ПЕЈЗАЖНО УРЕЂЕЊЕ СЛОБОДНОГ...

Универзитет у Новом Саду

Пољопривредни факултет

Департман за воћарство,

виноградарство, хортикултуру и

пејзажну архитектуру

Кандидат: дипл.инж.пејз.арх.

Дуња Хнатко

ПЕЈЗАЖНО УРЕЂЕЊЕ СЛОБОДНОГ

ПРОСТОРА ГАЛЕРИЈЕ СЛИКА ''САВА

ШУМАНОВИЋ'' У ШИДУ

Мастер рад

Нови Сад, 2015. године

Универзитет у Новом Саду

Пољопривредни факултет

Департман за воћарство,

виноградарство, хортикултуру и

пејзажну архитектуру

Кандидат: Ментор:

дипл.инж.пејз.арх. проф.др

Дуња Хнатко Јелена Нинић - Тодоровић

ПЕЈЗАЖНО УРЕЂЕЊЕ СЛОБОДНОГ

ПРОСТОРА ГАЛЕРИЈЕ СЛИКА ''САВА

ШУМАНОВИЋ'' У ШИДУ

Мастер рад

Нови Сад, 2015. године

Комисија за одбрану и оцену мастер рада:

МЕНТОР:

Проф. др Јелена Нинић – Тодоровић, редовни професор

Ужа научна област: Хортикултура и пејзажна архитектура

Датум избора у звање: 27. 11. 2002. године

Пољопривредни факултет, Нови Сад

______________________________________________________

ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ:

Др Владислав Огњанов, редовни професор

Ужа научна област: Воћарство



______________________________________________________

ЧЛАН КОМИСИЈЕ:

Др Милена Лакићевић, доцент

Ужа научна област: Хортикултура и пејзажна архитектура



______________________________________________________

Дуња Хнатко Мастер рад Садржај

Пејзажно уређење слободног простора Галерије слика ''Сава Шумановић'' у Шиду Страна 4

САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ .................................................................................................................................... 6

EXECUTIVE SUMMARY ....................................................................................................... 8

1. УВОД .............................................................................................................................. 10

2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА ............................................................................................. 12

3. МЕТОД РАДА ................................................................................................................ 13

4. ИСТОРИЈА ШИДА........................................................................................................ 14

5. УСЛОВИ СРЕДИНЕ ...................................................................................................... 17

5.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ .................................................................................... 17

5.2. КЛИМАТСКИ УСЛОВИ ........................................................................................ 19

5.3. РЕЉЕФ И ХИДРОГРАФИЈА ................................................................................. 19

5.4. ПЕДОЛОШКИ ПОКРИВАЧ .................................................................................. 20

5.5. ФЛОРА ОПШТИНЕ ШИД ..................................................................................... 20

6. РЕЗУЛТАТИ ТЕОРИЈСКОГ ИСТРАЖИВАЊА ........................................................ 21

6.1. БИОГРАФИЈА САВЕ ШУМАНОВИЋА .............................................................. 21

6.2. ОСНИВАЊЕ ГАЛЕРИЈА СЛИКА ''САВА ШУМАНОВИЋ'' ............................. 24

7. РЕЗУЛТАТИ ТЕРЕНСКОГ ИСТРАЖИВАЊА .......................................................... 26

7.1. ОПИС ЛОКАЦИЈЕ ................................................................................................. 26

8.1.1. Карта путева и намене простора шире околине................................................ 29

8.1.2. Карта вегетације шире околине .......................................................................... 30

7.2. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА ГАЛЕРИЈЕ СЛИКА ''САВА

ШУМАНОВИЋ'' ................................................................................................................ 33

8. SWOT ANALIZA ........................................................................................................... 39

9. ПЕЈЗАЖНО УРЕЂЕЊЕ СЛОБОДНОГ ПРОСТОРА ГАЛЕРИЈЕ СЛИКА ''САВА

ШУМАНОВИЋ'' У ШИДУ ................................................................................................... 41

Дуња Хнатко Мастер рад Садржај


10.ПРЕДМЕР РАДОВА И ПРЕДРАЧУН ТРОШКОВА .................................................... 44

10.1. ПРЕДМЕР ИЗГРАЂЕНИХ ПОВРШИНА .............................................................. 44

10.2. ПРЕДМЕР ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА ...................................................................... 45

10.3. СПЕЦИФИКАЦИЈА САДНОГ МАТЕРИЈАЛА .................................................... 46

10.4. СПЕЦИФИКАЦИЈА МОБИЛИЈАРА ..................................................................... 47

10.5. ПРЕДМЕР И ПРЕДРАЧУН ЗА ЈЕДНОГОДИШЊЕ ОДРЖАВАЊЕ .................. 48

10.6. ПРЕДМЕР И ПРЕДРАЧУН ЗА ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ ................................................ 49

10.7. РЕКАПИТУЛАЦИЈА ............................................................................................... 52

11. ДИСКУСИЈА .................................................................................................................... 53

12. ЗАКЉУЧАК ..................................................................................................................... 54

13. ЛИТЕРАТУРА.................................................................................................................. 55

14. ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ .................................................................................................. 57

14.1. ОСНОВА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА .......................................................................... 57

14.2. КОМПОЗИЦИОНИ ПЛАН ИДЕЈНОГ РЕШЕЊА ................................................. 57

14.3. СИТУАЦИОНИ ПЛАН ............................................................................................ 57

14.4. ПЛАН ВЕГЕТАЦИЈЕ ............................................................................................... 57

14.5. ПРЕСЕЦИ И ДЕТАЉИ ............................................................................................ 57

14.6. 3D ПРИКАЗ ПРОСТОРА ......................................................................................... 57

Дуња Хнатко Мастер рад Резиме


РЕЗИМЕ

Према извору (Милошевић – Бревинац, Д., 2004) зелене површине подигнуте ''Уз

споменике и спомен обележја којима се обележавају разни догађаји из историје или

значајне личности из јавног и културног живота, формирају се зелене површине, мање

или веће, састављене од посебно одабраних биљних вртса, чији карактер у ствари

зависи од величине и висине споменика''.

''Непокретна културна добра – Споменик културе јесте грађевинско –

архитектонски објекат од посебног културног или историјског значаја, као и његова

градитељска целина, објекат народног градитељства, други непокретни објекат, део

објекта и целине са својствима везаним за одређену средину, дело монументалног и

декоративног сликарства, вајарства, примењених уметности и техничке културе, као и

друга покретна ствар у њима од посебног културног и историјског значаја'' (''Службени

гласник РС'' бр. 71/94).

Шид је градско насеље у општини Шид, у Сремском округу смештен на падинама

Фрушке горе. Налази се у југозападном делу Војводине у западном Срему. Шидска

општина се налази на тромеђи Р. Србије, Р. Хрватске и Р. Српске.

Шид је поред бројних знаменитости најпознатији као град Саве Шумановића.

Поред Галерије слика, у њеној непосредној близини налази се и Спомен кућа Саве

Шумановића.

Галерија слика ''Сава Шумановић'' основана је 1952. године на темељу Даровног

уговора госпође Персиде Шумановић, сликареве мајке. Тиме је испунила своју и

синовљеву жељу да његова уметност буде сачувана у његовом родном крају.

Галерија се налази у централној зони Шида (обухвата старо језгро насеља) на свега

пар минута хода од самог центра града. Налази се на државном путу IIА реда према

граници са Р. Хрватском.

Објекти који се налазе у близини Галерије су стамбеног, пословног, стамбено -

пословног, културног, образовног и верског карактера. Спратност тих објеката је П,

П+1, ВП+1,ВП+3, ВП+4, ВП+3+Пк. Сама зграда Галерије је приземне спратности.

Простор Галерије простире се на надморској висини од 99.59 м до 105.08 м.

Приликом изласка на терен установљено је да се у репрезентативном делу

дворишта Галерије налази пар стабала воћних врста и пар цветних култура, као и

жардињере са цветним врстама. Присутна је биста Саве Шумановића, а у централном

делу травњака смештен је саркофаг. Поплочање је изведено бехатон плочама. На

простору иза зграде Галерије налази се стари кошаркашки терен, пошто је у склопу

Галерије некада била основна школа ''Бранко Радичевић''. Од вегетације ту се налази

само пар старих стабала сребрнолисне липе (Tilia tomentosa Moench.) и једно стабло

црног ораха (Juglans nigra L). Цео тај простор је запуштен и у јако лошем стању.

Дуња Хнатко Мастер рад Резиме


Циљ овог мастер рада је да се предлогом идејног решења уређења слободног

простора Галерије слика ''Сава Шумановић'' овај простор учини пријатнијим и лепшим

за све посетиоце, и како би привукао што већи број људи. Потребно је да се цео

простор уреди у складу са правилима универзалног дизајна како би се омогућило

несметано кретање особа са инвалидитетом.

Кључне речи: Галерија слика ''Сава Шумановић'', Шид, уређење слободног

простора, универзали дизајн.

Дуња Хнатко Мастер рад Executive summary


EXECUTIVE SUMMARY

According to the source (Milosevic – Brevinac, D. 2004) raised green areas “With

monuments and memorials that commemorate various events from the history or significant

figures from the public and cultural life, forms the green surface less or greater, composed of

especially selected plant species, whose character depends on the size and height of

monuments”.

“Immovable Cultural Properties – cultural monument is construction – architecture

object of particular cultural or historical importance, as well as his developers wholes,

national sample object, other immovable object, part of facility and a whole with its

characteristics related to a certain environment, monumental work and decorative painting,

sculptures, applied art and tehnical culture as well as other movable thing them of special

cultural and historic importance”(“Sluzbeni glasnik RS” br. 71/94).

Sid is the city settlement in the municipality Sid in Sremski district located on slopes of

Fruska Gora. It is located in the southwest part of Vojvodina, in the western Srem.

Municipalities Sid is situated at tri-border region of Republic of Serbia, Republic of Croatia

and the Republic of Srpska.

Sid is besides numerous sights, best known as the place of artistic production that

represents eminent artistic achievement of Sava Sumanovic. In addition image Gallerie is Sid

is located the memorial house of Sava Sumanovic.

Picture Gallery of ''Sava Sumanovic'' was founded in 1952 on the basic of donated

contract from Mrs. Perside Sumanovic mother of the artist. In this way, it is to meet her and

her son desire that his art be preserved in his hometown end.

The Gallery is situated ih the central yone of town Sid (includes the old core settlement)

only a few minutes walk from the very center of the city. It is located at the state road the

region according to its border with the Republic of Croatia.

Facilities, which are located near the gallery are of housing, business, housing and

business, cultural, education and religious character. Number of floors of those facilities is P,

P+1, VP+1, VP+4. The building of Gallery it self is ground floor. The Gallery space is

located at the altitude of 99,59 m to 105,08 m.

In research in the field was found, representative part of courtyard of Gallery, are located

a couple fruit trees and few floral cultures, as well as floral species in concrete flower pots.

Also in courtyard is a sculpture of the head and the shoulders of Sava Sumanovic, and in the

central part of the lawn is sarcophagus. Setting pods is done with behaton tiles. In the area

behind the building Gallery is an old basketball field, because in the par of the Gallery once

was the primary school ''Branko Radicevic''. Of vegetation, there is a few old trees of

Дуња Хнатко Мастер рад Executive summary


silverleaf linden (Tilia tomentosa Moench.), and one tree black walnut (Juglans nigra L). The

whole space is in a very bad coundition.

The goal of this master of labori that the proposal solutions idea of free space planning

Gallery of paintings ''Sava Sumanovic'' to do this space more pleasant and more nice for all

the visitors, and in order to attract as many people. It is necessary that the entire space is to be

arranged in accordance with the ruler of universal design so it could be allowed the free

movement of persons with disabilities.

Key words: Picture Gallery of ''Sava Sumanovic'', Sid, arrangement of free space,

universal design.

Дуња Хнатко Мастер рад Увод


1. УВОД

Предмет истраживања обухваћен мастер радом је Галерија слика ''Сава

Шумановић'' у Шиду.

Галерија слика ''Сава Шумановић'' је меморијалног типа, посвећена уменику чије је

дело на значајан начин обележило своју епоху и утицало на токове српске уметности

20. века.

Зелене површине објеката меморијалног типа се уређују тако да се уз помоћ

украсних биљака добије што племенитији, природнији и што лепши изглед. Најчешће

се при уређењу користи геометријски (правилан) стил. Таквим стилом се постиже

свечаност и монументалност. Савремени геометријски стил се разликује од класичног,

јер су поједини фрагменти као што су: партери, травни и цветни теписи и др.

распоређени асиметрично.

Влада Р. Србије је 30. Априла 2013. године донела одлуку о стицању статуса

установа културе од националног значаја (''Службени гласник РС'' бр. 41/2013). Том

одлуком Галерија слика ''Сава Шумановић'' стекла је статус установе културе од

националног значаја, слика бр. 1.

Слика бр. 1

Одлука о стицању статуса установе културе од националног значаја

Извор: ''Службени гласник РС'' бр. 41/2013

Дуња Хнатко Мастер рад Увод


Према Закону о културним добрима значај културног наслеђа се огледа пре свега у

едукативним и инспиративним капацитетима који се рефлектују и на осећај

припадности и идентитета и у стварању нових дела и достигнућа. Државе настоје да

своје наслеђе заштите, очувају и учине га доступним како би нове генерације из њега

могле да црпе знања и инспирацију.

На UNESCO конференцији посвећеној културној политици, која је одржана 1982.

године објављено је да: ''Култура даје човеку способност да размишља о себи. Кроз

културу се човек изражава, постаје свестан себе, препознаје своје недостатке, испитује

своја достигнућа, неуморно тражи значења и ствара дела којима превазилази своја

ограничења'' (UNESCO 1982. године, наведено из Lewis & Miller 2003:2).

Дуња Хнатко Мастер рад Задатак и циљ рада


2. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

Циљ мастер рада је израда идејног решења за пејзажно уређење слободног

простора Галерије слика ''Сава Шумановић'' у Шиду. Ново идејно решење треба да

оплемени простор, да га учини пријатнијим и приступачнијим за све посетиоце.

Приликом израде идејног решења велику пажњу треба посветити универзалном

дизајну, како би се овај простор учинио приступачан особама са инвалидитетом.

Слободан простор Галерије слика тренутно није у потпуности у складу са правилима

универзалног дизајна, што отежава кретање особа са ивалидитетом.

Мастер рад има за циљ и упознавање посетилаца са животом и делом једног од

најзначајнијих сликара српске уметности 20. века, који је најпознатији по сликама

пејзажа претежно Шидске општине, као и других крајолика.

Циљ је и да се кроз уређење слободног простора створи веза између Галерије

слика ''Сава Шумановић'' и Спомен куће Саве Шумановића, како би се у будућности

могао основати музејски комплекс.

Дуња Хнатко Мастер рад Метод рада


3. МЕТОД РАДА

Како би се испунили задатак и циљ рада, коришћена су два правца истраживања:

Теоријско истраживање

Теренско истраживање

Теоријско истраживање (научно – истраживачка метода) обухвата систематско

прикупљање података из стручне литературе, документације државних органа

(урбанистички завод и др.) документације архива Галерије слика ''Сава Шумановић'',

усмених разговора са запосленима Галерије слика и извора са интернета.

Теренско истраживање обухвата картирање дендрофлоре, детерминација дендро

врста, фотографисање постојећег стања.

Након теоријског и теренског истраживања врши се анализа прикупљених

података, креира се SWOT анализа и даје се предлог идејног решења.

Сви планови 2D приказа рађени су у AutoCad 2014, док су за 3D приказе

коришћени SketchUp 2014 и Photoshop CS6.

Дуња Хнатко Мастер рад Историја Шида


4. ИСТОРИЈА ШИДА

Како и када је Шид формиран као насеље, научно утврђених података нема.

Постоје само разне претпоставке. Не може се са сигурношћу рећи да ли је Шид као

насељено место постојао пре 17. века.

Због недостатка сигурних извора не може се тачно утврдити на ком месту је Шид

као насеље почео да се формира. Велику улогу у настанку насеља имао је поток и

важни путеви између старијих градова Сремске Митровице и Винковаца.

Први сигуран помен данашњег Шида потиче из 1702. године када је уцртан на

карти Војводства Срема. Од тада па све до 1745. године Шид је био у оквиру Војне

границе.

Шид је на почетку 18. века био један од највећих насеља на простору између Сремске

Митровице и Вуковара, што је остао и данас.

Слика бр. 2

“Tabula geographica nova et exacta distincte exhibens Regnum Sclavoniae cum Syrmii ducatu quod a

fluviis Savi Illoviae Dravi et Danubii alluitur eius provintiae conterminae sunt Regnum Hungariae

Croatiae Bosniae Serviae et Banatus Temesvrensis"

Извор: Државни архив Мађарске Фонд: S 68 XV No 0013

Година публиковања карте: 1737.



Средином 18. века, тачније 1783. године почело је ушоравање насеља. Створиле су

се три главне улице: Џигура (Вука Караџића и Николе Тесле), Велики шор

(Карађорђева и Цара Лазара) и Црквени шор (Змај Јовина и Кнеза Милоша), што се

може видети на слици бр. 3. Доњи шор (Саве Шумановића и Николе Влашког) настао

је касније.

На правац даљег развоја насеља вероватно је одлучило подизање Грко – католичке

цркве на равном простору западно од потока, где су подигнуте зграде властелина

Крижеваче бискупије.

Пре 242. године, 17. Маја 1773. године царица Марија Терезија доделила је Шиду

статус града.

Слика бр. 3

Шид 1780-1793. године

Извор: „Атлас насеља Војводине, I књига, Срем“

Приредили: Слободан Ћурчић и сарадници Матица српска, Нови Сад, Стр. 649.

Слика бр. 4

Шид 1860-1865. године

Извор: Хрватска на тајним земљовидима 18. и 19. стољећа: Сријемска жупанија

Priredili: Alexander Buczynski, Milan Kruhek Хрватски институт за повјест, 2001. године



Слика бр. 5

План града Шида, 2009. године

Извор: ЈП ''Завод за урбанзам'' Шид

Дуња Хнатко Мастер рад Услови средине


5. УСЛОВИ СРЕДИНЕ

5.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Шид је градско насеље у општини Шид у Сремском округу, смештен на падинама

Фрушке горе. Налази се у југозападном делу Војводине у западном Срему.

Општина Шид је седиште најзападније општине Срема, веома сликовит и

живописан крај између реке Дунав и питомих обронака Фрушке горе на северу и реке

Саве на југу.

Територија Шидске општине заузима површину од 687 км2. Налази се на 104 н.м.в.

Шидска општина се налази на тромеђи Р. Србије,

Р. Хрватске и Р. Српске, што се може видети на

слици бр. 6.

Са територијама суседних држава Р. Хрватске и

Р. Српске општина Шид повезана је магистралним и

регионалним путевима, као и железничком мрежом.

Кроз Шидску општину протеже се међународни

путни правац Е-70, од којег се ка северу одваја магистрални правац који се у Шиду

рачва на северозападни крак ка граничном прелазу Шид и североисточни правац ка

граничном прелазу Сот, слика бр.7.

Слика бр. 6

Mapa општине Шид

Извор:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina

_%C5%A0id

https://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina_%C5%A0id




Шид иако периферно лоцирано насеље има веома повољан географски положај.

Од Београда је удаљен 108 км, од Новог Сада 95.1 км, од Сремске Митровице 42.7 км,

што се може видети на сликама бр. 8, 9, 10.

Слика бр. 9

Удаљеност Шида од Новог Сада

Извор: http://www.udaljenosti.com/

Слика бр. 10

Удаљеност Шида од Београда


Слика бр. 7

Реферални систем државних путева I i II реда

Извор: Одељење Нови Сад, С пројект, Шидпројект

Слика бр. 8

Удаљеност Шида од Сремске Митровице


http://www.udaljenosti.com/





5.2. КЛИМАТСКИ УСЛОВИ

Клима је умерено континентална са локалним варијатетима. Фрушка гора је

положајем, висином и вегетацијом велики климатски модификатор. Лета су топла и

релативно дуга, зиме су хладне и снежне, а пролећа су кратка са повременим сменама

кишних и сунчаних дана. Доминантан ветар је кошава. Међутим по честини јављања

кошави је врло близак ветар из северозападног правца.

Просечна вредност средње годишње температуре ваздуха у општини Шид износи

11 C. Средња годишња вредност влажности ваздуха је 78%.

5.3. РЕЉЕФ И ХИДРОГРАФИЈА

На територији општине Шид јасно се издвајају лесне заравни, лесна тераса, као и

алувијалне равни. У погледу изражености рељефа, највећу надморску висину имају

падине Фрушке горе од 240 м до 294 м. Оне се протежу правцем исток – запад на

дужини од 20 км северним делом општине.

Територија општине Шид богата је подземним и површинским воденим токовима.

Већи део општинске територије припада сливу Саве, а мањи део сливу Дунава. Сава

тече јужном границом општине и чини административну границу измеђе Р. Србије и Р.

Хрватске. Највећу густину површинске хидрографије има лесна тераса, а најмању

лесна зараван.

Слика бр. 11

Шири поглед на околину Шида

Извор: Google earth



5.4. ПЕДОЛОШКИ ПОКРИВАЧ

На територији општине Шид разликује се 13 врста земљишта.

Топографску површину општине Шид изграђују земљишта настала распадањем

седимнтних стена, леса и алувијалних наноса.

Изузимајући чернозем и ливадске црнице, тачније поједине њихове типове, доста

општинског земљишта је врло скромне продуктивности. Томе је допринео нерегулисан

режим воде.

5.5. ФЛОРА ОПШТИНЕ ШИД

На територији општине Шид издваја се неколико појаса биљног света.

Фрушкогорска област се дели на три биогеографска појаса: планински појас, појас

лесне заравни и појас долинских равни. Планински појас је представљен листопадним

шумама цера (Quercus cerris L.), липe (Tilia tomentosa Moench.), и багрема (Robinia

pseudoacacia L.), док се четинари oморика (Picea omorika Panč.) и jела (Abies alba

Mill.) јављају на малим површинама. На заталасним теренима су воћњаци и виногради.

Иницијална вегетација општине Шид била је степска панонска вегетација, али је она

углавном замењена разноврсним културним биљем.

Дуња Хнатко Мастер рад Резултати теоријског истраживања


6. РЕЗУЛТАТИ ТЕОРИЈСКОГ ИСТРАЖИВАЊА

6.1. БИОГРАФИЈА САВЕ ШУМАНОВИЋА

Сава Шумановић је рођен у Винковцима 22. Јануара 1896. године.

Родитељи Персида и Милутин, потицали су из угледних, добростојећих шидских

грађанских породица. Године 1900. породица се из Винковаца сели у Шид, родно

место Шумановићевих родитеља.

Од 1906. до 1914. године Сава похађа Реалну гимназију у Земуну, где се упознаје

са импресионистичким начином сликања на курсу професора Исидора Јунга. Године

1914. уписује се у Привремену вишу школу за умјетност и обрт у Загребу у класи

професора Отона Ивековића. Студије сликарства завршава 1918. године. Те исте

године приређује прву самосталну изложбу у Салону Улрих у Загребу. Другу

самосталну изложбу је приредио 1920. године у Музеју за умјетност и обрт.

Слика бр.12

Сава Шумановић, 1914. године

Фотографија Саве Шумановића, Виша

школа за умјетност и обрт у Загребу, 1914.,

Извор: Архвска грађа Галерије слика „Сава

Шумановић“ у Шиду, инв.бр.63

Слика бр.13

Сава Шумановић, 1939. године

Фотографија Саве Шумановића, Изложба на Новом

универзитету у Београду, 1939.,

Извор: Архивска грађа Галерије слика „Сава

Шумановић“ у Шиду, инв.бр.63



У септембру 1920. године одлази на усавршавање у Париз. Провео је три месеца

1921. године у атељеу сликара и ликовног критичара Андре Лота. По повраткту из

Париза приређује самосталну изложбу у Загребу, која је била сувише модерна по

схватањима конзервативног дела публике и критике. У Париз поново одлази 1925.

године. Нека од његових најзначајних дела настала су током 1927. године. Са

грандиозном композицијом Пијани брод учествује на Салону Независних 1927.

године. Ангажован је на декорацији култне кафане Купола као један од младих

уметника са Монпарнаса. На насловној страни фебруарског броја уметничког часописа

La Cropouillet 1928. године репродукована је слика Пијани брод.

Лето 1928. године проводи у Шиду и први пут слика пределе из околине Шида. У

септембру приређује самосталну изложбу на Новом универзитету у Београду. У

октобру исте године враћа се у Париз.

Припадао је уметничкој струји која је заговарала повратак реализму, нови

реализам. Последње слике настале у Паризу 1929. године су париски мотиви

Луксембуршки парк, Мост на Сени,.. и актови за које су му позирали тадашњи

најпознатији модели Кики и Ајша.

Слика бр.14

Скица Пијани брод, 1927. година

Извор: Архивска грађа

Галерије слика ''Сава Шумановић'' у Шиду

Инв. бр. 399

Слика бр.15

Луксембуршки пар, 1929. година

Извор: Архивска грађа

Галерије слика ''Сава Шумановић'' у Шиду

Инв. бр. 52



Сава се у Шид враћа 30. Марта 1930. године. Од 1932. године обузела га је радна

еуфорија. Сликао је пределе (шидске крајине) и актове по скицама које је донео из

Париза. Родитељи су му обезбедили идеалне услове за рад. Након пет година боравка у

Шиду 1935. године пронашао је модел за акт. У наредне три године био је посвећен

циклусу Купачице (Шидијанке).

Дела Саве Шумановића се од 1936. године налазе у сталној поставци Народног

музеја у Београду. У септембру 1939. године организовао је шесту самосталну изложбу

на Новом универзитету у Београду. Доживео је признања публике и критике.

Априла 1941. године без објаве рата Немачка је напала и окупирала Краљевину

Југославију. Простор Шида ушао је у састав Независне државе Хрватске. Уследила је

забрана коришћења ћирилице, због чега Сава престаје да потписује слике. Од тада само

пише годину настанка слике. Сликао је до последњег дана живота. Последње дело које

је насликао је уједно и последња слика из триптиха Берачица, слика бр. 16.

Ухапшен је 28. Августа 1942. године рано ујутру. Стрељан је 30. Августа заједно

са још 120 мештана и сахрањен у заједничкој гробници на гробљу у Сремској

Митровици. Тако је трагично завршио живот једног од највећих сликара свих времена.

Последњих дванаест година живота Сава је провео у Шиду. Од тога десет

сликајући. Слике настале у Шиду сматрају се његовим најзрелијим делима.

Слика бр.16

Триптих Берачица, 1941. године

Извор: Архивска грађа Галерије слика ''Сава Шумановић'' у Шиду

Инв. бр. 346, 323, 347



6.2. ОСНИВАЊЕ ГАЛЕРИЈА СЛИКА ''САВА ШУМАНОВИЋ''

Галерија слика ''Сава Шумановић'' основана је на темељу Даровног уговора којим

је госпођа Персида Шумановић, мајка Саве Шумановића, поклонила граду Шиду легат

од 417 слика. Према одредбама уговора легат је смештен у њихову породичну кућу у

којој је после рата био смештен Срески суд.

Персида Шумановић истрајала је у својој борби да се Галерија отвори у Шиду и то

у породичној кући. Борбеношћу, мудрошћу и упорношћу она је успела да обезбеди

услове да слике њеног сина Саве буду сигурне и заувек у породичном дому. Срески

суд је исељен, зграда је реконструисана и адаптирана за потребе Галерије 1952. године.

Слика бр. 17

Персида Шумановић (рођена Тубић, 1875-1968. године)

Извор: Архивска грађа Галерије слика ''Сава Шумановић'' у

Шиду

Парта Персиде Шумановић

Слика бр. 18

Галерија слика ''Сава Шумановић'' пре реновирања

1952. године

Извор: Архивска грађа Галерије слика ''Сава

Шумановић'' у Шиду

Слика бр. 19

Галерија слика ''Сава Шумановић'' после реновирања

1952. године

Извор: Архивска грађа Галерије слика ''Сава

Шумановић'' у Шиду



''Сматрајући животну жељу свога сина својом материнском и људском обавезом,

остварујем је данас као наш заједнички циљ поклањајући Савино животно дело

родном месту, које је он овековечио кроз своју љубав, учинио познатим и славним

својим сликама. После несрећне и нагле смрти мога сина као аманет сам задржала

толико пута поновљену жељу да његова уметност нађе место и буде сачувана у нашем

родном крају. Испуњавајући тај аманет, уверена сам у дубоко разумевање и љубав

којом ће бити прихваћен како од грађана Шида, тако и од будућих нараштаја. У ту

сврху склапам са општином Шид овај Даровни уговор''.

(Даровни уговор Персиде Шумановић општини Шид, Шид 1957., 1)

Уговором о поклону између госпође Персиде Шумановић и представника

Народног одбора Среза Сремска Митровица, Драге Симановића, уметничка дела су

поклоњена под следећим условима: ''Жеља је дародавца, а даропримац на то пристаје

и обавезује се... да се у даровној кући оснује Галерија слика ''Саве Шумановића''... и

стално остане баш у месту Шиду... у ту сврху дародавац је даровао и наведену кућу и

та се не сме у друге сврхе употребљавати... Да би Галерија слика ''Сава Шумановић''

имала и материјална средства за одржавање и чување, дародавац дарује а даропримац

прима и следеће некретнине: кућа површине 176 квадратних метара, двориште и врт уз

кућу површине 125 квадратних метара, винограде Телек, део подрумског и

виноградарског инвентара''.

(Даровни уговор Персиде Шумановић Општини Шид, Шид 1957., 1-2)

Народни одбор је прихватио наведене услове и Галерија је званично отворена 21.

Септембра 1952. године.

Слика бр. 20

Галерија слика ''Сава Шумановић'' 2015. године

Извор: Дуња Хнатко, Октобар 2015.

Дуња Хнатко Мастер рад Резултати теренског истраживања


7. РЕЗУЛТАТИ ТЕРЕНСКОГ ИСТРАЖИВАЊА

7.1. ОПИС ЛОКАЦИЈЕ

Галерија слика ''Сава Шумановић'' налази се у централном делу насеља (обухвата

старо језгро насеља), на свега пар минута хода од самог центра града. Налази се на

државном путу IIA реда, према граници са Р. Хрватском.

Простор Галерије се према Плану генералне регулације Шида налази у блоку бр.

42, који је намењен становању и централним садржајима, што се може видети на слици

бр. 21. ''Део блока се налази у границама заштићене околине са евидентираним

непокретностима које уживају претходну заштиту и утврђеним непокретним

културним добром'' (Генерални план Шида, Службени гласник РС бр.15/03).

Слика бр. 21

Генерални план Шида, 2009. година

План намене површина, објеката, саобраћаја, зеленила и непокретних културних добара

Извор: ЈП ''Завод за урбанизам'' Шид



Простор Галерије се са западне и источне стране граничи са суседним парцелама,

док са југоисточне стране излази на Школску улицу, а са југозападне стране на Улицу

Светог Саве. Са западне стране налазе се Музеј наивне уметности ''Илијанум'', Црква

Светог оца Николаја, градски парк у којем се налази Средња техничка школа ''Никола

Тесла'', слике бр. 22, 23, 24, 25, док се са источне стране налазе стамбени и пословни

објекти.

Објекти који се налазе у непосредној близини Галерије су стамбеног, пословног,

стамбено – пословног, културног, образовног и верског карактера. Спратност тих

објеката је П, П+1, ВП+1, ВП+3, ВП+4, ВП+3+Пк (Карта 1).

Приликом обиласка локације уочено је да испред зграде Галерије не постоји

паркинг простор, што представља велики проблем за све посетиоце.

Иако се Галерија налази на државном путу не постоји довољан број путоказа који

омогућавају лакше проналажење Галерије, а они постојећи су у лошем стању. Испред

зграде као и на самом објекту постоји табла са ознаком да је то објекат Галерије слика

''Сава Шумановић''.

Од вегетације доминирају лишћарске врсте, док су у нешто мањем броју присутне

четинарске врсте. Дуж улица вегетација је посађена у виду дрвореда. Градски парк

представља највећу површину на овом простору са разноликом и бројном вегетацијом

(Карта 2).

На картама 1 и 2 дат је графички приказ околног простора Галерије слика ''Сава

Шумановић''. У табели бр. 1 дат је списак врста које се налазе на простору око зграде

Галерије.

У улици која данас носи сликарево име налази се Спомен кућа Саве Шумановића

са аутентичним намештајем у којој је живео и стварао, слика бр. 26.

У непосредној близини Галерије слика налазе се многи битни објекти, као што су:

Пошта, МУП РС Шид, Општинско јавно тужилаштво, Општина Шид, ЈП ''Завод за

урбанизам'', Пореска управа, и др.

Слика бр.22

Музеј наивне уметности ''Илијанум''




Слика бр. 23

Црква Светог оца Николаја


Слика бр. 24

Парк у центру града


Слика бр. 25

Парк у центру града


Слика бр. 26

Спомен кућа Саве Шумановића


Слика бр. 27

Атеље у Спомен кући Саве Шумановића

Извор:http://www.sidskiportal.net/savasumanovic/index.php?option=com_co

ntent&view=article&id=75&Itemid=68

http://www.sidskiportal.net/savasumanovic/index.php?option=com_content&view=article&id=75&Itemid=68

http://www.sidskiportal.net/savasumanovic/index.php?option=com_content&view=article&id=75&Itemid=68



8.1.1. Карта путева и намене простора шире околине



8.1.2. Карта вегетације шире околине



Табела бр. 1. Табела дендолошких врста шире околине

Редни

бр. Врста латински назив Врста домаћи назив

1 Celtis australis L. Копривић

2 Picea abies Karst. Смрча

3 Rosa Ружа

4 Rhus typhina L. Кисели руј

5 Pinus nigra Arn. Црни бор

6 Thuja occidentalis L. Запада туја

7 Acer pseudoplatanus L. Горски јавор

8 Betula verrucosa Ehrh. Бреза

9 Buxus sempervirens L. Шимшир

10 Rosa Ружа (стаблашица)

11 Juniperus virginiana L. “Skyrocket” Вирџинијска клека

12 Chamaecyparis lawsoniana Parl. Лавсонов пачемпрес

13 Acer platanoides L.“Globosum” Јавор млеч (калемљени лоптасти)

14 Cotoneaster horizontalis Decne. Полегла дуњарица

15 Juniperus horizontalis L. Полегла клека

16 Thuja occidedentalis L.“Globosa” Западна туја (лоптаста)

17 Koelreuteria paniculata Laxm. Келреутерија

18 Cedrus atlantica G. Don Атласки кедар

19 Prunus serrulata Lindl. Оријентална трешња

20 Prunus cerasifera Ehrh. Џанарика

21 Ulmus effuse Willd. Брест Вез

22 Berberis vulgaris L. Жутика

23 Euonymus japonicus Thunb. Јапанска курика

24 Aesculus hippocastanum L. Дивљи кестен

25 Prunus avium L. Трешња

26 Prunus laurocerasus L. Ловор вишња

27 Thuja orientalis L. Источна туја

28 Aster dumosus Јастучасти звездан

29 Prunus domestica L. Шљива

30 Berberis thunbergii DC. Тунбергова жутика

31 Morus alba L. “Chaparral” Бели дуд (жалосни)

32 Tilia cordata Mill. Ситнолисна липа



33 Forsythia x intermedia Zab. Хибридна форзитија

34 Catalpa bignonioides Walt. Обична каталпа

35 Platanus x acerifolia Willd. Јаворолисни платан

36 Quecus robur L. Храст лужњак

37 Libocedrus decurens Torr. Либокедар

38 Metasequoia glyptostroboides

Hu.& W.C.Cheng. Метасеквоја

39 Salix babylonica L. Жалосна врба

40 Mahonia aquifolim Nutt. Махонија

41 Acer mospessulanum L. Маклен

42 Gingko biloba L. Гинко

43 Malus sylvestris Mill. Дивља јабука

44 Viburnum rhytidophyllum Hemsl. Кожаста удика

45 Sorbus scandica Fries. Шведска мукиња

46 Fraxinus еxcelsior L. Горски јасен

47 Pyracantha coccinea M. Roem. Ватрени грм

48 Spiraea japonica L. Јапанска суручица

49 Cornus mas L. Дрен

50 Thuja occidentalis L.“Columna” Западна туја (пирамидална)

51 Aucuba japonica Thunb. Јапанска аукуба

52 Hedera helix L. Бршљан

53 Tamarix tetrandra Pall. Тамарикс



7.2. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА ГАЛЕРИЈЕ СЛИКА

''САВА ШУМАНОВИЋ''

Приликом обиласка простора Галерије слика ''Сава Шумановић'', разговора са

запосленима у Галерији и прикупљања документације долази се до сазнања да је

катастарска парцела бр. 3116 , слика бр 28, на којој се налази Галерија подељена на два

дела. Један део те парцеле припада Цркви Светог оца Николаја, а други део Галерији

слика ''Сава Шумановић''. Иако је парцела подељена не постоји никаква видљива

баријера.

Орјентација објекта је југозапад – северозапад. У односу на Улицу Светог Саве

југозапад.

Простор Галерије простире се на надморској висини од 99.59 м до 105.08 м.

Одлуком Владе Р. Србије 2013. године Галерија слика ''Сава Шумановић'' стекла је

статус установе културе од националног значаја.

Када је реч о уређењу слободног простора Галерије слика јасно се уочава разлика у

уређењу предњег и задњег дела дворишта.

Слика бр. 28

Катастарко – топографски план

Извор: Служба за катастар непокретности Шид



Предње, односно главно двориште Галерије слика уређено је у геометријском

стилу. Стазе су поплочане бехатон плочама, на којима се на местима могу приметити

улегнућа. Зелена површина је одвојена од стазе ивичњацима. Ивичњаци нису целом

својом дужином исте висине, на местима су издигнути док су на појединим деловима у

равни са поплочањем па трава прелази преко њих, слика бр. 29. Улаз у објекат налази

се са северозападне стране и омогућен је степеништем и рампом. Степениште је

изграђено од гранитних плоча, слика бр. 31, док је рампа изргађена од бетонске

подлоге и није у складу са правилима универзалног дизајна, слика бр. 30.

Слика бр. 29

Поплочање

Слика: Дуња Хнатко, Октобар 2015.

Слика бр. 30

Рампа на улазу у објекат Галерије

Сликала: Дуња Хнатко, Октобар 2015.

Слка бр. 31

Степениште на улазу у објекат Галерије




Зелена површина је правилног облика . Са источне, као и са западне стране налази

се пар стабала трешње (Prunus avium L.) и оријенталне трешње (Prunus serrulata

Lindl.). Цела зелена површина оивичена је цветном врстом бела рада (Bellis perennis),

слика бр. 32. На самом почетку зелене површине са југоисточне стране налази се биста

Саве Шумановића која је оивичена цветном врстом каранфил (Dianthus caryophillus) и

планински звездан (Aster alpinus), слика бр. 33. У централном делу зелене површине

смештена је надстрешница на којој се налази антички саркофаг, који је пронађен 1997.

године на периферији Шида и испред њега се налази цветна врста мексички звездан

(Cosmos bipinnatus), слика бр. 34.

Слика бр. 32

Зелена површина репрезентативног дела дворишта


Слика бр. 33

Биста Саве Шумановића


Слика бр. 34

Антички саркофаг




На северној страни парцеле налази се нова зграда Галерије која је још увек у фази

изградње, слика бр. 35. Са њене источне и североисточне стране налази се задње

двориште.

Приметна је разлика у нивелацији између предњег и задњег дела дворишта. До

задњег дела дворишта долази се једино степеништем које се налази поред нове зграде

Галерије чија је подлога бетонска. Рампа не постоји, тако да је том делу дворишта

онемогућен приступ особама са инвалидитетом. На самом почетку, као и на крају

објекта постоји део који није поплочан па да би се стигло до степеница мора се прећи

преко травнатог дела, слика бр. 36.

У овом делу дворишта не постоје стазе, једина поплочана површина је стари терен

за кошарку, чија је површина испуцала и у пукотинама се јавља трава, слика бр. 37.

Остатак површине дворишта покривен је травом која је у лошем стању, углавном

преовлађују коровске биљке. Од дендро врста налазе се само три стабла сребрнолисне

липе (Tilia tomentosа Moench). као и једно стабло црног ораха (Juglans nigra L).

Слика бр. 35

Нови објекат Галерије слика


Слика бр. 36

Почетак и крај новог објекта Галерије слика


Слика бр. 37

Стари терен за кошарку




Са југоисточне стране у једном делу не постоји ограда тако да се са суседне

парцеле може несметано ући на простор Галерије, слика бр. 38. Са источне стране

границу чине суседни објекти који су заузели један део слободног простора Галерије

за своје потребе, слика бр. 39. Са североисточне стране постоји капија која излази на

Школску улицу, слика бр. 40.

У североисточном делу дворишта не постоји никаква видњива баријера која

раздваја двориште Галерије од дворишта Цркве. Једино по чему се може видети да

постоји нека граница су два бетонска блока, слика бр. 41.

Слика бр. 39

Суседни објекти са источне стране


Слика бр. 38

Поглед на суседну парцелу


Слика бр. 40

Капија према Школској улици




Са западне стране објекта Галерије налази се једна мања зелена површина на којој

се налази неколико стабала источне тује (Thuja orientalis L), слика бр. 42. Траве готово

и да нема, претежно су заступљене коровске врсте. Бедем који представља границу

између овог дела дворишта Галерије и дворишта Цркве је урушен, слика бр. 44. До тог

дела се долази једино степеништем, са задње стране објекта Галерије, слика бр. 43.

Слика бр. 42

Зелена површина са југозапдне стране


Слика бр. 43

Степениште са југозападне стране


Слика бр. 41

Репер за поделу дворишта


Слика бр. 44

Бедем са југозападне стране


Дуња Хнатко Мастер рад SWOT анализа


8. SWOT ANALIZA

SWOT анализа је ефикасан начин за разумевање и доношење одлука.

Појам, односно назив SWOT анализа представља скраћеницу од четири енглеске

речи, које у преводу значе:

S - Strengths - Снага

W - Weaknesses - Слабост

O - Opportunities – Могућност (шанса, прилика)

T - Threats – Претња (опасност).

SWOT анализа омогућава препознавање позитивних и негативних фактора и даје

могућност да се на њих благовремено утиче. Она омогућава да се утврди где се у

садашњој ситуацији предмет истраживања налази, које су му главне предности и

слабости и какве су шансе и препреке да се стигне до планираних циљева у

будућности.

Након анализирања резулата који су добијени теоријским и теренским истраживањем

добијена је следећа SWOT анализа за Галерију слика ''Сава Шумановић'', табела бр. 2.

Дуња Хнатко Мастер рад SWOT анализа


Табела бр. 2 SWOT анализа за Галерију слика ''Сава Шумановић''

Дуња Хнатко Мастер рад Пејзажно уређење слободног

простора Галерије слика

''Сава Шумановић'' у Шиду


9. ПЕЈЗАЖНО УРЕЂЕЊЕ СЛОБОДНОГ ПРОСТОРА

ГАЛЕРИЈЕ СЛИКА ''САВА ШУМАНОВИЋ'' У ШИДУ

Анализом постојећег стања слободног простора Галерије слика ''Сава Шумановић''

утврђено је да постоје могућности за уређење у циљу подизања квалитета простора. На

основу анализе дат је предлог идејног решења пејзажног уређења слободног простора.

Идеја водиља приликом давања новог идејног решења била је да се повеже

геометријски стил који се користи приликом уређења простора меморијалног типа са

пејзажним који преовлађује на већини слика Саве Шумановића, као и да се користе

неке дендро врсте које је он најчешће сликао.

Новим идејним решењем предвиђено је постављање нових стаза нарочито у

источном делу дворишта. Поред стаза предвиђено је постављање и новог урбаног

мобилијара (клупе, канте за отпатке) и нове расвете. Предвиђено је и уклањање

постојећег зеленила и замена новим врстама, нарочито липа (Tilia tomentosa Moench.)

због старости и претњи да ће корење избити на површину и тако уништити стазе. Као

предлог идејног решења је постављање елемената универзалног дизајна. Поставком

елемената универзалног дизајна омогућава се несметано кретање свим корисницима.

Као застор за новопројековане стазе коришћене су бехатон плоче, димензија

40x40x4 (4901 комада), док су улази у зграду Галерије поплочани гранитним плочама,

димензија 40x40x4 (414 комада). Приликом избора застора водило се рачуна о његовој

отпорности на климатске услове, отпорности на клизање и хабање, као и на

дуговечност. Целом дужином стаза постављени су ивичњаци како би се јасно одвојила

зелена површина од поплочаних површина и како трава не би могла да прелази на

стазе, као што се досад дешавало. Како би неометано могле да се крећу особе са

инвалидитетом дужином целе стазе постављене су тактилне плоче.

С обзиром да је приметна разлика у нивелацији терена поред степеништа

коришћене су и рампе како би се особама са инвалидитетом омогућило несметано

кретање. На рампама су постављени рукохвати на висини од 70цм, односно 90цм, што

је по стандардима универзалног дизајна, слика бр. 45.

Слика бр. 45

Пример рампе према универзалном дизајну

Извор: http://www.econ.bg/photo/n6idsurt_2003_109_017.gif

http://www.econ.bg/photo/n6idsurt_2003_109_017.gif





Када је у питању урбани мобилијар простор је потребно опремити са клупама,

кантама за отпатке, као и са расветом.

С обзиром да тренутно постоји јако мало урбаног мобилијара и то само у предњем

делу дворишта идејним решењем предвиђено је повећање његовог броја, као и мењање

постојећег. Канте су постављене на висини од 90 цм, како би одговарале принципима

универзалног дизајна. Материјал од којег су направљене је метал – дрво. Клупе су са

наслоном, изграђене од материјала метал – дрво. Поред клупа остављен је простор 80

цм x 100 цм за особе са инвалидитетом.

На тренутном постојећем стању расвета се налази једино на згради Галерије код

главног улаза у објекат у виду рефлектора, па је новим идејним решењем предвиђено

њено постављање на целој површини парцеле. Коришћене су три врсте расвете. У

репрезентативном делу, као и у југоисточном и источном делу дворишта налазе се

висећи канделабри који су постављени на зидове, док су са северозападне и западне

стране постављени канделабри. Испред бисте Саве Шумановића и око саркофага

постављени су рефлектори, како би се они још више истакли и дошли до изражаја као

битни елементи у простору.

Биста Саве Шумановића налази се на самом уласку у двориште Галерије, на месту

на којем се и сада налази, како би пожелео добродошлицу свим посетиоцима.

Саркофаг који се налази у репрезентативном делу премештен је у југоисточни део

дворишта, како би се зелена површина на којој се тренутно налази ослободила. Са

североисточне стране постављен је газебо који има различите намене. Са њега се

пружа поглед према Спомен кући Саве Шумановића као и према цркви Светог оца

Николаја, коју је Сава сликао са прозора свог атељеа, слика бр. 46.

Слика бр. 46

Шидска црква

Извор: Архивска грађа Галерије слика ''Сава Шумановић,

инв.бр. 178





Око целе површине подигнут је нови зид како би се двориште Галерије одвојило

од суседних парцела, док је на делу са североисточне и северозападне стране

постављена баријера у виду зеленила како би се одвојила површина која припада

Галерији од површине која припада Цркви.

Врсте које су коришћене приликом уређења су нижег хабитуса како се не би

нарушио изглед целог простора, различите обојености листова и цветова. Приликом

избора врста пазило се и на то да током целе године буде зеленила па је коришћено је

11 различитих четинарских, лишћарских и зимзелених врста дрвећа и жбуња, као и 5

различитих цветних култура.

У репрезентативном делу дворишта са југоисточне стране посађен је култивар

западне тује (Thuja occidentalis L. ''Smaragd'). На улазу у објекат Галерије постављене

су жардињере са цветном врстом мушкатла сорта калиопа (Pelargonium Kaliopa). Од

лишћарских врста у овом делу дворишта коришћен је култивар оријенталне трешње

(Prunus serrulata Lindl. ''Kiku – shidare – zakura'').

Дуж зида са југоисточне, јужне и северне стране налазе се жардињере са цветном

врстом словенска мушкатла (Pelargonium peltatum), док је код зида са источне стране

посађена ружа пузавица (Rosa ''Don Juan'' ). Као зелена баријера која одваја двориште

Галерије од дворишта Цркве са северозападне стране коришћен је култивар западне

тује (Thuja occidentalis L. ''Globosa''), док баријеру са северозападне стране чине

жардињере у којима је посађен шимшир (Buxus sempervirens L). Испред бисте Саве

Шумановића, саркофага, као и око газеба посађене су руже стаблашице (Rosa ''Scarlet

meillandecor''). У источном делу дворишта поред черинарских и цветних врста

коришћене су лишћарске врсте орјинталне трешње (Prunus serrulata Lindl. ''Kiku –

shidare – zakura''), култивар једносеменог глога (Crataegus monogyna Jacq. ''Paul's

scarlet'') и култивар магнолије (Magnolia Soul.-Bod. ''Margaret Helen'').

Са западне стране парцеле налази се једна мања зелена површина која је уређена за

потребе запослених. Ту се налази сто са столицама за одмор. У овом делу дворишта од

четинарских врста коришћени су: култивар западне тује (Thuja occidentalis L.

''Smaragd''), сребрна смрча (Picea pungens Engelm.), од зимзеленог жбуња: калемњени

шимшир (Buxus sempervirens L.), од лишћарског жбуња: култивар сиријске руже

(Hybiscus syriacus L. ''Variegata''), за живу ограду коришћена је: фотинија (Photinia x

fraseri Lindl.), а од цветних врста бела рада (Bellis perennis).

На зеленој површини испред улаза у само двориште Галерије слика посађена је

жива ограда фотинија (Photinia x fraseri Lindl.) као и култивар лишћарске врсте багрем

(Robinia pseudoacacia L. ''Umbraculifera'').

Дуња Хнатко Мастер рад Предмер радова и предрачун трошкова


10.ПРЕДМЕР РАДОВА И ПРЕДРАЧУН ТРОШКОВА

10.1. ПРЕДМЕР ИЗГРАЂЕНИХ ПОВРШИНА

Заст

ор

(х

аб

ају

ћи

сл

ој)

Ма

тер

ија

л

Бехатон плоче





Гранитне плоче

Гранитне плоче

Пов

рш

ин

а м

2

300,7

4

414,4

7

68,2

8

5,8

2

27,5

7

58,7

4

10,3

6

885,9

9

Ив

ич

њац

и и

кан

ал

ете

Кан

ал

ете

72,9

3

190,2

9

263,2

2

Ив

ич

њац

и

50,0

1

183,0

1

17,9

7

9,8

1

31,4

4

292,2

4

По

дл

ога

Подл

ога 2

(шљ

ун

ак

) м

2

60,1

5

82,8

9

13,6

6

1,1

6

5,5

1

11,7

5

2,0

7

177,1

9

По

дл

ога

1

(пес

ак

) м

2

30

,07

41

,45

6,8

3

0,5

8

2,7

6

5,8

7

1,0

3

88

,59

Озн

ак

а

пов

рш

ин

е

П1

П2

П3

П4

П5

П6

П7

УК

УП

НО



10.2. ПРЕДМЕР ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА

Ук

уп

на

зел

ена

по

вр

ши

на

м2

1.5

26

,03

1.5

26

,03

Тр

ав

ња

к

м2

1.4

84

,89

1.4

84

,89

Пу

зав

иц

е

ко

м

17

17

Ру

же

ко

м

11

11

Цв

етн

е

вр

сте м

2

4,0

7

4,0

7

ко

м

42

42

Жи

ва о

гр

ад

а

м2

32,0

0

32,0

0

ко

м

65

65

Жбуњ

е Ли

шћ

ар

с

ко

м2

4,8

3

4,8

3

ко

м

6 6

Зи

мзе

лен

о

м2

0,2

5

0,2

5

ко

м

8 8

Др

већ

е Ли

шћ

а

ри

ко

м

16

16

Чет

ин

а

ри

ко

м

34

34

УК

У

ПН

О



10.3. СПЕЦИФИКАЦИЈА САДНОГ МАТЕРИЈАЛА

Ред.бр. Врста Укупно

комада

Цена

дин Укупна цена

ЧЕТИНАРСКОДРВЕЋЕ

1. Thuja occidentalis ''Smaragd'' 7 700,00 4.900,00

2. Thuja occidentalis ''Globosa'' 26 500,00 13.000,00

3. Picea pungens 1 1.200,00 1.200,00

ЛИШЋАРСКО ДРВЕЋЕ

4. Prunus serulata ''Kiku-shidare-zakura'' 8 700,00 5.600,00

5. Crataegus monogyna ''Paul s Scarlet'' 4 1.200,00 4.800,00

6. Magnolia ''Margaret Helen'' 1 1.400,00 1.400,00

7. Robinia pseudoacacia ''Umbraculifera'' 3 2.000,00 6.000,00

ЗИМЗЕЛЕНО ЖБУЊЕ

8. Buxus sempervirens 7 400,00 2.800,00

9. Buxus sempervirens (калемњени) 8 1.000,00 8.000,00

ЛИШЋАРСКО ЖБУЊЕ

10. Hibiscus syriacus ''Variegata'' 6 700,00

4.200,00

ЖИВА ОГРАДА

11. Photinia x fraserii 65 500,00 32.500,00

ЦВЕТНЕ ВРСТЕ

12. Pelargonium Kaliopa 7 300,00 2.100,00

13. Bellis perennis 42 50,00 2.100,00

14. Pelargonim peltatum 42 250,00 10.500,00

РУЖЕ

15. Rosa ''Scarlet meillandecor'' 11 700,00 7.700,00

ПУЗАВИЦЕ

16. Rosa ''Don Juan'' 17 170,00 2.890,00

УКУПНО САДНИ МАТЕРИЈАЛ

без травњака

109.690,00

ТРАВЊАК / ЛИВАДСКИ,

СЕЈАНИ

1. Сејани 1484,89 250,00 371.221,45

УКУПНО ТРАВЊАК 371.221,45



10.4. СПЕЦИФИКАЦИЈА МОБИЛИЈАРА

Ред.бр. Oпис Укупно

комада

Цена

дин Укупна цена

1. Клупа 11 12.000,00 132.000,00

2. Канта 13 4.000,00 52.000,00

3. Расвета тип 1 50 1.000,00 50.000,00

4. Расвета тип 2 18 2.000,00 36.000,00

5. Расвета тип 3 4 610,00 2.440,00

6. Жардињера тип 2 7 2.300,00 16.100,00

7. Жардињера тип 3 42 90,00 3.780,00

8. Сто и столице 4 3.000,00 12.000,00

9.5 Чесма 1 6.000,00 6.000,00

10. Газебо 1 60.000,00 60.000,00

УКУПНО 370.32,00



10.5. ПРЕДМЕР И ПРЕДРАЧУН ЗА ЈЕДНОГОДИШЊЕ

ОДРЖАВАЊЕ

Ред.

број Опис радова

Јед.

мере

Укупна

количи

на

Број

операц

ија

Цена

по

јединици

Износ

динара

ДРВЕЋЕ

1 Прихрањивање дрвећа течним

ђубривом ком. 50 2 40,20 2.010,00

2 Окопавање тањира,утовар биљног

отпада у камион,одвоз, истовар ком. 50 4 81,00 4.050,00

3 Заливање из цистерне ком. 50 6 35,50 1.775,00

ЖБУЊЕ

1 Окопавање украсног шибља са

потребним плевљењем,

грабљањем,сакупљањем и припремом

за утовар,утовар,одвоз

биљ.отпада,истовар

m2 5,08 4 76,80 390,14

2 Прихрањивање шибља за 30гр

мин.ђубрива по м2,заштита шибља и

заштита шибља од корова

m2 5,08 2 13,90 70,61

3 Заливање укр. шибља, цистерна са

радником час 5,08 8 2.140,00 10.871,20

ЖИВА ОГРАДА

1 Резање живе ограде са потребним

плевљењем, грабуљање, сакупљањеми

припремом за утовар, утовар, одвоз

биљног отпада, истовар

m2 32,00 4 76,80 2.457,60

2 Прихрањивање живе ограде са 30 гр

минералног ђубрива по м2 m

2 32,00 2 13,90 444,80

3 Заливање живе ограде из цистерне час 32,00 8 35,50 1.136,00

ЦВЕТНЕ ВРСТЕ

1 Сезонско одржавање m2 4.07 4 90,00 366,30

РУЖЕ

1 Сезонско одржавање ком 11 4 90,00 990,00

ПУЗАВИЦЕ

1 Сезонско одржавање ком 17 4 90,00 1.530,00

ТРАВЊАК

1 Прво кошење травњака ручном косом,

сакупљање на гомилице погодне за

утовар, утовар и транспост откоса.

m2

1484,8

9 4 5,70 8,463.85

2 Машинско кошење травњака,

сакупљање на гомилице погодне за

утовар, утовар и транспост откоса.

m2

1484,8

9 4 3,50 5.197,10

УКУПНО 39.752,61



10.6. ПРЕДМЕР И ПРЕДРАЧУН ЗА ОЗЕЛЕЊАВАЊЕ

Ред.

број

Радна операција Јед.

мере

Количина Цена Износ

1) ПРИПРЕМНИ РАДОВИ

1.01. ПРЕНОС ПРОЈЕКТА НА ТЕРЕН И

ТЕХНИКА ПРИПРЕМЕ

Пре почетка радова извођач је дужан да

дефинише површине намењене

озелењавању преносом пројекта на

терен ортогоналном методом према

растеру 1x1м. Након завршених

земљаних радова извођач треба да

пренесе пројекат на терен обојеним

кочићима

m2

1.526,03

60,00

91.561,80

1.02. ВАЂЕЊЕ ДРВЕЋА

Са површине која треба да се приведе

намени (озелени) елиминисати дрвеће

које пројектом није предвиђено да се

задржи. Дрвеће треба да се извади са

жилама, сложи за утовар и транспорт

ком 25 135,00 3.375,00

1.03. ВАЂЕЊЕ ЦВЕТНИХ ВРСТА

Са површине која треба да се приведе

намени (озелени) елиминисати цветне

врсте које пројектом нису предвиђене да

се задрже

ком 94 50,00 4.700,00

УКУПНО 99.636,80

2) ЗЕМЉАНИ РАДОВИ

2.01. ТРАНСПОРТ НЕПЛОДНЕ ЗЕМЉЕ И

ШУТА

Неплодну земљу и шут који се налази

на површини која се приводи намени

(озелењава) утоварити и транспортовати

до депоније коју одреди надзорни орган.

Ова позиција обухвата ископ неплодне

земље и шута у просечној дебљини

20цм, утовар у возило, превоз, истовар

m3

391,13

200,00

78.226,00

2.02. ТРАНСПОРТ ХУМУСА

Хумузирање површина намењених

озелењавању обухвата утовар и довоз

хумуса са позајмишта, истовар и грубо

планирање у слоју од 20цм. Обрачун

изведених радова врши се по м3

утовареног, превезеног, истовареног и

грубо разастртог материјала,

m3

296,98

150,00 44.546,57

УКУПНО: 122.772,57

3) РАДОВИ НА САДЊИ



3.01. КОПАЊЕ ЈАМА ЗА САДЊУ

ДРВЕЋА

Рад обухвата копање јама, измену

неплодне земље плодном, са додавањем

стајњака, садњу, анкерисање и

заливање. Копање јама 1м x 1м x 1м.

Обрачун радова се врши по комаду

ископане јаме за сав рад, материјал и

транспорт

ком.

50

250,00

12.500,00

3.02. КОПАЊЕ ЈАМА ЗА САДЊУ

ШИБЉА

Рад обухвата копање јама за садњу

шибља, измену неплодне земље

плодном са додавањем стајњака, садњу

и заливање. Копање јама 0,6м x 0,6м x

0,6м Обрачун радова се врши по комаду


транспорт

ком.

14

120,00

1.680,00

3.03. ПОДИЗАЊЕ ЖИВЕ ОГРАДЕ


жбуња, измену неплодне земље

плодном са додавањем стајњака, садњу,

анкерисање и заливање. Копање јама

0,5м x 0,5м x 0,5м. Обрачун радова се

врши по комаду ископане јаме за сав

рад, материјал и транспорт.

ком 65 120,00 7.800,00

3.04. ПОДИЗАЊЕ ЦВЕТЊАКА


цвећа, измену неплодне земље плодном

са додавањем стајњака, садњу и

заливање. Копање јама 0,2м x 0,2м x 0,2

м. Обрачун радова се врши по комаду


транспорт.

ком 42 10,00 420,00

3.05. САДЊА РУЖА


ружа, измену неплодне земље плодном

са додавањем стајњака, садњу и

заливање. Копање јама 0,4 x 0,4м x 0,4

м. Обрачун радова се врши по комаду


транспорт.

ком 11 20,00 220,00

3.06. САДЊА ПУЗАВИЦА

Рад обухвата копање јама за садњу ком 17 20,00 340,00



пузавица, измену неплодне земље

плодном са додавањем стајњака, садњу

и заливање. Копање јама 0,4м x 0,4м

x 0,4 м. Обрачун радова се врши по

комаду ископане јаме за сав рад,

материјал и транспорт.

УКУПНО 22.960,00

4) ТРАВНЕ ПОВРШИНЕ

4.01. КОМПЛЕТНО ПОДИЗАЊЕ

ТРАВЊАКА

Раови обухватају комплетно подизање

травњака: растурање минералног

ђубрива, фрезирање, фино планирање

површине +,- 1цм, сетву семена трава и

ваљање. Травњак се подиже смешом

семена трава која је пројектом

предвиђена

м2

1484,89 250,00 371.221,45

УКУПНО 371.221,45

5) САДНИ МАТЕРИЈАЛ

Садни материјал по спецификацији 109.690,00

6) МОБИЛИЈАР

Мобилијар по спецификацији 370.320,00

7) ИНВЕСТИЦИОНО ОДРЖАВАЊЕ

Ивестиционо одржавање по

спецификацији

39.752,00

УКУПНО 1.136.352,82



10.7. РЕКАПИТУЛАЦИЈА

РЕКАПИТУЛАЦИЈА:

1 ПРИПРЕМНИ РАДОВИ 99.636,80

2 ЗЕМЉАНИ РАДОВИ 122.772,57

3 РАДОВИ НА САДЊИ 22.960,00

4 ТРАВНЕ ПОВРШИНЕ 371.221,45

5 САДНИ МАТЕРИЈАЛ 109.690,00

6 МОБИЛИЈАР 370.320,00

7 ИНВЕСТИЦИОНО ОДРЖАВАЊЕ 39.752,00

УКУПНО СВЕГА: 1.136.352,82

УКУПНО ПО КВМ: 744,65

Дуња Хнатко Мастер рад Дискусија


11. ДИСКУСИЈА

Слободни простор, Галерије слика ''Сава Шумановић'' која је од стране Владе Р.

Србије 2013. године проглашена установом културе од националног значаја, није

адекватно одржаван али постоји могућност за његово уређење у циљу подизања

квалитета простора.

Имајући у виду потребу да се привуче што већи број људи, постоји потреба да се

овај простор учини приступачнијим и атрактивнијим за све посетиоце.

На основу теоријског и теренског истраживања дат је предлог идејног решења

пејзажног уређења. Идеја за предлог реконструкције је да се повеже геометријски стил

који одликује уређење простора меморијалног типа са пејзажним који преовлађује на

већини слика Саве Шумановића. Након истраживања дато је ново идејно решење, које

може да допринесе квалитету овог простора.

Идејним решењем предвиђено је постављање нових стаза на целом слободном

простору Галерије. За поплочавање коришћене су бехатон плоче димензија 40x40x4

(4901 комада) због своје отпорности на клизање и хабање, као и трајности материјала.

Уз стазе је предвиђено постављање новог урбаног материјала и нове расвете.

Идејним решењем предвиђено је постављање елемената, као и поштовање правила

универзалног дизајна. С обзиром да је приметна разлика у нивелацији терена поред

степеништа коришћене су и рампе како би се особама са инвалидитетом омогућило

несметано кретање.

Новим идејним решењем планирано је уклањање постојећег зеленила и замена

новим врстама, нарочито сребнолиних липа (Tilia tomentosa Moench. ) због старости и

претњи да ће корење избити на површину и тако уништити стазе. За уређење

слободног простора предвиђене су биљке нижег хабитуса, обојености листова и

цветова. Коришћено је 11 различитих четинарских, лишћарских и зимзелених врста

дрвећа и жбуња, као и 5 различитих цветних култура.

Дуња Хнатко Мастер рад Закључак


12. ЗАКЉУЧАК

Мада мало насеље, Шид има повољан географски положај. Налази се на самој

граници са Р. Хрватском и кроз општину пролази међународни путни правац Е – 70.

Поред бројних знаменитости (Музеј наивне уметности ''Илијанум'', Спомен

обележја ''Сремски фронт'' и др.) Шид је најпознатији као град Саве Шумановића.

Меморијални комплекс Галерије слика ''Сава Шумановић'' је одлуком из 2013.

године од стране Владе Р. Србије проглашен установом културе од националног

значаја.

Приликом уређења слободног простора, поштована су правила како се не би

нарушио изглед и значај објекта, који је легат мајке Саве Шумановића. Концепт

слободног простора је уређен у геометријском стилу, који је у употреби приликом

пејзажног уређења простора меморијалног типа.

Идејни пројекат заснива се на предлогу биљних врста, које омогућују пријатан

аспект током године, за посетиоце, становнике у окружењу и запослене на простору

комплекса музеја. Предвиђена је садња 11 различитих четинарских, лишћарских и

зимзелених врста дрвећа и жбуња, као и 5 различитих цветних култура.

Реконструкцијом и редовним одржавањем слободног простора, Галерија слика би

сачувала своју вредност и добила нови значај и функцију, не само као меморијални

комплекс већ и као место које се користи у туристичке и едукативне сврхе.

Дуња Хнатко Мастер рад Литература


13. ЛИТЕРАТУРА

Анастасијевић Небојша (2002): Подизање и неговање зелених површина,

Шумарски факултет, Београд;

Вукојевић Емилија (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет,

Београд;

Вујковић Љиљана (2003): Пејзажна архитектура – планирање и пројктовање,

Шумарски факултет, Београд;

Вујковић Љиљана, Нећак Матилда, Вујичић Драган (2003): Техника пејзажног

пројектовања, Шумарски факултет, Београд

Милошевић – Бревинац Драгана (2004): Подизање и нега зелених површина за 3

и 4 разред шумарске школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд;

Сремац Радован (2012): Сава Шумановић, лично, породично, национално,

Галерија слика ''Сава Шумановић'' Шид, Шид;

Сремац Радован (2014): Шид 1913. С куће на кућу, Народна библиотека ''Симеон

Пишчевић'' Шид, Шид;

Фајфрић Жељко (2000): Шид од оснивања до 1914. године, ''Графосрем'' А.Д.

Шид, Шид.

ИЗВОРИ:

-Архиврска грађа Галерије слика ''Сава Шумановић'' Шид;

- Атлас насеља Војводине, I књига, Срем;

- Генерални план Шида, ''Службени гласник РС'' бр. 15/03;

- Даровни уговор Персиде Шумановић, Општина Шид 1957. година;

- Државни архив Мађарске Фонд: S 68 XV No 0013

- Закон о културним добрима, ''Службени гласник РС'' бр. 71/94;

- ЈКП ''Стандард'' Шид;

- ЈП ''Завод за урбанизам'' Шид;

- Одлука о стицању статуса установе културе од националног значаја, ''Службени

гласник РС'' бр. 41/2013;

- Правилник о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са несметаним

кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица, ''Службени гласник РС''

бр.18/97;

- Република Србија, Републички геодетски завод, Служба са катастар непокретности

Шид;

Дуња Хнатко Мастер рад Литература


- С пројект, одељење Нови Сад;

- Стратешки план развоја општине 2010 – 2015, Шид;

- UNESCO 1982. године, наведено из Lewis & Miller 2003:2;

- Хрватска на тајним земљовидима 18. и 19. стољећа: Сријемска жупанија;

- ''Шидпројект'' Д.О.О. Шид

ИНТЕРНЕТ ИЗВОРИ:

- http://savasumanovic.com/

- http://www.sidskiportal.net/savasumanovic/

- http://www.udaljenosti.com/

- https://sh.wikipedia.org/wiki/Op%C5%A1tina_%C5%A0id

- http://www.econ.bg/photo/n6idsurt_2003_109_017.gif

- http://www.paunpress.com/user/tur.php?id=914

http://savasumanovic.com/

http://www.sidskiportal.net/savasumanovic/



http://www.econ.bg/photo/n6idsurt_2003_109_017.gif

http://www.paunpress.com/user/tur.php?id=914

Дуња Хнатко Мастер рад Графички прилози


14. ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

14.1. ОСНОВА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

14.2. КОМПОЗИЦИОНИ ПЛАН ИДЕЈНОГ РЕШЕЊА

14.3. СИТУАЦИОНИ ПЛАН

14.4. ПЛАН ВЕГЕТАЦИЈЕ

14.5. ПРЕСЕЦИ И ДЕТАЉИ

14.6. 3D ПРИКАЗ ПРОСТОРА

ПЕЈЗАЖНО УРЕЂЕЊЕ СЛОБОДНОГ...

Documents