УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКАГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТКОСОВСКА МИТРОВИЦА

Семинарски рад :

БАЗЕ ПОДАТАКА

Професор : Студент :

Проф. Јован Ристић Гвоздовић Никола 2/05

База података:

База података се дефинише као организован скуп логички повезаних података (слогова) и датотека који се односи на сличне појмове или предмете, организованих за одређену намену. Значи, база података представља организовање података у такозваној интегрисаној форми где подаци у бази података могу бити организовани по више различитих обележја по којима је могуће применом одговарајућих механизама базе вршити претраживања и налажење баш оних података који су потребни.

Бригу о подацима, везама међу подацима, исправности података и свему осталом на себе преузима систем за управљање подацима у бази података (DBMS – Database Management Sistem). Сви модерни системи за управљање базама података користе релациони модел података што значи да корисник види базу као скуп табела са слоговима, где је и резултат сваке операције над садржајем базе података такође табела. Поред тога релациони модел користи везе, односно релације (relationships) за повезивање датотека (табела) базе података у структурирану целину.

Access омогућује скупљање, слагање и организовање података као и стварање извјештаја који воде до пословних одлука. Главне функционалне могућности Access-а су следеће:

- Унос података директно у базу података или увоз података из других програма.

- Сортирање, индексирање и организација података на начин који се жели.

- Брзо стварање извјештаја или припрема испис налепница за писма употребом свих или само дела података.

- Креирање форми како би мање стручни корисници могли уносити нове податке у базу података.

- Стварање упита који ће резултирати извештајем зависно од услова који су постављени.

2

ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ КРЕИРАЊА БАЗА У ACCESS-У

База података креирана у Access-у састоји се од следећих елемената односно објеката:

- табеле,- форме,- упити и- извештаји- макрои и VBA.

Поред основних елемената Аццесс база може да садржи и Дата Аццесс стране, макрое и/или VBA модуле (Visual Basic for Application - програмски језик за програмирање операција у Office апликацијама). Сврха ових елемената је надиградња основног облика базе у циљу максималне могуће прилагођености базе ка њеном кориснику и испуњења посебних захтева корисника.

3

Увод

Велики број грађевинских фирми бави се манипулисањем робе, нешто ради с некаквом робом. Роба или материјал се од некуда добавља, па се онда може препродати или уградити у неки производ веће сложености (зграду, кућу, мост, пут. . . ), који се на крају продаје.

Значи, улазни материјал или роба путује од добављача до финалног купца. На том путу роба или материјал неколико пута пролази кроз магацине или стоваришта. Не мора да буде увек зграда или ограђено стовариште, свако место где се роба задржава неко време пре него што промени власника јесте у ствари магацин. На овај начин, Камион који довози КНАУФ табле у Београд из Суботице јесте магацин. КНАУФ табле су утоварене и седеће на камиону неколико дана, док се не ускладиште у прави магацин. Опека у циглани које чекају да се продају јесу у магацину.

Ова уопштеност значи да би информациони системи за праћење рада магацина били слични у свим овим случајевима, независно од врсте грађевинског предузећа.

Пословни процес у магацинском пословању

Шта магацини раде?

Основна улога магацина јесте да:

- прими робу од добављача

- испоручи робу купцу/кориснику

Како магацини одрађују оно шта раде?

Магацин је дакле веза између добављача и купца. Може се рећи да магацин врши трансфер робе од добављача према купцу. Да би се тај трансфер робе извршио, магационер мора да

:- води евиденцију примљене робе- води евиденцију издате робе- зна где се у магацину налази роба

4

Магационер је одговоран пред законом за примљену робу. Роба која је примљена мора бити или у магацину или издата купцима/корисницима. Физичко стање у магацину мора да се слаже са рачунским стањем.

Веза магацина са остатком фирме

Магацин је само део пословања неке фирме и не може се посматрати изоловано од остатка фирме. Магацин комуницира са другим деловима фирме. Зависно од орагнизације фирме, улога магацина може бити различита. У неким фирмама, магацин шаље извештаје о стању робе у дирекцију, а оданде стижу налози за набавку. У неким фирмама магацин сам доноси одлуку о набавци. Негде магацин само прима и даје робу, а неко други врши плаћање и наплату. Негде магацин врши и плаћање и наплату. Што мања фирма, то више функција врши магацин.

Магацин не мора да се зове магацин да би вршио све ове функције.

У малим фирмама, све ове функције обавља веома мали број људи, често само један човек.

У већим фирмама то раде читави сектори, али се захтева већа кооперација између сектора.

Било да је фирма велика или мала, мора се магацин посматрати као део целине.

5

Карта процеса замишљеног магацина

Овако може да функционише магацин :

МАГАЦИН – Основни процес

доба

вљач

Маг

ацин

Кор

исни

к

Слика 1 : Пословни процес

Поред активности приказани су пратећи документи.

Информациони систем за праћење магацинског пословања

Дефинишимо прво појам информациони систем, за потребе овог документа. Нека ИС буде скуп следећих елемената:

- база података (табеле, сирови подаци)- један или више програма који приступају бази

Значи, треба да направимо две ствари које раде заједно базу података и апликацију (или више њих), у нашем случају потребно је израдити само базу података.

6

Испоручује робу

Има увид у стање робе

Наручује робу

Прима робу

Одлаже робу на место

Издаје робу

Захтеваробу

Прима робу

наруџбеница пријемница отпремница

наруџбеница

База Података Магацин

« Шта магацини раде":

Основна улога магацина јесте да:

- прими робу од добављача- испоручи робу купцу/кориснику

Дизајн базе података почиње уочавањем важних именица у опису проблема којим се бавимо. Овде имамо именице:

робадобављачикорисници

Глаголи у опису проблема обично указују на везе између именица:

примииспоручи

Онда се за важне именице направе табеле.Ми бисмо имали :

Слика 2: Објекти који учествују у процесу (именице, ентитети)

Све је добро за сада. Потребно је ове три именице довести у везу?

7

купци

роба

добављачи

Логичан распоред би био овакав :

Слика 3: Веза између објеката

Види се како роба путује од добављача до купца. Али нам не помаже баш много, нама је потребан комплетан процес магацина.

Погледајмо дијаграм процеса и обратимо пажњу на документа у процесу. Уз пријем робе иде пријемница, а издавање прати отпремница . Додавањем истих на слику добијамо:

Слика 4: Потпунија слика објеката и веза

Наравно, ако се нешто евидентира, ту су документа. Значи, евидентираћемо пријемнице и отпремнице. Овакву слику објеката треба претворити у базу података. Објекти се (ствари, догађаји) представљау табелама реалационих база. А особине објеката (атрибути) представљају се пољима табела.

Који је најбољи начин за чување података о пријемницама и отпремницама?

Знамо из праксе да нам за сваки документ оваквог типа требају три табеле: Заглавље_Документа, Детаљи и Роба.

Имамо до сада Робу и Заглавља_Документата.Значи, треба нам још табела:

Слика 5: Објекти су уствари табеле

8

добављачи роба купци

добављачи пријемница роба отпремница купци

добављачи пријемница роба отпремница купац

Детаљ отпремнДетаљ пријемн

Дата слика је помало конфузна. Некако је све повезано али не баш најјасније. Да би се упростило потребно је да раздвојимо пријемнице од отпремница. Кад роба улази у магацин, ми у принципу не знамо шта ће се са робом десити и када, нити нас интересује. Једино нас интересује да евидентирамо пријем робе. Кад издајемо робу, такође нас не занима када је роба стигла и откуд се нашла у магацину, желимо само да евидентирамо тачно која је роба изашла и коме је предата. Дакле :

Слика 6 : Објекти и табеле, раздвојене отпремнице и пријемнице

Да табеле неби „висиле у ваздуху“ потребно их је повезати. Све остало делује функционално. Добављачи нам дају пријемнице. На пријемници пише списак робе коју примамо (Деатаљи_Пријемнице). Ту се дакле јавља проблем, робу треба везати са Детљима_Пријемнице. Иста прича важи за Отпремнице и Купце, пошто је та радња само инверзна са претходном.

Слика 7: Објекти и везе, скоро готово

9

добављачи пријемница роба отпремница купци

Detalj пријемн Detalj otpremn

добављачи пријемница отпремница купци

Detalj пријемн Detalj otpremn

robaroba

Добијамо једну симетричну слику, али не повезаху, потребна је још и веза између две стране. Прилично је јасно о чему се ради. Шта значе стрелице? Табеле на слици су у некој вези. А везе у базама података се изражавају као « 1 према више », « више према више ».

Уместо стрелица, усвојимо симбол за « више » - кружић. Потребно је да додамо и неке атрибуте нашим табелама (поља).

Следећа слика приказује шта смо добили додавањем атрибута.

Слика 8: Објекти и везе relationships дијаграм

Шта не ваља?

Табела Роба јавља се два пута, једном за пријемнице једном за отпремнице.

То је потребно исправити да неби дошло до забуне:

10

добављачи пријемница отпремница купци

roba roba

Detalj пријемн Detalj otpremn

Слика 9, Магацин: логички модел базе = дијаграм табела и релација међу њима

Ово може да буде основни модел за праћење рада магацина али и за уопштенији проблем праћење протока робе. Овај модел може да служи као основа за магацин материјала, алата, или неког сличног складишта било ког грађевинског предузећа. Како кад су ово све различите ствари? Различите ствари али у основи исте. Роба се прима и прослеђује негде. У чему ће се видети разлика? У роби која „циркулише“ магацином.

Уколико се вратимо на симетричност модела, у неким случајевима (али не увек) може да се модел генерализује. Пријем и испорука робе су једна те иста операција са различитим предзнацима.

Упит « Стање » био би оно што је потребно нашој бази. Кад излиста картицу Робе, одмах се јасно види шта од

робе(материјала) имамо у магацину. Поред упита « Стање », потребан је још и упит « Пријемница »

као и « Отпремница ». Тиме би смо имали комплетан увид у стање робе у магацину, али би смо могли да штампамо или водимо евиденцију пријемница и отпремница ради лакше евиденције података о роби у магацину (количини, јединици мере, цени...).

11

добављачи пријемница отпремница купци

Detalj пријемн

roba

Detalj otpremn

ЗАКЉУЧАК

Базе података данас представљају неизбежан алат у пословању сваке фирме. Лака доступност базама (Access у оквиру Microsoft Office-а) условила је да практично не постоји фирма која нема ма какву базу података што је и показано овим семинарским радом да се на врло једноставан начин може креирати база података која може да задовољи већину просечних корисника.

Овим семинарским радом желели су се показати осноновни елементи креирања апликације УПРАВЉАЊЕ УГОВОРИМА. Апликација садржи само основне елементе уговора али остаје отворена за све врсте дорада и допуна не би ли се могла директно применити и прилагодити жељама и потребама конкретног пословања.

12