ПЕЈЗАЖНО АРХИТЕКТОНСКО УРЕЂЕЊЕ КЛИНИЧКОГ...

Универзитет у Новом Саду

Пољопривредни факултет

Департман за воћарство,

виноградарство, хортикултуру и

пејзажну архитектуру

Невена В. Плавшић дипл.инг.па.

ПЕЈЗАЖНО-АРХИТЕКТОНСКО УРЕЂЕЊЕ

КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА ВОЈВОДИНЕ

Мастер рад

Нови Сад, 2015

__________________________________________________

Универзитет у Новом Саду

Пољопривредни факултет

Департман за воћарство,

виноградарство, хортикултуру и

пејзажну архитектуру

Кандидат: Ментор:

Невена В. Плавшић Проф. др

Јелена Нинић - Тодоровић

ПЕЈЗАЖНО-АРХИТЕКТОНСКО УРЕЂЕЊЕ

КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА ВОЈВОДИНЕ

Мастер рад

Нови Сад, 2015

__________________________________________________

Комисија за оцену и одбрану дипломског - мастер рада:

Др Јелена Нинић - Тодоровић

редовни професор за ужу научну област

хортикултура и пејзажна архитектура,

ментор

___________________________________

Др Владислав Огњанов

редовни професор за ужу научну област воћарство,

председник комисије

___________________________________

Др Ксенија Хиел

доцент за ужу научну област

хортикултура и пејзажна архитектура,

члан комисије

___________________________________

Невена Плавшић Мастер рад Садржај

САДРЖАЈ:

РЕЗИМЕ ............................................................................................................................................. 2

SUMMARY ........................................................................................................................................ 3

1. УВОД .............................................................................................................................................. 4

2. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ РАДА ........................................................................................................... 6

3. МЕТОД РАДА ............................................................................................................................... 8

4. УРЕЂЕЊЕ БОЛНИЧКИХ КОМПЛЕКСА ............................................................................ 10

4.1. ПРИНЦИПИ УРЕЂЕЊА БОЛНИЧКИХ КОМПЛЕКСА ............................................. 11

4.2. ИЗБОР БИЉНИХ ВРСТА ............................................................................................... 13

4.3. ФУНКЦИЈА ЗЕЛЕНИЛА НА ТЕРИТОРИЈИ БОЛНИЦЕ ........................................... 14

4.4. СВЕТСКА ПРАКСА ........................................................................................................ 15

5. РЕЗУЛТАТИ РАДА ..................................................................................................................... 17

5.1. ИСТОРИЈАТ КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА ВОЈВОДИНЕ ................................................... 17

5.2. УСЛОВИ СРЕДИНЕ ....................................................................................................... 18

5.2.1. Климатски услови .............................................................................................. 18

5.2.2. Педолошки услови ............................................................................................. 19

5.2.3. Орографски фактори .......................................................................................... 19

5.2.4. Антропогени фактори ........................................................................................ 20

5.3. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА .............................................................................. 20

5.4. ЧЕК ЛИСТЕ ..................................................................................................................... 24

5.4.1. Функција простора ............................................................................................. 24

5.4.2. Дендрофлора ....................................................................................................... 25

5.4.3. Урбана форма ...................................................................................................... 57

5.4.4.Визуелни и естетски квалитет ........................................................................... 58

5.4.5. Приступачност и стање комуникација ............................................................. 59

5.5. АНКЕТЕ ........................................................................................................................... 61

6. ПЕЈЗАЖНИ КОНЦЕПТ КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА ВОЈВОДИНЕ .................................... 65

6.1. ОПИС ПРОЈЕКТОВАНОГ РЕШЕЊА ........................................................................... 65

7. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................................ 69

8. ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ ............................................................................................................ 71

9. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................................. 72

Невена Плавшић Мастер рад Резиме

2

РЕЗИМЕ

Количина зелених површина у местима где људи живе има значајан утицај на здравље људи.

Овај однос се може објаснити чињеницом да ће повећана присутност зеленила вероватно

повећати његово коришћење и на тај начин утицати на различите аспекте активности и

здравља људи. Зелени простори се препоручују за побољшање менталног здравља и

ослобађање менталног умора, служећи као места за физичке активности, што може да има

утицај и на продужетак животног века.

“Зелене површине у болничким комплексима треба да обезбеде бољу и мирнију средину за

несметан рад лечилишта, а самим тим и да делују седативно на болеснике. На тај начин

зеленило помаже лечилишну установу у њеном основном задатку. Пејзажно уређење

комлекса болница и санаторијума има, осим хигијенског и естетског и психолошки значај, јер

радосна и ведра средина је важан чинилац у процесу лечења.” 1

Према аутору Ричарду Ховиту (2001) „Приступачност за све је основно право, и свака

баријера у окружењу која ускраћује приступ и слободно кретање особама са инвалидитетом

или другим особама са смањеном способношћу кретања јесте и мора бити препозната као

дискриминација.“

Циљ истраживања јесте унапређивање болничких комплекса кроз предлог уређења

Клиничког центра Војводине на принципима универзалног дизајна, односно техничким

стандардима приступачности.

Кључне речи: Пејзажно-архитектонско уређење, зеленило, Клинички центар Војводине,

приступачност, универзални дизајн.

1 Вујковић Љ. „Пејзажна архитектура планирање и пројектовање“, Универзитет у Београду, Шумарски

факултет, 1995.

Невена Плавшић Мастер рад Summary

3

SUMMARY

The amount of green space in the places where people live has a significant impact on human

health. This relationship can be explained by the fact that the increased presence of greenery is

likely to increase its use and thus affect different aspects of the activity and health. Green spaces are

recommended for improving mental health and mental fatigue release, serving as places for physical

activity, which can have an impact on the extension of life expectancy.

“Green areas of the hospital complex should provide a better and more peaceful environment for the

smooth operation of resorts, and thus to act as sedatives to patients. In this way, the green helps

medical treatment institution in its primary mission. Landscaping of the complex of hospitals and

sanatoriums, besides the hygienic and aesthetic and psychological significance, as joyful and serene

environment is an important factor in the healing process.”2

Richard Howitt (2001) "Accessibility for all is a fundamental right, and every barrier in an

environment that denies access and free movement of persons with disabilities or persons with

reduced mobility is and must be recognized as discrimination."

The aim of the research is the improvement of hospital complexes through the proposal of

Planning, Clinical Center of the principles of universal design, and technical accessibility standards.

Key words: Landscape and architectural design, greenery, Clinical Center of Vojvodina,

accessibility, universal design.



Невена Плавшић Мастер рад Увод

4

1. УВОД

Пејзажно обликовање јавних простора укључује креативност, уноси значење и симболику,

нематеријалне вредности и стил у коначни производ свог рада. Пејзажна архитектура треба

да има способност да предвиди како ће се дизајн отвореног простора развијати током

времена. 3

“Пејзажно уређење комплекса болница има, осим хигијенског, естетског и психолошки

значај, јер радосна и ведра средина је важан чинилац у процесу лечења.” 4

Обзиром да је проблематика мастер рада уређење здравствене установе, чији је велики број

корисника са инвалидитетом, акценат је током израде рада стављен на стварање

приступачног окружења. Појам „приступачности” се и даље погрешно схвата само као

„приступачност за особе са инвалидитетом”, уместо као „могућност самосталног и једнаког

учешћа за СВЕ”. Као последице таквог приступа, у пракси се врло често појављују

„специјална решења” базирана на потребама особа са инвалидитетом (дизајн за особе са

инвалидитетом), уместо на потребама сваког потенцијалног корисника. (концепт ’дизајн за

све’);

Општа и стручна јавност није довољно освешћена када је у питању различитост популације

у смислу познавања захтева и потреба различитих корисничких група (стари, особе са

инвалидитетом, особе са трајним здравственим потешкоћама и слично). Процес планирања и

пројектовања јавног окружења оријентисан је на „просечног корисника” и углавном је

„затвореног типа”, тј. не постоји тзв. партиципативно планирање. Крајњи корисници

различитих група не учествују активно у процесу планирања јавног окружења, а њихови

3 Тишма, А., Трг или парк – Улога пејзажног архитекте у обликовању градског простора. ДаНС, часопис за

архитектуру и урбанизам 55, 2006. 4 Вујковић Љ. „Пејзажна архитектура планирање и пројектовање“, Универзитет у Београду, Шумарски


Невена Плавшић Мастер рад Увод

5

представници се не консултују. 5

5 Стратегија приступачности града Новог Сада за 2012-2018, Центар Живети усправно, Нови Сад, 2012.

Невена Плавшић Мастер рад Предмет и циљ рада

6

2. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ РАДА

Предмет мастер рада је предлог идејног решења за пејзажно уређење Kлиничког центра

Војводине, кроз анализу приступачности. Клинички центар се налази у Новом Саду и за дато

подручје важи план детаљне регулације. План детаљне регулације Клиничког центра у Новом

Саду обухвата простор постојећег комплекса Клиничког центра Војводине (КЦВ), који је

лоциран уз западну регулацију Хајдук Вељкове улице, између Футошке и продужетка Улице

Новосадског сајма, као и зону породичног становања које се још увек задржало на простору

између комплекса Клиничког центра и Новосадског сајма. На слици 1. црвеном линијом

уоквирене су границе у оквиру којих ће се спровести истраживање и за које ће бити дато

идејно решење. Уређење око Ургентног центра је у овом раду изостављено, из разлога што је

уређење око истог рађено недавно.

Слика 1. Приказ задатог подручја из ваздуха

(извор: Google maps, oктобар 2014)

Невена Плавшић Мастер рад Предмет и циљ рада

7

Планом детањне регулације Новог Сада до 2021. године цео простор обухваћен планом

намењен је комплексу Клиничког центра у оквиру кога су лоцирани и објекти Медицинског

и Фармацеутског факултета, Завода за трансфузију крви и Пастеровог завода.

Циљ рада је да се предложи решење за уређење слободног простора Клиничког центра, кроз

сагледавање стања приступачности простора, да би се задовољиле потребе свих његових

корисника, у складу са техничким стандардима пристуачности. Увођењем нових,

атрактивних, а самим тим и корисних садржаја, омогућиће се пријатнији и занимљивији

боравак корисницима слободног простора. На основу приказа примера из праксе у свету, као

и уважавања мишљења и потреба јавног мњења, која су добијена после спровођења анкета и

чек листа, понуђено је идејно решење за пејзажно уређење Клинички центар Војводине.

Невена Плавшић Мастер рад Метод рада

8

3. МЕТОД РАДА

Методе примењене у раду засноване су на проучавању литературе и прикупљању података о

задатој локацији као и о студији приступачности. Даљи приступ истраживању базирао се на

прикупљању података о уређењу болничких комплекса и јавним површинама ограниченог

коришћења, који су помогли за сагледавање карактера простора и уношење одговарајућих

садржаја. Карте и остала документа преузета су од ЈП Урбанизма и даље обрађивана у

софтверским програмима „autoCad 2010“ и „Photoshop“.

Након прикупљених горе наведених података, уследило је спровођење анкета и чек листа. На

основу анкета добијена су мишљења грађана и корисника Центра, њихово виђење овог

простора, стања приступачности, као и њихове сугестије о његовом уређењу. Анкетни

упитник је састављен на основу информација потребних за овај рад, по моделу анкета

коришћених у току студија на предметима чије су вежбе водилe мастер инжењер пејзажне

архитектуре Ивана Благојевић и мастер инжењер пејзажне архитектуре Ана Лакић. Пример

анкетног упитника приказан је на слици 2. (Страна 9)

На основу чек листа добијено је стање и бројност урбаног мобилијара, њихова

функционалност и одржаваност, као и стање приступачности комуникација. Поред

наведених, урађена је и чек листа визуелног и естетског квалитета за што боље сагледавање

целог простора. Паралелно са чек листама и анкетама, у циљу што бољег унапређења и

вегетативне комозиције, која је јако битна при уређењу овакве врсте комлекса, урађена је и

воларизација постојеће дендрофлоре. Последњи корак у истаживању односио се на

доношење предлога идејног решења Клиничког центра Војводине.

Невена Плавшић Мастер рад Метод рада

9

Слика 2. Приказ анкетног упитника

Невена Плавшић Мастер рад Уређење болничких комплекса

10

4. УРЕЂЕЊЕ БОЛНИЧКИХ КОМЛЕКСА

„Зелене површине у болничким комплексима треба да обезбеде бољу и мирнију средину за

несметан рад лечилишта, а самим тим и да делују седативно на болеснике. На тај начин

зеленило помаже лечилишну установу у њеном основном задатку.“ 6

Кроз историју пејзажне архитектуре, вртови су поред бројних вредности имали и функцију у

процесу лечења људи. На то указују и примери јапанске зен баште која је приказана на слици

3. или манастирских вртова, чије приказ се види на слици 4. Са напретком у медицинској

технологији у 20. веку, губе се садржаји и одлике вртова у поступку санације и терапије

болесника.7


факултет, 1995. 7 Интернет 2, новембар 2014

Слика 3. Приказ Зен врта

(Извор: Интернет 5)

Слика 4. Пример манастирског врта



11

4.1. ПРИНЦИПИ УРЕЂЕЊА БОЛНИЧКИХ КОМПЛЕКСА

Приликом уређења болничких комплекса, присутни су одговарајући принципи и

карактеристике које морају бити усвојене и усаглашене. Првенствено болнички комплекси

треба да задовоље одређене стандарде у величини. Уколико је могуће треба обезбедити

површину комплекса значајне величине. У већини случајева зграде не треба да заузимају

више од 10% укупне површине комлекса болнице, и при том остаје довољно места за зелене

површине, које су пратећи и неопходан део ових комплекса.

Величина болничких комлекса није нормирана, али при градњи нових здравствених установа

треба да се остваре оптимални услови. По нормативима, на 1000 људи планира се 12

болничких постеља. Површина комлекса се креће од 80 до 500m² по једној постељи

(просечно 200m²). Према томе на једног становника града површина комлекса болничких

установа износи 2,4m². (Марковић, 1978).

Уређење слободног простора зависи од распореда и карактера болничких зграда,

организације саобраћаја и функционалне намене зеленила. У комплексу болнице налазе се

следећи садржаји: један или неколико лечилишних блокова, амбуланта, мртвачница,

економски део (складишта, перионице, гараже и др.), котларница, портирница, платои за

лечилишну терапију и рекреацију, стазе за шетњу и одмор болесника, фонтане, скулптуре,

воћњак, повртњак, контејнери за смеће, хидранти и слично.

Наведени објекти и елементи лоцирају се на територији комплекса у зависности од пороцеса

лечења у датој установи. Главни лечилишни објекти се углавном лоцирају ближе уласку у

комплекс, а економски и други помоћни објекти – на делу комлекса који је најудаљенији од

улаза. Њихов распоред условљава одређену шему кретања специјалног (за превоз болесника)

и економског саобраћаја.8

Комозиционо обликовање зависи од карактера зграда и величине слободног простора. Малим

површинама претежно одговара геометријски стил, док се веће слободне површине решавају



12

пејзажно. Уколико су саставни делови болнице разнородни павиљони или одељења (дечије,

инфективно, нервно, рехабилитационо и сл.) треба да имају (нарочито код инфективног)

посебне вртове.

Код инфективних одељења болница или код специфичних здравствених установа

(антиалкохоличарске или психијатријске установе) формирају се у оквиру врта такозване

„чекаонице“ у природи. То су мањи боксови формирани од биљних елемената, снабдевени

клупама и сточићима, евентуално перголом или сунцобраном, где се при лепом времену

састају посетиоци са пацијентима. Код рехабилитационих установа предвиђају се и

површине на којима рехабилитанти раде у врту. Такође, болничком зеленилу дају се

терапеутски задаци. На пример, на ортопедској клиници пројектују се унутар врта поједини

делови допуњени одговарајућим справама за физикалну терапију као допуна клиничког

лечења, као и простори у зеленилу за рехабилитацију инвалида.

Болнички парк не сме да буде оптерећен разним објектима који му смањују рекреативну

вредност. Све у њему треба да буде усмерено ка бржем успостављању здравља.

По спољном периметру комплекса треба да буде створен густ зелени појас од неколико

редова дрвећа и шибља. Делови комплекса на којима се налазе економске зграде и помоћни

објекти, неопходно је изоловати од остале територије довољно густом пејзажно или линијски

распоређеном садњом. Дуж саобраћајница треба да буде формирана алејна садња дрвећа и

шибља ради заштите од прашине и буке оних делова територије који се наслањају на

саобраћајницу.

Код сваког од лечилишних блокова пожељна је, како је већ раније поменуто, изградња

зелених површина, на којима се могу спроводити специјалне лечилишне терапије и стазе за

шетњу болесника. Око објеката помоћне и економске намене, могу се лоцирати повртњаци и

воћњаци. Даља могућност за развијање заинтересованости пацијената у болничком простору

је смештај погодних уметничких скулптура и других вртно – архитектонских елемената,

којима се може васпитно деловати на укус болесника као и омогућавање пријатнијег

окружења приликом боравка.9




13

Приликом пројектовања стаза, платоа, постваке урбаног и вртног мобилијара треба водити

рачуна о техничким стандардима приступачности. Поштујући правила универзалног дизајна,

зна се да површина пешачких комуникација треба да буде чврста, равна и отпорна на

клизање. Како би се несметано кроз Клинички центар могле кретати и особе са

инвалидитетом, ширина стазе је минимално 180cm. Постављање тактилних плоча саставни је

део, чији правац не сме бити прекинут и треба директно да води од тачке А до тачке Б. Сваки

прекинут низ отежава кретање слепим и слабовидим особама. Разлике у нивелацији, уколико

су присутне, решавају се помоћу рампи, или, уколико је то онемогућено, подизним

платформама. Максимални пад рампе може износити 8.3%. Рампе као и пешачке

комуникације морају бити отпорне на клизање. Што се урбаног мобилијара тиче, такође

треба водити рачуна да је и он у складу са принципима универзалног дизајна. Висина канте

треба да буде 0,9m, поред клупа потребно је остављати поплочан простор (80 x 110 cm) како

би ту несметано могле да стану особе у колицима или да мајке оставе на тим местима дечија

колица.10

Када се раде уређења зелених површина ограничене намене, у овом случају болничких

комлекса, што је још један мотив више, треба се трудити да се омогући пријатан и несметан

боравак свима, без обзира на здравствено стање, старосну доба, пол, или присутство неке

врсте инвалидитета.

4.2. ИЗБОР БИЉНИХ ВРСТА

При избору биљних врста првенствено се руководи њиховом већом биолошком вредношћу,

тј. одлучује се за оне које припадају датој биљној заједници, дајући предност растињу са

већим транспирационим капацитетом и дужим вегетационим периодом. Избором

разнородних по форми и боји биљака, нарочито значајнијег броја зимзелених врста, а такође

и цвећа треба да се постигне декоративно обликовање зелених површина, нарочито око

лечилишних блокова.

10

Правилник о техничким стандардима риступачности, Службени гласник републике Србије, број 19/2012 од

13.03,2012 и број 46/2013


14

Осим коришћења биљних врста које пружају већи хлад, нарочито треба обратити пажњу при

избору врста, да се не користе оне са алергеним дејством, које би могле да буду штетне по

здравље. Треба се трудити да у избор буду укључене и биљке са одређеним санитарним

деловањем, као што су фитоцидне, бактерицидне или медоносне биљке ( бор, смрча, липа,

јасмин, магнолиа). Ова својства користимо нарочито у случају када треба у болничком

комплексу да заразно одељење издвојимо од других.11

Висинска градација зеленила мора да уважава потребе у светлу и сенци. Не може се утврдити

јединствена норма односа засенчених и осунчаних површина, јер специфичност болести

захтева одговарајуће услове (срчане болести – сенку, нервне болести – мир и хладовину и

слично). Зато стазе треба да пролазе кроз зеленило и осунчане пропланке, а исто тако треба

да буду распоређене и клупе.

Одговарајућом шароликошћу пејзажне комозиције, тежи се да код пацијента изазове ведро

расоложење. Зато се користе претежно листопадне врсте са светлозеленим листовима, које

цветају, или дрвеће и жбуње које се обоји у јесен. Од четинара предност се даје боровима.

Треба водити рачуна да се не користе врсте које изазивају меланхолична расположења

(„жалосне“ форме тиса, чемпреса и др.) Да би се повећала заинтересованост пацијената,

дрвеће и друге биљке могу се означити неупадљивим таблицама са називом, евентуално

пореклом всрте и слично.12

Такође приликом избора биљних материјала, треба водити рачуна да се полегле врсте не

постављају дуж шетних стаза јер тиме смањују приступачност у кретању. Исто се дешава и

са одржавањем врста које се налазе унутар комплекса. Треба водити рачуна да се трава дуж

ивичњака, уколико постоји, редовно коси и одржава и не представља препреку приликом

кретања, такође дрвећа треба редовно орезивати да би се уклонио било какав вид препреке у

простору.

4.3. ФУНКЦИЈА ЗЕЛЕНИЛА НА ТЕРИТОРИЈИ БОЛНИЦЕ

Функције зеленила састоје се у следећем:

• Стварање најповољнијих санитарно – хигијенских услова за процес лечења, а такође и

11

Вукићевић Е., „Декоративна дендрологија“, Научна књига Београд, 1987.




15

за шетњу болесника;

• Побољшање режима инсолације просторија у лечилишном блоку, а такође њихова

заштита од ветра, прашине, буке и других аерозагађивача;

• разграничавање територије на зоне различите по намени;

• изолација саобраћаја од централног дела комплекса:

• архитектонско и пајзажно обликовање комлекса. 13

4.4. СВЕТСКА ПРАКСА

У свету, као и код нас, постоје одређене смернице и примери које треба следити приликом

уређења ових простора. У даљем тексту биће понуђене неке од смерница приликом уређења

одређених болничких комлекса. Ово су примери који омогућују усмерење и примењују их

стручњаци из економско развијенијих земаља.

Око психијатријских болница, односно њихових окружења, треба водити рачуна да се

користе материјали који могу да издрже злоупотребу током времена, исто тако да би се

повећала безбедност, не треба користити материјали који могу да изазову повреде. Што се

зеленила тиче, не треба користити врсте које су отровне, као и оне које изазивају алергијску

реакцију, сам изглед врта треба да буде лако читљив, да би се смањила конфузија код особа

које су дезоријентисане, односно не сналазе се добро у простору. Стазе треба да буду јасно

постовљене и цео комплекс треба оградити високом вегетацијом.

Простори око дечијих болница треба да буду што пријатнији и веселији. Цео простор треба

унапред дефинисати, односно одредити који ће део бити за старију а који за млађу децу.

Планом обезбедити удобно, социјално окружење са доста места за родитеље и особље, да

седе и деле простор са децом. Треба обезбедити што више опција како би деца на неки начин

комуницирала са природом. Препоручује се садња миришљавих врста, као и оних са

различитим структурама листова и осталих вегетативних органа, како би деца разним чулима

уочавала разлику и упознавала врсте. Такође, треба омогућити део за окупљања и одржавање

појединих манифестација. На сликама 5. и 6. види се пример једне од дечијих болница у Сан

13

Вујковић Љ., Хећак М., Вујичић Д., „Техника пејзажног пројектовања“, Универзитет у Београду, Шумарски



16

Дијегу.

Простор око клиника где бораве слепи и слабовиди, такође захтева посебно уређење. Ради

лакше оријентације, простор се уређује геометријски са правим ивицама и под правим углом

ради лакше оријентације. Треба избегавати криве и компликоване шаблоне. Треба поствљати

оријентире или референтне тачке које би помогле у оријентацији. Као референтне тачке

кориситити живе боје и смеле материјале за слабовиде особе. Што се биљака тиче, сличан је

избор као и код уређења болничких комплекса дечијих болница. Мирисне врсте, као и врсте

са различитом текстуром листова. Не треба претеривати са великом количином различитих

врста које различито миришу, пошто могу да збуне и дезоријентишу кориснике. Такође у ове

вртове треба убацивати неке звучне елементе, фонтану, чесму и остале елементе које се

померају на ветру и производе звук, али и различите материјале за поплочања као што су

шљунак, малч и слично. Простори за седење треба да буду остављени уз пешачку стазу,

промене смерова треба посебно нагласити променом пополочања.

Поред горе наведених вртова, постоје и они који се користе за медитацију. Циљ оваквих

вртова је да се пацијенти опусте, да размишљају позитивно и да нађу свој мир. Уређења

оваквих вртова треба да буду што једноставнија и да нису оптерећена разним садржајима и

елементима. Само уређење би требало да буде кружно, круг – симбол живота или квадратни

што симболише ред. Треба обезбедити травнату површину, поставити уколико је могуће

водену површину – савршена фокусна тачка за размишљање. Приликом избора биљних

врста, треба избегавати контрастне боје. У засадима треба бирати хладније боје, као што су

зелена, љубичаста, плава.14

14

Интернет 2, новембар 2014

Слика 5.„Rady children's” болница Сан Дијего


Слика 6. Део болничког окружења


Невена Плавшић Мастер рад Резултати рада

17

5. РЕЗУЛТАТИ РАДА

5.1. ИСТОРИЈАТ КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА ВОЈВОДИНЕ

Клинички центар Војводине нaстaвљa трaдициjу Вeликe грaдскe бoлницe, кoja je нa

сaдaшњeм прoстoру Клиничкoг цeнтрa изгрaђeнa 1909. гoдинe, a нaлaзилa сe измeђу

Aртeршкoг купaтилa и Кaлвaриje. Сaстojaлa сe oд хируршкoг, интeрнoг, гинeкoлoшкo -

пoрoђajнoг, дeрмaтo - вeнeрoлoшкoг и зaрaзнoг oдeљeњa. Устaнoвa кaсниje мeњa имe и

пoстaje Глaвнa пoкрajинскa бoлницa, кoja je имaлa oкo 400 пoстeљa. Кaкo je oснивaњeм

Meдицинскoг фaкултeтa у Нoвoм Сaду бoлницa истoврeмeнo пoстaлa и нaстaвнa бaзa

Meдицинскoг фaкултeтa, у пeриoду измeђу 1977-1997. гoдинe устaнoвa нoси нaзив

Meдицински фaкултeт у Нoвoм Сaду. Клинички цeнтaр Нoви Сaд je oснoвaн oдлукoм Влaдe

Рeпубликe Србиje 1997. гoдинe, a Извршнo вeћe AП Вojвoдинe, кoje 2002. прeузимa

oснивaчкa прaвa, 2007. гoдинe oснивa Клинички цeнтaр Вojвoдинe.15

Дaнaс je Клинички цeнтaр Вojвoдинe врхунскa, висoкoспeциjaлизoвaнa здрaвствeнa

институциja нajвишeг рaнгa, a истoврeмeнo je и нajвeћa нaстaвнo-нaучнa бaзa Meдицинскoг

фaкултeтa Унивeрзитeтa у Нoвoм Сaду. Пoрeд рeдoвнe здрaвствeнe дeлaтнoсти, нa клиникaмa

и у цeнтримa зa диjaгнoстику спрoвoди сe eдукaциja лeкaрa нa спeциjaлизaциjи и

субспeциjaлизaциjи. Taкoђe je и jeдинствeни ургeнтни и бoлнички цeнтaр зa грaд Нoви Сaд и

читaв рeгиoн Jужнe Бaчкe.

15

Интернет 3 новембар 2014


18

5.2. УСЛОВИ СРЕДИНЕ

Односи биљака према спољној средини су веома разноврсни што доводи и до бројности

фактора који на њу делују. Сви фактори делују скупно у природи појачавајући или слабећи

поједина дејства. Ни један еколошки фактор не делује издвојено – сви су међусобно

повезани, допуњују се или се замењују.

Значај сваког појединог фактора зависи од других фактора који својим међусобним утицајем

могу довести до значајних еколошких околности због чега се свако станиште мора пажљиво

проучавати и до закључивања о еколошким условима мора се доћи тек након тога.

5.2.1. Климатски услови

Град са околином има умерено континенталну климу. На то указује просечна

температура ваздуха, укључујући годишњу вредност од 11,0оС. Обзиром да се налази на тлу

Панонске равнице која је опкољена планинама, у клими је изражен и континентални

карактер који се огледа у осцилацији и скоковитим променама температуре. Вишегодишњи

просек, за амплитуду апсолутних екстрема, износи 70,6оС. Продори хладних ваздушних

струја источне Европе утичу на климатске прилике, које ублажују продори ваздушних маса

средње европске климе, са северозапада. Поред изолованости Панонског басена, у клими

подручја испољена је и медитеранска компонента. У систему глобалних климатских

промена, производњу садног материјала треба усмерити на врсте отпорне на стрес узрокован

климатским факторима и негативним показатељима урбане средине.

Просечна годишња сума падавина износи 597 мм, релативно је мала, али је распоред

повољан јер се већи део, око 330 мм, излучи у току вегетационог периода. Високе

температуре летњих месеци узрокују велике губитке водених талога. Током године на

подручју града дувају јаки ветрови. Чистине су углавном распоређене око два супротна

правца, југоисточног и северозападног. Јаки ветрови узрокују губитке воде путем

испаравања и транспирације, што је разлог више за примену система за наводњавање.

(Нинић-Тодоровић, 2009).


19

5.2.2. Педолошки услови

Земљишни услови су веома значајни за избор биљака на одређеном станишту.

Проучавајући индикаторе земљишта – дрвеће и шибље на одређеном простору, могу се веома

добро детерминисати својства, те тако правилније приступити избору планиране

дендрофлоре.

Матични супстрат је алувијално флувисол-иловасто земљиште. По грађи профила ово

земљиште припада класи земљишта са профилом (А)-С или (А)-Д типа. Морфологију ових

земљишта карактерише одсуство развијених генетичких хоризоната. Насупрот томе, код њих

је по правилу добро изражена слојевитост профила.

Иловасти алувијуми у погледу физичких особина стоје између песковитих и глиновитих

алувијума. Њихови дубоки поготово карбонатни варијетети имају добре како физичко-

хемијске тако и водно-ваздушне особине. То су умерено везана и за обраду лака земљишта

која добро упијају воду, а не губе је сувише брзо у дубљим слојевима. Такође су добро

аерисана.

У погледу обезбеђености најважнијим биљним хранивима може се рећи да су иловасти и

глиновити алувијуми углавном богати тим елементима, нарочито са К2О и Р2О3

Слично другим особинама, продуктивна способност алувијума је веома неуједначена. Она у

великој мери зависи од механичког састава, како површинског, тако и дубљих слојева

земљишта, од дубине нивоа подземне воде и уколико је подручје плавно.

Највећу плодност показују дубоки иловасти и прашкасто-глиновити хумозни алувијуми који

до дубине од 1.50 м не садрже слојеве крупног скелета и песка. Ова земљишта се убрајају у

наша најплоднија земљишта.

5.2.3. Орографски фактори

Орографски фактори су од фундаменталног утицаја на живот и распрострањеност

биљака. Важно је утврдити надморску висину терена са највишим и најнижим котама, затим

експозицију терена, изложеност према странама света, нагиб терена као и општу

конфигурацију.


20

5.2.4. Антропогени фактори

Антропогени фактори проучавају утицај човека на природу, овде су од пресудног

значаја за живот биљног света односно за очување засноване вегетације.

5.3. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

Клинички центра Војводине простире се на 15ha. На парцели се налази укупно 26 објеката,

од којих је 12 објеката намењено клиникама. Поред тога налази се 14 објеката, различите

намене, у функцији здравства, од управне зграде, до зграде Медицинског факултета. У

склопу комплекса Клиничког центра, налазе се и два стамбена објекта са вишепородичним

становањем. (Сликe 7. и 8.).

Постојеће стање отворених простора клиничког центра је лоше (Слика 9. и 10.). Зелене

површине у непостредној близини клиника су озелењене неадекватним биљним врстама за

ову типоплогију простора и нису адекватно одржаване. Поред тога што нарушавају визуелни

и естетски квалитет простора могу и неповољно утицати на његове кориснике (алергене и

отровне врсте).

Слика 7. Стамбени објекат

(Извор: Плавшић Невена)

Слика 8. Други стамбени објекат



21

Што се дендрофлоре тиче, на парцели Клиничког центра налази се преко 300 стабала. Велики

број стабала је са механичким и фитопатолошким оштећењима. На сликама 11. и 12.

приказан је део дендрофлоре Клиничког центра. При прикупљању биометријских података о

дендрофлори за потребе мастер рада, дате су тачне информације о стању свих стабала у

оквиру клиничког центра и означена су стабла која су пројектом предвиђена за вађење.

Једини уређени део Клиничког центра, у ком пацијенти могу да бораве јесте сегмент који се

налази између Поликлинике и Медицинског факултета. У том делу је адекватно постављен

урбани мобилијар и засађено је велики број биљних врста, што овај простор чини лепшим и

пријатнијим. Делови овог парка приказани су на сликама 13. и 14.

Слика 9. Зеленило Клиничког центра






Слика 12. Дендрофлора КЦВ-а



22

У оквиру парка клиничког центра налази се објекат, занимљиве архитектуре, слика 15., чије

задржавање је планирано и новим предлогом уређења. Објекат се налази на добром и

пријатном месту. Пројектом је предвиђено да се објекат реконструише за намену

угоститељског објекта.

Слика 15. Дрвена кућа Пастеровог завода


Већина површина која би могла да се озелени и уреди, претворено је у паркинг просторе, где

се паркирају запослени Клиничког центра. (Слика 16.) На слици 17. приказана је велика,

неискоришћена површина, која делује неуређено. Површина је оивичена високом

вегетацијом, која је изузетно декоративна у пролећном периоду. Ова површина такође служи

за паркирање возила иако би могао да јој се да епитет зелене оазе.






23

Што се застора тиче, најзатупљенији је алфалтни бетон и у мањој мери различите врсте

бетонских плоча. Распоред комуникација и недостатак тактилних плоча отежавају кретање

слепим и слабовидим особама, што би на оваквим просторима требало да буде приоритет.

Простор између објекта службе за техничко – услужне послове и фармацеутског факултета

(слика 18. и 19.) изузетно је запуштен. Овај простор би, као и већина слободних простора у

оквиру Клиничког центра могао да буде зелена оаза где би болесници, уколико су у стању,

могли да проводе доста времена и да им се боравак у болници учини лепшим и пријатнијим.

Једини део овог комплекса који задовољава стандарде приступачности је прилаз новом

објекту Ургентног центра, али тај део не спада у предмет изучавања овог мастер рада. Јаснија

слика простора као и стање приступачности биће објашњена кроз чек листе и анкете у даљем

делу рада.

Слика 16. Зелене површине као паркинг


Слика 17. Зелене површине као паркинг


Слика 18. Простор око техничко-услужних

објеката


Слика 19. Простор за одлагање отпада



24

У оквиру анализе постојећег стања, урађене су карте које су помогле у даљем раду. Прва

карта је карта планиметрије (прилог 1), односно однос изграђеног и неизграђеног. Ова карта

је дала тачан приказ изграђених површина на истраживаном подручју, као и заступљеност

неизрађених, које ће бити пејзажноархитектонски уређене.

Друга карта која је урађена је карта намене простора. (Прилог 2) Графичким приказом карте

овог типа, добијена је тачна намена сваког објекта. Овом картом олакшана је израда идејног

решења с обзиром, да простор око сваке клинике, као што је у претходном делу рада

објашњено, захтева одрђене услове и потебе приликом уређења.

Трећа карта у анализи постојећег стања је карта вегетације, односно воларизације постојеће

дендрофлоре (Прилог 3). Вегетација има изузетну улогу прилоком уређења оваквих простора.

5.4. ЧЕК ЛИСТЕ

У раду су урађене чек листе, које су биле од великог значаја за израду овог рада. Чек листе

прате фотографије ради лакшег и бољег сагледавања простора. Питања у чек листама

формирала је мастер инжењер пејзажне архитектуре Ана Лакић.

5.4.1 Функција простора

Локација истраживаног подручја је добра, налази се у непосредној близини Футошког

парка, комплекс окружује велики број аутобуских стајалишта што омогућава добру

повезаност и са другим деловима града. Већи део задатог подручја припада Клиничком

Центру Војводине, док мањи део опслужује Медицински и Фармацеутски факултет (слике 20.

и 21.). Однос изграђених и неизграђених површина је 28%-72%.

Слика 20. Прилаз Фармацеутском факултету


Слика 21. Двориште факултета



25

Као што је раније било речи неизграђене, зелене површине изгледају запуштено и нису

довољно одржаване. Изузетак је део око Медицинског и Фармацеутског факултета који је

уређен и пријатан. Простор је монотон, тмуран и није на нивоу на ком би требао да буде с'

обзиром да опслужује један од најбољих медицинских центара у земљи. Све детаљније

карактеристике подручја приказане су у табели 1.

Табела 1. Чек листа функције простора

ПРОСТОР

Где се налази простор? - Описати позицију простора у односу на ширу градску

целину, важне саобраћајне и водене токове, близину значајних урбаних целина, објеката

и зелених коридори, као и непосредна окружење.

Параметри: Oдговор:

o

Удаљеност-положај локације у односу на

градски центар, односно локални центар

Налази се у непосредној близини центра

града (10 минута јавним превозом, док се

ходом стигне за 20ак минута)

o

Саобраћајна повезаност локације са

окружењем (близина важнијих зелених и

водених коридора, линија градског превоза)

Близу Футошког парка и добро је

повезан са свим деловима града

линијама градског превоза

Шта се у простору налази? - приказати прецизно намену површина

Парапетри: Oдговор:

o

Различите намене површина на подручју Цео простор спада у категорију

специјалне намене са ограниченим

коришћењем

o

Величина озелењених површина и однос са

изграђеним простором, садржаји у оквиру

озелењених површина

Однос изграђених и неизграђених

површина је 28% - 72%

На већини зелених површина не налазе

се никакви садржаји.

o

Величина и садржај јавног простора Цео простор спада у категорију

специјалне намене са ограниченим

коришћењем

Који је квалитет објеката и отворених простора?

Параметри: Oдговор:

o

Осунчаност објеката и простора,

проветреност простора

Добро осунчано, добро проветрно

o

Специфичност микроекосистема у оквиру

урбане структуре – флора и фауна

(Присутност: ДА_НЕ)

ДА

o

Еколошка безбедност окружења (извори и

ниво загађења) – издувни гасови, бука,

неповољно зрачење

Близина саобраћајница – повећан ниво

буке и издувних гасова због густог

саобраћаја

5.4.2 Дендрофлора

Дендрофлора је на овом простору разноврсна. Присутно је високо и ниско дрвеће,


26

различите врсте жбуња и живих ограда. Врсте су сађене без одговарајућег плана.

Избор биљних врста је веома важан за озелењавање болничких средина. Потребно је садити

медоносне врсте, са листовима који мењају боју у јесен и делују изузетно декоративно и

простор чине лепим током целе године. У Табели 2. дате су информације о броју стабала,

колориту, композицији, спратноси и другим показатељима. Детаљније објашњење стања

дрвећа дато је у табели воларизације постојеће дендрофлоре, табела 3.

Табела 2. Чек листа биљних садржаја

КАТЕГОРИЈА

ЗЕЛЕНИЛА

Број (%)

Четинари 42 14%

Лишћари 263 86%

Укупно 305 100%

СПРАТНОСТ

ЗЕЛЕНИЛА

<10% 10 - 40% 40 –70% >70% 100%

Високо растиње +

Средње растиње +

Ниско растиње +

Партери

(перене,цветњаци)

+

Травњак +

КОМПОЗИЦИЈА

ЗЕЛЕНИЛА

<10% 10 - 40% 40 –70% >70% 100%

Групе +

Дрвореди +

Појединачна стабла -

солитери

+

ОЦЕНА Лоше Добро Oдлично

Oдржавање +

ОСЕЋАЈ У ПРОСТОРУ

Колорит Mонохром Богат бојама

Светлост Oсунчаност Сенка

20% 40% 60% 80%

100%

20% 40% 60% 80% 100%

Форма Геометријска Органска

На основу биометријских података (Табела 3), који су неопходни за израду рада, добијени су

параметри и информације о стању стабала, односно установљена је виталност дрвећа, као и

стање ентомолошких, фитопатолошких и механичких оштећења.


27

Табела

3

. Валоризација

постојеће дендрофлоре

ПРЕДМЕТ

: Пејзажно

-архитектонско

уређење Клиничког центра

Војводине

Напомена

Неправилна

и

ретка

круна

,

близу

објекта

уклања

се


и

ретка

круна

,

уклања

се


и

ретка

круна

,

близу

објекта

уклања

се


и

ретка

круна

,

уклања

се


и

ретка

круна

,

уклања

се

Општа оцена 3

3

3

3

3

4

Оцена

декоративности

3

3

3

3

4

4

Оцена

виталности

4

4

3

3

3

4

Фитопатолошка

оштећења

Механичка

оштећења

Трулеж дебла и

дебљих грана

*

*

Ширина

крошње [m]

4,3

4,1

3,2

4,5

4,2

0,8

Прсни пречник

стабла [cm]

24

29

21

23

22

12

Висина до

првих грана [m]

3,3

3

2,7

3

2,6

0.1

Висина [m]

7,5

6,8

7,2

7,3

7

2

Врста (научни

назив)

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Th

uja

o

ccid

en

ta

lis L

.

Четинар/Лишћар Л

Л

Л

Л

Л

Ч

Катастарски

број

1

2

3

4

5

6


28

Напомена

Близу

објекта

, уклања

се

Филиолошки

старо

стабло

,

уклања

се

Филиолошки

старо

стабло

,

уклања

се

Билизу

објекта

, уклања

се

Билизу

објекта

, уклања

се


3

4

3

3

2

2

1

1

Оцена


4

2

4

3

4

3

3

2

2

Оцена


4

4

4

4

4

3

3

2

2


оштећења

**

**

*

Механичка

оштећења

*

*



**

**

*

*

Ширина

крошње [m]

0.8

1,9

5,1

4,7

5,1

3,5

3,5

2,5

2,5


стабла [cm]

12

18

31

26

28

56

56

26

26

Висина до


0.1

1,7

2,6

0,5

0,4

1,2

1,4

3,8

4,2

Висина [m]

1,8

2,5

8,5

7,7

8,6

6

6,2

6,3

6,1


назив)

Th

uja

o

ccid

en

ta

lis L

.

Mo

ru

s a

lb

a L

.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Четинар/Лишћар Ч

Л

Л

Ч

Ч

Л

Л

Л

Л


број

7

8

9

10

11

12

13

14

15


29

Напомена


круна

,

механичка

оштећења

,

уклања

се

Изражена

некроза

четина

,

неправилна

круна

, уклања

се

На

стази

, уклања

се

На

стази

, уклања

се


4

4

4

2

5

4

4

4

4

4

Оцена


2

4

4

4

3

5

4

4

4

4

4

Оцена


3

4

4

4

3

5

3

3

3

3

3


оштећења

**

*

*

*

*

*

Механичка

оштећења **

*

*



*

Ширина

крошње [m]

4,5

5,2

4,8

5,8

3,2

6

3,3

4,2

3,2

3,6

3,3


стабла [cm]

30

31

32

28

24

31

25

22

28

27

24

Висина до


3,2

4,5

5,2

5,4

4,5

4,5

3

3,4

2,9

3,4

3,5

Висина [m]

4,2

9

11

9,8

7,2

10

6,3

7

6,9

7,1

5,2


назив)

Mo

ru

s a

lb

a L

.

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.


Л

Л

Л

Ч

Л

Ч

Ч

Ч

Ч

Ч


број 16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26


30

Напомена

На

стази

, уклања

се

На

стази

, уклања

се


4

4

4

5

5

5

5

5

5

5

4

Оцена


4

4

4

4

4

4

4

4

4

4

4

4

Оцена


3

3

3

3

4

4

4

4

4

4

4

3


оштећења

*

*

*

*

Механичка

оштећења

*

**



*

*

*

Ширина

крошње [m]

4

3,8

4,4

4,2

6,4

5,1

4,8

5,3

4,9

3,8

4,4

4,8


стабла [cm]

26

30

31

24

42

39

40

44

41

38

41

40

Висина до


2,4

2,9

2,3

2,8

2,8

2,5

3,1

3,5

3,2

3,4

2,8

2,7

Висина [m]

7,2

6,6

7,1

7,3

8

7,3

7,8

8,2

7,5

6,8

8,2

7,6


назив)

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.


Ч

Ч

Ч

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38


31

Напомена

Инвазивна

врста

,


круна

, уклања

се

Инвазивна

врста

,


круна

, уклања

се


5

5

4

5

5

5

5

5

3

3

Оцена


4

4

4

4

4

4

4

4

5

2

2

Оцена


4

4

4

3

4

4

4

4

5

3

3


оштећења

Механичка

оштећења

**

*

**

*



*

**

*

*

*

*

Ширина

крошње [m]

4,8

4,7

5,8

5,1

5,3

4,9

5,6

5,4

6,1

2,8

3,3


стабла [cm]

37

33

33

35

33

32

38

36

39

21

24

Висина до


2,8

2,4

3,1

2,5

2,3

2,3

2,7

2,8

2,7

2,5

1,9

Висина [m]

7,8

7,5

8,4

8,2

8,2

7,9

9,1

8,7

9,1

5,7

6,3


назив)

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 39

40

41

42

43

44

45

46

47

48

49


32

Напомена

Инвазивна

врста

,


круна

, уклања

се


круна

, криво

дебло

, уклања

се


круна

, уклања

се

Механичка

оштећења

,

уклања

се


2

3

2

5

5

5

5

5

5

5

Оцена


2

2

2

2

5

5

5

5

5

5

5

Оцена


3

3

4

2

5

4

5

5

5

5

5


оштећења

*

*

Механичка

оштећења

*

**

*

*



*

*

Ширина

крошње [m]

4,5

2,5

2,1

1,9

4,7

3,8

4,1

3,1

5,5

2,4

4,9


стабла [cm]

24

17

15

17

33

36

32

33

33

31

35

Висина до


2,1

1,8

1,7

2,4

2,5

1,8

2,8

2,2

2,1

2,5

2,4

Висина [m]

4,6

4,2

3,6

4

7,4

4,5

6,6

4,8

8,2

6,3

7,1


назив)

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Th

uja

o

ccid

en

ta

lis L

.

Th

uja

o

ccid

en

ta

lis L

.

Th

uja

o

ccid

en

ta

lis L

.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.


Ч

Ч

Ч

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 50

51

52

53

54

55

56

57

58

59

60


33

Напомена

Стабла

будућности

Стабла


Ниско

креће круна

, уклања

се


5

5

5

5

5

5

5

3

5

5

5

5

Оцена


5

5

5

5

5

5

5

5

3

4

5

5

5

Оцена


4

5

5

5

5

5

5

5

4

4

5

5

5


оштећења

Механичка

оштећења

*



*

*

*

Ширина

крошње [m]

5,1

5,1

5,7

4,8

3,9

4,1

3,8

4,6

2,9

3,3

2,6

3,5

3,8


стабла [cm]

34

32

33

33

41

42

32

33

33

29

29

30

34

Висина до


2,9

2,7

2,9

2,7

1,7

1,8

2,5

3,1

1,9

2,2

2,6

2,6

2,8

Висина [m]

7,4

7,9

8,1

6,5

8,2

8,9

6,4

7,1

4,8

5

5,7

7,1

7,5


назив)

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Qu

ercu

s ro

bu

r

'F

astig

ia

ta

'

Qu

ercu

s ro

bu

r

'F

astig

ia

ta

'

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 61

62

63

64

65

66

67

68

69

70

71

72

73


34

Напомена


5

5

5

5

5

5

5

5

5

4

4

4

Оцена


5

5

5

5

5

5

5

5

5

5

4

4

4

Оцена


4

5

4

4

5

5

5

4

5

5

5

5

5


оштећења

Механичка

оштећења

*



*

*

*

Ширина

крошње [m]

2,8

4,8

4,6

3,4

1,5

1,6

1,5

2,7

2,6

2,7

0,9

0,9

0,9


стабла [cm]

33

36

28

31

15

14

14

21

19

19

10

11

11

Висина до


2,3

2,9

2,8

2,5

0.3

0.3

0.3

2,3

2,3

2,3

0,1

0,1

0,1

Висина [m]

5,8

8,1

7,9

7,2

3

3,1

3

4,5

4,5

4,5

2,9

3

3


назив)

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Ch

am

aecy

pa

ris la

wso

-

nia

na

(M

urr) P

ari.

Ch

am

aecy

pa

ris la

wso

-

nia

na

(M

urr) P

ari.

Ch

am

aecy

pa

ris la

wso

-

nia

na

(M

urr) P

ari.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

'g

lo

bo

sa

' L

.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

'g

lo

bo

sa

' L

.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

'g

lo

bo

sa

' L

.

Th

uja

o

ccid

en

ta

lis L

.

Th

uja

o

ccid

en

ta

lis L

.

Th

uja

o

ccid

en

ta

lis L

.


Л

Л

Л

Ч

Ч

Ч

Л

Л

Л

Ч

Ч

Ч


број 74

75

76

77

78

79

80

81

82

83

84

85

86


35

Напомена

Стабло


Близу

објекта

, уклања

се

Инвазивна

врста

, близу

објекта

, уклања

се

Инвазивна

врста

, близу

објекта

, уклања

се


круна

, трулеж

дебла

, уклања

се


круна

, трулеж

дебла

, уклања

се


5

5

5

2

2

2

3

2

2

Оцена


5

5

5

5

4

3

3

4

2

2

Оцена


5

5

5

5

4

2

2

3

3

3


оштећења

Механичка

оштећења

*

*

**

**

*

*



**

**

*

**

**

Ширина

крошње [m]

5,8

3,5

3,8

3,8

1,5

3,4

3,6

4,2

4,6

4,2


стабла [cm]

43

36

36

37

14

15

18

51

47

49

Висина до


3,1

2,7

2,6

2,6

0.7

2,6

2,9

1,5

3,1

4,2

Висина [m]

9,5

6

6,5

6,3

3,5

4,8

5,7

7,7

5,8

5,9


назив)

Pla

ta

nu

s x

a

cerifo

lia

(A

it.) W

ild

.

Liq

uid

am

ba

r sty

ra

cif-

lu

a L

.

Liq

uid

am

ba

r sty

ra

cif-

lu

a L

.

Liq

uid

am

ba

r sty

ra

cif-

lu

a L

.

Qu

ercu

s ro

bu

r L

.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

L

.

Po

pu

lu

s n

ig

ra

L

.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 87

88

89

90

91

92

93

94

95

96


36

Напомена

Инвазивна

врста

, уклања

се

На

стази

, уклања

се


4

4

4

4

4

4

4

4

4

4

Оцена


2

4

4

4

4

4

4

4

4

4

4

Оцена


5

4

3

4

4

4

3

4

3

3

4


оштећења

Механичка

оштећења



*

*

*

*

Ширина

крошње [m]

4,3

2

2

2,2

2

2

2,2

2

2,2

2

2,9


стабла [cm]

45

50

48

52

52

53

55

57

51

50

53

Висина до


3,2

1,5

1,9

1,6

1,2

1,7

0,6

1,1

1,5

0,7

1,8

Висина [m]

6,5

8,2

8,2

8,2

8,2

8,3

8,3

8,2

8

8

8,5


назив)

Aila

nth

us a

ltissim

a

Mill.

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 97

98

99

10

0

10

1

10

2

10

3

10

4

10

5

10

6

10

7


37

Напомена

Алергена

врста

, уклања

се

Инвазивна

врста

, уклања

се

Инвазивна

врста

, уклања

се

Инвазивна

врста

, уклања

се

Инвазивна

врста

, уклања

се

Инвазивна

врста

, уклања

се


2

3

3

3

3

4

3

3

Оцена


3

2

2

2

2

2

3

3

3

Оцена


3

5

5

4

5

4

4

3

3


оштећења

Механичка

оштећења

*

*

*


дебљих грана **

*

*

*

*

Ширина

крошње [m]

3,8

4,8

4

3,7

4,2

4,9

4,5

4,4

5,1


стабла [cm]

51

43

37

37

36

39

29

27

27

Висина до


2,6

2,3

2,4

1,8

2,7

2,3

3,2

2,8

3,5

Висина [m]

7,2

8

7,5

7,1

7,4

8,2

8,5

7,9

8,3


назив)

Po

pu

lu

s alb

a L

.

Aila

nth

us a

ltissim

a

Mill.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 10

8

10

9

11

0

11

1

11

2

11

3

11

4

11

5

11

6


38

Напомена

На

месту

објекта

, уклања

се

На

месту

објекта

, уклања

се

Некроза

четина

, близу

објекта

уклања

се

Нептавилна

круна

, уклања

се

Инвазивна

врста

, уклања

се


3

4

5

5

3

2

5

2

Оцена


3

3

3

5

5

4

2

5

2

Оцена


3

4

4

5

4

3

3

4

5


оштећења

**

Механичка

оштећења

*

*

**



*

**

*

Ширина

крошње [m]

3,9

4,9

5,2

4,6

5,2

4,2

4,9

7,1

3,6


стабла [cm]

28

28

29

17

31

26

29

61

42

Висина до


3

3,1

2,4

1,1

2,6

3,3

2,4

3,2

1,5

Висина [m]

6,8

7,5

8,2

8

8,5

5

6,2

9,3

4,2


назив)

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Cu

pressu

s a

rizo

nica

L

.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.

Mo

ru

s a

lb

a L

.

Acer d

asy

ca

rp

um

L

.

Aila

nth

us a

ltissim

a

Mill.


Л

Л

Ч

Л

Л

Л

Л

Л


број 11

7

11

8

11

9

12

0

12

1

12

2

12

3

12

4

12

5


39

Напомена


круна


круна

, некроза

четина

, уклања

се

Некроза

четина

, неправилна

и ретка

круна

, уклања

се


4

5

5

5

5

5

5

2

2

Оцена


4

4

5

5

5

5

5

4

2

2

Оцена


4

4

4

5

5

5

5

5

3

3


оштећења

*

Механичка

оштећења

*



*

*

*

**

**

Ширина

крошње [m]

2,8

2,8

3,9

3,2

6,5

2,1

2

2,5

4,1

4


стабла [cm]

48

44

46

38

59

20

19

21

25

26

Висина до


1,1

0,9

0,5

2,4

2,9

1,3

1,2

0.8

5,2

1,7

Висина [m]

7,5

7,6

9,2

6,8

8,9

4,2

3,8

4,6

7,2

6,2


назив)

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Tilia

to

men

to

sa

M

nch

.

Acer d

asy

ca

rp

um

L

.

Cu

pressu

s a

rizo

nica

L

.

Cu

pressu

s a

rizo

nica

L

.

Cu

presu

s sem

perv

iren

s

L.

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.

Picea

a

bies (L

.) K

arst.


Л

Л

Л

Л

Ч

Ч

Ч

Ч

Ч


број 12

6

12

7

12

8

12

9

13

0

13

1

13

2

13

3

13

4

13

5


40

Напомена

Некроза

четина


и ретка

круна

, уклања

се

Некроза

четина


и ретка

круна

, уклања

се

Близу

објекта

, уклања

се


2

4

4

3

5

5

4

4

4

5

Оцена


2

2

3

3

3

5

4

4

4

4

5

Оцена


3

3

4

4

4

5

5

4

4

4

5


оштећења

*

*

Механичка

оштећења

*



**

*

*

*

Ширина

крошње [m]

3,9

4,3

3,7

4,8

4,1

4,2

4,5

3

3

3,2

2,3


стабла [cm]

29

29

29

28

26

42

45

51

50

50

19

Висина до


2,2

1,9

2,5

2,4

2,6

3,1

2,6

1

1,3

0.7

1,2

Висина [m]

7,7

6,9

7,2

6,3

5,3

7,5

7,5

6,2

6,4

6,3

5,8


назив)

Picea

a

bies (L

.) K

arst.

Picea

a

bies (L

.) K

arst.

Picea

a

bies (L

.) K

arst.

Picea

a

bies (L

.) K

arst.

Tilia

to

men

to

sa

M

nch

.

Ta

xo

diu

m d

istich

um

(L

) R

ich

.

Ta

xo

diu

m d

istich

um

(L

) R

ich

.

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Cu

presu

s sem

perv

iren

s

L.


Ч

Ч

Ч

Ч

Ч

Ч

Л

Л

Л

Л


број 13

6

13

7

13

8

13

9

14

0

14

1

14

2

14

3

14

4

14

5

14

6


41

Напомена


круна

,

оштећења

, уклања

се


круна

,

оштећења

, уклања

се


круна

,

оштећења

, уклања

се


круна

,

оштећења

, уклања

се


круна

,

оштећења

, уклања

се


круна

,

оштећења

, уклања

се


круна

,

оштећења

, уклања

се


3

2

2

2

2

2

Оцена


2

2

2

2

2

2

2

Оцена


3

4

2

3

2

3

2


оштећења

Механичка

оштећења

**

*

*



**

*

**

*

**

Ширина

крошње [m]

2

1,7

2,1

2,4

1,9

1,6

2,3


стабла [cm]

18

16

17

17

19

18

17

Висина до


1,5

1,7

2

1,5

1,3

1,7

1,9

Висина [m]

3,6

2,8

4,2

3,7

3,8

2,7

4,5


назив)

Pru

nu

s a

viu

m L

.

Pru

nu

s a

viu

m L

.

Pru

nu

s a

viu

m L

.

Pru

nu

s a

viu

m L

.

Pru

nu

s a

viu

m L

.

Pru

nu

s a

viu

m L

.

Pru

nu

s a

viu

m L

.


Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 14

7

14

8

14

9

15

0

15

1

15

2

15

3


42

Напомена


круна

,

оштећења

, уклања

се


круна

,

оштећења

, уклања

се

Инвазивна

врста

, уклања

се


2

3

4

4

4

4

4

4

4

Оцена


2

2

3

3

3

3

3

3

3

3

Оцена


2

3

5

4

5

5

5

4

5

5


оштећења

Механичка

оштећења

*

*

*



*

Ширина

крошње [m]

2,1

2

5,1

2

2,6

2,3

2,2

2,4

2,4

2,1


стабла [cm]

19

16

21

21

20

21

22

26

21

22

Висина до


1,8

1,6

2

1

1

0.8

1

1,5

1,4

1,6

Висина [m]

4,1

3,8

6,8

3,8

4,2

4

3,9

4,3

4,1

4,5


назив)

Pru

nu

s a

viu

m L

.

Pru

nu

s a

viu

m L

.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Sa

lix

m

atsu

da

na

L

.

Sa

lix

m

atsu

da

na

L

.

Sa

lix

m

atsu

da

na

L

.

Sa

lix

m

atsu

da

na

L

.

Sa

lix

m

atsu

da

na

L

.

Sa

lix

m

atsu

da

na

L

.

Sa

lix

m

atsu

da

na

L

.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 15

4

15

5

15

6

15

7

15

8

15

9

16

0

16

1

16

2

16

3


43

Напомена

Близу

објекта

уклања

се

Близу

објекта

, уклања

се

Близу

објекта

, уклања

се

Близу

објекта

, уклања

се

Близу

објекта

, уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

На

месту

објекта

,

инвазивна

врста

,

уклања

се


3

3

2

3

3

2

Оцена


3

3

3

2

3

3

2

Оцена


4

4

4

3

4

5

5


оштећења

Механичка

оштећења

*

**

*

*



*

Ширина

крошње [m]

4

2,1

2,4

3

2,9

1,8

4,1


стабла [cm]

31

29

29

30

30

28

31

Висина до


2,5

2,1

2

2,5

3,5

1,6

2,2

Висина [m]

6,2

3,8

4,5

5,5

7,2

4,1

6


назив)

Qu

ercu

s ro

bu

r L

.

Qu

ercu

s ro

bu

r L

.

Qu

ercu

s ro

bu

r L

.

Qu

ercu

s ro

bu

r L

.

Qu

ercu

s ro

bu

r L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Aila

nth

us a

ltissim

a

Mill.


Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 16

4

16

5

16

6

16

7

16

8

16

9

17

0


44

Напомена

На

месту

објекта

,

инвазивна

врста

,

уклања

се

На

месту

објекта

,

инвазивна

врста

,

уклања

се

На

месту

објекта

,

инвазивна

врста

,

уклања

се


2

2

4

4

4

4

4

4

4

4

Оцена


2

2

2

4

4

4

4

4

4

4

4

Оцена


5

5

5

4

5

5

4

4

4

4

4


оштећења

Механичка

оштећења

*



*

Ширина

крошње [m]

4,8

4,7

2,1

4,7

5,8

5,5

3,8

4,1

4,5

3,1

4,2


стабла [cm]

32

33

31

27

24

29

21

23

22

21

18

Висина до


2,1

3

1,5

2,5

3,5

2,7

2,8

2,2

2,5

2,8

3

Висина [m]

5,8

6,3

4,1

7,8

9

8,1

7,2

6,8

7,9

5,3

6,8


назив)

Aila

nth

us a

ltissim

a

Mill.

Aila

nth

us a

ltissim

a

Mill.

Aila

nth

us a

ltissim

a

Mill.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 17

1

17

2

17

3

17

4

17

5

17

6

17

7

17

8

17

9

18

0

18

1


45

Напомена

На

стази

, уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Алергена

врста

, уклања

се


4

4

3

3

3

2

3

2

Оцена


3

3

3

2

2

2

2

2

2

Оцена


3

4

4

4

5

5

3

4

3


оштећења

Механичка

оштећења

*

**

*

*



*

**

**

*

*

**

*

Ширина

крошње [m]

3

3,1

3,1

2,9

3,4

4

4,1

3,3

4,1


стабла [cm]

51

48

50

35

30

31

33

31

45

Висина до


1

1,2

1,4

2,3

2,2

3,5

2,9

1,9

2,4

Висина [m]

8,2

8

8,1

5

6,3

7,4

6,8

6,3

5,8


назив)

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Po

pu

lu

s n

ig

ra

'P

yra

mid

alis'

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Po

pu

lu

s alb

a L

.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 18

2

18

3

18

4

18

5

18

6

18

7

18

8

18

9

19

0


46

Напомена

Алергена

врста

, уклања

се

Алергена

врста

, уклања

се

Алергена

врста

, уклања

се

Алергена

врста

, уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се


2

2

2

3

3

3

3

Оцена


2

2

2

2

2

3

2

3

Оцена


3

3

3

3

5

5

5

5


оштећења

Механичка

оштећења

*



*

**

**

**

Ширина

крошње [m]

3

3,8

4

3,9

3,8

4,2

3,9

3,4


стабла [cm]

47

51

54

53

27

29

22

24

Висина до


3,1

2,8

2,1

2,3

1,7

2,4

1,9

2,3

Висина [m]

5,9

5,5

6,7

6,2

5,2

4,9

5,5

5,8


назив)

Po

pu

lu

s alb

a L

.

Po

pu

lu

s alb

a L

.

Po

pu

lu

s alb

a L

.

Po

pu

lu

s alb

a L

.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 19

1

19

2

19

3

19

4

19

5

19

6

19

7

19

8


47

Напомена

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Стабло



2

4

4

5

3

3

5

5

5

Оцена


5

2

4

4

4

2

2

5

4

4

Оцена


4

5

4

4

5

5

5

5

5

5


оштећења

*

Механичка

оштећења



*

*

Ширина

крошње [m]

4,3

3,4

4,9

3,8

4,4

2,8

3,3

7

4,6

4,9


стабла [cm]

25

28

41

39

40

22

23

25

24

25

Висина до


0.7

2,6

3,2

3,4

2,8

2,5

1,9

2,5

2,7

2,1

Висина [m]

7,2

4,8

7,5

6,8

8,2

5,7

6,3

9,2

7,2

7,9


назив)

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Aescu

lu

s h

ip

po

ca

sta

-

nu

m L

.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 19

9

20

0

20

1

20

2

20

3

20

4

20

5

20

6

20

7

20

8


48

Напомена

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Близу

објекта

, уклања

се


3

3

3

3

3

3

5

Оцена


4

3

3

3

3

3

3

5

Оцена


5

5

5

5

5

5

5

4


оштећења

Механичка

оштећења

*



Ширина

крошње [m]

4,1

3,7

3,8

4

3,7

3,7

4

4,2


стабла [cm]

25

27

26

28

22

23

27

34

Висина до


2,4

2,3

2,4

2,4

2,2

2,5

2,5

3

Висина [m]

7,5

5,3

4,8

5,1

4,6

4,9

5,9

7


назив)

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Tilia

to

men

to

sa

M

nch

.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 20

9

21

0

21

1

21

2

21

3

21

4

21

5

21

6


49

Напомена

Близу

објекта

, уклања

се

Близу

објекта

, уклања

се

Близу

објекта

, уклања

се

На

стази

, уклања

се

Ретка

круна

Ретка

круна

Ретка

круна


4

4

4

4

4

4

3

3

Оцена


4

5

4

4

4

4

4

3

4

Оцена


3

5

5

4

5

5

5

4

4


оштећења

Механичка

оштећења

*



*

Ширина

крошње [m]

3,1

3,9

3,8

3,8

3,9

4

4

4,1

3,2


стабла [cm]

31

33

29

32

30

20

28

22

25

Висина до


2,5

2,9

2,4

2,5

0.4

0.4

0.4

3

2,7

Висина [m]

6,8

7,3

5,9

6,4

6

6,3

6,1

6,8

7,2


назив)

Tilia

to

men

to

sa

M

nch

.

Tilia

to

men

to

sa

M

nch

.

Celtia

a

ustra

lis L

.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.


Л

Л

Л

Ч

Ч

Ч

Л

Л


број 21

7

21

8

21

9

22

0

22

1

22

2

22

3

22

4

22

5


50

Напомена

Близу

објекта

, ретка

и

неперавилна

круна

,

уклања

се

Близу

објекта

, ретка

и


круна

,

уклања

се


3

4

4

4

3

4

4

2

2

Оцена


3

3

4

4

4

3

4

3

2

2

Оцена


3

4

4

4

4

4

4

4

3

3


оштећења

Механичка

оштећења

**

**



**

*

**

*

Ширина

крошње [m]

4,5

4,2

2,6

3,5

3,8

2,8

4,8

4,6

3,5

4,1


стабла [cm]

28

27

28

31

29

25

30

30

28

29

Висина до


3

2,6

2,6

2,6

2,8

2,3

2,9

2,8

3,9

4

Висина [m]

7,3

7

5,7

7,1

7,5

5,8

8,1

7,9

5,8

6,5


назив)

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Celtis a

ustra

lis L

.

Celtis a

ustra

lis L

.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 22

6

22

7

22

8

22

9

23

0

23

1

23

2

23

3

23

4

23

5


51

Напомена

Близу

објекта

, ретка

и


круна

,

уклања

се


4

4

4

4

5

5

4

4

4

Оцена


3

4

4

4

4

5

5

4

5

3

Оцена


4

5

5

5

5

5

5

5

4

4


оштећења

Механичка

оштећења

*



Ширина

крошње [m]

5,2

4,8

5,8

4,4

5,2

7

4,6

4,9

2,9

3,4


стабла [cm]

21

26

24

25

25

29

21

24

18

23

Висина до


4,5

5,2

5,4

3,2

4,1

2,5

2,7

5,2

2,3

2,2

Висина [m] 9

11

9,8

8,5

8,8

9,2

7,2

7,9

5

6,3


назив)

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.

Celtis o

ccid

en

ta

lis L

.

Celtis a

ustra

lis L

.

Celtis a

ustra

lis L

.

Celtis a

ustra

lis L

.

Celtis a

ustra

lis L

.

Mo

ru

s a

lb

a L

.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 23

6

23

7

23

8

23

9

24

0

24

1

24

2

24

3

24

4

24

5


52

Напомена

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Близу

објекта

, уклања

се


3

3

5

5

4

4

4

4

3

Оцена


3

3

3

4

4

4

4

3

3

4

Оцена


4

4

4

5

5

3

3

5

5

4

Фитопатолошк

а оштећења

**

Механичка

оштећења



Ширина

крошње [m]

4

4,5

4,2

2,6

4,1

4,7

2,6

2,8

3

5,2


стабла [cm]

24

23

23

30

20

31

32

29

30

25

Висина до


3,5

3

2,6

4,9

2,4

2,9

2,6

3,2

4,1

3,1

Висина [m]

7,4

7,3

7

7,9

7,5

7,7

5,7

6,5

6,7

6,2


назив)

Mo

ru

s a

lb

a L

.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Celtis a

ustra

lis L

.

Celtis a

ustra

lis L

.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Ro

bin

ia

p

seu

do

aca

cia

L.

Celtis a

ustra

lis L

.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 24

6

24

7

24

8

24

9

25

0

25

1

25

2

25

3

25

4

25

5


53

Напомена


3

3

4

5

5

5

5

5

5

5

5

Оцена


4

3

3

4

5

5

5

5

5

5

5

5

Оцена


4

4

3

4

5

5

5

5

5

4

5

5


оштећења

Механичка

оштећења

*



Ширина

крошње [m]

6,5

5,8

5,2

6,1

8,5

7

8,1

8,2

8

7,9

8,1

7,9


стабла [cm]

31

33

38

37

45

41

46

45

48

46

43

45

Висина до


3,6

4,2

2,6

2,7

4,2

4

4,1

3,6

4,2

3,5

3,1

4,5

Висина [m]

7,3

7,9

8,5

8,2

9,5

8,8

9

9

9,3

9

8,6

8,8


назив)

Celtis a

ustra

lis L

.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

to

men

to

sa

M

nch

.

Tilia

to

men

to

sa

M

nch

.

Pla

ta

nu

s x

a

cerifo

lia

(A

it.) W

ild

.

Pla

ta

nu

s x

a

cerifo

lia

(A

it.) W

ild

.

Pla

ta

nu

s x

a

cerifo

lia

(A

it.) W

ild

.

Pla

ta

nu

s x

a

cerifo

lia

(A

it.) W

ild

.

Pla

ta

nu

s x

a

cerifo

lia

(A

it.) W

ild

.

Pla

ta

nu

s x

a

cerifo

lia

(A

it.) W

ild

.

Pla

ta

nu

s x

a

cerifo

lia

(A

it.) W

ild

.

Pla

ta

nu

s x

a

cerifo

lia

(A

it.) W

ild

.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 25

6

25

7

25

8

25

9

26

0

26

1

26

2

26

3

26

4

26

5

26

6

26

7


54

Напомена

Инвазивна

врста

,

уклања

се

Инвазивна

врста

, близу

објекта

, уклања

се

Инвазивна

врста

, близу

објекта

, уклања

се


5

5

4

4

4

3

3

3

5

5

Оцена


5

5

5

4

4

4

2

2

2

5

5

Оцена


4

5

5

5

4

5

4

4

4

4

4


оштећења

Механичка

оштећења

*

*

*

*

*



*

*

Ширина

крошње [m]

8,2

8

8,8

4

4,3

3,9

3,8

4,2

3,7

4,5

4,8


стабла [cm]

44

47

49

31

32

28

33

34

34

22

21

Висина до


3,9

3,7

4

0,6

0,6

0,6

3,2

2,7

2,8

0,4

0,4

Висина [m]

8,9

9

9,6

5,2

6,1

5,9

6,3

5,8

5,9

6,6

7,2


назив)

Pla

ta

nu

s x

a

cerifo

lia

(A

it.) W

ild

.

Pla

ta

nu

s x

a

cerifo

lia

(A

it.) W

ild

.

Pla

ta

nu

s x

a

cerifo

lia

(A

it.) W

ild

.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Acer n

eg

un

do

L

.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.


Л

Л

Ч

Ч

Ч

Л

Л

Л

Ч

Ч


број 26

8

26

9

27

0

27

1

27

2

27

3

27

4

27

5

27

6

27

7

27

8


55

Напомена


5

5

5

4

5

5

4

5

5

4

4

Оцена


5

5

5

5

3

5

5

4

4

4

4

4

Оцена


4

4

4

4

4

5

4

3

5

3

3

4


оштећења

*

Механичка

оштећења

*

*

*



*

Ширина

крошње [m]

5,4

5,3

4,8

5

3,8

2,8

4,8

3,8

4,6

4,2

4

4,5


стабла [cm]

17

21

19

20

31

33

35

31

33

33

32

37

Висина до


0,5

0,4

0,4

0,5

2,8

2,3

2,9

2,5

3,1

2,6

2,3

3,2

Висина [m] 8

8,1

7,5

7,7

7,5

5,8

8,1

6,4

7,1

7,2

6,8

8,5


назив)

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Ced

ru

s a

tla

ntica

M

an

.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

to

men

to

sa

M

nch

.

Tilia

to

men

to

sa

M

nch

.

Tilia

to

men

to

sa

M

nch

.

Tilia

to

men

to

sa

M

nch

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.


Ч

Ч

Ч

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 27

9

28

0

28

1

28

2

28

3

28

4

28

5

28

6

28

7

28

8

28

9

29

0


56

Напомена


4

5

3

4

3

4

4

4

4

4

5

5

4

4

Оцена


5

5

5

4

4

3

5

5

5

5

4

5

5

5

4

Оцена


4

4

4

4

3

4

4

4

4

3

3

4

4

3

4


оштећења

*

Механичка

оштећења

*

*



*

**

Ширина

крошње [m]

4,4

5,1

4,5

4,2

4,6

4,5

4,2

3,9

4,7

2,6

3,5

3,8

2,8

4,8

4,6


стабла [cm]

33

35

37

30

31

30

33

36

37

31

35

36

29

31

30

Висина до


2,8

3,5

4,6

3,2

3,4

3,2

2,8

3

2,9

2,6

2,6

2,9

2,3

2,9

2,7

Висина [m]

7,9

8,3

8,2

7,1

5,7

6,5

7,2

7,9

7,7

5,7

7,1

7,4

5,6

7,9

7,7


назив)

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Pin

us n

ig

ra

A

rn

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Betu

la

p

en

du

la

R

oth

.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.

Tilia

co

rd

ata

M

ill.


Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л

Л


број 29

1

29

2

29

3

29

4

29

5

29

6

29

7

29

8

29

9

30

0

30

1

30

2

30

3

30

4

30

5


57

5.4.3 Урбана форма

Као што се може видети из табеле 4. урбани мобилијар је присутан на истраживаном

простору. Како је у питању Клинички центар, број урбаног мобилијара би требао да буде

знатно већи и боље одржаван. На појединим деловима комплекса, постављене су нове клупе,

канте и канделабри и задовољавају потребе корисника и у естетском и у функционалном

смислу. Приказ мобилијара види се на сликама 22. и 23. Контејнери за отпад су у изузетно

лошем стању и налазе се на готово свим местима што нарушава изгледа самог окружења.

(Слика 24.)

Табела 4. Чек листа приказа стања урбаног мобилијара

Слика 22. Приказ канте Слика 23. Приказ клупе Слика 24. Приказ контејнера

(извор: Невена Плавшић)

У оквиру комплекса присутне су информационе табле што олакшава сналажење

посетиоцима, али исто тако нема ни једне информационе табле намењене слепим и

слабовидим особама. Присутни су и простори за одлагање бицикала, међутим у веома су

Тип Број Материјал Одржавање

(добро/лоше)

КАНТЕ 50 метал добро

ОСВЕТЉЕЊЕ 41 метал лоше

КЛУПЕ 60 метал/дрво/бетон добро

KОНТЕЈНЕРИ 9 метал лоше

ИНФО ТАБЛЕ 5 метал добро

ПАРКИНГ ЗА БИЦИКЛЕ 9 метал лоше

*напомене


58

лошем стању као и већина мобилијара која се налази на истраживаној локацији.

Што се прилаза објектима тиче, рампе су присутне на уласку у поједине клинике. На слици

25. види се прилазна рампа зграде Поликлинике. Већина улаза у објекте налази се на коти

терена што знатно олакшава кретање. Изузетак је клиника за неуропсихијатрију и

неугологију, која нема прилазну рампу. (Слика 26.)

Слика 25. Приказ рампе испред Поликлинике Слика 26. Улаз у клинику за неурологију

(извор: Плавшић Невена) (извор: Плавшић Невена)

5.4.4 Визуелни и естетски квалитет

На основу табеле 5. може се закључити да визуелни и естетски квалитет овог простора

нису на завидном нивоу. Једнолична композиција, монотоност, равна форма и неуређеност

корисницима овог простора не омогућавају пријатан боравак и жељу за задржавањем у

истом. Изглед самог уређења може се видети на сликама 27. и 28.

Треба осмислити инспиративан, занимљив простор, са добрим визурама и хармоничним

колоритом, који ће омогућити пријатнији боравак корисницима и олакшати им болничке

дане, али исто тако бити приступачан за све.

Слика 27. Изгледа простора

(извор: Плавшић Невена)

Слика 28. Приказ дела КЦВ



59

Табела 5. Чек листа визуелног и естетског квалитета

ВИЗУЕЛНИ

КВАЛИТЕТ

Активност монотон инспиративан занимљив

Визуре далеке блиске у виду коридора

Одржавање запуштено делимично уређено уређено

Амбијент пријатан неугодан небезбедан

EСТЕТСКИ

КВАЛИТЕТ

Форма вертикална Равна

(хоризонтална)

валовита

Покрет

(Корисници, ветар,

река, вегетација)

Без покрета миран динамичан

Колорит монохром хармоничан богат бојама

Мозаик елемената

(заступљеност

елемената у простору)

уравнотежен правилан хаотичан

Композиција једнолична динамична затворена/отворена

5.4.5 Приступачност и стање комуникација

Стање комуникација у оквиру клиничког центра је лоше. Необорени и попуцали

ивичњаци, рупе на путу, неадекватно поплочање и обележавање отежава кретање и особама

без инвалидитета, а поготово онима код којих је присутна нека врста инвалидитета.

Бициклистичке стазе у оквиру комплекса нису присутне, бициклисти се крећу истим стазама

као и пешаци, што повећава ризик од повреда свих корисника. Све горе напоменуто може се

видети на сликама 29. и 30.

Слика 29. Приказ необореног ивичњака


Слика 30. Приказ пешачке стазе



60

Колски прилаз су у мало бољем стању али свакако нису на нивоу на ком би требао да буде с

обзиром да служе Клиничком центру. На сликама 31. и 32. приказана је главна комуникација

кроз Клинички центар.

Паркинг простор се налази на разним местима у оквиру комплекса, само поједини нису јасно

обележени. Једино је паркинг испред самог улаза у Поликлинику јасно обележен са мастима

намењеним особама са инвалидитетом. Материјали и остале карактеристике коминикација,

приказане су у табели 6.

Табела 6. Чек листа стања и приступачности комуникација

Тип

комуникације

Застор

Димензије

(ширина)

Баријере

ДА/НЕ

Одржавање


Хладовина/

осунчаност

(Х/О)

Пешачке стазе бетонске

плоче, асфалт

ДА лоше Х

Бицилклистичке

стазе

- - - - -

Плато бетонске

плоче, асфалт,

ризла

ДА лоше О

Приступачност Да ли је обезбеђен прилаз

свима?

ДА/НЕ

Уочљивост

ДА/НЕ

Застор Одржавање


Пешачки прилаз НЕ ДА бетонске

плоче,

асфалт

лоше

Бициклистички

прилаз

- - - -

Колски прилаз ДА ДА асфалт лоше

Паркинг НЕ ДА асфалт лоше

Слика 31. Колска комуникација


Слика 32. Колска комуникација



61

5.5. АНКЕТЕ

У попуњавању анкета укупно је учествовало 100 испитаника, од којих је 54 жена и 46

мушкараца, различитих старосних група и занимања који су боравили на задатом подручју у

време спровођена анкета, испитаници који раде у оквиру Клиничког центра, као и они који

раде у непосредној близини задатог подручја. На основу анкета, скупљена су мишљења и

изведени одговарајући ставови. Свако од питања је обрађено, а добијени параметри графички

приказани:

Као што се може видети на графикону број 1, већина испитаника, њих 77% сматра да је

недовољно посвећена пажња стварању приступачног окружења, затим 16% испитаника се

изјаснило да уопште није посвећена пажња, 7% не зна одговор на постављено питање, док

нико од испитанике не мисли да је у Новом Саду посвећена, како довољна тако и велика

пажња приступачном окружењу

Графикон број 1.Колико је пажње у Новом Саду посвећено стварању приступачног

окружења?

На графикону број 2. види се да већина испитаника није задовољна уређењем Клиничког

центра Војводине, њих 57%, док 32% испитаника сматра да је стање Клиничког центра

задобољавајуће, а 11% је рекло да не зна одговор на постављено питање.


62

Графикон број 2. Да ли сте задовољни уређењем Клиничког центра Војводине?

Графикон број 3. показује присуство баријера које отежавају кретање. 29% испитаника није

уочило никакве баријере, док се 71% испитаника сложило да су баријере присутне.

Графикон број 3. Да ли у оквиру КЦВ уочавате баријере (препреке) које отежавају кретање?

На графикону број 4. приказане су баријере, које по мишљењу испитаника представљају

највећи проблем приликом кретања. Испитаници су овде имали могућност да заокруже више

понуђених одговора. Лоше одржавање застора се издвојило као водећи проблем, затим следе

разлике у нивелацији и необорени ивичњаци.


63

Графикон број 4. Које су то баријере које отежавају кретање?

На графикону број 5, могу се видети мишљења грађана, односно предлози, шта би требало

променити и које садржаје треба убацити или повећати њихову бројност, да би се створило

лепше окружење и омогућио пријатнији боравак. Испитаници су и овде могли да заокруже

више понуђених одговора, али на основу графикона може се закључити да се већина

испитаника, њих 50 сложила да би се уређењем зелених површина и садњом нових врста,

створило пријатније окружење и учинио боравак болесницима лакшим. Исто тако велик број

њих се сложио да постављањем новог урбаног мобилијара и уклањањем старог, омогућити

боравак напољу у зеленилу, како болесника, тако и заослених, али и особа које долазе у

посету.

Графикон број 5. Шта је по Вашем мишљењу потребно променити у оквиру Клиничког

центра?


64

На графикону број 6. виде се који су то узроци, који по мишљењу грађана утичу на лоше

одржаванје Клиничког центра. Чак 50% испитаника навело је немар запослених у јавним

службама, који су задужени за овакву врсту делатности, као највећи узрок, 16% испитаника

није дало одговор на постављено питање, док је осталих 34% било подељеног мишљења.

Графикон број 6. По вашем мишљењу који су узроци лошег одржавања Клиничког центра

Војводине?

Невена Плавшић Мастер рад Пејзажни концепт Клиничког центра Војводине

65

6. ПЕЈЗАЖНИ КОНЦЕПТ КЛИНИЧКОГ ЦЕНТРА

ВОЈВОДИНЕ

6.1. ОПИС ПРОЈЕКТОВАНОГ РЕШЕЊА

На основу анализе постојећег стања КЦВ и приказа појединих примера простора сличне

типологије, функције и пејзажног уређења, дошло се до новог предлога уређења задатог

подручја.

Ново решење је прилагођено принципима универзалног дизајна. На овај начин простор је

учињен приступачним свим корисницима без обзира да ли имају неку врсту инвалидитета

или не.

По својој типологији спада у просторе полу јавног карактера, a његова примарна намена је

усмерена ка потребама Клиничког центра Војводине и његових корисника (запослених и

пацијената). Ново решење Клиничког центра Војводине треба да простор учини

функционалним, пријатним за боравак и приступачним свим корисницима. Простор граниче

улице: Новосадског сајма, Хајдук Вељкова, Футошки пут, Приштиска и Дринска.

Због специфичности простора, сви објекти захтевају колски приступ. Саобраћај на простору

Клиничког центра је решен помоћу саобраћајница на најфреквентнијим правцима, а на мање

фреквентним правцима је решен помоћу вонерфа. Постављањем вонерфа је постигнуто да се

не прекида пешачки ток, а да сваком објекту буде омогућен колски прилаз. Поред

саобраћајног приступа, водило се рачуна и да пешачки приступ буде решен тако да је

доступан свима. Прилаз објектима чији улази ниси на коти терена, решен је постављем

рампи, са одговарајућим падовима, за што лакше савладавање висинске разлике.


66

На парцели има укупно 282 паркинг места, од којих је 21. паркинг место намењено особама

са инвалидитетом. Паркинг простори су лоцирани уз улицу Вељка Влаховића и улицу

Новосадског сајма. Бициклистичке стазе су поставњене дуж улица Футошки пут и Хајдук

Вељкове.

На простору се јављају два типа расвете, и то канделабри висине 4м и 6м. Канделабри висине

6м су постављени дуж саобраћајница, док су нижи канделабри постављени на осталом

простору унутар комплекса Клиничког центра Војводине. Клупе, канте за смеће и остали

урбани мобилијар постављен је на целокупном простору, а њихова учесталост је дефинисана

фреквентношћу посетилаца. Све од наведеног поставњено је у складу са принципима

универзалног дизајна и тежило се да се сви принципи максимално испоштују и примене.

Простор Клиничког центра се може поделити на четири сегмента. Први обухвата простор од

Футошког пута до Поликлинике, други од Поликлинике од Фармацеутског факултета, трећи

од Фармацеутског факултета до улице Новосадског сајма и четврти обухвата простор око

Завода за психијатрију и ментално здравље. Сваки од ових простора има своју реперну тачку

и карактеристику, као и простор намењен за већа окупљања, за различите старосне и

интересне категорије посетилаца.

У првом сегменту је највећа стопа изграђености. Његово уређење је усмерено ка постизању

што је могуће функционалније повезаности између објеката, као и објеката и отворених

простора, ради стварања већих и квалитетних пешакчих простора. Саобраћај је решен

вонерфом, који и повезује све објекте са околном саобраћајном мрежом. Према улици

Футошки пут је планирана садња високе вегетације која има улогу заштитне зоне, односно

простор који треба да изолује Клинички центар Војводине од буке и штетних агенаса

узрокованих интензивним саобраћајем. Неопходно је користити биљке са санитарно -

хигијенским својствима, посебно врсте које су добри аеропречишћивачи попут црног бора

(Pinus nigrа Аrn.) и кане (Canna sp. L.). Централни простор који окружују клинике је уређен

као простор за одмор и простор за посете, и из тог разлога је на овом простору повећана

концентрација урбаног мобилијара, нарочито клупи и канти за смеће.

Други сегмент простора обухвата простор од Поликлинике до Фармацеутског факултета.

Њега карактериишу две велике слободне парковске површине оивичене објектима, и

централни/прилазни/ плато између Поликлинике, Пастеровог завода и улице Хајдук Вељкове.


67

Објекат „Пастеров завод дрвена кућа“ (означен под редним бр. 15, на листу бр. 2 графичког

прилога) са својим околним простором, због добре локације уз улазни плато, је претворен у

угоститељски објекат са баштом. Након њега надовезује се парковска површина са

квалитетном постојећом вегетацијом, и то групацијам дивљег кестена (Aesculus

hippocastanum L.) и липе (Tilia Cordata М.). Приликом одабира дендрофлоре коришћене су

већ присутне врсте на овом делу, и додато је партерно зеленило (жбуње, цвеће, руже и

украсне траве), како би се простор обогатио колоритом. У другом /северном/ делу парковске

површине је планиран простор за одмор са воденом површином и партерном вегетацијом.

Прилазни плато је репрезентативног карактера, на овом простору су поставњене водене

површине и претежно ниска вегетација. Оставњене су визуре ка околним објектима, са

акцентом на објекат Пастероваг завода као вредног архитектонског објекта под заштитом

државе.

Трећи сегмент обухвата просторе од Фармацеутског факултета до улице Новосадског сајма.

Састоји се од простора око факултета, простора око стамбених објеката и централног

простора у чијем се северном делу налази простор за спорт. На простору око Медицинског

факултета, у складу и габаритима са важећим планом детаљне регулације (ПДР), планирана

је доградња два крила, у чијем је централном делу отворени простор намењен студентима

факултета као место за одмор и окупљање. У северном делу парцеле око стамбених објеката

је планирана садња вегетације према улици Новосадског сајма и према делу за спорт. У

централном делу парцеле се налази поплочана површина намењена за окупљање и одмор у

чијем је средишњем делу водена површина.

Због близине метадонског центра, уз источни део платоа, овај простор је замишњен као

простор на коме се могу правити мања окупљања, едукације и сл., са тематиком у складу са

околним објектима, на овај начин се и корисници метадонског центра (који су ту са циљем да

се одвикну од коришћења психо - активних супстанци) могу укључити у различите програме

што може допринети њиховом крајњем циљу – одвикавању.

Четврти сегмент обухвата простор око Завода за психијатрију и ментално здравње.

Планирана је доградња објеката, у складу са ПДР-ом, на основу којих се добијају два нова

атријумска простора, намељена за потребе Завода. У јужном делу од објекта је планирано

ограђено двориште, намењено пацијентима завода, уређено у што једноставнијем

геометријском облику са доста једноличном вегетацијом, како би се читљивост простора


68

повећала на највиши ниво. На осталом делу парцеле је планирана парковска повришна са

воденим елементима и слободном травнатом површином у централном делу. Колорит

вегетације је сведен, коришћене су врсте које нису отровне, не боду и сл., јер је овај простор

замишљен као простор за посете пацијената завода који су у могућности да без лекарске, али

са пратњом породице напуштају објекат завода. За пацијенте који не могу да напуштају

објекат без лекарског надзора посете се могу вршити у самом објекту и у ограђеном

отвореном простору.

Новопројектовано решење има за циљ да ствари што пријатније и здравије окружење

болесницима али и другим корисницима и запосленима у Клиничком центру. Вегетација има

изузетно важну улогу с' обзиром да делује седативно на болесника. Коришћене су врста које

су изутно декоративне, избегаване су жалосне форме и отровне врсте. Перене, руже и ниска

вегетација употпуњује постојећу дендроглору и чини је интересантнијом и пријатнијом.

Вода као елемент се прожима дуж целог комлекса, с' обзиром да и она делује позитивно и

умирујуће. Избегавала су се дубока језера и дубоке фонтане, тежило се да све буде

функционално и приступачно свима.

Невена Плавшић Мастер рад Закључак

69

7. ЗАКЉУЧАК

Увидом у постојеће стање Клиничког центра Војводине, истраживања настанка и развоја,

затим израде типолошке класификације сличних јавних простора, ограничене намене, у овом

мастер раду понуђено је идејно решење за уређење поменуте локације. Приликом израде

рада, од велике помоћи биле су спроведене чек листе и мишљења јавног мњења као и

сугестије како корисници виде овај простор и шта је потребно да се на њему промени.

Идејно решење је базирано на принципима универзалног дизајна и крајњи циљ је

првенствено приступачност овог окружења свим његовим корисницима без обзира да ли је

код њих присутна нека врста инвалититета или не. Увођењем нових и занимљивих садржаја

Клинички центар Војводине добио је функционално лепо и пре свега приступачно окружење,

које је и изведено тако да задовољава све критеријуме кад је уређење оваквих простора у

питању. Цео комплекс је оплемењен и богатом дендрофлором што подиже квалитет овог

простора и чини га здравијим и лепшим.

Обликовање простора Клиничког центра Војводине, одступа од класичних модела пејзажног

уређења, у којима је главни акценат екологија и очување природе а брига о људима са

посебним потребама занемарена. Пројекат покушава да избалансира потребе природе и

човека, обликујући простор који треба да задовољи потребе свих корисника равноправно.

Занимљив дизајна има за циљ да поред болесника и заослених, привуче и друге кориснике

који живе или раде у близини.

Општа и стручна јавност није довољно освешћена када је у питању различитост популације

у смислу познавања захтева и потреба различитих корисничких група (стари, особе са

инвалидитетом, особе са трајним здравственим потешкоћама и слично). Процес планирања и

пројектовања јавног окружења оријентисан је на „просечног корисника”, док образовни

програми на факултетима не познају и не уводе појам приступачности и концепт ’дизајн за

Невена Плавшић Мастер рад Закључак

70

све’. На основним академским и мастер студијама на Пољопривредном факултету у Новом

Саду обрађује се и имплементира проблематика универзалног дизајна кроз израду идејних

пројеката зелених простора.

Град Нови Сад води стратешку политику усмерену на дугорочно планирање у свим

областима. Развој Новог Сада управо и подразумева да он постане приступачан свима и да

буде по мери својих грађана и грађанки. Приступачност треба да осигура остваривање

људских права у демократичној средини у којој неће бити никаквих препрека, почевши од

материјалних па до суштинских. Приступачност мора бити гарантована у свим виталним

областима живота као што су: здравство, образовање, привреда, култура и спорт.16

Осим претходно наведене стратегије приступачности, коју је спровео Град Нови Сад, урађена

је само једна студија по питању зелених површина ограниченог коришћења и њихове

приступачности у Новом Саду. Очекује се да ће овај мастер рад допринети повећању

података и литерарних извора у овом истраживачком пољу.

Ово решење на складан начин синтетизује потребе Клиничког центра Војводине, његових

корисника и Града. Затечено стање комплекса модификовано је тако, да може да дорпинесе

бољитку, односно стварању прикладнијег и квалитетнијег простора и његовог укључивања у

постојећу урбану матрицу. Како све зелене површине представљају нераскидиву заједницу,

треба тежити ка томе да их има што више.

Очекује се да ће спроведено истраживање резултирати побољшању и унапређењу болничких

комплекса са циљем да се створи приступачно окружење за све кориснике, као и да ће

понуђено идејно решење касније бити пример и врста модела за уређење болничких

комплекса и здравствених установа.

16

Стратегија приступачности града Новог Сада за 2012-2018, Центар Живети усправно, Нови Сад, 2012.

Невена Плавшић Мастер рад Графички прилози

71

8. ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

Графички прилог број 1. – Анализа постојећег стања – Карта планиметрије, однос изграђено

– неизграђено, размера 1:1000, папир А1

Графички прилог број 2. – Анализа постојећег стања – Карта намене објеката са спратношћу

објеката, размера 1:1000, папир А1

Графички прилог број 3. – Анализа постојећег стања – Карта воларизације постојеће

дендрофлоре, размера 1:1000, апир А1

Графички прилог број 4. – Идејно решење – прегледни план, размера 1:500, папир А0

Графички прилог број 5. – Идејно решење – пресеци, један подужни и један попречни

пресек, размера 1:500, папир дужина А0, ширина А3

Графички прилог број 6. – Идејно решење – сегменти, размера 1:50, папир дужине А1,

ширине А3

Графички прилог број 7. – Идејно решење – нивелациони план, размера 1:500, папир А0

Графички пролог број 8. – Идејно решење – модел слагања елемената застора и тактилних

плоча, размера 1:200 и 1:4 папир дужине А1. ширине А3

Невена Плавшић Мастер рад Литература

72

9. ЛИТЕРАТУРА

• Анастасијевић Н., „Подизање и нега зелених површина“, Шумарски факултет,

Београд,2002.

• Вујковић Љ. „Пејзажна архитектура планирање и пројектовање“, Универзитет у

Београду, Шумарски факултет, 1995.

• Вујковић Љ., Дошеновић Љ., „Дизајн врта“, Универзитет у Бањој Луци, Шумарски


• Вујковић Љ., Нећак М., Вујичић Д., „Техника пејзажног пројектовања“, Универзитет

у Београду, Шумарски факултет, 2003.

• Вукићевић Е., „Декоративна дендрологија“, Научна књига Београд, 1987.

• Закон о планирању и изградњи, ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010

- одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука

УС, 132/2014 и 145/2014).

• Gehl, J., Gamzǿe, L., Kirknǽs, S, Sǿndergaarg, B., „New city life”, Копенхаген, 2006.

• Гордон, К., „Градски пејзаж”, Грађевинска књига, Београд, 2007.

• Криер, Р., „Градски простор у теорији и пракси“, Грађевинска књига, Београд, 1999.

• Мирковић Б. „Основи урбанизма“, Грађевинска књига, Београд, 1999.

• Ogrin, D., „Krajinska arhitektura“, Univerza v Ljubljani, Biotehniška fakulteta, Oddelek za

krajinsko arhitekturo, 2010.

• Правилник о условима за планирање и пројектованје објекатау вези са несметаним

кретанјем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица, Службени гласник републике

Србије, број 18/97б

• Правилник о техничким стандардима риступачности, Службени гласник републике

Србије, број 19/2012 од 13.03,2012 и број 46/2013

• Sestranetz Р., Adams L., „Слободно кретање особа са инвалидитетом у југоисточној

Европи“, 2006.

Невена Плавшић Мастер рад Литература

73

• Стратегија приступачности града Новог Сада за 2012-2018, Центар Живети усправно,

Нови Сад, 2012.

• Службени лист града Новог Сада број 1, План детаљне регулације, 2008. Завод за

Урбанизам Нови Сад, Нови Сад.

• Тишма, А., Трг или парк – Улога пејзажног архитекте у обликовању градског простора.

ДаНС, часопис за архитектуру и урбанизам 55, 2006.

• Халак А., „Зрењанин – град приступачан за све“, Центар за развој цивилног друштва,

Зрењанин, 2011.

• Чекић, Ш., „Основи методологије и технологије израде знанственог и стручног

дјела“,Сарајево, 1999.

Интернет извори:

Интернет 1:

http://www.inkluzija.org/index.php/mini-kursevi/tema-3-dostupnost-pristupanost, новембар 2014

Интернет 2:

http://www.extension.umn.edu/garden/landscaping/design/healinggardens.html, новембар 2014

Интернет 3:

http://www.kcv.rs/rsCIR/, новембар 2014

Интернет 4:

http://www.jobbgd.com/media/Propisi/Pravilnik%20o%20tehnickim%20standardima%20pristupacn

osti.pdf, децембар 2014

Интернет 5:

http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Zen_garden_at_Dartington.jpg, децембар 2014

Интернет 6:

http://www.waymarking.com/gallery/image.aspx?f=1&guid=70da12b6-6682-429f-96c4-

031bb25b2c38, децембар 2014

Интернет 7:

http://forecastpublicart.org/wp-content/uploads/2013/10/PAR48_Delaney_05_SDCH_web.jpg,

јануар 2015

Интернет 8:

http://www.rchabu.org/aboutus.html, јануар 2015

ПЕЈЗАЖНО АРХИТЕКТОНСКО УРЕЂЕЊЕ КЛИНИЧКОГ...

Documents