НАСТАВНО НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА ... materijala/materijal...

1

НАСТАВНО-НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Булевар Краља Александра 67

Б Е О Г Р А Д

На XXVII седници Наставно-научног већа Правног факултета Универзитета у Београду,

која је одржана 21. септембра 2015, именовани смо за чланове Комисије за спровођење

поступка за стицање научног звања ВИШЕГ НАУЧНОГ САРАДНИКА за кандидата др

Јелену Ћеранић, запослену у Институту за упоредно право у Београду:

1. Проф. др Весна Бесаровић, редовни професор Правног факултета Универзитета у

Београду, у пензији;

2. Проф. др Слободан Марковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у

Београду;

3. Проф. др Бранко Ракић, редовни професор Правног факултета Универзитета у

Београду;

4. Проф. др Владимир Чоловић, научни саветник Института за упоредно право у

Београду;

5. Проф. др Душан Поповић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у

Београду.

Пошто се упознала са документима и радовима кандидата доц. др Јелене Ћеранић,

Комисија, у складу са чланом 76. Закона о научноистраживачкој делатности и чланом 22.

Правилника о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању

научноистраживачких резултата истраживача, подноси Наставно-научном већу Правног

факултета Универзитета у Београду, следећи

И З В Е Ш Т А Ј

1. Биографски подаци о кандидату

Др Јелена Ћеранић рођена је 26. фебруара 1979. у Београду. Правни факултет

Универзитета у Београду уписала је у школској 1998/99. години, а дипломирала је 2003.

године са просечном оценом 9,54.

Последипломске специјалистичке студије из права Европске уније, које су на

Правном факултету у Београду заједнички организовали Европски универзитетски центар

Универзитета у Нансију (Француска) и Правни факултет у Београду, уписала је 2003.

године. Специјалистички рад на тему „Европа променљиве геометрије“ одбранила је 2004.

године и стекла француску диплому трећег степена, која је еквивалентна дипломи

специјалисте за право Европске уније коју издаје Правни факултет у Београду.

2

Магистарске студије уписала је 2004. године у Европском универзитетском центру

Универзитета у Нансију. Магистарски рад на тему „Демократија у Уговору о уставу

Европске уније“ одбранила је 11. јула 2005. Магистарска диплома је нострификована у

октобру 2006. године на седници Комисије Универзитета у Београду за признавање

високошколских исправа.

Докторску дисертацију под насловом „Правни и политички облици повезивања

држава унутар Европске уније“ одбранила је са одликом 22. марта 2010. на Правном

факултету Универзитета у Београду пред комисијом: проф. др Бранко Ракић (ментор),

проф. др Јовица Тркуља (члан) и проф. др Родољуб Етински (члан).

Од октобра 2006. године запослена је у Институту за упоредно право. У децембру

2010. године изабрана је у научно звање научни сарадник.

Др Јелена Ћеранић је у звање доцента изабрана 25. јануара 2012. на Правном

факултету Универзитета у Бањалуци за ужу научну област Међународно право, на

наставном предмету Право интелектуалне својине. Од јануара 2012. године ангажована је

на Правном факултету Универзитета у Бањалуци где изводи наставу из предмета Право

интелектуалне својине.

Др Јелена Ћеранић је, од октобра 2010. године, ангажована као предавач на

француским мастер студијама из права европских интеграција које на Правном факултету

Универзитета у Сегедину заједнички организују Правни факултет Универзитета у Лиону и

Правни факултет у Универзитета у Сегедину. У оквиру овог мастер програма изводи

наставу из предмета Европска унија и Западни Балкан.

Говори француски и енглески језик, а служи се шпанским језиком.

2. Учешће у међународним и другим научно-истраживачким пројектима

Др Јелена Ћеранић учестовала је на следећим научноистраживачким пројектима:

1) Пројекат при Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије за

период 2006–2010 бр. 149023 Д – „Право СЦГ и међународне судске

институције“ у Институту за упоредно право;

2) Пројекат при Министарству науке и технолошког развоја Републике Србије за

период 2011–2014 бр. 179031 – „Српско и европско право – упоређивање и

усаглашавање“ у Институту за упоредно право;

3) Пројекат Владе Краљевине Норвешке за период 2012–2013 – „Правни механизми

спречавања корупције у земљама Југоисточне Европе“ у Институту за

упоредно право.

3. Учешће у подизању младих научних кадрова на последипломским студијама

Др Јелена Ћеранић је од октобра 2010. године ангажована на мастер студијама из

права европских интеграција које на Правном факултету Сегедину заједнички организују

3

Правни факултет Универзитета у Лиону и Правни факултет у Универзитета у Сегедину. У

оквиру овог мастер програма, била је ментор за за израду семинарских радова следећим

канидатима: Gizella Laura Farcaѕ, Doina Borodac, Natalia Moghilda, Fatos Ismajli, Irina Gilca,

Georgo Nagy, Eliza Vaş, Barnabás Szabó, Jovana Bulatović, Milica Ražnatović, Alexandra

Telpis, Bich Ngoc Lе и Réka Palfi. На Правном факултету Универзитета у Бањалуци др Јелена Ћеранић била је члан

комисије за писање извештаја о подобности теме за израду докторске тезе мр Милице

Чизмовић под насловом „Заштита права жига у домаћем и праву Европске уније“.

Предложена је и за члана Комисије за оцену исте докторске дисертације. Доц. др

Јелена Ћеранић помагала је колегиници мр Милици Чизмовић у одабиру литературе,

постављању хипотеза, одређивању структуре и садржине ове докторске дисертације.

Др Јелена Ћеранић је, такође, корисним и вредним запажањима у свим фазама

израде, допринела квалитету докторске дисертације др Весне Ћорић Ерић, запослене у

Институту за упоредно право. Колегиница Ћорић Ерић је докторску дисертацију на тему

„,Однос између Европског суда за људска права и Европског суда правде“ одбранила

са одликом на Правном факултету Универзитета у Београду 16. маја 2014. (приложена

захвалница о тзв. „суштинском менторству“).

Исто тако, доц. др Јелена Ћеранић била је члан комисије за одбрану мастер рада

Зите Салеши под насловом „Архуска конвенција – учешће јавности у доношењу

одлука које се тичу животне средине“, која је одбрањена на Факултету за европске

правне-политичке студије у Новом Саду 25. априла 2012.

Поред тога, др Јелена Ћеранић била је члан комисије за избор у звање истраживач

сарадник за колеге: мр Јелену Вукадиновић, мр Мирјану Глинтић, мр Милоша Станића,

мр Сергеја Уљанина и мр Мирослава Ђорђевића. Такође је била члан Комисије за избор у

научно звање научни сарадник за колеге: др Весну Ћорић Ерић, др Ивану Ракић, др Вељка

Милутиновића.

4. Остале активности

Др Јелена Ћеранић члан је Управног одбора Института за упоредно право у

Београду.

Члан је Уредништва часописа Страни правни живот и часописа Српска правна

мисао.

Кандидат доц. др Јелена Ћеранић учестовала је на више десетина саветовања на

Копаонику и у Будви (у организацији Удружења правника Републике Србије и Републике

Српске), у Врњачкој Бањи (у организацији Удружења правника у привреди Републике

Србије), у Бања Луци (у организацији Удружења правника Републике Српске) и

међународних конференција Европске мреже /Network Europe Conference/ (у организацији

Института Европа из Цириха).

5. Цитираност

Подаци о цитираности у чланцима су следећи:

4

1. У чланку Јована Ћирића „Српско и европско кривично право – стање и

перспективе“ Кривично законодавство и стандарди ЕУ (ур. С. Бејатовић), Уводни

реферат на 47. редовном годишњем саветовању Српског удружења за

кривичноправну теорију и праксу (Златибор 2010. године), Српско удружење за

кривичноправну теорију и праксу, Београд 2010, 11–33, цитиран је следећи чланак:

- „Полицијска и првосудна сарадња у кривичним стварима унутар Европске

уније“ (коауторски рад са мр. Весном Ћорић Ерић) Сузбијање криминала и

европске интеграције (ур. Ж. Никач), Криминалистичко полицијска академија и

Ханс Зајдел фондација, Београд 2010, 370–380.

2. У чланку Татјане Јованић, „Уговорноправна заштита потрошача“, Анали

Правног факултета Универзитета у Београду, 2/2013, 180–196, цитиран је

следећи чланак:

- „Нови прописи о акредитацији и тржишном надзору у Европској унији и

Србији“, Право и привреда, 4-6/2011, 487–503.

3. У чланку Радована Вукадиновића, „Диференцирана интеграција као спасоносни

метод интеграције или дезинтеграције ЕУ“, Правна ријеч, 39/2014, 541–560,

цитирана је следећа монографија:

- Облици повезивања држава у Европској унији, Службени гласник и Институт за

упоредно право, Београд 2011.

4. У чланку Јована Ћирића, „Да ли се живот може кодификовати? – Поводом

доношења грађанског законика Србије“, Право и привреда, 4-6/2015, 94–106

цитиран је следећи чланак:

- „Извори америчког права“ Увод у право САД (ур. Ј. Ћирић), Институт за

упоредно право, Београд 2008, 31–48.

5. У чланку Јована Ћирића, „Млади и бунт“, Малолетници као учиниоци и жртве

кривичних дела и прекршаја (ур. И. Стевановић), Институт за криминолошка и

социолошка истраживања, Београд 2015, 179–189, цитиран је следећи чланак:

- „ЕУРОПОЛ- трећи стуб Европске уније“ (коауторски рад са Александром

Рабреновић) Контрола криминалитета и европски стандарди: стање у Србији

(ур. Л. Крон), Институт за криминолошка и социолошка истраживања, Београд

2009, 275–292.

6. У чланку Сање Радовановић и Атиле Дудаша, „Европски патент са унитарним

дејством – да ли је циљ остварљив?“, Теме, 2/2015, 523–542, цитирани су следећи

чланци:

5

- „Патент Уније: актуелна питања и перспективе“, Правна ријеч, 33/2012,

157−171.

- „Унитарни патент – европски патент са унитарним дејством“, Право и привреда,

4−6/2013, 762−778.

- „О успостављању јединственог поступка решавања патентних спорова у

Европи“, Право и привреда, 7−9/2014, 71−85.

6. Објављени радови и квантитативни показатељи научног рада др Јелене

Ћеранић

Др Јелена Ћеранић је, до сада, објавила две монографија и преко 50 научних и

стручних чланака. Наводимо све радове кандидата у последњих пет година, од када је

бирана у звање научног сарадника. Исто тако, наводимо и кванититативне показатеље

научног рада др Јелена Ћеранић у том периоду. Такође, у оквиру следећег прегледа,

наводимо и податке о уређивању зборника радова.

Монографије:

1. Облици повезивања држава у Европској унији, Службени гласник и Институт за

упоредно право, Београд 2011; рецензенти: проф. др Бранко М. Ракић, проф. др

Владимир Чоловић, проф. др Александра Чавошки; 322 стране; ISBN 978-86-519-

0875-3, UDK 341.217. (4-672EU), COBISS.SR-ID183341068, (М42-5);

2. Унитарни патент, Институт за упоредно право и Правни факултет Универзитета

у Бањалуци, Београд 2015; рецензенти: академик проф. др Витомир Поповић, проф.

др Слободан Марковић, проф. др Душан Поповић; 236 страна; ISBN 978-86-801-86-

07-8, UDK 347.77(4-672EU); COBISS.SR-ID 217937676, (М42-5);

Научни и стручни радови и чланци:

- 2010. година:

1. „Стратегија регулаторне реформе: Хрватска, Федерација БиХ и Црна Гора“,

Право земаља у региону (ур. В. Чоловић), Институт за упоредно право, Београд

2010, 301–315, UDK 34(4-12)(082), ISBN 978-86-80059-69-3, COBISS. SR-ID

176039948, (М44-2);

6

2. „Усклађеност правног система БиХ са стандардима ЕУ у домену заштите од

противправног промета културним добрима“ (коаутор са Весном Ћорић Ерић),



176039948, (М44-2);

3. „Полицијска и првосудна сарадња у кривичним стварима унутар Европске

уније“ Сузбијање криминала и европске интеграције (ур. Ж. Никач),

Криминалистичко полицијска академија и Ханс Зајдел фондација, Београд 2010,

370–380, ISBN 9 788670 201675, (М45-1,5);

4. „Механизам ближе сарадње – од Уговора из Амстердама до Уговора из

Лисабона“, Правни живот, 12/2010, 501–517, UDK 34 (497.11) (05), ISSN 0350-

0500, (М51-3);

5. „Сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова на основу Уговора из

Лисабона“, Европско законодавство, 33-34/2010, 9–18, UDK 351.741:34.03814,

ISSN 1451-3188, (М52-2);

6. „Шенгенска сарадња као део правног поретка Европске уније“, назив скупа :

Октобарски правнички дани, Бања Лука (октобар 2010. године), Правна ријеч,

25/2010, 501–517, UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-0272 (М61-2);


7. „Differentiated integration – a good solution for the increasing EU heterogeneity”, Multi-speed Europe (eds. A. Kellerhals, T. Baumgartner), 4

th Network Europe

Conference, Chisinau, 20th

–23rd

, September 2011, Europa Institut at the University of

Zurich, Zurich 2011, 13-36, ISBN 978-3-7255-6670-9,(М31-3);

8. „Политички систем и подела надлежности у Савезној Републици Немачкој“, Увод у право Немачке (ур. М. Васиљевић, В. Чоловић), Правни факултет

Универзитета у Београду и Институт за упоредно право, Београд 2011, 54–71, UDK

34(430)(082), ISBN 978-86-80059-74-7, COBISS.SR-ID 186834956, (М44-2);

9. „Полицијска сарадња унутар Европске уније као простора слободе,

безбедности и правде“, Сузбијанје криминала у оквиру међународне полицијске

сарадње (ур. Ж. Никач), Криминалистичко полицијска академија и Ханс Зајдел

фондација, Београд 2011, 59–68, UDK 341.456(082), ISBN 978-86-7029-199-6,

COBISS.SR-ID 187612940, (М44-2);

10. „Ближа сарадња држава чланица ЕУ у кривичној области“, Европске

интеграције и међународна кривичноправна сарадња (ур. Ј. Ћирић, С. Бејатовић),

Институт за упоредно право, Српско удружење за кривичноправну теорију и

7

праксу, Београд 2011–2012, 69–81, UDK 341.232:343.85(4)(082), ISBN 987-86-

80059-79-2, COBISS.SR–ID 190735884 (M45-1,5);

11. „Институционални оквир спољне политике ЕУ на основу Уговора из


0500, (М51-3);

12. „Примена механизма ближе сарадње у области патентног права ЕУ“, Страни

правни живот, 3/2011, 113–122, UDK 34. 771 (4-672 ЕU), ISSN 039 2138, (М51-3);

13. „Нови прописи о акредитацији и тржишном надзору у Европској унији и

Србији“, Право и привреда, 4-6/2011, 487–503, UDK 347.7, ISSN 0354-3501, (М52-

2);

14. „Перманентна структурисана сарадња у оквиру политике безбедности и

заједничке одбране Европске уније“, Европско законодавство, 35-36/2011, 184–

191, UDK 340.134:061.1, ISSN 1451-3188, (М52-2);

15. „Уредба Савета 510/2006 о заштити географских ознака и имена порекла за

пољопривредне и прехрамбене производе“, Европско законодавство, 37-38/2011,

188–197, UDK 631.155, ISSN 1451-3188, (М52-2);

16. „Институционална структура Европске уније након ступања на снагу Уговора

из Лисабона“, Српска правна мисао, 44/2011, 53–68, UDK 34(05), ISSN 1840/0493.

(М53-1).

17. „Специфичан правни положај појединих држава чланица ЕУ у оквиру

Економске и монетарне уније“, назив скупа: XVII Будвански правнички дани –

Актуелна питања савременог законодавства, Зборник радова са Саветовања

правника, Будва, 12–16. јун 2011, Савез удружења правника Републике Србије и

Републике Српске, Београд 2011, 299–311, UDK 340.134 (497.11) (082), ISBN 978-

86-7542-099-6, (М61-2);

18. „Заштита ознака географског порекла у међународном, европском и српском

праву“, назив скупа : Октобарски правнички дани, Бања Лука (октобар 2011.

године), Правна ријеч, 29/2011, 133–152, UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-

0272 (М61-2);


8

19. „Избори за Европски парламент“, Избори у домаћем и страном праву (ур. О.

Николић, В. Ђурић), Институт за упоредно право, Београд 2012, 162–178, UDK

342.8(082), ISBN 978-86-80059-78-5, COBISS.RS-ID 189726476, (М44-2);

20. „Процес стабилизације и придруживања – глобални политички оквир за

преговоре ЕУ са земљама Западног Балкана“, Хармонизација законодавства

Републике Србије са правом Европске уније (ур. Д. Димитријевић, Б. Миљуш),

Институт за међународну политику и привреду, Институт за упоредно право и

Фондација Ханс Зајдел, Београд 2012, 204–219, ISBN 978-86-7067-164-5,

COBISS.SR-ID 190122764, (М44-2);

21. „Заштита ознака географског порекла“, Усклађивање права Републике Србије са

правним тековинама ЕУ – приоритети, проблеми, перспективе (ур. А. Рабреновић,

Ј. Ћеранић), Институт за упоредно право, Београд 2012, 55–74, UDK 340.137(4-

672EU:497.11)(082), ISBN 978-86-80059-85-3, COBISS.RS-ID 195722508, (М44-2);

22. „Предлог новог система заштите проналазака у ЕУ – патент Уније“, Право и

привреда, 7-9/2012, 356–371, UDK 347.7, ISSN 0354-3501, (М51-3);

23. „Правни аспекат Уговора о стабилности, координацији и управљању у

Економској и монетарној унији“, Правни живот, 12/2012, 461-476, UDK 34

(497.11) (05), ISSN 0350-0500, (М51-3);

24. „Предлог јединственог поступка рeшавања патентних спорова у ЕУ“, Страни

правни живот, 3/2012, 161–172, UDK 34. 771 (4-672 ЕU), ISSN 039 2138, (М51-3);

25. „Правна природа ЕУ на основу Уговора из Лисабона“, назив скупа: XVIII

Будвански правнички дани – Актуелна питања савременог законодавства, Зборник

радова са Саветовања правника, Будва, 11–15. јун 2012, Савез удружења правника

Републике Србије и Републике Српске, Београд 2012, 303–318, UDK 340.134

(497.11) (082), ISBN 978-86-7542-099-6, (М61-2);

26. „Патент Уније: актуелна питања и перспективе“, назив скупа: Октобарски

правнички дани, Бања Лука (октобар 2012. године), Правна ријеч, 33/2012, 157–171,

UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-0272 (М61-2);


27. „Serbia on the Path towards the European Union: History, Problems, Priorities and

Perspectives“, European Neighborhood Policy – Survey and Perspectives (eds. A.

Kellerhals, T. Baumgartner), 5th

Network Europe Conference, Jerusalem, 20th

–23rd

9

October 2013, Europa Institut at the University of Zurich, Zurich 2013, 289-313, ISBN

978-3-7255-7027-0, (М31-3);

28. „Парламентарна контрола сектора одбране“, Правни механизми спречавања

корупције у земљама Југоисточне Европе са посебним освртом на сектор одбране

(ур. А. Рабреновић), Институт за упоредно право, Београд 2013, 37–65, UDK

343.85:343.352(4-12)(082), ISBN 978-86-80059-92-1, COBISS.SR-ID 203844364,

(М44-2);

29. „Француски државни савет“, Увод у право Француске (ур. О. Николић), Правни

факултет у Београду и Институт за упоредно право, Београд 2013, 121–138, UDK

34(44)(082), ISBN 978-86-7630-474-5, COBISS.SR-ID 203822604, (М44-2);

30. „Унитарни патент – европски патент са унитарним дејством“, Право и

привреда, 4-6/2013, 762–778, UDK 347.7, ISSN 0354-3501, (М51-3);

31. „Институт европског грађанства – актуелна питања и перспективе“, Правни

живот, 12/2013, 327–341, UDK 34 (497.11) (05), ISSN 0350-0500, (М51-3);

32. „Јединствени патентни суд – нови правосудни орган за решавање спорова у

вези са европским и унитарним патентом“, Страни правни живот, 3/2013, 121–

135, UDK 34. 771 (4-672 ЕU), ISSN 039 2138, (М51-3);

33. „Први Конгрес Европског Савеза – покушај успостављања Европске

федерације“, Ревија за европско право, 1/2013, 81–96, UDK 342(4-672EU), ISSN

1450-7986, (М53-1);

34. „Механизам ближе сарадње као институционализовани облик диференциране

интеграције“, Криза Европске уније (ур. С. Самарџић, И. Радић Mилосављевић),

Зборник радова са скупа националног значаја на Факултету политичких наука (јун

2012. године), Службени гласник, Београд 2013, 133–146, UDK 341.241.8(4-

672EU)(082), ISBN 978-86-519-1730-4, COBISS.SR-ID 199120908, (M61-2);

35. „Место европског грађанина на политичкој сцени ЕУ на основу Уговора из

Лисабона“, Европски грађанин у времену кризе (ур. С. Самарџић, И. Радић

Милосављевић), Зборник радова са скупа националног значаја на Факултету

политичких наука (јун 2013. године), Факултет политичких наука, Београд 2013,

41–55, UDK 316.73(4-672EU)(082), ISBN 978-86-84031-67-1, COBISS.SR-ID

205232652, (М61-2);

36. „Идеја Европског Државног Савеза у делима професора Живојина М.

Перића“, назив скупа: XIX Будвански правнички дани – Актуелна питања

савременог законодавства, Зборник радова са Саветовања правника, Будва, 12–16.

јун 2013, Савез удружења правника Републике Србије и Републике Српске, Београд

2013, 235–249, UDK 340.134 (497.11) (082), ISBN 978-86-7542-099-6, (М 61-2);

10

37. „Законитост ближе сарадње у области унитарног патента – случај Шпанија и

Италија против Савета“, назив скупа : Октобарски правнички дани, Бања Лука

(октобар 2013. године), Правна ријеч, 37/2013, 111–126, UDK 34.217.013(4)061.EU,

ISSN: 1840-0272 (М61-2);


38. „The Eastern Partnership and the European Integration Process from the Serbian

Perspective”, The Eastern Partnership of the EU – Current Developments and

Perspectives for the European Integration Process (eds. A. Kellerhals, T. Baumgartner),

6th

Network Europe Conference, Tbilisi, 14th

–17th

July 2014, Europa Institut at the

University of Zurich, Zurich 2014, 168–184, (M31-3);

39. „Школовање српских ђака у Француској за време Првог светског рата“, Сто

година од почетка Првог светског рата (ур. Ј. Ћирић, М. Ђорђевић), Институт за

упоредно право, Београд 2014, 459–471, UDK 94(100)”1914/1918”(082), ISBN 978-

86-6411-001-3, COBISS.SR-ID 207561740, (М44-2);

40. „Регулатива Европске уније у области елементарних непогода“, Елементарне

непогоде и вандредне ситуације (ур. Н. Мрвић–Петровић, Д. Тодић, Д. Млађен),

Институт за упоредно право и Криминалистичко полицијска академија, Београд

2014, 69–83, UDK 005.334:502.1(082), ISBN 978-86-6411-005-1, COBISS.RS-ID

211953420, (M44-2);

41. „О успостављању јединственог поступка решавања патентних спорова у

Европи“, Право и привреда, 7-9/2014, 71–84, UDK 347.7, ISSN 0354-3501, (М51-3);

42. „Источно партнерство – преглед и перспективе“, Правни живот, 12/2014, 343–

356, UDK 34 (497.11) (05), ISSN 0350-0500, (М51-3);

43. „Швајцарски референдум о ограничењу миграција из ЕУ: последице на односе

између Швајцарске и ЕУ“, Страни правни живот, 3/2014, 141–155, UDK 34. 771

(4-672 ЕU), ISSN 039 2138, (М51-3);

44. „Режим превођења унитарног патента: проблеми, приоритети и перспективе“, назив скупа : Октобарски птравнички дани, Бања Лука (октобар 2014. године),

Правна ријеч, 37/2014, 671–686, UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-0272, (М61-

2);


11

45. „Примена националних прописа држава чланица ЕУ у оквиру система

унитарне патентне заштите“, Право и привреда, 7-9/2015, 73–87, UDK 347.7,

ISSN 0354-3501, (М51-3);

46. „Билатерални споразуми као алтернатива чланству у Европској унији – са

посебним освртом на швајцарски модел“, назив скупа: XX Будвански правнички

дани – Актуелна питања савременог законодавства, Зборник радова са

Саветовања правника, Будва, 8–12. јун 2015, Савез удружења правника Републике

Србије и Републике Српске, Београд 2015, 239–252, UDK 340.134 (497.11) (082),

ISBN 978-86-7542-099-6, (М61-2);

Послови уредника

47. Усклађивање права Републике Србије са правним тековинама ЕУ –

приоритети, проблеми, перспективе (ур. А. Рабреновић, Ј. Ћеранић), Институт

за упоредно право, Београд 2012, UDK 340.137(4-672EU:497.11)(082), ISBN 978-86-

80059-85-3, COBISS.RS-ID 195722508, (М48-2).

7. Прикази радова др Јелене Ћеранић

Монографије:

1. Облици повезивања држава у Европској унији, Службени гласник и Институт за

упоредно право, Београд 2011; рецензенти: проф. др Бранко М. Ракић, проф. др

Владимир Чоловић, проф. др Александра Чавошки; 322 стране; ISBN 978-86-519-

0875-3, UDK 341.217. (4-672EU), COBISS.SR-ID183341068;

Монографија Облици повезивања држава у Европској унији је у знатној мери, тј.

више од једне трећине, измењена и проширена докторска дисертација др Јелена

Ћеранић. Измене и допуне монографије у односу на докторску дисертацију су веће

од једне трећине јер је у периоду између предаје докторске дисертације (октобар

2009. године) и издавања монографије (јун 2011. године) ступио на снагу Уговор из

Лисабона (1. децембар 2009.) Овим уговором су у великој мери измењене и

допуњене одредбе о ближој сарадњи као институционализованом облику

повезивања држава у Европској унији, што је и тема ове монографије. Питање

успостављања различитих облика повезивања држава унутар Европске уније

последњих година доспело је средиште интересовања, као решење које омогућава

да се Унија шири и прихвата нове државе чланице, које су на различитом степену

развоја, уз истовремено продубљење интеграција у оквиру заједничких политика

ЕУ. Полазећи од тога да је Европска унија превазишла очекивања својих идејних

твораца како у квантитативном, тако и у квалитативном смислу, што је узрок

12

бројних проблема са којима се Унија суочава у свом раду, аутор покушава да

одговори на питање како управљати растућим различитостима и омогућити да

Европска унија, колико год суштински хетерогена била, остане релативно

хомогена. Аутор настоји да потврди хипотезу да диференцираност није крајње, већ

само привремено решење. Захваљујући механизму ближе сарадње, омогућено је да

се Европска унија шири и прихвата под своје окриље нове државе чланице које су

на различитом степену развоја, с једне стране, а да истовремено „старије“ чланице

не чекају, већ продубљују интеграције и развијају сарадње у новим областима, с

друге стране. Стога концепт флексибилности може да се посмтара као фактор који

омогућава да се јединство, на неки начин, очува. Аутор, најпре, испитује порекло

диференциране интеграције, а затим постојеће облике диференциране интеграције.

Након тога, представља механизам ближе сарадње као Уговорима

институционализован облик диференциране интеграције. Исто тако, аутор

анализира биланс и перспективе диференциране интеграције. Напослетку разматра

диференцирану Европску унију као федерацију држава нација. Будући да је реч о

релативно новој области права ЕУ, за одређене стручне појмове нису били усвојени

званични преводи у српском језику. Дакле, поједини термини који се користе у

монографији резултат су настојања самог аутора да, упоредноправном анализом

терминологије утврђене у званичним језицима ЕУ, изнађе најприкладније преводе

на српски језик. С обзиром на оригиналност теме, с једне стране, и иновативност у

погледу терминиологије, с друге стране, несумњиво је да се ради о пионирском

раду у домаћој науци.

2. Унитарни патент, Институт за упоредно право и Правни факултет Универзитета

у Бањалуци, Београд 2015; рецензенти: академик проф. др Витомир Поповић, проф.

др Слободан Марковић, проф. др Душан Поповић; 236 страна; ISBN 978-86-801-86-

07-8, UDK 347.77(4-672EU); COBISS.SR-ID 217937676;

Монографија Унитарни патент представља својеврсну синтезу две области

ауторовог интересовања, а то су: право интелектуалне својине и право Европске

уније. Материја унитарног патента је нова и самим тим недољно истражена област,

не само у домаћој, већ и у страној литератури, што доприноси значају ове

монографије. Данас се у Европи проналазак може заштитити, поред националног

патента, и европским патентом. Конвенцијом о издавању европских патената

установљен је наднационални систем правних норми којима се утврђује поступак

признавања европских патената који непосредно производе дејство у државама

чланицама. Са становишта ЕУ, недостатак постојећег регионалног система

заснованог на Конвенцији о издавању европских патената јесте територијална

ограниченост европског патента само на назначене државе у којима је понаособ

валидиран. Дакле, европски патент заправо представља само сноп националних

патената. Сходно томе, постојећи систем заштите проналазака у Европи није у

складу са основним циљем европских интеграција, а то је успостављање

јединственог тржишта. Овако конципиран систем заштите проналазака не само да

не доприноси повећању економског раста већ представља и озбиљну препреку

европском предузетништву. Значај успостављања јединственог система заштите

проналазака на територији Европских заједница/Европске уније дражаве чланице

13

препознале су још шездесетих година 20. века. Међутим, рад на успостављању

јединственог патентног система одужио се због неслагања земаља у вези са

одређеним аспектима заштите. Након вишедеценијских преговора, државе чланице

ЕУ су 2012. године успеле да постигну споразум о успостављању јединственог

система заштите проналазака у Европској унији. Дана 11. децембра 2012. усвојен је

тзв. „патентни законодавни пакет“ који се састоји од три компоненте: Уредбе о

спровођењу ближе сарадње у области успостављања унитарне патентне заштите,

Уредбе о спровођењу ближе сарадње у области успостављања унитарне патентне

заштите која се тиче превођења и Споразума о Јединственом патентном суду. Овај

споразум је у фебруару 2013. године потписало двадесет пет држава чланица ЕУ.

Две уредбе о унитарној патентној заштити ступиле су на снагу 1. јануара 2014, а

почеће да се примењују када Споразум о Јединственом патентном суду ступи на

снагу, тј. када га ратификује најмање тринаест држава чланица ЕУ (укључујући

Уједињено Краљевство, Немачку и Француску). Упркос томе што систем унитарне

патентне заштите још није почео да се примењује, догађаји који су се одиграли у

периоду од 2012. до јуна 2015. године, трасирали су пут унитарном патенту.

Тренутак који је релативно близу постизања циља, у смислу почетка примене

система унитарне патентне заштите, аутор је препознао као прави да размотри

предности и недостатке, могућности и ризике овог амбициозног пројекта. Аутор

најпре испитује контекст у који ће унитарни патент бити имплементиран, тачније

постојеће системе заштите проналазака у Европи, као и њихове недостатке, тј

разлоге за увођење унитарног патента. Након тога, аутор представља сам поступак

успостављања јединственог система заштите проналазака у ЕУ и све препреке на

том путу. Затим детаљно анализира две уредбе о унитарној патентној заштити, као

и Споразум о Јединственом патентном суду. Аутор у монографији посебну пажњу

посвећује поступцима против унитарне патентне заштите који су се водили пред

Европски судом правде. Напослетку разматра у којој мери је унитарни патент

заиста „унитаран“. У закључку аутор оцењује да ће, упркос свим недостацима,

унитарна патентна заштита представљати напредак у односу на постојећи систем

или ће му бар бити озбиљна алтернатива.

Научни и стручни радови и чланци:


1. „Стратегија регулаторне реформе: Хрватска, Федерација БиХ и Црна Гора“, Право земаља у региону (ур. В. Чоловић), Институт за упоредно право, Београд


176039948;

Рад је посвећен регулаторној реформи као техници поједностављења и побољшања

регулаторне средине. Након уводних напомена о значају регулаторног окружења за

привредни развој, у првом делу рада представљен је извештај Менделкернове

групе. Имајући на уму да ефикасност и транспарентност регулаторног система

14

доприносе остварењу економских циљева Европске уније, на самиту у Лисабону

2000. године образована је Висока консултативна група за бољу регулативу,

познатија као Менделкернова група. Ова група припремила је Извештај о

принципима заједничког метода оцене квалитета регулативе. У другом делу рада

представљена су три примера имплемтенције стратегије регулаторне реформе у

региону, а то су: Хрватска, Федерација Босне и Херцеговине и Црна Гора.

2. „Усклађеност правног система БиХ са стандардима ЕУ у домену заштите од

противправног промета културним добрима“ (коаутор са Весном Ћорић Ерић),



176039948;

У раду се оцењује степен усаглашености постојећег правног система Босне и

Херцеговине у домену забране и спречавања противправног промета културним

добрима са европским и међународним стандардима у тој области. Имајући у виду

захтеве које намећу европске интеграције, у раду се посебан акценат ставља на

анализу усклађености права Босне и Херцеговине са одредбама Уредбе Савета

(ЕЕЗ) бр. 116/2009 о извозу културних добара, Уредбе Комисије (ЕЕЗ) бр. 752/93 о

утврђивању одредаба за спровођење претходно поменуте уредбе и Директиве

Савета (ЕЕЗ) бр. 93/7 о повраћају културних добара незаконито изнесених са

територије држава чланица. Аутори даље истичу фрагментираност, дивергентност

и недовољну транспарентност различитих правних система заштите културних

добара који коегзистирају у Босни и Херцеговини доприносећи на тај начин

правној несигурности. На крају се закључује да је потребно предузети значајне

измене правне регулативе у домену спречавања противправног промета културним

добрима како би се правни систем ускладио са наведеним стандардима ЕУ, као и са

одредбама ратификованих међународних и регионалних инструмената у тој

области којима је Босна и Херцеговина приступила. Аутори такође указују на

потребу приступања Конвенцији UNIDROIT о украденим и противзаконито

извезеним културним добрима како би се изградио што солиднији систем правне

заштите у домену спречавања противправног промета културним добрима.

3. „Полицијска и првосудна сарадња у кривичним стварима унутар Европске

уније“ Сузбијање криминала и европске интеграције (ур. Ж. Никач),

Криминалистичко полицијска академија и Ханс Зајдел фондација, Београд 2010,

370–380, ISBN 9 788670 201675;

У раду се анализира Полицијска и правосудна сарадња између држава чланица у

кривичним стварима (некадашњи 3. стуб ЕУ). Уговором из Мастрихта из 1992.

године Европска унија је образована према тзв. „моделу три стуба“. Након уводних

напомена о развоју полицијске и правосудне сарадње у Европској унији, у првом

делу рада анализиране су новине које су у овој области предвиђене Уговором из

Лисабона. Овај уговор, који је ступио на снагу 1. децембра 2009, садржи велики

број нових решења када је реч о полицијској и правосудној сарадњи у кривичним

стварима. Осим што је укинута тзв. „трипартитна структура ЕУ“, предвиђен је нов

15

начин доношења одлука у овој области, проширене су надлежности Европског суда

правде и националних парламената, омогућено је оснивање канцеларије европског

тужиоца итд. Будући да се полицијска и правосудна сарадња у кривичним стварима

одвија углавном у оквиру агенација које је ЕУ основала у те сврхе, у другом делу

рада представљене су три агенције преко којих се спроводи ова сарадња између

држава чланица ЕУ. То су: Европска полицијска служба (Европол), Европска

агенција за правосудну сарадњу (Евројуст) и Европска правосудна мрежа.

4. „Механизам ближе сарадње – од Уговора из Амстердама до Уговора из


0500;

Концепт диференциране интеграције унутар ЕУ први пут је институционализован

1997. године Уговором из Амстердама. У Оснивачке уговоре унете су одредбе о

ближој сарадњи као механизму који омогућава да одређени број држава чланица

ЕУ успоставља између себе сарадњу и по неким питањима о којима не постоји

сагласност између свих држава чланица ЕУ. Уговор садржи опште одредбе о

ближој сарадњи, као и две посебне одредбе за први и трећи стуб. Уговором из Нице

2001. године ублажени су услови за успостављање ближе сарадње у првом и

трећем стубу и омогућено је успостављање ближе сардање у оквиру другог стуба

ЕУ (али само у области спољне политике, не и у области одбране). С обзиром на

повећање броја држава чланица ЕУ 2004. и 2007. године, Уговором из Лисабона

предвиђена је реформа механизма ближе сарадње. У првом делу рада представљен

је механизам ближе сарадње до ступања на снагу Уговора из Лисабона, тј. одредбе

о ближој сарадњи предвиђене Уговором из Амстердама, а измењене и допуњене

Уговором из Нице. Други део рада посвећен је реформама овог механизма

садржаним у Уговору из Лисабона.

5. „Сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова на основу Уговора из

Лисабона“, Европско законодавство, 33-34/2010, 9–18, UDK 351.741:34.03814,

ISSN 1451-3188;

Рад се бави сарадњом у области правосуђа и унутрашњих послова унутар Европске

уније. Уговор из Лисабона уводи бројне и значајне новине у овој области. Прво,

Уговором из Лисабона укинута је тзв. „трипартитна структура ЕУ“, што значи да је

целокупна материја која се односи на Простор слободе, безбедности и правде у

надлежности Европског суда правде у Луксембургу. Друго, на основу Уговора из

Лисабона, редовни законодавни поступак подразумева доношење одлука

квалификованом већином у Савету и заједничко одлучивање Савета и Европског

парламента о питањима као што су азил, управљање границама и контрола, визе,

имиграција итд. Ипак, и даље је потребна сагласност свих држава чланица када је

реч о осетљивим питањима као што су пасоши, личне карте и полицијска сарадња.

Треће, предвиђено је да се убудуће уредбе, директиве, одлуке и мишљења

употребљавају као правни акти у оквиру Простора слободе, безбедности и правде.

Четврто, у складу са Уговором из Лисабона, улога националних парламената

држава чланица је ојачана посебно када је реч о контроли примене начела

16

субсидијарности. Пето, у циљу борбе против тероризма и организованог криминала

предвиђена је могућност оснивања Канцеларије европског тужиоца.

6. „Шенгенска сарадња као део правног поретка Европске уније“, назив скупа :

Октобарски правнички дани, Бања Лука (октобар 2011. године), Правна ријеч,

25/2010, 501–517, UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-0272;

У раду се анализира сарадња успостављена у области слободе кретања лица,

познатија као Шенгенска сарадња. Реч је о сарадњи започетој ван

институционалног оквира Европске уније, која је касније интегрисана у Оснивачке

уговоре и на тај начин је постала део правног поретка ЕУ. Након уводних напомена

о разлозима покретања ове сарадње, у првом делу рада размотрене су правне

основе Шенгенске сарадње, тј. Споразум из Шенгена и Конвенција о примени

Споразума из Шенгенa. Посебна пажња посвећена је интеграцији Шенгенске

сарадње у правни оквир ЕУ. У другом делу рада аутор анализира последице

укључења тековина Шенгена у правни поредак ЕУ, које се огледају у специфичном

положају појединих држава у оквиру ове сарадње. С једне стране, реч је о

дерогацијама које су успостављене у корист одређених држава чланица Уније, а с

друге стране, о тзв. спољној димензији Шенгенске сарадње, тј. положају појединих

држава које нису чланице ЕУ, али учествују у сарадњи.


7. „Differentiated integration – a good solution for the increasing EU heterogeneity”, Multi-speed Europe (eds. A. Kellerhals, T. Baumgartner), 4

th Network Europe

Conference, Chisinau, 20th

–23rd

, September 2011, Europa Institut at the University of

Zurich, Zurich 2011, 1–36, ISBN 978-3-7255-6670-9;

Рад представља покушај да се укаже да је концепт диференциране интеграције

добро решење за растућу хетерогеност унутар Европске уније. Стога аутор анализу

диференциране интеграције започиње испитивањем порекла диференцираности у

оквиру европских интеграција. С обзиром на то да је један од највећих проблема

диференциране интеграције недовољна прецизност у вези са терминологијом која

се користи у теорији и пракси, посебна пажња у раду посвећена је дефинисању

категорија и успостављању дефиниција за различте облике флексибилне

(диференциране) интеграције. Уговором из Амстердама први пут је

институционализован концепт диференцираности у виду одредби о ближој

сарадњи. С обзиром на то да су услови за покретање ближе сардање предвиђени

Уговором из Амстердама били доста строги, они су измењени и допуњени најпре

Уговором из Нице, а затим и Уговором из Лисабона.

8. „Политички систем и подела надлежности у Савезној Републици Немачкој“, Увод у право Немачке (ур. М. Васиљевић, В. Чоловић), Правни факултет

Универзитета у Београду и Институт за упоредно право, Београд 2011, 54–71, UDK

34(430)(082), ISBN 978-86-80059-74-7, COBISS.SR-ID 186834956;

17

У раду се анализира политички систем и подела надлежности у Савезној

Републици Немачкој. Након кратких уводних напомена о историјату ове земље, у

првом делу рада анализирана је хоризонтална расподела надлежности, тј. подела на

законодавну, извршну и судску власт. Посебна пажња посвећена је законодавној

власти, односно Парламенту (Bundestagu) и Савезном већу (Bundesratu) и њиховом

односу приликом доношења одлука. У оквиру другог дела испитана је вертикална

подела надлежности у Савезној Републици Немачкој, тј. подела између Савезне

државе, покрајина, регија и општина. У трећем делу рада размотрено је како је

пренос неких овлашћења на Европску унију утицао на надлежности покрајина,

другим речима како је регулисано учешће покрајина у доношењу одлука на

европском нивоу.

9. „Полицијска сарадња унутар Европске уније као простора слободе,

безбедности и правде“, Сузбијанје криминала у оквиру међународне полицијске

сарадње (ур. Ж. Никач), Криминалистичко полицијска академија и Ханс Зајдел

фондација, Београд 2011, 59–68, UDK 341.456(082), ISBN 978-86-7029-199-6,

COBISS.SR-ID 187612940;

Рад се бави полицијаском сарадњом унутар Европске уније као простора слободе,

безбедности и правде. Након уводних напомена о значају ове области права ЕУ,

први део посвећен је одредбама Уговора из Лисабона о Простору слободе,

безбедности и правде у оквиру кога се поштују основна права и различитост

правних система и традиција држава чланица. У другом делу рада размотрене су

најзначајније одредбе о полицијској сарадњи предвиђене Уговором из Лисабона.

Полицијском сарадњом унутар ЕУ обухваћени су сви надлежни органи држава

чланица, укључујући полицијске, царинске и друге надлежне службе из законски

утврђеног репресивног система, специјализоване за област превенције или

откривања кривичних дела и вођење истрага у тој области. Посебна пажња у раду

посвећена је могућности покретања механизма ближе сарадње у оквиру полицијске

сарадње ЕУ. У трећем делу рада представљене су основне карактеристике

Европске полицијске службе (Европол) чији је задатак да подржава активности

полицијских органа и других служби из репресивног система држава чланица, као

и њихову међусобну сардању у области превенције и борбе против озбиљних

криминалних активности које погађају две или више држава чланица, тероризма и

облика криминала који наноси штету заједничком интересу ЕУ из неке од њених

политика.

10. „Ближа сарадња држава чланица ЕУ у кривичној области“, Европске

интеграције и међународна кривичноправна сарадња (ур. Ј. Ћирић, С. Бејатовић),

Институт за упоредно право и Српско удружење за кривичноправну теорију и

праксу, Београд 2011–2012, 69–81, UDK 341.232:343.85(4)(082), ISBN 987-86-

80059-79-2, COBISS.SR–ID 190735884;

У раду се анализира могућност успостављања ближе сарадње између држава

чланица ЕУ у кривичној области. Након уводних напомена о развоју Европске

18

уније, први део рада посвећен је самом механизму ближе сарадње. У другом делу

размотрена је правосудна сарадња у кривичној области у ЕУ. Најпре је

представљен развој сарадње између држава чланица ЕУ у кривичној области, а

након тога су испитане одредбе Уговора из Лисабона у вези са успостављањем

ближе сарадње у оквиру правосудне сарадње у кривичној области. Предвиђено је

да се ближа сарадња може покренути у три случаја. Прво, у мери у којој је то

потребно, може се утврдити минимум правила за међусобно признање пресуда и

судских одлука, као и за сарадњу полицијских и судских органа у кривичној

области која има прекограничну димензију. Приликом утврђивања тог минимума

правила води се рачуна о разликама између традиција и правних система држава

чланица. Друго, када се покаже да је потребно приближити законске и подзаконске

одредбе из кривичног права држава чланица да би се осигурало ефикасно

спровођење политике ЕУ у области која је предмет мера хармонизације,

директивама се може утврдити минумум правила за дефинисање кривичног

прекршаја и санкција у тој области. Треће, за борбу против преступа који погађају

финансијске интересе Уније, Савет може основати Европско тужилаштво у оквиру

Евројуста. У сва три случаја, уколико није постигнута сагласност међу државама

чланицама ЕУ, најмање девет држава чланица може покренути ближу сардању.

11. „Институционални оквир спољне политике ЕУ на основу Уговора из


0500;

Уговором из Лисабона, који је ступио на снагу 1. децембра 2009, унете су значајне

новине у област Спољне политике и заједничке безбедности ЕУ. Иако је овим

уговором формално укинута тзв. „трипартитна структура ЕУ“ и „избрисане“

разлике међу стубовима, сарадња у оквиру спољне политике и заједничке

безбедности задржала је низ специфичности. Реформа у овој области односи се, пре

свега, на сам институционални оквир за вођење спољне политике ЕУ. Приликом

анализе институционалног оквира спољне политике ЕУ на основу Уговора из

Лисабона, у првом делу рада представљене су надлежности председника Европског

савета. Посебна пажња посвећена је односу између председника Европског савета и

Високог представника Уније за спољне послове и политику безбедности и

председника Комисије. У другом делу размотрене су надлежности Виског

представника Уније. Трећи део рада посвећен је Европској служби за спољне

односе чије је оснивање омогућено управо Уговором из Лисабона, а која је почела

са радом 1. децембра 2010. Захваљујући реформама предвиђеним Уговором из

Лисабона, Европска унија је 2011. године добила статус посматарча у Генералној

скупштини УН, чему је посвећен четврти део рада.

12. „Примена механизма ближе сарадње у области патентног права ЕУ“, Страни

правни живот, 3/2011, 113–122, UDK 34. 771 (4-672 ЕU), ISSN 039 2138;

У раду се испитује примена ближе сарадње у области патентног права ЕУ. Након

уводних напомена о самом механизму ближе сарадње, први део рада посвећен је

поступку заштите проналазака на основу Конвенције о издавању европских

19

патената. У другом делу представљен је предложени систем заштите проналазака у

ЕУ применом механизма ближе сарадње. Нови систем састоји се од две уредбе:


заштите и Уредбе о спровођењу ближе сарадње у области успостављања унитарне

патентне заштите која се тиче превођења. Посебна пажња посвећена је

предностима заштите проналазака у ЕУ применом овог новог система. У оквиру

трећег дела рада размотрена је могућност успостављања новог система решавања

патентних спорова унутар ЕУ.

13. „Нови прописи о акредитацији и тржишном надзору у Европској унији и

Србији“, Право и привреда, 4-6/2011, 487–503, UDK 347.7, ISSN 0354-3501;

У раду се анализира нови законодавни оквир у области слободног промета робе

који се састоји од Уредбе о захтевима за акредитацију и тржишни надзор за

трговање производима и Одлуке о заједничком оквиру за трговање производима.

Након уводних напомена о важности ове области европског законодавства која се

традиционално назива „техничка хармонизација“, у првом делу рада размотрен је

развој унутрашњег тржишта од оснивања Европских заједница до данас. У другом

делу рада анализиране су најзначајније одредбе Уредбе о захтевима за

акредитацију и тржишни надзор. Посебна пажња посвећена је контроли производа

који улазе на тржиште која представља новину у законодавству ЕУ. У трећем делу

рада укратко је приказано на који начин су питања акредитације и тржишног

надзора регулисана у Србији.

14. „Перманентна структурисана сарадња у оквиру политике безбедности и

заједничке одбране Европске уније“, Европско законодавство, 35-36/2011, 184–

191, UDK 340.134:061.1, ISSN 1451-3188;

У раду се анализира перманентна структирисана сарадња у Европској унији.

Перманентна структурисана сарадња се сматра специфичним обликом ближе

сарадње у оквиру Политике безбедности и заједничке одбране ЕУ. На основу

Уговора из Лисабона Политика безбедности и заједничка одбрана представљају

саставни део Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ. Она обезбеђује Унији

оперативну способност са ослонцем на цивилна и војна средства. Унија може да

употреби та средства у мисијама које води изван Уније ради очувања мира,

спречавања конфликата и јачања међународне безбедности, у складу са основним

принципима садржаним у Повељи Уједињених нација. Она извршава те задатке

средствима која јој ставе на располагање државе чланице. Једна од најзначајнијих

новина предвиђених Уговором из Лисабона јесте могућност успостављања

перманентне структурисане сарадње у оквиру ЕУ. Државе чланице које испуњавају

захтевније критеријуме у погледу војних капацитета и које су, с обзиром на

највише захтеве који се постављају пред мисије, ушле у међусобно чвршће обавезе,

успостављају перманентно структурисану сарадњу у оквиру Уније.

20

15. „Уредба Савета 510/2006 о заштити географских ознака и имена порекла за

пољопривредне и прехрамбене производе“, Европско законодавство, 37-38/2011,

188–197, UDK 631.155, ISSN 1451-3188;

У раду је детаљно представљена Уредба Савета (ЕЗ) бр. 510/2006 о заштити

географских ознака и имена порекла за пољопривредне и прехрамбене производе.

Ова уредба предвиђа одредбе за пољопривредне и прехрамбене производе

(искључујући вина, осим винског сирћета) са географски одређеног подручја.

Уколико постоји веза између карактеристика одређених производа и њиховог

географског порекла, они се могу заштити било као географске ознаке или као

имена порекла. Коришћење одговарајућих симбола на етикетама тих производа

омогућава потрошачима јасне и прецизне информације о пореклу производа.

Увођење заштите географском ознаком и именом порекла такође је значајно за

развој економије у руралним подручјима. На тај начин се, с једне стране,

повећавају приходи пољопривредних произвођача, а с друге стране, задржава

становништво да не напушта подручја, односно регије које су удаљеније и у којима

су услови за живот неповољни.

16. „Институционална структура Европске уније након ступања на снагу

Уговора из Лисабона“, Српска правна мисао, 44/2011, 53–68, UDK 34(05), ISSN

1840/0493;

Рад се бави институционалном структуром ЕУ после ступања на снагу Уговора из

Лисабона. Након кратких уводних напомена о разлозима за спровођење

институционалне реформе, први део рада посвећен је новинама у вези са начином

рада три центране институције ЕУ које чине тзв. „институционални троугао“. То

су: Европски парламент (као представник интереса европских грађана), Савет

министара (као представник интереса држава чланица) и Европска комисија (као

предстваник интереса саме Уније). Посебна пажња посвећена је

институционализацији Европског савета који је Уговором из Лисабона први пут

добио статус институције ЕУ. У оквиру другог дела рада анализиране су две нове

функције предвиђене Уговоорм из Лисабона. Једна је председник Европског савета

(који се бира на период од две и по године), а друга је Високи представник Уније за

спољне послове и политику безбедности.

17. „Специфичан правни положај појединих држава чланица ЕУ у оквиру

Економске и монетарне уније“, назив скупа: XVII Будвански правнички дани –

Актуелна питања савременог законодавства, Зборник радова са Саветовања

правника, Будва, 12–16. јун 2011, Савез удружења правника Републике Србије и

Републике Српске, Београд 2011, 299–311, UDK 340.134 (497.11) (082), ISBN 978-

86-7542-099-6, (М61-2);

Економска и монетарна унија (ЕМУ), успостављена Уговором из Мастрихта 1992.

године, представља процес којим државе чланице ЕУ усклађују своје економске и

монетарне политике са циљем увођења јединствене монете – евра. С обзиром на

сложеност ЕМУ, овакав облик повезивања и сарадње држава чланица ЕУ, као и

специфичан положај који уживају поједине државе, може се сагледати из

21

различитих углова (економије, финансија, права итд.). У складу са предметом

истраживања овог рада, анализа специфичног положаја појединих држава чланица

у оквиру треће фазе ЕМУ ограничена је само на правни аспекат. Најпре је

представљен правни положај држава чланица које не учествују у трећој фази ЕМУ

зато што не испуњавају критеријуме конвергенције – државе чланице које су

предмет изузећа. Након тога је размотрен правни положај две државе чланице ЕУ

које су одбиле да пређу у трећу фазу ЕМУ и имају специјалан статус на основу кога

уживају унапред одређене дерогације (одступања). На крају је испитано на који

начин се неучешће појединих држава чланица ЕУ у трећој фази ЕМУ одражава на

функционисање ЕМУ.

18. „Заштита ознака географског порекла у међународном, европском и српском

праву“, назив скупа : Октобарски правнички дани, Бања Лука (октобар 2011.

године), Правна ријеч, 29/2011, 133–152, UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-

0272 (М61-2);

У раду се анализира заштита ознака географског порекла у међународном,

европском и српском праву. Заштита ознака географског порекла еволуирала је на

различите начине у складу са развојем националних и међународних

законодавстава. Оснивањем и развојем Европске уније, појавио се посебан систем

заштите ознака географског порекла унутар саме Уније. Након уводних напомена о

пореклу и развоју идеје о заштити ознака географског порекла производа, у првом

делу рада представљени су међународни правни инструменти којима се гарантује

заштита ознакама географског порекла, а који су донети од краја 19. века до данас.

У оквиру другог дела рада размотрена је заштита ознака географског порекла у

Европској унији. Посебна пажња посвећена је Уредби Савета (ЕЗ) бр. 510/2006 о

заштити географских ознака и имена порекла за пољопривредне и прехрамбене

производе. У трећем делу рада испитане су одредбе новог Закона о географским

ознакама порекла производа који је усвојен 2010. године у Србији.


19. „Избори за Европски парламент“, Избори у домаћем и страном праву (ур. О.

Николић, В. Ђурић), Институт за упоредно право, Београд 2012, 162–178, UDK

342.8(082), ISBN 978-86-80059-78-5, COBISS.RS-ID 189726476;

Рад је посвећен изборима за Европски парламент. Овај парламент чини 736

посланика и они представљају највеће наднационално бирачко тело у историји (375

милиона грађана са бирачким правом 2009. године) и друго по величини

демократско бирачко тело на свету (после Индије). Европски парламент се бира на

општим непосредним изборима, сваких пет година од 1979. године. Након уводних

напомена о развоју Европског парламента од саветодавног тела Европске заједнице

за угаљ и челик до органа одлучивања ЕУ равноправног са Саветом, у првом делу

рада су размотрени прописи који се примењују приликом избора посланика за

22

Европски парламент. Посебна пажња посвећена је броју места и расподели мандата

у Парламенту између држава чланица ЕУ. У другом делу рада, аутор представља

европске политичке партије и посланичке групе које се, у Европском парламенту,

формирају према идеолошким опредељењима, а не према националној

припданости. Трећи део рада посвећен је вођењу предизборне кампање у ЕУ у

циљу повећања излазности грађана на изборе за Европски парламент.

20. „Процес стабилизације и придруживања – глобални политички оквир за

преговоре ЕУ са земљама Западног Балкана“, Хармонизација законодавства

Републике Србије са правом Европске уније (ур. Д. Димитријевић, Б. Миљуш),

Институт за међународну политику и привреду, Институт за упоредно право и

Фондација Ханс Зајдел, Београд 2012, 204-219, ISBN 978-86-7067-164-5,

COBISS.SR-ID 190122764;

У раду се анализира Процес стабилизације и придруживања (ПСП) као глобални

политички оквир за преговоре Европске уније са земљама Западног Балкана. Након

уводних напомена о самим терминима Балкан, Западни Балкан и Југоисточна

Европа, у првом делу рада представљено је покретање Процеса стабилизације и

придруживања. Посебна пажња посвећена је односу између ПСП-а и Пакта за

стабилност за Југоисточну Европу. У другом делу рада размотрено је спровођење

ПСП-а, чији је основни циљ закључење Спораума о стабилизацији и

придруживању (ССП). Споразуми о стабилизацији и придруживању представљају

специфичан тип уговора о придруживању који се разликује од тзв. европских

уговора које је ЕУ својевремено закључивала са земљама централне и источне

Европе. Европски уговори су синоними за уговоре о предприступању, док ССП

омогућавају овим земљама специфичан положај, али не доводе нужно до

приступања Унији. Држава потписница само добија могућност да поднесе

кандидатуру за приступање ЕУ. ПСП представља дугорочан процес који траје од

тренутка покретања, па све до добијања статуса званичног кандидата и отварања

преговора о приступању. Оног тренутка када држава добије статус званичног

кандидата, она излази из ПСП-а и отварају се преговори о приступању којима је

посвећен трећи део овог рада.

21. „Заштита ознака географског порекла“, Усклађивање права Републике Србије са

правним тековинама ЕУ – приоритети, проблеми, перспективе (ур. А. Рабреновић,

Ј. Ћеранић), Институт за упоредно право, Београд 2012, 55–74, UDK 340.137(4-

672EU:497.11)(082), ISBN 978-86-80059-85-3, COBISS.RS-ID 195722508;

Географско порекло појединих врста робе побуђује код потрошача одређене

представе о квалитету робе. Када географско порекло препоручује ту робу

потрошачима, она се брже, лакше и масовније продаје. То је основни разлог

заинтересованости учесника у привредном промету за ознаке географског порекла.

Ознакама географског порекла обележавају се природни, пољопривредни и

прехрамбени производи, индустријски производи, производи домаће радиности,

као и услуге, чији су квалитет и посебна својства условљени географским

подручјем са кога потичу. Република Србија је богата различитим природним,

23

пољопривредним, прехрамбеним производима који се производе у неразвијеним

руралним подручјима. Ипак, за разлику од произвођача хране у Европској унији

који су економски интерес препознали у заштити својих производа ознакама

географског порекла, српски произвођачи, много мање користе овај вид заштите.

Стога адекватан систем заштите ознака географског порекла, усаглашен са

европским и светским стандардима, представља значајан економски и привредни

потенцијал за развој руралних подручја у Републици Србији и обезбеђује

конкурентност домаћих пољопривредних и прехрамбених производа и на

европском и на светском тржишту.

22. „Предлог новог система заштите проналазака у ЕУ – патент Уније“, Право и

привреда, 7-9/2012, 356-371, UDK 347.7, ISSN 0354-3501, (М51-3);

У раду се анализира нови систем заштите проналазака у ЕУ предвиђен Предлогом

уредбе Европског парламента и Савета о спровођењу ближе сарадње у области

успостављања заштите патентом Уније и Предлогом уредбе Савета о спровођењу

ближе сарадње у области успостављања заштите патентом Уније која се тиче

превођења. Након уводних напомена о развоју идеје о успостављању новог система

заштите проналазака у ЕУ, први део рада је посвећен европском патенту, пошто

патент Уније почива на систему заштите Европског завода за патенте. У другом

делу рада је представљен патент Уније предложен двема уредбама. Посебна пажња

посвећена је предностима система заштите патентом Уније у односу на систем који

се примењује у оквиру Европског завода за патенте. У трећем делу рада, аутор

разматра нека спорна питања у вези са патентом Уније, као што су режим

превођења, легалност покретања ближе сарадње и предложени суд за патентне

спорове.

23. „Правни аспекат Уговора о стабилности, координацији и управљању у

Економској и монетарној унији“, Правни живот, 12/2012, 461–476, UDK 34

(497.11) (05), ISSN 0350-0500;

Криза Економске и монетарне уније (ЕМУ) представља највећи проблем са којим

се ЕУ суочила током више од пола века постојања. Први знаци кризе, која се

манифестује као дужничка криза већег броја земаља, појавили су се средином 2008.

године. Две највеће економије ЕУ, Француска и Немачка, постигле су договор о

основним елементима новог концепта управљања еврозоном и пооштравању

буџетске дисциплине како би се сузбила дужничка криза. На самиту у марту 2012.

године, двадесет пет држава чланица ЕУ усвојило је Уговор о стабилности,

координацији и управљању у ЕМУ, док су две земље, Уједињно Краљевство и

Република Чешка, одбиле да га потпишу. Имајући у виду вишеслојност овог

уговора, он се може сагледати из различитих углова: економије, права, финансија,

итд. У овом раду аутор се ограничава само на правни аспекат, покушавајући да

расветли неке специфичности уговора као инструмента међународног права у

контексту права ЕУ. У првом делу рада размотрен је однос Уговора и права ЕУ. У

оквиру другог дела испитане су неке правне карактеристике Уговора. Посебна

пажња посвећена је правној природи овог уговора, који обједињује елементе

24

међународног и комунитарног права. У трећем делу рада представљена је улога

институција ЕУ на основу Уговора о стабилности, координацији и управљању, пре

свега улога Европског суда правде и Европске Комисије.

24. „Предлог јединственог поступка рeшавања патентних спорова у ЕУ“, Страни

правни живот, 3/2012, 161–172, UDK 34. 771 (4-672 ЕU), ISSN 039 2138;

У раду се анализира Предлог јединственог поступка решавања спорова у вези са

европским патентом и патентом Уније. Након уводних напомена о разлозима за

предлагање оваког поступка решавања патентних спорова у ЕУ, први део рада

посвећен је Суду за европски патент и патент Уније. Предлог споразума о суду за

европски патент и патент Уније представља трећи део тзв. „патентног законодавног

пакета“, уз Предлог уредбе о спровођењу ближе сардање у области успостављања

заштите патентом Уније и Предлог уредбе о спровођењу ближе сардање у области

успостављања заштите патентом Уније која се тиче превођења. Посебна пажња у

раду посвећена је анализи усклађености Предлога споразума о суду за европски

патент и патент Уније са Уговорима ЕУ. У другом делу рада размотрена је улога

Европског суда правде у оквиру предложеног јединственог поступка решавања

патентних спорова у ЕУ. Након што је Европски савет, крајем јуна 2012. године,

донео одлуку да се из Уредбе о спровођењу ближе сарадње у области

успостављања заштите патентом Уније уклоне чланови који се тичу надлежности

Европског суда правде, Европски парламент је, оценивши овај потез нелегалним,

одложио гласање о Уредби. Стога је будућност предложеног јединственог поступка

решавања патентних спорова у ЕУ и даље неизвесна.

25. „Правна природа ЕУ на основу Уговора из Лисабона“, назив скупа: XVIII

Будвански правнички дани – Актуелна питања савременог законодавства, Зборник

радова са Саветовања правника, Будва, 11–15. јун 2012, Савез удружења правника

Републике Србије и Републике Српске, Београд 2012, 303–318, UDK 340.134

(497.11) (082), ISBN 978-86-7542-099-6;

Од оснивања Европских заједница па све до данас, води се расправа о правној

природи овог специфичног облика организовања држава. Европска унија

представља јединствени и у правној историји до сада непознати облик повезивања

држава. Стога је њену правну природу тешко дефинисати и сврстати је у неку од

постојећих категорија. Један део доктрине сматра да ова специфична форма

организовања држава чланица, упркос одређеним етатистичким одликама, има

претежно карактеристике међународне организације. Други део доктрине је, пак,

мишљења да се ЕУ приближава концепту државе – федералне државе. Последњих

година, све је више присталица тзв. средњег решења, на основу кога ЕУ није ни

класична међународна организација, ни држава, већ осцилира између ове две

категорије. Захваљујући концепту федерације, који синтетизује међудржавне и

интегративне карактеристике у једну атипичну структуру, могуће је донекле

одредити правну природу ЕУ. Аутор правну природау ЕУ испитује на основу три

претпоставке: 1) да је ЕУ више од међународне организације; 2) да је ЕУ мање од

државе и 3) да је ЕУ на пола пута између међународне организације и државе, тј. да

25

представља федерацију. На крају, анализом одредби Уговора из Лисабона, аутор

размотра да ли се овим уговорима искристалисала једна форма федерализма,

односно, у којој мери правни систем ЕУ, заснован на Оснивачким уговорима,

оживљава концепт федерације држава нација.

26. „Патент Уније: актуелна питања и перспективе“, назив скупа : Октобарски

правнички дани, Бања Лука (октобар 2012. године), Правна ријеч, 33/2012, 157–171,

UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-0272;

У раду се анализирају актуелна питања и перспективе предложеног система

заштите проналазака патентом Уније. Након уводних напомена о разлозима за

успостављање патента Уније, у првом делу рада су представљене најзначајније

одредбе Предлога уредбе Европског парламента и Савета о спровођењу ближе

сарадње у области успостављања заштите патентом Уније и Предлога уредбе

Савета о спровођењу ближе сарадње у области успостављања заштите патентом

Уније која се тиче превођења. Посебна пажња посвећена је режиму превођења и

механизму ближе сарадње. У оквиру другог дела рада, аутор разматра веома

спорно питања у вези са патентом Уније, а то је успостављање Суда за патентне

спорове и његов однос са Европским судом правде. Европски савет је крајем јуна

донео одлуку да се из Уредбе о патенту Уније обришу чланови који се тичу

надлежности Европског суда правде. Европски парламент је оценио овај потез као

нелегалан и одложио гласање. Стога је трећи део рада посвећен перспективама

патента Уније.


27. „Serbia on the Path towards the European Union: History, Problems, Priorities and

Perspectives“, European Neighborhood Policy – Survey and Perspectives (eds. A.

Kellerhals, T. Baumgartner), 5th

Network Europe Conference, Jerusalem, 20th

–23rd

October 2013, Europa Institut at the University of Zurich, Zurich 2013, 289–313, ISBN

978-3-7255-7027-0;

Овај рад представља покушај да се илуструју веома компликовани односи између

Србије и Европске уније у протеклих петнаест година. Важно је приметити да је у

току Процеса стабилизације и придруживања, Србија, као држава, променила свој

статус и званично име три пута. После демократских промена у октобру 2000.

године, односи између ЕУ и Србије, као дела Савезне Републике Југославије,

почели су да се нормализују. Савезна Република Југославија формално је престала

да постоји у јуну 2002. године, а Србија и Црна Гора основале су нову државу,

сукцесора названу Државна заједница Србије и Црне Горе. У октобру 2005. године,

Србија је, као део Државне заједнице, почела преговоре о Споразуму о

стабилизацији и придруживању (ССП). Након референдума у мају 2006. године и

повлачења Црне Горе из Државне заједнице, Србија је наставила пут ка Европској

унији као независна држава, Република Србија. Као таква, она је потписала ССП и

добила статус земље кандидата за чланство у ЕУ, као и датум отврања преговора о

приступању. Што се тиче хармонизације српског законодавства са правним

26

тековинама ЕУ (acquis communautaire), једне од најзначајнијих обавеза коју је

Србија преузела потписивањем ССП-а, анализе указују да, иако је Србија у великој

мери ускладила законодавство са правним тековинама ЕУ, оно се још не примењује

ефикасно у пракси.

28. „Парламентарна контрола сектора одбране“, Правни механизми спречавања

корупције у земљама Југоисточне Европе са посебним освртом на сектор одбране

(ур. А. Рабреновић), Институт за упоредно право, Београд 2013, 37–65, UDK

343.85:343.352(4-12)(082), ISBN 978-86-80059-92-1, COBISS.SR-ID 203844364;

Приликом анализе парламентарне контроле сектора одбране у државама у региону,

аутор истиче да је реч о земљама које су више од пола века живеле у

комунистичком (социјалистичком) друштву, након чега су, почетком деведесетих

година прошле кроз тежак период унутрашњих конфликата. Управо због

посткомунистичког и постконфликтог наслеђа није нимало лако да се сектор

одбране стави под демократску и цивилну контролу. Увођење ефективне и

ефикасне парламентарне контроле сектора одбране веома је сложен процес и

захтева време. Одговорност извршне власти парламенту је у свих седам држава

региона (Бугарска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Хрватска, Бивша

југословенска република Македонија, Косово и Србија) правно уређена на сличан

начин, пре свега путем одредби устава и пословника парламената. Иако је правни

оквир за парламентарну контролу сектора одбране у већини земаља солидно

успостављен, у реалности примена није на одговарајућем нивоу. Будући да су

установљени механизми цивилне контроле сектора одбране нови у систему,

потребно је да прође неки период да би почели да се примњују.

29. „Француски државни савет“, Увод у право Француске (ур. О. Николић), Правни

факултет у Београду и Институт за упоредно право, Београд 2013, 121–138, UDK

34(44)(082), ISBN 978-86-7630-474-5, COBISS.SR-ID 203822604;

У раду се анализира Државни савет, институција установљена Наполеоновим

уставом из 1799. године. Први део рада посвећен је историјском развоју Државног

савета који је, током више од два века постојања, претрпео низ реформи и на

одређени начин еволуирао. У оквиру другог дела рада представљена је

организација Државног савета. У трећем делу разморене су функције Државног

савета које су троструке. Најпре, Државни савет је највиша управна судска

инстанца у земљи. Државни савет је, затим, саветодавни орган француске владе.

Напослетку, Државни савет обавља и тзв. „нове функције“ – израђује студије за

владу и износи јој предлоге, а стара се и о извршењу својих одлука и одлука других

управних судова. Посебна пажња у раду посвећена је начину на који Државни

савет, као саветодавни орган француске владе, доприноси развоју законодавства у

Француској.

30. „Унитарни патент – европски патент са унитарним дејством“, Право и

привреда, 4-6/2013, 762–778, UDK 347.7, ISSN 0354-3501;

27

У раду се разматра нови унитарни патент који представља класичан европски

патент са унитарним дејством. Након уводних напомена о разлозима и поступку

успостављања јединственог система заштите проналазака у ЕУ, у првом делу рада

представљен је тзв. „патентни законодавни пакет“ који се састоји од три

компоненте: Уредбе о спровођењу ближе сарадње у области успостављања

унитарне патентне заштите, Уредба о спровођењу ближе сарадње у области

успостављања унитарне патентне заштите која се тиче превођења и Споразума о

Јединственом патентном суду. У јуну 2012. године Европски савет донео је одлуку

да се Уредба о унитарној патентној заштити измени како би се из њене садржине

уклониле одредбе које се тичу надлежности Европског суда правде. Пар месеци

касније, уместо тих одредби усвојен је амандман на Уредбу. Измене и допуне

Уредбе анализиране су у другом делу рада. Посебна пажња посвећена је

законитости одлуке Европског савета о брисању поменутих одредби. У оквиру

трећег дела рада, аутор најпре разматра мишљење општег правозаступника

Европског суда правде поводом тужбе Шпаније и Италије против одлуке Савета

којом се одобрава покретање ближе сарадње у области успостављања заштите

унитарним патентом, а затим усвајање патентног законодавног пакета.

31. „Институт европског грађанства – актуелна питања и перспективе“, Правни

живот, 12/2013, 327–341, UDK 34 (497.11) (05), ISSN 0350-0500;

Институт европског грађанства уведен је први пут Уговором из Мастрихта. У то

време, деведесетих година 20. века, процес европских интеграција био је на

врхунцу, а Европска унија низала је позитивне резултате на свим пољима. У клими

општег задовољства, покренуте су одређене политике и успостављени поједини

институти у правцу јачања демократског карактера Уније према моделу

националне државе. Један од њих је и европско грађанство (грађанство Уније).

Европско грађанство додаје се националном држављанству, не замењује га.

Значајна улога за успостављање института европског грађанства припада

Европском суду правде. Овај суд је, кроз бројне пресуде, обликовао институт

грађанства Уније и дефинисао његове домете. У оквиру првог дела рада испитана је

улога европских грађана у демократском животу ЕУ на основу Уговора из

Лисабона. У другом делу размотрено је стање европског грађанства у времену

кризе, двадесет година након увођења овог института. Посебна пажња посвећена је

Одлуци да се 2013. година прогласи „Годином европског грађанина“.

32. „Јединствени патентни суд – нови правосудни орган за решавање спорова у

вези са европским и унитарним патентом“, Страни правни живот, 3/2013, 121–

135, UDK 34. 771 (4-672 ЕU), ISSN 039 2138;

У раду је представљен Јединствени патентни суд као нови правосудни орган за

решавање спорова у вези са европским и унитарним патентом. Споразум о

Јединственом патентном суду потписан је у фебруару 2013. године. Након уводних

напомена о успостављању јединственог система заштите проналазака у ЕУ, у

првом делу рада размотрене су препреке на путу успостављања Јединственог

патантног суда. Посебна пажња посвећена је односу између Јединственог

28

патентног суда и Европског суда правде. У оквиру другог дела рада представљене

су најзначајније одредбе Споразума о Јединственом патентном суду, као што су

оне које се односе на надлежности суда, начин избора судија, језика на коме се

води поступак, итд.

33. „Први Конгрес Европског Савеза – покушај успостављања Европске

федерације“, Ревија за европско право, 1/2013, 81–96, UDK 342(4-672EU), ISSN

1450-7986;

Рад је посвећен Првом Конгресу Европског Савеза одржаном 1909. године у Риму.

Циљ Конгреса био је да се отпочне успостављање Европске федерације као јединог

начина да се у Европи осигура трајни мир. На Конгресу је, као представник

Краљевине Србије, учествовао професор др Живојин М. Перић који је имао

запажено излагање. Након уводних напомена о развоју идеје о уједињењу држава

Старог континента, у оквиру првог дела рада представљен је меморандум послат уз

позив на скуп, у коме је повучена паралела између економског и финансијског

стања Европе и Сједињених Америчких Држава. У другом делу анализиран је рад

Конгреса по секцијама. Посебна пажња посвећена је реферату који је имао проф. др

Живојин М. Перић у оквиру правне секције. Аутор, у трећем делу рада, износи

закључке и препоруке Конгреса.

34. „Механизам ближе сарадње као институционализовани облик диференциране

интеграције“, Криза Европске уније (ур. С. Самарџић, И. Радић Mилосављевић),

Зборник радова са скупа националног значаја на Факултету политичких наука (јун

2012. године), Службени гласник, Београд 2013, 133–146, UDK 341.241.8(4-

672EU)(082), ISBN 978-86-519-1730-4, COBISS.SR-ID 199120908;

У раду се анализира ближа сарадња као једно од могућих решења за

превазилажење кризе и наставак напретка ЕУ. Механизам ближе сарадње

представља институционализовани облик диференциране интеграције. Након

уводних напомена о развоју самог концепта диференцираности и разлозима за

његову примену унутар правног поретка ЕУ, у првом делу рада размотрена је

еволуција механизма ближе сарадње, од Уговора из Амстердама до Уговора из

Лисабона. Други део рада посвећен је циљевима механизма ближе сарадње. У

трећем делу аутор испитује Уговор о стабилности, координацији и управљању као

пример диференциране интеграције. Посебна пажња посвећена је могућности

покретања механизма ближе сарадње у спровођењу мера у стварима које су битне

за добро функционисање еврозоне, што је предвиђено и овим уговором.

35. „Место европског грађанина на политичкој сцени ЕУ на основу Уговора из

Лисабона“, Европски грађанин у времену кризе (ур. С. Самарџић, И. Радић

Милосављевић), Зборник радова са скупа националног значаја на Факултету

политичких наука (јун 2013. година), Факултет политичких наука, Београд 2013,

41–55, UDK 316.73(4-672EU)(082), ISBN 978-86-84031-67-1, COBISS.SR-ID

205232652, (М61-2);

29

Рад се бави местом европског грађанина на политичкој сцени ЕУ на основу

Уговора из Лисабона. Институт европског грађанства први пут је предвиђен

Уговором из Мастрихта који је ступио на снагу 1993. године. Овај институт

унапређиван је свим наредним изменама и допунама Оснивачких уговора. Након

уводних напомена о стању европског грађанства двадесет година после увођења

овог института, у првом делу рада представљена је улога европског грађанина као

појединца, који је у политички живот ЕУ укључен директно (непосредно) и

индиректно (посредно). Посебна пажња посвећена је правима и обавезама

европског грађанина предвиђеним Уговором из Лисабона. Поред тога, европски

грађанин учествује у креирању политике ЕУ и као члан цивилног друштва. Како је,

Уговором из Лисабона, цивилном друштву, и формално призната улога у процесу

одлучивања на нивоу Уније, други део рада посвећен је улози европског грађанина

као члана цивилног друштва на политичкој сцени ЕУ.

36. „Идеја Европског Државног Савеза у делима професора Живојина М.

Перића“, назив скупа: XIX будвански правнички дани – Актуелна питања

савременог законодавства, Зборник радова са Саветовања правника, Будва, 12–16.

јун 2013, Савез удружења правника Републике Србије и Републике Српске, Београд

2013, 235–249, UDK 340.134 (497.11) (082), ISBN 978-86-7542-099-6;

Упркос чињеници да је практично остварење интеграционог процеса на европском

тлу започето тек у другој половини 20. века, између Првог и Другог светског рата

идеја о уједињењу држава старог континента доживљава процват. Међу њеним

промотерима био је и професор Правног факултета у Београду, др Живојин М.

Перић. Он се залагао за успостављање Европског Државног Савеза као начина за

обезбеђење трајног мира на Старом континенту. Први део рада посвећен је Првом

Конгресу Европског Савеза на коме је, као представник Краљевине Србије,

учествовао проф. Перић. У оквиру другог дела размотрени су услови, који према

мишљењу проф. Перића, морају бити испуњени да би дошло до оснивања

Европског Државног Савеза. У трећем делу рада анализиране су тешкоће око

политичког организовања Европе на које је он указивао у својим делима. Посебна

пажња посвећена је међународној државној суверености као једној од препрека

формирању Европског Државног Савеза.

37. „Законитост ближе сарадње у области унитарног патента – случај Шпанија и

Италија против Савета“, назив скупа : Октобарски правнички дани, Бања Лука

(октобар 2013. године), Правна ријеч, 37/2013, 111–126, UDK 34.217.013(4)061.EU,

ISSN: 1840-0272;

У раду се анализира законитост ближе сарадње у области успостављања заштите

унитарним патентом. Након уводних напомена о развоју идеје о успостављању

новог система заштите проналазака у ЕУ, први део рада посвећен је разлозима за

покретање ближе сарадње у овој области. Преговори о успостављању јединственог

система заштите проналазака у ЕУ трајали су скоро четрдесет година, а једно од

најспорнијих питања тицало се режима превођења. Најзад, у јулу 2010. године

Комисија је предложила режим превођења унитарног патента у складу са

30

Конвенцијом о европском патенту. Како се две државе чланице, Шпанија и

Италија, нису сложиле са предложеним режимом, осталих двадесет пет земаља

одлучило се за покретање ближе сарадње. Након што је Савет одобрио ближу

сарадњу, Шпанија и Италија су у мају 2011. године поднеле тужбу за поништај

због незаконитости одлуке Савета којом се одобрава покретање ближе сарадње.

Европски суд правде је 16. априла 2013. донео пресуду којом се тужба одбија,

оценивши као неоснованe све аргуменате које су Шпанија и Италија навеле у

тужби. Ова пресуда детаљно је анализирана у другом делу рада.


38. „The Eastern Partnership and the European Integration Process from the Serbian

Perspective”, The Eastern Partnership of the EU – Current Developments and

Perspectives for the European Integration Process (eds. A. Kellerhals, T. Baumgartner),

6th

Network Europe Conference, Tbilisi, 14th

–17th

July 2014, Europa Institut at the

University of Zurich, Zurich 2014, 168–184;

У раду се Источно партнерство и процес европских интеграција земаља које су

обухваћене Источним партнерством сагледава из угла Републике Србије, са

посебним освртом на позицију Републике Србије када је реч о Украјинској кризи.

Први део рада посвећен је односима између Републике Србије и Европске уније у

оквиру процеса европских интеграција, док су у другом делу рада представљени

односи између Републике Србије и Руске федерације. Управо ослањајући се на ове

две врсте билатералних односа, тј. посматрајући кроз призму ове две врсте веза,

аутор у трећем делу рада покушава да образложи неутрални став Републике Србије

када је у питању Украјинска криза и случај анексије Крима.

39. „Школовање српских ђака у Француској за време Првог светског рата“, Сто

година од почетка Првог светског рата (ур. Ј. Ћирић, М. Ђорђевић), Институт за

упоредно право, Београд 2014, 459–471, UDK 94(100)”1914/1918”(082), ISBN 978-

86-6411-001-3, COBISS.SR-ID 207561740;

Рад је посвећен школовању српских ђака у Француској за време Правог светског

рата. Након уводних напомена о начину реализације овог пројекта, у првом делу

рада укратко је описан прелазак ђака преко Албаније и путовање бродовима за

Француску. У оквиру другог дела, анализирана су два правна акта којима је било

уређено школовање српских ђака у Француској: Конвенција о школовању српских

студената, ученика и ученица у француским универзитетима и учитељским

школама и Уредба о школовању и васпитању српске омладине у Француској. У

трећем делу рада представљена је организација школовања српских ђака у оквиру

француског образовног система, а у четвртом делу њихов свакодневни живот у

Француској. Посебна пажња у раду посвећена је образовању студената на

универзитетима широм Француске. Напослетку је размотрен значај и утицај

школовања српских ђака у Француској на развој српског послератног друштва.

31

40. „Регулатива Европске уније у области елементарних непогода“, Елементарне

непогоде и вандредне ситуације (ур. Н. Мрвић–Петровић, Д. Тодић, Д. Млађен),

Институт за упоредно право и Криминалистичко полицијска академија, Београд

2014, 69–83, UDK 005.334:502.1(082), ISBN 978-86-6411-005-1, COBISS.RS-ID

211953420;

У раду се анализира регулатива Европске уније у обалсти елементарних непогода.

Као реакција на велике поплаве у средњој Европи у лето 2002. године, Уредбом

Савета (ЕЗ) бр. 2012/2002 од 11. новембра 2002. основан је Фонд солидарности ЕУ.

Циљ Фонда је да одговори на елементарне непогоде и искаже европску

солидарност са регијама унутар Европе које су погођене елементарним непогодама,

укључујући поплаве, шумске пожаре, земљотресе, олује и суше. Фонд пружа

финансијску помоћ државама чланица ЕУ и земљама које су отпочеле приступне

преговоре у случајевима елементарних непогода већих размера. Држава захтев

предаје Комисији у року од дванаест недеља од када је проузрокована прва штета.

Уредбом (ЕУ) бр. 661/2014 Европског парламента и Савета од 15. маја 2014.

измењена је и допуњена Уредба о Фонду солидарности ЕУ. Новом уредбом

поједностављени су постојећи прописи у смислу да помоћ може бити исплаћена

брже него раније, а државе ће моћи да користе ове погодности од 2015. године.

41. „О успостављању јединственог поступка решавања патентних спорова у

Европи“, Право и привреда, 7-9/2014, 71–84, UDK 347.7, ISSN 0354-3501;

У раду се разматра успостављање јединственог поступка решавања патентних

спорова у Европи. Након уводних напомена о недостацима система заштите

проналазака који се примењује у оквиру Европског завода за патенте (ЕЗП), први

део рада посвећен је покушајима успостављања суда за решавање патентних

спорова у Европи који су претходили Споразуму о јединственом патентном суду.

То су Нацрт споразума о европском патентном спору који је предложио ЕЗП и

Нацрт споразума о суду за европски и унитарни патент који је израдила ЕУ.

Посебна пажња у раду посвећена је Мишљењу 1/09 Европског суда правде у коме

је оцењено да је Нацрт споразума о суду за европски и унитарни патент у

супротности са правом ЕУ. Европска комисија је, у складу са Мишљењем 1/09,

прерадила Нацрт споразума у нови текст под називом Предлог споразума о

Јединственом патентном суду (ЈПС), који је представљен у другом делу рада. Овај

предлог је у фебруару 2013. године потписало двадесет пет држава чланица ЕУ. У

трећем делу рада размотрени су изазови новог система решавања патентних

спорова предвиђеног Споразумом о ЈПС.

42. „Источно партнерство – преглед и перспективе“, Правни живот, 12/2014, 343–

356, UDK 34 (497.11) (05), ISSN 0350-0500;

На геополитичкој мапи европског континета, све до недавно, могле су се издвојити

три велике групе земаља: државе чланице ЕУ, државе кандидати за чланство у ЕУ

(мисли се, пре свега, на земље Западног Балкана) и државе са којима Унија развија

добросуседску политику и спремна је да подели све осим институција. Другим

32

речима, са овим потоњима ЕУ била је отворена за различите облике сарадње, али у

то време није било речи о њиховом чланству у ЕУ. Развојем Источног партнерства

и нарочито потписивањем Споразума о придруживању са Украјином, Молдавијом

и Грузијом у јуну 2014. године ситуација се изменила. У оквиру првог дела рада

представљен је садржај и циљеви Источног партнерства, од самита у Прагу и

Варшави, преко самита у Вилниусу, па све до потписивања Споразума о

придруживању. У другом делу размотрени су изазови са којима ће се суочити

Украјина, Молдавија и Грузија и ЕУ након потписивања споразума. С једне стране,

ове три земље су и даље зависне од Русије која не гледа благонаклоно на њихову

проевропску орјентацију. С друге стране, ЕУ „уморна“ од проширења, у овом

тренутку није у могућности да им понуди чланство. Стога се намеће питање на који

начин се може источним партнерима омогућити привилегован положај у смислу

приступа унутрашњем тржишту ЕУ, без да постану пуноправни чланови ЕУ. У

трећем делу рада испитано је да ли би швајцарски билатерални споразуми са ЕУ

могли да послуже као модел за интеграцију источних партнера Украјине,

Молдавије и Грузије.

43. „Швајцарски референдум о ограничењу миграција из ЕУ: последице на односе

између Швајцарске и ЕУ“, Страни правни живот, 3/2014, 141–155, UDK 34. 771

(4-672 ЕU), ISSN 039 2138;

Рад је посвећен иницијативи за ограничење миграција из Европске уније коју је

швајцарски народ подржао на референдуму и последицама оваквог исхода

референдума на односе између Швајцарске и ЕУ. С обзиром на то да Швајцарска

није чланице ЕУ, односи између ове земље и ЕУ уређени су на основу

билатералних споразума, који су представљени у првом делу рада. Други део

посвећен је самој иницијативи за ограничење миграција из ЕУ и референдуму који

је одржан у фебруару 2014. године. Иницијатива „Против масовних миграција“ у

директној је супротности са Споразумом о слободном кретању људи, једним од

седам билатералних споразума које је Швајцарска потписала 1999. године. Свих

седам споразума представља јединствен споразум у смислу да су повезани преко

тзв. „гиљотина клаузуле“. То значи да раскидом једног од билатералних споразума,

осталих шест престаје да буде на снази. Стога су у трећем делу рада размотрене

последице усвајања иницијативе за ограничење миграција из ЕУ на односе између

Швајцарске и ЕУ и процес европских интеграција уопште.

44. „Режим превођења унитарног патента: проблеми, приоритети и перспективе“,

назив скупа : Октобарски правнички дани, Бања Лука (октобар 2014. године),

Правна ријеч, 37/2014, 671–686, UDK 34.217.013(4)061.EU, ISSN: 1840-0272;

У раду се анализирају проблеми, приоритети и перспективе у вези са режимом

превођења унитарног патента. Након уводних напомена о дуготрајним напорима да

се установи јединствени систем заштите проналазака у ЕУ, први део рада посвећен

је поступку успостављања режима превођења унитарног патента. Европска

комисија је 2010. године предложила да режим буде у складу са Конвенцијом о

издавању европских патената, чему су се успротивиле Шпанија и Италија. Након

33

тога, преосталих двадесет пет земаља ЕУ прибегло је ближој сарадњи. Шпанија и

Италија поднеле су тужбу Европском суду правде против успостављања ближе

сарадње у области унитарне патентне заштите. У другом делу рада представљена је

пресуда којом се одбија ова тужба. Дана 11. децембра 2012. коначно је усвојен тзв.

„патентни законодавни пакет“ који се састоји од три компоненте: Уредбе о

спровођењу ближе сарадње у области успостављања унитарне патентне заштите,


заштите која се тиче превођења и Споразума о Јединственом патентном суду. У

оквиру трећег дела рада размотрен је специфичан положај Републике Италије као

једине земље која не учествује у унитарној патентној заштити, али је потписала

Споразум о Јединственом патентном суду.


45. „Примена националних прописа држава чланица ЕУ у оквиру система

унитарне патентне заштите“, Право и привреда, 7-9/2015, 73–87, UDK 347.7,

ISSN 0354-3501;

Европски савет је у јуну 2012. године изменио Предлог уредбе о спровођењу ближе

сарадње у области успостављања унитарне патентне заштите у смислу да су из

његове садржине уклоњене одредбе које су се тицале директних и индиректних

повреда и ограничења унитарног патента. Оваквом поступку оштро се успротивио

Европски парламент. У децембру 2012. године постигнуто је компромисно решење

којим је предвиђено да се у случају повреда и ограничења унитарног патента

примењују национални закони држава чланица ЕУ које учествују у ближој

сарадњи. Различити национални патентни закони требало би да буду

хармонизовани у складу са Споразумом о Јединственом патентном суду. Осим

тога, примена националних прописа предвиђена је и у вези са правима ранијег

корисника, прометом имовинскоправних овлашћења која чине садржину унитарног

патента и принудним лиценцама. Позивање на национална законодавства држава

чланица у супротности је са самом природом унитарне патентне заштите и

унитарним дејством унитарног патента. Стога овај рад нaстоји да расветли да ли и

у којој мери примена националних прописа доприноси даљој фрагментацији

патентног пејзажа у ЕУ.

46. „Билатерални споразуми као алтернатива чланству у Европској унији – са

посебним освртом на швајцарски модел“, назив скупа: XX Будвански правнички

дани – Актуелна питања савременог законодавства, Зборник радова са

Саветовања правника, Будва, 8–12. јун 2015, Савез удружења правника Републике

Србије и Републике Српске, Београд 2015, 239–252, UDK 340.134 (497.11) (082),

ISBN 978-86-7542-099-6;

Швајцарска конфедерација представља својеврсни, оригинални интеграциони

експеримент. Иако се определила да остане изван ЕУ, једна од најразвијенијих

земаља Европе, заправо уопште није толико изолована од ЕУ. Швајцарска готово

равноправно учествује на јединственом тржишту ЕУ, што и јесте основни циљ

34

европских интеграција. Дакле, препреке слободној трговини између Швајцарске и

ЕУ постепено се уклањају, а швајцарски закони хармонизују са правом ЕУ. Аутор

настоји да расветли на који начин, тј. којим правним инструментима, је Швајцарска

остварила овај привилеговани положај у оквиру јединственог тржишта, без да је

постала чланица ЕУ. У оквиру првог дела рада анализирани су билатерални

споразуми између Швајцарске и ЕУ, као модел за учешће Швајцарске на

јединственом тржишту ЕУ. Посебна пажња посвећена је „статичној“ природи ових

споразума која подразумева да Швајцарска није у обавези да аутоматски усваја

будуће законодавство ЕУ. У другом делу рада размотрено је да ли је овакав модел

сарадње одржив, тј. да ли ће се у односима Швајцарске и ЕУ и у будућности

примењивати билатерални приступ. Узимајући у обзир проблеме са којима се

суочавају земље на путу ка чланству у ЕУ (укључујући и Републику Србију),

посебно када је реч о обавези преузимања правних тековина ЕУ, у трећем делу рада

испитано је да ли би за земље које претендују на чланство у ЕУ било корисно да

постоји могућност прилагођавања законодавства ЕУ локалном контексту.

Послови уредника

47. Усклађивање права Републике Србије са правним тековинама ЕУ –

приоритети, проблеми, перспективе (ур. А. Рабреновић, Ј. Ћеранић), Институт

за упоредно право, Београд 2012, UDK 340.137(4-672EU:497.11)(082), ISBN 978-86-

80059-85-3, COBISS.RS-ID 195722508, (М48-2);

Др Јелена Ћеранић уређивала је, заједно са др Алекасандром Рабреновић, тематски

Зборник радова Усклађивање права Републике Србије са правним тековинама ЕУ –

приоритети, проблеми, перспективе у коме је објављено 15 чланака. Уводна реч и

Закључци и препоруке (које су написале др Јелена Ћеранић и др Александра

Рабреновић) објављене су и на енглеском језику.

35

- Квантитативни показатељи за период од 2010–2015. године

М31 - Предавање по позиву са међународног скупаштампано у целини (неопходно

позивнописмо) – 3 х 3 бода = 9 бодова

М42 - Монографија националног значаја – 2 х 5 бодова = 10 бодова

М44 - Поглавље у књизи М41 или рад у истакнутом тематском зборнику водећег

националног значаја, превод изворног текста у облику судије, поглавља или чланка – 11 х

2 бода = 22 бода

М45 - Поглавље у књизи М42 или рад у тематскомзборнику националног значаја - 2 х 1,5

= 3 бода

М48 - Уређивање научне монографије, тематског зборника – 1 х 2 бода = 2 бода

М51 - Рад у водећем часопису националног значаја – 13 х 3 бода = 39 бодова

М52 - Рад у часопису националног значаја – 4 х 2 бода = 8 бодова

М53 - Рад у научном часопису – 2 х 1 бод =1 бод

М61 - Предавање по позиву са скупа националногзначаја штампано у целини –11 х 2 бода

= 22 бода

Укупно: 117 бодова

Од тога:

M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M43+M44+M45+M51+M52 = 91 бодова

M10+M20+M31+M32+M41+M42+M51 = 58 бодова

36

8) Закључак – научни допринос др Јелене Ћеранић

Др Јелена Ћеранић је објавила велики број радова у претходних пет година. То

показује и број бодова који је остварен (117). Само по тој чињеници можемо да закључимо

да је др Јелена Ћеранић остварила несумњив научни допринос. Наведени број бодова је за

преко 60 бодова већи од броја који је потребан за стицање научног звања виши научни

сарадник.

Што се тиче осталих показатеља научног рада, квалитета и доприноса др Јелене

Ћеранић, морамо да истакнемо да је научни опус др Ћеранић веома разноврстан. Радови

др Јелене Ћеранић су објављивани у часописима и тематским зборницима радова

различитог нивоа. Њени радови су објављивани како у најпрестижнијим домаћим

часописима водећег националног значаја и часописима националног значаја, односно,

тематским зборницима националног значаја. Осим тога, др Јелена Ћеранић је са чланцима

учествовала и на међународним конференцијама и ти чланци су штампани у зборницима

са тих конференција. Многа удружења, односно, организатори домаћих и међународних

саветовања и тематских зборника радова, су приметили рад др Јелене Ћеранић, тако да су

је звали, позивним писмом, и ангажовали, на други начин, да својим научним прилозима

употпуни њихов рад, тј. да учествује на конференцијама.

Поред тога, радови др Јелене Ћеранић су разноврсни и у садржинском смислу те

речи. Монографије и чланци др Јелене Ћеранић превасходно обрађују следеће области

права:

А. Право интелектуалне својине. У оквиру права интелектуалне својине др Јелена

Ћеранић посебно је обрађивала следеће теме: 1) Патентно право, пре свега патентно право

Европске уније. Др Јелена Ћеранић објавила је монографију и велики број чланака о

унитарној патентној заштити. Монографија Унитарни патент представља пионирски рад

у области патентног права, како у домаћој тако и у страној литератури. Реч је новом

систему заштите проналазака у ЕУ који је ступио на снагу у јануару 2014. године, али још

није почео да се примењује у ЕУ; 2) Право заштите ознака географског порекла. Др Јелена

Ћеранић је у овој области детаљно анализирала правне тековине ЕУ, као и усклађеност

домаћег законодавства са стандардима ЕУ. Такође је, за питања која нису усклађена са

правним тековинама ЕУ, предложила решења, узимајући у обзир и захтеве ЕУ и

специфичности локалног контекста.

Б) Право Европске уније. У оквиру права ЕУ др Јелена Ћеранић обрађивала је

следеће теме: 1) Диференцирана интеграција. Др Јелена Ћеранић објавила је монографију

Облици повезивања држава у Европској унији и низ радова на тему ближе сарадње као

институционализованог облика диференциране интеграције. Можемо рећи да је др Јелена

Ћеранић међу првима која је, у домаћој литератури, почела да обрађује ову значајну

материју; 2) Сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова између држава чланица

ЕУ; 3) Спољна политика и заједничка безбедност Европске уније; 4) Историјат европских

интеграција; 5) Институт европског грађанства; 6) Источно партнерство; 7) Билатерални

споразуми о сарадњи између Швајцарске и ЕУ; 8) Елементарне непогоде; 9) Акредитација

37

и тржишни надзор; 10) Криза Економске и монетарне уније; 11) Инститиционални оквир

ЕУ; 12) Правна природа Европске уније; 13) Источно партнерство; 14) Процес

стабилизације и придруживања земаља Западног Балкана, као и многе друге теме.

Оно што још треба истаћи, кад је у питању рад др Јелене Ћеранић, односи се и на

њено ангажовање у настави. Колегиница Ћеранић је у јануару 2012. године изабрана у

звање доцента на Правном факултету Универзитета у Бањалуци за ужу научну област

Међународно право, на наставном предмету Право интелектуалне својине. Од јануара

2012. године, доц. др Ћеранић изводи наставу из Права интелектуалне својине на Правном

факултету Универзитета у Бањалуци. Исто тако, ангажована је у оквиру француских

мастер студија из Права европских интеграција које на Правном факултету у Сегедину

заједнички организују Правни факултет Универзитета у Лиону и Правни факултет

Универзитета у Сегедину. У оквиру овог мастер програма, доц. др Јелена Ћеранић држи

предавања на француском језику из предмета Европска унија и Западни Балкана. Дакле,

колегиница Ћеранић је пет година у настави коју изводи на француском и српском језику.

Осим тога, објављивала је чланке и на енглеском језику.

Имајући у виду све, напред, наведено, морамо подвући још пет чињеница, по

којима се може закључити да је укупан научни допринос др Јелене Ћеранић од

несумњивог ширег значаја и да она испуњава услове за избор у звање вишег научног

сарадника. Те чињенице су следеће:

1) Да је научни рад др Јелене Ћеранић значајан, показује и цитираност њених

радова у различитим чланцима;

2) Др Јелена Ћеранић надгледала је израду две докторске дисертације, у смислу да

је својим искуством и саветима помагала кандидатима у свим фазама израде

докторских дисертација (тзв. „суштинско менторство“). Била је и члан комисије

за одбрану мастер рада. Осим тога, била је ментор за израду бројних

семинарских радова на француском језику у оквиру мастер програма из права

европских интеграција на Правном факултету Универзитета у Седгедину;

3) Др Јелена Ћеранић је, као члан научног већа Института за упоредно право,

више пута је била председник или члан комисије за избор у звања истраживач

сарадник и научни сарадник;

4) Др Јелена Ћеранић члан је редакција два значајна часописа у региону: Страни

правни живот и Српска правна мисао. Поред тога, колегиница Ћеранић је члан

Управног одбора Института за упоредно право у Београду;

5) Др Јелена Ћеранић је заједно са др Александром Рабреновић уређивала

тематски зборник радова под насловом Усклађивање права Републике Србије са

правним тековинама ЕУ – приоритети, проблеми, перспективе.

38

Сматрамо да је др Јелена Ћеранић, доцент, запослена у Институту за упоредно

право у Београду, испунила све неопходне услове (и у знатно већој мери од онога што је

прописано за то научно звање), те да по свему, она заслужује да буде изабрана у звање

ВИШИ НАУЧНИ САРАДНИК. Имајући то у виду, предлажемо Наставно-научном већу

Правног факултета Универзитета у Београду да Матичном одбору Министарства

просвете, науке и технолошког развоја, односно Комисији Министарства за избор у звања,

предложи да др Јелена Ћеранић буде изабрана у звање ВИШИ НАУЧНИ САРАДНИК.

Београд, октобар, 2015.године Комисија:

_________________________________

Проф. др Весна Бесаровић

_________________________________

Проф. др Слободан Марковић

_________________________________

Проф. др Бранко Ракић

_________________________________

Проф. др Владимир Чоловић

_________________________________

Проф. др Душан Поповић

НАСТАВНО НАУЧНОМ ВЕЋУ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА ... materijala/materijal...

Documents