ЦАРИНСКИ ЗАКОН

Царински закон је стратешки документ царинске службе Републике Србије којим је уређено царинско пословање. Тај стратешки документ дефинише опште и спрецифич-не појмове који се примењују у свакодневној пракси и без чијег познавања пословање може бити отежано.

Циљ Царинског закона је заштита економских, фискалних и финансијских интереса Републике Србије, заштита од незаконите и илегалне трговине, безбедност и заштита људи и животне средине, као и олакшавање међународне трговине.

Све што будете радили, а тиче се увоза, извоза или транзита детаљно је описано у Царинском закону, због чега ћемо Вам у наставку представити кратак преглед садржаја тог документа.

Царински закон се састоји од 11 целина у којима су дефинисани следећи појмови: 1. Основне и опште одредбе: у овом делу дате су дефиниције основних појмова, као

и одредбе које се односе на права и обавезе учесника у царинском поступку. 2. Обрачун увозних и извозних дажбина: други део закона садржи елементе на

основу којих се обрачунавају увозне или извозне дажбине, као и остале мере предвиђене у трговини робом. Ту су објашњени принципи свраставања робе по царинској тарифи, појам порекла робе и царинске вредности.

3. Статус увезене робе од уласка у царинско подручје Републике Србије и одређивање царински дозвољеног поступања или употребе: у овом делу објашњено је шта се сматра уласком робе у царинско подручје РС, како функционише допремање робе царинарници и њен истовар, као и привремени смештај робе, која правила се примењују код превоза стране робе у транзиту, а ту су и одредбе које се примењују при уништењу допремљене робе и неовлашћеном уносу робе.

4. Царински дозвољено поступање или употреба робе: овај део закона поред оп-штих одредби садржи и дефиниције свих царинских поступака (стављање робе у царински поступак, стављање робе у слободан промет, царински поступци са одлагањем и царински поступци са економским дејством, поступак извоза, други облици царински дозвољеног поступања или употребе робе, слободне зоне и сло-бодна складишта, поновни извоз, уништење и уступање робе у корист државе).

5. Роба која напушта царинско подручје Републике Србије: тај део закона прециз-но дефинише рокове и услове који се примењују на робу која напушта територију Србије.

6. Царинске повластице: овде ћете моћи да сазнате више о томе како функционише ослобођење од плаћања царинских дажбина, на кога се односе и под којим околно-стима се та правила примењују, а објашњени су и принципи који се примењују при повраћају робе.

http://www.carina.rs/lat/PoslovnaZajednica/Stranice/CarinskePovlastice.aspx 7. Царински дуг и обрачун увозних дажбина: овде су регулисана сва питања која се

тичу обезбеђења за наплату царинског дуга, настанака царинског дуга, обрачуна и наплате царинског дуга, као и гашења царинског дуга, повраћаја и отпуста царин-ског дуга.

8. Мере за заштиту права интелектуалне својине на граници: у овом делу је пре-цизно дефинисано како ће царинска служба Србије поступати у случају да у увозу, извозу или транзиту открије робу која повређује право интелектуалне својине.

2

9. Продаја царинске робе и распоред прихода: у овом делу Царинског закона ћете сазнати да сва трајно одузета роба може да буде изложена јавној продаји, с тим да у случају лако кварљиве робе и живих животиња, Управа царина има право да одмах прода робу без одржавања лицитације.

10. Повреда царинских прописа: овај део закона се детаљно бави последицама кршења царинских прописа, односно дефинисањем прекршаја и прописивањем казни за такво поступање.

11. Прелазне и завршне одредбе: завршни део закона се односи на остваривање неискоришћених права у вези са царинским повластицама и царинске поступке који су започети пре дана почетка примене овог закона, као и на промет робе са АП Косово и Метохија. Приоритет Управе царина је да пружи подршку развоју привреде Србије, због чега

наша служба активно сарађује са пословном заједницом и оним компанијама које послују савесно и у складу са законом ставља на располагање и многа поједностављења царинских поступака, што директно утиче на њихово ефикасније пословање.

Подсећамо Вас да је интегрални текст Царинског закона, у пдф формату, доступан на сајту Управе царина: http://www.carina.rs/cyr/Zakoni/CarinskiZakon.pdf

СТРАНА УЛАГАЊАЗаконом о страним улагањима и Царинским законом дата је могућност страним ли-

цима да без плаћања увозних дажбина увозе нову и коришћену опрему, ради улагања у постојеће предузеће или оснивања сопственог предузећа. Предмет страног улога може бити било која опрема осим моторних возила и аутомата за забаву и игре на срећу. Увезена опрема остаје под царинским надзором три године од дана стављања у сло-бодан промет. Имовину која припадне страном улагачу после престанка предузећа са страним улогом, односно на основу престанка уговора о улагању, страни улагач може слободно и без одлагања трансферисати у иностранство.

ЦАРИНСКА ТАРИФА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕЦаринска тарифа је систематизовани списак роба са стопама царине, који је уређен

Законом о Царинској тарифи и Уредбом о усклађивању номенклатуре Царинске тарифе за текућу годину. Чине је номенклатура роба и стопе, односно износ царине прописане за поједине робе, наведене у номенклатури. Царинска тарифа је услађена са проме-нама ХС (шест цифара) и Комбинованом номенклатуром ЕУ (осам цифара). Нумеричко означавање је исто као у Хармонизованом систему и Комбинованој номенклатури ЕУ и извршено је римским и арапским бројевима.

I – XXI ОДЕЉЦИ1 – 97 ГЛАВЕ7210 ТАРИФНИ БРОЈЕВИ7210 12 ТАРИФНИ ПОДБРОЈЕВИI РАЗДЕЛИТарифна ознака на националном нивоу садржи 10 цифара, а њена структура је

следећа: Прва два броја означавају број Главе ХС 72

3

Прва четри броја тарифни број ХС 7210 Првих шест цифара тарифни подброј ХС 7210 12 Првих осам цифара тарифни подброј ЕУ 7210 12 20Рашчлањавање на следеће две цифре чини тарифну ознакуРепублике Србије 7210 12 20 10Уколико су за одређену робу прописани посебни услови могуће је даље раш­

члањавање тарифне ознаке на још две цифре – ЕX број, односно ЕX наименовање робе. Разлози за отварање ЕX бројева су наплата ПДВ­а, наплата Посебне дажбине при увозу пољопривредно прехрамбених производа, Примена ЦИТЕС Конвенције итд.

Еx број У ЈЦИ тарифна ознака се уписује у рубрику 33 за стављање робе у слободан промет

33 Шифра робе

7210 12 20 1000 TN LB/ 03 2320

У прву поделу се уписује првих осам цифара тарифне ознаке У другу поделу се уписују последње две цифре тарифне ознаке и две нуле ако за

робу није отворен еx број (ако је отворен уписује се еx број)У трећу поделу уписује се јединица мере. У четврту поделу уписује се режим и намена увоза.У пету поделу уписује се шифра плаћање ПДВ­а и акцизно ослобођење. Царинска тарифа Републике Србије је увозна и општа, јер се стопе царина примењују

искључиво код увоза робе, за сва лица и за сву робу. Одредбама члана 107. Царинског закона прописано је да се роба коју путник уноси

из иностранства, која нема комерцијални карактер и намењена је коришћењу за соп-ствене потребе, односно потребе домаћинства, а чија вредност не прелази 3.000 евра у динарској противвредности, може царинити у тзв. „скраћеном поступку“, на граничном прелазу, уз примену јединствене царинске стопе у висини од 10% (плус ПДВ).

И ако се стопе царина примењују на робу која се увози, сам систем сврставања робе (осим царинских стопа) примењује се и на робу која се извози, привремено увози итд. Обрачунавање царине се врши по вредности. Стопе се крећу у интервалу од 0­30%, у односу на царинску вредност робе, са изузетком за цигарете из тарифне ознаке 2402 20 90 00, за које је царинска стопа 57,6%, а прописана је и минимална и максимал-на царина по јединици мере у износу 5.15 €, односно 7,57 € /1000 КД.

Царинска тарифа Србије је аутономна, донета Законом о Царинској тарифи, а Уред-бом усклађена са номенклатуром ЕУ за 2015. годину. Садржи две колоне царинских стопа, редовне царинске стопе и преференцијалне царинске стопе (које су нулте или снижене и примењују се на основу Споразума о слободној трговини).

Царинска тарифа РС за 2015. годину објављена је у УРЕДБИ О УСКЛАЂИВАЊУ НО-МЕНКЛАТУРЕ ЦАРИНСКЕ ТАРИФЕ ЗА 2015. ГОДИНУ, а налази се и на сајту Управе ца-рина: http://www.carina.rs/cyr/Zakoni/CT2015.pdf

Поред царине за одређене робе прописана је и наплата Сезонске царине и Посебне дажбине при увозу пољопривредно прехрамбених производа.

4

Наплата сезонске царине одређена је ОДЛУКОМ О СЕЗОНСКИМ ЦАРИНСКИМ СТО-ПАМА НА УВОЗ ОДРЕЂЕНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИХ ПРОИЗВОДА. Углавном Сезонском царином обухваћени су поједини пољопривредни производи који се сврставају у 6, 7, и 8 Главу Царинске тарифе. Обично од 1. маја до 15. децембра постоји наплата сезонске царине у одређеном временском периоду, обично тромесечно.

ГЛАВА 6 ­ ЖИВО ДРВЕЋЕ И ДРУГЕ БИЉКЕ; ЛУКОВИЦЕ, КОРЕЊЕ И СЛИЧНО; СЕЧЕНО ЦВЕЋЕ И УКРАСНО ЛИШЋЕГЛАВА 7 ­ ПОВРЋЕ, КОРЕЊЕ И КРТОЛЕ ЗА ЈЕЛОГЛАВА 8 ­ ВОЋЕ ЗА ЈЕЛО, УКЉУЧУЈУЋИ ЈЕЗГРАСТО ВОЋЕ; КОРЕ АГРУМА ИЛИ ДИЊА И ЛУБЕНИЦА Сезонска царина обрачунава се процентуално 20% у односу на царинску вредност

робе. СЦ = ЦВ * сц / 100СЦ – износ сезонске царине; ЦВ – царинска вредност; сц – стопа сезонске царине.

Преглед Одлуке омогућен је преко сајта Управе царина РС на адреси: http://www.upravacarina.rs/cyr/Zakoni/cyr-sezonske%20carine%202010.pdf

Наплата Посебних дажбина при увозу пољопривредних и прехрамбених про-извода врши се на основу ОДЛУКЕ О ВИСИНИ ПОСЕБНИХ ДАЖБИНА ПРИ УВОЗУ ПОЉОПРИВРЕДНИХ И ПРЕХРАМБЕНИХ ПРОИЗВОДА

Посебна дажбина при увозу пољопривредних и прехрамбених производа наплаћује се на увоз одређених пољопривредно ­ прехрамбених производа (одређени произво-ди обухваћени 1 – 24 Главом Царинске тарифе).

Ова дажбина обрачунава се у прописаном износу по јединици мере: ППД = П * КППД – износ посебне дажбине при увозу пољопривредних и прехрамбених произ-

вода, П – износ по мерној јединици; К – количина робе у мерној јединици за коју је прописано плаћање.Преглед Одлуке са изменама и допунама омогућен је преко сајта Управе царина РС

на адреси: http://www.upravacarina.rs/cyr/Informacije/Stranice/Propisi.aspx

Поред поменутих дажбина у РС приликом увоза робе се наплаћује и акциза и ПДВ у складу са важећим прописима.

Према Закону о Царинској тарифи РС одлуке о сврставању које је донео Комитет за Хармонизовани систем (Harmonized System Committee), а које је као класификациона мишљења у складу са чланом 8. став 2. Међународне Конвенције о Хармонизованом систему назива и шифарских ознака робе ("Службени лист СФРЈ ­ Међународни уго-вори", бр. 6/87, 14/91 и "Службени лист СРЈ", број 2/97) потврдила Светска царинска организација, обавезне су за примену.

Одлуке о сврставању објављене у "Службеном листу Европске Уније" ("Official Journal of the European Union") обавезне су за примену.

5

Претходно наведене Одлуке о сврставању, које су до сада донесене и које буду до-нете објављиваће се у "Службеном гласнику Републике Србије".

Управа царина на писмени захтев заинтересованог лица издаје Обавезујуће обаве­штење о сврставању робе по Царинској тарифи. Важност обавезујућег обавештења је три године.

Образац захтева за издавање Обавезујућег обавештења о сврставању робе по Царинској тарифи и преглед издатих Обавезујућих обавештења о сврставању робе мо-жете преузети са сајта Управе царина Републике Србије на следећој адреси: http://www.upravacarina.rs/cyr/Servisi/Stranice/ObavezujucaObavestenja.aspx

Против одлуке Управе царина о обавезујућем обавештењу о сврставању робе по Царинској тарифи подносилац захтева може изјавити жалбу.

Значај исправног сврставања робе по Царинској тарифи

Исправно сврставање робе по Царинској тарифи је од изузетног значаја због при-мене царине и осталих увозних дажбина (акциза, ПДВ, Посебне дажбине при увозу пољопривредно прехрамбених производа, сезонске царине) као и прилагања потреб-них уверења о роби.

Правилно сврставање робе неопходно је ради: • правилне примене увозних дажбина; • правилног попуњавања царинске декларације. Неправилно сврставање може довести до: • одлагања процедура, • плаћања неодговарајућих износа увозних дажбина • покретања управног поступка.

АКЦИЗААкцизом се у складу са одредбама Закона о акцизама опорезују следећи произ-

води: 1) деривати нафте (оловни бензин, безоловни бензин, гасна уља, течни нафтни гас,

керозин, остали деривати нафте који се добијају од фракција нафте које имају рас-пон дестилације до 380°С, адитиви, односно екстендери који су као такви деклари-сани за додавање у погонска горива)

2) биогорива и биотечности 3) дуванске прерађевине (цигарете, цигаре, цигарилосе, дуван за пушење и остале

дуванске прерађевине), укључујући и дуванске прерађевине које се при употреби греју али не сагоревају

4) алкохолна пића (ракије од воћа, грожђа, специјалне ракије од житарица и оста-лих пољопривредних сировина, жестока алкохолна пића и ликери, нискоалкохолна пића и пиво)

5) кафа (пржена кафа, љуспице и опне од кафе, екстракти, есенције и концентрати од кафе, замене кафе које садрже кафу, мешавине екстраката, есенција и концентрата од кафе са прженом цикоријом и осталим прженим заменама кафе или екстрак-тима, есенцијама и концентратима тих производа, препарати на бази екстракта, есенција и концентрата од кафе или на бази кафе, напици и безалкохолна пића што садрже кафу, екстракте, есенције и концентрате од кафе)

6) течности за пуњење електронских цигарета

6

7) електрична енергија за крајњу потрошњуПроизвођач, односно увозник дужан је да при производњи, односно пре увоза ци-

гарета и алкохолних пића, осим пива и цигарета које се користе за тестирање квалитета производа, обележи контролном акцизном маркицом сваки од тих производа посебно, на начин како је то ближе уређено Уредбом о изгледу котролне акцизне маркице, врсти података на маркици и начину и поступку одобравања издавања маркица, вођења евиденција о одобреним и издатим маркицама и обележавања цигарета и алкохолних пића.

На сајту Управе царина: http://www.upravacarina.rs/→Закониипрописи→Другиакти

може се наћи Табеларни преглед повезивања акцизних шифара са Царинском та-рифом, који садржи списак свих акцизних производа разврстаних по Номенклатури Царинске тарифе са ажурним износима и стопама акцизе.

ПОРЕЗ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ (ПДВ)Предмет опорезивања порезом на додату вредност, у складу са одредбама Закона

о порезу на додату вредност, је увоз добара у Републику Србију, уз примену опште стопе ПДВ од 20% или посебне стопе ПДВ од 10% за групу добара и услуга прописаних чланом 23. став 2. Закона и одредбама Правилника о утврђивању добара и услуга чији се промет опорезује по посебној стопи ПДВ или уколико су за то испуњени прописани услови, уз примену неког од пореских ослобођења из члана 26. Закона о ПДВ.

На сајту Управе царина: http://www.upravacarina.rs/→Закониипрописи→Другиакти

може се наћи Списак добара која се према члану 23. Закона о порезу на додату вредност опорезују посебном пореском стопом од 10% разврстаних по Номенклату-ри Царинске тарифе.

Пореску основицу код увоза добара чини вредност увезеног добра утврђена по ца-ринским прописима у коју се урачунава и акциза, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ, и сви споредни трошкови који су настали до првог одредишта у Републици.

7

ЦАРИНСКИ ПОСТУПЦИ

Уколико желите за послујете у Србији, вероватно ћете имати потребу да започне-те неки од постојећих царинских поступака, а за сваки од њих ће вам бити потребна одређена документација.

УВОЗДекларација, фактура, товарни лист (ЦИМ, ЦМР, коносман, ваздухопловни и речни),

осигурање

ТРАНЗИТДекларација, фактура, товарни лист (ЦИМ, ЦМР, коносман, ваздухопловни и речни),

осигурање

СКЛАДИШТЕЊЕ Листа паковања ­ складишница

АКТИВНО ОПЛЕМЕЊИВАЊЕДекларација, фактура, товарни лист (ЦИМ, ЦМР, коносман, ваздухопловни и речни),

осигурање, норматив

ПРЕРАДА ПОД ЦАРИНСКОМ КОНТРОЛОМ

Декларација, фактура, уговор, товарни лист (ЦИМ, ЦМР, коносман, ваздухопловни

и речни), осигурање

ПРИВРЕМЕНИ УВОЗДекларација, фактура, уговор, осигурање,

товарни лист (ЦИМ, ЦМР, коносман, ваздухопловни и речни), ТИР карнет

ПАСИВНО ОПЛЕМЕЊИВАЊЕ

Декларација, фактура, уговор, норматив, осигурање, товарни лист (ЦИМ, ЦМР, коносман, ваздухопловни и речни)

ИЗВОЗКупопродајни уговор, фактура,

транспортна документа, спецификација робе, сертификат о квалитету, сертификат

о пореклу, отпремница

ПРИВРЕМЕНИ ИЗВОЗДекларација, фактура, уговор, осигурање,

норматив, товарни лист (ЦИМ, ЦМР, коносман, ваздухопловни и речни), АТА

карнет

http://www.carina.rs/cyr/Zakoni/CarinskiZakon.pdfУВОЗ – Од члана 104. до члана 109. Царинског закона ТРАНЗИТ – Од члана 118. до члана 127. Царинског законаСКЛАДИШТЕЊЕ – Од члана 128. до члана 142. Царинског законаАКТИВНО ОПЛЕМЕЊИВАЊЕ – Од члана 143. до члана 156. Царинског закона

8

ПРЕРАДА ПОД ЦАРИНСКОМ КОНТРОЛОМ – Од члана 157. до члана 163. Царинског за-конаПРИВРЕМЕНИ УВОЗ – Од члана 164. до члана 171. Царинског законаПАСИВНО ОПЛЕМЕЊИВАЊЕ – Од члана 172. до члана 187. Царинског законаИЗВОЗ – Од члана 188. до члана 189. Царинског законаПРИВРЕМЕНИ ИЗВОЗ – Члан 190. Царинског закона

Какве све могу бити фактуре?

Осим стандардне фактуре која заправо представља рачун, а коју при испоруци издаје продавац, постоје и профактура, предфактура и конзуларна фактура.

ПРОФАКТУРА

Издаје се пре испоруке робе и служи за прибављање финансијских

кредита, увозних дозвола. Може бити самостална или као прилог стандардној

понуди.

ПРЕДФАКТУРА

Уколико послујете са робом која је подложна знатнијим губицима у

тежини током транспорта (нпр. жива стока), она вам је неопходна како

бисте робу негде сместили. Обично се користи приликом активног и пасивног

оплемењивања када нема преноса власништва, односно трансакције.

КОНЗУЛАРНАПотписује је и потврђује конзуларни

представник земље увознице, а у њој је наведена стварна тржишна цена робе.

9

У зависности од врсте транспорта документа могу бити:

Уколико робу намеравате да превозите железни-цом, биће вам потребан CIM. У овом документу ће бити садржани подаци о датуму отпреме, правцу, месту отпреме, месту упућења робе, имену и адре-си пошиљаоца и примаоца, називу робе, броју ко-лета, врсти паковања и бруто маси.

Уколико пак намеравате да користите друмски пре-воз, у том случају ће вам бити потребан тзв. CMR. У овом документу ће бити наведено име и датум пошиљаоца, име и адреса возара, место и датум преузимања робе, место одређено за испору-ку, место и адреса примаоца, опис робе и начин паковања, бруто тежину робе, трошкове у вези са превозом, евентуалне инструкције.

За превоз робе бродским путем биће вам потребан „коносман“. Садржи податке као и сва друга транс-портна документа, а разликује га то што уједно представља и хартију од вредности, те се из тих раз-лога може вршити пренос власништва над робом у току пловидбе..­ Ваздухопловни товарни лист­ Речни товарни лист ­ Шпедитерска потврда

Чему служи АТА Карнет?

АТА карнет ће вам бити потребан уколико намеравате да привремено увезете или из-везете робу и то ону врсту робе која вам служи за личну и професионалну употребу, укључујућу узорке, стручну и научну опрему, сајамске експонате, изложбене предмете. Најчешће се привремено увозе:

• компјутери• алати • камере • видео и канцеларијска опрема • одећа• индустрисјке и пољопривредне машине• тркачки коњи• животиње за приказивање на изложбама• музички инстрименти• позоришне кулисе• сценографија

*** АТА, као и ТИР карнет издаје Привредна комора Србије

10

Друга документа која прате робу

Спецификација робеОвај документ вам је потребан уколико имате пошиљку у којој се налази већи број раз-личитих артикала, различито тарифираних, јер је ту садржан попис свих тих роба које се у пошиљци налазе.Листа паковањаУвек се прилаже уз фактуру, а подразумева попис робе по колетима, сандуцима, контејенерима, у које је роба упакована, као и уписивање садржаја сваке јединице, амбалаже, с тим да сe не наводи цена.СкладишницаИздаје је јавно складиште, оног тренутка када је роба примљена на чување, обавезујући се при том да ће наведену робу предати депоненту, односно особи на коју пренесе право располагања робом.НормативНорматив је потребан уколико се определите за царинске поступке попут активног оплемењивања, пасивног оплемењивања или обраде под царинским надзором. У њему је наведено шта од компоненти улази у готов производ и у којим количинама.

Неопходнe исправе при увозу, извозу и транзиту робе

Роба за чији се увоз, извоз, односно транзит прибављају исправе наведена је у Од-луци о одређивању робе за чији је увоз, извоз, односно транзит прописано прибављање одређених исправа – даље: Одлука. У текстуалном делу Одлуке, по тачкама, наведена је за-конска регулатива у складу са којом се врши увоз/извоз/транзит робе. Робе по одређеним тачкама специфициране су у прилозима који чине саставни део Одлуке и повезане су са тарифним ознакама Царинске тарифе. Одлука се ажурира у складу са изменама прописа и усклађује се са изменама номенклатуре Царинске тарифе за текућу годину.

Поред услова које роба мора да испуњава сходно Одлуци, роба која се извози, уво-зи, транзитира или се налази у неком царинском поступку подлеже испуњењу санитар-них, ветеринарских и фитосанитарних услова, у складу са прописима. На сајту Управе царина: http://www.upravacarina.rs/→Закониипрописи→Одлукеможе се наћи: ­ Одлука о одређивању роба за чији је увоз, извоз, односно транзит прописано

прибављање одређених исправа (интегрална верзија)Такође, на сајту Управе царина: http://www.upravacarina.rs/→Закониипрописи→Другиактимогу се наћи:­ Обједињени списак прилога Одлуке (уређен по растућој тарифној ознаци)­ Списак роба са тарифним ставовома који при увозу подлежу ветеринарско­

санитарној контроли­ Списак роба са тарифним ставовома који при увозу подлежу фитосанитарној кон-

троли (биље, производи од биља, пестициди и ђубрива)­ Списак роба са тарифним ставовома који при увозу подлежу фитосанитарној кон-

троли ­ безбедност хране ­ Списак роба које подлежу здравствено­санитарној контроли при увозу

11

­ Списак роба које за које је потребно прибавити дозволу за стављање у промет, односно решење о упису у Регистар, односно одобрење за увоз и извоз АЛИМС (Агенција за лекове и медицинска средства)

­ Национална контролна листа наоружања и војне опреме­ Национална контролна листа робе двоструке намене У овим списковима налазе се робе повезане са тарифним ознакама Царинске тарифе за које је прописано прибављање одређених исправа. За информације о условима за увоз, извоз, односно транзит робе која је наведена у тачкама Одлуке које не прати одговарајући прилог Одлуке или списак објављен на сајту Управе царине, неопходно је обратити се телу надлежном за доношење/спровођење прописа који се односи на ту робу. За све додатне информације, као нпр. која документација евентуално треба да прати робу из земље извознице, као и то да ли је евентуално услов за издавање одређене исправе прибављање неког другог документа (претходно одобрење, упис одређене робе у регистар, упис увозника у одређени регистар и сл.), потребно је обратити се надлежном телу за издавање одређене исправе у Републици Србији, чији су контакти наведени у посебној табели која је део ове брошуре.

Улога инспекцијских служби

• Здравствено санитарна инспекција врши контролу здравствене исправности пред-мета опште употребе, као што су дечије играчке, козметички производи, посуђе, амбалажа, и други материјали који долазе у контакт са храном, као и предмети који при употреби долазе у непосредан контакт са кожом и слузокожом. Такође, врши контролу здравствене исправности хране, воде за пиће у оригиналном паковању, дијететских суплемената, соли за исхрану људи и производњу, нове хране и др.

• Гранична фитосанитарна инспекција за контролу пошиљака на месту царињења врши контролу безбедности хране биљног порекла и хране за животиње биљног и мешовитог порекла.

• Ветеринарско санитарна инспекција врши ветеринарско санитарну контролу жи-вих животиња, производа животињског порекла, хране животињског порекла, као и хране за животиње.

• Гранична фитосанитарна инспекција врши фитосанитарну контролу живог биља и његових делова, семена и садног материјала, биљних плодова, средстава за исхра-ну биља и оплемењивача земљишта.

Када се приликом увоза не наплаћују увозне дажбине?

Увозне дажбине се неће наплаћивати уколико се ради о: • Новој опреми која се не производи у земљи • Рекламном материјалу и узорцима који се бесплатно примају из иностранства• Жиговима, патентима, моделима и пратећим исправама • Пошиљкама мале вредности, некомерцијалне природе у вредности до 50 евра• Домаћој роби која је била извезена из царинског подручја РС и која се у року од 3

године враћа и ставља у слободан промет • Уколико се ради о испуњењу обавеза предвиђених уговором (рекламација, замена робе) Наравно, треба имати у виду да ћете од увозних дажбина бити осл обођени и уколико се ради о хуманитарној помоћи.Све наведене поступке можете примењивати и по поједностављеним процедурама.

12

ПОЈЕДНОСТАВЉЕНИ ПОСТУПЦИПриоритет Управе царина је да пружи подршку развоју привреде Србије и у том смислу се предузимају конкретне мере како би се омогућило компанијама да лакше и брже послују. Да би унапредила односе са пословном заједницом, као једним од најважнијих партнера, Управа царина је наставила да издаје одобрења за примену поједностављених царинских поступака компанијама које послују савесно и у складу са законом, чиме је омогућено њихово ефикасније и економичније пословање.Као што је познато поједностављене поступке почели смо да примењујемо од окто-бра 2010. године и до данас број компанија које их примењују непрестано расте, а закључно са 30. јуном 2015. године:

312 КОМПАНИЈАКОРИСТИ НЕКИ ОД ВИДОВА ПОЈЕДНОСТАВЉЕНИХ ПОСТУПАКА

235 КОМПАНИЈА ‘’ПО ФАКТУРИ’’77 КОМПАНИЈА ИМА МОГУЋНОСТ ‘’КУЋНОГ ЦАРИЊЕЊА’’

Неке од иностраних компанија које послују у Србији, а примењују поједностављене по-ступке су: ‘’Coca Cola’’, ‘’Philip Morris Operations’’, ‘’Draxlmaier Automotive’’, ‘’C&A’’, JUB и др.

• ПОЈЕДНОСТАВЉЕНИ ПОСТУПАК ИЗВОЗА И УВОЗА РОБЕ УПОТРЕБОМ ФАКТУРЕПоједностављени царински поступак на основу фактуре је поједностављено

декларисање одређене робе за одобрени царински поступак подношењем неке од трговинских или службених исправа уместо редовне царинске декларације. Таква ис-права мора да садржи све податке потребне за стављање робе у тај поступак, уз обаве-зу накнадног подношења допунске декларације надзорној царинској испостави. Како се најчешће ради о фактури, текст носи назив: поједностављени царински поступак на основу фактуре.

Овај поједностављени поступак примењује се од 2010. године. Примењује се за једноставне, ниско ризичне робе, које се евентуално прегледају само на граничним прелазима.

Највећи број компанија користи управо овај вид поједностављења и закључно са 30. јуном 2015. године реч је о 235 компанија.

• КУЋНО ЦАРИЊЕЊЕ – ВЕЛИКА ШАНСА УСПЕШНЕ ПРИВРЕДЕУ циљу поједностављења царинских поступака стављања робе у слободан промет,

активног оплемењивања, привременог увоза, прераде под царинском контролом, поновног увоза и царинског складиштења, царински орган може лицу одобрити да у својим просторијама или на неком другом одобреном месту прима робу стављену у транзитни поступак, без показивања те робе и пратећег транзитног документа одредишној царинарници.

Такође у циљу поједностављења извозног царинског поступка, поступка привреме-ног извоза, поступка поновног извоза и поступка пасивног оплемењивања, царински орган може одобрити да се роба стави у одређени поступак у просторијама или на неком другом одобреном месту лица које шаље робу, при чему се декларант ослобађа обавезе допремања робе.

На тај начин се омогућава да се транспортна средства директно упућују у и из про-стора носиоца одобрења. Овај облик поједностављења је уведен како би компаније

13

које поштују царинске прописе пословале ефикасније, имале бржи обрт капитала, смањиле трошкове и постале конкурентније.

До данас укупно 77 компанија има ту могућност (неке од њих имају одобрење за овај поједностављени поступак само у увозу или извозу робе, а неке од њих за оба царинска поступка).

Примена поједностављених поступака је показала бројне предности:• стимулишу се производни капацитети Републике Србије • инвеститори не морају да се брину да ли у близини места где улажу постоји

царинска испостава или реферат

• СИСТЕМ ОВАШЋЕНИХ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА КАО ВРХУНСКО ПОЈЕДНО СТАВ­ЉЕЊЕ ЦАРИНСКИХ ПРОЦЕДУРАОд 1. септембра 2014. године Управа царина је, по угледу на законодавство и стан-

дарде ЕУ, створила све неопходне услове за почетак увођења система Овлашћених привредних субјеката (ОПС), који представљају најзначајнију новину у важећем царин-ском законодавству.

Увођењем система ОПС и израда регистра у складу са стандардима ЕУ, ствара се и партнерски однос приватног и јавног сектора.

До сада је неколико компанија поднело захтев за одобрење статуса Овлашћеног привредног субјекта, a 1. априла донето је прво решење о додељивању тог статуса компанији Хемофарм (сертификат је представницима компаније свечано уручен 22. априла 2015). Након Хемофарма, статус Овлашћеног привредног субјекта добиле су и компаније Милшпед и Гебрудер Вајс, док су остали захтеви у поступку разматрања.

Оне компаније којима Управа царина додели поменути статус су дугорочан и стаби-лан партнер у спољнотрговинској активности Србије. Таква позиција компаније подраз-умева једноставније процедуре царињења и самим тим бржи пласман производа чиме се повећава конкурентност производа и ефикасније послује.

Статус Овлашћеног привредног субјекта не може да добије било ко, већ само она компанија која је прошла ригорозну контролу свих сегмената пословања и за коју је закључено да је усвојила строге европске стандарде, те да је способна да гарантује безбедност како у производњи, тако и у складиштењу, дистрибуцији и отпреми робе.

Основне предности које доноси систем Овлашћеног привредног субјекта огледају се у могућности спровођења једноставније царинске процедуре која подразумева мање контрола, мање документације, предност при царињењу, избор места контроле, па самим тим и боље позиционирање компаније на тржишту.

Управа царина Србије настоји да се својим бројним активностима, усмереним ка привредној заједници и њеном развоју, приближи привредном сектору, а то је оно што издваја модерне, савремене администрације од оних које то нису.

За крај треба истаћи и да смо обезбедили одговарајуће техничке предуслове за увођење поједностављених царинских поступака за експресне пошиљке чија се пуна примена очекује током 2015. године, а убрзано се ради и на увођењу поједностављених процедура за шпедитере.

14

ЕУ ИНТЕГРАЦИЈЕСрбија и ЕУ формално су отвориле процес преговора јануара 2014. године када

је одржана Прва међувладина конференција у Бриселу. Преговори се воде у 35 пре-говарачких поглавља у којима је тематски дефинисано комплетно законодавство ЕУ и Србије. Од јануара 2014. године до данас успешно је окончана изузетно захтевна прва фаза преговора ­ аналитички преглед/упоређивање актуелног законодавног оквира Србије и ЕУ, тзв. састанци експланаторног и билатералног скрининга за свих 35 пре-говарачких поглавља.

За царинску службу Србије свакако је најважније Преговарачко поглавље 29 – Ца-ринска унија. Међутим, представници царинске службе због надлежности које она има, активно учествују и у другим преговарачким поглављима, нпр:

33 Финансијске и буџетске одредбе7 Право интелектуалне својине24 Правда, слобода и безбедност16 Опорезивање35 Остала питања18 Статистика23 Правосуђе и основна права

Обавеза потпуног усклађивања националних прописа Србије са прописима ЕУ, као и њихова примена, настала је и регулисана је много пре 2014. године, те се самим тим и хармонизација и примена законодавства спроводила постепено и већ данас су прописи у области царине у Србији у великој мери усклађени са прописима ЕУ (нпр. на годишњем нивоу се врши усклађивање номенклатуре Царинске тарифе Србије са Комбинованом номенклатуром ЕУ, у Србији се примењују све одлуке о сврставању робе које се објављују у службеном листу ЕУ, систем расподеле квота у Србији је иден-тичан важећем систему у ЕУ тзв. FIRST COME ­ FIRST SERVED, PRO RATA метод и томе слично). Ова обавеза Србије прописана је чланом 72. Споразума о стабилизацији и придруживању, којим су, између осталог законски уређена конкретна питања економ-ско трговинских односа Србије и ЕУ. Споразум је ступио на снагу у септембру 2013. го-дине. Међутим, најзначајнији економско трговински делови Споразума, тзв. Прелазни трговински споразум између Србије и ЕУ примењивали су се још од 2010. године (до ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, дакле до септембра 2013.године.)

Управа царина Србије је непосредно надлежна за примену протокола 3 и 6 наведе-ног Споразума којима су уређене области порекла робе и узајамне административне помоћи у царинским питањима.

Текст Споразума о стабилизацији и придруживању доступан је на сајту Управе царина: http://www.upravacarina.rs/ →Информације→Међународниспоразуми→Европска

заједницаили директно на линку: http://www.upravacarina.rs/cyr/Međunarodni%20sporazumi/SporazumOstabilizacijiIpr

idruzivanju.pdf

15

СПОРАЗУМИУколико намеравате да послујете у Републици Србији, било би добро да знате да

је она потписница неколико споразума који вам могу олакшати пословање, јер ћете њиховом применом остварити одређене повластице приликом увоза или извоза.

Генералне информације о правилима о пореклу робе сходно споразумима о слободној трговини, могу се наћи на следећем линку: http://www.carina.rs/cyr/PoslovnaZajednica/PorekloRobe/Stranice/PorekloRobe.aspx

Споразуми о слободној трговини засновани на паневропским правилима о пореклу робе

У овом тренутку, по основу споразума који су доле наведени, постигнута је потпуна либерализација за индустријске производе, као и највећим делом за пољопривредне производе (осим у делу заштите за одређене пољопривредне производе у зависности од конкретног производа, који су наведени у анексима, што се односи и на увоз и на извоз у земље потписнице). 1. Споразуму о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових

држава чланица, са једне стране и Републике Србије, са друге стране („Сл.гласник РС­Међународни уговори“, бр. 83/2008) и Протоколу уз Споразум о стабилизацији и придруживању између Републике Србије, са једне стране и европских заједница и њихових држава чланица, са друге стране, којим се узима у обзир приступање Републике Хрватске Европској унији („Сл. Гласник РС – Међународни уговори“, број 12/2014);

http://www.carina.rs/cyr/Medjunarodni%20sporazumi/SporazumOstabilizacijiIpridruzivanju.pdf

2. Споразум о слободној трговини у Централној Европи ­ ЦЕФТА (Србија, Македонија, Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Молдавија, Косово (УНМИК по рез­олуцији УН 1244)

Споразум о измени и приступању Споразуму о слободној трговини у централној Европи – ЦЕФТА 2006 („Службени гласник РС – Међународни уговори“, бр. 88/2007);

Додатни протокол Споразума о измени и приступању Споразуму о слободној трго-вини у централној Европи („Сл. Гласник РС – Међународни уговори“, бр. 8/2011);

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/primena%20Sporazuma%20CEFTA%202006%20lat.pdf3. Споразум о слободној трговини потписан између Републике Србије и земаља ЕФТА (Ис-

ланд, Кнежевина Линхенштајн, Краљевина Норвешка, Швајцарска конфедерација) Споразум о слободној трговини између Р. Србије и држава ЕФТА („Службени глас-

ник РС – Међународни уговори“, бр. 6/2010); http://www.carina.rs/lat/Zakoni/PrimenaEFTA4.pdf4. Споразум о слободној трговини потписан са Турском Споразум о слободној трговини између Републике Србије и Републике Турске („Сл.

Гласник РС ­Међународни уговори“, бр. 105/2009); http://www.upravacarina.rs/lat/Medjunarodni%20sporazumi/turska%20latinica.pdf

16

Споразуми о слободној трговини са Руском Федерацијом, Белорусијом и Казахстаном

1. Споразум о слободној трговини потписан са Белорусијом Споразум о слободној трговини између Владе Републике Србије и Владе Републике

Белорусије о слободној трговини између Републике Србије и Републике Белорусије (“Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 105/2009);

Протокол између Владе Републике Србије и Владе Републике Белорусије о измени и допуни Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Белорусије о слободној трговини између Републике Србије и Републике Белорусије од 31. мар-та 2009. године (“Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 8/2011);

http://www.carina.rs/cyr/Medjunarodni%20sporazumi/SporazumSaRepublikomBelorusijom.pdf

2. Споразум о слободној трговини потписан са Руском Федерацијом Споразум између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске

Федерације о слободној трговини између Савезне Републике Југославије и Руске Федерације („Сл. лист СРЈ – Међународни уговори“, бр. 1/2001);

Протокол између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о изузецима из режима слободне трговине и правилима о одређивању земље порекла робе уз Споразум између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске Федерације о слободној трговини између Савезне Републике Југославије и Руске Федерације од 28. августа 2000. године (“Сл. Гласник РС – Међународни уговори, бр. 8/2011);

http://www.carina.rs/lat/Zakoni/SporazumRusija.pdf)3. Споразум о слободној трговини потписан са Републиком Казахстан Споразум о слободној трговини између Владе Републике Србије и Владе Републике

Казахстан (“Сл. Гласник РС – Међународни уговори“, бр. 11/2010); Регионална конвенција о пан­евро­медитеранским преференцијалним правилима

о пореклу (“Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 7/2013); http://www.carina.rs/cyr/Medjunarodni%20sporazumi/Kazahstan.pdf

Да бисте користили предности свих наведених споразума, неопходно је, у завис-ности од споразума, да испуните неколико услова, првенствено оних који се односе на утврђивање порекла робе.

17

ОПШТИ УСЛОВИ СВИХ СПОРАЗУМА О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ

Постојање споразума са истим правилима о пореклу (због могућности кумулације порекла)

Да производ испуњава услове прописане споразумима, односно њиховим протоколима о пореклу робе

ПОРЕКЛО РОБЕПорекло робе, као услов примене царинских преференцијала, је од велике важ-

ности за увоз/извоз робе у и из Републике Србије. Оно вам може обезбедити одређене повластице, које доводе до умањења или чак и потпуног ослобођења од плаћања увоз-них дажбина. Због тога порекло робе при стављању робе у слободан промет заузима посебно место у спољнотрговинском промету.

КРИТЕРИЈУМИ ЗА СТИЦАЊЕ СТАТУСА РОБЕ СА ПОРЕКЛОМСпоразуми о слободној трговини засновани

на паневропским правилима о пореклу робе

1. Потпуно добијени производи (пољопривредни, минерални...)2. Довољно обрађени или прерађени сходно листи обраде или прераде3. Кумулацијом порекла робе (коришћење материјала са преференцијалним поре-

клом ЕУ, ЦЕФТА, ЕФТА, Турска)4. Комбинацијом напред наведених услова

18

Неопходни докази о пореклу робе

ЕУР1 ( ЕУ, ЕФТА, ЦЕФТА 2006, Турска) рок трајања 4 месеца или

Изјава извозника о пореклу на фактури или неком другом комерцијалном документу

(завредностробедо6000евра)или

Изјава овлашћеног извозника на фактури или неком другом комерцијалном документу

(безлимитанавредностробе)

Директан транспорт робе уколико постоје промене услова таранспорта у трећој земљи

Подразумева да се роба директно транспортује из земље у којој је порекло робе стечено у земљу у којој ужива преференцијал. Постоји могућност да роба буде при-времено смештена под царински надзор у трећој земљи (која није потписница спора-зума), али тада са њом не може ништа да се ради, сем што може бити утоварена или истоварена.

Забрана повраћаја или ослобођења од царине ­ drаw back

Важи за све споразуме, осим за Белорусију, Казахстан и Руску Федерацију. Појам „повраћаја“ односи се на одустајање од права на ослобођење или на повраћај даж-бина за материјале без порекла који су коришћени у изради финалног производа за који се издаје доказ о пореклу. Овај институт је обично везан за поступке активног оплемењивања.

Начин на који се издаје Уверење о пореклу робе ЕУР.1 или изјава о пореклу робе

Уверење о пореклу робе ЕУР.1 (које ће вам бити потребно уколико говоримо о споразумима ССП, ЕФТА, ЦЕФТА, ТР) издаје се само на писани захтев извозника или његовог овлашћеног заступника. Извозник или његов овлашћени заступник уз захтев прилаже и документа, којима се доказује да производи који се извозе испуњавају усло-ве за издавање уверења о кретању ЕУР.1.

19

Приликом попуњавања образцатребало би да обратите пажњу на следеће:

1. Образац мора одговарати узорку2. Мора бити испуњен потпуно и читко3. Нису дозвољена брисања и прецртавања4. Измене су дозвољене, потврђене печатом5. Мања одступања података из пратеће документације и доказа о пореклу као и

грешке у куцању (формалне грешке) немају последице6. Накнадно издато уверење мора имати назнаку на енглеском језику ‘’ISSUED

RETROSPECTIVELY’’7. Дупликат мора имати назнаку ‘’DUPLICATE’’ и мора носити датум издавања ориги-

налног уверења и важи од тог датума8. Испуњеност услова директног транспорта односно директне испоруке 9. Изјава на фактури према паневропским правилима важи за робу вредности до 6000

евра10. Изјава о пореклу мора у потпуности одговарати по форми и језику како је то про-

писано у прилогу споразума о слободној трговини11. Уколико царински орган одбије да прихавти уверење из техничких разлога означа-

ва се са ‘’DOCUMENT NOT ACCEPTED’’, уз уписивање разлога за одбијање, при чему се оригинал враћа, како би се омогућило прибављање накнадно издатог уверења.

20

Недовољно обрађеним производима којима се не мења порекло робе, сматраће се:

а) поступци за очување робе у добром стању за време превоза и складиштења; б) растављање и састављање пошиљки;в) прање, чишћење, уклањање прашине, корозије, уља, боје или других материја за

прекривање;г) пеглање или пресовање текстила;д) једноставни поступци бојења и полирања;ђ) комишање, бељење, делимично или у целини, полирање и глазирање жита и пи-

ринча;е) поступци бојења шећера или обликовања шећерних коцки;ж) гуљење, уклањање коштица и љуштење воћа, орашчића и поврћа;з) брушење, једноставно дробљење или једноставно резање; и) пребирање, просејавање, сортирање, разврставање, градирање и спаривање

(укључујући и састављање гарнитуре производа);ј) једноставно паковање у тегле, конзерве, чутуре, кесице, сандуке, кутије, учврш­

ћивање на картоне или плоче, као и сви остали једноставни поступци паковања;к) додавање ознака, налепница, натписа и других сличних знакова за разликовање

производа и њихове амбалаже;л) једноставно мешање производа, били они различити или не; мешање шећера са

било којим другим материјалом;љ) једноставно склапање делова како би се произвео целовит производ, или ра­

стављање производа на делове;м) комбинација два или више поступака наведених у тачкама од а) до љ);н) клање животиња.

Када се утврђује да ли је обрада или прерада извршена на производу недовољна у смислу става 1, сви поступци обављени на производу у земљи потписници споразума узеће се у обзир заједно.

Потпуно добијеним производима у земљи потписници споразума или Републици Србији сматрају се:

(а) минерални производи извађени из земље или морског дна;(б) тамо убрани или пожњевени биљни производи;(в) тамо окоћене и узгојене живе животиње;(г) производи добијени од тамо узгојених живих животиња;(д) производи тамо добијени ловом или риболовом;ђ) производи морског риболова и други производи који су извађени из мора ван

територијалних вода Заједнице или Србије, њеним пловилима;(е) производи израђени на њеним бродовима фабрикама искључиво од производа из

става (ђ);(ж) тамо прикупљени употребљавани предмети, намењени само за рециклирање си-

ровина, укључујући употребљаване аутомобилске гуме које се могу користити само за протектирање или као отпад;

21

(з) отпад и отпадне материје од производних активности спроведених тамо;(и) производи извађени с морског дна или подземља ван њених територијалних вода,

под условом да она има искључива права на обраду тог дна или подземља;(ј) роба тамо произведена искључиво од производа наведених у ставовима (а) до (и).

2. Појмови „њена пловила” и „њени бродови фабрике” у ставу 1. тачке (ђ) и (е) примењују се само на пловила и бродове фабрике:

(а) који су регистровани или се воде у држави чланици Заједнице или у Србији;(б) који плове под заставом земље чланице Заједнице или Србије;(в) који су најмање 50% у власништву држављана државе чланице Заједнице или

Србије, или фирме са седиштем у једној од тих држава, у којој су директор или директори, председник пословодног или надзорног одбора те већина чланова тих одбора држављани државе чланице Заједнице или Србије, те у којима, додатно, у случају партнерства или друштава с ограниченом одговорношћу, најмање поло-вина капитала припада тим државама или јавним телима или држављанима тих држава;

(г) на којима су командант и официри држављани државе чланице Заједнице или Србије; и

(д) на којима су најмање 75% посаде држављани државе чланице Заједнице или Србије.

Кумулација порекла за споразуме са ЕФТА (билатерална у овом тренутку), ЦЕФТА 2006, Турска, ССП (дијагонална)

а) билатерална кумулација – производи са пореклом из неке уговорне државе шаљу се у неку другу уговорну државу ради даље обраде, тј. израде готовог производа, а нов производ се поново шаље у прву земљу. Уколико обрада или прерада у земљи израде готовог производа превазилази минимални третман, роба стиче порекло из те земље, иако нису испуњени критеријуми из листе обраде или прераде.

б) дијагонална кумулација порекла ­ на почетку поступка користи се сировина са пореклом, а у поступку учествују најмање три уговорне стране. У одређеним случајевима, као земља порекла важи земља последње битне обраде или прераде, а у неким случајевима земља у којој је постигнута највећа додата вредност.

Кумулација порекла за материјале са пореклом Руске Федерације, Казахстана и Белорусије (Царинска Унија) по Споразуму о слободној трговини Србије са овим

земљама није могућа

22

Споразуми о слободној трговини са Руском Федерацијом, Белорусијом и Казахстаном

Неопходни доказ о пореклу робе:

• Form CT­2 (Русија , Белорусија, Казахстан) рок трајања 12 месеци (обавезно попуњен у складу са одредбама Споразума)

Ове сертификате у Републици Србији издаје и врши накнадне контроле Управа ца-рина Србије, у оквиру Царинске уније издавање је у надлежности Регионалних при-вредних комора.

У контексту правила о пореклу (разликују се од паневропских правила о пореклу), за извоз или увоз конкретних производа треба обратити пажњу између осталог на следеће:• Споразумима је прописана листа изузећа производа на које се неће примењивати

преференцијални третман при увозу или извозу на територије потписнице споразу-ма: за Руску Федерацију и Казахстан (Прилог 1 и 2 Споразума), за Белорусију (При-лог А и Б Споразума). У случају да је предметна роба у листи, нема примене спора-зума, примењују се прописане царинске стопе.

Стога извозник или увозник обавезно прво мора да сагледа ову чињеницу, и утврди да ли су производи наведени у поменутој листи изузећа. За све остале производе који нису поменути у наведеним листама, предвиђена је царинска стопа 0% уколико је из-дат доказ о пореклу робе;• Прилогом 3 Споразума (Руска Федерација, Казахстан) односно Прилогом Б

(Белорусија) Споразума прописана су правила о пореклу која морају да се испуне да би био издат доказ о пореклу.

Правила се своде на следеће производе:• Потпуно добијене производе (пољопривредни производи, минерални...)• Довољно обрађене или прерађене производе (опште дозвољени услов учешћа

репроматеријала без порекла до 50% вредности готовог производа) искључиво на територијама земаља потписница.

• Производе добијене кумулацијом са репроматеријалима српског, руског, казахстан-ског или белоруског порекла (материјали из било које друге земље су материјали без порекла); ­ За готове производе такође се морају сагледати и услови везани за поступке

недовољне обраде (прераде) који су прописани чланом 6. Поступци производње готових производа морају бити изнад оних који су наведени поменутим чла-ном;

• Сходно члану 7. тачка 3. за утврђивање земље порекла робе узима се у обзир само она амбалажа у којој се роба продаје у малопродаји;

• Роба се мора директно транспортовати у земље потписнице. Уколико је неопходно променити услове транспорта (претовар на друго превозно средство, складиштење итд.) онда од стране надлежног царинског органа земље где је настала промена треба захтевати потврду о условима промене транспорта (члан 8. Споразума);

• Плаћање робе се мора обавити на основу уговора између купца (резидент Руске Федерације) и продавца (резидент Републике Србије), без посредника;

*на паритету Франко фабрика

23

НЦТС ИСКОРАК КА СТАНДАРДИМА ЕУНови компјутеризовани транзитни поступак (НЦТС) је први електронски, бес-

папирни царински поступак у Републици Србији, чије је увођење обавеза и услов за приступање Србије пуноправном чланству у ЕУ.

Примена Новог компјутеризованог система на националном нивоу успешно је по-чела у поноћ 25. јануара 2015. године и до краја јуна на нов начин обрађено је 500.000 царинских декларација односно између 2 и 4 хиљаде дневно.

Пројекат увођења НЦТС финансирала је ЕУ са 2,2 милиона евра из претпри-ступних фондова, што је део пакета европске помоћи Влади Србије намењеног за модернизацију државне администрације и јачање административних и оперативних капацитета царинске службе.

Током реализације пројекта који је трајао 27 месеци, ангажовани експерти су преносећи своја искуства помогли царинској служби да се припреми за пуну приме-ну Новог компјутеризованог транзитног система што ће Србији помоћи у припреми за чланство у европској царинској заједници.

Употребом овог транзитног поступка створени су услови унапређења позиције Републике Србије као транзитне земље, јер је тај систем омогућио подношење елек-тронских декларација за транзит робе и комплетно електронско вођење и управљање транзитним царинским пословима у друмском саобраћају. Папирна декларација је замењена електронском, на ефикасан и сигуран начин.

24

То значи да се сада у редовном поступку, у транзиту, мора користити електронска декларација уместо папирне документације. С обзиром да је у питању велика нови-на, царински службеници су непрестано у приправности да уколико из неког разлога систем електронске размене података буде недоступан, поступак спроведу у старом систему (ИСЦС), међутим чак 93% транзита обавља се без сметњи електронским путем.

Поучена искуством суседних земаља које су и саме морале да почну да примењују Нови компјутеризовани систем као предуслов за прикључење ЕУ, Управа царина Србије је предузела све мере предострожности како би спречила евентуалне застоје на гра-ници.

У овом тренутку, напорима Управе царина све царинске испоставе, као и шпедитер-ске компаније, укључене су у систем НЦТС.

Треба нагласити да је помоћу тог система до краја јуна 2015. године кроз Републику Србију транзитирало пола милиона превозних средстава (камоина, бродова, возова).

Нови безпапирни систем учинио је транзит ефикаснијим, смањио застоје и омогућио српској привреди да постане конкурентнија на глобалном тржишту. Захваљујући овом систему смањени су транспортни трошкови, а неопходне банкарске гаранције значајно су ниже.

Наша реална очекивања су да се успешном имплементацијом НЦТС повећа конку-рентност Коридора 10 у односу на остале коридоре у региону, а самим тим оствари и већи профит од транзита као важне привредне делатности.

Управа царина је током четири месеца пилот фазе пројекта понудила сваку врсту подршке привреди за коришћење НЦТС: едукацију за шпедиције и транспортере, бес-платну апликацију за мала и средња предузећа, као и тзв. ’’Help desk’’ сервис који је могуће контактирати за сва питања у вези са применом новог система.

У жељи да сви корисници имају истоветне услове царинског пословања, Управа царина је почетком новембра прошле године објавила на свом саjту бесплатну wеб апликацију за приступ Новом компјутеризованом транзитном систему која је намењена пре свега малим и средњим предузећима, односно онима који због недостатка сред-става нису могли самостално да је набаве на тржишту.

У складу са последњим договором између Европске комисије и Управе царина, план је да се Република Србија 01.02.2016. године прикључи заједничком транзитном поступку ЕУ.