијеп спортски аеродром и много шта за видје-ти - рекао је градоначелник Ђа-ковић.Све би се, по његовим ријечи-ма, могло урадити у сарадњи с Бихаћем, јер су њемачки тури-сти прво свратили тамо. На Ае-родрому „Урије“ домаћини су се потрудили да гости не забораве овај лет. Вања Новаковић, пред-ставник Аеро клуба „Приједор“, жали само што их није послужи-ло љепше вријеме. За све оста-ло су се побринули. - Имали су план и амбицију да мало посјете наш крај, међу-тим због неповољне метео си-туације, тај сусрет био је нешто краћи него што је планирано. Без обзира на то, ово је јединст-вена прилика и диван повод да

се мало дружимо са њемачким колегама и да размијенимо иску-ства - рекао је Новаковић. На Аеродрому “Урије“ с разло-гом очекују да ће оваквих тури-стичких посјета бити још више у наредном периоду, као и да

ће, након повратка њемачких спортских авиона и њиховог по-зитивног искуства, многи страни туристи пожељети да у Приједор дођу на исти начин.

Аеро клуб домаћин њемачким пилотимаДВАНАЕСТ СПОРТСКИХ АВИОНА У ТУРИСТИЧКОЈ ПОСЈЕТИ ПРИЈЕДОРУ

М. З.Њемачке туристе дочекао градоначелник Ђаковић

Опљачкан драгстор

ЛОПОВИ УКРАЛИ 9.000 КМ И ЦИГАРЕТЕ

КВ

У сриједу, 15. маја, одр-жаће се 26. Међународ-на улична трка “Приједор 2019“, а њен промотер је Рифат Зилкић, познати атлетски тренер из Новог Пазара. Ове године ће бити одржано 30 трка и то од најмлађих цицибана и цицибанки из вртића, па преко ученика основних и средњих школа, до рекре-ативаца, ветерана и дјеце

са посебним потребама. Сениори ће трчати 4.500, а сениорке 2.000 метара. Организатори очекују да ће, и ове године, спортска манифестација под мотом “Волим Приједор” окупи-ти велики број такмичара, као и масовно учешће при-једорске омладине. Орга-низатор је Атлетски клуб “Приједор”, генерални по-кровитељ Град Приједор,

а покровитељ Министар-ство за породицу, омла-дину и спорт Републике Српске. Буџет трка је у висини прошлогодишњег и износи 45.000 КМ, а на-градни фонд је 16.000 КМ. Овај спортски догађај је дио манифестација којима се обиљежава 16. мај, Дан града Приједора.

У СРИЈЕДУ МЕЂУНАРОДНА УЛИЧНА ТРКА

Са прошлогодишње трке

Лига за првака Републике Српске увелико траје, и то ужурбанијим темпом. У трећем колу, које је одиг-рано протекле суботе, „Рудар-Приједор“ поражен је минималним резулта-том 1:0 од стране „Слоге“. Побједнички гол постигао је Хаџикадунић у 49. ми-нути утакмице. Четврто коло Лиге за првака игра-ло се већ у сриједу, а овај пут „зелено-црни“ тим иг-рао је у гостима у Јањи. „Подриње“ је из овог сусре-та изашло као побједник, а једини погодак за домаћи

тим постигао је Вујић у 25. минути сусрета. Утакмицу су обиљежила и два „цр-вене картона“, па су обје екипе сусрет завршиле са играчем мање. Прилика за прекидање серије пораза долази већ сутра, кад на градски стадион у Прије-дору стиже лидер табеле, бањалучки „Борац“. Екипа из Бања Луке пред „Рудар“ долази осокољена побје-дом над градским рива-лом „Жељезничаром“, 2:1. Крајишки дерби је утакми-ца која нема резултатски значај, будући да је „Бо-

рац“, са 12 бодова предно-сти над другопласираном „Слогом“, већ осигурао шампионску титулу. С дру-ге стране, „Слога“ за исто толико бодова бјежи „Руда-ру“, који се са 40 освојених бодова налази на трећој позицији. Сутрашња утак-мица између „Рудара“ и „Борца“ почиње у 16.30. Из приједорског тима позвали су све љубитеље фудбала да у што већем броју дођу на градски стадион и ужи-вају у крајишком дербију.

ФК „Рудар-Приједор“

ДВА ПОРАЗА У КРАТКОМ РОКУ

З. Ј. З. Ј.

14. 10. мај 2019. “Козарски вјесник”

Читуље Читуље

Дана 7.5.2019. навршило се пола

године од преране смрти нашег драгог сина,

супруга, оца и брата

СИНИШЕ (Симо) БРДАРА

Ожалошћена мајка Миља, супруга Жељка, синови Саша и Милан, браћа и сестре 11799

Дана 13.5.2019. године навршиће се шест мјесеци откако са нама није наш супруг и тата

МИРКО (МИКA) ЛУКИЋ

Драги тата, кажу да вријеме лијечи!То није истина! Не боли мање!

Недостајеш све више!Вријеме те само научи да прихватиш оно што не можеш да промијениш. Живот те натјера да одрастеш, постанеш одговорнији и даш све од себе!

Ми смо добро! Не брини!Мирнo спавај! Волимо те!

Твоје: Слађана, Милица, Марија и Исидора 11826

Дана 18.5.2019. навршава се 40 тужних дана од смрти драгог супруга, оца, дједа и брата

ВЛАДИМИРА (МИЛАН) ЕГИЋА

(1937 - 2019)Тога дана, у 11 часова, посјетићемо његову вјечну кућу на гробљу Брезичани код цркве. Позивамо родбину, пријатеље и комшије да

нам се придруже. С тугом и поштовањем, ожалошћена породица

11822

Дана 13.5.2019. навршава се шест мјесеци од смрти нашег брата

МИРКА (МИКЕ) ЛУКИЋАЉубав је превелика, бол претешка, а туга за тобом вјечна. Сјај свијећа и молитве наше, нека те прате кад не могу да нам те врате.Твоји: сестра Горанка и брат Горан са породицама 11825

Дана 13.5.2019. године навршава се шест мјесеци од смрти нашег драгог

зета

МИРКА (МИКЕ) ЛУКИЋА

Драги те Бог позвао у Рај да упознаш анђела сјај, нама ће горка туга у срцима вјечно бити, а тебе ћемо се радо сјећати!Твоји: таст Драгомир и ташта Стојанка Вулета 11824

Дана 12.5.2019. навршавају се четири године од када нас је напустио наш брат

СВЕТОЗАР ПРЕДОЈЕВИЋ(1952 - 2015)

Вријеме које пролази, никада неће из-брисати бол која је остала послије тебе. По доброти те памтимо, са поштовањем спомињемо, у нашим срцима чувамо. Твоје сестре Мира и Нада и брат Недељко 11815

Дана 12.5.2019. навршавају се четири године од смрти нашег драгог супруга, оца и дједа

СВЕТОЗАРА ПРЕДОЈЕВИЋА(1952 - 2015)

Бол и туга не мјере се ријечима ни вре-меном које пролази, већ празнином која је остала твојим одласком. Вјечно ћемо те чувати од заборава у нашим срцима.Твоји најмилији: супруга Мирјана, синови Драган и Жељко, сна-ха Тијана, унучад Марија и Марко 9183

ВУКОСАВА ВУЧЕТА

(13.5.2018 - 13.5.2019)

Драга наша бако, година прође од када те нема, сјећање на тебе сваки дан је јаче.Твоје унуке: Рада, Марина, снаха Ангелина

11819

Дана 13.5.2019. навршава се година дана од смрти наше

драге мајке, свекрве и баке

ВУКОСАВЕ ВУЧЕТA

С љубављу и поштовањем.Син Свето, снаха Весна, унуке Милица и Горана

11819

Дана 8.5.2019. године навршава се 13 година од

трагичне смрти

СВЕТЕ (МИЛЕ)КАРАЈИЦЕ из Гомјенице

Радо те се сјећају: супруга Станојка, синови: Жељко, Драган и Милорад, кћерка Силвана, снаха Свјетлана, унуци Александар и Не-мања 11823

МАЛИ

ОГЛ

АСИ - Продајем кућу у Копривни, вода,

струја, телефон, са 11 дунума зе-мље. Све информације на телефон 052 389 006 или 065 917 207 (10432)

- Повољно издајем намјештену или ненамјештену гарсоњеру. Информа-ције на тел. 065/875-428

- Издајем намјештен стан у близини центра града. Информације на тел. 065/035-128

- Изнајмљује се пословни простор у приземљу куће у Улици српских ве-ликана бр. 91( код „Јахорина осигу-рања“) Приједор. Пословни простор може служити као љекарска орди-нација, представ-ништво фирме, канцеларије, про-давница бијеле технике, пољо-привредна апоте-ка итд. (површина 95 м2) У двориш-ту куће налази се велики паркинг. Контакт телефон 065/755-322

Дана 13.5.2019. навршава се година дана од смрти драге

мајке

ВУКОСАВЕ ВУЧЕТA

Остаћеш вјечно вољена и поштована.Кћерка Мира, зет Јадранко и прија Душанка

11819

Продајем кори-штену добро очу-вану пећ на чврсто гориво за централ-но гријање 40 KW (бојлер 130 l). Кон-такт тел. 065 755 322 (11820)

15.10. мај 2019.“Козарски вјесник”

Читуље Читуље

Дана 14.5.2019. године навршава се четрдесет тужних дана од смрти нашег драгог оца, дједа

и прадједа

БЛАГОЈЕ (Боже) ГАЈИЋА(1926 - 2019)

У суботу, 11.5.2019. године, у 11 часова, посјетићемо вјечну кућу.Ожалошћена породица

11817Дана 13.5.2019. године навршава се година дана откако није са нама

наша мајка

МАРА РАДУЛОВИЋ(1936 - 2018)

Твоја доброта и велико срце остају вјечно у нашем сјећању. У суботу 11.5.2019. године у 11 часова посје-тићемо њену вјечну кућу. Успомену на њен ведри лик чуваће њена дје-ца и синови Вељко и Перо и кћерка Вера са породицама 11811

Прошла је година дана откако није са нама наша драга сестра

МАРА РАДУЛОВИЋТвоју доброту ћемо вјечно памтити. Остаћеш у срцима брата Ђуре, сестара: Бебе, Милке и Секе

11810

IN MEMORIAM

МАРА РАДУЛОВИЋЛик и дјело наше тетке Маре је превелик да би био заборављен од њених Браце и Милкице. Породице Јевтић и Грбић

11809

Дана 2.5.2019. преминуо је у 50. години живота наш драги син, муж и

отац

РАНКО ВУЈАСИНОВИЋНема ријечи које те могу ожалити, ни времена у којем ћемо те заборавити. Увијек ћемо те вољети и по добру памтити, јер си то и заслужио. Увијек ћеш бити у нашим мислима и срцима.Ожалошћени: мајка Даница, супруга Аида и кћерка Маја 11814

IN MEMORIAM

МИЛАН АДАМОВИЋ(10.5.2011 - 10.5.2019)

Вријеме пролази, живот иде даље, немилосрдно гази и оставља једино горчину за собом, а трагови бола остају!Воле те и чувају од заборава супруга Ана, кћерка Сандра и син Брацо са породицом

11800Дана 9.5.2019. навршава се година дана од смрти

нашег драгог

ЈОВАНА АЛЕКСИЋА(1936 - 2018)

Заувијек живиш у нашим срцима и нашим мислима. Син Драшко са породицом

11806

Дана 8.5.2019. године навршило се шест

тужних мјесеци од смрти

БОРИСЛАВА ГВОЗДЕНА

Све што би рекли, било би недовољно. Оставио си велику празнину и бол.Твоја супруга Рада, син Рајко, кћерка Сњежана са породицама 11807

ЖЕЉКО БОРОЈЕВИЋ(1955 - 2016)

Тата, прошле су три године откако ниси са нама. Недостају ми наши разговори, твоја позитивна енергија и осмијех.Воли те твоја ГорјанаМили мој, добри мој сине, тако сам поносна на тебе. Мајка Боса

11800

Дана 10.5.2019. навршавају се три године од смрти

ЗОРАНА ЈАЊЕТОВИЋА (ЗОКЕ)

Тога дана посјетићемо његову вјечну кућу.Ожалошћена мајка Зора и брат Горан са породицом

118008

Дана 28.4.2019. у 61. години живота,

преминуо је наш драги

РАДОВАН (Митра)

СТОЈНИЋ(1959 - 2019)

С љубављу и поштовањем. Твоја сестра Снежана Бурсаћ са породицом

11813

Дана 11.5.2019. године навршава се 11 година

од преране смрти мог вољеног и драгог

брата

МИЛОРАДА МИЋЕ ПУЗИЋА

Непобједива болест однијела те из мог живота, тешко је вјеровати да те више нема, ни сузе ни ријечи не могу рећи све. Срце ће увијек бољети, а ја ћу те неизмјерно вољети. Твоја сестра Гина

11812

Сјећање на умрле родитеље

ЏЕМИЛА (Хрњица)

ХАМЕДОВИЋ(2011 - 2019)

Ваша дјеца11798

ОСМЕ ХАМЕДОВИЋ

(2011 - 2019)

Дана 13.5.2019. године навршава се 25 година

од трагичне смрти нашег сина

ЗОРАНА (МАРКО)

КОМОСАРА

Постоје трагови који се не бришу, сјећања која не блиједе, бол која не јењава, утјехе нема. Твоји најмилији: мајка Бранка, отац Марко, сестра Гордана са дјецом 11818

У прољеће 1942. године појавио се први број “Козарског партизанског вјесника” у издању Партизанског обавјештајног бироа Другог крајишког (козарског) НОП одреда “Младен Стојановић”.У љето 1975. изашао је први број послије другог свјетског рата.

Козарски вјесникИздаје: Информативно-пословни центар “Козарски вјесник” ПриједорРедакција и администрација: Улица Саве Ковачевића 15. Лист регистрован код Министарства информација Републике Српске, бр. 170/93 од 10.3.1993.године. Излази сваког петкаДиректор и главни и одговорни уредник: Зоран Совиљ Редакција: Милан Богун, Мира Згоњанин, Тања Мандић (главни и одговорни уредник РТВ Приједор), Мирјана Шодић, Деборах Совиљ, Перо Шпадић, Зоран ЈелићТехничка припрема: Силвија Дејановић, Радмила Радиновић, Миле Станар

Телефони: Директор 232-803, уредник 243-440, новинари 234-271, 234-701, 234-442, служба малих огласа, рачуноводство и маркетинг 232-863, 211-575, техничка припрема 243-441, Радио Приједор 911-822, Телевизија Приједор 211-239, Уредник РТВ Приједор 911-988. Тел/факс 232-803, 232-863.Цијена примјерка одштампана на “глави” ЛистаПретплата: Све информације о претплати на Лист на телефоне 211-575 и 232-863Рукописи и фотографије се не враћајуЖиро рачун: НЛБ банка АД Филијала Приједорж.р. 5620070000263992 (са назнаком за “Козарски вјесник”)Штампа: “Дневне Независне новине” За штампу: Александар Копања, директор

Спорт Спорт

ТК „Др Младен Стојановић“

У понедјељак је почео 46. Меморијал „Др Младен

Стојановић“. Иако су за тај дан дан били предвиђени први мечеви, киша није до-зволила да тенисери изађу на терен. Ипак, сутрадан су временске прилике биле идеалне да се одиграју први мечеви на шљаци ТК „Др Младен Стојановић“, и то два квалификациона кола Турни-ра који се налази у календару ITF World Tour-a. На турниру у Пиједору наступили су те-нисери из преко 20 земаља, а први носилац је Холанђа-нин Игор Сијслинг, 421 играч на АТП листи. Горан Новић, спортски директор Турнира, рекао је да сви у ТК „Др Мла-ден Стојановић“ могу да буду радосни што се, након три го-дине паузе, овај турнир, који је дио ИТФ Wорлд Тоур-а, враћа у Приједор. - Ријеч је о турниру који је значајан, не само за наш клуб, већ и за наш град и љу-битеље тениса, али и за БиХ, пошто у држави имамо само четири турнира овог ранга - рекао је Новић. Он је нагласио да је Турнир обновљен уз велику помоћ Градске управе и градона-челника, а захвалио се и Министарству породице, ом-ладине и спорта РС, као и бројним спонзорима и при-јатељима Турнира. Врховни

судија Турнира Владимир Ерг нагласио је да је ријеч о изузетно важном спорт-ском догађају, наводећи да је 2014. године у Приједо-ру играо и Ласло Ђере, сад

међу 40 најбољих играча на планети. - Ово је полазна тачка за многе тенисере, како за ов-дашње, тако и за оне из иностранства. То показује и значај овог турнира. Први носилац је 423. на свијету, а седми носилац је међу 600 најбољих. То је једна ком-пактна група топ-играча, тако

да ће овогодишњи ITF World Tour бити изузетно неизвје-стан - рекао је Ерг, додавши да ће остварени пласман у Приједору омогућити тенисе-рима напредак на ранг-листи и омогућити им да играју че-ленџер турнире. Организацију Турнира по-хвалио је Нермин Фатић, те-ниски репрезентативац БиХ, који је своје прве АТП бодове освојио управо на приједор-ској шљаци. Фатић каже да зато Приједор има посебно мјесто у његовој каријери. - Организација је на завид-ном нивоу и сам Клуб се доста поправио откако сам посљедњи пут био овдје. Све похвале за организаторе, ди-ректора турнира, судије, јер се види разлика и напредак - наводи Фатић.Меморијал „Др Младен

Стојановић“ трајаће до 12. маја, када ће бити финал-ни мечеви. Наградни фонд износи 25.000 долара. Под-сјетимо да је одржавање Ме-моријала обновљено након три године паузе, те да је ово један од четири турнира овог ранга у БиХ.

Одржан други „Козара ултра трејл“

ЦАНКАР ПОНОВО ПОБЈЕДНИК

Лоше вријеме није од-годило овогодишњи ултра трејл на Козари којег су организовали „Козара ултра трејл“, уз помоћ Национал-ног парка „Козара“, подршку Града Прије-дора и великог броја спонзора. По ријечима организатора Неве-не Стојаковић, на овој спортско-рекреативној манифестацији учест-вовали су такмичари из 11 земаља региона, али и шире. - Било је 20 учесника, истрчало их је 11, оста-ли су дисквалифико-вани, јер су одустали. Стаза је била захтјев-на, а савладали су је искусни тркачи. Прош-логодишњи побједник, који је и сад био нај-бољи, Томаж Цанкар,

оборио је рекорд стазе на 100 километара, са временом од 12 сати. Трка од 40 километара била је прелијепа. Сви такмичари су истрча-ли, а од њих 20 биле су само двије лакше повреде. На стази од 10 километара учество-вало је 30 такмичара, па смо ми, с организа-

цијске стране, презадо-вољни - рекла је Стоја-ковићева. Самир Мехмедовић из Босанског Петровца, који је однио побједу на стази од 20 киломе-тара, каже да му је ово била 15. трка за само годину дана откад се бави овим рекреатив-ним спортом. - Дан прије, трчао сам трку од 20 километа-ра, побиједио сам, поставио рекорд стазе, а одлучио сам да се поја-вим и на овој стази од 10 кило-метара. Вријеме није страшно, јер ко воли да трчи, киша и хладноћа му неће сметати - рекао нам је Мехмедо-вић.

Поред Самира, у муш-кој конкуренцији побје-ду су однијели Мирсад Абдаковић у трци на 40 км за 4 сата и 46 мину-та, те Срђан Самарџић на стази од 10 км за 54 минута. У женској кон-куренцији, Сњежана Иветић прешла је 40 километара за 6 сати и 10 минута, Николина

Јунгић 20 км претрчала је за 2 сата и 40 минута, а Радана Бурсаћ стазу од 10 км прешла је за сат и 15 минута. Бур-саћева, иначе из Новог Града, каже да је досад трчала пар трејлова. - Показало се да сам увијек била успјешна, сваки пут на постољу,

па сам зато дошла да искусим и ово кишно вријеме - рекла је она.Драгана Родић из Бања Луке лани је трчала 20 километара. Она каже да је тад била јако теш-ка стаза, тако да се ове године одлучила за мању километражу. Најстарији учесник, Ми-рослав Врањеш, воли да трчи и већ шест го-дина се тиме активно бави. - Увијек сам се бавио спортом, а њиме ши-рим и круг пријатеља - рекао је Врањеш. Златку Гргецу из Српца ово је први пут да је учествовао на оваквом такмичењу.- Вријеме је било руж-но, али не смета. Ина-че, стигао са татом и мамом, допратили су ме. Кондиције имам, јер сам активан фудба-лер - каже Златко.

БК „Козара“

ЛУКИЋ ТРЕЋИ У НОВОМ САДУСезона бициклизма је увелико по-чела, а са њом су стигли и први међународни наступи приједор-ског бициклисте Синише Лукића. Пвра станица ван граница БиХ биле су Водице у Хрватској, гдје је 28. априла вожен 21. „МТБ Хускварна Куп УЦИ Ц1 Водице 2019“. У веома јакој конкуренцији, Лукић је оствари солидан пла-сман, завршивши на четрнаестој позицији у категорији јуниора. На-редног викенда услиједио је на-ступ на „Салкано МТБ Купу“, који је вожен у Новом Саду. У С1 трци, која је дио календара Свјетске би-циклистичке уније (УЦИ), Лукић је освојио бронзану медаљу.

З. Ј.

Турнир свјетског ранга

Томаж Цанкар побједник је “Козара ултра трејла 2019” на стази дугој 112 километара, док је у женској конку-ренцији најдужу стазу прва претрчала Весна Ђоковић

П. Ш.

Старт на стази од 10 км био је на Мраковици

Лукић добро отворио сезону

СЕДМИЦА „БИЈЕЛОГ СПОРТА„ У ПРИЈЕДОРУ

Полазна тачка за младе тенисере

Невена Стојаковић: лоше вријеме није омело одржавање „Ултра трејла“ на Козари

Томаж Цанкар оборио је

рекорд стазе на 100 километара, са време-ном од 12 сати. Од 20 учесника, истрчало их је 11, остали су дис-квалификовани због

одустајања.