ŽITARICE:

SVETSKA TRŽIŠTA I TRGOVINA

OBILNE ZALIHE ŽITARICA PODRŽAVAJU POTROŠNJU

Za 2017/18 godinu predviđen je pad za globalnu proizvodnju kukuruza u odnosu na prošlogodišnji

rekord uglavnom zbog manjeg useva u Sjedinjenim Državama i Kini. Globalna potrošnja nadmašila je

proizvodnju jer se potražnja proširila zbog oskudne dostupnosti ostalih žitarica. Za globalnu trgovinu

predviđen je rast zbog očekivanog rasta potražnje. Globalne završne zalihe (količina zrna koja preostane

kada su sve potražnje namirene) imaju pad predvođeni Kinom i u manjoj meri Sjedinjenim Državama.

Globalna proizvodnja pšenice procenjena je na nižu u odnosu na prošlogodišnji rekord. Sjedinjene

Države, Australija, Rusija i Kanada imaju značajan pad proizvodnje, tome samo delimično protivteži veći

očekivan usev u Indiji, EU, Maroku i Kini. Globalna potrošnja procenjena je na niže, manja ishrana

pšenicom više nego protivteži stabilnom rastu u upotrebi hrane. Globalna trgovina je procenjena iznad

prošlogodišnjeg rekorda usled velikih početnih zaliha. Za EU se predviđa da će se vratiti kao najveći

svetski izvoznik, posle prošlogodišnjeg lošeg useva koji je bio pogođen lošim vremenskim uslovima.

Globalne zalihe su procenjene na rekordno velike, vođene prvenstveno Kinom.

PŠENICA: SVETSKA TRŽIŠTA I TRGOVINA

IZDVOJENO ZA 2017/18

Globalna proizvodnja pšenice procenjena je na 738 miliona tona, što je pad od 15 miliona u odnosu na

2016/17 rekord, ali će još uvek biti drugi najveći koji je zabeležen. Proizvodnja u zemljama koje su glavni

izvoznici ima pad od neto 29 miliona tona. Predviđeni dobici u Argentini i EU nisu dovoljni da protivteže

padu u Australiji, Kanadi, Kazahstanu, Rusiji, Ukrajini i Sjedinjenim Državama. Očekuje se da proizvodnja

u EU ima rast od oko 4% u odnosu na mali usev od prošle godine. Prema prognozama poljoprivrednici u

Argentini proizvodiće više pšenice jer se očekuje da se ratarska oblast ponovo poširi. Za proizvodnju u

Kanadi predviđeno je da bude niža sa smanjenim prinosom koji više nego protivteži malom povećanju u

oblasti. Očekuje se da usev pšenice u Rusiji bude niži u odnosu na prošlu godinu ali i dalje drugi najveći

koji je zabeležen. Od proizvodnje Ukrajine očekuje se da ima pad od oko 7% zbog manjih prinosa.

Proizvodnja u Sjedinjenim Državama procenjena je na niže u odnosu na prošlu godinu sa najmanjom

zabeleženom obrađenom površinom. Proizvodnja pšenice za 2017/18 u Kini ima prognoziran rast što je

oporavak od manjih prinosa i problema sa kvalitetom useva u prethodnoj godini. Usev u Indiji je na

rekordnom nivou što je veliki oporavak u odnosu na prethodne dve godine. Proizvodnja u Maroku je

prognozirana na dvostruko veću u odnosu na prošlogodišnji usev koji je bio manji zbog suše. Za usev u

Brazilu prognoziran je pad od 17%, uglavnom zbog očekivano manjih prinosa. Prognoze za proizvodnju u

Etiopiji malo su veće, dok je proizvodnja u Južnoj Africi skoro nepromenjena.

Za globalnu potrošnju prognoziraju manji pad usled smanjene upotrebe stočne hrane od koje se očekuje

da protivteži rastu upotrebe hrane. Za pšenicu koja se koristi kao komponenta u ishrani životinja

predviđeno je da ima manji pad zbog većeg korišćenja grubih žitarica, naročito u Kini, u EU, Indoneziji i

Tajlandu. Međutim upotreba pšenice u ishrani nastavlja da raste u većini regiona. Velika potrošnja u

Južnoj i Jugoistočnoj Aziji usledila je zbog rasta populacije, urbanizacije i povećanja prihoda.

Za globalne završne zalihe za 2017/18 godinu predviđeno je da dostignu novi rekord od 258 miliona

tona, što je rast od skoro 3 miliona u odnosu na prošlu godinu. Za zalihe Kine očekuje se rast od 17

miliona tona u odnosu na prethodnu godinu, koja čini skoro polovinu globalnih zaliha pšenice.

Procenjene završne zalihe, izuzimajući Kinu, su zapravo opale u odnosu na prethodnu godinu.

Za završne zalihe u osam glavnih zemalja koje izvoze predviđeno je da opadnu u 2017/18 godini u

odnosu na 2016/17 kada su dostigli najviši nivo u zadnjih šest godina. Prema procenama završne zalihe

U.S zbog manjeg useva i nastavljenom tražnjom za izvoz imaće pad sa. Zalihe u Australiji i Kanadi

prognozirane su takođe da opadnu sa manjim usevom. Prema prognozama zalihe u EU biće manje zbog

velikih izvoza. Za zalihe Crnog Mora predviđa se smanjenje zbog manjih useva u sve tri zemlje. Za zalihe u

Argentini predviđeno je da ostanu oskudne uprkos većem usevu jer se očekuje da će izvozna tražnja

apsorbovati veći deo tih zaliha.

ODABRANI UVOZNICI 2017/18

Prognozira se rast od 1% za globalnu trgovinu u odnosu na rekord od prethodne godine, očekuje se veći

uvoz u mnogim regionima. Promene u ishrani u Bangladešu i Indoneziji dovešće do povećanja

potražnje. Uprkos većem ukupnom usevu uvoz EU-e biće veći. Od Kine, Indije i Maroka očekuje se da će

uvesti manje zbog oporavka proizvodnje. Za Tajland je prognoziran smanjen uvoz zbog ograničenja koja

se odnose na uvoz pšenice koja se koristi za stočnu hranu. Za Sjedinjene Države procenjeno je da će

uvesti malo više zbog manjeg useva.

ODABRANI IZVOZNICI 2017/18

Obilne zalihe koje se očekuju u glavnim zemljama koje se bave izvozom i globalna trgovina koja je

prognozirana na malo veću pojačaće nadmetanje za tržišni udeo u 2017/18 godini. Izvoz Evropske Unije

oporaviće se zahvaljujući većem usevu i opet će biti najveći izvoznik. Ovo će ograničiti udeo na tržištu

za Sjedinjene Države, za koju se očekuje da bude vodeći izvoznik 2016/17 godine.

● EU ima rast od 4,0 miliona tona 31,0 miliona zahvaljujući oporavku domaćeg useva

● Rusija ima rast od 1,0 miliona tona do rekordnih 29,0 miliona zahvaljujući obilnim početnim

zalihama i očekujući još jedan veliki usev a samim tim i konkurentne cene za novi usev

● Sjedinjene Države imaju pad od 1,3 miliona 27,0 miliona zbog manjeg useva. Međutim

smanjenje u izvozu iz godine u godinu je minimalan s obzirom na velike početne zalihe i rastuću

globalnu potražnju.

● Kanada ima rast od 2,0 miliona tona 22,0 miliona zbog dalje potražnje za pšenicom koja je

bogata proteinima. Veće početne zalihe omogućiće delimičnu protivtežu manjem usevu.

● Australija je nepromenjena na 22,0 miliona jer se očekuje da velike početne zalihe od rekordno

velikog useva protivteže manjem usevu u 2017/18 godini. Od Australije se očekuje i da ostane

vodeći izvoznik pšenice pogotovo za Aziju.

● Ukrajina ima pad od 2,8 miliona tona 14,5 miliona zbog manjeg useva i oskudnih početnih zaliha

● Argentina je nepromenjena na 11,0 miliona tona i očekuju još jedan veliki usev

● Kazahstan ostaje na 7,0 miliona tona zbog nastavljene regionalne potražnje

● Turska je takođe nepromenjena na 6,0 miliona tona na osnovu nastavljenog izvoza brašna

● Meksiko ima pad od 100,000 tona 1,4 miliona zbog manjeg domaćeg useva

● Srbija ima pad od 200,000 tona 1,1 miliona sa usevom koji je za 20% manji od 2016/17 useva koji

je imao veoma produktivnu žetvu.

● Brazil ima rast od 200,000 tona 1,0 miliona, izvoz se vraća u normalu posle spore godine

PREGLED 2016/17

Globalna proizvodnja koja je već na rekordnom nivou je naznatno uvećana. Globalna trgovina je malo

manja - 178,8 miliona tona, manji uvoz za Alžir i Siriju više nego protivteži povećanju uvoza za

Bangladeš, Kinu i Saudijsku Arabiju. Izvoz za EU je povećan, dok je izvoz Australije i Brazila umanjen.

Izvoz U.S. takođe je povećan, što još jednom čini Sjedinjene Države najvećim izvoznikom. U.S. prosečna

poljoprivredna cena za 2016/17 je promenjena na $0,05 do $3,90 po bušelu, dok je prosečna

poljoprivredna cena za 2017/18 procenjena na veću sa srednjom vrednošću od $4,25.

CENE

Domaće: cene pšenice iskusile su uglavnom skromne promene u Aprilu dok je tržište čekalo dodatne

informacije o predstojećoj žetvi na Severnoj Hemisferi. Hard Red Winter pšenica (HRW) ima rast od $5

po toni $196 zbog zabrinutosti u vezi snega u Zapadnom Kanzasu, dok je Hard Red Spring (HRS) pšenica

imala blagi rast od $1 po toni $252. Soft Red Winter pšenica (SRW) imala je pad od $3 po toni $197 a

Soft White Winter pšenica (SWW) takođe je opala za $5 po toni $193.

PROMENE U TRGOVINI 2016/17

Odabrani Uvoznici:

● Alžir ima pad od 200,000 tona 8,0 miliona zbog sporijeg tempa trgovine

● Bangladeš ima rast od 200,000 tona 6,0 miliona na osnovu snažnog rasta upotrebe hrane, koja je

podstaknuta povećanjem prihoda i promenom ukusa i preferencija

● Kina ima rast od 200,000 tona 4,2 miliona na osnovu jake U.S. izvozne prodaje i zbog problema

kvaliteta domaćeg useva

● Saudijska Arabija ima rast od 200,000 tona 3,7 miliona na osnovu jakog tempa uvoza iz EU

● Sirija ima pad od 1,0 miliona tona zbog slabijeg tempa trgovine. Potrošnja je manja jer mnogi

Sirijci ostaju u drugim zemljama, naročito u Jordanu i Libanu.

Odabrani Izvoznici:

● Australija ima pad od 1,0 miliona tona 22,0 miliona zbog logističkih problema kako da dovezu

rekordno veliki usev do luke

● Brazil ima pad od 600,000 tona 800,000 zbog sporijeg tempa izvoza

● EU ima rast od 500,000 tona 27,0 miliona na osnovu bržeg tempa trgovine

● Sjedinjene Države imaju rast od 500,000 tona 28,3 miliona na osnovu jačeg tempa prodaje i

isporuke. Potražnja od ključnih tržišta, naročito Meksika i Nigerije, ojačala je u poslednjih

nekoliko meseci.

GRUBE ŽITARICE: SVETSKA TRŽIŠTA I TRGOVINA

PREGLED ZA 2017/18

Za globalnu proizvodnju predviđeno je da ima pad u odnosu na prošlogodišnji rekord, vođena manjim

usevima kao što je kukuruz, ječam, ovas i raž. Uprkos tome od globalne potrošnje se očekuje da

umereno poraste zbog veće potrošnje kukuruza koja će zameniti druge grube žitarice, naročito u Aziji i

Srednjem Istoku i Severnoj Africi. Očekuje se rast potražnje za žitaricama za stočnu hranu koja ima niske

cene, zbog ekonomskog rasta i rasta populacije. Od smanjene proizvodnje i veće potrošnje očekuje se

smanjenje globalnih zaliha u odnosu na rekord od prošle godine.

Za globalnu proizvodnju kukuruza predviđa se pad u odnosu na rekord od prošle godine zbog manjeg

useva u Sjedinjenim Državama i Kini. Globalna potrošnja će nadmašiti proizvodnju, pošto će velike

početne zalihe omogućiti kukuruzu da bude veoma pristupačna stočna hrana. Očekuje se povećanje

globalne trgovine iz godine u godinu zbog konkurentnih cena i prognoze rekordnih zaliha u Južnoj

Americi. Prema prognozama globalne završne zalihe po prvi put će imati pad od 2010/11 godine,

prvenstveno vođene Kinom, gde vlada aktivno promoviše upotrebu domaćeg kukuruza za stočnu hranu i

industrijske svrhe.

Za globalnu proizvodnju ječma takođe se očekuje značajan pad, sa smanjenim usevom u Australiji,

Kanadi, Kazahstanu i Ukrajini. Od useva u Australiji za 2017/18 očekuje se da se vrati u normalu posle

rekordne žetve u prethodnoj godini. Predviđena je manja globalna trgovina zbog manjih zaliha za izvoz i

zbog mogućnosti za veće cene. Saudijska Arabija nastaviće i dalje kao najveći svetski uvoznik, Kina je

druga po veličini. Globalni uvoz biće manji zbog slabije potražnje u Kini, gde se od domaćih zaliha koje

imaju konkurentnu cenu očekuje da ograniče uvoz žitarica za stočnu hranu.

IZDVOJENO ZA 2017/18

Odabrani Izvoznici:

● Kukuruz iz Sjedinjenih Država prema procenama imaće pad od 8,5 miliona tona 47,5 miliona

zbog jake konkurencije iz Argentine i Brazila

● Kukuruz iz Argentine imaće rast od 1,0 miliona tona do rekordnih 27,0 miliona zbog velikog

useva. Od uklanjanja ograničenja na količinu 2015-e godine, izvoz je ostao jak i proizvođači i

dalje favorizuju prodaju umesto držanja kukuruza u skladištima.

● Kukuruz iz Brazila predviđa se rast od 10,0 miliona tona 33,0 miliona zbog velikih zaliha. Od

uvoza se očekuje da opadne za 1,9 miliona tona 300,000, zbog relativno velikih domaćih zaliha

● Kukuruz iz EU prognoziran je rast od 500,000 tona 2,5 miliona, uvoz je povećan 900,000 tona

14,0 miliona kao rezultat obilnih zaliha iz Ukrajine i Južne Amerike. Za izvoz ječma predviđen je

rast od 1,6 miliona tona 7,0 miliona, što odražava veći usev i očekivanja za veću potražnju iz

Španije zbog umanjenih izgleda za zimski usev.

● Kukuruz iz Ukrajine prognoziran je rast od 1,0 miliona tona 20,0 miliona zbog očekivanog rasta

na Srednjem Istoku i Severnoj Africi i u EU. Očekuje se da izvozni kapacitet zemlje ojača sa

dodatnim investicijama u logističku infrastrukturu i sve veći broj uvoznih tržišta. Za izvoz ječma

procenjen je pad od 1,9 miliona tona 3,6 miliona zbog manjih izgleda za usev.

● Kukuruz iz Rusije imaće rast od 200,000 tona 5,5 miliona sa očekivanom velikom potražnjom od

tradicionalnih tržišta na Srednjem Istoku i iz EU, kao i rastuća tržišta u Istočnoj Aziji. Ječam će

prema procenama imati rast od 200,000 tona 3,6 miliona sa nastavljenom jakom potražnjom od

Srednje Istočnih kupaca.

● Ječam u Australiji prema procenama imaće pad od 2,7 miliona tona 6,0 miliona zbog očekivano

manjeg useva, dok je prethodna žetva oborila rekorde u proizvodnji i u prinosu.

Odabrani Uvoznici:

● Kineski kukuruz je procenjen na 3,0 miliona tona, isto kao i pre godinu dana, što odražava Kvotu

za Carinsku Stopu (Tariff Rate Quota ) koja je dodeljena za privatni sektor pod WTO (World Trade

Organization – Svetska Trgovinska Organizacija) obavezama Kine. Uvoz ječma imaće pad zbog

manjih globalnih zaliha. Očekuje se da pokušaj vlade da promoviše korišćenje domaćeg

kukuruza ograniči potražnju za uvozom. Prema prognozama uvoz ječma imaće pad 1,4 miliona.

● Kukuruz iz Bangladeša prema procenama imaće rast od 100,000 tona 1,1 miliona na osnovu

velike potražnje od sektora za živinu i akvakulturu. Potrošnja kukuruza imala je nedavno snažan

kontinuiran rast.

*Beleška: Bangladeš je dodat u PSD bazu podataka (PSD-production, supply and distribution –

proizvodnja, snabdevanje i distribucija) za kukuruz počevši od 2009/2010 marketinške godine

(Maj-April osnovi). Zemlja je značajan uvoznik kukuruza. Glavni dobavljači Bangladeša su Indija,

Ukrajina, Sjedinjene Države i Brazil.

● Kukuruz iz Egipta prognoziran je rast od 1,0 miliona tona do rekordnih 10,0 miliona zbog daljeg

rasta u potražnji za hranom za sektor živine. Od Egipta se očekuje da predvodi rast u potražnji za

hranom u Severnoj Africi.

● Kukuruz iz Irana prognoziran je rast od 500,000 tona do rekordnih 9,0 miliona zbog velike

potražnje za hranom

● Kukuruz iz Meksika prognoziran je rast od 700,000 tona do rekordnih 15,5 miliona zbog rastuće

potražnje za stočnom hranom. Meksiko zavisi od uvoza žutog kukuruza za stočnu hranu, dok se

domaći usev, prvenstveno beli kukuruz koristi za hranu.

● Kukuruz u Južnoj Koreji prema procenama za 400,000 tona je veći 10,2 miliona, sa velikom

globalnom zalihom kukuruza koja zamenjuje potražnju za pšenicom koja je pogodna za stočnu

hranu.

● Kukuruz u Vijetnamu prema procenama ima rast od 1,0 miliona tona do rekordnih 10,5 miliona

zahvaljujući mogućnostima za dalji rast upotrebe hrane za stoku i sektore akvakulture.

● Saudijski ječam prema prognozama ima pad od 1,0 miliona tona 10,0 miliona, dok je za kukuruz

predviđen rast od 800,000 tona do rekordnih 4,5 miliona. Očekuje se da veća potražnja za

kukuruzom nadoknadi umanjen uvoz ječma za stočnu hranu.

PREGLED ZA 2016/17

Globalna proizvodnja kukuruza za 2016/17 godinu veća je ovog meseca zbog prognoziranog rekordnog

useva za Argentinu i Brazil. Globalna trgovina ima rast sa većim uvozom za Keniju i Bangladeš. Bangladeš

je novi dodatak u bazi podataka, i prognozirano je da će uvesti 1 milion metričnih tona da podrži svoju

uspešnu industriju živine i akvakulture. Prema procenama izvozi za Argentinu i Brazil dostići će nove

rekorde. 2016/17 prosečna sezonska poljoprivredna cena je nepromenjena u odnosu na procene za

prošli mesec $3,40 po bušelu.

2017/18 prosečna sezonska poljoprivredna cena procenjena je na između $3,00 i $3,80 po bušelu, što je

nepromenjeno u odnosu na sredinu tekuće 2016/17 procene.

CENE

Globalne cene kukuruza uglavnom su nepromenjene u odnosu na prošli mesec sa izgledima za veći usev

u Južnoj Americi. Kvote Brazila koje imaju konkurentnu cenu stupile su na scenu u ovom mesecu sa $156

po toni. Kvote Argentine iskusile su neobičnu nestalnost završavajući sa $161 po toni, što je pad od $4

po toni zbog mogućnosti obilnih zaliha. Cene Crnog Mora ostaju $170 po toni, dok kvote U.S. i dalje

imaju konkurentnu cenu od $157 po toni. Međutim od Juna pa nadalje, prema procenama konkurentne

U.S. cene će oslabiti.

PROMENE U TRGOVINI 2016/17

Odabrani Izvoznici:

● U.S. kukuruz ima pad od 500,000 tona 56,0 miliona zbog jače konkurencije ovog leta iz Južne

Amerike

● Kukuruz iz Argentine ima rast od 500,000 tona 27,0 miliona ukazuje na poboljšanu

konkurentnost i rekordne isporuke u lukama tokom Aprila

● Kukuruz iz Brazila ima rast od 500,000 tona 23,0 miliona zbog očekivane konkurentnosti tokom

Jun-Sep perioda, pojačane od strane obilnih zaliha od „Safinha“ useva, žetva će početi za

nekoliko nedelja.

● Ukrajinski kukuruz ima rast od 300,000 tona 19,0 miliona zbog prodaje Keniji gde je za uvoz

žutog kukuruza potrebno da ne bude genetski modifikovan

● Ječam iz Australije ima rast od 600,000 tona 8,7 miliona sa velikom potražnjom iz Kine i sa

konkurentskim cenama

Odabrani Uvoznici:

● Kukuruz iz Kenije ima rast od 450,000 tona 1,5 miliona što ukazuje na mere vlade da ublaže

uticaj suše na domaćem tržištu

● Turski kukuruz ima pad od 500,000 tona 1,0 miliona što ukazuje na spor oporavak sektora za

živinu, proizvođači živine kupuju kukuruz bez carine.

● Ječam iz Kine ima rast od 500,000 tona 5,9 miliona što ukazuje na velike kupovine u poslednjih

nekoliko meseci od Australije.