PUTEVI CNS-a

PUTEVI CNS-aTractus- skup vlakana istog ili slinog porekla, grupisanih u toku svog puta u snopove, koji zatim zajedno prolaze kroz odreene delove CNS-a i zavravaju se u tano lokalizovanim centrima i imaju istu funkciju.Fasciculus-skup aksona koji polazi iz veeg broja centara i povezuje razliite delove CNS-a, pripadaju razliitim funkcionalnim sistemima i zato obavljaju sloene aktivnosti.Lemniscus-skup aksona neurona II nekih ushodnih puteva koji pripadaju istom funkcionalnom sistemu.Semidecussatio-Delimino ukrtanje puta (chiasma opticum)Decussatio-potpuno ukrtanje puta

Senzitivni putevi-prenose nadraaje koje na organizam deluju iz spoljanje sredine, kao i one iz samog organizma u CNS

Imaju najmanje tri neurona:I neuron nalazi se u senzitivnim ganglionima spinalnih ivaca i u senzitivnim ganglionima kimene modine.II neuron nalazi se u senzitivnim jedrima kimene modine ili u senzitivnim centrima u kimenoj modini ili produenoj modini.III neuron senzitivna jedra talamusa.

Motorni putevi prenose nadraaj preko dva ili vie neurona

I neuron kora velikog mozgaII neuron motorna jedra kranijalnih ivaca Prednji stubovi sive mase kimene modine

U odnosu na pravac pruanja nervna vlakna i putevi se dele na projekcione, komisuralne i asocijacione

Projekcioni putevi ulaze u korteks ili izlaze iz njega naputaju mozak. Komisuralni putevi povezuju razliita podruja leve i desne hemisfere. Asocijacioni putevi spajaju sive mase razliite regije iste hemisfere.

FASCICULUS LONGITUDINALIS MEDIALIS (FLM):

Definicija : Fasciculus Longitudinalis Medialis (FLM) predstavlja najvei asocijacioni put modanog stabla.-Sadri vlakna iz vie funkcionalnih sistema. Objedinjuje funkciju mnogih jedara modanog stabla pruajuci se od rostralnog dela mezencefalona do kimene modine.

Projekcija puta : Mesencefalon ventralno od periakveduktne sive mase Medula Oblongata sredinji deo tegmentuma Medula Spinalis prednji snop kimene modine (funiculus anterior) Zavrava se u motornim jedrima vratnog dela kimene modine.

FLM se sastoji iz tri dela : I Vestibularni deo: Nc. Vestibularis medialis Nc. Vestibularis lateralis Nc. Vestibularis inferior Vlakna ovih jedara odlaze u nc. Intersticialis Cajal i nc. Darkschewitsch iste i suprotne strane.Deo vlakana iz vestibularnih jedara se ukrta i odlazi preko FLM-a u jedra n. abducensa i motorne stubove vratnog dela kimene modine.

II deo ine vlakna iz relejnih jedara mezencefalona ( nc. Intersticialis Cajal ; nc. Darkschewitsch)-Njihova vlakna obrazuju fasciculus interstitiospinalis.Odlaze u kaudalni deo modanog stabla u motorna jedra V, VII, X I XII modanog zivca i u prednje stubove kimene modine.

III deo vlakana FLM-a medjusobno povezuju motorna jedra modanih ivaca I to jedra VI I III; VII I III; III, V I VII sa nucleus ambiguus-om I jedrom XII modanog ivca. koordinirano funkcionisanje pojedinih miica glave I vrata.

FUNKCIJA : Koordinirani pokreti oiju i glave u vezi sa vestibularnim nadraajima, a obezbeuje i orijentaciju u prostoru.

Cerebellum:

Asocijacioni putevi (fibrae propriae)Komisuralni puteviProjekcioni putevi ( aferentni I eferentni)

Aferentni putevi malog mozga : Polaze kroz sva tri kraka malog mozga tractus spinocerebellaris posterior, tractus spinocerebellaris anterior, tractus cuneocerebellaris, tractus olivocerebelaris, fibrae arcuatae externae anteriores, striae medulares, tractus vestibulocerebellaris, tractus reticulocerebellaris, tractus nucleocerebellaris, tractus pontocerebellaris, tractus tectocerebellaris

Eferentni putevi malog mozga : Tractus cerebellorubralis, Tractus cerebellothalamicus,Tractus fastigiobulbaris, Tractus cerebellospinalis

TRACTUS SPINOCEREBELLARIS POSTERIOR ( FLECHSIG)

Definicija: Tractus spinocerebellaris posterior (Flechsig) je put koji prenosi nesvesni duboki (proprioceptivni) i delom povrni (eksteroceptivni) senzibilitet iz donje polovine trupa i donjih ekstremiteta.

Neuron I : Spinalni ganglion (pseudounipolarni neuron) Periferni produetak polazi sa miinih vretena, tetiva, zglobnih aura (proprioceptivni senz.) I iz koe odgovarajuih delova tela (eksteroceptivni senzibilitet).

Neuron II : nc. Thoracicus posterior Clarck Tractus spinocerebellaris posterior (kroz funiculus posterolateralis k.m.) Spoljanji deo tegmentuma produene modine pedunculus cerebellaris inf. iste strane. zavrava se u kori malog mozga (celim putem je neukrten)

Neuron III : Umetnuti neuroni od kore malog mozga dovode impulse do ventrolateralne grupe jedara talamusa a odatle usmeravaju u senzitivnu oblast kore velikog mozga.

TRACTUS SPINOCEREBELLARIS ANTERIOR (Gowers)

Definicija: Tractus spinocerebellaris anterior (Gowers) je put koji sprovodi nesvesni, duboki (proprioceptivni) senzibilitet iz donjih ekstremiteta i trupa

Neuron I : Spinalni ganglion kimenih ivaca Periferni produeci polaze sa tetiva miia, zglobnih aura I kostiju trupa i donjih ekstremiteta

Neuron II : Siva masa zadnjih rogova kimene modine (lamine V-VII) I delom u lamini VIII. tractus spinocerebellaris anterior (Gowers) decussatio funiculus anterolateralis lateralni do tegmentuma produzene mozdine ponsa decussatio pedunculus cerebellaris superior kora cerebeluma

Neuron III : Umetnuti neuroni od kore malog mozga dovode impulse do ventrolateralne grupe jedara talamusa a odatle usmeravaju u senzitivnu oblast kore velikog mozga.

TRACTUS CUNEOCEREBELLARIS

Definicija: Tractus cuneocerebellaris prenosi nesvesni, duboki (proprioceptivni) I eksteroceptivni senzibilitet iz gornje polovine trupa I gornjih ekstremiteta.

Neuron I : Spinalni ganglion odgovarajuih kimenih ivaca.Periferni produeci prolaze iz receptora u miinim vretenima, tetivama, zglobnim aurama,kao I koe gornje polovine trupa I gornjih ekstremiteta.Centralni produeci idu kao lateralna vlakna fasciculusa cuneatusa.

Neuron II : nc. Cuneatus accessoriusTractus cuneocerebellaris (koji se priruuje Flechsig-ovom putu)zavrava se u tano odreenom delu kore cerebeluma.

Neuron III : Umetnuti neuroni od kore malog mozga dovode impulse do ventrolateralne grupe jedara talamusa a odatle usmeravaju u senzitivnu oblast kore velikog mozga.

Diencephalon

Asocijacioni puteviKomisuralni putevi (commissural habenularum; commissural posterior)Projekcioni putevi (aferentni I eferentni)

Aferentni putevi diencephalona : lemniscus medialis, tractus spinothalamicus, lemniscus lateralis, tractus trigeminothalamicusEferentni putevi diencephalona:pedunculi thalami, fasciculus longitudinalis dorsalis (Schutz)

PEDUNCULI THALAMIDefinicija: Vlakna koja povezuju sive mase talamusa sa korom velikog mozga formiraju talamicnu radijaciju (radiatio thalamica).

Radiatio Thalamica grupisana je u snopove bele mase : pedunculus thalami superior, anterior, inferior et posterior.Pedunkuli povezuju thalamus sa frontalnom, frontoparijetalnom, temporalnom I okcipitalnom korom.Pedunculus thalami anterior: Vlakna koja povezuju prednju grupu jedara I nc. Medialis dorsalis sa prefrontalnom korom.Prolazi kroz prednji krak capsule internae.Pedunculus thalami superior: vlakna koja povezuju ventralnu grupu jedara talamusa sa frontoparijetalnom korom.Prolazi kroz zadnji krak capsule internae.Pedunculus thalami inferior: U sklopu ovog pedunculusa ide akustika radijacija I povezuje primarne akustike centre sa auditivnim korteksom.Prolazi kroz sublentiformni deo capsule internae.Pedunculus thalami posterior: Sadri vlakna optike radijacije povezujui primarne optike centre I vizuelni korteks.Prolazi kroz retrolentiformni deo capsule internae

FASCICULUS LONGITUDINALIS DORSALIS (SCHUTZ)

Definicija: Fasciculus longitudinalis dorsalis (Schutz) predstavlja jedan od najvanijih projekcionih puteva diencephalona.

nc. Paraventricularis hypothalami ; periventrikularno hipotalamiko podruje

zavrava se u parasimpatikim jedrima kranijalnih ivaca smetenih u modanom stablu (III,VII,IX,X) najvei broj vlakana se zavrava u nc. dorsalis nervi vagi.

Funkcija: Ukljuuje diencefalon u kontrolu vanih vegetativnih funkcija.

TELENCEPHALON

Asocijacioni putevi ( fibre arcuatae, fasciculus longitudinalis superior, fasciculus longitudinalis inferior, fasciculus uncinatus, fasciculus arcuatus, fasciculus cingulum)Komisuralni putevi (corpus callosum, commissura anterior, commissural fornicis)Projekcioni putevi ( aferentni I eferentni) funkcionalno (motorni, senzitivni, senzorijelni)

Motorni putevi: Direktni motorni putevi povezuju koru velikog mozga sa prednjim rogovima kimene modine ili motornim jedrima modanih ivaca) tractus corticospinalis ; tractus corticonuclearisImaju dva neurona I neuron u kori velikog mozga II neuron u jedrima ili prednjim rogovima k.m.

Indirektni motorni putevi imaju veci broj interneurona u kojima se prekidaju (pons, cerebellum, mesencephalon, diencephalon) pre zavretka u kimenoj modini.

PIRAMIDALNI PUT (TRACTUS CORTICOSPINALIS S. PYRAMIDALIS)

Definicija: Piramidalni put (tractus corticospinalis s. pyramidalis) je najvei direktni motorni put, koji povezuje primarno motorno polje u kori velikog mozga sa motornim neuronima u prednjim rogovima kimene modine.Sadri oko milion vlakana.

Projekcija : 60% vlakana polazi iz primarnog motornog polja (gyrus precentralis, Premotorno polje (area 6 Brodmann) i prednje 2/3 lobus paracentralis-a (area 4 Brodmann-u) Corona radiata Zadnji krak capsule internae (iza tr. Corticonuclearis-a) bazalni deo truncus cerebri mezencephalon kroz crus cerebri pons razdvaja se tractus, formiraju se fasciculi longitudinalis izmedju ncc.pontis pyramis medulla oblongatadecussatio pyramidum medulla spinalisdeo vlakana prelazi u funiculus posterolateralis (tr. corticospin. Lat.) neukrtena vlakna prelaze u fun. anterior (tr. Corticospin. anterior)

Funkcija: Piramidalni put regulie voljne pokrete delovanjem na spinalne motorne centre.

KORTIKONUKLEARNI PUT (TRACTUS CORTICONUCLEARIS)Definicija: Kortikonuklearni put (tractus corticonuclearis) je direktni motorni put, koji povezuje primarno motorno polje u kori velikog mozga sa motornim jedrima.

Projekcija: Polazi iz donje treine gyrus precentralisa (area 4 - Brodmann) Premotorno polje (area 6 Brodmann) Frontalno ono polje (area 8 Brodmann)prolazi kroz frontalni deo bele mase velikog mozga (corona radiate)genu capsulae internae ventralni deo modanog stabla do mezencephalona, Mezencephalon: izmeu tr. Corticospinalis-a I tr. Frontopontinus-aPons: odvaja se od kortikospinalnog puta, Rotira dorzalno prema tegmentumuzavrava se preko interneurona u motornim jedrima modanih ivaca.

Obostrano se vlakna zavravaju u motornim jedrima kranijalnih ivaca (samo za donji deo motornog jedra facialisa I motornog jedra hipoglosusa prelaze u celini na suprotnu stranu).

Funkcija: Omoguava kortikalnu kontrolu motornih jedara kranijalnih ivaca.

TRACTUS TEGMENTALIS CENTRALIS

Definicija: Tractus tegmentalis centralis je eferentni put ekstrapiramidalnog motornog sistema koji polazi od subkortikalnih sivih masa (striatum, pallidum).

PROJEKCIJA: Telencefalon Subkortikalne sive mase (striatum, pallidum). Mesencephalon Dorzolateralno od ukrtanja gornjih noica malog mozga. Pons i Medula oblongata intermedijarni deo tegmentuma do donjeg olivarnog jedra. Medula Spinalis Manji deo puta dopire do kimene modine.

Tractus tegmentalis centralis se sastoji iz tri dela :I Palidoolivarni iz striatuma I palliduma nc. Ruber nc. Olivaris inferiorII Rubroolivarni nc. Ruber(parvocellularis) tractus rubroolivaris nc. Olivaris inferiorIII Retikuloolivarni- vlakna koja se pridruuju putu iz retikularnih jedara diencephalona, mesencephalona, ponsa I produene modine. FUNKCIJA: Odravanje miinog tonusa, regulacija poloaja tela u miru i kretanju i izvoenje nesvesnih pokreta.

Senzitivni putevi

Aferentni imaju najmanje tri neurona. Prenose povrni I duboki senzibilitet (svesni I nesvesni).

Senzitivni i/ili senzorijelni impulsi provociraju kao odgovor motornu akciju (pokret). Ti pokreti su svesni, voljni, i/ili nesvesni (refleksni).

SPINOTALAMIKI PUT (TRACTUS SPINOTHALAMICUS-EDINGER)

Definicija: Spinotalamiki put (tractus spinothalamicus-Edinger) je put koji provodi svesni, povrni, protopatiki senzibilitet trupa I udova.Neuron I : Spinalni ganglion Periferni produeci polaze iz receptora za bol, temperaturu, grubi dodir I pritisak, smetenih u koi trupa I udova. Centralni produeci lamina I-V zadnjeg roga kimene modine

Neuron II: Neuroni lamina I-V zadnjeg roga kimene modine tractus spinothalamicus (aksoni neurona II za bol i temperaturu prelaze na suprotnu stranu (commissurae anterior) Aksoni neurona II za grub dodir I pritisak idu u sastavu tractus spinothalamicus anterior kroz funiculus anterior

Neuron III: Senzitivna jedra talamusa nc. Ventralis posterolateralis ncc. Posteriores thalami, ncc. Intralaminares pedunculus thalami sup. primarno somatosenzorno polje (gyrus postcentralis) i zadnja treina lobulus paracentralis-a (area 3,1,2)

LEMNISCUS MEDIALIS:Definicija: Sistem medijalnog lemniskusa obuhvata puteve koji sprovode svesni povrni (epikritiki) i svesni duboki senzibilitet trupa i udova, kao i opti senzibilitet glave.Neuron I: Spinalni senzitivni ganglioniPeriferni produeci polaze iz receptora u koi (preko kojih prenosi fin dodir), zglobnim aurama, tetivama miia I kostima.Centralni produeci ulaskom u kimenu modinu daju ushodnu i nishodnu granu:Nishodne grane kratke, zavravaju se na interneuronima I motornim neuronima niih segmenata (Schultzer-ova zapeta).Ushodne grane fasciculus gracilis (Goll) sakralni I lumbalni seg. uz samu sred. linijuFasciculus cuneatus (Burdachi)-krai ; torakalni i cervikalni segmenti ; upolje od predhodnog,.Neuron II: Nc. Gracilis I Nc. Cuneatus aksoni im grade fibrae arcuatae internaedecussatio lemnisci medialisU produenoj modini i ponsu medijalnom lemniskusu se pridruuju aksoni neurona II puta za opti (povrni, duboki, gustativni) senzibilitet glave I vrata.

Neuron I puta za opti senzibilitet glave I vrata: Lei u senzitivnim ganglionima V, VII, IX i X modanog ivca.Periferni produeci prenose nadraaje iz koe I dubokih tkiva glave i vrata do senzitivnih gangliona V, VII, IX i X modanog ivca.Centralni produeci trigeminalnog gangliona radix sensoria N.trigemini VII, IX i X tractus spinalis n. trigemini

Neuron II puta za opti senzibilitet glave I vrata: Nc. Principalis n. trigemini ; nc spinalis n. trigeminiaksoni neurona II formiraju dva puta koji se pridruuju lemniscusu medialisutractus trigeminothalamicus anteriortractus trigeminothalamicus posterior (lemniscus trigeminalis)

Neuron III: Nc. Ventralis posterolateralis Nc. Posteromedialis Ncc. Posteriores

Pedunculus thalami superior crus posterior capsulae internae pars parietalis coronae radiatae primarno somatosenszorno polje (area 3,1,2 Brodmann).

Senzorijelni (ulni) putevi

OPTIKI PUTDefinicija: Optiki sistem prikuplja, transformie I stvara predstavu o pojavama koje su vezane za prisustvo I manifestacije svetlosne energije.

Optiki put ima etiri neurona od kojih tri lee u mrenjai a etvrti se nalazi u CNS-uNeuron I: Stratum neuroepitheliale s. stratum granulosum externum Periferni produeci jesu fotoreceptori epii (coni) I tapii (bacili) Centralni produeci ulaze u spoljanji mreasti sloj retine u kome se spajaju sa perifernim produecima bipolarnih elija (stratum ganglionare retinae).Neuron II: Stratum ganglionare retinaeNeuron III: Ganglijske elije n. opticusa (stratum ganglionare n. optici) n.opticuschiasma opticumsemidecussatiotractus opticusdonja strana dienceph. obuhvata bono modane krake i deli se na unutranji I spoljanji koren

Neuron IV: nc. Corporis geniculati lateralis (sadri est slojeva) Aksoni neurona od III-VI sloja obrazuju tractus geniculocalcarinus (radiatio optica) sublentiformni deo capsulae internae primarno vidno polje (area striata)

AKUSTIKI PUT:Definicija: Akustiki sistem prima, regustruje I obrazuje energiju koju u vidu zvunih talasa oslobaaju razna tela u prirodi.Neuron I: Ganglion spirale (modiolus pua) Akson neurona I obrazuje n. cochlearis koji sa n. vestibularisom gradi n.vestibulocochlearis vlakna cochlearis-a poto uu u tegmentum modanog stabla zavravaju se u kohlearnim jedrima ispod lateralnog dela romboidne jame.

Neuron II: Tela nervnih elija koja se nalaze u dorzalnom I ventralnom kohlearnom jedru.stria cochlearis anterior, intermedia et posterior Dorzalna I intermedijerna strija formiraju lemniscus lateralis Ventralna daje vlakna za istostrani lemniskus I prelazi na suprotnu stranu. Daju vlakna za gornji olivarni kompleks. Ventralne akusticke strije sa obe strane se ukrtaju I grade corpus trapezoideum. Sve tri akustike strije I vlakna iz usputnih relejnih jedara posle prelaska na suprotnu stranu formiraju lemniscus lateralis koji se najveim delom zadrava u colliculus inferior mesencephali a manjim delom u corpus gen. mediale. Neuron III: nc. Corporis geniculati medialis radiatio acustica sublentiformni deo capsule interne gyri temporales transversi Herschi I planum temporale (area 41 I 42 Brodmann).

VESTIBULARNI PUT:Definicija: Prima I obrauje ulne senzacije vezane za kretanje I gravitaciju. Njegova funkcija objedinjuje neuralne sisteme odgovorne za odravanje statike I kinetike ravnotee tela u sve tri ravni.Neuron I: Ganglion vestibulare Scarpae Dendriti ovih elija polaze sa receptornih elija sadranih u polukrunim kanaliima (cristae ampularis), menici (macula utriculi) I vreici (maucla sacculi). Aksoni neurona I formiraju n. vestibularis sa n.cohchlearis n. vestibulocochlearisNeuron II: Vestibularna jedra Nc. Vestibularis superior, inferior, medialis, lateralis. Aksoni neurona II povezuju vestibularna jedra sa kimenom modinom, malim mozgom, retikularnom formacijom, jedrima okulomotornog ivca i talamusom. Kimena modina: nc. Vestibularis lateralis tractus vestibulospinalis motoneuroni Mali mozak : odlaze u korteks flokulusa i nodulusa a vraaju se u gornje, unutranje I donje vestibularno jedro putem Purkinjeovih elija. Neuronski krug za pokrete oiju poinje iz vestibularnog gangliona, preko vestibularnih jedara, zatim preko fasciculus longitudinalis medialis (FLM) do motornih jedara III, IV I VI modanog ivca, pa se ponovo vraa u vestibularna jedra takoe putem FLM.Neuron III: Nc. Ventralis posterolateralis Nc. Ventralis lateralis thalami Aksoni neurona III iz talamusa idu u korteks velikog mozga area vestibularis

GUSTATIVNI PUT:Definicija: Gustativni sistem je sastavljen iz receptorskih gustativnih pupoljaka i neurona koji primaju, prenose, analizuju I prepoznaju gustativne nadraaje.Neuron I: Gustativni neuroni koji lee u ganglionima VII, IX I X kranijalnog ivca. Periferni nastavci idu u sastavu VII, IX I X nerva preko gustativne drai koju je primio gustativni pupoljak. n. facialis prednje dve treine jezika peurkaste, listaste papilechorda timpani n. glossopharyngeus zadnja treina jezika opanenih papila n.vagus sluzokoa drela, grkljana i gornjeg dela jednjaka Centralni produeci neurona I iz sva tri gangliona zavravaju se u nc. SalivatoriusNeuron II: nc. Gustatorius (gustatorni deo nc. Salivatoriusa)Neuron III: nc. Ventralis posteromedialis thalami Aksoni neurona III zavravaju se u dva kortikalna podruja: I podruje deo postcentralnog gyrusa II podruje insularni korteks parijetalnog operkuluma

OLFAKTIVNI PUT

Definicija: Miris je najslabije prouena senzacija. To je delimino posledica injenice da je senzacija mirisa subjektivna pojava. Jo jedan problem je to to ova senzacija kod ljudi gotovo zakrljala u odnosu na nie ivotinje.Olfaktivni sistem oveka ini: Mirisni epitel (area olfactoria)Mirisno zadebljanje (bulbus olfactorius)Mirisna traka (tractus olfactorius)Nc. Olfactorius anterior, stria olfactoria lateralis i olfactorni cortex.

Neuron I: Bipolarne receptorne elije mirisnog epitela. Dendriti ovih elija primaju mirisne senzacije preko olfaktivne vezikule. Aksoni se grupiu u snopove I prolaze kroz lamina cribrosa ossis ethmoidalis bulbus olfactorius

Neuron II: Trouglaste mitralne I bunaste celije Tractus olfactorius (koji se deli na tri strije : lateralnu, medijalnu, intermedijernu)Za kortikalnu distribuciju olfaktivnog sistema najvanija je stria olfactoria lateralis jer sadri veinu aksona mitralnih elija koji ine neuron II.Prepiriformni korteks (paleokorteks koji prekriva bazalnu stranu frontalnog renja I prelazi na medijalnu stranu temporalnog renja)Periamigdaloidni korteks

Neuron III: Primarni olfaktorni korteks (prepiriformni I periamigdaloidni korteks)Entorinalna area, Orbitalni deo frontalnog asocijativnog korteksa