ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIKNovine Zdravstvenog centra Vaqevo

Broj 40 • Oktobar / Novembar 2010.

U ovombroju:U susret

angio-salistrana 3

Otvoren Centarza podršku

strana 7

Podrškamladima

strana 8

Usavr{avawau Americi

strane 10 i 11

Zadovoqni rezultatimaZdravstveni centar Vaqevo su

polovinom oktobra posetili predstav-

nici Svetske banke i Projekta ener-

getske efikasnosti u Srbiji

gospodin Chukkwudi H.Okafor, visoki savetnik zasocioloska istra`ivawa, go-

spodin Miroslav Frick, vo-

|a Projekta energetske efi-

kasnosti u Srbiji - kancela-

rija Svetske banke u Srbiji,

Aleksandar Durkovi}, di-

rektor Projekta i Gordana

Stojanovi}, savetnik za mo-

nitoring, evaluaciju i ko-

munikacije na projektu -

SEEA. Oni su sa upravom

Zdravstvenog centra raz-

govarali o rezultatima

sprovo|ewa Projekta

energetske efikasnosti, u

okviru koga je na staciona-

ru Hirur{kog bloka zame-

weno oko 500 starih i nefunkcional-

nih prozora, kao i radijatorski ventili,

{to je dovelo do zna~ajnih u{teda, ka-

ko energije tako i finansijskih sred-

stava, ve}eg komfora za pacijente i

zaposlene, ali i razvoja novih ideja.

Gospodin Chukkwudi H. Okafor je

prvi put u vaqevskoj Bolnici, koju je,

kako je rekao, odlu~io da obi|e jer mu

je predstavqena kao ustanova koju

treba i vredi videti.

- Ciq ove posete je da va{e rezulta-

te {irimo, da dobre stvari koje su ovde

ura|ene primenimo i na drugim mesti-

ma, kao primer do-

bre prakse. Svetska

banka nije komerci-

jalna, ve} razvojna,

tako da je osnovni

ciq da poka`emo da

su rezultati ovde

imali efekta na pro-

menu kvaliteta i da

su odr`ivi - kazao je

gospodin Okafor.

Gosti su obi{li

Hirur{ki blok i Slu-

`bu ortopedije, u

kojoj je u okviru

Projekta ra|eno i

anketirawe pacije-

nata i zaposlenih. U

zakqu~ku posete

gospodin Okafor je

izrazio veliko zadovoqstvo onim {to je

mogao videti i naglasio da mu je drago

{to je posetio jednu tako ure|enu i ~i-

stu bolnicu.

Chukkwudi H. Okafor u Zdravstvenom centru

Episkopska gramataZdravstveni centar Vaqevo dobio je arhipastirsku gramatu episkopa

vaqevskog gospodina Milutina, koju je u ime ustanove primio generalni direktor

prim. dr Ilija Tripkovi}.

"Za, na delu pokazanu, qubav prema svojoj Svetoj Pravoslavnoj Crkvi,

Bogom ~uvanoj Eparhiji vaqevskoj i otaxbini Srbiji, kao i za negovawe tradici-

ja i istorije srpskog naroda vaqevskog kraja. Blagosiqaju}i wihova dela molimo

se da ih Bogo~ovek Hristos za sve ono {to ~ine nagradi kako samo On to zna,

mo`e i ho}e", navodi se u tekstu.

Episkopska gramata uru~ena je 17. oktobra prilikom velike sve~anosti u

Novom Nasequ, gde je srpski patrijarh Irinej slu`io svetu arhijerejsku liturgiju u

hramu Svetog velikomu~enika Georgija, zadu`bini bra}e Vidoja i Vlajka Vuji}a,

povodom deset godina postojawa te crkve. Vladika Milutin odlikovao je patri-

jarha Irineja ordenom Svetog Nikolaja vaqevskog, a darovao mu je i ikonu sve-

tog Justina }elijskog. Patrijarh Irinej posetio je i hram Vaskrsewa gospodweg,

koji je posle Svetosavskog hrama u Beogradu najve}a pravoslavna bogomoqa na

Balkanu.

Lekarska slavaDoma}in lekarske sla-

ve “Sveti vra~i Kozma i

Damjan” ove godine bila

je Slu`ba ortopedije i tra-

umatologije. Rezawe

slavskog kola~a obavqe-

no je u Edukativnom cen-

tru u prisustvu predstav-

nika lokalne samouprave,

Kolubarskog okruga,

gradskih i republi~kih in-

stitucija, {kola, preduze-

}a, brojnih prijateqa i sa-

radnika, kolega i penzio-

nera koji su svoj radni

vek proveli u Zdravstve-

nom centru.

Protojerej stavrofor

Qubisav Axi} ~e-

stitao je slavu svi-

ma, kako je rekao,

koji su prisutni, ali

i onima koji su i tog

dana na svojim

radnim mestima i

rade ovaj neobi~an

i odgovoran posao i

preneo poruke epi-

skopa vaqevskog

gospodina Miluti-

na. Slavu je kolega-

ma ~etitao dr Pre-

drag @ivanovi} i

deo kola~a predao

Slu`bi pneumoftizi-

ologije.

2 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Usvojen deobni bilansUpravni odbor Zdravstvenog centra Vaqevo je na sastanku odr-

`anom 18. oktobra jednoglasno usvojio deobni bilans ZC Vaqevo u

procesu izdvajawa Op{te bolnice, Doma zdravqa Vaqevo, Doma

zdravqa Ose~ina, Doma zdravqa Qig i Doma zdravqa Mionica u

samostalne pravne subjekte.

Prema proceduri, odluke Upravnog odbora o usvajawu deobnog

bilansa ZC Vaqevo dostavqene su Ministarstvu zdravqa Republike

Srbije na ocenu i saglasnost, kao i statuti organizacionih delova ko-

ji se izdvajaju. Po dobijawu saglasnosti nastavqa se proces registra-

cije u skladu sa zakonom.

Zdravstveni centar Vaqevo }e zvani~no prestati da postoji upi-

som novih pravnih subjekata u sudski registar.

Odobreni projektiMe|u projektima sa kojima je konkurisala lokalna vlast u

Vaqevu i koje }e sufinasirati dr`ava, nalazi se i rekonstrukcija

Prijemno-urgentnog odeqewa vaqevske Bolnice i Doma zdra-

vqa, za {ta je iz dr`avne kase opredeqeno 17 miliona dinara. Za

zavr{etak radova na {koli u Br|anima bi}e izdvojeno 55 miliona

dinara, a za izgradwu novog obdani{ta u Gradcu 120 miliona di-

nara. Uslovima konkursa predvi|eno je da i lokalna samoupra-

va jednim delom finansira projekte, tako da }e za deo koji se

odnosi na zdravstvo grad izdvojiti 2,2 miliona dinara.

Dom zdravqa za svoj gradU narednom periodu domovi

zdravqa iz sastava Zdravstvenog

centra prelaze u nadle`nost

lokalnih samouprava. Kako na

to reaguju u na{em najve}em

domu zdravqa, koji pokriva

najvi{e stanovnika, {ta se mo`e

o~ekivati i kakvi su planovi, za

Zdravstevnik govori upravnik

Doma zdravqa Vaqevo, dr

Branko Kapetanovi}.

- Dom zdravqa je preuzet, ili,

bi}e preuzet sa stabilnim noga-

ma, sa na{om `eqom da taj nivo

podignemo za jo{ jedan stepen

vi{e, da omogu}imo boqi i flek-

sibilniji odnos sa pacijentima i

da svoje stru~ne potencijale

tako|e unapredimo. [ta se

mo`e o~ekivati od Doma

zdravqa sa wegovim odva-

jawem? Mo`da stabilnije finan-

sijsko poslovawe iz prostog

razloga {to }emo deo svojih

sredstava koji }e se slivati na na{

`iro ra~un mo}i mi sami da isko-

ristimo, pre svega sredstva med-

icine rada i participacije, sredst-

va od napla}ivawa pune cene

usluga onima koji nemaju

overene zdravstvene kwi`ice,

delom i od rada {kolskog

dipanzera, kao i od toga da

}emo neke stvari poku{ati da

pro{irimo, da poku{amo da

domet medicine rada bude boqi

i {iri, eventualno na druge

op{tine, da mo`da otvorimo

sportsku ambulantu i da ekono-

mi~nije poslujemo. To su na{i

prihodi sa jedne strane, a

nadamo se nekoj pomo}i grada

bar u oblasti infrastrukture,

investicionog odr`avawa i

nabavke opreme. Nadamo se da

}e sa kapitacionom formulom

sami lekari i sestre poslovati

funkcionalnije, ekonomi~nije,

jer }e se na taj na~in izboriti za

boqu stimulaciju {to se ti~e

li~nih dohodaka. Naravno,

ne}emo zaboraviti stru~no

usavr{avawe zaposlenih, to

}emo pokušati da realizujemo i

u onim slu`bama koje su do sada

mo`da bile u zape}ku, kao i u

onim slu`bama koje donose

profit. Pokrenu}emo i znatno

vi{e aktivnosti u vezi projekata,

projekata Ministarstva zdravqa,

kao {to je Dils projekat. Zna~i,

trudi}emo se da radimo kvalitet-

no, stru~no i da se uklopimo u

ekonomsku situaci-

ju koja ne}e biti

ru`i~asta, ali ako se

svi ti resursi ukqu~e

ne verujem da }e

biti nepovoqnija

nego ranije - sma-

tra dr Branko

Kapetanovi}.

- [to se ti~e

nekih funkcional-

nih pomerawa,

moja `eqa je

zaista da se vrati-

mo gradu, po{to

wemu i pri-

padamo i da se

a m b u l a n t e ,

naro~ito op{te

medicine, pomere

ka delovima grada

gde je naseqenost

dobra, a da na taj

na~in u Domu

zdravqa koji je ve} optere}en i

mali za vreme u kome se nalaz-

imo, stvorimo uslove da budu

mawe gu`ve, da ~ekaonice

budu dovoqno udobne i pros-

torno velike da se te gu`ve ne

ose}aju. Ima ve} pregovora sa

mesnom zajednicom Petog

Puka, voleo bih da imamo i

ambulantu pri domu za stare

koji se gradi u Gradcu, mo`da

i u Br|anima, vide}emo {ta

}emo mo}i da uradimo, ali ja

sam siguran da je to dobro

zato {to imamo primer ambu-

lante u Novom nasequ koja

veoma dobro radi i u kojoj su

zadovoqni i pacijenti i osobqe

- ka`e dr Kapetanovi}.

Dr Branko Kapetanovi}

Sve~ana dodelasertifikata

U organizaciji zajedni~kog projekta “Podr{ka Agenciji

za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije”, Ministarstva

zdravqa i Evropske unije, nedavno je u Beogradu odr`ana

sve~ana dodela sertifikata o završenoj obuci za spoqa{we

ocewiva~e u postupku akreditacije zdravstvenih ustanova.

Sertifikate je dobilo 92 lekara, medicinskih sestara, pravni-

ka i ekonomista. Me|u wima je i sedmoro eksternih oce-

wiva~a iz Zdravstvenog centra Vaqevo, prim. dr Ilija Trip-

kovi}, dr Branka Stamatovi}-Gaji}, prim. dr Radmila Mi-

hajlovi}, dr Danka @ivanovi}, vms Anka Vesi}, vms Gor-

dana Simi} i pravnik Biqana Luki}.

Obuka za spoqa{we ocewiva~e organizovana je od 30.

avgusta do 16. oktobra ove godine, tako da su svi su ospo-

sobqeni da obavqaju taj posao u skladu sa aktima Agenci-

je za akreditaciju zdravstvenih ustanova Srbije za predsto-

je}u akreditaciju. Obuku je organizovala Agencija za akre-

ditaciju u saradwi sa Medicinskim fakultetom Univerziteta

u Beogradu i [kolom javnog zdravqa uz podr{ku projekta.

O zna~aju samog procesa akreditacije zdravstvenih

ustanova prilikom sve~ane dodele sertifikata su govorili

prof. dr Tomica Milosavqevi}, ministar zdravqa i dr Sne`a-

na Mani}, direktorka Agencije za akreditaciju zdravstve-

nih ustanova Srbije. Nagla{eno je da }e akreditacija done-

ti dobro i zdravstvenim radnicima i pacijentima.

3ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

“Gradili{te-stop”, natpis je

koji upozorava, ali i najavqu-

je da }e u prizemqu Hirur-

{kog bloka uskoro biti otvo-

rena angio-sala. Radovi su na

samom zavr{etku, aparat je

instaliran, tako da se uskoro

ovde o~ekuju i prvi pacijenti.

Tim lekara, sestara i tehni~a-

ra je pro{ao intenzivnu obu-

ku. Sigurno im je bilo napor-

no, ali o tome niko nije govo-

rio, svi su razmi{qali samo o

tome koliko }e otvarawe an-

gio-sale u Vaqevu zna~iti gra-

|anima ~itavog regiona.

- Ovo je velika stvar za ceo

region zapadne Srbije. Mi }e-

mo sada imati mogu}nost da

prema preporukama Evrop-

skog i Ameri~kog udru`ewa

kardiologa sprovodimo naj-

savremeniju terapiju le~ewa

akutnog infarkta miokarda

perkutanom koronarnom in-

tervencijom, odnosno plasi-

rawem stenta unutar jednog

sata od po~etka razvoja akut-

nog infarkta miokarda. Ciq

nam je da se u okviru prvog

“zlatnog sata” pacijent dove-

de u angio-salu, da bude pre-

poznat od strane lekara ur-

gentne medicine ili hitne me-

dicinske pomo}i i direktno

po{aqe u salu za kateterizaci-

ju. Tako se smawuje smrt-

nost, ali i invaliditet pacijen-

ta, kome ostaje minimalni

o`iqak i mininalne posledice.

Pacijenati koji ~ekaju elek-

tivnu koronarografiju, radi

odluke o daqem nastavku wi-

hovog le~ewa, do sada su na

tu vrstu procedure ~ekali po

nekoliko meseci, ~ak i po go-

dinu dana, a sada }e mo}i da

je obave znatno br`e, najka-

snije do trideset dana - obja-

{wava dr Irena Mati}, koja }e

voditi tim interventnih kardi-

ologa u Vaqevu.

Uz dr Irenu Mati} obuku

je pro{ao i dr Aleksandar Ra-

dovanovi}, a trenutno su na

usavr{avawu jo{ dva mlada

lekara dr Ivica Obradovi} i dr

Marko Stankovi}. Uz wih je

obuku za rad u angio-sali

pro{ao i sjajan tim medicin-

skih sestara i tehni~ara Milo-

rad @ivanovi}, Biqana

Smiljani}, Marija Bo{wako-

vi}, Katarina Aleksi}, Petar

Simi}, Milan Milivojevi} i

Nata{a Petrovi}.

Na~elnik Slu`be za unutra-

{we bolesti dr Vladan Ple}i}

smatra da otvarawe angio-sa-

le predstavqa ogroman napre-

dak za vaqevsko zdravstvo.

- Li~no mislim da je zna~aj

nemerqiv, to je ogroman na-

predak u na{oj kardiologiji.

Mislim da }emo uz dobar rad

i organizaciju biti u samom

vrhu interventne kardiologi-

je, a to je ono pravo, to je

pravo le~ewe. Pacijenti koje

smo morali da {aqemo u Beo-

grad osta}e ovde. Mislim da

je ovo najve}i napredak u ce-

likupnoj konzervativnoj me-

dicini, naravno, posle nas ga-

stroenterologa koji smo prvi

probili jedan takav led - ka`e

dr Vladan Ple}i}.

Wegovo mi{qewe deli i dr

Jovan Balinovac, {ef Odeqe-

wa kardiologije sa koronar-

nom jedinicom, koji nagla{a-

va da je uz vrhunsku opremu

i stru~an kadar, vaqevska

kardiologija i do sada bila na

visokom nivou, ali da je otva-

rawe angio-sale ogroman is-

korak napred.

- Ovo {to se sada de{ava je

jedan iskorak koji ima zna~aja

po nekoliko osnova. [to se ti~e

struke, daleko }emo biti boqi,

ima}emo ve}e mogu}nosti,

pravovremenije }emo mo}i da

postavqamo dijagnoze, le~i-

mo, da pro{irimo na{e vidike u

diagnostici i terapiji. Imamo i

pozitivnu tremu jer je ovo prvi

put da grad u unutra{wosti,

zna~i bolnica op{teg tipa, do-

bije jednu ovakvu salu, tako

da su izazovi pred nama zaista

veliki, ali iskreno verujemo da

}emo uz pomo} na{ih prijate-

qa sa kojima smo godinama

stvarali kontakte i na{e uprave

uspeti to da prebrodimo na ve-

liko zadovoqstvo. @elim da is-

taknem da je ovo jedna jako

velika stvar za sam grad Vaqe-

vo i na{ region, jer nam je ova

sala omogu}ila petnaest izuze-

no kvalitetnih qudi, koji }e sa

svojim porodicama nastaviti

da `ive i rade u Vaqevu. Ova

ekipa doktora koja je u po-

sledwe vreme primqena je iz-

uzetno kvalitetna, sposobna,

sa znawem jezika, rada na ra-

~unaru, a isto to va`i i za neko-

liko vi{ih medicinskih sestara,

tako da bi verovatno bar dve

tre}ine wih na{lo posao u Be-

ogradu ili inostranstvu. Ovo je

na~in da mi na{e kvalitetne

qude zadr`imo u na{em Vaqe-

vu, da im pomognemo da rade,

tako da }e ovo zaista promeni-

ti kompletnu sliku, da ne go-

vorim o tome da }e nam paci-

jenti dolaziti iz celog regiona i

koliko }e to zna~iti, a {to je

grad Vaqevo prepoznao - re-

kao je dr Jovan Balinovac.

Ministarstvo zdravqa je za

kupovinu angio-sale, ~iji je

proizvo|a~ kompanija Sie-

mens, opredelilo 79.620.500,00

dinara.

U susret angio-sali

Dr Irena Mati}

Dr Vladan Ple}i} i dr Jovan Balinovac u obilasku gradili{ta saupranicom bolnice dr Mirjanom ]erani}

4 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Poseta predstavnice Ministarstvaza rad i socijalnu politiku

Sa predstavnicima pet sindikata i

uprave Zdravstvenog centra Vaqevo

krajem oktobra je razgovarala Slobo-

danka Brankovi}, savetnica ministra za

rad i socijalnu politiku u Vladi Srbije.

O povodu za taj susret, uz osvrt na

sam razgovor, Slobodanka Brankovi}

govorila je za na{ sajt i novine.

- Na poziv predsednika svih sindi-

kalnih organizacija u ovom centru

razgovarali smo o problemu koji je

ovde prisutan, a to je primena Poseb-

nog kolektivnog ugovora, pre svega

onog dela koji se odnosi na zarade i

na de`urstva. Svi prisutni su jedin-

stveni u stavu da oni imaju obave{te-

we kako im se ispla}uju zarade, pri-

medbe imaju da su im zarade male,

primedbe imaju da su im prekovre-

meni sati neispla}eni na pravi na~in,

da imaju problem, ja bih ga nazvala

uslovi rada, i na~in na koji, naprosto,

ne mogu da shvate da je situacija ta-

kva kakva jeste, a situacija je slede}a,

Zdravstveni centar Vaqevo je u ovoj

godini dobio 38 miliona mawe sred-

stava iz buxeta nego {to je to bilo

prethodne godine. Kad jedna institu-

cija dobije 38 miliona dinara za jednu

godinu mawe za svoje poslove, a to

su i materijalni tro{kovi i zarade, on-

da je veliki problem rasporediti da

qudi mogu da funkcioni{u i na pravi

na~in da rade. Oni su saglasni sa tim,

qudi to znaju, ali im je te{ko i ja to vr-

lo dobro razumem. Poruka je da mo-

raju da sednu, ne da tra`e od drugih

da im daju re{ewe jer oni eksplicitno

tra`e da bude primewen Poseban ko-

lektivni ugovor, oni moraju re{ewe

da na|u u svom pojedina~nom ugo-

voru za svoju pojedina~nu problema-

tiku koja ovde postoji o kojoj su go-

vorili i gde su oni najupu}eniji, i se-

stre i lekari, nemedicinsko osobqe i

svi ostali koji se nalaze u okviru ove

zdravstvene institucije. Taj pojedi-

na~ni kolektivni ugovor, a imaju svi

isti problem to su zarade i uslovi rada,

definisa}e svako za sebe pa }e onda

sesti i zajedno to uraditi i od direkto-

ra zatra`iti da napravi pregovara~ki

tim. Na startu }e biti malo rasprave

ali }e se nau~iti da u pregovorima do-

|u do onoga {to je wihov interes i to

tako da realizuju. Ja sam neko ko do-

bro poznaje tu problematiku i ja sam

protiv toga da ba{ to {to je Republika

napisala moramo da primewujemo,

jer to onda govori da mi ho}emo da

na{ problem neko drugi re{i. Na{ pro-

blem ne}e niko drugi re{iti, mi ga naj-

boqe znamo i zato mi moramo da

imamo pojedina~ni ugovor da na

svom prostoru define{emo ono {to je

na{a situacija kakva jeste - rekla je

Slobodanka Brankovi}.

- Ovde se doga|a slede}e kad je

zdravstvo u pitawu, razdvajaju se

domovi zdravqa od Zdravstvenog

centra i to }e biti nove, kako organi-

zacione, tako obra~unske jedinice.

To zna~i da }e domove zdravqa pla-

}ati lokalna samouprava i to podra-

zumeva da }e biti problemati~no pre

svega rukovodstvu koje to mora da

sprovede, a onda i sindikatima jer

moraju da u tome u~estvuju. Pojavi-

}e se vi{ak zaposlenih i to nije nikad

prijatna situacija, a na`alost, kako u

celoj Srbiji tako i u Vaqevu to }e mo-

rati da se sprovede, jer pitawe broja

gra|ana, demografske strukture, sta-

rosne strukture, koje su nam primar-

ne zdravstvene usluge ovog trenutka,

na ovom terenu, imamo li mi dovoq-

no dece za sve lekare de~ije, imamo

li mi dovoqno hirurga i ostalih, da ne

ulazim u tu strukturu, to je ne{to {to

je struka, pa }e qudi koji to znaju ov-

de dobro proceniti i done}e prave

odluke. Godina koja je iza nas je

mnogo te{ka i naporna, godina koja

nas ~eka nije laka jer Me|unarodni

monetarni fond, gledamo {ta se do-

ga|a po Evropi i svetu, uglavnom ide

na smawewe onoga {to su prava qu-

di, kako po osnovu rada, tako po pi-

tawu zdravstva, jer mi jo{ uvek spa-

damo u zemqu koja po wima ima {i-

rok obim besplatne zdravstvene za-

{tite. Na`alost, nismo dovoqno eko-

nomski osna`eni, siromašno smo

dru{tvo da mo`emo da pla}amo svo-

je zdravstvene usluge, ali to ne zna~i

da }e nas to mimoi}i i mislim da qudi

koji se nalaze pred penzijom i imaju

uslove za penziju to svoje pravo tre-

ba da ostvare do kraja godine jer je

mnogo povoqnije nego {to }e biti

onim {to }e se doneti u Parlamentu i

{to }e se primewivati od prvog janu-

ara naredne godine.

Savetnica ministra za rad i socijal-

nu politiku naglašava da je teška situ-

acija u celoj zemqi:

- U Srbiji je situacija generalno ja-

ko te{ka. Ne mislim ja da su lekari,

sestre i nemedicinsko osobqe mnogo

pla}eni, to samo mo`e ne~astan ~o-

vek da misli, me|utim, zdravstvo u

Srbiji je u prilici da ima redovne zara-

de {to je na`alost za druge qude veli-

ki problem. Za{to zdravstvo nema ve-

}e zarade? Zato {to oni koji rade u

drugim sferama kao {to je prehram-

bena industrija, poqoprivreda, gra|e-

vinarstvo, metalski kompleks, hemija

i tako daqe, prvo, oni rade u stra{no

te{kim uslovima, sa zaostalom tehno-

logijom, rade po osam, dvanaest i {e-

snaest sati i niko im ne pla}a doprino-

se, a kada im se ne pla}aju doprinosi

onda oni ne mogu ni da se le~e, ne

mogu da ostvare pravo na penziju, a

na drugoj strani zdravstveni radnici i

oni kada do|u kao gra|ani kod leka-

ra ne mogu da ostvare svoje pravo,

na`alost, to je vrzino kolo sirotiwe i

nepo{tovawa pravila u ovoj zemqi.

Ja mislim da }e se vrlo brzo izna}i

mogu}nosti oko toga da ne mo`e da

se isplati zarada dok se qudima ne is-

plate doprinosi kako za zdravstveno,

tako i za penzijsko i invalidsko osigu-

rawe i onda to podrazumeva da }e i

zdravstvo imati boqu materijalnu

osnovu nego {to je danas ima. U Srbi-

ji je mnogo nizak procenat iz bruto

dohotka koji se izdvaja za zdravqe,

zato ovako i funkcioni{emo.

- Vrlo je va`no da je ovo kolektiv

u kome su finansije javne, zna~i sve

{to dolazi u kolektiv mo`e svako, ko

god je zainteresovan, ukqu~uju?i i

mene, da u|e na sajt ovog centra i da

vidi koliko sredstava je do{lo i kako

se potrošilo. To govori da se na poslu

ovde qudi ~asno pona{aju prema svo-

jim parama, odnosno svojim zaposle-

nima kad su pare u pitawu - kazala je

Slobodanka Brankovi}.

U Zdravstvenom centru Vaqevo

preduzete su sve mere u sprovo|ewu

Zakona o za{titi stanovni{tva od izlo-

`enosti duvanskom dimu, a u svim

objektima su na vidnim mestima is-

taknuta imena osoba zadu`enih za

kontrolu wegovog sprovo|ewa.

Pored ustanova zdravstvene za{ti-

te, stroga zabrana pu{ewa odnosi se

na prostorije dr`avne uprave i lokal-

ne samouprave, vaspitawa i obrazo-

vawa, dru{tvene brige o deci, socijal-

ne za{tite, kulture, sporta i rekreacije,

kao i ustanove proizvodwe, kontrole

i prometa lekova, `ivotnih namirnica,

dru{tvene ishrane, medija i prostora u

kome se obavqa snimawe i javno

emitovawe, kao i prostora za odr`a-

vawe sastanaka i javnih okupqawa

gra|ana.

Zakonom je predvi|eno da nad-

zor nad kontrolom, odnosno zabra-

nom pu{ewa vr{i nekoliko ministar-

stava i to: Ministarstvo zdravqa, Mi-

nistarstvo prosvete, Ministarstvo rada

i socijalne politike, Ministarstvo trgo-

vine i usluga, Ministarstvo ekonomije

u delu koji se odnosi na turizam, kao

i Ministarstvo unutra{wih poslova

preko inspektora za preventivnu za-

{titu. Sanitarni inspektori vr{e nadzor

nad svim mestima na kojima je pu{e-

we zabraweno, a ostali inspekcijski

organi vr{e nadzor nad sprovo|e-

wem zabrane pu{ewa prilikom vr{e-

wa svojih zakonskih ovla{}ewa. Za-

konom su poo{trene kaznene mere za

fizi~ka i pravna lica i obezbe|eni su

mehanizmi naplate kazni za nepo{to-

vawe zakona. Nov~ane kazne kre}u

se od 5.000 dinara za fizi~ka lica uko-

liko pu{e u zatvorenom prostoru kao

i javnom prostoru u kome je pu{ewe

zabraweno ili ukoliko pu{e u javnom

prevozu, pa do 1.000.000 dinara za

pravna lica ukoliko ne sprovedu za-

branu pu{ewa u zatvorenom javnom

prostoru u kome je pu{ewe zabrawe-

no, ukoliko ne zabrane pu{ewe u jav-

nom prevozu ili ne istaknu znak za-

brane pu{ewa u svakom prostoru u

kome je zabraweno pu{ewe.

Zakon gasi cigarete

Slobodanka Brankovi}

5ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Dijagnostika i le~ewe tuberkulozePo~etkom oktobra u Beogradu

je odr`ana radionica “Kontrola tu-

berkuloze u podunavskom, Kolu-

barskom i Brani~evskom okrugu u

2009. godini”, u organizaciji Mini-

starstva zdravqa Republike Srbije i

ranije zapo~etog projekta “Kontrola

tuberkuloze u Srbiji”, koji je od pr-

vog aprila u{ao u drugu fazu. U~e-

snici radionice iz Kolubarskog okru-

ga bili su dr Slavica Rakovi}, na~el-

nik slu`be Pneumoftiziologije, dr

Dejan Sofroni}, pneumoftiziolog, dr

Svetlana Mati}, mikrobiolog i dr

Radmila Popovi}, na~elnik Slu`be

mikrobiolgije i parazitologije. U

okviru radnog programa prezento-

vani su rezultati kretawa tuberkulo-

ze u okrugu za period od 2005. do

2008. godine, kao i rezultati u 2009.

godini, kroz izve{taje klini~ara o wi-

hovom radu na odeqewu i o dijag-

nosti~kom radu mikobakteriolo{kih

laboratorija po okruzima. O rezulta-

tima rada za Kolubarski okrug go-

vorili su dr Dejan Sofroni} i dr Sve-

tlana Mati}.

- U mikobakteriološkoj labora-

toriji pro{le godine je pregledano

4255 razli~itih uzoraka, od toga je

najve}i broj sputuma 3748, pozitiv-

nih kultura je bilo 338 ili 8,0% u od-

nosu na ukupan broj. Ura|eno je 80

testova rezistencije na antituberku-

lorike i svi sojevi su pokazali osetqi-

vost na ispitivane antituberkulotike.

Rezultati mikobakteriolo{ke labo-

ratorije su bili u skladu sa preporu-

~enim smernicama projekta za do-

bru laboratorijsku dijagnostiku tu-

berkuloze i podudarni sa iskazanim

rezultatima pneumoftiziolo{ke slu-

`be - ka`e dr Radmila Popovi}, na-

~elnik Slu`be mikrobiologije i para-

zitologije.

- Pro{le godine je ukupno zabe-

le`eno 96 obolelih od tuberkuloze,

od kojih su 82 novoobolela, 12 re-

cidiva i dva pacijenta koja su imala

LOW pozitivne kulture i nakon pe-tomese~ne terapije. Bakteriolo{ki

dokazanu tuberkulozu je imalo

84%, a 16% je le~eno konzilijar-

nom odlukom ili su bili sa vanplu}-

nom TB (pet pacijenata). Stopa

oboqevawa od tuberkuloze u Ko-

lubarskom okrugu je za pro{lu go-

dinu bila 53 odsto, najvi{a u Srbiji,

dok je 2008. godine bila 33 odsto.

Porast stope oboqevawa se obja-

{wava smawewem broja stanovni-

ka u Kolubarskom okrugu i padom

`ivotnog standarda, kao i pove}a-

wa broja obolelih od ove bolesti u

pro{loj godini za 30 pacijenata. Ia-

ko je stopa oboqevawa od tuber-

kuloze u Kolubarskom okrugu naj-

vi{a u Srbiji, u narednim godinama

se o~ekuje wen pad, {to je i karak-

teristi~no za oboqevawe od ove

bolesti koja u svom epidemiolo-

{kom toku ima prepoznatqive

uspone i padove, ~emu }e doprine-

ti nastavak uspostavqene dobre sa-

radwe pneumoftiziolo{ke slu`be,

mikobakteriolo{ke laboratorije i

apoteke. Iako imamo najvi{u sto-

pu oboqevawa, ponosimo se time

da nemamo nijedan slu~aj MDR-

TB (multirezistentne tuberkulo-

ze), {to je dokaz organizovanog le-

~ewa i dijagnostike u na{oj slu`bi -

ka`e dr Dejan Sofroni}, pneumof-

tiziolog.

Uprkos rezultatima za Kolu-

barski okrug, u Srbiji je u prote-

klih pet godina ostvaren zna~ajan

pad oboqevawa od tuberkuloze,

zakqu~ak je pete godi{we Konfe-

rencije o tuberkulozi, odr`ane kra-

jem oktobra, kojoj su prisustvova-

li i na{i predstavnici Pnemumofti-

ziologije i Mikrobilo{ke laborato-

rije. Dr Melita Vujnovi}, zamenik

{efa Kancelarije SZO u Beogradu,

istakla je da su rezultati postignuti

u Srbiji vi{e od o~ekivanog i upo-

zorila da je u regionu Evrope tu-

berkuloza u porastu. Predlog pri-

premanog projekta Ministarstva

zdravqa i Global fonda u 2003. go-

dini je bio da se smawi stopa obo-

qevawa sa 37 novoobolelih u toku

godine na 100.000 stanovnika, na

25 novoobolelih, ali su postignuti

rezultati bili i vi{e od o~ekivanog

jer je u 2008. godini zabele`ena

stopa oboqevawa 24 na 100.000

stanovnika.

- Na Konferenciji je istaknuto je

da je ovo jedan od najuspe{nijih

projekata Ministarstva zdravqa, u

kome u~estvuje i na{a ustanova.

Predo~eno je da je u me|uvremenu

oja~an sistem zdravstvene za{tite u

oblasti tuberkuloze i pove}an obu-

hvat rizi~nih populacija. Drugom

fazom projekta, koja traje do 2015.

godine, unapredi}e se laboratorij-

ska dijagnostika sa molekularnim

metodama za identifikaciju miko-

bakterija, sa izradom protokola za

nadzor rezistencije bacila TB na

antituberkulotike u Srbiji, o ~emu

je govorila prof. dr Branislava Sa-

vi}, nacionalni koordinator za labo-

ratorijsku dijagnostiku u Srbiji. Bi-

lo je re~i i o preporukama za le~e-

we tuberkuloze, kontroli tuberku-

loze u zatvorima, unapre|ewu nad-

zora nad tuberkulozom, ulozi pri-

marne zdravstvene za{tite u kon-

troli tuberkuloze, mikobakterioza-

ma i kako ih dijagnostifikovati, o

oportunisti~kim mikobakterijama,

o epidemiolo{koj povezanosti

HIV/AIDS u Srbiji, jer je to uo~e-

no kao vode}i uzrok smrti me|u

qudima koji `ive sa HIV-om na

svetskom nivou, u zemqama niske i

sredwe ekonomske razvijenosti.

Prvi put je bilo re~i o tuberkulozi

kao nozokomijalnom agensu, od-

nosno o riziku u bolni~kim uslovi-

ma, po zdravstvene radnike kao i za

druge pacijente, odnosno o kontro-

li tih infekcija u narednom periodu

- ka`e dr Radmila Popovi}.

Tre}a Nacionalna studija preva-

lencije bolni~kih infekcija u okviru

projekta “Razvoj zdravstva Srbije -

dodatno finansirawe”, u saradwi sa

Agencijom za akreditaciju zdrav-

stvenih ustanova Srbije i Republi~-

kom komisijom za nadzor nad bol-

ni~kim infekcijama Ministarstva

zdravqa, preko Instituta za javno

zdravqe Srbije, odnosno na{eg regio-

nalnog Zavoda, u Bolnici Vaqevo je

obavqena od 15. do 19. novembra na

svim odeqewima. Anketirawe su

obavile dve ekipe centra za kontrolu

i prevenciju bolesti Zavoda za javno

zdravqe Vaqevo, koje su ~inile po je-

dan epidemiolog i vi{i sanitarni teh-

ni~ar. Wih su pratili i pomagali im

VMS Zorica Jovanovi} i dr Tatjana

Dimitrijevi} iz na{e ustanove, simbo-

li~no obradiv{i prvu istoriju bolesti

na infektivnom odeqewu, a onda taj

posao prepustili nadle`nim ekipama.

Na pripremama za izvo|ewe studije

prevalencije u Vrwa~koj Bawi i

Kraqevu, pored Zorice Jovanovi} i

dr Tatjane Dimitrijevi}, bile su Anka

Vesi}, glavna sestra bolnice i dr Rad-

mila Popovi}, svi ~lanovi Komisije za

prevenciju, kontrolu i suzbijawe bol-

ni~kih infekcija u ZC Vaqevo. Popu-

wenost kapaciteta u vreme izvo|e-

wa studije u bolnici je bila 67,6%,

bez odeqewa psihijatrije, dermato-

venerologije, ORL i oftalmologije, a

sa ovim odeqewima 76,38%. Na{a

bolnica je jedina u Srbiji koja je izve-

la studiju prevalencije na svim ode-

qewima.

- Studija je protekla bez ve}ih

problema uz spremnu i dostupnu do-

kumentaciju, uz prisustvo medicin-

skog osobqa spremnog za pru`awe

dodatnih informacija anketarima -

rekla je Zorica Jovanovi}, prva me-

dicinska sestra u na{oj ustanovi zadu-

`ena za nadzor nad bolni~kim infek-

cijama.

- Napredak u medicini i uvo|ewe

savremenih dijagnosti~kih i terapij-

skih procedura kao svoju posledicu

ima pojavu odre|enih rizika, {to se u

prvom redu odnosi na pojavu bolni~-

kih infekcija, koje predstavqaju veli-

ki problem u svim zemqama sveta. Iz

tih razloga, neophodno je da medi-

cinsko osobqe u svakodnevnom ra-

du, prilikom primene razli~itih pro-

cedura po{tuje mere kojima se spre-

~ava preno{ewe uzro~nika infekcija i

doprinosi o~uvawu zdravqa ne samo

pacijenata ve} i osobqa. Uvo|ewe i

po{tovawe protokola prawa, dezin-

fekcije i sterilizacije medicinske

opreme je sastavni deo mera preven-

cije bolni~kih infekcija. Po{tovanjem

ovih mera mo`e se posti}i smawewe

incidencije bolni~kih infekcija i time

ostvariti znatna materijalna u{teda,

jer su bolni~ke infekcije neminov-

nost u svim bolnicama sveta kako

razvijenog, tako i nerazvijenog -

smatra Zorica Jovanovi}.

Studija prevalencije

Zorica Jovanovi}

6 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Obele`en Svetski dan mentalnog zdravqa

Izlazak iz rešetakaPsihijatrijska slu`ba i Karitas

Vaqevo obele`ili su 10. oktobar -

Svetski dan mentalnog zdravqa

prezentacijom rada Tima za ku}ne

posete, promocijom ~asopisa oso-

ba sa mentalnim poreme}ajima

“Ko{tac” i prikazivawem filma

“Sve je mogu}e”, u sali Edukativ-

nog centra. Obele`avawu ovog va-

`nog datuma u kalendaru zdravqa,

uz predstavnike Zdravstvenog

centra, Psihijatrijske slu`be i Kari-

tasa Vaqevo, prisustvovali su

predstavnici Karitasa Italije, Kari-

tasa Srbije i Crne Gore, Karitasa

[abac, Op{te bolnice [abac, pred-

stavnici Skup{tine grada Vaqeva,

Centra za socijalni rad, Osnovnog

suda, Vi{eg suda i vaqevskog Tu`i-

la{tva, Kazneno popravnog zavo-

da, kao i pacijenti i ~lanovi wiho-

vih porodica. Me|u gostima bio je

i dugogodi{wi saradnik Psihijatrij-

ske slu`be, prof. dr Brajan Mek

Kormik iz Indijana univerziteta,

zatim profesor Paolo Serra iz Kari-

tasa Italije i dr Peri{a Simonovi},

dr`avni sekretar u Ministarstvu

zdravqa Republike Srbije.

Nakon pozdravne re~i na~elnika

Psihijatrije, prim. dr Tomislava Ga-

ji}a, o radu Tima za ku}ne posete

govorila je rukovodilac Tima, prim.

dr Branka Stamatovi} Gaji}. Tim

za ku}ne posete ~ine predstavnici

Karitasa i Psihijatrijske slu`be, koji

za sada brinu o petnaest pacijenata.

Uglavnom se radi o osobama sa te-

`im du{evnim bolestima, koje po

odlasku ku}i iz bolnice, ~lanovi Ti-

ma nastavqaju da obilaze, poma`u

im oko terapije, oko

odr`avawa li~ne higije-

ne i higijene `ivotnog

prostora, kao i niza dru-

gih obaveza, poput pla-

}awa ra~una, kupovine

itd. Rezimiraju}i dosa-

da{wa iskustva, dr

Branka Stamatovi} Ga-

ji} ka`e:

- Dragocen rezultat

za sve nas jeste taj {to

mo`ete videti da su neki

qudi kroz te posete,

npr. kroz odr`avawe hi-

gijene prostora, shvatili

da oni imaju pravo da

`ive u lep{em prostoru,

da budu uredni, da na-

~in na koji se dobar deo

okru`ewa odnosi pre-

ma wima ne moraju i

sami primewivati pre-

ma sebi. Ono {to bih ja mo`da ipak

izdvojila kao najdragoceniji rezul-

tat jeste ono {to je rakao jedan na{

tehni~ar koji je ~lan Tima, a to je

ono što su pacijenti u Iataliji se-

damdesetih godina rekli “osloba|a-

ju}i nas, osloba|ate sebe”. To za-

pravo jeste osloba|awe, i mi izlazi-

mo iz re{etaka, jer radimo na ode-

qewu koje ima re{etke. Rade}i

ovako mnogo kompletnije sagleda-

vamo pacijenta, vidimo ga u wego-

vom primarnom okru`ewu, vidimo

ga u wegovoj porodici, vidimo ga

tamo gde on `ivi. Tako|e, zapa`a-

we na{eg tehni~ara je da ga zbog

toga druga~ije do`ivqavamo i na

odeqewu.

O radu Tima za ku}ne posete

govorila je i Milena Maksimovi},

specijalista medicinske psihologije,

Tamara Dimitrijevi}, medicinska

sestra i najmla|i ~lan Tima, kao i

pacijenti, koji su svojom hrabro{}u

i svojim nastupom izazvali jake

emocije svih prisutnih, posebno

zbog jednog izraza zahvalnosti, a to

je “hvala vam {to ste u~inili da po-

novo budemo qudi”. Dr Mira Vu-

kovi}, klini~ki farmakolog, pro~ita-

la je i stihove iz svoje kwige posve-

}ene dragom prijatequ, koji nije

uspeo da se izbori sa svojim proble-

mom i koga, na`alost, danas vi{e

nema me|u nama. Prisutnima se

obratio i Otac Grzegorz Chudek,

direktor Karitasa Vaqevo, Zorka

Jeremi}, direktorka Centra za soci-

jalni rad u Vaqevu, kao i profesor

Paolo Serra, koji je tom prilikom

rekao:

- Ve} devet godina dolazim u Sr-

biju, oduvek

sam govorio da

Srbija mora da

na|e svoj model

slu`be za men-

talno zdravqe u

zajednici i uve-

ren sam da je to

model koji po-

stoji u Vaqevu.

Danas ovde po-

stoji slu`ba koja

je 360 stepeni

oko pacijenta u

svim sferama,

vidimo da po-

stoje organizo-

vane ku}ne po-

sete, stalno se

vr{e procene,

odr`avaju sa-

stanci tima. Mi-

slim da postoje

dve vrste psihijatrijskih slu`bi, one

koje vr{e ku}ne posete i one koje ih

ne vr{e, a jasna je granica izme|u

wih, jer ako `elimo da znamo kako

`ive ribe, moramo da sko~imo u

more, ako ih gledamo u akvarijumu

to nije prava slika. Ja mislim da ste

vi sko~ili u to more, jer mi u bolni-

ci vidimo pacijente sa wihovim

simptomima, ali kod ku}e vidimo

osobe koje imaju probleme.

Dr Peri{a Simonovi}, dr`avni

sekretar Ministarstva zdravqa izra-

zio je zadovoqstvo onim {to se u

Vaqevu radi kada je u pitawu briga

o psihijatrijskim pacijentima.

- Ku}ne posete predstavqaju

va`an nedostaju}i segment u ne~e-

mu {to se ve} na drugim mestima

radi, ali se slobodno mo`e re}i da

se u Vaqevu najboqe radi u toj

oblasti. Istovremeno se radi i tim-

ski, kako timski u okviru zdrav-

stvenog sistema, tako se naziru i vr-

lo zna~ajni pomaci na zajedni~kom

radu sa slu`bama socijalne za{tite,

tu su i {kole, i time mi stvaramo je-

dan od najva`nijih zadataka u re-

formi zdravstvenog sistema, a to je

da stavimo korisnika na{ih usluga u

sredi{te sistema i tako utremo put

na~inu u kom }emo postupati tako

da re{avamo probleme u ostvariva-

wu tog ciqa da je klijent u celoj

pri~i najva`niji, a ne da se nasla-

wamo na postoje}u zakonsku re-

gulativu, {to se ti~e administracije.

Centar za mentalno zdravqe u za-

jednici kao krajnji ciq kom te`imo

treba da bude uspostavqen kao si-

stem za pet do sedam godina u Sr-

biji. To zna~i da na{i bolni~ki kapa-

citeti i primarna za{tita osnuju or-

ganizacione delove koji bi podra-

zumevali preventivne programe,

dijagnostiku, le~ewe i rehabilitaci-

ju pacijenata sa zadatkom da budu

što bli`e svojoj porodici - kazao je

dr Peri{a Simonovi}.

Veliku pa`wu prisutnih privu-

kao je prvi broj ~asopisa osoba sa

mentalnim poreme}ajima “Ko{tac”,

~ije su korice ispisane porukama na

srpskom, engleskom i italijanskom

jeziku.

Sa sve~anosti u Edukativnom centru

Prvi broj ~asopisa „Ko{tac”

7ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Otvoren Centar za podr{kuU okviru Savetovali{ta za bolesti

zavisnosti Psihijatrijske slu`be pr-

vog novembra sve~ano je otvoren

Centar za podr{ku, ~ime je zapo~eta

realizacija projekta “Povratak s

margine” koji u partnerstvu sprovo-

de Psihijatrijska slu`ba i udru`ewe

“Dobri qudi” uz podr{ku Balkan-

skog fonda za lokalne incijative i

CNF-a fondacije iz Holandije u

okviru programa donacija Socijalne

tranzicije. Realizacijom ovog pro-

jekta nastavqa se uspe{na saradwa

Psihijatrijske slu`be, udru`ewa

“Dobri qudi” i Karitasa Vaqevo.

Wegov ciq je osna`ivawe le~enih

zavisnika i drugih korisnika usluga

Psihijatrijske slu`be u procesu reso-

cijalizacije, kao i unapre|ewe wi-

hovog polo`aja u dru{tvu. Projekat

“Povratak s margine” treba da dopri-

nese smawewu broja zavisnika u

Vaqevu, kao i boqem polo`aju kori-

snika usluga ove slu`be u celini. U

okviru Centra za podr{ku }e se rea-

lizovati ~itav niz aktivnosti: grupne

terapije, sastanci grupa za samopo-

mo}, kursevi, stru~ni treninzi, kao i

kulturna de{avawa, koncerti, kwi-

`evne ve~eri, projekcije filmova, tri-

bine. To je prvi projekat takve vrste

koji se sprovodi u okviru jedne

zdravstvene ustanove u Srbiji.

- U ovaj projekat smo verovali

onog trenutka kada smo videli da je

Balkanski fond za lokalne inicijative,

sa kojim ve} imamo saradwu, a to su

zaista qudi koji su svim srcem u tom

poslu, raspisao program socijalne tran-

zicije. Bili smo sigurni da je ovo {ansa

da ispunimo obe}awe dato pre nekih

deset godina i da ovoj ustanovi dopri-

nesemo time {to }emo napraviti ne{to

{to ne postoji nigde u Srbiji, a to je je-

dan Centar za podr{ku, klub korisnika

usluga koji }e biti multifunkcionalan

prostor i da pored toga usluge koje se

pru`aju na ovom mestu u le~ewu bole-

sti zavisnosti dopunimo programima

namewenim resocijalizaciji i osna`iva-

wu samih zavisnika, tako da }emo

kroz ovaj projekat narednih deset me-

seci sprovesti nekoliko nivoa obuka -

rekla je Kristina Cvejanov, potpred-

sednik udru`ewa “Dobri qudi”.

Ona je najavila da }e u saradwi

sa agencijom za edukaciju “Scan” bi-

ti realizovani kursevi poslovnog en-

gleskog jezika, obuke za rad na ra-

~unaru, koje }e se organizovati u ra-

~unarskom centru Karitasa Vaqevo,

a u saradwi sa umetni~kom grupom

“Mapa Balkon” iz Beograda radioni-

ce fizi~kog teatra kao vida rekreativ-

no - okupacione terapije. Planirano

je i formirawe grupa za samopomo}

koje }e delovati pod supervizijom

stru~waka Psihijatrijske slu`be. Ta-

ko|e, gra|anima Vaqeva, ali i okol-

nih op{tina u kojima se sprovodi

kampawa, na raspolagawu je SOS

telefon putem kog se mogu informi-

sati o bolestima zavisnosti i metoda-

ma le~ewa. Broj telefona je 060 606

75 05, a pitawa se mogu slati i na e-mail dobriljudi@nikad-heroin.com.

Jelena Mihajlovi} iz Balkanskog

fonda za lokalne incijative rekla je

da se program Socijalne tranzicije

sprovodi tri godine i do sada je odo-

breno preko {ezdeset projekata

ukupne vrednosti oko milion evra.

Ona je izrazila zadovoqstvo {to u

Vaqevu postoji saradwa vi{e aktera

iz lokalne zajednice, a ne samo ne-

vladinog sektora.

Psihijatrijska slu`ba Zdravstvenog

centra Vaqevo je vode}a Slu`ba ovog

tipa u Srbiji kada je u pitawu saradwa

sa civilnim sektorom. Prim. dr Tomi-

slav Gaji}, na~elnik Slu`be psihijatrije

sa zadovoqstvom je rekao da bi mo-

del koji se primewuje u toj Slu`bi mo-

gao da bude implementiran u sve op-

{te bolnice u Srbiji.

- Na{a ideja sa kojom smo krenu-

li bila je da reforma mentalnog zdra-

vqa ne mo`e da po~ne od tercijarnog

sistema, od velikih psihijatrijskih

bolnica, nego ba{ ovde na sekundar-

nom nivou jer mi smo ti koji treba i

mo`emo da re{imo sve probleme

mentalnog zdravqa na{ih osigurani-

ka, ~ak u ovoj slu`bi primewuju}i i

one usluge koje se primewuju na ter-

cijarnom nivou. Sa druge strane mi

smo ti koji mo`emo da obezbedimo

uslove zajedno sa gradskim struktu-

rama i sa Centrom za socijalni rad da

na{e pacijente koji su zato~eni u veli-

kim psihijatrijskim bolnicama gde

oni le`e a ne le~e se, jer ako je neko

tamo deset godina to vi{e nije le~e-

we, da te qude vratimo u ovaj grad.

Naravno, Psihijatrijska slu`ba ceo taj

posao ne mo`e uraditi sama. Ono {to

se pokazalo u praksi i {to nam je

olak{alo rad jeste da u onom socijal-

nom aspektu u~estvuje neko kao {to

je Kristina, kao {to su predstavnici

Karitasa, kao {to su qudi koji daju

svoje kapacitete, resurse, pre svega

qudske, da na{im pacijentima po-

mognu da ne{to novo nau~e, da dobi-

ju posao, da ih volonterski anga`uju,

kao {to su neki anga`ovani u Karita-

su {to im mnogo zna~i, onda je nama

lako, jer, pravi}u analizu na kraju

ove godine, ali kako mi se grubo ~ini

onih prinudnih hospitalizacija gde

pacijenti dolaze sa policijom i gde

moramo da ih ve`emo sve je mawe,

gotovo da ih nema iz Vaqeva, jer mi

ovom aktivno{}u mo`emo fizi~ki da

pokrijemo grad Vaqevo - kazao je

prim. dr Tomislav Gaji}.

Prilikom sve~anog otvarawa na-

gla{eno je da vrata ovog prostora

ne}e biti otvorena samo za korisnike

usluga Slu`be, ve} i za gra|ane Va-

qeva kojima }e biti ponu|eni najra-

zli~itiji sadr`aji. Tako je 19. novem-

bra odr`an koncert kamernog gu-

da~kog orkestra “Feniks” koji je iz-

veo najpoznatije delo Antonija Vi-

valdija “^etiri godi{wa doba”. Sve-

~anom otvarawu Centra za podr{ku

prisustvovali su predstavnici lokalne

samouprave, gradona~elnik Zoran

Jakovqevi}, predstavnici gradskih

institucija, nevladinih organizacija,

kolege iz struke.

U organizaciji Slu`be psi-

hijatrije u Edukativnom

centru je polovinom oktobra

odr`an i stru~ni skup na ko-

me se govorilo o tretmanu

opijatskih zavisnika. O

osnovnim principima tret-

mana opijatskih zavisnika

govorila je prof. dr Slavica

\uki} Dejanovi}, profesor

Medicinskog fakulteta Kra-

gujevac, a o terapiji doc. dr

Mirjana Jovanovi}, iz Klini~-

kog centra Kragujevac. Dr

Peri{a Simonovi}, dr`avni

sekretar Ministarstva zdra-

vqa, govorio je na temu “Po-

litika u zdravstvu i tretman

opijatskih zavisnika”.

Govore}i medijima o

zna~aju ove teme, prof.

dr Slavica \uki} Deja-

novi} je rekla:

- Smatra se da je u

Srbiji oko 100 hiqada

osoba zavisnih na razli-

~ite psihoaktivne sup-

stance. Me|utim, na

tom substitucionom

tretmanu koji se u

Evropi i svetu preferira

kao najboqi mi imamo

samo oko dve hiqade

zavisnika. Sa druge

strane, metadon kao je-

dan od na~ina supstitu-

cije je bio dosta prihva-

}en u svetu, kod nas se

sporo uveo u nekoliko

centara, ali pristi`u i

nove terapijske mogu}nosti koje da-

ju {ansu tim osobama da na jedan

kvalitetan na~in sami steknu uvid da

je potrebno da se li{e svog omiqenog

otrova i naravno, programi o kojima

mi govorimo nisu vezani samo za ne-

posrednu primenu leka ve} na jedan

integrativni pristup takvim osobama,

ko sve to mo`e da im pomogne, oni

sami o~igledno ne mogu. Ono {to po-

daci ve} danas pokazuju to je da su

osobe koje su na substitucionoj tera-

piji neuporedivo re|e izvr{ioci razli-

~itih krivi~nih dela, prekr{ajnih rad-

wi koje su predmeti sudova i ako se

posti`e sa jedne strane postepeno

smawewe zavisnosti na odre|ene

hemijske supstance, a sa druge strane

smawewe krimigenosti, ve} se mno-

go radi.

Tretman opijatskih zavisnika

Prof. dr Slavica \uki} Dejanovi}

Obra}awe Kristine Cvejanov i prim. dr Tomislava Gaji}a

8 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Zna~ajno priznaweDr Milutin Mihajlovi}, na~el-

nik Slu`be transfuzije, izabran je

za potpredsednika Crvenog krsta

Srbije.

Na izbornoj skup{tini Crve-

nog krsta Srbije za mandatni pe-

riod od 2010. do 2014. godine za

predsednika ove organizacije

izabran je prof. dr Dragan Rado-

vanovi}, profesor Medicinskog

fakulteta u Beogradu. Dr Milutin

Mihajlovi} je na mesto potpred-

sednika izabran na predlog Crve-

nog krsta Vaqeva i ostalih op-

{tinskih organizacija Kolubar-

skog okruga. On smatra da je to

priznawe uspe{nom radu svih za-

poslenih u Crvenom krstu Vaqe-

va i sekretaru Miroslavu \uki}u,

kao i da }e ovaj uspeh doprineti

boqem pozicionirawu u budu}oj

reorganizaciji transfuziolo{kih

slu`bi u Srbiji.

Dr Milutin Mihajlovi} je u

dva prethodna mandata bio

~lan Upravnog odbora Crve-

nog krsta Srbije, dok je na ~e-

lu Crvenog krsta Vaqevo bio

deset godina, od ove godine

tu funkciju obavqa dr Zaven

der Hazarjan, specijalista me-

dicine rada Doma zdravqa

Vaqevo.

U Beogradu je po~etkom

novembra odr`an Kongres

transfuziologa sa me|unarod-

nim u~e{}em, na kome je dr

Milutin Mihajlovi} govorio o

iskustvima vaqevske Bolnice u

instraoperativnom spasavawu

krvi i zna~aju primene te me-

tode u ukupnoj transfuzionoj

terapiji. Naziv wegove teme

bio je “Primena aparata za in-

traoperativno spasavawe krvi

u op{toj bolnici - da ili ne”.

Podr{ka mladima^esto se diskutuje o tome kako za-

dr`ati sposobne mlade qude u svom

gradu i svojoj zemqi. Diskusija se obi~-

no vrti oko nedostatka uslova, lo{eg

standarda, a odgovor je ponekad vrlo

jednostavan. Dovoqno je pokazati im

po{tovawe i pru`iti podr{ku i {ansu da

poka`u ono {to znaju. [ansu je dobio

niz mladih qudi, koji se mogu sresti u

na{oj ustanovi, kako na lekarskom sta-

`u, u ekipi sestara i tehni~ara obu~enih

za rad na najsavremenijim medicin-

skim aparatima, me|u stru~wacima za

informacione tehnologije. Neki su ne-

davno zasnovali stalni radni odnos, {to

je ve} prvi garant da, bar neko vreme,

sigurno ostaju ovde. Me|u wima su i

Damjan Cvetkovi} iz IT centra i dr

Du{an Ru`i~i}, iz Slu`be za unutra{we

bolesti, sa Odeqewa kardiologije.

Biografija dr Du{ana Ru`i~i}a zai-

sta je za ponos. Dovoqno je re}i da je

sa svega 25 godina ve} stigao do najve-

}ih klinika Evrope, prosek na Medi-

cinskom fakultetu u Beogradu mu je

9,81 i nosi titulu najboqeg studenta to-

kom ~etiri godine studija.

- Svakako je lepo dobiti titulu naj-

boqeg studenta tokom ~etiri {kolske

godine. Naravno da je to jako te{ko i

naporno, zahteva dosta rada i odrica-

wa, ali se ipak mo`e prona}i vremena

za van{kolske aktivnosti i dru`ewe sa

prijateqima. Medicinski fakultet je

specifi~an zbog brojnih obaveza, pre-

davawa i intenzivnih ve`bi. Uz sve to

ja pripadam prvoj generaciji koja je

studirala po novom reformisanom

programu koji je zahtevao od stude-

nata kontinuirani rad i u~ewe, tako da

smatram da je to donekle pomoglo da

uspe{no savladam sve obaveze i svaku

godinu zavr{im u prvim ispitnim roko-

vima - ka`e dr Du{an Ru`i~i}, a ne tre-

ba zaboraviti ni to da je i u Medicin-

skoj {koli u Vaqevu maturirao kao

|ak generacije.

Lekarski sta` je obavio u Institutu

za kardiovaskularne bolesti Dediwe,

bio je stipendista Fonda za mlade ta-

lente Ministarstva omladine i sporta,

kao i evropskih organizacija.

- U sklopu IFMSA-SCOPE orga-

nizacije koja organizuje stru~ne raz-

mene studenata, 2008. godine sam bio

na jednomese~nom usavr{avawu u

^e{koj na Klinici za invazivnu kardio-

logiju “Bohuwice”, Masarikov Univer-

ziteta u Brnu, a 2009. godine u Ulmu u

Nema~koj na odeqewu za vaskular-

nu, odnosno endovaskularnu hirurgi-

ju. U sklopu profesionalne saradwe

univerziteta u Hamburgu i Beogradu

u septembru ove godine sam kao je-

dan od najboqih studenata dobio usa-

vr{avawe na klinici Ependorf u Ham-

burgu. To su jako korisna iskustva, vi-

deti doktrine i organizaciju rada u dru-

gim zemqama, koje naravno mo`emo

implementirati i kod nas.

Dr Du{an Ru`i~i} ve} je dobio i niz

stru~nih priznawa, a zadovoqstvo mu

je {to svojim primerom mo`e dati do-

prinos gradu u kome je ro|en. U va-

qevskoj Bolnici vidi i svoju budu}nost.

- Mogu da vam ka`em da sam ov-

de jako zadovoqan prijemom i topli-

nom, po~ev{i od rukovodstva, do celo-

kupnog osobqa Zdravstvenog centra,

pre svega na odeqewu Kardiologije,

gde sam sada trenutno. Moja intereso-

vawa su usmerena ka toj interventnoj

kardiologiji, angio-sali koja se uskoro

otvara, i svoje poqe interesovawa, ka-

ko stru~no, tako i nau~no, usmerio bih

u tom smeru. Mogu da ka`em da sam

jako zadovoqan radom na odeqewu,

starijim doktorima koji se nesebi~no

trude da mi sve poka`u, da steknem

nova klini~ka znawa i iskustva. Ruko-

vodstvo je to ovde prepoznalo, Vaqe-

vo je moj grad, ja sam svakako `eleo

da ostanem u wemu, tako da nije bilo

dileme kada sam odlu~ivao da li da

ostanem ovde ili ne. Ja verujem da

ovaj grad, ne samo u zdravstvu, nego i

u svim drugim oblastima ima perspek-

tivu - smatra mladi dr Ru`i~i}.

Damjan Cvetkovi} ima 23 godine i

ka`e da je oduvek `eleo da bude dok-

tor. @ivot ga je odveo na drugu stranu,

diplomirao je na Prirodno-matemati~-

kom fakultetu u Beogradu, smer ra~u-

narstvo i informatika, ali nekim ~u-

dom, eto ga me|u belim mantilima.

Me|u wima je sigurno najboqi, kako

ka`e, doktor za ra~unare.

- Ja sam jako `eleo da studiram

medicinu, to mi je zaista bila `ivotna

`eqa, ali vremenom, stupaju}i u kon-

takt sa nekim drugim naukama, sa

astronomijom kroz Istra`iva~ku stani-

cu Petnica i Dru{tvom istra`iva~a sam

zavoleo, prvenstveno astronomiju, a

kasnije i matematiku. Paralelno sa

tom `eqom da upi{em medicinu inte-

resovalo me je programirawe, od ra-

nih dana su me roditeqi usmeravali u

tom pravcu jer su verovatno shvatili

da je to neka budu}nost. Po zavr{etku

fakulteta sam preko prijateqa saznao

da je to ovde jako perspektivna pri~a,

koja se {iri na nivou Srbije, pa i van

granica. Izazov je raditi ovde zato {to

je kolektiv jako veliki, ograman je

broj ra~unara, ozbiqna mre`a, tako da

sam u po~etku bio malo upla{en, ali

brzo sam se sna{ao i sada mi je sve ja-

ko zanimqivo. Ima dosta posla, ali do-

sta toga se nau~i, dan brzo proleti. Pre

neki dan sam, sticajem okolnosti, po-

slom bio i u sali za vreme operacije, pa

moram priznati da me sve to ponovo

mami, ali ipak ostajem pri mojim ra-

~unarima, {to se ti~e {kole ne ̀ elim ov-

de da stanem sigurno }u nastaviti daqe

- ka`e Damjan Cvetkovi}.

I on mladima {aqe sli~nu poruku:

- Moja `eqa je bila da se vratim u

Vaqevo, da budem me|u svojim prija-

teqima. Stari je problem da svi govori-

mo da se ovde ni{ta ne de{ava, a ni{ta

i ne radimo. Ovom gradu su potrebni

qudi koji }e u wemu ostati, kako bi se

napravila ~vrsta osnova za nove gene-

racije.

Dr Du{an Ru`i~i} Damjan Cvetkovi}

Dr Milutin Mihajlovi}

9ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Stru~ni susret pulmologa SrbijeStru~ni susret pulmologa Srbije,

koji su organizovali Srpsko lekarsko

društvo (SLD) i podru`nica SLD u

Vaqevu, odr`an je po~etkom okto-

bra u sali Centra za kulturu. Skup je

bio posve}en karcinomu plu}a, no-

vim mogu}nostima dokazivawa te

bolesti i terapije. Predava~i su bili

profesori iz Novog Sada i Beograda,

kao i lekari i sestre Pneumoftizio-

loške slu`be vaqevske Bolnice.

- Karcinom plu}a se dijagnistiku-

je u svetu kod milion i 350 hilqada

osoba godi{we, smrtnost je izuzetno

velika, pre`ivqavawe od pet godina

je svega petnaest odsto, na na{im

prostorima je to mawe, a ~etrdeset

puta je pove}ana mogu}nost oboqe-

vawa ukoliko je osoba pu{a~. Od tri

slu~aja karcinoma koja se dijagno-

stikuju, dva su jako kasno otkrivena

u izuzetno odmaklom stadijumu. U

Vaqevu je 2009. godine na Grud-

nom odeqewu le~eno oko 160 paci-

jenata koji su ili dokazani karcinomi,

ili oni kod kojih sigurno znamo da je

u pitawu karcinom, imaju takvu kli-

ni~ku sliku, ali nisu dokazani, jer ne-

mamo mogu}nosti da ga dokazuje-

mo zbog op{teg stawa koje je ve}

veoma lo{e, tako da se dijagnoza po-

stavqa drugim na~inima i metoda-

ma, a ne samo bronhoskopijom koja

je suvereno sredstvo za potvr|ivawe

karcinoma plu}a. Ove godine, za pr-

vih devet meseci, imali smo preko

150 slu~ajeva. Mi pokrivamo ceo re-

gion i ve}ina pacijenata se registruje

kod nas, ali sigurno ima jo{ pacijena-

ta koji su dijagnostikovani u nekim

drugim ustanovama, tako da u to ne-

mamo uvid. Na`alost, stopa je izu-

zetno visoka, kao i smrtnost - rekla

je dr Slavica Rakovi}, na~elnik Pne-

umoftiziolo{ke slu`be ZC Vaqevo.

Jedan od predava~a bio je prof.

dr Milan Antoni}, direktor Instituta

za plu}ne bolesti u Sremskoj Kame-

nici. Govore}i o karcinomu plu}a,

profesor Antoni} je poru~io:

- Karcinom je bio, jeste i bi}e ve-

liki, ne samo medicinski ve} i socijal-

ni problem. Uprkos zna~ajnim do-

stignu}ima molekularne biologije,

citogenetike, genetskog in`ewer-

stva, uprkos velikoj borbi protiv pu-

{ewa kao glavnog faktora rizika ~i-

wenica je da u onkologiji, a posebno

kod karcinoma bronha u posledwih

desetak i vi{e godina nema revoluci-

onarnih otkri}a. To ne zna~i da ne

treba da se borimo da bolest otkrije-

mo {to ranije, jer za svaku bolest, a

posebno za malignu, bitno je otkriti

je u onoj fazi kada mo`emo vi{e da

u~inimo. ^iwenica je da u Srbiji,

uprkos svim merama koje se rade,

mi jo{ uvek ne raspola`emo ta~nim

brojkama, pre svega, koliko ima kar-

cinoma. Da biste bilo koji problem

mogli da re{ite morate da sagledate

wegove dimenzije. Sa druge strane,

moram da ka`em da u posedwih de-

setak, petnaest godina, uprkos svim

te{ko}ama, mi dr`imo korak sa

Evropom, kako u smislu dijagnisti-

ke, tako i u smislu terapije, tim pre

{to nema revolucionarnih otkri}a.

Me|utim, dovoqno je da na svakom

mestu, kad god je to potrebno pomi-

slimo na ovu bolest, da budemo ma-

lo vi{e organizovaniji, da bude malo

mawe sujete me|u nama, da nam

fondovi dozvole odnos pacijenata

prema centrima koji mogu vi{e i bo-

qe da urade, i onda }e i rezultati biti

boqi. To na prvom mestu zavisi od

organizacije zdravstvene slu`be, a

mawe od finansijskih sredstava, pre-

ma tome, ako budemo jedinstveni u

tim zahtevima, verovatno }emo ima-

ti i boqe rezultate.

U Edukativnom centru su po-

lovinom oktobra odr`ana preda-

vawa iz oblasti klini~ke sudske

medicine. Na jednom predavawu

govorilo se o dokumentovawu te-

lesnih povreda i vo|ewu medicin-

ske dokumentacije.

- To je ne{to {to lekari u~e na

svojim osnovnim studijama, ali

kasnije kada specijaliziraju ili se

usavr{avaju u razli~itim oblasti-

ma medicine oni nemaju prilike

da se sretnu sa sudskom medici-

nom kao predmetom. Naravno,

lekari koji se bave razli~itim di-

sciplinama, hirurgijom, ortopedi-

jom itd. pru`aju najboqu zdrav-

stvenu za{titu svojim pacijentima

i to nije sporno, me|utim, medi-

cinska dokumentacija, opisi po-

vreda koje oni sa~ine, ~esto nije

zadovoqavaju}a za potrebe ve-

{ta~ewa. Pacijenti koji su bili `r-

tve saobra}ajne nezgode, povre-

de na radu, nasiqa u porodici itd.

}e dobiti lekarskim pregledima

najboqu zdravstvenu za{titu i

wihove povrede }e biti izle~e-

ne, ali }e se kasnije suo~iti sa pro-

blemima na sudu ili u nekakvom

postupku kada je potrebno da se

utvrdi kako su nastale povrede, ko-

ji je stepen te`ine povrede i tome

sli~no. Zato je jako zna~ajno da le-

kari klini~ari imaju i ova znawa

i uop{te uvo|ewe licenci za rad

lekara i obavezna kontinuirana

medicinska edukacija je dala

prostor sudskoj medicini da se

pojavi u ovoj vrsti edukacija -

rekao je doc. dr \or|e Alempi-

jevi} iz Medicinskog fakulteta

Beograd.

Pored dr Alempijevi}a, go-

vorili su doc. dr Dragan Je~me-

nica, tako?e sa beogradskog

Medicinskog fakulteta i dr Mir-

jana Bawanac iz Zdravstveng

centra “Studenica” u Kraqevu.

Na drugom predavawu se govo-

rilo o utvr|ivawu uzroka smrti,

izdavawu potvrde o smrti i ob-

dukciji za umrle u zdravstvenoj

organizaciji, a uz dr \or|a

Alempijevi}a i dr Mirjanu Ba-

wanac, predava~ je bila i dr Qi-

qana Bawanac, iz ZC “Studeni-

ca” Kraqevo.

- Jedan va`an aspekt lekar-

ske delatnosti jeste konstatova-

we smrti i opet stvarawe medi-

cinske dokumenatcije koja je

od zna~aja za mortalitetne statisti-

ke, demografiju na nivou dr`ave. Sa

druge strane, lekari se sre}u sa razli-

~itim vrstama pacijenata od kojih je

kod nekih do{lo do pogor{awa zdra-

vqa upravo zbog posledica nekog

krivi~nog dela i oni moraju da znaju

u kojim situacijama treba da prijave

slu~ajeve radi obdukcije, koje su

procedure, koje su wihove obaveze

i prava. To je ne{to {to se u legislati-

vi s vremena na vreme mewa i jedan

broj kolega koji }e slu{ati ovo pre-

davawe su u~ili neka zakonska re{e-

wa koja su prestala da va`e dono{e-

wem Zakona o zdravstvenoj za{titi

iz 2005. godine. Sa druge strane, le-

kari nisu imali prilike da se mnogo

sretnu sa principima pisawa potvrda

o smrti na studijama. Mi smo to sa-

da uveli na sudskoj medicini, na fa-

kultetu u Beogradu, kao jedno od

obaveznih delova na{ih predavawa,

{to ranije nije bio slu~aj, tako da je i

ovo predavawe jako korisno da se

obnove neka znawa i da se steknu

nova - obja{wava doc. dr \or|e

Alempijevi}.

Oba predavawa su akreditovana

od strane Zdravstvenog saveta Re-

publike Srbije i bodovana su sa

ukupno 10 bodova, a odr`ana su u

organizaciji Slindikata lekara i far-

maceuta Srbije-Bolnice Vaqevo.

Predavawa iz oblasti klini~kesudske medicine

Doc. dr \or|e Alempijevi}

Dr Slavica Rakovi} i prof. dr Milan Antoni} u obra}awu medijima

10 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

U okviru programa „Community Connections”, u organizaciji USAID, ove godine dve dame iz na{eustanove imale su priliku da u~estvuju u tronedeqnom studijskom boravku u SAD

Palijativno zbriwavaweu Americi

Dr Ivana \enadi}, specijali-

sta interne medicine, nedavno

se vratila sa tronedeqnog studij-

skog boravka u Americi, u okvi-

ru programa na temu “Palijativ-

no zbriwavawe, hospis i slu`be

podr{ke pacijentima”.

- Ciq programa je bio eduka-

cija deset izabranih medicinskih

stru~waka iz Srbije na temu pa-

lijativnog zbriwavawa, koji }e,

koriste}i svoje znawe i liderske

sposobnosti, ste~ena iskustva

primeniti u svojoj zemqi. Jedan

od razloga zbog kojih sam iza-

brana za u~e{}e u Projektu je,

osim mog iskustva u radu sa on-

kolo{kim pacijentima, bilo i to

{to sam u okviru dvogodi{weg

Projekta od strane “Instituta za

mlade lidere”, San Francisko i

organizacije “Partners for De-

mocratic Changes of America”,

tokom 2003. i 2004. godine, bila

me|u pet `ena u Srbiji koje su

stekle sertifikovano zvawe

“mlade liderke”, kao i to {to sam

2005. godine u~estvovala u “Stu-

diji hroni~nog kancerskog bola”

i predstavqala Zdravstveni cen-

tar Vaqevo u Tunisu - rekla je

dr Ivana \enadi} po povratku iz

Amerike.

Ovaj program je realizovan u

^ikagu. Uz dr Ivanu \enadi},

delegaciju iz Srbije ~inili su

predstavnik Ministarstva za rad

i socijalnu politiku, doktori iz

Beograda, U`ica, Leskovca,

Pre{eva, glavna sestra KBC Be-

`anijska kosa, profesorka psihi-

jatrije na Medicinskom fakulte-

tu u Kragujevcu, ko-

ordinatorka za ku}-

nu negu organizacije

Caritas, psiholog

IORS-a. Program je

podrazumevao pose-

te brojnim instituci-

jama.

- Prvih dana pro-

grama upoznati smo

sa ameri~kim siste-

mom zdravstvene

za{tite, odgovorno-

stima savezne vlade i

vlade pojedinih dr-

`ava, osiguravaju}im

kompanijama, o vr-

stama palijativnog

zbriwavawa i hospi-

sa u razli~itim okru-

`ewima, kao {to su

bolnice, ku}na nega,

hospisi i domovi za

stara lica, i na~inu na

koji integrisani, mul-

tidisciplinarni pristu-

pi uti~u na pacijente,

wihove porodice i

kvalitet `ivota. Pre-

davawa nam je dr-

`ala Kejti Merel,

profesorka socijalnog rada i po-

litike Univerziteta u ^ikagu.

Ona nam je tako|e dr`ala radio-

nice i pomagala u izradi akcio-

nog plana za aktivnosti koje }e-

mo individualno i kao grupa re-

alizovati u Srbiji. Prof. dr

Edvard Mazur, politikolog, pro-

fesor na fakultetima gradskih

kolexa, podelio je sa nama pri-

mere dobre prakse u izradi akci-

onih planova. Predsednica Or-

ganizacije za hospis i palijativnu

negu dr`ave Ilinoj, nam je de-

taqno objasnila na~in na koji su

dr`avne institucije koje se bave

palijativnom negom i hospisom

organizovane, svoje pozicije i

lobirawe kod vlade po pitawu

dr`avnih politika i uredbi, multi-

sektorski pristup i kqu~ne akte-

re u dr`avi. Tako|e smo imali

predavawa o progra-

mu koji promovi{e

prava i kvalitet `ivo-

ta lica koja borave u

ustanovama za dugo-

ro~nu negu.

- U okviru progra-

ma posetili smo Me-

dicinski centar Uni-

verziteta Ra{ koji

pru`a razli~ite usluge

podr{ke pacijentima,

ukqu~uju}i Grupu

podr{ke pacijentima

obolelim od raka i

Grupu za podr{ku

negovateqima, koje

pru`aju podr{ku pa-

cijentima i wihovim

porodicama u soci-

jalnom, psiholo{kom

i prakti~nom smislu.

Tako|e smo obi{li

vi{e bolnica koje se

bave palijativnom

negom, kao i nekoli-

ko hospisa na terito-

riji ^ikaga. Posetili

smo Nortwestern

Univerzitet koji se

bavi edukacijom iz

oblasti palijativnog

zbriwavawa. U toku boravka

upoznati smo sa zna~ajem tima

za hospis i palijativnu negu,

shvatili neophodnost ukqu~ewa

porodice pacijenta u sve faze

wegovog le~ewa, a naro?ito pa-

lijativnog zbriwavawa - ka`e dr

\enadi}.

Interesantno je da se o ovoj

studijskoj poseti i to uz najavu

na naslovnoj strani pisalo i u naj-

tira`nijem dnevniku dijaspore

“VESTI” u ^ikagu, za koji je iz-

javu dala i dr Ivana \enadic. De-

legaciju iz Srbije primio je i ge-

neralni konzul Desko Nikitovi}.

- Najva`nije od svega je da

smo stekli divno iskustvo i mno-

go ideja doneli u Srbiju, a wih

}emo prilagoditi na{oj kulturi i

na{im uslovima. Sigurno je da

moramo vi{e raditi na komuni-

kaciji sa pacijentom i wegovom

porodicom, kao i na razvijawu

slu`bi za podr{ku pacijentima.

Uz to treba dosta raditi na raz-

voju volonterizma u Srbiji, koji

je u Americi postao sastavni

deo kulture - smatra dr Ivana

\enadi}.

Dr Ivana \enadi}

11ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Briga o drugima jena prvom mestu

Magistar Miroslava Qiqana

Maksimovi}, specijalista medicin-

ske psihologije, psihoterapeut, bila

je jedna od deset stru~wakiwa Sr-

bije, koje su krajem aprila i tokom

maja, u~estvovale u tronedeqnom

studijskom boravku u Sjediwenim

Ameri~kim dr`avama u okviru pro-

grama “Community Connections”, uorganizaciji USAID-a. Konkurs za

ovo putovawe bio je namewen

stru~wacima iz oblasti zdravqa `e-

na, a Qiqana Maksimovi} bila je

prava osoba, s obzirom na to da je

u vi{e navrata, u zoni zapadne Srbi-

je, uspe{no realizovan wen proje-

kat “Save the life”, posve}en sekun-

darnoj prevenciji karcinoma dojke

i grli}a materice, i zahvaquju}i ko-

me je nabavqena zna~ajna medi-

cinska oprema i pregledano oko

10.000 `ena. Projekat je tako|e fi-

nansirao USAID.

- U Va{ingtonu je odlu~eno da

se na{ studijski boravak organizu-

je u Santa Kruzu, u Kaliforniji, u

zoni gde postoje brojne instituci-

je, univerziteti, kampusi, bolnice,

vladine i nevladine organizacije,

koje u svom fokusu imaju brigu o

`enama. Briga za zdravqe `ena ni-

je fokusirana samo na fizi~ki

aspekt, nego i wihovo mentalno

zdravqe, ne ukqu~uje samo bole-

sne, nego i zdrave `ene, zbog ~ega

se rade skrining programi, preven-

tiva, promotivne kampawe, orga-

nizuju se grupe podr{ke. Program

je bio zami{qen tako da kroz tri

nedeqe imamo jedan vrlo aktivan

ritam, trening programe, posete

raznim organizacijama i instituci-

jama gde smo radili sa ekspertima,

volonterima, bolesnicama, i to je

zaista bilo jedno dragoceno isku-

stvo. Zahvaquju}i kreatorima

ovog programa, imale smo priliku

da posetimo univerzitete: Stan-

ford, San Francisko, Santa Kruz i

Sakramento, i razmewujemo is-

kustvo sa wihovim stru~wacima -

ka`e Miroslava Qiqana Maksimo-

vi}.

- Za mene kao osobu, psihologa

i porodi~nog psihoterapeuta, bilo

je jako zanimqivo koliko oni ukqu-

~uju porodicu u brigu o obolelom

~lanu, jer se u na{oj sredini bolest

uglavnom tretira kao li~na svojina,

`ene ~esto kriju ~iwenicu da su se

razbolele, uz razli~ita “opravdawa”,

u smislu za{tite nekoga koga voli-

mo da se ne sekira, ili stida da se

prizna da su obolele, ili {to misle da

}e ih taj neko, wima va`an, presta-

ti da voli. Tamo sam na jednom tre-

ningu na Stanford univerzitetu, gde

su bili ukqu~eni lekari, pacijentki-

we i ~lanovi wihove porodice, sa-

znala stvari koje su za mene bile ja-

ko ohrabruju}e u smislu da su me

podr`ale u nekom mom stavu da

kad neko u porodici ima problem

da svi imaju problem. To je ina~e,

osnovna premisa u mom `ivotu i ra-

du. Rekli su nam da oni imaju oba-

vezu da, ako se majka razboli, da

posle uspostavqawa dijagnoze, po-

zovu decu sa bakama i dekama da

do|u i da im se u prisustvu psiholo-

ga i medicinskog radnika ka`e da

im je majka obolela. To ne rade za-

to {to su surovi, ve} upravo suprot-

no, deca sa tim moraju pre ili kasni-

je da se suo~e, a mnogo je lak{a

borba za `ivot ako imate vi{e navi-

ja~a u toj borbi. Za decu to nije op-

tere}ewe, nego {ansa da svojom

qubavqu i podr{kom pomognu

onome ko je u nevoqi.

U okviru boravka u Americi,

u~esnice su iskusile i volonterski

rad, poput deqewa obroka najsiro-

ma{nijima.

- Videla sam da je ogroman broj

qudi kroz volonterski rad spreman

da pomogne drugima, mada, spoqa

gledano, nemaju nikakvu korist od

toga. Na Stanford univerzitetu po-

stoji pravilo da oni svoje studente

koji nisu pro{li volonterski rad u

bolnicama gde Stanford ima svoja

odeqewa ne}e da prime kao leka-

re. Kod nas se volonterski rad sma-

tra gubqewem vremena. Mi smo

posetili narodnu kuhiwu za bes-

ku}nike i videli da nije su{tina sa-

mo da im date hranu, ve} na~in na

koji im je pru`ate. Volonteri koji

dele hranu su profesori univerzite-

ta, xez muzi~ari, studenti. Kod

wih je pravilo da se i deca u pred-

{kolskom uzrastu ukqu~uju u vo-

lonterski rad i od malih nogu se u~e

da brinu o drugima.

- Znamo svi da je u Americi

zdravstvo jako skupo, ali ono {to je

va`no da znamo je to da postoje al-

ternativni izvori finansirawa, tako

da je velikom broju qudi koji ne-

maju medicinsko osigurawe, medi-

cinska pomo} dostupna zahvaquju-

}i raznim sponzorskim i donator-

skim programima, na lokalnom i fe-

deralnom nivou. Uverile smo se da

dobra lokalna zajednica brine o

svojim gra|anima.

- Posledwe nedeqe na{eg bo-

ravka u Kaliforniji bile smo pozva-

ne od strane gradona~elnika Santa

Kruza, na prijem koji je organizo-

vao u na{u ~ast. Bile smo prili~no

iznena|ene wegovim gestom naro-

~ito kada nam je dodelio sertifika-

te, kojima se promovi{emo u po~a-

sne gra|anke Santa Kruza, i na ko-

jima pi{e da je gradona~elniku veli-

ka ~ast da nas proglasi po~asnim

gra|ankama i da imamo sva prava

koja pripadaju i ostalim `iteqima

tog mesta. Bile smo zate~ene, odu-

{evqene, bilo je jako lepo biti Srp-

kiwa i biti Vaqevka u tom momen-

tu u Santa Kruzu.

Sa studijskog boravka u SAD

12 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Praznik zdrave hraneRegionalna manifestacija u

okviru obele`avawa Meseca pra-

vilne ishrane odr`ana je krajem

oktobra u holu Centra za kulturu.

Regionalnu manifestaciju organi-

zovali su Dom zdravqa Vaqevo,

Patrona`na slu`ba, Zavod za jav-

no zdravqe Vaqevo i Odbor za

javno zdravqe sa svojim saradni-

cima, mali{anima Pred{kolske

ustanove “Milica No`ica” i obda-

ni{ta “Pinokio”, KUD “\erdan”,

hori}em “Srculence”, Udru`e-

wem `ena Vaqevske Kamenice,

Turisti~kim dru{tvom Medvednik

i Udru`ewem poslovnih `ena

“Eva”, u prisustvu gospo|e Eve

Markovi}, Gqivarskim dru{tvom,

Udru`ewem doma}ina, Novom

Srbijankom, Medicinskom {ko-

lom, Crvenim krstom, uz podr{ku

lokalne samouprave i Slu`be za

dru{tvene delatnosti. Prisutne su

pozdravili dr Branko Kapetano-

vi}, upravnik Doma zdravqa Va-

qevo i dr Marija Gavrilovi}, di-

rektorka Zavoda za javno zdra-

vqe, koja je uru~ila nagrade naj-

boqim osnovcima i pred{kolcima

na likovnom i literarnom konkur-

su, kao i specijalne nagrade ko-

lektivima i saradnicima Zavoda.

Izlo`ba zdrave hrane, crte`a, po-

ruka, uz pesmu i igru najmla|ih,

u~inila je obele`avawe Meseca

pravilne ishrane praznikom.

Ina~e, 16. oktobra obele`en

je i Svetski dan hrane, ove godi-

ne pod sloganom “Ujediweni u

borbi protiv gladi”. Dok sa jed-

ne strane veliki broj qudi gladu-

je, sa druge strane pola planete

ima problem sa prekomernom

te`inom.

- Podatak da milijardu qudi

gladuje, da u Srbiji ima preko 700

hiqada siroma{nih, od kojh 150

hiqada dece, da i daqe postoje

narodne kuhiwe, da se u Srbiji

svakodnevno sprema oko 40 hi-

qada obroka, a sa druge strane da

skoro 50 odsto qudi ove planete

ima vi{ak telesne te`ine i skoro 25

odsto wih znake gojaznosti u ra-

znim stepenima, da 17 odsto dece

ima prekomernu te`inu, a da si-

gurno 10 odsto ima znake goja-

znosti, podatak da se metaboli~ki

sindrom koji je direktno vezan za

gojaznost javqa u velikom pro-

centu je vaqda dovoqno oprav-

dawe da svi treba da damo svoj

pun doprinos spre~avawu ove,

mo`e se nazvati, epidemije. Mi u

Domu zdravqa ni do sada nismo

sedeli skr{tenih ruku, sprovode}i

mnoge akcije poput ove, otvara-

ju}i Preventivni centar i Saveto-

vali{te za ishranu u [kolskom dis-

panzeru. Novinari nam moraju

pomo}i da stalnim pisawem, pro-

nala`ewem pozitivnih i negativ-

nih primera podsti~u qude da do-

laze i pose}uju ta savetovališta,

da razgovaramo o spre~avawu

bolesti pre nego {to se ne ispoqi,

jer }e Svetska zdravstvena orga-

nizacija sve vi{e imati problema,

a fondovi zdravstva sve ve}e tro-

{kove u le~ewu posledica nepra-

vilne ishrane - upozorio je dr

Branko Kapetanovi}, upravnik

Doma zdravqa Vaqevo.

- Na{a borba nije u tome da

samo jedan mesec obele`avamo

zdravu ishranu, to je ne{to {to se

radi ~itave godine, svakog dana i

mora pote}i iz porodice, iz de~i-

jeg uzrasta i {kolskih dana. Na{a

aktivnost se jo{ pre tri godine

promovisala kroz Savetovali{te

za ishranu u Preventivnom cen-

tru, koje radi petkom i u kome se

posti`u dosta dobri rezultati, ali je

anga`ovanost potrebna i na svim

ostalim nivoima - kazala je prim.

dr Jasmina Luki}, subspecijalista

ishrane, ina~e, predsednik Odbo-

ra za javno zdravqe Vaqevo.

Obra}aju}i se medijima dr

Radoje Petrovi}, gastroentero-

log, jo{ jednom je naglasio da su

pravilna ishrana, fizi~ka aktivnost

i prestanak pu{ewa osnovni u

preventivi vaskularnih i malignih

bolesti.

Promocija zdrave ishrane

Edukacijau Strazburu

Dr Predrag @ivanovi}, ortoped, koordinator hirur{kih grupacija ZC

Vaqevo je sa kolegom dr Igorom Kosti}em iz Klini~kog centra Ni{, 18. i

19. novembra, bio na edukaciji u Strazburu.

- Dr @ilber Taglang sa svojim saradnicima je prezentirao tehniku re-

{avawa preloma proksimalnog okrajka humerusa intramedularnim kli-

nom specijalno dizajniranim za taj anatomski segment. Razlika od osta-

lih edukacionih kurseva je {to je nakon direktnog prenosa hirurgije iz

operacione sale, pored rada na ve{ta~kim kostima humerusa, femura itd.

nastavqeno sa radom na anatomskom institutu na kadaverima, gde je u

izvanredno opremqenim salama instituta instaliran pokretni rentgen i re-

pozicioni hirur{ki sto, a zatim pokazan interaktivni CD, gde se kompju-

terski lekar vodi kroz operativnu tehniku plasirawa intramedularnih kli-

nova - rekao je dr Predrag @ivanovi}, po povratku iz Strazbura.

Svetski danmo`danog udara

I ove godine je 29. oktobra obele`en Svetski dan mo`danog uda-

ra. Svake godine od mo`danog udara u svetu umre oko {est miliona

qudi. Broj qudi koji ga do`ive izuzetno je visok i u na{oj zemqi, a

zabriwavaju podaci da je me|u wima sve vi{e mladih.

- Mo`emo re}i da se radi o epidemiji mo`danog udara. On je od-

govoran za vi{e smrtnih slu~ajeva svake godine od onih koji se pri-

pisuju sidi, tuberkulozi i malariji zajedno, a to su tri bolesti koje su

postavile standard za uspe{no zastupawe javnog zdravqa, privla~e-

we pa`we svetskih medija, a samim tim i anga`ovawe na suzbijawu

ovih bolesti. Jedna od {est osoba {irom sveta }e imati mo`dani udar

tokom `ivota, svakih {est sekundi mo`dani udar ubije nekoga, sva-

ke druge sekunde napada osobe nezavisno od godina i pola, petna-

est miliona qudi do`ivqava mo`dani udar tokom svake godine, oko

trideset miliona qudi ga je imalo, a ve}ina od wih ima zaostalu one-

sposobqenost. Potrebno je naglasiti da se iza ovih brojki nalaze se

realni `ivoti. U na{oj zemqi broj onih koji do`ive mo`dani udar za-

briwavaju}e raste i {to je jo{ alarmantnije u Srbiji svake godine pri-

bli`no 2500 mladih qudi do`ivi mo`dani udar - ka`e neurolog dr Mi-

hailo Mirkovi}, koji je bio jedan od dva u~esnika iz na{e zemqe na

svetskom kongresu o mo`danom udaru odr`anom u Seulu, gde je

promovisana strategija za borbu protiv ove bolesti.

- Svetska organizacija za mo`dani udar preduzela je kampawu

“jedan od {est”, a radi se o {est koraka kako svako od nas mo`e sma-

witi rizik i opasnost od mo`danog udara. Prvi je upoznajte li~ne fak-

tore rizika, a to su povi{en krvni pritisak, dijabetes i povi{en hole-

sterol u krvi. Drugi podrazumeva da treba biti fizi~ki aktivan, tre}i

ukazuje na izbegavawe gojaznosti, ~etvrti upu}uje na potrebu limi-

tirawa konzumacije alkohola, peti alarmira na prestanak pu{ewa, i

na kraju, {esti je u~iti kako prepoznati upozoravaju}e znakove mo-

`danog udara {to je va`no za pravovremeno javqawe jer mo`dani

udar predstavqa medicinsku urgentnost - ka`e dr Mirkovi}.

13ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Preventivom do zdravih zubaJo{ jedna sredwa {kola u Vaqevu

dobila je stomatolo{ku ambulantu.

Nakon Tehni~ke i Medicinske {kole,

u~enici Poqoprivredne {kole dobili su

stomatologa koji }e brinuti o zdravqu

wihovih usta i zuba. Poqoprivredna

{kola je ustupila i uredila prostor, a

opremu za rad obezbedila je Slu`ba

stomatologije.

- Mi smo tre}a sredwa {kola u gra-

du koja ima stomatolo{ku ambulantu,

{to je jako bitno prvenstveno sa

aspekta preventive, naravno i poprav-

ke zuba kod u~enika i zaposlenih. Naj-

zna~ajnije je to {to }e na{i u~enici na

licu mesta mo}i da obave pregled zuba

i sve intervencije, bez napu{tawa na-

stave, jer je na{a {kola ipak udaqena

od grada. Stomatolo{ka ambulanta }e

zna~iti svima, a u {koli imamo 600 u~e-

nika, u domu 100 u~enika i 100 zapo-

slenih. Mislim da je odlazak kod sto-

matologa i odre|ena navika i kultura

pona{awa, u~enika i nas odraslih, tako

da je jedna od dobrih stvari upravo da

razvijamo navike kod wih da uredno

pose}uju stomatologa i imaju zdrave

zube, {to je opet preduslov za zdravqe

kompletnog organizma - rekao je Mi-

lan Gaji}, direktor Poqoprivredne

{kole sa domom u~enika.

- Ciq ove, a i svih stomatolo{kih am-

bulanti de~je i preventivne stomatolo-

gije je da imamo {to vi{e u~enika sa

zdravim zubima, a {to mawi procenat

obolelih i saniranih zuba. Potpun obu-

hvat dece mo`e se posti}i samo ako je

stomatolog tu u {koli i ako deca ne mo-

raju da idu u centralnu ambulantu. Ti-

me se {tedi wihovo vreme i oni sti~u

naviku da idu kod stomatologa. Svest

dece se polako budi, ne samo aktivno-

stima stomatologa i stomatolo{ke se-

stre, ve} i saznawem da se ove usluge

pla}aju sa punoletstvom. Saradwa sa

direktorom i profesorima ove {kole do

sada je bila izuzetna, nadam se da }e se

tako nastaviti i daqe na zadovoqstvo i

korist u~enika. Na`alost, broj u~enika

jedne {kole odre|uje broj radnih dana

stomatologa u toj ambulanti, tako da }e

u ovoj {koli stomatolog raditi tri dana u

nedeqi, a dva dana u sedmoj osnovnoj

{koli i obdani{tu u Novom nasequ. Sa-

mo takvim rasporedom ima}e dovoqan

broj dece i mo}i }e da ispuni svoj plan i

program. Bilo bi lepo kada bi primer

svih sedam osnovnih {kola, kao i Teh-

ni~ke, Medicinske i Poqoprivredne

{kole sledile Ekonomska i Gimnazija, a

prvenstveno Pred{kolska ustanova, on-

da bi Stomatolo{ka slu`ba mogla da ka-

`e da je ispunila svoju misiju i da se sta-

vila u slu`bu pacijenata prvenstveno

dece ovog grada - ka`e dr Sne`ana Iva-

novi}, na~elnica Stomatologije.

U ambulanti Poqoprivredne {kole

radi stomatolog dr Gordana Jovano-

vi} i stomatolo{ka tehni~arka Vida

Andri}. Ambulanta radi ponedeq-

kom od 7 ~asova do 14.30 i utorkom i

sredom od 7 do 14 ~asova.

Jesewi stru~ni susreti zdravstvenih radnika tradicionalno se odr`avaju u

na{oj zemqi, ali i {irom Evrope i sveta. Lekari i medicinske sestre i tehni~ari

Zdravstvenog centra Vaqevo aktivno u~estvuju, kako prate}i predavawa i no-

va dostignu}a iz svojih oblasti, tako i prezentacijom radova.

Tako je dr Neboj{a Pakevi}, urolog vaqevske Bolnice u~estvovao u radu

[estog kongresa urologa jugoisto~ne Evrope, gde je prezentovao rad “Odnos

izme|u koncentracije cinka u seminalnoj plazmi i razli~itih parametara sper-

mograma”, ra|en u saradwi sa prof. dr Savom Mi}i}em, sa Urolo{ke klinike

Beograd. Izlagawe je bilo uspe{no, uz pozitivne kritike predsedavaju}ih na toj

sesiji i u~esnika. Kongres je bodovan od strane Evropske urolo{ke asocijacije

sa 11 bodova. Ovi susreti su prilika za mlade urologe da se ukqu~e i osete {ta

zna~i izlagati na jednom takvom skupu, pred eminentnim stru~wacima, usme-

nim prezentacijama na engleskom jeziku.

***

A u organizaciji Saveza Udru`ewa zdravstvenih radnika Srbije odr`ani su

Oktobarski susreti na Zlatiboru, gde su u~estvovali i predstavnici Zdravstve-

nog centra Vaqevo. U radu ovog stru~nog skupa u~estvovale su Slavica Savi},

glavna sestra Slu`be psihijatrije Bolnice Vaqevo i Slavica Filipovi}, glavna se-

stra Patrona`ne slu`be Doma zdravqa Vaqevo. One su prezentovale dva za-

jedni~ka rada “Prevencija neraspolo`ewa-preporuke” u okviru Sekcije patro-

na`e, koji je pohvaqen, dok je drugi rad na temu “Kalendar mentalnog zdra-

vqa”, predstavqen u okviru Psihijatrijske sekcije, progla{en drugim, od ukup-

no tri najboqa rada na toj sekciji. Na ovom skupu je u okviru Sekcije instru-

mentara prezentovan rad na temu “Uloga instrumentara pri izvo|ewu drena-

`e grudnog ko{a”, ~iji su autori instruimentari Bolnice Vaqevo Ana Marija

Cerovi}, Marijana Lazarevi} i Ogwen Arsenovi}.

***

Simpozijumu glavnih sestara i babica, sestara i babica iz prakse i profeso-

ra zdravstvene nege, odr`anom krajem novembra na Tari, u organizaciji

Udru`ewa medicinskih sestara i tehni~ara Srbije, prisustvovale su tri medi-

cinske sestre iz na{e ustanove Vera Toma{evi}, iz odseka Neonatologije,

Zorica Savatijevi}, glavna sestra Enodokrinologije i Jelica Ristovski,

pomo}nik direktora za sestrinstvo i ~lan stru~nog odbora simpozijuma, koja o

iskustvu sa simpozijuma ka`e:

- Pored izuzetnih stru~nih radova, zapa`eni su bili i okrugli stolovi, koji su

za tematiku imali zdravstvenu negu u klini~ko bolni~koj praksi i probleme

vezane za adolescentno doba. Ono {to je jako va`no, je neophodnost posto-

jawa procedura i standarda, kao i vo|ewa validne dokumentacije zdravstvene

nege u sestrinskom radu, kao preduslova dobre prakse i kvalitetne zdravstvene

nege, ~emu se u na{oj ustanovi te`i. Tako|e je bilo re~i i o stvarima, koje

o~ekuju zakonsku regulativu, a odnose se na zdravstvenu negu, na delokrug

rada, obrazovawe i polo`aj sestrinske struke u na{em dru{tvu. O~ekuje se

zajedni~ki napor sestrinskih asocijacija, KMSZT Srbije i SMST Srbije u ost-

varivawu ciqeva, koji su navedeni kao zakqu~ci Simpozijuma.

Jesewi susreti

Slu`ba za za{titu zdravqa ̀ ena Doma zdravqa Vaqevo dobila je potpuno novi

izgled. Ambijent je znatno prijatniji i za pacijentkiwe i za zaposlene.

- Za nekih osam meseci ura|eno je mnogo vi{e nego {to sam ja o~ekivao da

}emo uraditi. Kompletna slu`ba je osve`ena u smislu kre~ewa svih prostorija,

dakle, hodnika, ordinacija, lekarske sobe, ura|eno je ozvu~ewe hodnika, tako da

sada u pozadini imamo prijatnu muziku, a pacijentkiwe se putem ozvu~ewa

prozivaju po imenu i prezimenu, u ordinaciju u koju treba da u|u na pregled, bez

onog "daqe". Naravno, svega toga ne bi bilo da nije bilo pomo}i qudi iz Vaqeva

koji su prepoznali jednu plemenitu misiju i iza{li nam u susret. Firma Forma

Ideale nam je poklonila name{taj u vrednosti od 110 hiqada dinara, Wood Master

u vrednosti od 50 hiqada dinara, pomogao nam je i ~itav niz drugih firmi, tako da

se svima zahvaqujem. Mislim da je atmosfera znatno prijatnija, pa ~ak i ono

~ekawe koje je nekada nemonovno mo`e biti prijatno. Postoji jo{ niz aktivnosti

koje tek treba da radimo, ukqu~uju}i i psihofizi~ku pripremu trudnica, za {ta smo

ve} obezbedili interesantan prostor, LCD monitor, DVD plejer i video materijal

- ka`e dr Milan Mirkovi}, na~elnik Slu`be za za{titu zdravqa `ena.

Dodajmo i to da je u okviru projekta "Prevencija karcinoma grli}a materice",

za ~iju realizaciju su odobrena sredstva Ministarstva zdravqa, do sada pregledano

oko 1500 `ena.

Prijatniji uslovi

14 ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

Aplauz za Sla|uDobila je aplauz i to takav

kakav sawaju mnogi, na “da-

skama koje `ivot zna~e”, od

najve}ih imena srp-

skog glumi{ta, jav-

nih li~nosti. Sigurno

ni sama nije sawala

da }e me|u imeni-

ma glumaca savre-

mene punk opere

“Dom za ve{awe”,

Emira Kusturice,

biti ispisano Sla|a-

na Mitrovi}.

Uprkos visini od

134 centimetara, Sla-

|ana je ro|ena s

ahondroplazijom pa

je patuqastog rasta,

hrabro se bori kroz

`ivot. U Zdravstve-

nom centru je zapo-

slena od 2001. godi-

ne, diplomirani je

ekonomista, voli da

putuje, dru`i se, i za-

ista daje primer svi-

ma ostalima u udru-

`ewu “Pokret malih

qudi Srbije”. Svaku

interesantnu priliku i novi izazov

nije propu{tala, tako je do{lo i do

ovog neobi~nog iskustva.

- Pre pet godina su se tra`ili

statisti niskog rasta, visine do

135 centimetara, i ja sam se pri-

javila. Trebalo je da se snima ne-

ki film u Londonu sa niskim qu-

dima, {to mi je bilo zanimqivo,

ali zbog situacije u zemqi i dru-

gih okolnosti snimawe je obu-

stavqeno i ja sam na to prakti~-

no zaboravila. Me|utim, moji

podaci su ostali tako da sam do-

bila poziv za u~e{}e u ovoj operi,

kao da smo sve vreme bili u kon-

taktu. Rekla sam da sam sada

zaposlena i da zbog toga ne mo-

gu toliko odsustvovati, ali su qu-

di iz tima kontaktirali upravu

Zdravstvenog centra, koja je po-

kazala razumevawe i omugu}ila

mi da ne ispustim takvu ponudu

i takvo iskustvo, na ~emu sam im

jako zahvalna - obja{wava Sla-

|ana kako je do{lo do wenog

u~e{}a u operi.

Tokom priprema nije imala

tremu, tako da joj nije bilo te-

{ko da se prikqu~i iskusnoj

ekipi.

- Ja nemam problem da us-

postavim komunikaciju sa qu-

dima, jedino ~ega sam se pla{i-

la to je Beograd, prevoz i taj

na~in `ivota, a ekipa je zaista

bila divna. Kada sam do{la po-

gledali smo predstavu, koja se

pre tri godine igrala u Parizu,

tako da je svako sebe prona{ao

u toj ulozi. Pitali su me da li }e

mi sve to biti naporno, jer se to-

kom cele opere igra, svi su jako

aktivni i u pokretu, {to meni ni-

je te{ko. Ipak, bila je jedna sce-

na meni najte`a u kojoj ja sto-

jim sama, kada svi oni “odlaze u

Italiju”, stojim i

pla~em. To je fran-

cuskiwa Tuti tako

verodostojno odi-

grala, sva se tresla

od suza i tuge, tako

da sam se pla{ila

da li }u ja uspeti to

da odigram tako

upe~atqivo. Me|u-

tim, jedan glumac

iz Narodnog pozo-

ri{ta u Kragujevcu

mi je objasnio teh-

niku kako da iska-

`em takve emoci-

je, tako da sam i to

savladala, iako

smo imali samo

petnaestak dana

da se pripremimo.

Treme nije bilo,

mo`da malo za pre-

mijeru, dok smo

~ekali da iza|emo na scenu i

~uli `agor publike. Zapravo,

razmi{qala sam o tome da li }e-

mo sve odraditi kako treba, da

li }e se kulise spustiti kada tre-

ba, da li }u se skloniti na vreme,

vi{e sam bila optere}ena nekim

tehni~kim stvarima. Bilo mi je

zanimqivo upoznati novi svet,

nove qude, za koje mo`da po-

mislimo da su uobra`eni, puni

sebe, ali naprotiv, svi su jako

prijatni, otvoreni, duhoviti, ni-

ko nije sebi~an da ~uva svoj za-

nat samo za sebe, ve} su svi da-

vali savete da bi od nas izvukli

{to boqe, zaista smo bili tim.

- Moja uloga, `ivim u selu

gde su Perhan i Azra, wihova

sam kom{inica, navijam i `ivim

za wihovu qubav, poma`em im

u tome, sre}na sam kada su oni

sre}ni, tu`na sam kada Perhan

odlazi u Italiju, jednostavno,

pratim wihov `ivot dok su u se-

lu. Naravno, ja ni-

sam imala tekst, ali

sam morala pokazati

emocije {to zaista ni-

je lako, a pevali su

Gorica Popovi}, Mi-

lica Todorovi}, Ste-

van An|elkovi},

grupa Vrelo, Nele

Karajli} i [uwa koji

glumi Perhanovog

ujaka. Dok smo

igrali videli smo sa-

mo prvi red, a kada

su se svetla upalila i

kada je krenuo apla-

uz, to je zaista bilo

nestvarno.

Opera “Dom za

ve{awe” je izvedena

{est puta, a u najavi

su i nove predstave,

mo`da i van zemqe.

Ali o tome }emo ka-

da se dogodi, sada je

bitno da je Sla|ana

opravdala pro{logo-

di{wu titulu “naj `ene” koju je

dobila od ~itateqki ~asopisa “Blic

`ena” i jo{ jednom uputila sna-

`nu poruku qudima malog rasta:

- Ovo zaista zna~i puno, jer

mislim da je ovo jo{ jedna poru-

ka svima da se treba boriti i i}i

napred. Tako ja razmi{qam, uz

sve padove u `ivotu, ali me oni

samo mogu o~eli~iti jo{ vi{e.

Opera mi je pre svega dala do-

sta pozitivne energije da nasta-

vim da kr~im svoj put.

Vaqevka na „velikoj sceni”

Sla|ana Mitrovi} sa jednim od u~esnika predstave

15ZdrAVSTVENIKZdrAVSTVENIK

[tampawe ovog broja pomogla

ZdrAVSTVENIK pripremili:

PR agencija Pristup – PR slu`ba ZC Valjevo

Dejana Je{i}, Branko Petrovi}

Pozivamo Vas da nas obave{tavate, da namdostavqate informacije i najavqujete aktivnosti,kao i da pi{ete za na{e glasilo.

Tel.: 295 372, pr@zcvaljevo.comZdravstveni centar Vaqevo

Obrena Nikoli}a 5,

14000 Vaqevo

www.zcvaljevo.rswww.dzvaljevo.rswww.dzljig.rswww.dzmionica.rswww.dzosecina.rs

Se~a bolesnihstabala

Bolni~ki park ostao je bez zimzelenog drve}a ~ije su kro{we go-

dinama predstavqale pravi ukras ovog dela Vaqeva. Na`alost, obo-

lela stabla, ne samo u krugu bolnice, ve} i u ~itavom gradu su mo-

rala biti pose~ena. Ipak, te{e nas mlade sadnice koje se ve} zasa|u-

ju na predvi|enim mestima.

Radovi ubolni~kom kruguU krugu bolnice krajem oktobra po~eli su radovi na izvo|e-

wu detaqnih hidrogeolo{kih istra`ivawa u ciqu pronala`ewa

geotermalne vode.

- Mi smo kao Zdravstveni centar dobili istra`no pravo od

strane Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa za

izvo|ewe ovih istra`nih radwi koje se sastoje od izgradwe is-

tra`no-eksploatacione bu{otine, prognozne dubine oko 700 me-

tara. Ciq je pronala`ewe geotermalne vode koja bi se koristila

za grejawe i hla|ewe bolni~kog kompleksa pomo}u toplotnih

pumpi. Na tenderu je izvo|ewe radova dobilo preduze}e NIS-

Naftagas. Radove sufinansira Fond za za{titu `ivotne sredine -

ka`e Vladan Kotarac, pomo}nik direktora ZC Vaqevo za teh-

ni~ke poslove.

Radovi bi ukupno trebalo da traju {ezdeset dana.

Obave{tewe

Podru~na kancelarija Lekarske komore Srbije -

Vaqevo, po~ela je sa radom na novoj adresi, u Bir~ani-

novoj ulici broj 48 u Te{waru. Radno vreme kancelarije je

od 13 do 15 ~asova, ponedeqkom, sredom i petkom, a broj

telefona 230-238.

Potrebno je da ~lanovi LKS kancelariji dostave fotokopije

sertifikata (kao i originale na uvid) o prikupqenim bodovima

u 2010. godini, potrebnim za produ`ewe licence. Krajwi rok

za dostavqawe sertifikata prikupqenih u toku ove godine je

28. februar 2011. godine.