Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 3. јун 2009. • Број 2519 • Цена 40 динара

Италијани граде комерцијално -туристички центар у Пећинцима

Скица за портрет: др Срђан Козлина, заменик градоначелника Сремске Митровице

Добровољно ватрогасно друштво у Шиду: Ватра као добро и зло

На сремској Куленијади победник Биг Бул

Недоумице инђијских средњошколаца око будућег позива

странa 2.

странa 4.

странa 5.

странa 16.

странa 18.

у овом броју:

Сремскомитровачка Улица Краља Петра Првог у најужем градском језгру биће и званично пуштена наредних дана

након вишемесечне тоталне реконструкције. За радове војвођански Фонд за капитална улагања је обезбедио 105

милиона динара, а Дирекција за изградњу града је успела да све послове заврши са осамдесетак милиона динара.

М.М.

У Л И Ц А

Среда, 3. јун 2009.2

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ­РЕК­ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ­НИ­И­ОД­ГО­ВОР­НИ­УРЕД­НИ­К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР­МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ­ДАК­ЦИ­ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ­НИЧ­КИ­УРЕД­НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail:­redakcija@sremskenovine.co.yu,Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ­ПЛА­ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Италијанска компанија „Бер-нарди“ закупила је око

100 хектара земљишта у Сре-му, у пећиначкој општнини на којој ће градити највећи комерцијално-туристички цен-тар у Војводини у чију изградњу ће уложити преко 250 милиона евра. Поводом потписивања уговора са Општином Пећинци о изградњи овог комплекса, у среду, 27. маја у Пећинцима од-ржана је презентација пројекта и компаније „Бернарди“. Ди-ректор ВИП-а (Фонда за под-ршку инвестиција у Војводини) Бранислав­Бугарски­у најави презентације­ је рекао, да је Фонд успоставио мноштво контаката са потенцијалним инвестирорима из Италије и да је и ово један од њих. То-ком протекле године ВИП је италијанској фирми БЕРНАРДИ С.п.А пружио сву неопходну помоћ у тражењу могућности

и одговарајуће локације за инвестицију у Војводини. И ако су обишли, како се чуло, више локација у суседним општи-нама и земљама у окружењу, Италијани су се одлучили за Пећинце и то не, само због до-бре локације, него, како рече председник СО Пећинци, Жив-ко­Марковић, и због сигурно-сти и експедитивности које ова локална самоуправа може да им пружи.

Иначе, „Бернарди“ је велика италијанска компанија која поседује 180 робних кућа у Италији а до сада је инвестирала у Руску Федерацију, Саудијску Арабију,

Ирак и друге блискоисточне земље. У Војводини, односно у Пећинцима желе да изграде један изузетан пословно-комерцијални центар који би се простирао на 100 хектара с разноврсним садржајима као што су designers outlet, комерцијални центар, хотелско угоститељски објекат, аква парк и производно занатски садржаји. Како је истакао власник Компаније „Бернарди“ Рикардо­ди­ Томазо,­ изградња овог центра који ће кад у потпуности буде завршен, запошљавати око 5.000 људи, почеће у року од 90 дана, од када Општина Пећинци инвеститору преда

сву потребну документацију. По речима Рикарда ди Томаза, инвеститор има план, да у првој фази до септембра 2010. године сагради трговински део пословног центра на 40.000 метара квадратних и запосли између 800 и 1.000 људи. У другој фази градиће се више од 150.000 метара квадратних простора за разне намене, од комерцијалног, туристичког центра с хотелом од 250 лежаја и разним угоститељским садржајима који ће имати неколико фирмираних аутлет радњи, луна и аква парк и других садржаја забавног карактера. Власник Компаније је још додао да им је ово први пројекат у Србији. Председник покрајинске владе Бојан­Пајтић, је истакао да ова, овако влика гринфилд инвестиција у време најтеже глобалне кризе стиже у Пећинце, представља и потврду добре сарадње Војводине са италијанском регијом Фриули-Венеција-Ђулија, одакле стиже и чувена фирма „Бернарди“, а то би по њему значило да треба јачати везе између Војводине и европских регија.

Представник те италијанске регије задужен за међународне односе, Ђузепе­ Наполи је подсетио да је сарадња између

регије Фриули-Венеција-Ђилија и Војводине веома добра и да даје одличне резултате, те да је у Новом Саду основан мастер центар регије како би јачала сарадња и везе између ова два европска региона. Један од резултата те сарадње, како каже Наполи је и ова инвестиција „Бернардија“ у Пећинцима, која ће, свакако допринети развоју ове војвођанске општине.

Председник Општине Пећин-ци, Синиша­ Вуков­ је овом приликом обећао да ће општина у најкраћем могућем року урадити све што је неопходно како би инвеститор добио сва потребна решења и дозволе за почетак градње.

На крају власник италијанске компаније која инвестира у Пећинце је истакао да им Србија од свих земаља на Балкану највише одговара и да се нада да ће она врло брзо ући у Европу, а њих, сем трговинског центра занима и енергетски сектор. Бојан Пајтић је на крају ове презентације, новинарима рекао:- Наша међу-народна обавеза је да будемо експедитивни и ја се надам да су Пећинци способни да обезбеде логистичку подршку и да ће мо врло брзо доћи до неколико хиљада нових радних места у Општини Пећинци. Г.М.

УСКОРО­У­ПЕЋИНЦИМА­ПОЧИЊЕ­ГРАДЊА­НАЈВЕЋЕГ­КОМЕРЦИЈАЛНО-ТУРИСТИЧКОГ­ЦЕНТРА­У­ВОЈВОДИНИ

Италијани­инвестирају­у­ПећинцеПоводом­потписивања­уговора­између­Општине­Пећинци­и­италијанске­компаније­„Бернарди“,­о­изградњи,­комерцијално­туристичког­комплекса­у­Пећинцима,­вредног­преко­250­милиона­евра27.­маја­у­овој­општини­одржана­је­презентација­италијанског­инвеститора­и­ове­гринфилд­инвестиције.­Председник­покрајинске­владе­Бојан­Пајтић­је­истакао­да­је­долазак­ове­компаније­потврда­добре­сарадње­Војводине­и­италијанске­регије­Фриули-Венеција-Ђулија­а­да­је­инвестиција,­утолико­значајнија­јер­долази­у­време­глобалне­економске­кризе.­Он­је­додао­да­је­сигуран­да­ће­пећиначка­локална­самоуправа­пружити­потпуну­логистичку­подршку­изградњи­овог­комплекса

У­Покрајину­стигло­пет­милијарди­евра­­­­

Председник покрајинске владе Бојан Пајтић је подестио да је у ову покрајну од 2000. године до сада стигло око пет милијарди евра инвестиција и да је запослено око 60.000 радника и да ће ВИП и у овом случају пружити финансијску подршку од 1.300 евра по запосленом раднику.­­­­

Рикардо ди Томазо

Гости и домаћини у пећиначкој општини

Бојан Пајтић и Синиша Вуков

Живко Марковић

Среда, 3. јун 2009. 3

ЖИВОТ НАШ

Пише:Милијана Барјактаревић

РасизамПостоје обавезе које морате да урадите, пре него

што дође време да обучете купаћи костим и одете на плажу. Под претпоставком да ће у сваки део вашег тела гледати најмање пет хиљада људи и жена, не можете себи дозволити да изгледате трагично, и зато приступате методама инквизиције (изгладњивање, тегови, опруге) већ од јануара, а чим гране сунце, трчање - док се не онесвестите. Паралелно са спор-том добро би дошла редовна масажа и соларијум као и попити цистерну течности дневно, због целулита.

Кад још ни птице нису сигурне да ли је дошло лето, има оних што су већ на тераси, дворишту, па и на плажи. Не зна се одређено одакле потиче та потре-ба да кожа потамни (чак до стадијума боје сличније животињи) али нема података да је стигла из круго-ва аристократије. Привлачност је ионако релативна ствар па неком ни боја коже не помаже ма колико времена и одрицања уложио.

Чињеница је да је женама важније како изгледају од мушкараца, и да више од њих потроше на препа-рате за летњу метаморфозу. Пошто не могу све жене изгледати као го го играчице, морају се довијати како да камуфлирају широке бокове, мале груди, кратке ноге, испупчен стомак.

Потрага за идеалним костимом уме да потраје, па тако не смете у шопинг гладни, али ни сити (због стомака). Презнојавање по кабинама са обавезним: «Јел вам ово огледало шири?», присешће и вама и продавачици која вас, уз кисео осмех, и сажаљив по-глед, неубедљиво лаже да вам феноменално стоји. Тако обмањени мислићете да сад немате разлога да не продефилујете плажом, и да можете да изађете на црту свима сличним вама али и кандидаткињама за мис света, које кад прођу поред вас дође вам да се закалуђерите.

Наравно, за експонирање пред оноликом народом неопходно је уклонити све израслине, пеге, флеке и остале аномалије коже лица и тела. О длакама да не говоримо. То је посебна област коју, ако вас је при-рода обдарила, препуштате професионалцима (бол је занемарљива у односу на порођајни).

Ако сте у родном месту одабраћете место на пла-жи, сразмерно вашем самопоуздању (ако уопште пристајете на цику, прскање, песак у очима и усти-ма, законито улетање скутера у плићак). Ако имате малу децу, увек можете да се извлачите на њих као су баш ту, где нема гужве хтели да се купају (социо-фобични ће се брчкати кући у базенчићу). Ако пак имате вишак самопоуздања, а нисте постали филм-ска звезда, гледаћете да вас цела плажа прати док устајете, улазите (или утрчавате ако вам кожа или купаћи нису млитави) у воду, док пливате, излазите из воде, главом дигнутом идете ка тушу, довикујете се и кад није неопходно, и упадљиво дуго стојите на сред плаже, злостављајући саговорника који можда ипак више воли хладовину. Шминка је притом на-равно сценска а тело у пози за севање блицева.

Сви, и све око вас је, лети, подређено телесном. С посебним нагласком на боју тела. Несрећне димензије тела се још толеришу у односу на изостанак тена боје бронзе. То је недопустиво. Оглушујете се о апе-ле о штетности УВ зрака, поготово о претераном излагању Сунцу. За вас не постоје ограничења од и до. Ако имате дете или унуче уводићете га у тајне сунчања чим научи да песак није храна.

Па се, дабоме, разликује речна од морске боје, па планинска од равничарске, јадранска од средо-земне.

Угрожена антрополошка врста са недостатком пигмента је изван конкуренције. Она нек се доказује зими.

И онда, да ли је препланулост постала ОУТ с обзи-ром на опасно Сунце, и колико је превазиђена сама по себи, и да ли бели треба да се стиде што могу само да поцрвене или црни што никад неће бити бели, остаје вечита загонетка.

Или само још једна од многих српских подела

Успешно се приводни прва фаза пројекта побољшања

водоснабдевања у коју су Немци уложили 1,1 милион евра, а Град Митровица петину средстава

Представници Немачке развојне банке KfW и Министарства за На-ционални инвестициони план оце-нили су у Сремској Митровици да овај град успешно приводи крају прву фазу пројекта побољшања водоснабдевања. За пројекте си-стема реконструкције дела си-стема водоснабдевања и набавку нове опреме, митровачком "Во-доводу" је одобрено 1.156.750 евра, од којих је петину уложио Град Сремска Митровица из свог буџета. Највећи део донације, око 800.000 евра, уложено је у реконструкцију аерационог систе-ма и потисне црпне станице.

Како је оценио шеф KfW за Европу и Кавказ Роланд Зилер, улагање у побољшање система водоснабдевања у осам општина у Србији је изузетан важан про-

грам за ову банку и јасан сигнал да не подржава само три велика града која су била обухваћена раније овим пројектима. Поред тога, пројекат не обухвата само инвестиције и финансије, већ даје институционану подршку "Водовода" која ће руководству предузећа омогућити ефикасније управљање предузећем и систе-мом водоснабдевања по највишим европским страндардима.

- У време голбалне кризе, која је и у Србији показала своје по-следице, ми ћемо наставити с инвестицијама у овом области. Ускор следи друга фаза у којој ћемо упетостручити улагања - најавио је Зилер.

Координатор целог пројекта у Министарству за НИП Зоран Лакићевић је истакао да се ефек-ти донација Владе Немачке преко КфW програма већ осећају широм Србије.

- После три града и осам оп-штина, у пројекат ће се укључити

још шест општина тако да ће по-зитивне ефекте осетити више од половине становника Србије јер ће се у другој фази приступи-ти захтевнијим и конкретнијим инвестицијама - нагласио је Лакићевић.

Сремскомитровачки градона-челник Бранислав Недимовић подсетио је да ће се реализацијом пројекта побољшати квалитет водоснабдевања, а у другој фази у систем ће бити умрежено још насеља с крајњим циљем да свако место на територији општине има чисту, исправну воду из систе-ма водоснабдевања по највишим светским стандардима.

На састанаку у Градској кући одржана је и презентација Менаџер информационог система, а представници донатора и мини-старства посетили су и градилиш-те у постројењу за прераду воде где су се на лицу места уверили у квалитет и обим до сада изведе-них радова. Ж.Н.

ПРЕДСТАВНИЦИ НЕМАЧКЕ РАЗВОЈНЕ БАНКЕ И МИНИСТАРСТВА ЗА НИП У ПОСЕТИ СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Водоснабдевање по европским стандардима

Задовољство постигнутим: Детаљ са састанка у Градској кући

Суђење Дамиру Докићу (50) из Врдника, оцу познате тени-

серке Јелене Докић, који је опту-жен за кривична дела изазивања опште опасности и недозвољеног држања оружја и експлозивних материја, одржаће се иза затворе-них врата, без присуства новинара – одлучило је на почетку суђења веће судије Драгане Кличковић у Општинском суду у Руми.

Судски процес против Дамира Докића почео је прошлог петка и изазвао је огромно интересовање медија из земље и света. Иако је Дамир Докић рекао да пристаје на јавно суђење јер жели да јавност све зна, а ни заступник оптужбе заменик општинског јавног тужио-ца Владимир Шарац није био про-тив искључења јавности, судско веће је одлучило да удаљи нови-наре и тако целокупну јавност са суђења образложивши овакву од-луку заштитом угледа аустралијске амабасадорке и њене породице, очувањем јавног реда и мира, као

и коректних дипломатских односа Србије и Аустралије.

На првом рочишту Дамир Докић

је изнео своју одбрану, а на следећим се очекује саслушање исказа сведока. Судско веће је одбило и предлог Докићеве ад-вокатице Босиљке Ђукић да се Дамиру Докићу укине притвор који му је, на предлог општин-ског тужилаштва, 25.маја проду-жен за још 60 дана, после чега је Докић враћен у притворску јединицу сремскомитровачког КП Завода.

Уз десетине новинарских екипа из земље и света, пред судом су били и представници Грађанске иницијативе за одбрану Дамира Докића који су петицијом с око 800 потписа људи из Врдника, Ирига тражили да се Докић бра-ни са слободе. Они су били вид-но незадовољни одлуком да се јавност искључи из овог судског процеса.

Наставак претреса заказан је за 11. јуни.

Ж.Н.

СУЂЕЊЕ ДАМИРУ ДОКИЋУ

Суђење без јавностиОдбијен предлог одбране да се Дамир Докић пусти из притвора и брани са слободе

Остаје у притвору: Дамир Докић

Среда, 3. јун 2009.4

Након низа година успеш-ног бављења струком ве-

терином, током којих је про-шао све фазе од приправника до генералног директора Ве-теринарске станице Сремска Митровица, др Срђан Козлина је своју каријеру наставио на функцији заменика градо-начелника Сремске Митрови-це. Ову функцију обавља 10 месеци и не крије да у време лањских локалних избора није одмах постојала опција да баш он буде кандидат за место дру-гог човека овог сремског гра-да. Пристао је на то када му се пружила прилика, када су му одређени људи понудили такву могућност, јер су препо-знали његове људске, струч-не и политичке квалитете. Хтео је да, пре свега, личним ангажовањем допринесе што бољем функционисању тада нове градске власти.

Др Срђан Козлина је члан Демократске странке званич-но од пре две године, а годи-нама пре тога био је чврсто опредељен за исту политичку опцију, као симпатизер и гла-сач. Јер, увек га је привлачило оно што је напредно, што вуче испред других, европске идеје и ширина посматрања разних области. Иста размишљања су пресудила и да постане члан Демократске странке.

Рођени Митровчанин пореклом са Кордуна

Срђан Козлина је рођен у Сремској Митровици 31. марта 1968. године. У родном граду је завршио основну и средњу школу, било је то време када је важило усмерено образовање, тако је две године средњег образовања ишао у гимназију, а две у медицинску школу. Иначе, његова породица је по-реклом са Кордуна. Тамо су рођени Срђанов деда и отац, који су дошли у Војводину по-сле Другог светског рата. Отац му је сада пензионер, радни век је провео као угоститељ и предавач угоститељатва у шко-ли, а мајка је била професор. До пре 15 - так година, знали су да се окупљају у разним при-ликама на Кордуну, у њиховом месту поред реке Коране, где је и Срђан волео да оде.

Када је завршио средњу школу и када је дошло време да се определи за студије ода-брао је ветерину. Многи су га питали: зашто он, дете одрасло у стану, уписује баш тај факул-тет? Кратко и јасно : од малена је волео животиње. Ветери-нарски факултет у Београду је са успехом завршио, добио је звање доктора ветеринарских наука и никада се није покајао

што је баш ветерина његова струка.

Одмах по завршетку студија др Срђан Козлина се запослио у овдашњој Ветеринарској станици. Када је одрадио при-правнички стаж добио је рад-ни задатак да буде ветеринар на терену, а радно место су му била села у мачванском делу сремскомитровачке општи-не. Рад у тим селима био му је први, прави, директни кон-такт са животињама и њиховим власницима.

Памти само лепе успомене са терена

Радо се сећа тог времена свог теренског ветеринарског рада, из тог периода у сећању су му остали само лепи догађаји и непроцењива практична ис-куства. Били су то почеци каријере младог ветеринара, било је шала или још боље покушаја да се нашале са њим, да му подменту женско уместо мушког прасета за штројење и сличних догодовштина. Одмах би знао шта је шта, а ко је ко и није се љутио већ је све при-хватао као шалу.

После годину и по дана рада по селима Срђан Козлина је постао руководилац ветери-нарске службе за то подручје митровачке општине. Увођење програма обележавања стоке и животиња у Републици Србији за др Срђана Козлину је зна-чило нов изазов, одговоран посао, јер је био координатор овог програма за Сремску Митровицу. Успешно је водио цео овај поступак. После је по-стао генерални директор Ве-теринарске станице Сремска Митровица. Биле су то 2007. и 2008. година, када је ова јавна ветеринарска станица установа добила оцену пет плус, јер је по резултатима била међу пет најуспешнијих у Србији.

Ширина, кооперативност, разумевање

Функција заменика градо-начелника захтева ширину образовања, кооперативност, разумевање и много тога дру-гог. Надлежности заменика гра-доначелника се јасно знају - он мења градоначелника у одсу-ству, заједно са градоначелни-ком је извршилац буџета, коор-динира рада градских управа, рад на одређеним пројектима и друго. Оно што није у службе-ном опису радног места су сус-рети и разговори са обичним људима, грађанима.

Иначе, врата канцеларије заменика градоначелника су " на удару" када се дође на спрат

Градске куће. У канцеларију улазе знани и звани, али и не-звани и незнани, ако им успе да прођу поред портира у приземљу. Заменик градона-ченика нема дан одређен за пријем странака, али ко га нађе и тражи помоћ спреман је да саслуша, помогне и усмери на адресу где се налази решење нечијег конкретног проблема.

Сваком је његов проблем највећи

Срђан Козлина сматра да је културно сваког саслушати, тако се и понаша, јер зна да је сваком човеку њихов лични проблем увек највећи. Једном је у канцеларију заменика гра-доначелника ушла непозната жена да тражи помоћ. Пита га: "је ли он тај и тај", када је пот-врдио и питао шта јој треба, суграђанка је рекла: "Ја сам дошла да ми будете жирант у банци ". "Зашто баш код мене", упитао је заменик градона-челника, а ова одговори како је чула да он хоће да помогне људима. Жирант јој није био, али јој је помогао тако што ју је усмерио на место где би мог-ла да оствари жељено. Другом приликом опет ненајављено га је посетио неки старији госпо-дин из Шида, због проблема са пензијом. И он је у уводу рекао

да је дошао код заменика гра-доначелника, јер је чуо да може да помогне у решавању питања грађана. И овом човеку је по-могао упућивањем на надлеж-ну службу, јер човек је имао све потребне документе везане за свој проблем, само није знао где и како да га реши. После му се исти човек јавио и захвалио на помоћи.

Слободно време за породицу

Слободно време др Срђан Козлина посвећује породи-ци - супрузи и двема ћеркама. Његова супруга је лекар специјалиста педијатар, старија ћерка је ђак првак, а млађа има три године. Заме-ник градоначелника воли да иде на концерте, позоришне представе, још као студент је одгледао цео репертоар Звез-дара Театра и других београд-ских позоришта, прати и спор-тове. Труди се и да за времене овог актуелног ангажовања не

изађе из своје струке, прати стручне часописе, књиге. Тако у њиховој породици сви стал-но нешто уче. Супруга учи због субспецијализације, старија ћерка због школе, Срђан да не изађе из струке, а ни млађа ћерка се не да старијима па не-што пише и учи кроз игру.

Онај ко први пут сретне за-меника градначелника Сремске Митровице приметиће да није претерано причљив човек, чак док га људи боље не упознају делује и затворено. Сам о себи говори да је упоран, тврдоглав и да увек заврши оно што за-почне.

У слободно време дружи се са пријатељима, истим људима са којима се и раније дружио, неће да их најбраја поименич-но да случајно не би кога пре-скочио и тако ненамерно запо-ставио. Срђан Козлина је човек отворен за сарадњу, приватно и пословно, јер сматра да се заједнички сигурније стиже до сваког резултата.

Светлана Ђаковић

СКИЦА ЗА ПОРТРЕТ: ДР СРЂАН КОЗЛИНА, ЗАМЕНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ

Политичар и обичан породични човекДоктор ветеринарских наука Срђан Козлина је до августа прошле године каријеру градио у својој струци, а наставио је на функцији заменика градоначелника Сремске Митровице. Члан је ДС-а јер су га одувек привлачиле напредне идеје и ширина посматрања разних области. За себе каже да је упоран и да заврши све што започне да ради

Радо се сећа тог времена свог те-ренског ветеринар-ског рада, из тог периода у сећању су му остали само лепи догађаји и непроцењива прак-тична искуства. Били су то почеци каријере младог ве-теринара, било је шала или још боље покушаја да се на-шале са њим, да му подменту женско уместо мушког пра-сета за штројење и сличних догодов-штина. Одмах би знао шта је шта, а ко је ко и није се љутио већ је све прихватао као шалу.

Др Срђан Козлина

Среда, 3. јун 2009. PETA STRANA SVETA 5

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

УЧИТЕЉЕВА СЕ СЛУША

Разговарају две учитељице о настав-ном плану. Не обраћају пажњу на до-маћиновог сина, првака у школи мами-не гошће.

Гошћа амбициозна, хвали се инова-цијама у настави, а првакова мати при-сталица је старе школе. Каже гошћи: - Ја идем по књизи.

- Мама, нама је учитељ рекао да треба ићи по пешачком прелазу, а не по књигама - умеша се сав важан, ђак првак.

- Тако је, сине, - насмеја се мама и отпреми сина у игру.

ЈАВНА ТАЈНАКапиталом без покрића,

није тешко знати,располажу увек

прилично познати.

ЕПИГРАМ

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

• Ко лаже, мора да зна истину.

• За промашаје одговарају увек они

који нису пуцали.

• Само је човек постао од мајмуна. Мај-

мунлуци су људски изум.

• Челична воља није погодна за уступ-

ке, пуца при повијању.

• Живот после смрти, ако не служи по-

томцима за пример, служи за опомену.

• Религија проповеда екстензивно сто-

чарство: напред пастир, за њим овчице.

• Ко живи од својих десет ноката, не

може да рачуна на хигијену.

• Изгубљено време искористе они који

се добро сналазе у невремену.

ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ

Алај мене моја жена воле,ја на кревет, она бега доле.

Мала моја чупава ко јаре,продо би те да зарадим паре.

Волем плаво, волем и гараво,а највише бело па дебело.

Моја мала уловила зеца,пустиће га деветог месеца.

Из бор: Милић

Јовановић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Хладно је и гладни смо! Наложићу ватру да се угрејемо и скувамо не-

што... И још много тога доброг што нам њено величанство ватра може доброг подарити. Све би то било лепо да не постоји она лоша страна, она црвена страна ватре. Пожар!!!

А онда на сцену ступају они. Хероји у флуоресцентним оделима који журе са великим црвеним возилом да спасу људе и сачувају имовину, пуцајући из „воденог оружја“.

Све ово чинили су и чланови Добро-вољног ватрогасног друштва. Кажемо чинили, јер је оснивањем професио-налне ватрогасне јединице њихова ак-тивност пренета на област првенције заштите од пожара. А свакако је боље спречити него лечити! Међутим, они су и даље хероји јер нас уче како да избегнемо лошу страну ватре.

Често фали простор и техника

Добровољно ватрогасно друштво има две категорије својих чланова. То су ватрогасни подмладак, који чине деца од седам до једанаест година и сениоре, односно сви они преко осамнаест година. За старије омладинце, од дванаест до шеснаест година како кажу немају адекватних услова, а упрво то је кључна група ако неко жели да постане прави ватрогасац. С обзиром на то да нису једини који користе Ватрогасни дом, који је узгред буди речено изграђен још 1934. године, услови рада су им отежани.

- Овај простор, као и сву опрему делимо са ватрогасном јединицом и ватрогасним савезом и та нам околност баш и не иде на руку. Наш подмладак углавном вежба овде, у дворишту дома са ручним пумпама, па нам често фали или простор или неопходна техничка средства којима се користимо. Немамо услова да радимо са старијим омладинцима и ту онда губимо децу, која заиста када једном ово заволе тешко од тога одустају – говори са жаљењем Маринко Маринковић, председник Добровољног ватрогасног друштва, којем је ово трећи мандат.

Млади чланови су у великом броју случајева деца ватрогасаца. Али, један од начина на који долазе до нових чланова јесу и предавања по школама, где се деца едукују о позиву ватрогасца и свему ономе што оно са са собом носи. А једном младом бићу није потребно

много да би пожелело да и оно буде део нечега што је у исто време и опасно и хумано, одговорно и пуно адреналина.

Као што је већ поменуто, основна активност Добровољног ватрогасног друштва, поред учешћа на такмичењима јесте рад на превенцији од пожара, а што је уједно и један од видова финансирања. Тачније, врше обуке радника у предузећима, установама и привредним организацијама. Поред тога раде прегледе механизације приликом жетве и вршидбе, сервисирају ватрогасне апарате, али добију одређена средства и из општинског буџета сходно активностима. Међутим, та средства нису довољна за адекватно функционисање овог друштва.

Задатак едукација и превенција

Оно што охрабрује јесте њихов ентузијазам и воља да се помогне. Околина веома позитивно и са дивљењем гледа на ову професију. Од велике је важности информисати јавност на прави начин како делују ватрогасна друштва и шта је њихов циљ.

- Месне заједнице морају схватити колико је неопходно оснивање и деловање наших јединица. Никада се не зна када ће људима затребати наша помоћ. Ако дође до пожара на пример у Јамени, потребно је доста времена да јединица из Шида стигне дотле. А када би тамо постојала, сигурно би се у знатној мери спасили и многи људски животи а и материјална добра. Наш задатак је да људе едукујемо о превенцији заштите од пожара а на надлежнима је, ако ипак до пожара дође, да оформе јединице у

сваком месту и тако ажурно помогну онима којима је то потребно – истиче Маринковић.

Док се не пронађу бољи смештајни услови и не обезбеде већа финансијска средства оно што ће измамљивати осмехе чланова овог друштва и уливати им наду, биће признања и пехари са разних такмичења. А просторије ће грејати својом топлином цртежи малишана на којима ће чика ватрогасци увек бити суперхероји који спашавају свет.

Вања Продановић

ДОБРОВОЉНО ВАТРОГАСНО ДРУШТВО ШИД

Ватра као добро и злоНаш задатак је да људе едукујемо о превенцији заштите од пожара а на надлежнима је, ако ипак до пожара дође, да оформе јединице у сваком месту и тако ажурно помогну онима којима је то потребно – истиче Маринко Маринковић председник шидских ватрогасаца

Маринко Маринковић, председник Добровољног ватрогасног друштва Шид

И поред многих препрека на које наилазе и даље су успешни у ономе што раде. Учествују на многим такми-чењима и освајају награде. Тако је на овогодишњим традиционалним Мајс-ким сусретима ватрогасаца одржаним у Силбашу, њихова мушка екипа била друга најуспешнија екипа у вежби са возилом, а женска екипа из Ердевика освојила је треће место. На том истом такмичењу прошле године, екипе из Шида, Ердевика и Јамене освојиле су прва три места. Због недостатка финансијских средстава и застареле

опреме, од 2004. године сениори не учествују на такмичењима. Те године су учествовали последњи пут и ос-војили прво место, те тиме осветла-ли образ свом граду који је био и до-маћин тадашњих Мајских сусрета.

Свака узрасна категорија такмичи се у посебним дисциплинама, однос-но, подмладак у брзој вежби са рус-ком пумпом, омладинци у вежба са ватрогасном пумпом уз свлађивање препрека, док се сениори такмиче у вежби са моторном ватрогасном пумпом.

Ватрогасна бригада

Такмичења и награде

Среда, 3. јун 2009.6

Решење о прихватању изме-њеног плана реоргани-

зације митровачке Шећеране АД у стечају, који је предло-жила београдска фирма Шећер плус, постало је поравоснаж-но, потврђено је у Трговинском суду у Сремској Митровици. Могућа су два исхода стечајног поступка. Први је да почетком

јуна подносилац Измењеног плана реорганизације измири све преузете финасијске оба-везе према повериоцима и ис-плати им укупно 622 милиона динара. Уколико се то не до-годи прогласиће се банкрот стечајног дужника и уследиће продаја његове имовине.

Стечајни поступак Шећеране

покренут је 2008, а њених 265 радника упућено је на тржиште рада. У међувремену из републичког Фонда соли-дарности радницима Фабрике шећера исплаћено је 6,5 зоа-сталих загарантованих личних доходака.

Иначе, фабрика је запала у тешку финасијску ситуацију

након неуспеле прераде ,,слат-ког корена,, 2007. године, мада је у ремонт и реконструкцију постројења било уложено више од два милиона евра. Кампања је кренула касно, док су велики проблеми на-стали услед отежаног транс-порта, због обилних падавина. Такође, фабрика није била у

стању да редовно измирује трошкове енергије, што је до-водило до успоравања и пре-кида производње. Кампања се отегла све до пролећа 2008. године, док су ранији и губици из тог периода достигли готово пет милиона евра.

С.Ловчанин

Крајем прошле и почет-ком ове недеље у седишту

Сремске привредне коморе у Сремској Митровици одржане су седнице њених одбора на којима се разговарало о при-вредним кретањима у региону у прва три месеца ове године. Оцењено је да су она слич-на као и другим срединама у Србији и да их, пре свега, услед економске кризе карактеришу пад индустријске производње и робне размене с иностран-ством. Рецимо, индустријска производња у Сремском округу у односу на исти период прет-ходне године била је нижа чак

за 298 одсто, а обим робне раз-мене с иностраним партнерима мањи за готово 50 милиона до-лара.

Истина, у марту је дошло до успоравања опадајућег тренда, међутим, самостални стручни сарадник у Сремској привредној комори Душко Стојковић упозорава да је у овом моменту преурањено за давање прогноза како ће се у овој години одвијати привред-на активност и да ће се то моћи да учини тек на јесен.

Доминантно место у индустријској производњи региона има прерађивачка

индустрија, која у овом перио-ду бележи пад од 28,7 одсто.

До коначне приватизације, овде је остало да се прода потпуно или делимично још 16 предузећа, од тога шест из стечаја. Најважнији део имо-вине, рецимо, некадашње ми-тровачке Фабрике обуће “Диа-на” и румског “Корза” , већ је продат. Новог већинског влас-ника још увек није добило ни Бродоградилиште “Сава” у Мачванској Митровици, с обзи-ром да су три покушаја аукције продаје завршене неуспеш-но. Тиме су се стекли услови за ликвидацију тог предузећа,

међутим, судећи по свему, Агенција за приватизацију није склона да повучће тај потез имајући у виду да Бродогра-дилиште у овом моменту има пуну успосленост капацитета и углавном израђује пловила за стране наручиоце, а запошљава готово 400 радника. Његово пословање у највећој мери оптерећују велика дуговања

према Војвођанској банци, чија висина ни до данас није усагла-шена. Јер, различите податке у вези с тим дају с једне стране банка, а с друге пословодство Бродоградилишта. Једно од могућих решања, како предла-же пословодство Бродогради-лишта, је продаја предузећа из стечаја.

С.Л.

ЈОШ ЈЕДНА ШАНСА ЗА МИТРОВАЧКУ ФАБРИКУ ШЕЋЕРА

Опоравак, или банкрот У митровачком Трговинском суду потврђено да је решење о прихватању реорганизације Шећеране постало правоснажно

Фабрика шећера у Митровици: Измиривање обавеза или банкрот

ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА У СРЕМУ У ПРВОМ ТРОМЕСЕЧЈУ

Успорен опадајући трендОстало да се приватизује потпуно или делимично још 16 предузећа

За „Матроз“ поново нема заинтересованих купаца

Од предузећа која ће се продати из стечаја, свакако највећу пажњу побуђује коначна усдбина производног компекса с управном зградом на површини од 45 хектара митровачког „Матроза“. Јер, 25. маја, када је био одређен термин за јавно отварање понуда за његову куповину путем непосредне по-годбе, у Агенцији за приватизацију констатовано је да опет није било заинтересованих. Након и седме нуеспле продаје, сви су изгледи да ће се формирати технолошке целине и да ће се „Матроз“ понудити купцима у деловима.

Робна размена тешка 140 милиона долара

Предузећа у Срему у прва три месеца остварила су робну размену с иностраним партнерима у вредности 138,8 милио-на долара. Суфицит је био 237,6 хиљада долара. Покривеност увоза извозом у региону знатно је повољнија у овом региону у односу на кретања на нивоу Војводине и Србије у целини. Сремци су највише извозили у Словенију, Холандију, Босну и Херцеговину и Италију. Четвртину укупног извоза региона остварила су сремскомитровачка предузећа. На другом месту је румска, а на трећем шидска општина. Водећи извозник је Викторија груп, испред “Teame” и “Румагуме”.

Један од бродова изграђен у Бродоградилишту „Сава“

Општина Стара Пазова уче-ствовала је од 26. до 28. маја

на једном од највећих сајмова некретнина и инвестиција у Ев-ропи "Real Vienna" у Бечу. Ова општина се представила на националном штанду Србије, где су се поред ње, представи-ле и Инђија, Шабац и Ужице.

Ради се о престижној сајамској манифестацији на којој је уче-ствовало 327 излагача, са 10.000 учесника из 50 земаља. Заинтересованим улагачима све предности и потенцијале општине у Бечу је представио председник Горан Јовић који је изјавио да је ово била прaва

прилика да се старопазовачка општина представи ван земље и да је за време трајања сајма остварено много контаката те да су потенцијални улага-чи заинтересовани за ову оп-штину јер им погодује изузе-тан гео стратешки положај једне од најразвијенијих оп-

штина у Србији. Општина је представљена у кратком про-мотивном филму на енгленском језику, где је акценат стављен на индустријске зоне И општин-ско земљиште које није продато. Председник Јовић је изразио задовољство што се након ду-гог низа година Стара Пазова

представља и у иностранству и нагласио да је то најбољи вид изградње новог имиџа старо-пазовачке општине и да је, то уједно, била прилика за све оне који нису чули за Општи-ну Стара Пазова, да упознају њене привредне И природне потенцијале. Г.М.

СТАРА ПАЗОВА НА САЈМУ ИНВЕСТИЦИЈА У БЕЧУ

Потенцијални улагачи заинтересовани за Стару Пазову

Среда, 3. јун 2009.8

ШИДПрипрема: С. Михајловић

Пријем за кајакаше

Председница Општине Наташа Цвјетковић органи-зовала је протекле недеље пријем за чланове Кајак кану клуба „Филип Вишњић“ из Вишњићева. Том приликом младим кајакашима, који су у овој години освојили више од 80 медаља на раз-ним такмичењима, уручено је тридесетак дресова које је обезбедила локална са-моуправа.

Сусрети жена

Традиционална спортска манифестација „Сусрети жена шидске општине“ биће одржана 7. јуна у Моровићу. Планирана су такмичења у пикаду, полигону спретно-сти, трци у врећи, одбојци и надвлачењу конопца.

Музичка школа

Четири ученика Музич-ке школе „Филип Вишњић“ наступила су на такмичењу младих клавириста „Мали виртуоз“ у Београду. Уче-ници првог разреда Луна Рачић и Срђан Цвјетковић, освојили су прву, а Мила-на Мишић, такође ученица првог разреда и Матеја Ко-лар, ученица другог разре-да, другу награду.

ЈКП „Стандард“

Из ЈКП „Стандард“ обаве-штавају грађане да ће рад-но време овог предузећа од 1. јуна почињати од шест сати. Моле се грађани да из тог разлога на време износе кућно смеће.

Илинци

У Илинцима је проши-рено месно гробље за око 160 квадрата. На месту је био багремик, посечено је дрвеће и извађено око 350 пањева. Уз помоћ ЈП „Србија шуме“ радови су приведени крају, а коштали су око 200 хиљада динара.

УКРАТ КО

На прошлонедељној седници Скупштине општине одбор-

ници су усвојили завршни ра-чун буџета за протеклу годину, дали сагласност на статуте се-дамнаест месних заједница и усвојили годишње извештаје јавних предузећа и устано-ва. Због неважећих изборних резултата при избору члано-ва Савета месних заједница у Шиду и Кукујевцима, па самим тим и поновљеног гласања, о њиховим статутима биће на-кнадно одлучено.

Много времена на седници било је посвећено избору Са-вета за међунационалне одно-се. Бирана су по три представ-ника српског народа и по један представник хрватског, словач-ког и русинског народа. У Савет су изабрани: Ђока Остојић, Зоран Шапоња и Срђан Малешевић као представници српског, Ђура Мартиновић као представник хрватског, Павел Туран као представник

словачког, те Мирослав Цир-ба као представник русинског народа.

Одборници су доне-ли и решење о образовању стручне комисије за израду годишњег програма зашти-те, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у државној својини.

Што се тиче спорног објекта у којем је смештен Музеј наи-вне уметности „Илијанум“ донета је одлука од стране Дирекције за регистрацију и републичког јавног право-браниоца о повраћају зграде Српској православној цркви.

- Сматрам да треба да се по-миримо са овом одлуком и да у наредном периоду изнађемо што боље решење за будућу локацију музеја. Желим да вас обавестим да сам у разговору са надлежнима у Фонду за ка-питална улагања Војводине добила гаранције да ће нам покрајинске институције

значајно помоћи да на најбољи начин решимо овај проблем. Односно, да и у будуће слике нашег познатог наивца, Илије Башичевића Босиља буду у његовом родном граду коме их је и даривао – истакла је Наташа Цвјетковић, пред-седница Општине.

На седници су такође

извршена разрешења и именовања председника и чла-нова више управних и надзор-них одбора јавних предузећа и установа. Изабрани су и чланови скупштинских одбора као и председник Општинске изборне комисије.

В. Продановић

Комисија за спровођење оп-штинских избора објавила

је коначне резултате за избор чланова Месне заједнице Шид. Ови резултати су утврђени после гласања, односно на-кон истека законског рока за покретање управног спора.

У Савет Месне заједнице из-абрано је 13 чланова, а то су:

Зоран Шапоња, Крсто Ку-реш, Бранко Јошић, Никола Васић, Станислав Ћиерчан, Драган Јандрић, Зоран Лазић, Милош Јовковић, Срђан Малешевић, Сања Петровић, Анђелка Дудук, Звонко Хнатко и Здравко Тадић.

Проблем заостале комунал-не инфраструктуре општи-

не, који представља једну од озбиљних сметњи у развоју туризма и инфраструктуре овог региона, мора да буде решен у наредних пет година – речено је на радном састанку стратеш-ког развоја Општине Шид, који је одржан протекле недеље.

Заједно са представни-цима Центра за стратешка истраживања чланови рад-них група за туризам и ин-фраструктуру утврдили су

чињенично стање природног окружења општине, а у циљу заштите животне средине.

Према речима представ-ника локалне самоуправе, у поређењу са осталим оп-штинама Сремског региона, општина Шид се налази на дну лествице развоја. Ово би требало да буде подстицај за озбиљну израду плана стра-тешког развоја, као једне од конкретних могућности изла-ска из кризе и даљег напретка општине.

РАЗГОВОРИ О СТРАТЕШКОМ РАЗВОЈУ ОПШТИНЕ

Приоритети инфраструктури

Општина Шид на дну лествице развоја

СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Основан Савет за међунационалне односеОдборници донели одлуку о завршном рачуну општинсмог буџета, усвојили извештаје о пословању јавних предузећа и установа и дали сагласност на статуте месних заједница

Проблем наплате водеНа седници Општинског већа, која је предходила Скуп-

штини, речено је да су нека јавна предузећа, попут “Радио Шида“, током прошле године пословала су са добитком, док су неки, као што је Галерија слика и ЈКП „Водовод“, имали буџетски дефицит.

- Имамо велики проблем са наплатом воде, тако да смо били принуђени да почнемо са искључењима. Такође, често долази до пуцања цевовода према Батровцима, а то су доста скупе интервенције. Осам литара воде у секунди се изгуби испод ауто-пута. Имамо и губитке који настају јер сељаци у појединим селима отворе хидранте и из њих напајају овце – рекао је Мирослав Рибар, директор ЈКП „Водовод“.

Поводом обележавања Свет-ског дана заштите животне

средине Еколошки покрет Шид уручио је признања - “Зелени лист“. Према речима Алексан-дре Недић, председнице Еко-лошког покрета Шид, реч је о традиционалним признањима из области екологије, која заслуж-ним појединцима и колективима овај покрет додељује сваке го-дине.

Тако су за најлепше уређена еколошка – зелена дворишта ове године проглашена двориш-та Шиђанки Светлане Савић, из Улице Алексе Шантића број 2 и Вере Бибић, из Улице Б. Петровића број 10.

За најактивнију школу у об-ласти заштите животне среди-не изабрана је Гимназија „Сава Шумановић“, а за најактивније удружење грађана општинско Друштво за борбу против рака, чија је председница др Анка Крнач.

Признање за очување кул-турне и духовне традиције Шида добили су Радован Сремац, ар-хеолог, за организацију еко из-ложбе и Снежана Михаиловић, песникиња. Новинару из Шида Петру Вејновићу уручено је признање за пропагирање и ширење идеја Еколошког по-крета Шид, док су најактивнији појединци, који су награђени за допринос и учешће у акцијама заштите животне средине: Ана Молдовановић, за уређење Насеља „Јелица Станивуковић Шиља“, Бошко Марковић и Веселинка Игић, као и Еко-лошка секција Актив жена оп-штинског Удружења старосних пензионера Шид.

„Зелени лист“ добила је и Шиђанка Лидија Петрић, за активан допринос у акцији спашавања угрожених животиња и паса луталица, пружања помоћи и ветеринарске неге и исхране.

ОДЛУКОМ ОПШТИНСКЕ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ

Конституисан Савет МЗ Шид

СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Уручена признања из екологије

Среда, 3. јун 2009. 9

IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Настављени су радови на реконструкцији Новосад-

ске улице у Инђији. Са једне и друге стране тротоари ће бити поплочани бехатон пло-чама и урађене прилазне ћуприје, вредност радова је 15 милиона динара. По завр-шетку овог дела посла следи уређење зелених површи-на, сазнајемо од Миливоја Симића, заменика директора

Дирекције за изградњу оп-штине која је надлежна за ову инвестицију. Следећа по реду је реконструкција Школ-ске улице. Подсетимо се, до сада су урађене детаљне реконструкције улица Бранка Радичевића, Ђорђа Војновића, Милетићеве, део Југ Богда-нове и Соње Маринковић, Mитровданска и нарвно, други део улице Војводе Степе.

Продужена водоводна мрежа

ЈКП ''Водовод и канали-зација'' ради на продужењу водоводне и канализа-ционе мреже у дужини од 150 метара између Школ-ске и Дунавске улице, по-ред новоизграђеног објекта ''Треидјуника''. По речима директорице ''Водовода'' мр Борке Поповић радиће се и атмосферска канализација као и нови прикључак на постојећу атмосферску и канализациону мрежу. Не-давно, ово јавно предузеће је урадило водоводну и ка-нализациону мрежу у новој улици Стамбеној 13.

Ново паркиралиште

У непосредној близи-ни фудбалског стадиона уређена је јавна површи-на насута ризлом и тиме обезбеђено паркиралиште за 250 возила. Паркиралиш-те ће послужити учесницима ''Универзијаде'' а касније ће то бити паркиралиште за тешке теретне камионе за које до сада није изграђен паркинг у граду.

Контрола инсталација

У току је техничка кон-трола гасних инсталација, до сада је прегледано пола домаћинстава и замењено 200 мерача којима је доспео рок за баждарење. Радило се и на проширењу гасне мреже у дужини од 350 ме-тара према спортско рекре-ативном центру, сазнајемо од Марјана Милаковића, референта за информисање у ''Ингасу''. Подсећамо гра-ђане да ће добити мајске рачуне за гас обрачунате по новом тарифном систему.

UKRAT KO

Реконструкција тротоара у Новосадској

''Комуналац'' је, ових дана, морао да пресеје 150 мета-ра квадратних траве коју су несавесни возачи уништили возилима и то у центру гра-да где су на оку и полиције и инспекције. Новац потрошен

за ове намене могао се искори-стити за нешто корисније. 7. јуна су Духови, градска слава Инђије када дође пуно гостију са стране, лепо је када је град чист и уређен, биће ако га ми сачувамо.

ОКОМ КАМЕРЕ

Пресејавање

У улици Краља Петра Првог

Инђија се са групом општина из Србије у оквиру штанда

СИЕП-е представила прошле недеље на сајму инвестиција и некретнина у Бечу. Иако је због светске економске кризе било мање учесника него лане, по речима председника општи-не Инђија Горана Јешића, постоји велико интересовање

за инвестирање у наш регион. - Остварено је низ послов-

них контаката и састанака са великим светским компанијама. Врло брзо, кроз инвестиције, од тога очекујемо позитивне ефекте како за грађане Инђије тако и за грађане Србије, ре-као је председник инђијске оп-штине Горан Јешић.

У оквиру Међународног фе-стивала поезије који је по

трећи пут одржан у Београду под називом ''Тргни се!Поезија 03'', седамнаест песника из четрнаест европских земаља говорили су своје стихове про-шле среде у Културном центру у Инђији. У циљу афирмисања поезије, њихов долазак орга-

низовали су Културни центар и Народна библиотека ''Др Ђорђе Натошевић''. Међународни ка-раван песника је још боравио у Сремским Карловцима и Новом Саду.

Мирка Пејановић у име организатора београдског фе-стивала поезије каже да је пре-васходни циљ популаризација

поезије млађе и средње генерације који су већ позна-ти у својим земљама и да ин-тернационалну поезију при-ближи целој Србији, односно, грађанима Србије. Ово је при-лика да се песници приближе публици и публика песницима.

Инђијска песникиња сту-дент књижевности Мирјана Хлебјан својим песмама при-дружила се међународном ка-равану песника а за поезију каже да је то велика тајна књижевности коју свако откри-ва на свој начин.

У току су радови на обезбеђивању бољих

услова купачима на градском базену у Инђији. Комплетна реконструкција тоалета приво-ди се крају – подна изолација, плочице, замена санитарија, санирају се ободи великог и малог базена, ремонт пумпи и постројења за пречишћавање воде, планира се увођење електронског очитавања кара-та као и комплетно уређење простора око базена, сазнајемо од техничког директора Уста-нове спортски центар у Инђији Драгана Алимпијевића.

Годинама уназад градски

базен отвара своје капије посетиоцима 20.јуна, тада почиње летњи распуст а основци и средњошколци су и најприсутнији на купалишту. За њих као и за студенте и пен-зионере који живе на подручју инђијске општине, Установа спортски центар ће пустити у продају претплатне карте које за целу сезону стају 1.500 ди-нара. Цена дневних улазница биће иста као прошлог лета 200 динара. У плану је и шко-ла пливања у јутарњим сати-ма, наравно, ако се пријави довољан број заинтересованих непливача.

НА САЈМУ У БЕЧУ

Остварени пословни контакти

У СУСРЕТ КУПАЛИШНОЈ СЕЗОНИ

Радови на градском базену

Реконструкцијом до бољих услова – базен у Инђији

Представници Инђије на штанду у Бечу

У ИНЂИЈИ БОРАВИО

Међународни караван песника

Бехатон у Новосадској

На седници од 26. маја, Општинско веће, између

осталог, разматрало је и утврдило нацрт предлога одлуке о завршном рачуну буџета за 2008. годину која ће бити упућена Скупштини општине на усвајање на наредној седници. Анализирајући нацрт предлога, начелница за финансије Радмила Грумић је оценила да реалног повећања прихода буџета у 2008. у односу на 2007. годину за 8,6 одсто ако се има у

виду стопа инфлације, није ни било. Раст је забележило само повећање изворних прихода за 2,5 одсто и то највећи обим прихода је остварен од пореза на доходак, добит и капиталне добитке у износу од 565.101.749,00 што чини 43,73 од укупно наплаћених буџетских прихода. Начелница за финансије је подсетила да је већина изворних прихода буџета забележила пад у односу на 2007. годину и нагласила, да су и сви приходи које прописује СО Стара Пазова, такође, забележили пад. Стога је, по њеној оцени добро што је прошле године, одлуком о допунском буџету првобитно, планирани обим буџета за 2008. годину од 1.996.327.000,00 коригован наниже, тако да су укупни приходи и примања с пренетим вишком из 2007. остварени у износу од 1.655.967.794,00 динара, односно за 17,05 одсто мање. У структуру буџета, поред изворних, мешовитих и

неодређених прихода, прихода по основу трансфера и донација улазе и сопствени приходи буџеских корисника који су остварени у већем износу у односу на планиране за 23,72 одсто, износе 256.615.000,00 динара. С обзиром да су приходи буџета и расходи уравнотежени, у 2008. години укупни расходи су остварени у мањем обиму за 19, 87 одсто и износе 1.599.650,557,00 динара.

Расходи из самог буџета, како је рекла начелница Радмила Грумић износе 1.379.948.557,00 динара, што чини 86,27 одсто укупно остварених расхода, док расходи извршени из додатних средстава буџетских корисника износе 219.702.000,00 динара, што представља 13,73 одсто укупно извршених расхода.

– Све што смо приходовали, то смо и потрошили, рекла је начелница Грумић и додала да је највећи износ у расходовној страни утрошен на финансирање

рада јавних предузећа. То се првенствено односи на бивше ЈП „Геа план“, сада Дирекцију за изградњу општине и на њен рад (инвестиционе послове) је утрошено 594.225.665,00 динара док на расходе за запослене које финансира буџет отпада 20,79 одсто од укупних расхода буџета.

На овој седници прихваћени су и извештаји о раду јавних предузећа и установа а кад се ради о предлогу нацрта одлуке о давању у закуп пословног простора чији је носилац својине општина и око које је било полемике о поступку јавног надметања, с примедбама на члан 7 и 12, усвојена је уз предлог председника општине, да се примени став да је одлука Општинског већа коначна. Управни одбор „Водовода и канализације“ и школски одбор ОШ „Никола Тесла“ Нови Бановци претрпали су измене, а дата је сагласност на измене Статута Дома здравља „Јован Јовановић Змај“ и прихваћено

доношење новог плана детаљне регулације другог централног блока у Старој Пазови. Такође, је одлучено да се спроведе комплетна акција сузбијања комараца.

Среда, 3. јун 2009.10

PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

Месну заједницу Стара Пазова после 10.маја у

Савету предводиће чланови демократске опције који су на месним изборима освојили највише мандата. Да подсе-тимо, да је коалиција „За ев-ропску Стару Пазову – Борис Тадић“ ( ДС, ГГ „Препород“ и ЛСВ) освојила 18 манда-та, док су СНС 2 и Г 17 плус једно. На конститутивној седници од 25. маја којој је, до избора руководства пре-седавала Ана Лепшановић, верификовани су мандати новоизабаним члановима након чега су они дали све-чану изјаву а потом се при-ступило избору председника и потпредседника Савета МЗ, Извршног одбора и пред- седника ИО. За председни-

ка Савета МЗ Стара Пазова изабран је др Михал Филип а за потпредседника Вла-димир Јовнаш. У Извршни одбор ушли су Мирослав Шепицки, Дејан Вранић, Борис Мутић, Александер Бако, Паја Гирек и Јанко Мајорски. За председника ИО поново је изабран Сло-бодан Јовановић. Захва-ливши се на избору, пред-седник савета МЗ др Мишо Филип је рекао да сви члано-ви савета треба да раде у ин-тересу грађана Старе Пазове а председник ИО Слобаодан Јовановић је нагласио да ће се наставити с инвестицијама и израдом пројеката за сред-ства из покрајинских и репу-бличких фондова, како би се град што брже развијао.

ЕКОЛОШКИ ПОКРЕТ „ЗОВА“

Зова зове из ПазовеПод слоганом „Зова зове из

Пазове“ у градском парку у Старој Пазови, Еколошки покрет обележио је, 24. маја Дан зове. О значају екологије и заштити животне средине говорио је председник Еколошког покрета „Зова“ Берислав Мијић, подсетивши колико је значајан чист ваздух, вода биље и незагађена околина. Он је нагласио да свако од нас треба да чува своју средину и да се ова манифестација одржава у градском парку да бисмо ставили акценат на значај природе. Манифестацију су уптопунили Фолклорни ансамбл „Бранко Радићевић“ и најмлађа фолклорна група СКУД-а „Херој Јанко Чмелик“, док је глумац Милан Дудић говорио песму Стеве Брице, „Кадгод“ посвећену новосадском салашару Николи Јефтићу која сликовито говори о здравом животу на војвођанским салашима. Награђени су и ученици старопазовачких основних школа који су радили литерарне и ликовне радове на тему зове. За литерарне радове награде су добиле Кристина Хриц, Ана Хавран и Данијела Чањи. За ликовне Тамара Турелић, Ана Марија Захировић и гимназијалка Клинко Марина. Грађани који су пратили програм манифестације посвећене зови имали су прилику да дегустирају производе и сок од зове који су били изложени у градском парку.

Четрдесет седми сусрети аматерских позоришних

друштава Војводине који су од-ржани у Старој Пазови од 15. до 23. маја донели су прегршт признања победничкој пред-стави Аматерског позоришта из Ковина, „Жорж Данден“, ужи-так позоришној публици али и све похвале домаћинима, Саве-зу аматера општине и Центру за културу за изузетно добру организацију смотре и сарадњу са Савезом аматера Војводине. У лепој и пријатној атмосфери уз пратеће манифестације, пу-блика је видела 8 представа у конкуренцији, по избору селек-тора Богдана Рушкуца и што је показало да је овогодишња продукција аматерских по-зоришта на завидном нивоу с посебним доприносом кул-ске општине која је имала три представе. То су предста-ве „Дуго путовање у Јевропу“ КУД-а „Крушчић“ и Драмског студија „Луча“ из Крушчића, „Женидба“, Позоришта ВХВ из Ковачице, „Цинцари или корешподенција“ Камерне сце-не „Мирослав Антић“ из Сенте, „Штефица Цвек у раљама жи-вота“, Позоришта „Стеван Сре-мац“ из Црвенке, „Проба саве-сти“ словачког Позоришта из Пивница, „Оскар“ КУД-а „Бри-ле“ из Беочина, „Жорж Данден“ Аматерског позоришта из Кови-на, и „Цирк-Уз-Анти“ Културног центра из Куле.

У част награђених, домаћини су, након затварања смотре извели прошлогодишњу по-бедничку представу старо-пазовачког Позоришта ВХВ, „Сабирни центар“. Оцењивачка

комисија у саставу Лука Хајдуковић, театролог из Новог Сада, председник, и чланови Андреа Јанковић, глумица из Новог Сада и новосадски редитељ Тибор Вајда, одлучили су да на републичко такмичење иду три представе. Прва је представа аматерског позоришта из Ковина,“Жорж Данден“ у режији Јована Грујића, друга је представа из Сенте, „Цинцари или корешподенција“ у режији Драгана Остојића и трећа „Штефица Цвек у раљама живота“, у режији Милана Белегишанина, Позоришта из Црвенке. На овој смотри оцењивачка комисија, поред проглашења три најбоље представе доделила је похвале и дипломе за најбоља глумачка остварења, сценски покрет, сценски говор, сценографију, костимографију, избор музике и уметничко педагошки рад. У име генералног покровитеља 47. сусрета аматерских друштава Војводине, Општине Стара Пазова, смотру је затворио председник општине Горан Јовић, уз обећање да ће она догодине прерасти у фестивал. Међутим, како је написано у Билтену смотре завршне вечери, аматери у Старој Пазови, граду домаћину и граду аматеризма увек су добро дошли, без обзира да ли ће остати сусрети или бити фестивал. Пазовачки заљубљеници у позоришну илузију и даље ће их с нестрпљењем чекати и веровати у магију позоришне игре.

ОПШТИНСКО ВЕЋЕ О ЗАВРШНОМ РАЧУНУ БУЏЕТА

Реалног повећања није било

Радмила Грумић, начелница за финансије

ЗАВРШЕНИ 47.СУСРЕТИ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШТА ВОЈВОДИНЕ

Магија позоришне игреНа затварању, смотре, у име генералног покровитеља, Општине стара Пазова, председник Горан Јовић најавио да ће, већ догодине сусрети прерасти у фестивал

МЗ СТАРА ПАЗОВА НАКОН МЕСНИХ ИЗБОРА

Конституисани органи Месне заједнице

Слободан Јовановић поново изабран за председника ИО МЗ

Стара Пазова

Др Михал Филип, председник

савета МЗ Стара Пазова

Среда, 3. јун 2009. 11

Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

МАТИЧАР

Венчани: Пера Никшић и Јелена Нишић, Ђуро Пјевац и Оливера Вечерновић, Ми-рослав Грујић и Николина МарковићДобили сина: Душан Комленски и Слађана ЧолаковићУмрли: Петар Пражић - 1929, Ружица Крајновић - 1939, Вучић Ђокић - 1949, Андријана Перовић - 1925, Милош Милинковић - 1930.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм

"Марадона" - од 1. до 7. јуна"Београдски фантом" - од 8. до 12. јуна

Музички програм

Фестивал музичких друшта-ва Војводине - 13. и 14. јун

Једна од тема са седнице Оп-штинског већа у Руми, од-

ржане 28. маја, односила се на захтев Епархије сремске за доделу простора у коме би се убудуће налазио епархијски духовни центар, на шта су чла-нови Већа дали позитиван од-говор.

Чланови румске општинске владе обратио се епископ срем-ски Василије писмом следеће садржине:

"Већ дуже време Српска православна црква, Епархија сремска, настоји да у граду Руми, средишту наше епархије, организује епархијски духовни

центар. Циљ нам је да се цен-тар што пре оспособи за што успешније обављање мисио-нарске делатности, да постане место окупљања људи добре воље, место у коме бисмо оку-пили пре свега младе и место повремене резиденције еписко-па сремског. Адекватан простор неопходан за рад и смештај будућег духовног центра на-лази се у Руми, Улица Главна број 150, у виду вишестамбене пословне зграде површине 167 квадрата, а која је власништво Републике Србије, са правом коришћења ЈП за грађевинско земљиште и путеве у Руми".

Скупштинско заседање у Руми, којим је предсе-

давао Ненад Боровић, од-ржано 29. маја, задржало је стил досадашњих седица: предложене тачке су, већном гласова усвојене, али из уз маратоснко трајање од десет и више часова. Кључне теме седнице су успешно приведе-не крају а односиле су се на прошлогодишњи буџет и Са-вет за младе.

Пре усвајања дневног реда, пажњу одборника привукле су дискусије чланова СРС и ДСС поводом кривичне пријаве групе незадовољних радни-ка у Дому здравља везане за нови Статут, затражено је и формирање анкетног одбо-ра по овом питању, али тај предлог није добио потребну подршку одборника. Одбор-ник ЛДП, с друге стране, тра-жио је формирање анкетног одбора који би преиспитао стање у апотеци, финансијско пословање у 2008, као и на-чин куповине и продаје леко-ва.

У форми одговора на од-борничка питања, стигао је и извештај о платама у општи-ни као и јавним предузћима и установама. По оцени од-борника опозиције, у чему су предњачили представници радикала, плате општинских функционера, посебно плате директора у ЈП "Гас-Рума", ЈП

"План" и ЈП за грађевинско земљиште и путеве, које су 105, 96 и 84 хиљаде динара, нису у складу са прописа-ним мерама Владе Србије о штедњи због евидентне еко-номске кризе.

Поводом завршног рачу-на буџета за 2008. годину, говорио је председник Оп-штине Рума Горан Вуковић, наглашавајући да је остварен суфицит од 48,7 милиона ди-нара - највећи део суфицита остварен је из средстава пре-нетих из 2007. године. При-

ходи буџета остварени су са 89,63 процента, расходи су мањи од плана за 132,8 ми-лиона динара - највише неу-трошених средстава било је у ЈП за грађевинско земљиште и путеве. Ненад Боровић, пред-седник СО, истакао је да су транфери и донације допри-нели добрим резултатима, на тај начин је начињен прави пробој, у односу на резултате претходне власти.

Мада је на одлуку о формирању Савета за мла-де поднето чак 36 амандма-на од стране СРС, од којих су усвојена три, после ви-шечасовне расправе, овај предлог је усвојен: ово рад-но тело бавиће се темати-ком живота младих у области запошљавања, учења, култу-ре, спорта.

Усвојен је и предог о увођењу самодоприноса у Буђановцима, на период од 2009. до 2014. године, као и извештај о раду Општин-ске управе: одборници СРС Жељко Дошен и Драган Миловановић изнели су низ примедби на рад Одељења за урбанизам и комунално-стамбене послове, а по питањима Ватрогасног дома у Хртковцима (претварања пословног у стамбени про-стор што се доводи у везу са предузетником Цицваром) и фарме живине у Краљевцима, за коју је, како је одговорио начелник Одељења Лука Загорац, донето решење грађевинске инспекције о рушењу.

До краја седнице усвојени су извештај о раду Јавног пра-вобранилаштва, ценовник "Ко-муналца" и захтев "Стамбеног" за кредит.

У Руми је 28. маја, у стра-начким просторијама,

одржана редовна изборна Скупштина ОО ПУПС-а: ску-пу је присуствовало 75 деле-гата из 16 сеоских и четири градске месне организације. За председника ОО ПУПС-а у Руми изабран је Радислав Новаковић, а за потпредсед-нике Стојан Марковић и Ми-лан Буђановац.

Поред страначких колега из Шида, Сремске Митровице, Пећинаца, Ирига, Инђије и Ста-ре Пазове, изборној Скупштини

присуствовали су високи функ-ционери партије Борислав Ковачевић, Момо Чолаковић, Јован Погуберовић и Петар Мудринић.

Новоизабрани председ-ник Новаковић изразио је задовољство досадашњим постигнутим резултатима (у коалицији са СПС, ПУПС има представнике у СО, Општин-ском већу, скупштинским рад-ним телима), и нагласио да ће се ПУПС и даље борити за сваког пензионера и социјално угроженог грађанина.

КРЕДИТИ ЗА ПОЧЕТНИКЕ

Сремском округу одобрено 45 кредита

Према подацима Републичке агенције за развој малих и

средњих предузећа и преду-зетништва, канцеларије у Руми коју води Снежана Курјага, одобрена је прва транша кре-дита за почетнике.

У Општини Рума, у првој транши одобрено је пет старт ап кредита за почетнике у укупном износу од 8,1 милион динара, а у Сремском округу 45 кредита чија је вредност 66,7 милиона динара.

На мајској седници Управ-ног одбора Фонда за развој, за покретање сопственог биз-ниса, одобрено је 1.059 кре-дита у укупном износу од 1,6 милијарди динара. На-редно одобравање кредита обухватиће све привредне субјекте који су поднели зах-теве Фонду, или експозитурама Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа до 20. маја ове године. Кредити за почетнике ће се одобрава-ти све док се не утроши цело-купни износ средстава од три милијарде динара. У оквиру програма подршке развоју кон-курентности и иновативности, пословних инкубатора и кла-стера, Републичка агенција је недавно уручила 293 уговора у вредности од 60 милиона ди-нара. На нивоу Сремског окру-га, бесповратна финансијска средства су одобрена за осам предузећа у износу од 1,7 милиона динара, ту су и два предузећа из Руме на која се односи износ од 440 хиљада динара.

ИЗБОРНА СКУПШТИНА ПУПС-А

Председник Радислав Новаковић

СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

У Руми ускоро духовни центар Епархије сремске

АКЦЕНТИ СА СКУПШТИНСКОГ ЗАСЕДАЊА

Основан Савет за младеУсвојен и буџет за 2008. годину

Детаљ са седнице у Руми

Среда, 3. јун 2009.12

Беочинска хроника

Иришка хроника

Припрема: Катица Кузмановић

Председник Извршног већа Војводине др Бојан Пајтић

посетио је 26. маја Специјалну болницу за рехабилитацију "Термал" у Врднику: била је то прилика да са домаћинима раз-говара о условима за будући развој овог центра, али и укупне туристичке понуде у иришкој општини. На тај на-чин је обележен почетак рада реконструисаних отворених базена "Термала", из средстава Фонда за капитална улагања АП Војводина.

Поред Бојана Пајтића, Врдник су тога дана посетили и проф. др Драгослав Петровић, покрајински секретар за науку, Јовица Ђукић, покрајински се-кретар за финансије, др Атила Ченгери, покрајински секретар за здравство, у име домаћина го-стима су приредили дочек пред-седник Општине Ириг др Радо-ван Ерцеговац, заменик пред-седника општине и председник Скупштине општине Владислав Илкић и Владимир Петровић, као и в.д. директора "Термала" Добривоје Антонић.

Током посете Врднику нагла-шена је помоћ Покрајине овом делу иришке општине. Набав-ком савремене опреме, реха-

билитациони блок достигао је високи ниво пружања здрав-ствених услуга. У последња два месеца у отворени базен је уложено више од 20 милио-на динара. "Термал" је коначно прикључен на канализацију, комплетно је обновљен, постављени су нови тушеви, уређене хотелске терасе.

Бојан Пајтић је, обраћајући се домаћинима, подсетио да је у последње три године Покрајина у "Термал" уложила више од 200 милиона динара, чиме су знатно побољшани

услови за здравство и туризам. У плану је, нагласио је Пајтић, бржи развој бањског и вреског туризма, за шта постоје одлич-ни услови - близина Фрушке горе и манастира. Најављено је и уређење затворених базена за шта ће се издвојити око се-дам милиона динара.

В.д. директора "Термала" Добривоје Антонић нагласио је да ће ове године кроз "Термал" проћи око 75 хиљада туриста, као и то да су до 22. јуна већ попуњени здравствени аранж-мани.

Како је иришка општина богата језерима, није нуи-

мало чудно што риболовци, овога пута они спортски, чине све напоре да унапреде своју делатност коју неки подводе под хоби, други под спорт, а сви они заједно слажу се да је у питању - љубав. Баш из тих разлога пре два месеца, одно-сно средином марта ове године, основано је Удружење спорт-ских риболоваца у Иригу, под називом "Купринус каприо", чији је основни циљ окупљање многобројних љубитеља рибо-лова.

Прва редовна Скупштина Удружења спортских риболо-ваца одржана је у сали Мес-не заједнице Ириг, на њој је изабрано руководство ове спортске асоцијације. Пред-седник Удружења је Тодор Иванић, потпредседник Лазар Стојчевић, секретар Синиша Јовић, а благајна је поверена Ђорђу Јовичину.

У Управном одбору Удружења спортских рибо-ловаца су: Тодор Иванић,

Лазар Стојчевић, Синиша Јовић, Ђорђе Јовичин, Об-рад Гачић, Горан Ловре и Зоран Јовић.

Чланови Надзорног одбора су Иштван Мајарош, Алек-сандар Малешевић, Саша Војводић и Јовица Лазић.

У међувремену завршени су послови око регистрације Удружења и осмишљавања об-лика амблема.

Како су нагласили члано-ви Удружења спортских ри-боловаца, њихов најважнији задатак у будућем периоду биће омасовљење чланства и стварања услова за нор-малан рад који ће непосред-но допринети резултатима на такмичењима која ће се одвијати у иришкој општини, али и ван ње. Чланови ново-формираног Удружења нагла-сили су да ће највећу пажњу посветити најмлађим риболов-цима, и то кроз школу риболо-ва: тиме ће се створити добра основа за опстанак друштва, јер ту важи правило - једном риболовац, увек риболовац.

СПОРТСКИ РИБОЛОВ

Школа риболова за најмлађе

БОЈАН ПАЈТИЋ ПОСЕТИО ВРДНИЧКИ "ТЕРМАЛ"

Ове године у "Термалу" 75 хиљада туристаУ последње три године Покрајина је у "Термал" уложила више од 200 милиона динара

Бојан Пајтић у "Термалу"

Недавно је у Дом здравља "Др Душан Савић - Дода"

стигла нова опрема, која је набављена средствима из фон-да Републичког завода за за-штиту здравља, уз подршку Покрајинског секретаријата за здравство и Општине Беочин. У питању је модерна и пре свега веома потребна опрема, која ће умногоме побољшати рад специјалистичких служби.

Набављени су следећи апарати: холтер мониторног крвног притиска са три рекор-дера, холтер ЕКГ 12-канални са два рекордера уз рачунар, ЕКГ апарати за потребе свих служ-би, два спирометра за Службу пнеумофтизиологије и Медици-не рада, кардиотокограф са три сонде за Службу гинеколошке заштите, разна мања опрема за потребе свих ординација и здравствене заштите деце - беби вага, вага за мерење дужине беба, шест вага са ви-синометром, пет инхалатора и аспиратора и два дестилатора. Вредност ове опреме је девет милиона динара.

Раније је у опремање Дома здравља из буџета Општине и сопствених средстава уложено у адаптацију РТГ кабинета и у рентген апарат за снимање зуба са комором за развијање малих филмова, а из сопстве-

них средстава уложено је у санитетско возило са лежајем – „логан караван“, санитетско возило „пежо боксер“ са основ-ном опремом и у медицински лежај и два паравана. Вред-ност ове инвестиције је 5,6 ми-лиона динара.

При Дому здравља веома добро ради и Служба кућног лечења, која раније није постојала, а установљена је 1. јануара 2009. године.

Дом здравља Беочин у свој рад уводи и Саветовалишта, како би осигураницима пру-жио што бољу здравствену заштиту. Примера ради, од недавно је организовано Са-ветовалиште за младе од 10 до 18 година, које ради утор-ком од 12, 30 до 14 сати, у просторијама гинекологије и педијатрије.

С. М.

У Черевићу је недавно основа-но прво Удружење жена под

називом "Моје селанце". Жене Черевића своје Удружење назвале су по песми Јована Грчића - Ми-ленка посвећеној родном селу. Тренутно имају 35 чланица које се окупљају око заједничких идеја и акција, а председница Удружења је Мара Петковић. Састају се у просторијама Завичајног музеја, пошто је Месна заједница Черевић препознала потребу за постојањем оваквог Удружења.

Њихова прва хуманитар-на акција завршена је протекле

недеље, када су прикупљале помоћ у одећи и храни за једну угрожену породицу. С обзиром да се о овој породици стара ШОСО "Милан Петровић" из Новог Сада, у њихово име помоћ је примила дефектолог ове школе Виоле-та Страхињевић. У питању је трочлана породица - глувонеми родитељи уз дете веома оштећеног слуха. У знак захвалности, Виолета Страхињевић уручила је председ-ници Петковић дечје ручне радове настале у радном центру школе - војвођански пенџер и платнену торбу. С. М.

УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА „МОЈЕ СЕЛАНЦЕ“ ИЗ ЧЕРЕВИЋА

Одржана прва хуманитарна акција

У ДОМ ЗДРАВЉА „ДР ДУШАН САВИЋ - ДОДА“

Стигла нова опремаВредност апарата који ће умногоме побољшати рад специјалистичких служби је девет милиона динара

Побољшан рад специјалистичких служби

Уручивање поклона

Среда, 3. јун 2009. 13

За десето такмичење произвођача сремског кулене на "Сремској куленијади" предато је 73 кулена, од тога број у категорији предузеће-предузетник је било

12 куленова а у категорији физичка лица 61. Према врсти омотача: у природном омотачу је предато 51, а у вештачком 22 кулена. Стручна комисија у саставу: др Радивој Тадић са Института за хигијену и технологију меса у Београду, проф. Љиљана Петровић са Технолошког факултета у Новом Саду и проф. Илија Вуковић са Ветереинарског факултета у Београду, оценила је квалитет предатих куленова и утврдила ранг листу:

I) Предузеће-предузетник природни омотач:1."BIG BULL" Бачинци2."ЂУРЂЕВИЋ" Суботиште3."ЛИПИЋ" Шид

II) Предузеће-предузетник вештачки омотач:1."НЕДЕЉКОВИЋ’’ Шашинци2."МЕСКО" Лаћарак3."ЂУРЂЕВИЋ" Суботиште

III) Физичко лице природни омотач:1.ШОЈИЋ БОРИСЛАВ, Мартинци2.ПАВЛОВИЋ ЂОРЂЕ, Добринци3.ТОДОШКОВИЋ МАРКО, Кузмин

IV) Физичко лице вештачки омотач:1.ИВОШЕВИЋ ВЕДРАН, Манђелос2.ИВОШЕВИЋ ДУШАН, Манђелос3.ГЕЛО МИРОСЛАВ, Сремска Митровица

Апсолутни победник X"Сремске куленијаде " је "BIG BULL" из Бачинаца.

ПОБЕДНИЦИ

X "СРЕМСКЕ КУЛЕНИЈАДЕ"

У сремкомитровачком Музеју Срема прошле суботе и недеље митровач-ка вокално-инструментална група „Озарје“ одржала је два концерта. Сала

Музеја била је тесна да прими све поштоваоце звука „Озарја“ а обе вечери су про-текле у знаку добрих вибрација.

М.М.

OКОМ КАМЕРЕ

Концерт Озарја

Кршимо ли закон у било ком по-гледу, због тога нам (наравно, ако

смо ухваћени на делу) следе санкције, новчане, па чак и затворске. Онај ко је задужен да надзире и контролише спровођење таквих законских аката јесте управо Одсек за инспекцијске послове, који у свом саставу има грађевинску, саобраћајну, комуналну и инспекцијау заштите животне сре-дине. Свако од тих одељења има своју област деловања, али је веома честа ситуација да се њихове активности преплићу и надопуњују.

Од октобра прошле године у Шиду начелник инспекцијске службе је Ти-хомир Стаменковић који се труди да уведе неке измене у раду како би према његовом мишљењу и грађани и управа били задовољни.

- Циљ нам је да инспекцијски ор-гани не раде само као контролори. Да не будемо само они који кажњавају, него да се више ради на едукацији и превенцији са грађанима. Инспектори морају бити на терену перманентно, јер једино тако могу бити упознати са свим постојећим проблемима. Потреб-но је покушати пронаћи неко адек-ватно решење, упутити грађане шта и како може, а шта не, пре него што дође до примене казне за било који вид прекршаја. Није поента нешто санкционисати, него решити проблем – наглашава Стаменковић.

Као и у свакој области и овде постоји низ како постојећих тако и наслеђених неправилности и проблема које треба решити. Са некима је то већ урађено, неки се тренутно решавају, док су поједини у плану. Први посао којег су се прихватили био је сређивање из-гледа и стављање у функционалније стање градских улица, зелених повр-шина, обала и слично.

Оно што је било и јесте спорно су паркинзи за путничка и теретна воз-ила. Они су сада функционалнији и сређенији, али још постоји недостатак места. Одређено је неколико нових паркинг зона. Тако су у центру града одређене три паркинг зоне, а на мести-ма као што је насеље Исток, излаз из града према Товарнику и простор код аутобуске и железничке станице по једна. Такође, решен је и проблем са паркирањем такси возола, тако што је на основу њиховог броја обезбеђен и адекватан број места.

У сарадњи са покрајинским Секретаријатом за урбанизам ово одељење врши проверу стања изгра-ђених а нелегализованих објеката. Недостатак је како кажу постојање адекватне и ваљане папирне документације.

У плану је изградња нових паркин-га, а постоји и идеја да се од једног његовог дела направи кванташка пијаца.

- Било би веома корисно и практич-но да се од једног дела паркинга на-прави простор за кванташку пијацу, које нема у Шиду. Тако се разно воће и поврће, али и друге намирнице продају где стигну. Таквим решењем растере-тио би се ужи центар града и грађани би на једном, адекватном месту могли

да пронађу све оно што им је потребно. Проблем је само што се људи на нешто навикну и онда је то тешко мењати – каже начелник.

Поред непрописног паркирања, постоје и други проблеми са којима се ово одељење суочава. То су неконтро-лисано бацање смећа, паљење лишћа, али и пргласна музика која се може чути из башта кафића у центру града, а што многима смета.

- Не разумем потребу да се музика у летњим баштама пусти до 250 деци-бела јачине. Не седи свако у башти и не слуша свако одређену врсту музике, али свако може да прошета улицом и да му буде пријатно. Мислим да власници локала треба да прихвате одговорност за креирање друштвеног живота. Ло-кал не треба да буде само чист, шанк осветљен и да је пуштена актуелна музика. Треба разумети чињеницу да су највећи број гостију млади, на које боравак у том простору и те како утиче – истиче Тихомир Стаменковић.

Ниједна ситуација није безизлаз-на. Увек постоји некакво решење. Ако смо спремни на сарадњу можемо много тога да поправимо. Зашто да будемо кажњени – будимо обзирни и толе-рантни.

В. Продановић

ОДСЕК ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ У ШИДУ

Навике се тешко мењајуПотребно је покушати пронаћи неко адекватно решење, упутити грађане шта и како може, а шта не, пре него што дође до примене казне за било који вид прекршаја – наглашава Тихо-мир Стаменковић, начелник инспекцијске службе.

Акција „Очистимо Србију“

Још једна од ствари које су у току је и учешће у акцији „Очи-стимо Србију“. Питање депонија је веома актуелно за ово подручје. Пројекат регионалне депоније урађен је у сарадњи са више оп-штина, а неке од њих су Инђија и Стара Пазова. За сада је урађен мониторинг, а у плану је израда идејног плана којим је предвиђена изградња трансфер станице за ка-басти отпад у Шиду.

Тихомир Стаменковић

Среда, 3. јун 2009.14 КУЛТУРА

Читаоница Градске библио-теке у Руми била је мала да

тог 29. маја прими све заинте-ресоване за један занимљиви културни догађај: било је то вече са некада славном глуми-цом и естрадном звездом Оли-вером Катарином, а поводом осмог издања њене књиге под називом „Аристократско стопа-ло“.

Према живописном излагању Оливере Катарине, познатије као Оливера Вучо, ипак најпознатије као циган-ске певачице у легендарним „Скупљачима перја“, живот ове филмске диве одвијао се по правилима старе латинске по-словице - од трња до звезда, и назад. Како сама прича, за-певала је у раном детињству, имала је само 1,5 годину када је отпевала једну тада познату италијанску песму.

-У осмој години наступила сам као Пепљуга у позоришту „Бошко Буха“, сасвим случајно, планирана мала глумица се не појави, и ја упаднем. То се по-новило и касније у Народном позоришту - главна глумица се повреди, опет ја упадам, 25 страна густо куцаног текста савладам за ноћ и дан. И тако, све је у мом животу некако било случајно-прича глумица.

А онда, баш као на филму, следе Кански фестивал, и от-каз у Народном позоришту које јој никада више није дало шансу. У Кану, на велика вра-та улази са филмом „Скупљчи перја“, ређају се певачки на-ступи у Олимпији, 72 концерта у пробирљивом Паризу. Страни медији су, сећа се Оливера Ка-тарина, писали - рођена нова Ана Мањани, а код нас - пење се на сто и пева по кафанама. Нудили су јој, каже, француске шасоне, није желела да поста-не шансоњерка, већ да промо-више нашу, српску, културу и музику.

Књигу „Аристократско сто-пало“ написала је јер:

-Нема ме на сцени већ три деценије, ни песме, ни филма. Не знам зашто, коме сам толико сметала, али, отели су ми пола живота, мени је отета уметност. Али, уметник увек пронађе пу-котину и начин да се прикаже. То су моје песме „Бели облаци“ посвећене Косову, то је ова књига, то је филм „Чарлстон за Огњенку“, недавни концерт у Сава центру. Покушавам да од-говорим на питања - зашто сам нестала, зашто ме нигде нема?

Следе занимљиве приче о сусрету са славном Џозефином Бекер, Акиром Куросавом, о упознавању Холивуда, Јапана.

-Акиро Куросава је поку-шао да се убије, хара-кири није успео, преживео је, али му Јапанци то никада нису опростили - по њиховим зако-нима, морао је да умре. Током боравка у Јапану ја са га бра-нила, причала да је по нашој

хришћанској вери, живот из-над свега. То је некако дошло до њега, и упознали смо се, кратко дружили. Пар година након „Скупљча перја“ певам у Америци. Мој син је са мном, носи тањире у истом рестора-ну где ја наступам. Певам „Иде Миле лајковачком пругом“, и плачем, и он плаче с друге стране. Питају ме Американци да им преведем песму - како њима превести зашто Миле иде баш пругом, зашто му гори ци-гара, и зашто да не остави дру-га, иако је дугачка лајковачка пруга? Онда им кажем - није то пруга, већ живот, векови кроз које Срби иду, иду и не одустају. Од тада је то моја и Манетова песма-сећа се Оли-вера Катарина.

Живи данас у приличној не-маштини, са пензијом од 28 хиљада динара. Мисли да је за-служила националну пензију. Оци у Хиландару чули су шта доживљава, а прве комшије не знају ништа. Од братије мана-стира стиже јој недавно писмо, са печатом Хиландара. Пишу, моле се за њу, да истраје, да издржи.

Била је то прича Оливе-ре Катарине, детета капатена брода са Саве Мале, жене која је прошла Јапан, Париз, Холи-вуд, Америку, Русију, Европу, све велике позорнице света. Снимила је 30 филмова. Још жели шансу да младима поручи - није све Гранд и Пинк, извор-на култура Срба је нешто много лепше. И више.

К. Кузмановић

У четвртом циклусу квиза „Колико се познајемо“ који

заједно припремају и реализују покрајински Секретаријат за прописе, управу и национал-не мањине и Радио телевизија Војводине, једина из Срема учествовала је Техничка шко-ла „Миленко Веркић Неша“ из Пећинаца. Од 96 школа коли-ко је учествовало у току ре-гионалног, четвртфиналног, полуфиналног и финалног такмичења, одржаног 19. маја у Новом Саду, ова школа је победила 92 војвођанске шко-ле и заузела четврто место у Покрајини а снимци финалног дела емитоваће се у септем-бру.

Квиз „Колико се познајемо“ је такмичење војвођанских средњошколаца који треба да покажу колико занају из историје националних

заједница које су живеле и живе у Војводини. Кроз њега ће видети колико се међусобно познајемо, колико познајемо културно и историјско богатство простора на коме живимо. У овом квизу из Пећиначке школе учествовале су ученице других и трећих разреда, Север Ана, Великић Сања, Брдаревић Зорица и Маричић Сања. Како каже једна од учесница квиза, Сања Великић, такмичарке су имале подршку директора школе и наставног особља а од организатора, свака појединачно награђена је с мобилним телефоном, 8.400 динара од ОТП банке, књигом и комплетом Бамбијевих производа. Општина Пећинци их је даривала са по 10.000 динара и књигом „Света гора Фрушкогорска“. Сања Великћ нам је рекла да јој је то једно

ново и лепо искуство јер први пут учествује у квизу и да би опет желела да учествује у сличном квизу.

Иначе, ова школа учествује и у ПИСА (Програм међународне процене постигнућа ученика) истраживању које организује ОЕЦД (Организација за економски развој и сарадњу) а спроводи Институт за психологију Београд који бира школе и ученике по методу случајног узорка. То истраживање је међународно с циљем компарације ученичких образовања и постигнућа у одређеном узрасту. Почетком маја у овом истраживању учествовало је 35 ученика пећиначке школе која је изабрана са осталих 150 школа у Србији. Тестирање у овој школи је спровела Данијела Овука, педагог. Г.М.

Прошлог четвртка у овалној сали Библиотеке отворе-

на је прва самостална излож-ба Биљане Браунштајн. Ро-дом је из Богатића али живи и ради у Сремској Митровици. Учесница је многих групних изложби и ликовних колонија, а такође је и дугогодишња чланица Удружења ликовних уметника ''Sirmium''. На из-ложби су представљени радо-ви из различитих фаза њеног стваралаштва, међутим, све те пејзаже, портрете и мртве при-роде спаја препознатљиви бо-гати колорит, Биљанин лични стваралачки печат.

Овом приликом о Биљанином стваралаштву говориле су мр Александра Хорват, ли-ковна уметница, и Иванка Трифуновић, историчарка уметности. Програм је водила Весна Спасојевић, библио-

текарка, а Златко Гомбош и Хајрудин Дурмановић су песмом уз пратњу гита-

ра увеличали овај културни догађај.

Л. Вулић

Прошле среде отворена је изложба академског сли-

кара Владимира Провчија, у органзацији друштва Руси-на и Музеја Срема. Владимир Провчи је председник и за-ступник културног друштва Русина и Украјинаца ''Рушњак'' из Ријеке. Интензивно се бави сликарством осам година, и каже да је већ искусан изла-гач, са просечно пет-шест из-ложби годишње. Завршивши приватне сликарске школе у Ријеци и Опатији, определио се, поред мртве природе и портрета, највише за пејзаж. Тврди да нема разлике између сликања пејзажа и људи, а по-сетиоци изложбе су имали при-лике да уживају у крајолицима Украјне, Аустрије, Хрватске и Јадранског мора.

Изложбу је отворио, ди-ректор Музеја, Никола Стокановић, заједно са ау-тором, који је том приликом носио Закарпатску народну

ношњу, подсећајући да су се Русини у ове крајеве досели-ли из Закарпатја. Овом при-ликом аутор је поклонио једну своју слику Музеју, и пожелео да ова изложба допринесе успостављању што бољих одно-

са између Сремске Митровице и Ријеке. Отварање изложбе су улепшале Јелена Јанковић, глумица, и Милена Костић глумачком минијатуром, уз клавирску пратњу Станиславе Будишин. Л. Вулић

ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА БИЉАНЕ БРАУНШТАЈН

Пејзажи богатог колорита

Сликарка Биљана Браунштајн

ИЗЛОЖБА У МУЗЕЈУ СРЕМА

Пејзажи Владимира Провчија

Отварање изложбе

ТЕХНИЧКА ШКОЛА “МИЛЕНКО ВЕРКИЋ НЕША“ ПЕЋИНЦИ ОСВОЈИЛА ЧЕТВРТО МЕСТО У КВИЗУ

Колико се познајемо

ВЕЧЕ СА ОЛИВЕРОМ КАТАРИНОМ

Аристократско стопало - сјај и беда позорнице

Како је некада славна певачица и глумица преводила Американцима песму „Иде Миле лајковачком пругом“ - Писмо братије из Хиландара као нова нада

Оливера Катарина у Руми

Питају ме Американци да им преведем песму - како њима превести зашто Миле иде баш пругом, зашто му гори цигара, и зашто да не остави друга, иако је дугачка лајковачка пруга?

Среда, 3. јун 2009. 15КУЛТУРА

Признати академски сли-кар Драган Мартиновић

Мартин отворио је у сремскомитровачкој Водној улици "Мартин центар", изузет-но занимљив простор у коме ће се налазити галерија, отворе-ни атеље и креативне ликовне радионице за све узрасте, за уметничке школе, архитектуру и академије.

Као један од оснивача срем-скомитровачког Удружења ликовних уметника "Еснаф", а сада декан прве приват-не Академије класичног сли-карства "Едуконс", Драган Мартиновић наставља да даје свој допринос афирмисању младих уметника. Кроз школе "Еснафа" током више деценија прошли су бројни талентовани млади људи, град је обогаћен муралима, изложбама, ликов-ним колонијама.

- Када сам дошао у Срем-ску Митровицу, у граду је било само три академска сликара. Основали смо „Еснаф“ и ради-ли прво при „Сирмијумарту“ а потом у свом атељеу. Бирали смо међу стотинама деце оне најдаровитије, доживотне са-путнике и наследнике. Радоз-нале очи брзо су добијале израз аналитичког погледа уметни-ка. "Еснаф" је својим школама сликарства усмерио будућност

многих даровитих ученика. Та деца су данас људи, уметници, чланови "Еснафа" и сада Ми-тровица има више од 40 ака-демских сликара. У односу на број становника, претекли смо и чувени Сомбор по броју ака-демских сликара - присетио се на отварању Мартиновић.- Вре-ме је за нови "круг". Сада моји некадашњи ученици примају и бирају своје нове сапутнике и наследнике. Плима се шири и

за нас знају на далеко. Дошло је време да млађи и талентова-ни уче од „Еснафоваца“, наво-ди Мартиновић. Према његовим речима у овом новом простору убудуће ће бити органитоване све „Еснафове“ изложбе, као што је и ова отворена про-теклог петка, која је изложба малог формата и на којој су заступљени „Еснафовци“ са својим делима.

Ј.З.-М-М.

Позоришна представа ''Ро-зенкранц и Гилдестерн су

мртви'' аутора Тома Стопарда у режији Јована Грујића, уз уметничку дирекцију Никите Миливојевића први пут је из-ведена у суботу у Културном центру у Инђији дан пре учешћа на ''Стеријином позорју''. Реч

је о копродукцији Културног центра Инђије, Битеф театра и Позоришта младих, пред-стави која је премијерно из-ведена прошле године у Вили Станковића у Чортановцима на завршетку инђијског ''Сцена-феста''. З.Г.С.

Протекле суботе у Зави-чајном музеју у Черевићу

одржана је промоција фото монографије Горана Вук-чевића „Света Гора оком и душом“, чији је издавач Продукција кућа Вина из Черевића.

Пред препуном салом о књизи је, поред аутора, го-ворио и издавач Небојша Бошњак, а текст Моме Капо-ра, који је написао рецензију читала је глумица Ивана Вукчевић.

- Ова књига, која има не-

што више од стотину страна и више од 200 фотографија, није доказ радозналости пут-ника са камером који скупља фотографије бизарних места и околности, него представља оно што се у манастирима зове „послушање“ – усрдан рад, који је истовремено и молитва – рекао је Небојша Бошњак, издавач.

Промоцију је својим насту-пом увеличао хор из Черевића, а организацију је помогла Месна заједница Черевић.

С. М.

Протеклог викенда одржа-не су пројекције филмо-

ва независне продуцентске куће ''15 Minutes Pictures'' из Панчева на малој сцени срем-скомитровачког позориш-та ''Добрица Милутиновић''. Пројекције су реализоване захваљујући удружењима грађана ''Иницијативни центар младих'' и ''Кооператива''.

У три дана било је приказано

четири филма аутора Небојше Ненадића, нашег суграђанина и студента режије ФДУ у Бео-граду. У петак је приказан ''Проклетство иконе Светог Те-одора'', у суботу ''Чудовиште из Тамиша'' а у недељу, љубитељи биоскопа били су у прилици да виде два остварења: ''Bad day'' и ''Убица са маском''. Ни-зак буџет филмова и повре-мено лоша глума нису утица-

ли на успешност пародирања актуелне и класичне светске кинематографије, великих ли-кова као Индијане Џонса или Ника Слотера, детектива ТВ серије ''Тропска врелина''. Пародија је танка нит на којој Небојша гради елементе ху-мора, са ослонцем на сјајну традицију српске комедије.

Л. Вулић

Протеклог петка у песниц-ком дворишту Бук бара

Књижевна заједница Срем-ска Митровица је организо-вала промоцију књиге „Под-но мирног сна“ песникиње Гордане Симеуновић. О ауторки и књизи су говори-ли Мирјана Марковић пред-седник Књижевне заједнице и писац Бошко Радић. У му-зичком делу програма насту-пили су Александра Станков Мандић ( вокал) и Братислав Митровић ( гитара). Митро-вачка публика је на трен за-корачила у праву малу бајку. Седело се на осликаним хокли-цама, малим троношцима. Де-кор су употпуњавали необич-

ни столови, веома занимљиве саксије и цвеце. Атмосфера је била веома пријатна, зато је већи део публике остао и после промоције да се дружи са пес-ницима члановима Књижевне заједнице.

Током лета у песничком дво-ришту Бук бара ће се догађати бројне промоције писаца, чла-нова Књижевне заједнице као и промоције афирмиса-них писаца из Србије и других земаља. Већ 12.јуна у 20 ча-сова ће се одржати промоција књиге „ Анахронике“ Ненада Глишића писца из Крагујевца. Ето разлога да посетите Бук бар и закорачите у бајку.

С.Н.

ОЖИВЉАВАЊЕ СРЕМСКОМИТРОВАЧКОГ БИОСКОПА

Филмови Небојше НенадићаИНЂИЈА

''Розенкранц...'' изведен у КЦ

СРЕМСКОМИТРОВАЧКИ СЛИКАРИ ОКУПЉЕНИ У „ЕСНАФУ“ У НОВОМ ПРОСТОРУ

Отворени атеље за све узрасте и школе

Нови простор за изложбе „Еснафа“

На отварању креативне ликовне радионице

У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ У ЧЕРЕВИЋУ

Представљена фото монографија о Светој Гори

Детаљ са промоције

ПРОМОЦИЈА У ПЕСНИЧКОМ ДВОРИШТУ БУК БАРА

Корак у свет бајки

Среда, 3. јун 2009.16

На пећиначком вашариш-ту, у организацији мес-

ног Коњичког клуба "Кани-са" организована је четврта Фијакеријада у дисциплинама једнопрег, двопрег и четворо-прег. Коментари посматрача били су истоветни: "Празник за очи!". Фијакери дотерани и угланцани, коњи упарађени, а возачи у ношњи, с обавезним шеширима на главама.

У конкуренцији је било 24 једнопрега. Победио је Дали-бор Ковачевић из Кикинде са "Елзом" у времену 1:11,10. Други је био Владимир Антин (Мокрин) са "Дивном" 1:14,20, трећи Никола Врањеш (Ста-ри Бановци) са "Миром" 1:19, 55. Код возача двопрега најбољи је био Милан Станић

из Коњичког клуба Доњи Срем из Добановаца, са "Вером" и "Гајтаном" у времену 1:24, 46. Други Милан Гаковић (Ку-цура), са "Бебом" и "Монтене-гром" 1:32,02, а трећи Радован Битевић (Зрењанин), са "Сел-ком" и "Владиком" 1:36,88.

Занимљиво такмичење је било и код четворопрега. По-бедио је Далибор Ковачевић (Кикинда), са Зором, Вером, Каприцом и Гајтаном у времену 1:55,33. Други је био Радован Станков из Добановаца, са Ветом, Гајтаном, Липом и Зо-ром 1:47,25 и 40 секунди каз-не, док је трећи био Војислав Гаковић (Куцура).

Додељено је више специ-јалних награда.

Ж. Радивојевић

Протекле недеље „Сремске новине“ су организовале

сусрет са новопеченим пензио-нерима, колегама: Аном Анто-нин, Недељком Терзићем и Тодором Бјелкићем. Била је то прилика да се на свечано-сти, уз дружење са колегама и пријатељима, евоцирају успо-мене на све оне лепе дане које су провели у редакцији.

Уз захвалност што су свој рад уложили у ову новинску кућу и поруку да ће наша врата за њих увек бити отворена, у име свих запослених поклоне им је уручио директор „Сремских но-вина“ Драган Ђорђевић.

С. М.

Традиционално окупљање митровачких гимназијалаца

који су ову елитну школу завр-шили пре 10, 20, али и 50 годи-на, уприличено је протеклог ви-кенда. Генерација која је давне школске 1958.- 1959. године завршила своје школовање, од некадашњих четири одељења и више од стотину ђака, прошле суботе је окупила око полови-не од овог броја. Многи од њих након даљег школовања по-стали су угледни лекари, прав-ници, стоматолози, инжењери, али и академици.

Након евоцирања успо-мена на некадашње дане у просторијама Гимназије, дружење је настављено до кас-них сати у ресторану „Пробус“.

М. М.

Манифестације на којој су главни адути укус-

ни сремачки специјалитети, чаша доброг вина, али и до-брог расположења, свакако су пун погодак. Таква је била и овогодишња, десета по реду, „Сремска куленијада“ која је протеклог викенда одржана у Ердевику.

Ова традиционална мани-фестација окупила је како многобројне произвођаче и удружења тако и велики број посетилаца који су осим у наве-деним ђаконијама уживали и у богатом културно - уметничком програму. За организацију су се побринули Сремска привредна комора, Месна заједница Ерде-вик, Туристичка организација Општине Шид и Културно об-разовни центар.

- Оба Срема, такозвани вин-ски и свињски, су нам у срци-ма, оба нам дарују своје бла-годети. А на овој Куленијади стапају се у једно, јер заправо један без другога и нису пот-пуни, што ће присутни свакако осетити – духовито је конста-товао председник СПК Влади-мир Малбашић.

Председница Општине Шид

Наташа Цвјетковић је ис-такла важност подршке коју су овој манифестацији пружи-ли АП Војводина и републичка Влада, односно Министарство за пољопривреду, водопри-вреду и шумарство, које је и генерални покровитељ, јер како је рекла, без њих би било

тешко орагнизовати овакву манифестацију.

У делу културно - уметнич-ког програма учествовали су: КУД „Ђура Киш“ Шид, КУД „Једнота“Шид, КУД „Бранко Радичевић“ Ердевик, КУД „Све-ти Сава“ Шид, КУД „Бачинци“, КУД „Кукујевци“, као и уче-

ници Основне школе „Сава Шумановић“ из Ердевика, са својим фолклорним изведбама. Присутни су могли да уживају и у гласовима соло певача Љиљане Ганић и Драгана Цветковића, али и певачке групе из Шида „Златни глас“. Било је ту за свакога по не-што, па тако и за оне најмлађе. Чланови СКОС-а Ердевик су из-вели дечију позоришну пред-ставу „Три брата гаврана“, док су клинци и клинцезе из ерде-вичког забавишта наступили са представом „Златокоса и три медведа“. Такође, своје глумач-ко умеће показали су и глумци Позоришта „Бранислав Нушић“

из Шида, у луткарској пред-стави „Палчица“. У вечерњим часовима одржан је и концерт групе „Неуништиви“.

Ово је била још једна при-лика да се на једном месту окупе, друже и презентују своје производе, делатности и активности сви заинтересо-вани. А било је ту, и пчелара, медара, винара, месара, раз-них удружења и организација. Нешто се поклонило у знак промоције и рекламе, не-што се продало. Али у сваком случају све је било корисно и лепо.

Вања Продановић

ОДРЖАНА ДЕСЕТА СРЕМСКА КУЛЕНИЈАДА У ЕРДЕВИКУ

Диван је кићени СремНајбољи „Биг бул“ из Бачинаца

Производе на оцењивање ове године донело је 76 такми-чара. Победник у конкуренцији кланица које праве кулен у природном цреву је „Биг бул“ из Бачинаца, друга је клани-ца „Ђурђевић“ иу Суботишта, а трећа кланица „Липић“ из Шида.

Најбољи кулен у природном цреву кућне израде напра-вио је Борислав Шојић из Мартинаца, други је био Ђорђе Павловић из Добринаца, а трећи Марко Тодошковић из Кузмина. С. М.

На штандовима за свакога понешто

ФИЈАКЕРИЈАДА У ПЕЋИНЦИМА

Празник за очи

Празник за очиСЛИКОМ И РЕЧЈУ

Испраћај колега у пензију

ОКОМ КАМЕРЕ

Пола века матуре

Среда, 3. јун 2009. 17

Протеклих дана у основним школама на територији Оп-

штине Сремска Митровица Ва-трогасно спасилачка јединица је организовала едукацију деце на тему "Заштита од пожара и спасавање".

-Ову активност сматрамо ве-ома корисном и неопходном из разлога што деца веома мало знају које све опасности могу настати ако дође до избијања пожара. Досадашња искуства су показала да велик број деце без одобрења родитеља кори-сти предмете и средства која изазивају пожар, која су за тај узраст строго забрањена

и које су веома опасне по њихову безбедност и здравље. Деца су едукована да ако дође до избијања пожара не предузимају никакве радње већ да што пре напусте просторије и са безбедног места обавесте било коју старију особу или по-зову Ватрогасце на број "93". Едукација деце је наша дуж-ност и обавеза коју планирамо и даље да спроводимо како би децу заштитили и што боље упознали о опасностима од по-жара, каже командир Ватрогас-но спасилачке јединице Вла-димир Дрмановић.

С.Н.

Наш свакодневни говор се свео на што више речи у

минуту са што мање њиховог значења. Брзина живота ути-цала је да се и говор убрза, изгубили смо дужине које су чиниле мелодичност српског језика. Све што се десило има за последицу деструкцију мис-ли, а ако појединац не зна пра-вилно да мисли, не може се правилно ни изразити - каже за наш лист руководилац Ре-цитаторског студија "Калиопа" Јован Петровић. Он истиче да се стање у друштву рефлектује и на језик. Много је девијација у свакодневној комуникације, а најгоре је што се речник су-жава и комуникација своди на фразе. Језик је жива материја, стално се мења, а посебно под утицајем великих електрон-ских медија. Ово је приметно не само код деце, већ и код свих узрасних категорија.

Јован Петровић је један од првих добитника награ-де за афирмацију рецитатор-ског покрета у Војводини коју су установили Покрајински секретаријат за културу и Са-вез аматера Војводине. Награ-да је Петровићу додељена на Покрајинској смотри рецита-тора "Песниче народа мог" у Сечњу и први пут је додељена поводом 40-годишњице ове манифестације. На истој смо-три, као један од победника,

златну плакету добија је чла-ница "Калиопе" Сенка Пајић.

Награда Јовану Петровићу је признање за вишегодишњи рад. У рецитаторским водама је још од другог разреда основне школе, од 1986. године. Дуго је био успешан рецитатор, а онда је 1999. године постао руководилац "Калиопе" када је у пензију отишла Споменка Лазић, оснивач и дугогодишњи руководилац студија који постоји од 1966. године.

- У "Калиопи" је активно више десетина рецитатора који су подељени у три групе.

У млађој групи су основци, у средњој ученици виших разре-да основне школе, а у старијој групи средњошколци - каже Петровић.- Генерално, бази-рамо се на основну делатност студија а то је афирмација кул-туре говора у најширем смислу, рад на правилном артикулисању мисли и придржавању говор-них књижевних норми. У неком ужем смислу, "Калиопа" афир-мише поетско стваралаштво што подразумева припрему по-етских програма које рецитато-ри изводе самостално или кроз учешће у пригодним програми-ма и свечаним академијама где је заступљена презентација поетског стваралаштва.

Петровић каже да у последње време нема већег интересовања младих за рецитовање. Ипак, Студио "Калиопа" при центру за културу "Сирмијум арт" ради без потешкоћа.

- Ипак, приметно је да нема оног квантитета из осамдесетих година прошлог века. Не само с аспекта неговања говорне кул-туре, већ и дружења самих чла-нова - наводи Петровић. - Нови чланови су увек добродошли. Битно је да заинтересовани за чланство нема говорну ману, остало се да научити. Пробе се одржавају два пута недељно и радовало би нас да је веће интересовање за чланство у "Калиопи". Ж.Н.

Тешко је замислити дете да не воли животиње. Та љубав се

формира још у раном детињству и развија кроз одрастање. На недавно одржаној ''Сремској по-тковици'' у Новим Карловцима камера је забележила дечака Богдана Миљковића из Ста-рих Бановаца како јаше свог понија Срећка. Каже, добио га је од тате пре годину и по дана за рођендан, брине о њему, хра-ни га и тимари. Иначе, одраста у породици где се негује љубав према расним коњима, липица-нерима. Други портрет детета и кућног љубимца забележили смо у Инђији на Међународној из-ложби паса. Јелена Јовановић из Инђије, загрлила је свог пет-наестомесечног пса Лију којег је први пут са стрицем довеле на такмичење. Каже, веома је задовољна јер је Лија добила од-личне оцене. А да се љубав према животињама негује од најмлађих дана потврђује нам девојка

Наталија Станимировић из Зе-муна. Љубав према псима негује од најранијег детињства, њеног коврџавог бишона Ромеа не би

дала низашта на свету. Изузет-ном негом Ромео је постао првак расе младих на недавној изложби у Бановцима и Инђији. З.Г.С.

ЈОВАН ПЕТРОВИЋ, ДОБИТНИК НАГРАДЕ ЗА АФИРМАЦИЈУ РЕЦИТАТОРСКОГ ПОКРЕТА

Комуникацију свели на фразе

Сенка Пајић

Јован Петровић

У МИТРОВАЧКИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

Едукација деце у заштити од пожара

Дружење деце и ватрогасаца

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Срећко, Лија и Ромео

Богдан Миљковић на понију Срећку

Јелена Јовановић са својом Лијом Наталија Станимировић са поносним Ромеом

Среда, 3. јун 2009.18

Заштита и управљање Специ-јалним резерватом приро-

де „Засавица“ као средство за одрживи рурални развој“ је двогодишњи пилот пројекат, подржан у оквиру холанд-ског BBI-Matra програма, који холандска организација „Njageningen International“ реализује у сарадњи са Покре-том горана Сремске Митрови-це.

Према речима Миријане Бартуле из митровачког Покре-та горана главни циљ пројекта је обједињавање заштите и управљања Специјалним ре-зерватом природе „Засавица“ са одрживим руралним развојем, нарочито са развојем одрживе пољопривреде и еко туризма, кроз елаборирање интегралног плана развоја и управљања Ре-зерватом.

Ради достизања постављеног циља основане су радне групе

за биодиверзитет, хидрологију, туризам и пољопривреду, које ће кооридинисаним радом помирити интересе заштите природе, развоја туризма и пољопривреде и дефинисати заједничку визију развоја СРП „Засавица“.

Пројекат ће директно до-принети повећању бројности две угрожене расе стоке, које су некада биле бројне у доли-нама Саве, а од којих је само мали број опстао до данас. То су сремска црна ласа (мангу-лица) и подолско говече, обе врсте на ФАО листи угрожених старих раса. Биће промовиса-на реинтродукција ових врста на фарме у околини СРП „За-савица“ и њихов позитиван допринос одржавању поплав-них ливада испашом, а самим тим и допринос управљању биодиверзитетом ових екоси-стема. Такође, биће развијена

стратегија за унапређење ин-ституционалног и организа-ционог оквира за управљање заштићеним подручјима широм Србије, базираних на искуству стеченом на Засавици, а кроз конкретне инвестиције биће унапређен еко туризам у Ре-зервату.

-У реализацију пројкета су директно укључени Завод за заштиту природе Србије, ЈВП „Воде Војводине“, Институт за водопривреду „Јарослав Чер-ни“, а индиректно кроз учешће у Управном одбору пројекта Министарство заштите жи-вотне средине и просторног планирања, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Покрајински секретаријат за заштиту живот-не средине и одрживи развој, као и амбасада Краљевине Холандије, наводи Мирјана Бартула. С.Н.

Није лако основцима да иза-беру средњу школу и будући

позив, највише због тога што нису довољно информисани а често ни свесни својих афини-тета. Родитељи још увек мало користе могућност тестирања деце и разговор са психоло-зима и педагозима о избору будућег занимања па код уче-ника најчешће превагне оно – где иде друштво, идем и ја. По-сле тек настају проблеми, уче-ници прођу средњу школу да би констатовали да то није оно што су желели па школовање настављају у сасвим другом правцу. Потврду ових навода налазимо у Техничкој школи ''Михајло Пупин'' у Инђији где је значајан број ученика стигао до матуре а да се још увек нису определили коју вишу школу или факултет да упишу.

- Од укупно 111 матураната наше школе 80 одсто њих жели да настави школовање и упи-ше неку од високих и виших школа. Међутим, месец дана

пре краја школске године по-ловина њих је неодлучна који позив да изабере. Са групом од 50 ученика спровела сам про-фесионално саветовање и по-могла им да се професионално усмере. Урадили смо тест спо-собност вербалног и невар-балног типа и слично. Показа-

ло се да само 11 ученика има интересовање за техничке нау-ке и жели да надогради знање стечено у средњој школи, они

желе да буду програмери, да се баве графичким дизајном, индустријским менаџментом, грађевинарством. Међутим,

значајан број ученика како ових који су били неопредељени тако и оних који су знали шта хоће да упишу након мату-ре, изабрао је занимања која немају никакве везе са програ-мом средње техничке школе. Тако имамо појаву да се машин-ски техничари опредељују за васпитаче, педагоге, учитеље, туризмологе, политичке науке, стране језике, криминалистич-ке школе, каже школски психо-лог Јелена Басарић.

Један од ученика који је одлучио да само делимич-но користи знање стечено у Техничкој школи је Жељко Батало, машински техничар за компјутерске конструкције који се припрема да упи-ше Пољопривредни факул-тет у Новом Саду, смер за пољопривредну технику. Каже, ишао је на припреме на поме-нути факултет, добио потребну литературу и припрема се за полагање пријемног.

З.Г.Стефановић

Покрајински секретаријат за рад, запошљавање

и равноправност полова, у сарадњи са Општинама Ириг и Рума организовао је семинар „Насиље у породици и институционална заштита“.

Семинар је одржан 21. и 22. маја 2009. године у Градској кући у Руми. Циљ семинара и обуке коју изводи стручни тим Аутономног женског центра је био стицање знања и вештина за препознавање

и разумевање насиља у породици и унапређење заједничког деловања служби за ефикасно заустављање насиља. Поред запослених из Центра за социјални рад, полиције, тужилаштва,

здравства, невладиних орган-изација и Органа за прекршаје и румски суд је имао своje представникe. На овај начин само је продубљена сарадња коју суд и у своме раду реализује са свим наведеним

институцијама како у редо-вним поступцима тако и кроз активности у пројекту „Унапређење доступности правде у судовима у РС „.

С.Н.

СЕМИНАР НА ТЕМУ НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНА ЗАШТИТА

Ефикасно зауставити насиље

ИНЂИЈА: НЕДОУМИЦЕ СРЕДЊОШКОЛАЦА ОКО БУДУЋЕГ ПОЗИВА

Кад се техничари определе за васпитачеОд осамдесет одсто ученика који желе да наставе школовање, половина је неодлучна који позив да изабере, у педест посто случајева то буде нешто што није блиско са средњом школом, каже школски психолог Јелена Басарић

Техничка школа у Инђији

Жељко Батало

ЗАШТИТА И УПРАВЉАЊЕ СПЕЦИЈАЛНИМ РЕЗЕРВАТОМ ПРИРОДЕ „ЗАСАВИЦА“ КАО СРЕДСТВО ЗА ОДРЖИВИ РУРАЛНИ РАЗВОЈ

Стартује пилот пројекат за обједињавање заштите

Засавица

Среда, 3. јун 2009. 23

Суморно јесење јутро. Време када и највеселијег човека обузима

нерасположење, туга, сета...На пла-тоу испред Робне куће у Руми одједном се кроз измаглицу проби весела цика, галама,граја, смех и бујица радо-сти. Падали су као пљусак пољупци и загрљаји. Среле се другарице, сада већ баке, бивше ученице Учитељске школе у Сремским Карловцима. Иду у Босну, у посету код другарице Зорице Анчин, одавно већ Хећимовић. Обећале јој на последњем сусрету у Карловцима да ће на екскурзију код ње. И, после дана договарања и уштимавања, стигао и тај дан. Ево нас Бачкуље, Банаћанке и Сре-мице, где дижемо грају у још поспаној и кишом окупаној Руми, правимо рас-поред седења, водећи рачуна о томе где ће седети наша разредна, која иде са нама.

А некада...

Одељење V1, најбољи разред Учитељске школе у Сремским Кар-ловцима, са својом разредном, про-фесорком математике Анђелијом Константиновић. Дошле са разних страна, бојажљиве сељанчице, жељне знања, упијале смо га здушно, неумор-но, и свесно корачале ка испуњењу свог сна, ка дану када ћемо постати лу-чоноше и то знање преносити млађим генерацијама. Првих дана у Интерна-ту, а већина нас је тада први пут на-пустила родитељску кућу, очи многих биле су црвене од плача. Убрзо смо по-стале колектив, породица, сестринском љубављу помагале смо једна другој, лавовски се бориле за сваку оцену не би ли обрадовале себе, нас, нашу раз-редну, наше родитеље. Разредна нас је звала"моје девојчице". Тако нас је и да-нас поздравила, иако смо у поодмаклим шездесетим.Била нам је друга мајка. Чувала нас на сваком кораку, нарочито на екскурзијама од насртљивих мома-ка, бранила наше интересе у зборници, обазриво неке несташлуке предочавала нашим родитељима на родитељским са-станцима.

Пут у Градачац

И данас, после четрдесет година, она је са нама. Идемо код Зорице и њене породице, у муслимански део Босне. Такав је договор, сваке године виђамо се код неке од нас, сваке пете годи-не сусрет буде у нашим Карловцима, иако Учитељске школе одавно више нема. Све је као некад, као да је вре-ме стало, као да се ни раздвајале нис-мо. Смех, подсећање на школске дане и наше дивне професоре. Неко приме-ти да је занимљиво што су наши про-фесори нама били чика Ака, деда Гена, Цака, Цујка, баба Дана, Муја, и то не-

како дође присно и топло, па смо их се тако и сећали и тог дана. Разредна мрко погледује Косу што јој је тајила дужи-ну пута, а она јој узвраћа да признаје кривицу, али да није тако поступила, не би се разредна одлучила на овај пут, па би Зорица била тужна. Улазимо у Бос-ну, гледају нам личне карте, па опет то чине, смешкају се кад чују куда се упутила ова женска дружина у поодма-клим годинама. Неколико километара после Брчког, код једне бензинске пум-пе, по договору са нашим домаћинима, сачекују нас Зорица и Осман. Опет цика, загрљаји, срећа. У Градачац ула-зимо уз водичке реченице наше Зори-це. Слушамо њен меки јекавски говор и присећамо се девојке из Ботоша и раз-вученог лалинског говора, којег више нема. У кући нас дочекују срдачно, газ-дашки. Доручкујемо дивне пите, које, са поносом истиче наша домаћица, пра-ви снајка Адела, пијемо кафу и крећемо у обилазак града.

Градачац лежи на обалама речице Градашнице, између планина Мајевице и Требаве, има два вештачка језера, једну бању са термалним водама, див-ну главну улицу наткривену дрворе-дима, неколико основних , гимназију и неколико средњих школа. Град краси Кула Хусеин капетана Градашчевића, грађена између 1765 и 1821. године. Пријатно опуштене у ресторану Куле пијемо кафу и сладимо се ратлуком. Кружни облик омогућава нам да видимо сав пејсаж, питоме брежуљке, град као на длану, и три верска објекта, сачу-вана и лепа, католичка и православна црква и џамија, те најстарију библиоте-ку у БиХ. Градачац је познат воћарски крај. Од 1969.године у њему се одржа-ва Сајам шљиве, о чему нам домаћин са поносом прича.

Сећаш ли се оне Дворске баште

Враћамо се у кућу Хећимовића. Уну-чица Ема, збуњена толиким бројем бака, другарица њене баке, стрпљиво одговара на питања. Шта да кажемо, учитељице увек нешто питају, бранимо се. Ручак је изврстан. Како и може бити другачије? То је микс најбоље традиције

банатске и босанске кухиње. Уживамо, грдећи Зорицу што је толико наспре-мала, ипак смо ми маторе, холестерол, притисак...Размењујемо поклоне и до-говарамо следећи сусрет. Домаћица ће бити Дара, у Марадику, следеће годи-не у мају. Ана пита кад је она и њен Бечеј на реду, онда неколико реченица разредне, домаћина и поче песма, она наша "Сећаш ли се оне Дворске баш-те?", песма младости наше, певана само у Карловцима и нигде више. Певамо суз-но, носталгично. Плаче нам се. Да ли за младошћу, за старом Југом, сећањима на екскурзије...ко ће знати. Биће да је највише за оним данима у којима је најважније било шта ћемо обући за корзо, кога ћемо срести, с ким погледе разменити, коју реч у ваздуху ухватити, како на време стићи до интерната и коју књигу ноћас читати , читати па макар сна ни мало не уграбити.

Поздрављамо се. Напуштамо Босну. После поновног прегледања личних ка-рата, једна промрмља: "Бем те рате у барут!" Ноћ се спушта на Босну. Полако почињемо нашу песму. Знамо, и док је последње од нас, песма наше младости

остаће недопевана. Дружимо се, и сва-ким новим сусретом дописујемо јој стих. Ускоро предстоји нови сусрет.

Вукица Јовановић, учитељица у пензији, Суботиште

TRAŽIMO KOLPORTERE ZA PRODAJU HRVATSKE RIJEČI

СУСРЕТИ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЗА НЕЗАБОРАВ

Песмо младости наше

Градачац: Кула Хусен капетана Градшчевића

Слика из албума:Генерација са омиљеним професором филозофије Звонком Ђурековићем Мујом, фебруара 1965.

Среда, 3. јун 2009.24

Протеклог понедељка, 1. јуна, Митровчани запосле-

ни у локалној администрацији су по одлуци Извршног одбо-ра синдиката Градске управе одржали једносатни штрајк упозорења, који је трајао од 11 до 12 часова у приземљу згра-де Градске управе где се на-лази овдашњи Услужни центар и за то време странке нису мо-гле да улазе у Градску кућу. У

саопштењу синдиката запосле-них у управи Сремске Митрови-це наводи се да су незадовољни најављеним смањењем плата за чак 39 до 50 процената у од-носу на досадашња примања, што је много веће кресање плата од најављених 10 од-сто на плате веће од 40.000 динара. Синдикат сматра да ово смањење плата доводи у питање егзистенцију запосле-

них и њихових породица. У исто време, запослени у локалној са-моуправи су стављени у нерав-ноправни положај у односу на друге буџетске кориснике и за-послене у јавним предузећима и установама чији је оснивач Град Сремска Митровица.

Запослени у локалној упра-ви наводе да су су радници са средњом стручном спремом имали плате око 33.000 дина-

ра, а са вишом од 37.000 до 39.000 динара, док ће драстич-ним кресањем плата, запослени с вишом школом имати зараду око 22.000 динара, а дипломи-рани правници мање од 25.000 динара без минулог рада.

Запослени у администрацији су решени да не одустану од штрајкова, а у синдикату запо-слених у управи кажу да ће све активности организовања рад-ника на себе преузети ново-формирани Штрајкачки одбор радника Градске управе. Како кажу, када виде ефекте штрајка упозорење предузимаће се даље кораци, који могу да буду и радикалнија обустава рада.

Градоначелник Сремске Митровице Бранислав Неди-

мовић каже да запосле-ни имају законско право на једносатну обуставу рада, али не и радикалније мере.

-Слажем се да су кресања плата велика и жао ми је због тога, али то је закон и ја као градоначелник морам да га испоштујем и омогућим спровођење законитости, али је сигурно да ни грађани не смеју да трпе и да општина не ради, каже Недимовић и додаје да је овако велики проценат смењења последица одлуке Владе да нема стимулација ни додатака на основне за-раде, а у Митровици приде нису лане повећаване плате у администрацији.

Ј.З.-Ж.Н.

АД ,,МЕТАЛ,, СЕНТА-ИНДУСТРИЈСКИ ПУТ ББ, СЕНТАОРГАНИЗУЈЕ ПРОДАЈУ РАСХОДОВАНЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕПУТЕМ

Л И Ц И Т А Ц И Ј ЕПрема следећем списку:

1.ТРАКТОРИ : ИМТ, МТЗ, МФ 8260, УРСУС...... ВИШЕ КОМАДА

2.ПРИКОЛИЦЕ: ЗМАЈ, ЛОЗНИЧКА.....................ВИШЕ КОМАДА

3. КАМИОН ,,ЗАСТАВА,, 109.14

4. КОМБИ: ТАМ 2001, ЗМАЈ 143

5. ЗАСТАВА ,, СКАЛА 101 ,,

6. САМОХОДНИ БЕРАЧ КУКУРУЗА З-241

7. ЛИНИЈА ЗА ШЕЋЕРНУ РЕПУ ,,ЛИФАМ,, (ТАРУП, ВАДИЛИЦА, УТОВАРИ-

ВАЧ)

8. КОМБАЈНИ ,,Ђ.ЂАКОВИЋ,,-3 КОМ, ШПАРТАЧИ ,,ИМТ,,

И ОСТАЛА ОПРЕМА

КАО И ВИШЕ КОМАДА: ПРСКАЛИЦА-600 Л И ,,РАУ ,,-2000 Л, ШЕСТОРЕД-

НИХ СЕЈАЛИЦА, СЕЈАЛИЦА ,,НОДЕТ,,-12 РЕДИ, КУЛТИВАТОРА ЗА КУТ.-8

РЕДИ, БУРАДИ ЗА ВОДУ, КОСАЧИЦА, ПРЕСА, ЦИСТЕРНИ ЗА ВОДУ-5000 Л,

КОСАЧИЦА И ДРУГЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ КОЈА ЋЕ БИТИ ИЗЛОЖЕНА ПРОДАЈИ.

ЛИЦИТАЦИЈА ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ 06.06.2009. ГОДИНЕ У АД ,,МИТРОС-

РЕМ,, СРЕМСКА МИТРОВИЦА- ЕКОНОМИЈА ,,ГЛАЦ,,

СА ПОЧЕТКОМ У 10,00 ЧАСОВА.

РАЗГЛЕДАЊЕ РОБЕ ИСТОГ ДАНА ОД 8,00 – 10,00 ЧАСОВА.

КОНТАКТ ТЕЛЕФОНИ: 064/80 -29- 009, 063/ 562-671, 021/6915-

949, 024/812-724.

АД ,,МЕТАЛ,, СЕНТА

ЈП "ВОЈВОДИНАШУМЕ"ПЕТРОВАРАДИНШумско газдинство Сремска Митровица

О Г Л А Ш А В А продају средстава јавном лицитацијом

-------------------------------------------------------------------------Ред. број НАЗИВ СРЕДСТВА Ком. Почетна цена по ком/дин. са ПДВ-------------------------------------------------------------------------1. Трактор "Раковица 120" неисправан 1 250.000,00-------------------------------------------------------------------------2. Стари склопови и делови "Раковица 120" 1 80.000,00-------------------------------------------------------------------------3. Камион "ФАП 26-35", кипер у возном стању 1 800.000,00-------------------------------------------------------------------------4. Комбајн "Змај-143" - исправан 1 800.000,00-------------------------------------------------------------------------5. Лада "Нива" 1.9 ТД, тип 215, 2001. год.неисправна 1 130.000,00-------------------------------------------------------------------------6. Моторни чамац "Детлић" у половном стању, Купиново 1 350.000,00-------------------------------------------------------------------------7. Агрегат за прање 325о ТСТ, неисправан 1 30.000,00-------------------------------------------------------------------------8. Агрегат за заливање ИМР М34, исправан 1 180.000,00-------------------------------------------------------------------------9. Агрегат за заливање ИМР М34, исправан 1 150.000,00-------------------------------------------------------------------------10.Агрегат за заливање ИМР С44, исправан 1 150.000,00-------------------------------------------------------------------------11.Агрегат за заливање ИМР С44, исправан 1 150.000,00-------------------------------------------------------------------------12.Агрегат за заливање "Дајц" без пумпе, исправан 1 100.000,00-------------------------------------------------------------------------13.Моторне тестере, "Stihl" 064, од 4.000,00 до неисправне 12 6.000,00-------------------------------------------------------------------------14.Моторна прскалица "Stihl" СР 400, неисправна 1 3.000,00-------------------------------------------------------------------------15.Моторна коса "FS 35o Stihl" неисправна 1 4.000,00-------------------------------------------------------------------------

Лицитација ће се одржати дана 6. 6. 2009.године/субота/ у 11,00 часова, РЈ Шумска механизација Моровић, Шидска број 22, Моровић.

Средства за продају могу се видети сваким радним даном у машинском парку, Шумске механизације од 8 - 13 часова.

Право учешћа имају сва правна и физичка лица.Обавеза учесника је да уплате 10% од процењене вредности средства.У цену је урачунат ПДВ-18%.За све информације јавите се на телефон:022/600-517, 022/736-060, 022/725-503

ЗБОГ НАЈАВЉЕНОГ СМАЊЕЊА ЗАРАДА

Штрајк у митровачкој Градској кући

Штрајк упозорења: Празан Услужни центар

Штрајк седењем у ходницима

Среда, 3. јун 2009.26

АТЛЕТИКА

РАДНИЧКО СПОРТСКЕ ИГРЕ

КОШАРКА

Атлетичари Срема успешно су наступили на међународном

митингу за млађе јуниоре који је у недељу одржан у Београду. Марија Вученовић је освојила прва места у бацању кугле и бацању копља и у свеукупном збиру проглашена је за трећу такмичарку овог митинга.

Добре пласмане су остварили и Стефан Масал који је био трећи у трци на 110м са препонама. Никола Чанковић у бацању кугле и Иво-на Шарић у скоку у вис су такође освојили трећа места. Треба по-менути и Симу Недића који је био четврти на 110 м са препонама и Монику Марић која је била пета у троскоку.

Два дана раније, такође у Београду је одржан велики међународни митинг за сениоре на којем је по позиву наступила и Марија Вученовић иако има тек 16 година. Наступила је у бацњу копља и освојила четврто место са веома добрим резултатом од 48,44.

Марија је у пуном тренигу јер се припрема за Светско првенство за млађе јуниоре и олимпијски фестивал младих и ови резул-

тати наговештавају добру сезо-ну. Следеђће викенда Марија на-ступа у Истамбулу на великом међународном митингу за млађе категорије.

Марија без премца

Марија Вученовић

Спортска екипа запослених у Оп-штинском суду Рума је крајем

маја у Доњем Милановцу учество-вала на традиционалним спортским играма Синдиката организација правосудних органа Србије, на којима су по први пут као гости и такмичари наступили и Удружени синдикати Србије "Слога" из Бео-града. Такмичење је организовано у више спортских дисциплина у мушкој и женској конкуренцији, а екипа Општинског суда Рума је, као и прошле године, укупни победник ових игара, па јој је поново уручен велики прелазни победнички пехар, који краси просторије овог суда.

Екипа Општинског суда Рума је постигла следеће резулта-те - у женској конкуренцији:у стрељаштву екипно прво место, а Мирјана Галетић појединачно прво место, у атлетици екипно прво ме-сто, а појединачно Весна Батало прво место и Драгана Небригић треће место, у кошарци екипно прво место, у стоном тенису екипно прво место, а ВеснаБатало појединачно прво место, у одбојци екипно прво место, у пливању екипно дру-

го место, а појединачно Драгана Небригић Драгана треће место.

У мушкој конкуренцији:у атлетици екипно прво место, а појединачно Горан Штимац друго место, у стоном тенису екипно дру-го место, у кошарци екипно друго место, у одбојци екипно треће ме-сто, у надвлачењу конопца екипно треће место.

Тријумф румског суда

Пехар враћен у витрине румског суда

Прву фудбалску лопту у град на Сави донели су 1911. године

митровачки Немци, браћа Хајнрих и Виктор Вајс. Лопта која је тада први пут заскакутала на ондашњим пољанама стигла је из Беча. Према до сада истраженим подацима, прва фудбалска утакмица у Сремској Митровици одржана је у Хесни, на игралишту поред страљане, где се сада налази Стадион ФК Раднич-ки. Састали су се домаћи Спортски спорт клуб и Фрушкогорац из Шида, а победили су гости.

Рачуна се да је до сада овде постојало 29 клубова, од којих је највећи број угашен. Највећу сла-ву митровачког фудбала пронео је, свакако, Срем, који ове године обе-лежава девет деценија постојања.

Тим поводом је у среду, 27 маја конституисан Организациони од-бор за обележавање јубилеја, на чијем је челу инжењер информа-тике Јовица Стевић, страствени истраживач историје фудбалског спорта на овим просторима и аутор изузетно документоване и богато опремљене монографије митровач-ког Радничког.

Следи детаљан програм обележавања јубилеја, а оно што је сада већ сасвим извесно је да ће 2011. у Библиотеци "Глигорије Возаревић" бити организована велика изложба посвећена свим клубовима на подручју општине, а планира се и издавање пригодне монографије.

С.Л.

Век фудбала у Митровици

Када је почетком новембра про-шле године Милош Паприца,

председник тренерске организације Војводине, иначе из Нове Пазо-ве, договорио посету Томислава Караџића, председника ФС Србије са сарадницима Старој Пазови, мало ко је очекивао да ће она имати историјски значај за ову општину и српски фудбал. Био је то почетак разговора о изградњи "Куће фуд-бала" на територији ове општине, који је, после непуна два месеца, завршен потписивањем уговора у хотелу „Хајат“. У могућност да "Кућа фудбала" буде изграђена баш у Старој Пазови, није тог 6. но-вембра поверовао ни Горан Јовић, председник Општине Стара Пазова.

- Нисам веровао у ту могућност све док нисам обавио први разговор са Томиславом Караџићем и Зора-ном Лаковићем, јер сам мислио да су то само формални контакти у тражењу најпогодније локације за изградњу српске куће фудбала. Тек након првог састанка схватио сам да постоји могућност да Стара Пазова буде место где ће се гради-ти "Кућа фудбала". Од тог дана, па до потписивања уговора, моји са-радници и ја буквално смо радили даноноћно, како бисмо обезбеди-ли све услове да се он и потпише. Мислим да смо показали велику озбиљност, да смо били конкретни, брзи и да је то определило челни-ке ФС Србије да потпишу уговор са нама. Уз то, мислим да смо пону-дили најбољу локацију у овом тре-нутку, јер има изузетан положај у односу на све општине у окружењу - близу је Београда и Новог Сада, аеродрома, два међународна пута. Стара Пазова је право место за ве-лике инвестиције - каже у разгово-ру за наш лист Горан Јовић, први човек Општине Стара Пазова.

Колико је на потписивање уго-вора утицало то што је земљиште за изградњу "Куће фудбала" дато ''бесплатно'' ?

- Ми смо, у складу са зако-ном, склопили партнерски однос са ФС Србије тако што је вред-ност земљишта наш улог у ову инвестицију. Такође, ослободили смо Савез свих трошкова комунал-ног опремања. Мислим да Општина Стара Пазова добија нешто што не може да се измери новцем, да смо

добили много више у маркетинш-ком смислу, јер изградња овог спортског центра би требало да отвори врата и многим другим ин-веститорима, да дођу и улажу код нас.

Похвале су стигле и од челника ФИФА и УЕФА, Сепа Блатера и Ми-шела Платинија:

- Изузетно смо почаствовани што је председник ФИФА, у писму које је послао председнику Караџићу, честитао на брзини потписивања уговора, што сматрам и признањем Општини Стара Пазова. Са Мише-лом Платинијем сам имао прилику и да се сретнем, недавно у Београ-ду и могу рећи да сам био поносан када је рекао да је импресиониран оним што је урађено и да је сигуран да одлука ФС Србије да се "Кућа фудбала" гради у Старој Пазови није погрешна. Ми се посебно спре-мамо за дан када ћемо имати при-лику да у нашем граду поздравимо челнике УЕФА и ФИФА. То ће бити, ако не пре, сигурно оног дана када буде свечано отварање "Куће фуд-бала". Ја лично се надам да ће то бити следеће године и да ће наша репрезентација, пут Јужне Африке, на Светско првенство наредне го-дине, кренути из Старе Пазове.

Шта ће изградња спортског центра у Старој Пазови значити за развој фудбала и спорта уопште на

овом подручју?-Осим невиђеног публицитета

који ћемо добити изградњом овог центра, јер Стара Пазова ће поста-ти престоница фудбала у Србији, очекујем још већу експанзију фудба-ла на овим просторима. Друго, то ће допринети још већем интересовању младих за фудбал, поготово када центар почне да ради и када овде почну боравити и играти утакмице наши најбољи фудбалери. Такође, приоритет приликом запошљавања у центру ће имати људи са подручја старопазовачке општине. То је, на почетку преговора, обећао и пред-седник Караџић, и ја немам разлога да сумњам да ће тако и бити с об-зиром да је сарадња до сада са чел-ним људима Савеза изванредна.

Изградњу "Куће фудбала" ће пратити и бројне манифестације. Шта је све у плану ?

- Имамо пуно идеја и планова. Прву смо већ реализовали, пре месеца дана: на Тргу др Зорана Ђинђића отворили смо "Кућицу фудбала", терен са вештачком травом. Ту се свакодневно окупља велики број деце и игра фудбал. Конкурисали смо код Министарства за спорт и омладину и за мини-пич терен. Планирамо да нам у госте дођу фудбалски репрезентатив-ци и промовишу изградњу "Куће фудбала", да тако допринесу још већој популарности фудбалске игре. Организоваћемо турнире за најмлађе, биће ту концерата и чи-тав низ других садржаја, који ће пратити изградњу спортског центра у Старој Пазови.

Први човек Општине Стара Па-зова Горан Јовић, некада репу-блички фудбалски судија, не сумња да ће радови ускоро почети, јер, како каже, ових дана је Општина Стара Пазова завршила свој део по-сла око израде пројектно-техничке документације и документацију проследила ЦИП-у, који је добио поверење да уради пројекат спорт-ског центра. У Старој Пазови се, на сваком кораку, прича о историјском тренутку, а то је дан када буде завр-шен велелепан спортски објекат. С обзиром да ће ускоро бити ударен камен темељац, грађани старопазо-вачке општине су сигурни да је и тај дан веома близу.

Драган Бурсаћ

ИНТЕРВЈУ: ГОРАН ЈОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА

Корист од "Куће фудбала"

Други део првенства у Првој српској лиги – група Војводина

за митровачке кошаркаше био је драматичан и неизвестан. Екипа Александра Петковића нашла се у опасној зони и претило је најгоре. Срећом, у пресудним тренуцима, Сремци су смогли снаге да преброде кризу и са 38 освојених бодова сачу-вали су статус српског лигаша што је у овом моменту најважније.

Истина, у клубу тврде да кри-за у коју је екипа запала није била једини разлог што су се морали бо-рити за опстанак, већ су појединци пошто-пото хтели да Сремци испадну из овог ранга такмичења.

-Већ на старту првенства знали смо да ова екипа није спремна за велеке домете, с обзиром да нас је напустило неколико стандардних играча, а ми нисмо били у стању да доведемо појачања - истиче секре-тар клуба Жељко Адашевић.

Срем је био једна од најмлађих екипа у овом рангу такмичења, а чи-нили су је искусни Илић, Огризовић и Перић и талентовани јуниори, Секулић, Цундра Грозданић, Кокар , Брадсоњић, Марковић, Степановић и Ковиљац. У току првенства повре-дио се центар Маркетановић, док је његово место заузео Бјелић.

Извесно је да ће клуб напу-стити Грозданић, Секулић, Кокар, Брадоњић и Бјелић, сигурно се враћа Вуковић, а можда и Михајловић. Како ће изгледати екипа у следећој сезони, још је рано говорити.

Сада се углавном рекреативно тренира у хали "Пинки" и тако ће бити све до јула, када наступа пра-ви одмор, а у августу на теренима крај Саве крећу припреме за нову сезону. У току лета клуб ће уступи-ти неколико талантованих јуниора Лаћарцима, који ће покушати у окви-ру такмичења у Сремској лиги повра-те статус војвођанског лигаша.

Кошарка је традционално веома популаран спорт у навећем срем-ском граду. Школе кошарке постоје у свим образовним установама a клуб жели на направи и корак даље па покреће иницијативу да се фор-мира Општинска лига. За то има могућности, нарочито сада када

су подигнуте фискултурне двора-не у Мартинцима и Кузмину, док у Ноћају постоји још од раније.

Рад с младима и ослањање на сопствени играчи кадар остаје кон-станта политике овог клуба и она несумњиво даје резултате. Јуниори су, рецимо били други у Војводине и пласирали се на Првенство Србије у Чачку, где су наступиле екипе из наших најбољих кошаркашких клу-бова. Такође, пионирске селекције Срема убрајају се међу најбоље у Војводини. Дакле, Сремска Митро-вица је данас значајан кошаркашки центар, а генерације које пристижу биће спремне да колико сутра пре-узму терет одговорности. С.Л.

Срем сачувао статус

Горан Јовић и Мишел Платини

Остаје успомена: Из ове екипе Срема одлази најмање пет играча

Среда, 3. јун 2009. 27SPORT

ФУДБАЛ

ЏУДО

У сремскомитровачком "Митрос-рему" покушавају да оживе и

унапреде радничко-спортске ак-тивности па су недавно на фудбал-ски мегдан, на Летенку, изазвали саобраћајне полицајце. Снаге су

одмериле две екипе "ратара" и два тима полицајаца. И без униформе и пендрека полицајци су очитали фудбалску лекцију својим против-ницима па се "Митросремовци" од овог полицијског "третмана" неће

дуго опоравити.У "трећем полувремену" догово-

рено је да се реванш одигра после окончања жетвених радова а тада ће полицајци бити домаћини сус-рета.

ОКОМ КАМЕРЕ

Полиција савладала "ратаре"

Почетак нове традиције: фудбалери "Митросрема" и полиције

Сремски џудисти су имали успе-шан наступ на јуниорском

Првенству Србије које је одржано у Београду уз учешће више од 200 такмичара из 62 клуба. Освојили су две шампионске титуле, два друга места и три трећа места.

Титуле јуниорског шампиона Србије освојили Горан Пргоњић из беочинског Цемента (у категорији до 100 кг) и Јелена Жабић из лаћарачког ЛСК-а (до 78 кг).

Вицешампиони државе постали су џудиста Руме Владимир Гајић (преко 100 кг) и Милица Жабић из

ЛСК-а (преко 78 кг), док су трећа места освојили Јасмин Кајић (Це-мент, Беочин, до 55 кг), Јасмина Дрмаку (Цемент, Беочин, до 78 кг) и Јелена Башица (Цемент, Беочин, преко 78 кг).

Младим сремским џудиста сада предстоје још напорније припре-ме за бројна такмичења која их очекују, у зависности од узрас-не категорије, а то су Првенство Европе за кадете у Словенији, Олимпијаду младих у Финској, те првенства Балкана и Европе за јуниоре.

Успешни Сремци

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕРезултати 32. кола: Металац - Бежанија 2:0, Севојно-Младост (Л) 3:0), Младост (А) - Срем 0:2, Млади радник - Нови Пазар 2:0, Колубара - Динамо 2:2, Хајдук - Инђија 0:3, Вождовац - Нови Сад 2:2, Смедерево - ЧСК Пивара 2:0, Спартак Златибор вода - БСК 2:0.

1. БСК 32 19 10 3 43:14 672. Смедерево 32 19 9 4 47:22 663. Мл. радник 32 17 7 8 33:21 584. Спартак 32 15 8 9 43:28 535. Металац 32 15 8 9 35:29 536. Инђија 32 14 10 8 45:31 527 . Севојно 32 11 11 10 45:36 448. ЧСК Пивара 32 12 8 12 29:35 449. Срем 32 11 10 11 31:32 4310. Динамо 32 10 11 11 36:34 4111. Младост(А) 32 10 10 12 28:29 4012. Колубара 32 9 12 11 30:32 3913. Нови Сад 32 10 9 13 36:40 3914. Младост (Л) 32 10 7 15 23:38 3715. Бежанија 32 8 11 13 31:37 3516. Нови Пазар 32 9 6 17 32:43 3317. Вождовац 32 6 11 15 30:41 2918. Хајдук 32 2 4 26 20:75 10

У следећем колу састају се: Спартак Златибор вода - Металац, БСК - Смедерево, ЧСК Пивара - Вождовац, Нови Сад - Хајдук, Инђија - Колубара, Динамо - Млади радник, Нови Пазар - Младост (А), Срем - Севојно, Младост (Л) - Бежанија.

ХАЈДУК - ИНЂИЈА 0:3 (0:0)

БЕОГРАД: Гледалаца 300, Судија Пипер (Чачак). Стрелци: Јанковић у 73, Перовић у 81 и Бубало у 90+2 минуту. Жути картон: Кајго (Хајдук).ХАЈДУК: Кљајић 7, Ристивојевић 6, Лазић 7, Ранковић 7, Мемовић 6, Бабић 7 (Гојковић), Кордолуп 7 (Шајиновић), Митић 7, Богдановић 6 (Пауновић), Кајго 7, Ковачевић 7.ИНЂИЈА: Полексић 7, Новаковић 7, Костић 7, Јакшић 7, Станисављевић 8, Ако 7, Јанков 7, Вукобратовић - (Наглић 8), Коџо 7 (Кекић 7), Перовић 7 (Бубало), Јанковић 8.

МЛАДОСТ (А) - СРЕМ 0:2 (0:1)

АПАТИН: Спортски центар "Раде Свилар", гледалаца 100. Судија: Анђелковски (Качарево). Стрелци: Свитлица у 22. (из једанаестерца) и 72. минуту. Жути картони: Топчагић, Мудреша, Пањковић, Киш, Ковачевић (Младост), Маловић, Николић (Срем).МЛАДОСТ: Мартић 6, Топчагић 6, Какаш 6, Вејновић 7, Мудреша 6, Томановић 6 (Зелић 6), Пауновић 7, Пањковић 6(Ковачевић), Пешић 7, Петровић 7, Киш 6.СРЕМ: Лабус 7, Татомировић 7, Маловић 7, Совиљ 7, Јоановић 7, Николић 7, Тмић 7, Јанковић 7 (Рељић), Савићевић 7 (Галић), Свитлица 8, Срећковић 7.

СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНАРезултати: Словен – ОФК Кикинда 3:3, Раднички (НП) – Раднички (Ш) 2:1, Слога – Пролетер 1:1, Текстилац Итес – Сента 2:3, Палић Коминг – Вршац 3:1, Спартак БК – Раднички (С) 4:1, Бачка – Младост 1:5, Биг Бул – Металац АВ 3:0

1. Пролетер 30 17 10 3 48:20 612. Раднички (С) 30 17 4 9 47:37 553. Младост 30 15 10 5 46:33 554. Биг Булл 30 14 8 8 48:36 505. Палић 30 13 9 8 38:30 486. Сента 30 13 8 9 46:40 477. Раднички (НП) 30 11 9 10 44:33 428. Кикинда (-1) 30 11 10 9 52:41 429. Раднички (Ш) 30 11 8 11 41:34 4110. Вршац 30 10 7 13 40:40 3711. Бачка (-3) 30 11 7 12 35:45 3712. Металац АВ 30 8 11 11 31:38 3513. Слога 30 7 13 10 34:40 3414. Спартак БК 30 7 12 11 43:48 3315. Текстилац 30 5 6 19 37:60 2116. Словен 30 2 4 24 28:84 10

У Прву лигу Србије пласирао се Пролетер. Раднички из Сомбора се пласирао у бараж јер је у међусобним сусретима био бољи од Младости из Бачког Јарка.Из лиге је испао румски Словен. Статус Текстилца зависи од учинка Радничког из Сомбора у баражу. Ако Раднички (С) прође у виши ранг, Текстилац остаје у лиги.

БИГ БУЛ - МЕТАЛАЦ АВ 3:0 (1:0)

БАЧИНЦИ: Гледлаца 150, судија Билић (Рума). Стрелци: Требовац у 15. и 50. и Веселиновић у 63. минуту. Жути картони: Симеуновић (Биг бул), Мићић, Јовић (Металац).БИГ БУЛ: Пешић 7, Гачић 7 (Кнећевић 7),Радин 7, Аперлић 8, Вукобрат 7, Вселиновић 7, Перовић 7, Ливаја 7 (Пурић 7), Требовац 8 (Милићевић 7), Вучетић 7, Симеуновић 8.МЕТАЛАЦ: Ђуркић 7, Бјелац 6, Ђурђевић 7, Галић 6, Сашпањаш 6, Станојев 7, Јовић 6, Мићић 6 (Јелача 7), Галић 7, Шарац 7, Ђоговић 7.

СЛОВЕН - КИКИНДА 3:3 (1:0)

РУМА: Стадион Словена, гледлаца 150. Судија: Савић (Житиште). Стрелци: Алимпић у 36, М.Новаковић у 88 и Шибул у 90. (аутогол) за домаће, а Коврлија у 56. и 90 и Гецић у 71. минуту за госте. Жути картони: М.Новаковић, Маринковић, Ракић (Словен), Мисић, Шибул (Кикинда). Црвени картон: Ракић (Словен).СЛОВЕН: Мандић 7, Радовић 7, М.Новаковић 8, Видаковић 7, Маринковић 7, Миличић 8, Алимпић 8, Трнић 7, Н.Новаковић 6 (Врзић), Ракић 6, Спасојевић 7.КИКИНДА: Поповић 7, Ђукић 6, Ћазић 7, Јанковић 6 (Шибул 6), Белеуц 7, Мисић 7, Илић 7, Гецић 8 (Степанов), Росић 7, Коврлија 8, Момчилов 6 (Спасић 6).

РАДНИЧКИ (НП) - РАДНИЧКИ (Ш) 2:1 (2:1)

НОВА ПАЗОВА: Гледалаца 300, судија Сремац (Рума). Стрелци: Марић у првом и Ивић у 29. за домаће, а Пендо у 17. минуту за госте. Жути картони: Ромић и Балешевић (Раднички, НП), Миловановић (Раднички,Ш).РАДНИЧКИ (НП): Кнежевић 8, Кекић 7 (Бабић 7), Пунишић 8 (Ђерић), Балешевић 7, Филиповић 7, Ромић 7, Ченик 7, Сарачевић 7 (Скробић), Чепрња 7, Ивић 8, Марић 8.РАДНИЧКИ (Ш): Добројевић 7, Чобановић 6, Ђиркић 6, Миловановић 7, Арамбашић 6 (Милетић), Јукић 6, Минић 6, Господаревић 7, Јоковић 6, Наранћић 6 (Дерајић), Пендо 7.

ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА - ЗАПАДРезултати: Солунац - Доњи Срем 2:2, Југовић – Будућност 2:3, Младост - Цемент 0:1, Ветерник – Љуково 5:0, Станишић – Први мај Агрорума 2:1, Јединство (СП) – Борац 2:3, Црвенка - Раднички (И) 3:4, Хајдук - Црвена Звезда 1:0, Раднички (СМ) – Полет одложено.

1. Ветерник 31 24 6 1 63:12 782. Д. Срем 31 21 5 5 58:15 683. Цемент 31 16 12 3 46:21 604. Борац 31 15 9 7 48:30 545. Будућност 31 15 6 10 46:31 516. Цр. Звезда 31 15 6 10 39:37 507. Југовић (-1) 31 15 5 11 57:34 498. Младост 31 14 4 12 34:42 469. Раднички (И) 31 12 7 12 47:37 4310. Хајдук 31 12 5 14 41:40 4111. Љуково 31 11 6 14 42:40 3912. Солунац 31 11 6 14 39:42 3913. Раднички (СМ) 30 10 3 17 35:70 3314. Први мај Аг. 31 9 4 18 29:48 3115. Станишић 31 9 4 18 35:63 3116. Полет 30 8 4 18 39:77 2817. Црвенка 31 5 7 19 33:61 2218. Јединство 31 4 5 22 22:58 17

Поводом одлагања утакмице са По-летом, ФК Раднички из Сремске Ми-

тровице је Фудбалском савезу Србије, Војвођанској лиги - Запад и Подруч-ном фудбалском савезу Срема упутио саопштење у коме се каже да је овим чином доведена у питање регуларност такмичења.

-Као разлог за одлагање утакмице наведено је да је девет играча ФК По-лет болесно. Медицинска документација на основу које је донета одлука је фал-сификована јер је у ту документацију унет неистинит садржај. Против др. Зорана Максимовића, лекара Здрав-ствене станице у Каравукову, биће под-нета кривична пријава због кривичног дела злоупотребе службеног положаја и фалсификовања службене исправе, о чему ће бити обавештенео и Министар-ство здравља ради одузимања лиценце, а против челника клуба ће бити подне-та кривична пријава због подстрекивања на извршење наведених кривичних дела. Наиме, читавој Војводини је познато (на жалост не и Комесару за такмичење), да је прави разлог за одлагање утакми-це ступање у брачну заједницу једног од играча ФК Полет из Каравукова(капитена Богдановића). Свакако, утакмица чије је одигравање домаћин, као озбиљан клуб, планирао још зимус, одложена је тек у петак 29.05.2009. године у 15,30 часова, дан пред одигравање, јер су се вероват-но играчи, и то њих девет баш тада от-ровали. Остаје само да се види само да ли свињским грипом или алкохолом на момачкој вечери - наводи се у саопштењу Радничког и закључује да ФК Раднички из Сремске Митровице, због обавеза играча на послу и у школи, нема расположивих термина за накнадно одигравање ове утакмице, због чега је првенство нере-гуларно, па је несхватљиво да такми-чарски орган донесе овкву исхитрену и непромишљену одлуку која ће директно утицати на стање на табели.

СТАНИШИЋ - ПРВИ МАЈ АГ. 2:1 (0:1)

СТАНИШИЋ: Гледалаца 200. Судија: Ђурђевић (Беочин). Стрелци: Куриџа у 56 и Драгићевић у 82. минуту за домаће, а Јовановић у 42. минуту за госте. Журти картони: Ђуришић, Грујић (Станишић). Црвени картон: Јовановић (Први мај Агрорума).СТАНИШИЋ: Иг.Шарић 7, Ђуришић 7, (Драча), А.Јагодић Кулиџа 7, Ил.Шарић 7,Бобанац 7, Грујић 7, Терзија 7 (Перић), Џепина 7 (Драгићевић), Г.Јагодић Кулиџа 8, Кањо 8.ПРВИ МАЈ АГРОРУМА: Делић 7, Путица 6, Алимпић 6 (Јокић), Ћорић 6, Старчевић 6, Ђокић 6, Сикирица 7, Коларевић 6 (Петковић), Крсмановић (Милошевић 7), Гупевач 7, Јоановић 7.

СРЕМСКА ЛИГАРезултати: ЛСК - Јединство (П) 6:1, Граничар - Сремац (Д) 2:1,Фрушкогорац - Борац (С) 1:0, Омладинац - Хајдук (Б) 1:0, Слога Милшпед - Јединство (Р) 3:0, Сремац (В) - Слога (Е) 0:6, Дунав – Змај 6:0, Полет - Борац (М) 1:4, Јадран - Хајдук (В) 3:0

1. Слога (Е) 31 22 4 5 89:19 702. Омладинац 31 22 3 6 58:26 693. Борац (М) 31 18 6 7 45:19 604. Борац (С) 31 17 4 10 63:41 555. Слога Мил.(-1) 31 16 6 9 54:33 536. Фрушкогор.(-1) 31 15 7 9 46:32 517. ЛСК 31 14 8 9 55:32 508. Хајдук (В) 31 15 5 11 42:35 509. Дунав 31 14 7 10 56:35 4910. Јадран 31 15 4 12 47:52 4911. Граничар 31 14 5 12 59:41 4712. Хајдук (Б) 31 13 5 13 42:42 4413. Јединство (Р) 31 12 5 14 45:42 4114. Сремац (Д) 31 8 6 16 37:53 3015. Јединство (П) 31 7 5 19 36:80 2616. Змај 31 8 1 22 38:70 2517. Сремац (В) 31 6 2 23 23:93 2018. Полет (-1) 31 1 1 29 17:107 3

ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Резултати: Сремац – Слобода 4:1, Напредак - Борац (Р) 5:1, БСК – Будућност 2:2, ОФК Босут - Слога (Ч) 2:3, Хајдук – Срем 4:3, Подриње - Борац (ВР) 4:1, Фрушкогорац – Митрос 1:1. Зека Буљубаша је био слободан.

1. Подриње 26 22 1 3 101:27 672. З. Буљубаша 25 19 2 4 70:30 593. Будућност 25 16 4 5 55:28 524. Слога (Ч) (-1) 25 14 3 8 43:29 445. Слобода 25 12 6 7 50:35 426. Фрушкогорац 25 11 7 7 37:29 407. Срем 25 12 2 11 37:44 388. Митрос 25 10 6 9 55:50 369. БСК (-1) 25 10 5 10 32:39 3410. Сремац 25 10 4 11 59:65 3311. Хајдук 26 9 3 14 43:58 3012. Борац (ВР) 25 6 4 15 25:52 2213. ОФК Босут 26 4 3 19 32:50 1514. Напредак 25 4 2 19 27:93 1415. Борац (Р) 25 3 2 20 21:69 1

ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА, ИНЂИЈА, ПЕЋИНЦИ (ПРВИ РАЗРЕД)

Резултати 24. кола: Шумар – Младост (К) 2:4, Младост (П) – ОФК Брестач 2:2 (пг 75, 3:0, пф), Подунавац – Напредак 4:3, Граничар – ЧСК 0:0, Слобода – Словен 2:1, Слога – Ловац 12:0, Железничар – Фрушкогорац 3:0.

1. Младост (К) 24 19 2 3 77:25 592. Железничар 24 18 2 4 74:24 563. Слога 24 16 2 6 69:23 504. Фрушкогорац 24 15 1 8 75:38 465. Шумар 24 12 6 7 46:27 426. Напредак 24 11 4 9 55:42 377. Слобода 24 9 4 11 31:37 318. Словен 24 8 3 13 30:60 279. Подунавац 24 7 5 12 37:54 2610. ЧСК 24 7 4 13 40:70 2511. Младост (П) 24 6 5 13 32:43 2312. Ловац 24 6 5 13 30:71 2313. ОФК Брестач 24 6 4 14 30:57 2214. Граничар 24 2 5 17 13:69 11

ОПШТИНСКА ЛИГА ШИД

Резултати: Борац - Јединство (М) 1:1, Напредак (В) – Синђелић 4:1, ОФК Бингула - ОФК Бикић 0:1, Братство - Јединство (Љ) 3:2, Граничар (Ј) - Граничар (А) 1:1, Једнота – Омладинац 1:1.

1. Граничар (А) 21 18 1 2 61:15 552. Једнота 21 15 2 4 40:23 473. Напредак 21 12 1 8 52:29 374. Омладинац 21 9 5 7 47:36 325. Синђелић 21 10 2 9 47:38 326. Јединство (Љ) 21 8 4 9 32:33 287. Борац 21 9 1 11 27:36 288. Граничар (Ј) 21 7 6 8 36:40 279. ОФК Бикић 21 7 4 10 36:48 2510. Јединство (М) 21 4 7 10 23:34 1911. Братство 21 5 3 13 28:44 1812. ОФК Бингула 21 2 4 15 25:69 44

ОПШТИНСКА ЛИГАРУМА-ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД)

Резултати: Напредак - Цар Урош 4:1,

Доњи Петровци - Слога (Х) 2:1, Младост

– Војводина 1:1, Слога (В) – Граничар

2:1, Полет - Фрушкогорац 2:2, Фрушка

Гора – Крушедол 0:1, ПСК – Партизан

1:0, Сремац (Д) – Рудар 3:1.

1. ПСК 28 21 3 4 67:17 66

2. Партизан 28 19 3 6 63:29 60

3. Сремац 28 18 5 5 61:24 59

4. Д. Петровци 28 17 6 5 74:29 57

5. Рудар 28 14 5 9 49:44 47

6. Слога (Х) 28 11 9 8 48:31 42

7. Крушедол 28 12 3 13 27:33 39

8. Напредак 28 11 5 12 38:45 38

9. Фр. Гора 28 10 3 15 50:54 33

10. Младост 28 9 4 15 38:46 31

11. Фрушкогорац 28 9 4 15 41:52 31

12. Граничар 28 7 7 14 28:43 28

13. Војводина (-2) 28 9 3 16 35:66 28

14. Полет 28 7 5 16 44:61 26

15. Слога (В) 28 8 2 18 48:86 26

16. Цар Урош 28 7 3 18 43:83 24

ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА-ИРИГ (ДРУГИ РАЗРЕД)

Резултати: Борац - ОФК Краљевци 7:2,

Планинац - 27.Октобар 2:4. Младост је

била слободна.

1. Борац 16 14 1 1 65:20 43

2. Младост 16 9 3 4 48:35 30

3. 27.Октобар 16 5 1 10 34:52 16

4. Краљевци 16 5 0 11 24:47 15

5. Планинац 16 2 5 9 24:39 11