020 odbrana

7/21/2019 020 Odbrana

http://slidepdf.com/reader/full/020-odbrana 1/84

G o d i n a

I

I

B r o j 2 0

1

5 . j u l 2 0 0 6 .

c e n a 1 0 0 d i n

a r a

1 , 2 0

e v r a

w w

w . o d b r a n a . m o d . g o v . y u

I n t e r v j u

Stambeno poslovawe u sistemu odbrane

I n t e r v j u

D o s i j e D o s i j e

GOSPODARI

SVOGA NEBA

Pukovnik Dragan Katani}komandant Vazduhoplovstva i PVO

Stambeno poslovawe u sistemu odbrane

GOSPODARI

SVOGA NEBA

VRH LEDENOG BREGAVRH LEDENOG BREGA

Pukovnik Dragan Katani}komandant Vazduhoplovstva i PVO

7/21/2019 020 Odbrana


7/21/2019 020 Odbrana


NIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,telefaks: 011/3241-363. ̀ iro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige:KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE

i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE

po ukupnoj ceni od 18.900,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 10)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa

uve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqajuadministrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC „Vojska”) overenu

u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac.......................................................................................................................... (i

me, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ............... .............. ............ Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

310117

Dizajn

Autori: Sreten Petrovi} i Qiqana [evo

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu:NIC „Vojska", Bra}e Jugovi}a 19 ,

11000 Beograd.

Komplet se moènabaviti i u na{oj

kwiàri: – u Beogradu,

Vasina 22

No v i n sk o -i zd a v a ~ k i c e n ta r

„V OJ SK A ”11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJE

Reprezentativno izdawe ~iji je naslov velika preporuka. Tri kwige, tri elitne monografije u jednoj celini.KULTURNA BA[TINA SRBIJE; KULTURNA BA[TINA CRNE GORE i KULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKE.Autor prve dve je Sreten Petkovi}, a tre}e Qiqana [evo. Uporedni tekst na srpskom i engleskom jeziku prateatraktivne fotografije i ilustracije. Ugledni autori nam u najlep{em svetlu predstavqajukulturno blago koje pobu|uje pa`wu javnosti {irom sveta a otkriva korene nacionalnog bi}a, vere i istorijsketokove na vekovima izazovnim prostorima. Kwige obiluju podacima o bogatom sredwevekovnom nasle|u, bilo dasu stare tvr|ave, manastiri, crkve, ikone ili dela primewene umetnosti negovane u krilu pravoslavne,katoli~ke, islamske religije ili drugih religija. Na taj na~in mnoga istorijska i mawe poznata mesta otvarajunam svoje kulturne riznice.Luksuzno opremqene, u tvrdom povezu, tri kwige u kutiji, obima 342, 223 i 206 stranica, formata 24 h 29 cm.

Cena kompleta je 18.900,00 dinara.

Pla}awe se vr{i unapred. Komplet se isporu~uje nakonuplate celokupnog iznosa. Novac se upla}uje na ìro-ra~unNIC „Vojska" 840-49849-58 uz naznaku„za Kulturnu ba{tinu".Kwige moète kupiti i re{ewem o administrativnojzabrani.

7/21/2019 020 Odbrana


4

INTERVJU

Komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbraneVojske Srbije pukovnik Dragan Katani}

GOSPODARI SVOGA NEBA 8

Per aspera

KOJEKUDE, KUME... 13

EKSKLUZIVNO

Kad do|e do zamora aviona

PRASAK NA 5.000 METARA 14

TEMA

Posttraumatski stresni poreme}aj

RAT U NA[IM DU[AMA 18

ODBRANA

Ve`ba Vojske Srbije i Kfora

JEDNOVREMENE PATROLE 24

[ta su srpski novinari nezvani~no saznaliu Briselu i Pragu

SRBI MORAJU DA ZNAJU@ELE LI U NATO 26

INTERVJU

Prof. dr Vladimir Cvetkovi},dekan Fakulteta bezbednosti u Beogradu

IZLAZAK ISPODSTAKLENOG ZVONA 29

Vidovdanske sve~anosti

KOSOVO ZAUVEK DEO SRBIJE 36 S A D R @

A J

24Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik”iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),

Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana),Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{,Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi},Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi},dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i},Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi},dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evski

KorektoriSla|ana Grba, Marijana Kisi}Sekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada Stankovski

TELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995

TELEFAKS 3241-363

ADRESA 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. 06-1015e-m il

[email protected]@odbrana.mod.gov.yu nternet

www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA

ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Ukazom predsednika Srbije i Crne Gore NIC ”Vojska" je povodom125 godina vojne {tampe,24. januara 2004. godine,

odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

S n i m i o G o r a n S T A N K O V I ]

15. jul 2006.

36

7/21/2019 020 Odbrana


DRU[TVO

Dve decenije borbe protiv duvanskog dima u SrbijiPU[EWE SVE OPASNIJI POROK 42

Visokokvalifikovani mehani~ar Nedeqko Panteli}GORÎNA 46

SVET

Vojska SlovenijeOSTVARIVAWE PRIORITETA 50

Nosioci transnacionalnog terorizmaLISTA TERORISTA 53

TEHNIKA

Nema~ka modularna top-haubica AGMPO UGLEDU NA STARIJEG "BRATA" 56

AntiterorizamROBOTI PROTIV EKSPLOZIVA 60

KULTURA

Izlo`ba u Muzeju primewene umetnostiSNIVATI DOLE SASVIM JU@NO 68

FEQTON

Xihad Al Kaide u Evropi

AVGANISTANSKO ISKU[EWE 72TRADICIJE

Osam vekova manastira @i~eMATI SRPSKIH CRKAVA 76

SPORT

Odbojka u VojsciMALE [ANSE ZA SVETSKATAKMIÊWA 79

72

RE^ UREDNIKA

5

O R IVOST

S ada{we stawe sistema odbrane Republike Srbije je neo-drìvo, istaknuto je nedavno u javnoj raspravi o nacrtuStrategijskog pregleda odbrane . Dakle, ne{to kona~nomora da se mewa. Predloèna re{ewa predstavqaju kom-promis izme|u odbrambenih potreba Republike Srbije irealnih, pre svega finansijskih, mogu}nosti kako bi se us-

postavio sistem koji je odrìv, to jest koji moè da odgovoriizazovima bezbednosti. Taj proces rezultira}e novom struktu-rom snaga i novim vrednosnim sistemom, u kome }e biti izra-èn kvalitet na ra~un kvantiteta, re~eno je tako|e.

Neodrìvo je i stawe u Vazduhoplovstvu i protivvazduho-plovnoj odbrani, kaè pukovnik Dragan Katani}, komandanttoga vida Vojske Srbije u inetrvjuu za Odbranu . Umesto 150

sati naleta godi{we, na{i piloti u proseku ostvare svega{est sati. Stoga ne bi trebalo da bude ~udno {to su mnogi odwih, naravno ne svojom krivicom, nedovoqno osposobqeni zaodgovorne du`nosti koje obavqaju. Ako se ubrzo ne{to ne pro-meni, osta}emo i bez najiskusnijih pilota, koji jo{ mogu daprenesu znawa na mla|e kolege. Makaze linearnog penzioni-sawa bile su nemilosrdne, a logika je ponovo ostala po stra-ni.

Nemilosrdne su i ~iwenice o stawu tehnike. Od 250 va-zduhoplova kojima raspolaèmo, u operativnoj upotrebi jesvega 60-70, a i wima su upotrebne vrednosti na izmaku. Ko-liko su pouzdani, pokazuje primer pucawa stakla na kabiniaviona MiG 21 u letu na visini od 5.000 metara. Do tog zai-sta neobi~nog i nesvakida{weg doga|aja, prema preliminar-

nim tuma~ewima stru~waka, do{lo je zbog zamora materijala.Posle toliko godina na suncu, vetru, ki{i i snegu, specijalnilepak je jednostavno popustio. Samo zahvaquju}i vrhunskojosposobqenosti pilota, iskustvu i snala`qivosti u kriti~nimsituacijama nije nastala tragedija. Ekskluzivnu pri~u o tompodvigu zabeleìli smo nedavno na batajni~kom aerodromu.

Sa lica mesta beleìmo i pri~u o (ne)odrìvom poloà-ju Srba na Kosovu i Metohiji. Uz nezapam}ene mere obezbe|e-wa Kfora, Unmika i Kosovske policijske slu`be, u Gra~anicii na Gazimestanu odràne su vidovdanske sve~anosti. Porukakoja je sa tog skupa upu}ena svetu jeste da je Kosovo uvek biloi da }e zauvek biti deo Srbije, ali i to da Srbija ho}e da raz-govara, ho}e kompromis i ho}e, pre svega, pravi~no re{eweproblema.

Odrìvost sada{weg modela stambenog poslovawa u si-stemu odbrane odavno je pod znakom pitawa. Nemo} nadle`nihda se suprotstave mo}nicima koji su beskrupulozno razvla~i-li vojni stambeni fond, pogre{ne ra~unice i lo{e investici-je dovele su taj sistem na najniè grane. Direkcija za imovin-skopravne poslove Ministarstva trenutno vodi 3.894 sporazbog nenamenskog kori{}ewa vojnih nekretnina. Na vojne sta-nove se, po razli~itom osnovu, odnosi 2.181 predmet. Tajogroman posao, zamislite, radi svega pet referenata. Oni,naravno, nisu odgovorni za sporost i nedelotvornost admi-nistracije.

7/21/2019 020 Odbrana


6 15. jul 2006.

Z A V R [ E T A K [ K O L O V

D E L E G A C I J A M I N I S T A R S

AKTUELNO

Sve~anost povodom zavr{etka {kolovawa 52. klase komandno

-{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne odbrane odràna je 30. ju-na. Tom prilikom predstavqeno je ukupno 29 polaznika najnovije gene-racije toga vida usavr{avawa oficira u Vojsci Srbije. Me|u 24 ofi-cira Kopnene vojske ove godine su se na{la i dva pripadnika Vojske Re-publike Srpske i jedan oficir ameri~ke vojske, a {kolovawe su zavr-{ila i ~etiri pripadnika V i PVO i jedan pripadnik Mornarice. Ma-jor ameri~ke vojske Majk Tarkvinto okupqenima se obratio re~ima za-hvalnosti na srpskom jeziku, koji je dobro nau~io tokom {kolovawa una{oj zemqi.

Na~elnik Komandno-{tabnog usavr{avawa pukovnik docent Rado-qub Kitanovi} istakao je da su upravo od{kolovani komandno

O F I C I R I

Odluka Vlade Srbije

IMENOVAN DR@AVNI SEKRETAR

ZA ODBRANUVlada Srbije imenovala jeZvonka Obradovi}a za dràvnog se-kretara Ministarstva odbrane Re-publike Srbije.

Obradovi} je ro|en 1966. go-dine u Kraqevu. Zavr{io je Pravnifakultet u Kragujevcu.

Od 1992. do 1997. bavio seadvokaturom, a od 1997. do 2000. jepredsednik Izvr{nog odbora SOKraqevo. Stru~ni konsultant ”Stain-beis Foundation” je od 2001. do 2003.godine.

Od 2003. do 2006. bio je po-slanik Skup{tine dràvne zajednice Srbija i Crna Gora i ~lanstalne delegacije Skup{tine SCG u Parlamentarnoj skup{tiniNato.

Oèwen je i ima jedno dete.

Sastanak sa komandantima

ANALIZA VANREDNIH DOGA\AJAU General{tabu Voj-

ske Srbije 5. jula odrànje sastanak sa svim ko-mandantima operativnihsastava, brigada i samo-stalnih bataqona Vojske,

uz u~e{}e ministra od-brane Zorana Stankovi-}a, zastupnika na~elnikaGeneral{taba VS gene-ral-majora Zdravka Po-no{a i pomo}nika mini-stra za politiku odbrane Sneàne Samarxi}-Markovi}. Na sa-stanku su detaqno analizirani protekli vanredni doga|aji u Voj-sci, od kojih su neki bili sa najteìm posledicama. Posebno surazmatrani slu~ajevi u kojima ima elemenata odgovornosti vojneorganizacije.

Na sastanku su nare|ene hitne i dugoro~ne mere za spre~a-vawe vanrednih doga|aja, koje u prvi plan isti~u odgovornoststare{ina, te kontrolu, preventivno delovawe, poznavawe qudii pripremu vojnika i jedinica za izvr{avawe zadataka. Teòmpovredom vojne discipline smatra}e se i samo postojawe uslovaza nastajawe vanrednih doga|aja u jedinici ili ustanovi Vojske,a protiv odgovornih lica preduzima}e se o{tre mere disciplin-ske i krivi~ne odgovornosti. Posebna pa`wa bi}e poklowenadodatnoj edukaciji pripadnika Vojske za prevenciju vanrednihdoga|aja i sagledavawe psihosocijalnih odlika vojnika i stare-{ina koje mogu da doprinesu wihovom nastajawu.

Predloèna je i izmena normativnih re{ewa koja se odno-se na regrutovawe, obavezu sluèwa vojnog roka, organizacijuìvota i rada u Vojsci, unutra{wu i straàrsku slu`bu i izvo-|ewe borbene obuke.

U drugom delu sastanka, u okviru javne rasprave o Nacrtu strategijskog pregleda odbrane , komandantima Vojske su predsta-vqene su{tinske stru~ne odrednice tog strate{kog dokumenta za

planirawe, programirawe i ostvarivawe procesa reforme si-stema odbrane Republike Srbije.

– Poseta delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Sjedi-wenim Ameri~kim Dràvama predstavqa veliki korak napred u izgradwime|usobnog poverewa, {to je bio i osnovni ciq na{eg boravka u toj ze-mqi – izjavila je na aerodromu Sneàna Samarxi}-Markovi}, pomo}ni-ca ministra odbrane za politiku odbrane, neposredno posle povratkaiz SAD, gde je, zajedno sa zastupnikom na~elnika General{taba general-majorom Zdravkom Pono{em i general-majorom Miloradom Peri}em,savetnikom za me|unarodnu vojnu saradwu u Ministarstvu odbrane, bo-ravila u zvani~noj sedmodnevnoj poseti.

Tokom posete Va{ingtonu tro~lana delegacija je imala sastanke uKongresu i Senatu, te u Nacionalnom institutu za bezbednost, dok su uPentagonu predstavnici Ministarstva odbrane Srbije, izme|u ostalih,

razgovarali i sa pomo}nikom ministra odbrane SAD Piterom Florijem.Razgovore u Va{ingtonu gospo|a Samarxi}-Markovi} ocenila je

7/21/2019 020 Odbrana


7

UKRATKO

W A 5 2 . K L A S E K [ U

A O D B R A N E I V O J S K E S R B I J E P O S E T I L A S A D

R E F O R M E

Poseta ministra odbrane Norve{keAne Gret Strem-Erihsen

ZAJEDNO U MIROVNIMOPERACIJAMAMinistarka odbrane Kra-

qevine Norve{ke Ane-GreteStrem-Erihsen boravila je 3. i 4.jula u zvani~noj poseti RepubliciSrbiji.

Kraqevina Norve{ka jedanje od najve}ih donatora RepublikeSrbije. Za saradwu i pomo} uoblasti reforme sektora odbra-ne i bezbednosti samo u 2005. iz-dvojila je oko dva miliona evra. Uokviru bilateralne vojne sarad-

we, posledwe godine ostvareno jevi{e od trideset aktivnosti, a te-ì{ni projekti u narednim godinama bi}e saradwa vojnomedicin-skih slu`bi u mirovnim misijama, reforma nau~noistraìva~ke de-latnosti i reforma vojnog {kolstva, program prekvalifikacije ofi-cira za civilna zanimawa Prisma i u oblasti odnosa s javno{}u.

”Odnosi izme|u Kraqevine Norve{ke i Srbije stalno poka-zuju te`wu ka poboq{awu, a ovom prilikom posebno èlim da na-glasim ulogu koju je Norve{ka imala kao kontakt-zemqa za sarad-wu sa Natoom. Zahvaquju}i toj saradwi, na{e ukqu~ewe u evroa-tlantske integracije znatno je brè nego {to smo o~ekivali”, re-kao je ministar Stankovi}, prilikom do~eka na aerodromu.

Ministarka odbrane Kraqevine Norve{ke Ane-Grete Strem-Erihsen u svom obra}awu najpre je ~estitala ministru Stankovi}ui rukovodstvu oruànih snaga za wihove napore da reformi{u

oruàne snage u Srbiji: ”Sveobuhvatne reforme sistema odbranesu kqu~ne za integraciju u evroatlantske bezbednosne strukture, aNorve{ka je i daqe opredeqena da vam pomaè u tom procesu”,rekla je ona, dodav{i kako veruje da je do{lo vreme da se zapo~nes planirawem zajedni~kih snaga u mirovnim misijama.

Tokom posete na{oj zemqi ministarka Strem-Erihsen poseti-la je General{tab VS, gde je razgovarala sa zastupnikom na~elni-ka general-majorom Zdravkom Pono{em, posetila je Centar za mi-rovne operacije i Vojnomedicinsku akademiju G[ VS, a sastala sei sa predsednikom Republike Srbije Borisom Tadi}em i potpred-sednikom Vlade Srbije Ivanom Duli}-Markovi}.

S. SAVI]

tabni oficiri na{e vojske izveli mnoge takti~ke zadatke i poloìli

anaest ispita, obi{li sedam garnizona i sagledali deset takti~kih ierativnih pravaca.

Prvi u rangu 52. klase K[U je major Nikola Dejanovi}, sa sredwomenom 9,45, drugi je potpukovnik Goran Zeki}, sa istim prosekom, a tre-potpukovnik Milorad Vidakovi}, sa sredwom ocenom 9,27.

Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Zoran Jefti} je,stitaju}i novim komandno-{tabnim oficirima, naglasio da }e oni bi-snaga na koju se dru{tvo mora osloniti tokom veoma delikatnog vre-na sprovo|ewa reformi u sistemu odbrane.

A. ANTI]Snimio D. BANDA

o veoma zanimqive i sadràjne: ”Tamo smo i{li, pre svega, kako bi-o promovisali ono {to je do sada ura|eno u transformaciji na{ihuànih snaga. Na Nacionalnom univerzitetu za odbranu predstavilio Strategijski pregled odbrane , koji je prvobitno videla na{a jav-st, i koji je ocewen kao veoma dobar. Tako|e, razgovarali smo o mogu}-sti {kolovawa na{ih oficira na kolexima u SAD.”

Govore}i o boravku delegacije u Americi, general-major Zdravkono{ je istakao da su sa ameri~kim kolegama razgovarali kao partne-i saradnici, posebno izdvojiv{i razgovor sa komandantima Nacio-lne garde SAD i Nacionalne garde dràve Ohajo o tome kako da wi-v program primenimo kod nas.

Iako }e aktivnija saradwa Vojske Srbije sa Nacionalnom gardom

haja mo}i da otpo~ne tek posle potpisivawa sporazuma o statusu snagaOFA ), zastupnik na~elnika General{taba istakao je kako je na{a delega-

cija predloìla da se otpo~ne sa planirawem ne ~ekaju}i potpisi-vawe sporazuma, {to su ameri~ki sagovornici i prihvatili.

– [kolovawe i usavr{avawe na{ih oficira na ameri~kimvojnim kolexima trebalo bi da po~ne naredne godine, ali vaqaimati na umu da je jedno otvoriti mogu}nost da se konkuri{e naakademije, a drugo imati dovoqno dobre kandidate koji }e bitiprimqeni. Po{to je re~ o presti`nom {kolovawu, na nama je daizaberemo takve kandidate koji }e pro}i u trci sa ostalim kole-gama iz drugih zemaqa – rekao je general Pono{.

U isto vreme u Americi je boravila jo{ jedna vojna delega-cija Srbije. Re~ je o radnoj grupi sastavqenoj od eksperata izMinistarstva odbrane i General{taba VS, koji su razgovarali

sa kolegama iz kopnene vojske SAD o transformaciji kopnenihsnaga. S. S.

7/21/2019 020 Odbrana


O predstoje}em

remontu aviona

MiG-29, lo{em stawu

u borbenoj i transportnoj

avijaciji, predstoje}im

reorganizacijama

vida, ali i o neo~ekivanom

odlivu dragocenog i iskusnog

leta~kog i drugog kadra

otvoreno smo

razgovarali s prvim

pilotom i komandantom

srpske avijacije

15. jul 2006.8

K

I N

T E R V

J U

GOSPODARISVOGA NEBAGOSPODARISVOGA NEBA

KOMANDANTVAZDUHOPLOVSTVAI PROTIVVAZDUHOPLOVNEODBRANE VOJSKE SRBIJEPUKOVNIK DRAGAN KATANI]

akvo je stawe zatekao kada je u januaru primio novu du`nost, odnosno da lise, budu}i da je i sam iskusan pilot koji je leteo na svim tipovima borbenihaviona kojima raspolaèmo, bio i sam zate~en naimenovawem i da li sepribojavao brojnih problema u na{em elitnom vidu – bila su tek pitawa za”zagrevawe” koja smo postavili komandantu Vazduhoplovstva i protivvazdu-hoplovne odbrane pukovniku Draganu Katani}u.

– Posledwih godina, kao {to je poznato, nastali su mnogobrojni problemi uVazduhoplovstvu i protivvazduhoplovnoj odbrani, koji se te{ko mogu jednostavnoobjasniti. Naime, naglo su nam smawewe isporuke potrebnog mlaznog goriva zaborbenu i stru~no-leta~ku obuku pilota svih vrsta avijacije i taj problem je rela-tivno bio podno{qiv do 2005. godine. I umesto da se on tokom pro{le godineumawi i na{i piloti pove}aju broj sati naleta bar za 50 odsto, desilo se upravo–- suprotno! Tokom cele te godine za potrebe na{eg vazduhoplovstva obezbe|enoje svega 1.600 tona mlaznog goriva {to je, u proseku, obezbedilo samo – {est sa-ti naleta godi{we! Naravno, neki su leteli vi{e, neki mawe… Ali taj negativnipokazateq drasti~no je smawio ~asove naleta i izazvao kriti~no stawe u vazdu-hoplovstvu, pa je zbog nedostatka goriva pro{le godine prekinuta i obuka pilota.Samo smo obavqali zadatke prevoèwa posebne namene. Tako smo u ovu godinu iu{li sa stawem za koje smatram da je najteè u posledwih 40 godina! Do{li smo,zapravo, u nemogu}u situaciju, u kojoj je mnogo{ta te{ko razumeti…

[ta ste u me|uvremenu uradili? Da li se stawe popravilo od januara do danas?

7/21/2019 020 Odbrana


– Kada sam primio ovu du`nost, moji saradnici i ja napravi-li smo realnu analizu stawa u V i PVO, ali i plan mera i daqihaktivnosti. Prvi ciq nam je bio da zaustavimo daqi pad sati na-leta, da stvorimo uslove da se stawe sa gorivom i tehnikom po-boq{a. Ali odmah smo shvatili da se ”papirolo{ki”, odnosno ad-ministartivnim putem tu ni{ta ne moè bitnije uraditi, pa smosvoje napore usmerili ka tome da ministra odbrane i na~elnikaGeneral{taba u potpunosti obavestimo o toj te{koj situaciji, da

ih ubedimo da se vazduhoplovstvu mora dati ve}i zna~aj. U otvore-nim razgovorima koje smo vodili rekli smo im da se kona~no moraobezbediti vi{e mlaznog goriva i da se po~ne sa popravqawemstawa vazduhoplova, jer }e potpuno stati obuka na{ih pilota, a{to bi imalo nesagledive posledice.

Va{ prethodnik, general Vladimir Star~evi}, zbog istih razloga je i obustavio obuku u borbenoj avijaciji, kako je rekao, zbog bezbednosnih razloga. To je, zatim, izazvalo {pekulacije da }e, zbog na{e nemogu}nosti neko drugi pre-uzeti kontrolu na{eg neba, {to bi nas ko{talo poprili~-no… Istovremeno, pre vi{e od godinu dana pokrenuto je i pitawe remonta na{ih pet aviona MiG-29, a i ministar Zoran Stankovi} je nedavno najavio da je sve to pred ugo-varawem. Gde se zastalo?

– Da se vratimo, ipak, malo unazad. Pre ove du`nosti ra-dio sam u Odseku za opremawe u Upravi avijacije, gde smo ne sa-mo bili potpuno upoznati sa aktivnostima ve} smo bili i pokre-ta~i inicijative da se MiG-ovi 29 remontuju. Ali od tada pa dopo~etka ove godine, zbog nekih nepoznatih razloga, ni{ta se nijeuradilo. I pored silnih dopisivawa i na{ih urgencija, sve sukomplikovale i ~este promene ministra odbrane i na~elnika Ge-neral{taba, a, izgleda, i neki uticajni lobiji, koji su, opet, bilivan na{eg doma{aja i koje nismo mogli ni da defini{emo…Uglavnom, na sve na{e brojne, opravdane i razumne zahteve nijese odgovaralo!

U januaru ove godine ministar odbrane prihvatio je na{einicijative i podrào neophodnost remonta MiG-ova 29. Neophod-nost kontrole vazdu{nog prostora sopstvenim snagama je prihva-}ena i svima je postalo jasno da ukoliko mi ne budemo mogli dakontroli{emo na{e nebo, to }e za nas, uz nadoknadu, raditi nekodrugi. Dakle, ako ne remontujemo MiG-ove 29, ne}emo mo}i kvali-tetno da nadgledamo na{ prostor, {to je danas potpuno jasno kadato radimo starim MiG-ovima 21, koji imaju svoja realna tehni~ka

ograni~ewa. âk sam i li~no u vi{e dnevnih novina potanko obja-{wavao za{to je neophodno ba{ lova~kim avionima kontrolisativazdu{ni prostor… Jer niko danas u svetu ne moè oboriti nekiavion raketnim sistemom dok ga ne identifikuje. A to se ni danasne moè utvrditi ni radarskim ni elektronskim sistemima ve} sa-mo presretawem aviona kada se iz lova~kog aviona vizuelno utvr-|uje wena pripadnost ili namera letelice.

Koliko bi ovu dràvu ko{talo da joj neko drugi kontroli-{e nebo?

– Nije samo problem koliko bi nas to ko{talo, a stajalo binas mnogo, ve} mi vi{e ne bismo imali suverenitet nad na{im va-zdu{nim prostorom. Onaj ko bi poleteo iz neke susedne dràve dapresretne nepoznati avion nad Srbijom, tada bi i odlu~ivao da li}e ga oboriti, prizemiti ili jednostavno pustiti da pro|e i mi to

ne smemo da dopustimo. Tokom februara i marta bilo je brojnihaktivnosti, pa je posao gotovo ugovoren.

Razgovori su u{li u zavr{nu fazu i trebalo je da ugovorbude zakqu~en. Me|utim, {ta se dogodilo da to u me|uvremenuspre~i, jo{ ne znamo. Koliko nam je poznato, u pitawu su neki or-ganizaciono-tehni~ki problemi u samom MO, obezbe|ivawe fi-nansijskih sredstava za to i zakonitosti sprovo|ewa takve vrsteugovarawa. Prema posledwim saznawima za izvo|ewe remonta}e, ipak, biti raspisan tender, pa koja ponuda bude najpovoqni-ja… Zna~i, od posla se nije odustalo, ali nas je nova situacijaipak usporila…

9

7/21/2019 020 Odbrana


Ali ko bi jo{, osim Rusa, to mogao da uradi kvalitetno?

– Osim Rusa, remont MiG-ova 29 mogli bi da rade Belorusi

i jo{, mo`da, neke zemqe… Ali ruski projektni zavod (RSK-MiG),koji je i projektovao MiG-29, najstru~niji je za tu vrstu posla. Rusisu nas i upozorili da mogu, ako se na{i avioni remontuju u neo-vla{}enom zavodu, preko evropske kontrole letewa, da pokrenuzabranu letewa jer takvi avioni mogli bi da predstavqaju opa-snost za bezbednost letewa. Da li su zaista Rusi jedino ovla{}e-ni za taj remont ili ne, jo{ ne znamo. Uglavnom, svako onaj ko sebude prijavio na tenderu, mora}e da priloì i me|unarodno pri-znatu licencu da moè da radi remont tih letelica, pa }emo vide-ti…

Kada o~ekujete da }e tender biti raspisan, odnosno kada bi mogao da po~ne remont MiG-ova?

– U pregovorima sa Rusima traìli smo da se remont prvogaviona zavr{i do kraje ove godine, ali po{to }e se tender tek

raspisati, to je sada nezahvalno prognozirati. Uglavnom, remontsvih pet aviona MiG-29, bez obzira na to ko }e ih raditi, trebalobi da bude zavr{en u roku od 18 meseci. Prvi bi bio zavr{en za{est, drugi za osam meseci itd. Bitno nam je da prvi remontovaniavion bude dvosed, kako bismo po~eli sa obnavqawem trenaè pi-lota. Znate, mi ve} sada imamo problem sa nastavkom obuke, jernam iskusni piloti nastavnici, po administrativnoj odluci, odla-ze rano u penziju, pa se postavqa pitawe ko }e da nam, ako svi oniodu, obu~ava mla|e pilote, koji, zbog svega re~enog, nisu ni moglida lete na tom tipu aviona. I zato mi ùrimo da nam iskusni pi-loti, koji su jo{ u na{im jedinicama, prakti~no prenesu znawe iiskustvo na mla|e kako bismo izbegli slawe pilota kasnije na obu-ku u Rusiju, {to mnogo ko{ta.

Zna~i, ipak se ne{to kre}e?...

– Kako da ne! Ubedili smo odgovorne da nam je borbena avija-cija potrebna kako bismo sami kontrolisali na{ vazdu{ni pro-stor i tu vi{e nema onih negativnih tonova. Uostalom, i u Strate-gijskom pregledu odbrane , koji treba da bude usvojen na jesen uSkup{tini, jasno pi{e da je jedna od prvih misija i zadataka VojskeSrbije – odbrana na{eg vazdu{nog prostora. Samim tim je defi-nisano i to da lova~ka avijacija mora da postoji i da se odbrananeba i teritorije od oruànog oblika ugroàvawa ne moè vr{i-ti samo raketnim sistemima.

PLANOVI I VIZIJE

Poznato je i da su helikopteri Mi-8 i transportni avioni An-26 tako|e u lo{em stawu, da i wima uskoro isti~e upo-treba?

– U okviru na{ih planova i vizija, pored prioriteta razvojalova~ke avijacije, shodno novim bezbednosnim rizicima i pretwa-ma, te novim zadacima i misijama koji su navedeni u Strategijskompregledu odbrane , imamo i te kako u vidu razvoj na{ih helikopter-skih jedinica i transportne avijacije uop{te. Trenutno stawe satransportnim helikopterima Mi-8 veoma je lo{e, a sa ”gazelama”je ne{to povoqnije. Trenutno su u operativnoj upotrebi nekolikohelikoptera Mi-8 i ne moèmo o~ekivati da }e se ubudu}e to sta-we bitnije popraviti, jer VZ ”Moma Stanojlovi}” nije uspeo da us-postavi svoju liniju za remont tih helikoptera za koju je potrebnooko 40.000.000 dinara i ~etiri-pet meseci da se ona izgradi.

U Strategijskom pregledu odbrane navodi se 2010. godina kao granica do koje bi trebalo remontovati ono {to se mora i moè, a da bi do 2015. trebalo obnoviti borbenu

avijaciju. Ostalo je otvoreno pitawe: Kad, kako i od koga nabaviti nove vi{enamenske borbene avione? Da li ste,

Me|utim, ni 2015. godina nije daleko… Koje }emo nove avione nabaviti?

– U Strategijskom pregledu odbrane naveli smo da do 2015.treba nabaviti savremene vi{enamenske avione, mada wihov brojnismo precizirali. Ipak, za veli~inu na{e zemqe trebalo bi da utoj eskadrili bude do 20 takvih aviona. O tipu samog aviona jo{

se nismo odlu~ivali, mada smo svojevremeno uradili takti~ko-teh-ni~ke zahteve koje bi taj avion morao da zadovoqi. I te na{e zah-teve ispuwava danas {est-sedam tipova aviona: ”gripen”, ”mira`2000”, ”fantom 16 C i D”, ”suhoj 30”, ”MiG 29 SMT”… O najnovi-jim avionima tipa ”jurofajter” i ”rafal” za sada nismo razmi-{qali, jer su oni izuzetno tehni~ki sloèni i veoma skupi. Vidite,prema na{im saznawima, avioni koje bismo mi uzeli ko{taju iz-me|u pedeset i {ezdeset miliona dolara po komadu, s tim {to tacena nije fiksna. Ona, zapravo, zavisi od zemqe kojoj se prodaje,od politi~kih interesa i, naravno, od na~ina pla}awa, mada da-nas gotovo niko tako skupa sredstva ne pla}a gotovinom. Ugovara-we takvog posla uvek radi dràva, a ona se trudi da kupovinu tihaviona uslovi odre|enom spoqnotrgovinskom razmenom roba iliusluga kojom raspolaè.

Kako su reagovali ministar odbrane i drugi kada su ~uli za cene tih aviona?

INTERVJU

15. jul 2006.10

REMONT AVIONA MIG-29Remon jednog dvoseda i ~etiri jednoseda MiG-29, sa mo-

dernizacijom navigacijsko-komunikacijske opreme prema me-|unarodnim standardima, kupovina jednog savremenog simu-latora i kompleta opreme za odràvawe aviona ko{tali bi25.000.000-26.000.000 dolara.

MAJOR SA ZNAWEM PORU^NIKA

Posledwih godina imamo, zapravo, problem nedovoqnoobu~enih pilota. Umesto da na{i mladi piloti u borbenojavijaciji lete najmawe 80, a oni u transportnoj 150 ~asovagodi{we, mi smo spali na svega {est sati naleta godi{we!Mla|i piloti, koji su zavr{ili Akademiju posle 1991, imaju

izuzetno mali broj sati naleta, a on je nedovoqan za du`no-sti koje ih o~ekuju; imamo situaciju da pilot ima ~in majora, ada je po nivou leta~ke obuke na nivou poru~nika! A ve} je do-{ao u situaciju da treba da primi eskadrilu, da obu~ava mla-|e a da ni on sam, ne svojom krivicom, nije dovoqno obu~en.

kao stru~wak, ve} razmatrali nabavku nekog od mogu}ih ti-pova tih aviona ili }ete tu odluku prepustiti politici, od-nosno dràvnom vrhu Srbije?

– Pored pomenutih MiG-ova, do 2010. remontova}emo i ukup-no ~etiri transportna aviona An-26, a jedan od wih i modernizo-vati. Za remont i modernizaciju jednog An-26 trebalo bi da se, po-{to je ve} raspisan tender, narednih meseci potpi{e i ugovor. Tajavion trebalo bi da se opremi najsavremenijom opremom po svim

me|unarodnim standardima civilnog letewa. Re~ je o najsavreme-nijim navigacijskim sredstvima i o ure|ajima i opremi za izbega-vawe sudara u vazdu{nom prostoru, tako da }e on ubudu}e mo}i daobavqa i komercijalne i kargo letove, od kojih }e mo}i sam sebeda izdràva i da, naravno, isplati ugra|enu najsavremeniju opre-mu. Uz to, taj avion }e mo}i i da potpuno bezbedno prebaci na{etrupe u neku od dalekih zemaqa ako budemo u~estvovali u eventual-noj mirovnoj ili humanitarnoj operaciji Ujediwenih nacija. Uz to,planiramo i da sve na{e vazduhoplove, koji su u operativnoj upo-trebi, odràvamo u ispravnom stawu, a za one koje procenimo danisu perspektivni, remonta ne}e ni biti.

7/21/2019 020 Odbrana


– Pa, rekli su da je to izuzetno velika suma, koju je te{koobezbediti… Mi smo zato predloìli ministru da ranije krene-mo u tu nabavku kako bi se deo sredstava za nabavku tih avionaobezbedio odmah iz predstoje}e prodaje vojnih nepokretnosti, ada se drugi deo plati spoqnotrgovinskom razmenom. Nama, satehni~kog stanovi{ta i zbog odràvawa, vi{e odgovaraju ruskiavioni, jer na{i tehni~ari su ve} ovladali wihovim odràva-wem, piloti lete dve generacije tih aviona, a i infrastrukturana na{im aerodromima je ve} prilago|ena tim vazduhoplovima.Kupovinom zapadnih aviona morali bismo da prilagodimo in-frastrukturu wima, da obu~imo tehni~ki sastav i pilote i ukupnitro{kovi bi, verovanto, bili vi{i. Na{i piloti vole i jedne idruge avione i ne prave oko toga pitawe. Wima je va`no da tinovi avioni odgovaraju savremenom trenutku, a koji }e to tip bi-ti, mawe im je va`no. Zna~i, neka dràvni vrh, u zavisnosti odna{ih dràvnih i politi~kih interesa i finansijskih uslova, od-lu~i koji }e to avioni biti.

Nedavna sletawa dva ameri~ka ”fantoma” na Batajnicu u na{oj je javnosti izazvalo opre~na reagovawa. Da li je, po Va{em mi{qewu, dolazak ameri~kih pilota iz Avijana bio

stvarno samo gest pomirewa ili, mo`da, ne{to drugo, re-cimo nagove{taj da bismo mogli uzeti ba{ wihove avione?

– Negde u aprilu potpisan je bilateralni sporazum o vojnoj sa-radwi izme|u na{e dve dràve, kojim je definisana ta po~etna iokvirna vojna saradwa izme|u SAD i Srbije. Ameri~ke vazduhoplov-ne snage su same inicirale tu posetu preko svog vojnog izaslanika uBeogradu i, po{to je na{ dràvni vrh prihvatio tu inicijativu, tadva ”F-16” posetila su Beograd. Kao vojnici mi smo prihvatili tu od-luku, jer i sami smatramo da je vojna saradwa izme|u na{e dve ze-mqe neophodna, bez obzira na nedavna gorka iskustva. Uostalom,

nama je to jedini na~in da se obavestimo o savremenoj tehnici u bor-benoj i drugoj avijaciji, po{to smo za sve vreme izolacije poprili~-no tehnolo{ki zaostali za svetom. I me|u na{im pilotima bilo jesitnih negodovawa da li nam dolaze to oni piloti koji su nas pre se-dam godina bombardovali… Me|utim, kada su Amerikanci sletelina Batajnicu, sve se promenilo i mogu re}i da je susret bio srda~an,bez ikakvih problema. âk se sve pretvorilo u kolegijalnu razmenuiskustava, kao da se na{i i wihovi piloti znaju godinama. To nam jepokazalo da tu saradwu i {ansu treba da prihvatimo i, kako je re-kao sam ameri~ki ambasador Majkl Polt na na{em aerodromu, ve}naredne godine }e jedan ili dva na{a pilota oti}i u neku wihovu va-zduhoplovnu bazu, verovatno u Ohajo, na {kolovawe. Jer ako smomogli pre 40 godina da u Americi {kolujemo gotovo ceo na{ pilot-ski kadar, ne vidim razloga za{to to, recimo, ne bismo ~inili i da-nas. Ili da, recimo, u okviru sli~ne vojnotehni~ke saradwe, to isto

ne radimo i u Rusiji, ili bilo kojoj drugoj dràvi ako za to postojiobostrani interes. Mislim da treba prihvatiti druga~iji pristupstvarnosti i sara|ivati sa svima ako je to u na{em interesu, pa ina planu {kolovawa kadra. Kao {to znate, i jedan ameri~ki oficirje nedavno kod nas zavr{io komandno-{tabno usavr{avawe. Pa, akooni nemaju predrasuda tim povodom kao supersila, za{to bismo on-da imali mi? Zato je, po mom sudu, nedavni susret sa ameri~kim pi-lotima protekao u veoma korektnoj atmosferi. Koliko sam video, ioni su bili izuzetno zadovoqni na{om organizacijom susreta. Li~-no, ”F-16” sam video jo{ pre desetak godina, a moj zamenik pukovnikNeboj{a \ukanovi} je u Gr~koj i leteo u wemu, tako da mi, sve u sve-mu, dobro znamo taj izuzetno kvalitetan avion.

DISPROPORCIJA OBUÊNOSTI

Pitawe kadra, posebno pilotskog, uvek je aktuelno. S jedne strane, oni iskusni, iako u najboqim godinama, admini-strativnim merama dràve teraju se u penziju, a, s druge,odziv mladih, sposobnih i zdravih, za poziv vojnog pilota sve je mawi. Gospodine pukovni~e, kako mislite da prevla-

date taj problem?

– Nedavnim odlukama MO o linearnom penzionisawu onihkoji imaju vi{e od 30 godina radnog staà, a nemaju zavr{eno ko-mandno-{tabno usavr{avawe, dovedeni smo u situaciju da nam naj-iskusniji i najobu~eniji piloti odu. Sa stanovi{ta broja pilota,mi nemamo problema, ali kada nam odu ovi iskusni, dolazimo u si-tuaciju da ne}e imati ko to bogato iskustvo da prenese na mla|e.Ve} smo ukazali Ministarstvu na taj problem i rekli da se na tuvrlo specifi~nu profesiju ne mogu linearno primewivati odluke

o penzionisawu… Me|utim, tek smo u ~etiri-pet slu~aja uspeli dazadrìmo na{e pilote. Traìli smo i da nam se, tim povodom,obezbede dodatne koli~ine goriva i prelazni period kako bi na-{i iskusni piloti preneli svoje znawe na mla|e. Ovako, sada sejavqa ta disproporcija u obu~enosti i ako se ne uvaè na{i oprav-dani zahtevi, moè se lako dogoditi da ostanemo bez obu~enih pi-lota za pojedine tipove aviona.

Mogu li, u krajwem, ti iskusni, zdravi i sposobni piloti, i posle odlasku u penziju, a na osnovu nekog ugovora o delu,i daqe da nastave da obu~avaju mla|e kolege? Zar to ne bi bilo jeftinije i razumnije od skupog slawa na{ih mladih pilota u inostranstvo na obuku?

– Teoretska mogu}nost za to postoji, mada to do sada nismoprimewivali u praksi zbog nekih zakonskih i normativnih ograni-

~ewa. Za sada jo{ nekako opstajemo na granici kada je o tome re~,mada je neizvesno dokle }emo to mo}i. Zato }emo se boriti na sve

11

7/21/2019 020 Odbrana


mogu}e na~ine da sa~uvamo na{ kadar, tih oko 50 iskusnih pilotakoji bi trebalo da iznesu teret obuke mla|ih.

ûli smo da se posledweg meseca ili dva vi{e leti nego

obi~no. Jesu li to samo glasine? – Nedavno smo sklopili ugovor o nabavci 1.200 tona mlaznog

goriva i posledweg meseca stawe se dosta popravilo, {to se vidii po raspoloèwu pilota koji intenzivnije lete. Naravno, i daqepostoji problem broja ispravnih sredstava i s obzirom na veomamali nalet pilota u prethodnom periodu, obuku sada sprovodimouz mnoga ograni~ewa. Teoretski deo je obimniji, pripremni tako|e,a uradili smo i poseban program za postepeno uvo|ewe mladih pi-lota u trena`. To je doprinelo naglom popravqawu raspoloèwaleta~kog sastava … Uskoro }emo traìti da nam se u narednom pe-riodu obezbedi jo{ oko hiqadu tona goriva kao ne bismo opet ima-li diskontinuitet u obuci pilota po{to je procedura opremawa inabavqawa goriva kod nas veoma komplikovana.

Da li je neko od Crnogoraca pilota pre{ao u Crnu Goru

posle referenduma u toj republici i {ta }e biti sa stu- dentima avijacije koji se nalaze na Aerodromu Golubovci?

– Sa vojnim i civilnim vlastima u Crnoj Gori dogovorili smose da se u prelaznom periodu ne prave nikakvi problemi. To zna~ida }e na{i studenti u Podgorici zavr{iti tamo do kraja jula svojuleta~ku obuku a wihovi ovde u Beogradu, kako ne bismo nikoga o{te-tili. Poslali smo u Podgoricu i 30 tona goriva kako bi na{i stu-denti zavr{ili la{irawe i dobili zvawe pilota. Daqe }e se obu-ka studenata nastaviti na Batajnici i to ne}e predstavqati velikiproblem po{to mi sada godi{we {kolujemo samo 10-15 studenta.

DVE AVIO-BAZE

Pomiwu se ukupno dve vazduhoplovne baze: jedna u Batajni-ci i druga u La|evcima. O~igledno, sledi nova reorgani-zacija V i PVO.– Strategijskim pregledom odbrane predvi|aju se va`ne pro-

mene, jer se u MO i General{tabu do{lo do saznawa da je sada-{we ukupno stawe Vojske i u okviru we, i V i PVO, postalo neodr-ìvo i da se ono mora mewati. To stawe je, u stvari, postalo ne-primereno uslovima u kojima se nalazi na{a dràva. Naime, miimamo oko 250 vazduhoplova i od toga je u operativnoj upotrebisvega 60-70, pa se i stoga traìo kompromis izme|u na{ih èqa ipotreba i mogu}nosti dràve da sve to finansira. Uz to, ni orga-nizacija na{eg vida vi{e nije primerena realnim uslovima. Zatosmo zakqu~ili da je potrebno na}i neko sredwe re{ewe… Takosmo predvideli da tokom 2007. godine objedinimo sve raketne je-dinice u 250. raketnu brigadu PVO, koja bi imala sisteme ”neva”i ”kub”. Time }emo, pored racionalnije i funkcionalnije organi-

zacije, uz minimalno smawewe borbenih mogu}nosti, smawiti glo-maznost komandovawa i brojno stawe.

I za vazduhoplovstva }emo napraviti boqu i funkcionalnijuorganizaciju, rukovode}i se svetskim iskustvima u toj oblasti:formira}emo dve avio-baze, u kojima }e sve jedinice na jednomaerodromu (i leta~ke, i pozadinske i jedinice za obezbe|ewe ae-rodroma) biti pod jednom komandnom aerodroma. Takva re{ewapostoje odavno na Zapadu… Naravno, bi}e verovatno problemaoko formirawa tih avio-baza, ali se nadamo da }emo ih uspe{noprevazi}i.

U narednom mesecu krenu}e se u preformirawe jedinica naAerodromu Batajnica, gde }e do kraja novembra biti formirana204. avijacijska baza. Ona }e biti parametar i etalon za formi-rawe 98. avio-baze u La|evcima naredne godine. Dakle, u toku ove

godine formira}emo 204. avio-bazu u Batajnici, a tokom 2007.godine mi }emo imati formiranu 250. raketnu brigadu PVO i 98.

avio-bazu u La|evcima. Istovremeno }e se 126. brigada VOJIN

preformirati u 126. centar VOJIN, koji }emo organizacionoprilagoditi sli~nim takvim savremenim centrima u svetu i truditise da ga opremimo savremenim sredstvima kako bi mogao da budeprilago|en sa drugim centrima za vazdu{no osmatrawe i javqaweu susednim dràvama. Ima}emo i jedan centar za obuku i usavr{a-vawe vojnika za specijalnosti i potrebe vida, te pri{tabne i pra-te}e jedinice. Nastavni centar u Somboru, kada se formiraju te-ritorijalni centri za obuku vojnika, preseli}e se na Batajnicu,gde }e se izvoditi samo stru~no-specijalisti~ka obuka za potrebevida. U Ni{u }e ostati jedna ~eta za opsluìvawe avijacije i deotransportnih helikoptera i aviona koji }e biti pod organizacijomi komandom avio-baze u La|evcima. Drugim re~ima, Aerodrom uNi{u se ne}e ugasiti za vojne potrebe, kako su to neki nagove{ta-vali, ali }emo i tamo smawiti na{e snage.

Neki kaù da bi, {to se vazdu{nog osmatrawa i javqawa ti~e, vra}awem Kopaonika u svoju funkciju mnogi problemi na{ih radarista bili re{eni. Da li je to istina?

– Na{ radarski sistem na Kopaoniku jo{ nije u funkciji,odnosno on je jo{ pod zabranom. Na{e MO je preko raznih kon-takata sa me|unarodnim subjektima vi{e puta ukazivalo na po-trebu da se Kopaonik vrati bar Agenciji za kontrolu letewa,preko koje bismo dobijali podatke za potpunu kontrolu vazdu-{nog prostora, jer to je jedan od najboqih radarskih poloàjana Balkanu i prava je {teta {to on nije u funkciji. Za sada ima-mo pozitivne odgovore i nadamo se da }e se u budu}nosti taj po-loàj vratiti u funkciju i po{to postoji oprema, on bi se veomabrzo mogao aktivirati.

I, na kraju, kako bi Va{a generalna poruka glasila? [ta poru~ujete va{im vazduhoplovcima?

– Poru~io bih im da, najpre, malo sa~ekaju, da se strpe dokne zavr{imo sa zapo~etim reformama i reorganizacijama. Za sveu ìvotu, pa i za to, potrebno nam je vreme, ali su nam potrebne iiskrene podr{ke kako bismo na{e vazduhoplovstvo polagano po-stavili na noge i da potom, za nekoliko godina, povratimo ugledkoji smo imali i da kona~no krenemo uzlaznom putawom. U tom po-slu nismo sami, jer i u Ministarstvu odbrane i General{tabu ima-mo podr{ku. Sa ulaskom na{eg MO u Vladu Srbije i dono{ewemZakona o ministarstvima , nadamo se i da }e na{i opravdani zah-tevi brè i celovitije biti re{avani i u interesu Vojske i drà-ve. Mislim da je vreme zabijawa glave u pesak pro{lo i da o svimna{im nemalim problemima treba otvoreno govoriti, jer }emosamo tako, zajedni~kim snagama, i brè i uspe{nije mo}i da ih re-{avamo.

Du{an MARINOVI]Snimio Goran STANKOVI]

INTERVJU

15. jul 2006.12

MODERNIZACIJA RAKETNIH SISTEMA

Do 2010. predvi|ena je mawa modernizacija sistema”neva” i ”kub”, koja se odnosi na opremawe tih sistema ure-|ajima za no}no ga|awe i termovizijom, te wihovo automat-sko uvezivawe. Dakle, po{to su to stariji raketni sistemi,ne predvi|a se velika i skupa modernizacija. Posle toga,predvi|amo da nabavimo jedan savremeni raketni sistemsredweg dometa, ali se jo{ nismo konkretno opredelili zaneki tip.

PENZIONISAWA

Od sada{weg na~ina linearnog penzionisawa ve}a je{teta nego korist. U specifi~no {kolovawe i obuku pilotamnogo je novca uloèno i apsurdno je da takve qude, u zenitukarijere, penzioni{emo da bismo sutra nekome drugome pla-}ali za {kolovawe i obuku na{ih mladih pilota.

7/21/2019 020 Odbrana


13

P E R S P E R

KOJEKUDE, KUME...Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Autor je komentator lista ”Politika“

A

J

Tri mutneMorave tekuka svom usudu.Vlast i mo}zalu|uju

nedorasle,prejake re~iubijaju, a vi{enema BrankaMiqkovi}a.Vo`d sa svogpostamenta kaoda miri ve~noposva|anepotomke, aMilo{ mu

preko kumaispra}apozdrave.

Uonom parku na vra~arskom platou stoji vo`dizliven u bronzi, i baca svoj mrki pogled sa-mo u jednom pravcu. Ne moè druk~e, tako suga okrenuli.Wegovi potomci prolaze podno spomenika,

za~u|eni ovim vekom i svojim ìvotom. Kuda li toidemo, ko nam se nada kad stignemo? Na ovo prostopitawe odgovor nije mogu}, kao ni na mnoga druga.Ne znamo, dabome, i to je u svemu dobro. Izvesnostbi nas mo`da odvela u letargiju i ubila motive.Ionako nam razni proroci, magovi i vra~evi pro-ri~u sva{ta. Bi}e ono {to biti ne moè, kao u sva-kom epskom desetercu.

A veliki srpski pesnik, koji je jo{te ìv, istalno cev~i pivo i sve {to ”hvata“ i opija, a zovese Petar Paji}, napisao je jo{ pre mnogo godina,kada se jo{ ~e{}e treznio, i ove stihove: ”Ja sambio u Srbiji, Srbija je na robiji. Sede Srbi u ka-fani, {to pijani {to zaklani. A iz svake srpskeglave, mutne teku tri Morave...“ Pre desetak danami je to li~no kazivao tromim jezikom u kr~mi kojase zove ”Bosna”.

Pera je sklon da kaè kako je ovo optimisti~-ka poema o nama, lirika puna vedrine i nade. Ta-kvi su Srbi, od mrkog vo`da i Milo{a, od Gara{a-nina i Puni{e Ra~i}a. Neko je ve} rekao da su tonajboqi stihovi o srpskom usudu ikad napisani.

Paji} jo{ sedi u kafani, kad ima para iliprijateqa i pije sa svojim ~itaocima. Nemaìvog Srbina koga }e po{tovati drugi ìviSrbin. Zato mnogi i ne veruju da je Paji} ta-

ko znamenit. Kad jednom dobije svoj spomenik iliulicu, i ptice koje }e mu bez po{tovawa stajati nabronzanoj glavuxi, prizna}e Peri zahvalni potom-ci da je voleo svoj narod. Jer pisao je nezaborav-ne lirske balade o wemu sa toliko opasne istine.

Potomci vo`dovi zapatili su se na neslozi.Ako se ne slaù, oni }e se mrzeti. Neko je rekao dapola Srbije mrzi drugu polovinu, ali ne zna za-{to. Zato {to je druga~ija? Zato {to druga~ije iz-gleda, lep{a je, bogatija i pametnija? Zato {todruga~ije misli?

Ili samo zato {to je uzbudqivo gajiti zmijskojaje mr`we, koje }e u ovom ambijentu uvek darivatinove zmijarnike. Ali evo primera iz no}nog ìvo-ta Srbije, ako se to tako moè nazvati. Autor ovihredova be{e pre desetak dana gost u uglednoj TVemisiji. Tu su jo{ sedeli ministar Stankovi} i ko-lega Milo{ Vasi}. A onda se iz svoje jazbine javi-lo stvorewe koje je javno reklo da smo nas trojica”izdajnici, kriminalci, pla}enici stranih slu`bii soro{evci”.

Eto ti ga na! Bolesnik iz tmine, neka mu bude.Ali nije sasvim tako. Stvor je pristalica jedne po-liti~ke opcije, i ima uglavnom dve vijuge: pomo}ujedne pamti ~etiri uvrede, a druga mu daje govornumo}. I to je sve. Verovatno obavqa i neke reflek-sne radwe.

Wega su dresirali da tako govori svakome kone misli kao dreseri. Wegovi lideri su se uve`ba-li da mrze dve tre}ine Srbije. Imaju monopol narodoqubqe, po{tewe, ~ast, prosta{tvo, la`, sile-xijstvo, glupost i poraze.

Sve {to su ~uvali, to je propalo. Sve {to jeostalo od onoga {to nije propalo, èle da uzmu zasebe. Uvereni su da samo oni znaju {ta treba Sr-biji.

Svi koji nisu kao oni, progla{eni su za izdaj-nike. Tako Srbija ima tri Kvislinga po glavi ta-kvih rodoquba. Tri kriminalca po obrazu ~estitogSrbina. Da nam to najgori ne najavquju simboli~nu”kristalnu no}“? Mo`da nismo sasvim razumeli{ta se to doga|alo krajem devedesetih, kada su po-lupismeni odre|ivali {ta }e pisati u novinama, a

gluvi ~iji se radio sme slu{ati.Pre neki dan iz Amerike se vratio general

Pono{. ̂ ovek je otuda doneo dobre vesti. Ali izmrklog mraka i impresivne tuposti stigle su optu-`be, koje nije lako ni pojmiti. Navodno je generalpla}enik, agent CIA i izdajnik.

E, sad, to vi{e nije politi~ki stav o kome voj-ska u principu krotko }uti, nego zapu{ten ekolo-{ki problem. Zaga|ewe, prosta~ko vre|awe, baca-we sme}a na glave ~istih qudi.

avilo se resorno ministarstvo, svojim mir-nim i relativno defanzivnim saop{tewem.Dràva }uti. Mo`da neki vi{i interesi stva-raju uslove za slobodno bacawe vre}a sa |u-

bretom. Atmosfera na koju je Srbija navikla, aline sme da pristane. Ne bi morao ni general Po-no{ da trpi takve uvrede. Ako bi energi~no odgo-vorio na wih, to ne bi bilo me{awe vojnika u po-litiku, nego odbrana li~nog dostojanstva od onihkoji ga nemaju.

U pesmi Petra Paji}a o Srbima nema odgovo-ra na pitawe ko je tu rodoqub a ko je pla}enik. Koje izdajnik, ko pijanac i kakvi to ~istunci daju atestna trezveni kafanski stav?

Tri mutne Morave teku ka svom usudu. Vlast imo} zalu|uju nedorasle, prejake re~i ubijaju, a vi-{e nema Branka Miqkovi}a. Vo`d sa svog posta-menta kao da miri ve~no posva|ane potomke, a Mi-lo{ mu preko kuma ispra}a pozdrave.

7/21/2019 020 Odbrana


K A D D O \ E D O Z A M O R A A V I O N A

PRASAK NA55..000000 METARA

[ta se doga|a kada iz

~ista mira pukne i

potom nestane ceo

poklopac kabine

MiG-a 21 na nekoliko

hiqada metara, osetili

su na svojoj koì, ovog

Vidovdana, piloti

potpukovnik Bela

Gerstmajer i major

Mladen Kosti} Roki iz204. lova~kog puka

EKSKLUZIVNO

Za pilote MiG-a 21 potpukovnika Belu Gerstmajera i majora Mladena Ko-sti}a Rokija iz 204. lova~kog puka, na ~ijem je ~elu potpukovnik MilosavVeqanovi}, slobodno se moè re}i da su ovog 28. juna, na Vidovdan, do-ìveli i preìveli – ~udo.Toga dana, po{to su u tankove i cisterne batajni~kog aerodroma, posle

duèg vremena, do{le izvesne koli~ine mlaznog goriva, dva pilota su se spre-

mala da krenu put neba. Naime, bio je planiran let za obnovu trenaè pilotaKosti}a, koji je zavr{io teoretski deo kursa za probne pilote u Vazduhoplov-nom opitnom centru. Da bi major dobio to zvawe, trebalo je da pro|e i prak-ti~ni deo, odnosno da sa svojim kolegom Gerstmajerom odradi vi{e letova naMiG-u 21 i da po programu tzv. probnog leta, izvr{i ubrzavawe, ”plafon” i –jedan oblet avionom.

LET DINAMI^KOG VRHUNCA

Prethodnog dana obavqena je priprema. Odlu~eno je da to bude let di-nami~kog vrhunca, takozvani plafon, odnosno da se u svom dvosedu pilotipopnu na 18.000 metara.

– Na nekih 150 kilometara od aerodroma avion se okrene i leti se nazad.Na 11.000 do 13.000 metara ubrza se let na 1,8 do 1,85 maha i pod uglom od 15stepeni krene se nagore, na vrhunac leta, do 18.000 metara. Tako je trebalo da

bude – pri~a pilot Gerstmajer, koji je kao instruktor sedeo iza svog kolege.Probni let po~iwe, pri~aju piloti, najpre podacima o izvr{enim rado-vima na avionu… Zatim se probni let najavi, pa planira vreme poletawa.Pogleda se dokumentacija, sve prekontroli{e: kiseoni~ka oprema, germo-{lem, visinska odela koja za tu priliku piloti obavezno nose… Za razlikuod drugih rutinskih letova, kod ovog se pamte i beleè parametri. Uz to, u ka-bini aviona se kontroli{u i odràvaju elementi, upravqa, odràva radio-veza, navigacija… I to je, kao i mnogo puta ranije, bila svrha leta.

14 15. jul 2006.

7/21/2019 020 Odbrana


Ta~no u 10.20 tog Vidovdana piloti su pokrenuli motore naavionu NL-16155 i po~eli da rulaju pistom. Uskoro, MiG se odle-pio od zemqe. Pilot Kosti} je sedeo napred i upravqao avionom.Iskusniji Gerstmajer, s vremena na vreme, sugerisao mu je kako i nakojoj visini da u{tedi malo goriva. I sve je bilo – normalno.

Avion je leteo ka Pan~evu i peo se punim gasom od 870 kilome-tara na ~as. Lagano su stigli do Pan~eva. Visina oko 4.000 metara.

Lagano zaokre}u ka kursu 125 i procewuju da bi, posle Poà-revca, ta~nije kod @agubice, po{to se stalno pewu, trebalo da do-stignu visinu od 10.000 metara.

Gerstmajer odràva radio-vezu sa operativnim centrom i ja-vqa svoju ta~nu poziciju i kurs. Proverava natpritisak u kabini…Na visinomeru: 5.000 metara.

– U tom trenutku desio se strahoviti prasak. U kabini se javi-la kao neka para, nagla kondenzacija… U trenutku sve se zaledi-lo… @estoka buka! Karakteristi~an miris plastike oko mene, kaoda gori… Visinsko odelo, iako nismo na velikoj visini, zbog eks-plozivne dekompresije, po~iwe lagano da se naduvava. Pritisak ki-seonika u germo-{lemu raste… Jako sam se upla{io! Video sam tueksploziju poklopca kabine. Video sam i da je i moje za{titno plek-sistaklo, koje me odvaja u kabini od kolege, a debelo oko dva centi-metara, sa leve strane, delom odvaqeno… âk sam osetio da me nalevom ramenu ne{to doka~ilo, ali nisam ose}ao bol – pri~a Gerst-majer, pilot sa 20 godina iskustva, i nastavqa:

– Zbog germo-{lema i veoma ograni~enog prostora u kabini,te zbog instrumenata i sedi{ta ispred, ne mogu da vidim {ta je saRokijem napred. Ne znam je li ìv. U mislima mi sve najcrwe… Po-

Onda sam pogledao da li je avion ~itav, {ta je sa motorom…. Ve}narednog trenutka Bela oduzima gas, izvla~imo vazdu{ne ko~nice…Poku{avam da mu kaèm da sam dobro, ali zbog nesnosne buke to mine uspeva. Ogromna brzina i nedostatak poklopca prosto su me isi-savali iz kabine, mlatili vazduhom – pri~a Mladen i, gotovo u {a-li, kao da se ni{ta nije dogodilo, nastavqa:

– Bili smo vezani tako da do ispadawa nije ni moglo da do|e. Dase to dogodilo na 8.000 metara, sve bi bilo mnogo komplikovanije.Osetili bismo bol u u{ima, mo`da bi nam popucale i bubne opne…Ovako, sre}a u nesre}i! Da se to dogodilo na 18.000 metara, mo`dabismo i preìveli, ali bi to ostavilo trajne posledice na zdravqe.

Iako imamo za{titno visinsko odelo, zglobovi na rukama i nogamabi stradali, jer je gore, u tropopauzi, u tih 500 metara, temperaturaoko minus 54-55 stepeni Celzijusa. Zbog malog pritiska vazduha naodre|enoj visini, ali i niske temperature, zato moè do}i do tzv.hladnog kqu~awa krvi. Recimo, na Himalajima, tako|e zbog malog pri-tiska vazduha, da bi prokqu~ala voda, ne treba sto, ve} samo tridese-tak stepeni. Rusima koji su imali takve otkaze kao mi, ali na 10.000 ivi{e metara, kaù, morali su da amputiraju {ake, stopala…

HLADNOKRVNO PRIZEMQEWE

Posle prvog iznena|ewa, zahvaquju}i hladnokrvnosti, ali sva-kako i svom znawu, piloti su uzeli stvari u svoje ruke. Uskoro se navidiku pojavila Batajnica, pista… Znali su ve} tada da su uspeli.

Dole na stajanki ~ekale su ih, sa strepwom, kolege. To~kovi su

dodirnuli pistu i piloti i tehni~ari okupili su se oko aviona davide ~udo. Uskoro je do{la i stru~na ekipa, fotografisala kabinu,pokupila delove pleksiglasa… Ovih dana o~ekuje se wihov ekspert-ski nalaz {ta je, zapravo, dovelo do tog zaista neobi~nog i nesvaki-da{weg ispadawa poklopca na kabini nadzvu~nog aviona. Prelimi-narna tuma~ewa govore da je, po svemu sude}i, do{lo do zamora ma-terijala, da je specijalno lepilo, posle toliko godina na suncu, ve-tru, ki{i i snegu, jednostavno popustilo…

Na kraju, pitamo pilote i prave heroje, Belu Gerstmajera iMladena Kosti}a, kojima nije palo na pamet da se katapultiraju: O ~emu danas razmi{qaju posle te drame, kako su to saop{tili svojimporodicama?

– Ama, nisam im ni rekao! – smeje se major Roki. – Posle, kadse sve smirilo, sutradan, do{le neke tuìbabe i sve ispri~ale na-{im ènama…

Du{an MARINOVI]Snimio Goran STANKOVI]

15

NAKNADA ZA RIZIKPosle odre|enih radova ili popravki na borbenom

avionu, da bi u{ao u operativnu upotrebu, neophodno je oba-viti probni let tim vazduhoplovom. Taj opasni posao u na-{em vazduhoplovstvu izvode probni piloti. Naknada za tajrizik, po letu, prema aktuelnom pravilniku, danas iznosioko – 650 dinara. Ina~e, piloti koji lete na nadzvu~nim avi-onima, ~ina major – potpukovnik, imaju mese~nu platu od43.000 do 45.000 dinara.

mi{qam da smo u ne{to udarili, ne znam u {ta… Setih se da je, preneku godinu, jedan kolega ”pokupio” divqu patku. Probila mu vetro-bran, izuzetno debeo, sre}a da je imao vizir… Vidim da nedostajeceo poklopac, da je prosto nestao iz samog svog leì{ta. Ne znamda li je zaka~io Kosti}a. Zbog neverovatne buke u kabini ne ~ujemose me|usobno. Odmah sam javio centru da prekidamo, rekao pomaloi u panici da nam se odvalio poklopac, da se vra}amo… Verovatnozato {to sam zbog ogromne buke govorio glasnije, centar me, kao niRoki, ne razumeju… Ponavqam vi{e puta, ali ni{ta. Tek kada samspustio glas, mogli smo da komuniciramo.

Piloti su na metar i po jedan od drugog u kabini, ali se zboginstrumenata ne vide i ne znaju {ta se onom drugom doga|a. Prekoperiskopa Gerstmajer, dodu{e, moè da vidi napred, ali ne i u ka-

binu kolege. Tek kada je Bela preuzeo komandu i protresao ru~icu,Rokiju je bilo jasno da je sa kolegom sve u redu.– Po~eo sam da sniàvam visinu leta iako je trebalo najpre to

da uradim sa brzinom. No, u tom trenu, jer se sve doga|a muwevito,~ovek reaguje nekako instinktivno… Na nekih 2.000 metara, Roki sejavqa i kaè: Ej, dobro sam, a ti? Sve u redu? Jeste, ali mi nije vi-{e toplo, {ali se on.

Unutra duva, otkida! Ipak, situacija je koliko-toliko pod kontro-lom. Kod Smedereva prelaze Dunav, zaokre}u ponovo ka Pan~evu, nakurs… Sad se ve} i dobro me|usobno ~uju. Sniàvaju visinu, lagano. Ume|uvremenu Kosti} ponovo preuzima komande, leti ka Batajnici.

– Kada je do{lo do stra{ne eksplozije, ja sam kontrolisao ure-|aje… Zbog eksplozivne dekompresije, krenuo sam gore… Ali po{tose to dogodilo na ”samo” 5.000 metara, dekompresija nije bila to-liko radikalna. Na{ao sam se u ~udu! Nisam mogao da verujem da iz-

nad mene vi{e nema poklopca od pleksiglasa! Prvo {to mi je palona pamet bilo je da sam ìv. âk nisam imao vremena ni za strah.

Major Mladen Kosti} Rokii potpukovnik Bela Gerstmajer

7/21/2019 020 Odbrana


16 15. jul 2006.

UKRATKO

P O S E T A N A ^ E L N I K A G E N E R A L [ T

TRE]I ME\UNARODNIKURS U KRU[EVCU

DOGA\AJI

Zastupnik na~elnika Ge-neral{taba Vojske Srbije ge-neral-major Zdravko Pono{primio je 11. jula na~elnikaG[ oruànih snaga Bugarskegenerala Zlatana Stojkova sasaradnicima.

Susret je bio posve}enunapre|ewu bilateralnih voj-nih odnosa, a posebno razvija-wu saradwe vazduhoplovnihsnaga dve susedne zemqe.

U okviru posete, naglasak

je stavqen na zajedni~ku ve`busrpske i bugarske jedinice napoligonu Me|a u blizini Ni-{a.

S. \.

>>> ME\UNARODNA KONFERENCIJA O FIZI^KO-TEH-NI^KOJ ZA[TITI – Privredna komora Srbije organizovala jekrajem juna u Beogradu me|unarodnu konferenciju ”Normativnoure|ewe delatnosti fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa”.

Sa prestankom vaèwa Zakona o sistemu dru{tvene samoza-{tite stvorena je pravna praznina u ure|ewu te oblasti. Zbog to-ga je Udruèwe preduze}a za fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe Pri-vredne komore Srbije obrazovalo ekspertski tim sa prof. dr Mi-lanom Milo{evi}em na ~elu, koji je napravio radnu verziju zako-na o privatnom obezbe|ewu. Na taj na~in dat je doprinos poku{ajuda se pokrene re{avawe budu}eg zakonskog ure|ewa privatnog sek-tora bezbednosti koji obuhvata {iroko podru~je bezbednosti i za-{titu lica i imovine koja opsegom i kvalitetom prevazilazi bez-bednosne standarde koje dràva jam~i svakom gra|aninu.

Svojim prisustvom napore konferencije za dono{ewe neop-hodnog zakona podràli su eksperti iz sli~nih udruèwa i insti-tucija iz Crne Gore, BiH, Hrvatske, Makedonije, ali i Oebs i Ame-ri~ke privredne komore, te iz brojnih doma}ih ministarstava.

U~esnicima konferencije, izme|u ostalih, obratili su se i

predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavqevi},Kent Braun iz Ameri~ke privredne komore, Sa{a Jankovi} iz Oeb-sa i drugi. Na skupu je bilo zapaèno i izlagawe kapetana GoranaMati}a iz Ministarstva odbrane, koji je prikazao uporednu prav-nu sliku zemaqa u okruèwu, sa osvrtom na stawe u Srbiji u tojoblasti. (S. \.)

>>> STRATEGIJA ODBRANE U SVETLU EVROATLANTSKIHINTEGRACIJA – U organizaciji beogradskog nedeqnika ”Vreme” ifondacije ”Fridrih Ebert”, u Centru za kulturnu dekontaminaciju10. jula je odràna tribina sa nazivom ”Strategija odbrane u sve-tlu evroatlantskih integracija”, na kojoj su u~estvovali SneànaSamarxi}-Markovi}, pomo}nik ministra odbrane za politiku od-brane, Milan Milanovi}, direktor Direkcije za Nato u Mini-starstvu spoqnih poslova, Pavle Jankovi}, biv{i pomo}nik mini-stra odbrane, sada predsednik ISAC fondacije i Dragan [utano-

vac, potpredsednik Demokratske stranke i predsednik Odbora zabezbednost Skup{tine Srbije. Tribinu je vodila novinarka ne-deqnika ”Vreme” Du{ka Anastasijevi}.

Re~ je o drugoj seriji od pet tribina koje }e ”Vreme” i fonda-cija ”Fridrih Ebert” organizovati ove godine, sa ambicijom daserijom javnih debata pomognu ubrzani hod Srbije ka evropskimintegracijama. (S. S.)

>>> SEMINAR O DONO[EWU VOJNIH ODLUKA – Naosnovu Plana bilateralnevojne saradwe izme|u Repu-blike Srbije i Evropske ko-mande SAD za 2006. godinu, uBeogradu je 11. i 12. jula odr-àn seminar ”Proces dono-{ewa vojnih odluka”.

Seminar su organizova-le Uprava za operativne po-slove i Uprava za razvoj Ge-neral{taba Vojske Srbije, usaradwi sa Kancelarijom za

bilateralne odnose Evropske komande SAD u Beogradu i Pe{adij-skom {kolom iz Fort Beninga (SAD), iz koje su i predava~i.

– Ciq odràvawa seminara je podu~avawe oficira VojskeSrbije o organizaciji komandi i {tabova i procesu dono{ewavojnih odluka u komandama brigada i sastavima vi{eg ranga u SADi organizaciji sastanaka (brifinga) u toku procesa dono{ewavojnih odluka – rekao je zamenik na~elnika Uprave za razvoj Gene-ral{taba pukovnik prof. dr Boìdar Forca na otvarawu semi-nara.

Na seminaru je u~estvovalo 50 oficira iz organizacijskih

sastava Ministarstva odbrane, General{taba i operativnih sa-stava Vojske Srbije. (S. \.)

U Centru za usa-vr{avawe kadrova

ABH odbrane VojskeSrbije, u Kru{evcu jeod 10. do 14. julaodràn Tre}i bazi~-ni me|unarodni kursu oblasti pomo}i iza{titi od hemijskogoru`ja.

Kurs su organi-zovali Ministarstvoodbrane i Ministarstvo spoqnih poslova Republike Srbije iOrganizacija za zabranu hemijskog oru`ja (OPCW), a predsta-vqa nastavak uspe{ne saradwe te zna~ajne me|unarodne organi-zacije i na{e zemqe, ~lana i potpisnika Konvencije o zabranirazvoja, proizvodwe, skladi{tewa i upotrebe hemijskog oru`ja.Prethodne kurseve, organizovane 2004. i 2005. godine, zavr-{ilo je 30 polaznika iz 27 zemaqa.

Na tre}em kursu u~estvovalo je 20 polaznika iz 19 zemaqa,te ~etiri oficira Vojske i Ministarstva odbrane Srbije. No-silac izvo|ewa ukupne obuke na kursu je Centar za usavr{ava-we kadrova ABH odbrane, a izveli su je, na engleskom jeziku, pre-dava~i i asistenti iz vi{e nau~noistraìva~kih ustanova i je-dinica Vojske i Ministarstva. Polaznici kursa bavili su serazli~itim tematskim sadràjima – detekcijom i identifikaci-jom toksi~nih hemikalija, dekontaminacijom, za{titom, imple-mentacijom Konvencije, obukom u terenskim uslovima...

Posledweg dana kursa, 14. jula, na ve`bali{tu Ravwak odr-àna je zavr{na ve`ba ”Model spasila~ke operacije u uslovimahemijske kontaminacije”, u kojoj su, pored polaznika kursa, u~e-

stvovali pripadnici Centra za usavr{avawe kadrova i jedini-ce ABHO Vojske, MUP-a Srbije i Civilne odbrane Kru{evca.

ZAJEDNI^KA

VE BA

7/21/2019 020 Odbrana


17

UKRATKO

A O R U @ A N I H S N A G A B U G A R S K E

>>> KURS ME\UNARODNOG HUMANITARNOG I RATNOGPRAVA – Drugi poredu kurs iz me|u-narodnog humani-tarnog i ratnogprava odràn jepro{le sedmice uprostorijama Cen-tra za mirovne ope-racije u Beogradu.Organizovan je poistom planu i pro-gramu kao i kurseviu presti`nom In-stitutu za me|una-rodno humanitarno i ratno pravo u San Remu u Italiji. Ta emi-nentna privatna ustanova prvi put je odobrila da se takvi kursevisprovode i van prostorija samog Instituta. Pored dobre voqe In-stituta iz San Rema, za organizovawe kursa presudna je podr{ka

Kraqevine Holandije i Kraqevine Norve{ke.Direktor upravo zavr{enog kursa bio je pukovnik Bil Not izIrske, a klas-lideri, tj. vo|e grupa, bili su major Mete Birkelundiz Norve{ke, potpukovnik Bart Van Den Bo{ iz Holandije i majorGoran Nestorovi} iz Vojske Srbije. Zajedni~ka ocena predava~a jeda je druga grupa polaznika kursa dobro selekcionisana i da susvi pokazali motivisanost i èqu da usvoje nova saznawa.

Major Goran Nestorovi}, ina~e analiti~ar u CMO VS, pret-hodno je zavr{io kurseve u San Remu, odakle je doneo veoma dobrepreporuke. On je dobio i poziv da predaje na sli~nim kursevima uItaliji, {to je veliko priznawe za wega li~no, ali i za Vojsku Sr-bije. (A. A.)

>>> ZANOVI TIP OBUKE – Britanski tim za savete i obu-ku iz Vi{kova, sa pukovnikom Hjuom Perselom na ~elu, odrào je11. jula u Centru za mirovne operacije predavawe ”Sistem obuke

u Vojsci Velike Britanije”.Slu{aoci, pedeset oficira iz razli~itih struktura MO i

G[ VS, imali su priliku da ~uju i vojnog ata{ea Ujediwenog Kra-qevstva u Beogradu pukovnika Sajmona Vandelura. Tema wegovogizlagawa bila je ”Implementacija Doktrine u program obuke”.(S. \.)

>>> UÊWE NA DAQINU U VOJSCI SRBIJE – Radi stica-wa potpunije slike o aktivnostima podgrupe ~etiri (Radnog stolabroj tri, Grupe za reformu odbrane), koja se bavi problemom raz-voja u~ewa na daqinu, nedavno je odràn sastanak kome su, poredredovnih ~lanova radnog stola, prisustvovali i Ana Jakovqevi}iz Sektora za visoko i vi{e obrazovawe Ministarstva prosvetei sporta Republike Srbije i profesor dr Vladan Devexi} sa Fa-kulteta organizacionih nauka, te britanski izaslanik odbrane uSrbiji pukovnik Sajmon Vandelur. Na sastanku je prikazan nacrt

projekta o u~ewu na daqinu i plan aktivnosti podgrupe ~etiri dokraja 2006. godine. (S. S.)

PETI SASTANAK GRUPEZA REFORMU ODBRANE

U Beogradu je 6. jula odràn peti sastanak Grupe Srbi-ja–Nato za reformu odbrane. Sastanku su predsedavali po-mo}nik ministra odbrane za politiku odbrane Sneàna

Samarxi}-Markovi} i direktor Direktorata za planirawesnaga Natoa Frank Boland. Na dnevnom redu bili su anal-iza {estomese~nih izve{taja rada Grupe i utvr|ivawesmernica za daqe aktivnosti.

Pomo}nik ministra Sneàna Samarxi}-Markovi} izd-vojila je ~iwenicu da raste svest o va`nosti Grupe u samomsistemu odbrane, ali i {ire u dru{tvu i me|unarodnomokruèwu. Ona je istakla da je Grupa prerasla u veomavaàn koordinacioni instrument u sistemu odbrane, ali dasu te`we da ona postane osnovno sredstvo sinhronizacijeprocesa reforme i integracije na{e zemqe u evroat-lantske strukture.

Frank Boland je dosada{wi rad Grupe ocenio kao do-bar, {to potvr|uju podaci o pove}anom broju aktivnosti u

obliku radnih stolova, i sve ve}i broj u~esnika koji seukqu~uju u wihov rad. Direktor Direktorata za planirawesnaga Natoa predloìo je da se neki od narednih sastanakaGrupe odrì u Briselu.

Na sastanku su, pored predstavnika Ministarstvaodbrane i General{taba, u~estvovali i predstavnici min-istarstava koji su ukqu~eni u rad radnih stolova, te eksper-ti Natoa i vojni izaslanici akreditovani u Beogradu.

Grupa Srbija–Nato za reformu odbrane je ekspertskotelo formirano po~etkom ove godine sa ciqem re{avawakonkretnih problema u reformi sistema odbrane na{ezemqe i izgradwe uspe{nog sistema sposobnog za ukqu~eweu evroatlantske integracije. Posebna pa`wa u radu Grupepoklawa se pripremi budu}eg ~lanstva Srbije u Programu

Partnerstvo za mir.

Snimio D. BANDA

HUMANITARNA AKCIJA

Na~elnik Uprave za qudske resurse General{taba VojskeSrbije (G-1) general-major Petar Radoj~i} uru~io je poru~nikuJugoslavu Mili}u iz 224. centra za EI i PED humanitarnu po-mo} koju su pripadnici Vojske prikupili za le~ewe vida wego-vog dvogodi{weg sina Neboj{e - Vuka Mili}a. Prikupqenanov~ana sredstva bi}e upotrebqena za operaciju na oku, koja}e biti obavqena na ruskoj klinici Fjodorov u Kalugi.

U humanitarnoj akciji, u kojoj su u~estvovale sve organiza-cione celine General{taba, komande i jedinice Vojske, ukupno

je prikupqeno 480.853 dinara i 528.50 evra.

7/21/2019 020 Odbrana


15. jul 2006.18

P O S T T R A U M A T S K I S

P

RAT U NA[IM

DU[AMAosle pojedinih zlo~ina u porodici, samoubistava i ubi-stava, ~esto se pretpostavqa da su oni posledica ratnogili ”vijetnamskog” sindroma, odnosno posttraumatskogstresnog poreme}aja. Postojawe ratnog sindroma ve} jepostalo op{te mesto pri~e o „svemu {to nam se desilo”.Upozorewa znalaca te materije da u Srbiji raste broj qu-

di kod kojih se ispoqava ratni sindrom i koji samim tim imajurazne poreme}aje i fobije zbog kojih su opasni za svoju okoli-nu, dobijaju neposrednu potvrdu u primerima pojedinaca koji iz~istog mira pucaju iz kala{wikova na prolaznike, ga|aju kom-{ije tromblonskim minama ili prave druge nerazumne postupke.

Zabrinutost uve}ava i podatak da su sa rati{ta stizale pu{ke,bombe i pi{toqi, koje je, po svemu sude}i, lako bilo nabaviti.

Ratno iskustvo nije svakida{we iizvesno je da mewa pona{awe qudi. Kod

nekih osoba sa ratnim traumamarazvija se stil pona{awa, u medicini

nazvan traumatofobija, dok drugiprihvataju stil ìvota koji se naziva

traumatofilija. Re~ je o qudima koji suosetili ìvot van uobi~ajenih

mirnodopskih okvira, omirisali barut,krv, znoj i suze, i sada traè doga|ajekoji ih podse}aju na rizik i opasnost.

T

M

7/21/2019 020 Odbrana


Svetska istraìvawa govore da 10 do 15 odsto stanovni-{tva na planeti upadne u posttraumatski stresni poreme}aj(PTSP) kao posledicu ratova, elementarnih katastrofa, li~-nih tragedija i zlostavqawa. A kod nas prizori stradawa, ru-{ewa i rawavawa, gubitak imovine i izbegli{tva nisu biliretkost u posledwe dve decenije. Zato pojavu ratnog sindromane treba minimizirati i o tim problemima treba otvorenoprogovoriti. Posebno je zanimqivo utvrditi kako su se pri-padnici Vojske i ratni veterani izborili sa ratnim traumat-skim iskustvima. Statistika govori o tome da 25 do 30 odstoratnih veterana podlegne mawe-vi{e PTSP-u, dok tri odstoode dubqe, u psihoti~ne bolesti.

Da li je obolelim vojnicima, ~lanovima wihovih porodi-ca, izbeglicama, ratnim vojnim invalidima i drugim grupama

19

qudi posve}ena potrebna pa`wa, ko o wima brine danas i dali su oni uspeli da se na pravi na~in ukqu~e u dru{tvo? Pita-wa je mnogo, a odgovore smo potraìli u razgovoru sa prizna-tim stru~wacima.

AKUTNE STRESNEREAKCIJE

Herodot je prvi opisao simptome ratnog sindroma i to kodvojnika Epizelusa, posle Maratonske bitke, 490. godine pre no-ve ere. Poznati kwièvnik Viqem [ekspir je jo{ u 17. veku pre-poznao sli~ne psihopatolo{ke pojave kod svojih savremenika ioslikao ih u drami Henrik ~etvrti . Autori su koristili raznetermine, poput nostalgije, bolesti du{e, tropske astenije, ratneneuroze, borbenog zamora, borbene stresne reakcije, traumat-ske neuroze, ratnog, vijetnamskog, zalivskog ili balkanskog sin-droma, za klini~ku sliku kojoj je ameri~ko psihijatrijsko udruè-we, 1982. godine, dalo naziv posttraumatski stresni poreme}aj.

U Prvom svetskom ratu dominirali su poreme}aji svestisa grubim psihomotornim reagovawima (”ratni drhtavci”). Dru-gi svetski rat odlikuju razdra`qivost, nesanica, apatija, is-crpqenost, psihosomatski poreme}aji i endokrinolo{ka obo-qewa, dok su u oruànim sukobima u posledwim decenijama za-beleène anksiozne reakcije i disocijalno pona{awe, koje jedovodilo do disciplinskih problema.

Praksa pokazuje da se u ratnim uslovima ne govori o ”mo-ralnom slomu”, ”kukavi~luku”, ”slomu ̀ ivaca” , a jo{ mawe o ”du-{evnoj poreme}enosti ili bolesti”, ve} o stresu zato {to se ti-

DOBRI I LO[I RATOVINakon prestanka oruànih

sukoba, posledice na mentalnomzdravqu u~esnika rata i stanov-ni{tva teè su ako je u pitawu”psihijatrijski lo{ rat”.

Naime, neuropsihijatarGordana Dedi} deli ratove na”psihijatrijski dobre” (trajukratko, imaju ofanzivni karak-ter, daleko su od porodica i do-mova u~esnika rata, izvode ga

profesionalci, postoje jasni ciqevi rata) i ”psihijatrij-ski lo{e” (nejasni ciqevi, doga|aju se izme|u emocional-no bliskih naroda, etni~ki i porodi~no izme{anih, blizusu domova i porodica, koje i same stradaju u ratu, oruà-ni sukobi imaju defanzivni karakter, borbena dejstvaprete`no izvode neprofesionalci).

Primer ”dobrog rata” je Foklandski, dok se ratovina na{em podru~ju defini{u kao ”lo{i”.

E S N I P O R E M E ] A J

me, sa stanovi{ta mentalne higijene i preventivne psihijatrije,~uva i predstava o sopstvenoj individualnoj i grupnoj snazi. Va-`no je znati da su u ratu ~este akutne stresne reakcije (visok ste-pen straha, projektovawe straha u budu}nost, op{ta uznemire-nost, poreme}aji opaàwa i voqe, regresivno i neinteligentnopona{awe…), {to predstavqa normalno reagovawe ~oveka nanenormalne okolnosti, koje lome adaptivne mehanizme u ~oveku ivode ka wegovoj psihi~koj, fizi~koj i socijalnoj dezintegraciji.

Dvadeset odsto qudi koji pretrpe akutnu stresnu reakcijupokazuje sklonost ka prelaèwu u PTSP, koji je, ina~e, prvi putpomenut posle Prvog svetskog rata kao ”{ok od granate”. Posto-jala je teorija da su psihi~ki problemi, uo~eni kod ratnih vete-

rana, izazvani {okom od eksplozije granate, ali je deo psiho-loga ustanovio da je re~ o mnogo kompleksnijoj psihi~koj traumi.

S n i m i o A . K E L I ]

7/21/2019 020 Odbrana


TEMA

20

Istraìvawa psihologa posle Drugog svetskog rata poka-zala su neminovnost psihijatrijskih ̀ rtava zato {to ratna dej-stva trajno i iz temeqa mewaju qudski um, te da je za pojavu

PTSP-a dovoqno provesti 200 do 240 dana u borbi. Ozbiq-nija istraìvawa zapo~eta su tek posle rata u Vijetnamu. Or-ganizovano le~ewe vijetnamskih veterana po~elo je 1979. go-dine. Do 1994. centrima se obratilo 700.000 qudi, a specija-lizovane ustanove u SAD i danas postoje.

PRAG OSETQIVOSTIPukovnik u penziji i ~lan sekcije vojnih psihijatara svet-

ske organizacije psihijatara Bratislav Petrovi} kaè da jevojni poziv stresogen i u miru, a da rat do maksimuma uve}avanivo stresogenosti, zato {to postoji i realna mogu}nost gubit-ka ìvota. Jo{ 1995. godine pukovnik Petrovi} je u~estvovaona kongresu vojnih psihijatara sveta, gde je zapazio da kolegeiz Francuske, Norve{ke i Holandije govore o pra}ewu ratnihpsihotrauma boraca, zarobqenika i gra|ana iz Drugog svet-skog rata i to tokom pet decenija od zavr{etka ratnog sukoba.Naàlost, u na{oj zemqi to nije bio slu~aj, a jedina studijanapisana o ratnom traumatizmu u Drugom svetskom ratu – ”Rat-ne neuroze Jugoslovena”, zabrawena je dok je wen autor neu-ropsihijatar Hugo Klajn morao da napusti taj posao.

Odmah posle izbijawa sukoba u Sloveniji, pukovnik Pe-trovi} je ponudio nadle`nim organima stru~nu psiholo{ku po-mo}, na {ta su oni odgovorili: ”Budite spremni, mi }emo vaspozvati.” Danas pukovnik Petrovi} govori: ”Pro{lo je 15 go-dina, a ja jo{ ~ekam poziv nadle`nih da se vojni psihijatriukqu~e u pra}ewe reagovawa i pona{awa pripadnika Vojskepod dejstvom ratnih i borbenih stresova. Upore|ewa radi, uZalivskom ratu je na strani Alijanse bilo angaòvano vi{e od600 psihologa i psihijatara radi pripreme, prevencije, ranedijagnostike i terapije akutnih ratnih stresova.”

Rat u Sloveniji je, ina~e, pratio ”sindrom glinenih golu-bova”, koji asocira na mlade vojnike koji su se na{li na metiagresivnih slovena~kih paravojnih formacija. U Hrvatskoj suregistrovani ”sindrom straha od primirja” (75 odsto gubitakatada{we JNA nastalo je za vreme primirja), ”Patonov sindrom”(nesklad izme|u vojnih potencijala, motivisanosti i postavqe-

EMOCIJA I INTELIGENCIJA”Emocije su starije od inte-

ligencije” – tvrdi specijalista za

neuropsihijatriju Bratislav Pe-trovi}. ”Tako da ~ovek ose}auvek, a misli ponekad. I tu je pro-blem. Ratni stresovi ru{e emo-cionalni ìvot ~oveka, da bi po-tom emocije ru{ile i wegove in-telektualne funkcije. Ta situaci-ja moè da bude izuzetno drama-ti~na i poznata je kao ratna psi-

hoza ili ratno ludilo od tri dana. Majstorija je voj-nog psihijatra da to stawe prepozna i da uz pomo} psi-ho i medikamentalne terapije pomogne qudima da za-drè status vojnika i oficira. Time se sti~e psiholo-{ki imunitet, pove}ava otpornost za okr{aje koji sle-

de i dobija, kako se to kaè, prekaqen borac.”

15. jul 2006.

7/21/2019 020 Odbrana


nih politi~kih ciqeva), ”sindrom straha od izdaje” i ”sindromstraha od masakrirawa” (boqe biti mrtav, nego zarobqen). Po-sebno je zanimqivo to {to se i kod pripadnika sanitetske slu-`be, usled uìvqavawa u du{evno stawe pregledanih lica, ja-vio takozvani sindrom sekundarne psihotraumatizacije.

”Velika je zabluda” – kaè profesor Petrovi} – ”da se uratu pove}ava broj psihoza, du{evnih bolesti i samoubistava.Ta~no je da jedan broj qudi doìvqava traumu kao zavr{nu eta-pu delovawa stresova, {to predstavqa emocionalnu, intelek-tualnu i du{evnu ranu.”

Posledice ratova su kod nas, ipak, veoma te{ke. Dobro jerekao Antoan de Sent Egziperi: ”U gra|anskim ratovima graniceprolaze kroz qudska srca i zbog toga su ti ratovi veoma krvavi.”

Kod nekih qudi su kobne ìvotne okolnosti izazvale itrajne promene li~nosti. Prag osetqivosti na stres je razli-~it od osobe do osobe. Neko ni rawavawe ne doìvqava kaostres, a neko kao intenzivan stres doìvqava ~iwenicu da sumu, na primer, ukradene ~arape sa konopca.

FITIQ ZA TRAGEDIJERatno iskustvo nije svakida{we i uobi~ajeno. Ono mewa

pona{awe qudi. Po re~ima na~elnika odeqewa za vojnu psiho-logiju na VMA psihologa Milanka âbarkape, kod nekih qudisa ratnim traumama razvija se stil pona{awa, u medicini na-

zvan traumatofobija (~ovek odbija sve {to ga podse}a na ratnusituaciju, potpuno u stilu narodne izreke: koga su zmije ujeda-le, taj se i gu{tera pla{i ), dok drugi prihvataju stil ìvotakoji se naziva traumatofilija. Re~ je o qudima koji su osetiliìvot van uobi~ajenih mirnodopskih okvira, omirisali barut,krv, znoj i suze i sada traè doga|aje koji ih podse}aju na riziki opasnost. Veoma ~esto oni se odaju alkoholizmu, tu~ama, pra-ve gangove, {vercuju drogu, oru`je ili belo robqe.

”Na{i podaci su vrlo problemati~ni” – kaè profesorâbarkapa – ”zato {to nije bilo sistematizovanih i opse`ni-jih istraìvawa. Nije formiran ni nacionalni centar za `r-tve rata, u kome bi se registrovali svi podaci iz bolnica,zdravstvenih i drugih institucija. Da je ura|eno kako se pred-lagalo, danas bismo znali koliko imamo invalida, razvedenih

brakova, traumatski le~enih i kakve su posledice rata. A po-sledice mogu biti ozbiqne.”

21

SINDROM OZLOJE\ENOSTIPo re~ima psihologa Mi-

lanka âbarkape, kod velikogbroja pripadnika Vojske u~esni-ka ratova nije prime}en PTSP,ali jeste ”sindrom ozloje|eno-sti”, koji nije psihijatrijska ve}

psiholo{ka kategorija. Profe-sor âbarkapa nagla{ava: ”To jekombinacija besa, qutwe, agre-sivnosti i impulsivnosti, koja sene ispoqava van, ve} je ~ovek po-

tiskuje u sebi. Ovu pojavu prate depresija, izolacija, ose-}awe besperspektivnosti, izneverena o~ekivawa i svestda li~na akcija ni{ta ne moè izmeniti. Pripadnici Voj-ske su ozloje|eni zbog svega {to se desilo wima, dru{tvui dràvi, ali su zadràli savest i moral koji kontroli{uwihovo pona{awe. Oni funkcioni{u profesionalno isocijalno, ali su ozloje|eni i trpe. Kod wih se zbog ozlo-je|enosti, emocionalnih naboja, unutra{wih konflikta imoralnih dilema ~esto javqaju psihosomatski poreme}aji,

kardiovaskularni problemi, porast pritiska i drugi pro-blemi.”

S n i m

i o A . K E L I ]

7/21/2019 020 Odbrana


Podaci iz drugih zemaqa poka-zuju da u~esnici rata {est puta ~e{}eod obi~nih gra|ana traè medicin-sku pomo}, {est puta ~e{}e se razvo-de, sklapaju divqe brakove, imaju ne-stabilnu radnu istoriju i ulaze u dru-ge problemati~ne situacije. [to seti~e doma}eg terena, ono malo stati-stike iz posledwih desetak godinapruà poraàvaju}e podatke.

U Hrvatskoj su se, na primer, odzavr{etka rata ubile oko dve hiqa-de pripadnika hrvatskih oruànihsnaga. Istraìvawe koje je u Bawa-luci sprovela psiholog Nade`daSovqak, ukazuje na to da je u tom gra-

du PTSP-om zahva}eno 42,5 odstood ukupnog broja izbeglih i 26,7 od-sto ukupnog broja Bawalu~ana “sta-rosedelaca”, dok se, prema proce-nama stru~waka, u Srbiji broj rat-nih veterana koji pate od PTSP-akre}e od 20 do 40 odsto. Stru~wa-ci kaù da pojavu PTSP-a prate po-vi{en stepen sumwi~avosti, nepo-verewe, slaba kontrola agresije,doìvqaj povre|enosti i izmanipu-lisanosti, povi{ena interperso-nalna senzitivnost i preosetqivostna socijalne relacije od porodicedo dru{tva. Imaju}i u vidu pomenu-ti profil li~nosti i ~iwenicu dasindrom moè da se pojavi i dece-nijama nakon traumati~nog iskustva,ne ~udi {to se ve}ina tragedija tu-ma~i kao posledica ratnog sindro-ma. U takvim ocenama ~esto se sla-ù zvani~nici, teoreti~ari i doko-ne doma}ice, ali stru~waci upozo-ravaju da svako uop{tavawe pred-stavqa logi~ku gre{ku.

”Slu~ajevi koji se pripisuju ratnom sindromu” – tvrdi pro-fesor ̂ abarkapa – ”nisu tako u~estali da bi se moglo re}i kakoimaju epidemijske razmere. Oni se ~ak vi{e mogu pripisati dru-

{tvenoj agoniji posle rata i tranziciji kroz koju prolazimo.”Jasno je da treba prepoznati i razli~ite nevidqive posle-dice rata. One se pre svega oslikavaju na jedan potpuno poreme-}en sistem vrednosti, brutalizaciju svakodnevnog ìvota i gubi-tak nade da }e nam jednog dana biti boqe. Egzistencijalni proble-mi, nedostatak ìvotne perspektive, beda i psihi~ki poreme}aji –~esto su fitiq za tragi~ne doga|aje Ipak, mnogima je, o~igledno,lak{e da za brojne tragedije upru prstom na ratni sindrom.

VRA]AWE U REALNOSTKako se le~e lica koja pate od posttraumatskog stresnog

poreme}aja? Tokom i neposredno posle ratova na teritorijiSrbije otvoreno je vi{e specijalizovanih nezavisnih savetova-li{ta, a odeqewa svih neuropsihijatrijskih klinika i instituta

po~ela su poja~ano da se bave tim problemom. Naravno, nezao-bilazno mesto u le~ewu PTSP-a ima Odeqewe za mentalno

zdravqe i vojnu psihologiju i Kli-nika za psihijatriju VMA.

”Postraumatski stresni pore-me}aj je ne{to {to se desilo i nemoè se izbrisati” – kaè neurop-sihijatar Gordana Dedi}. ”Psihote-rapijom se moè napraviti distan-ca, odre|enim farmakoterapijama

se le~i nesanica, anksioznost iprate}e bolesti poput alkoholizmai narkomanije. Ima i qudi koji neprepoznaju PTSP u svom pona{awu,ali je va`no da se odmah posle sa-znawa jave Odeqewu za mentalnozdravqe VMAi mi }emo im pomo}i.”

Po mi{qewu specijaliste re-habilitacije i socioterapije Ma-rine Dimitrijevi}, veliki zna~aj urehabilitaciji pacijenata podstresom ima reintegracija kako uporodi~nu tako i u radnu sredinu.Osnovni ciq socioterapije jeste

vra}awe u realnost, prihvataweobjektivne situacije i korigovaweinterpersonalnih nesporazuma ipogre{nih o~ekivawa.

KLINI^KA ISKUSTVANa prvom odeqewu Klinike za

psihijatriju VMAle~ilo se godi{we100–150 qudi obolelih od PTSP-a. Doktorska teza na~elnika odeqe-wa neuropsihijatra @eqka [piri-}a ukazuje na povezanost hroni~nogPTSP-a kod ratnih veterana sa sin-dromom insulinske rezistencije,

{to je po~etna stepenica u razvojudijabetesa i kardiovaskularnihoboqewa. O~igledno je da posledi-ce ratnih stresova mogu da budu ifizi~ke, a ne samo psiholo{ke, zbog~ega se sve vi{e govori o sprezimozga, du{evnog ìvota i endokri-nog sistema. Oboleli se le~e kom-binacijom individualne i grupnepsihoterapije, i metodama biolo-

{kog tretmana sa farmakoterapijom.Klini~ka iskustva pokazuju da se tre}ina obolelih nikad ne iz-le~i od PTSP-a, tre}ina i bez odlaska doktoru prevlada pro-bleme, dok se tre}ina izle~i uz pomo} psihologa i psihijatara.

”ôvek mora da se upusti u borbu sa stresom” – kaè pro-fesor Bratislav Petrovi} – ”i da pobedom nad stresom pruìdokaz o svojoj sposobnosti i li~nom trijumfu.”

Uostalom, ~ak ni rat nije uvek samo zlo, ve} ponekad zna daotvori nove puteve i vidike. Najboqi dokaz za to je bra~ni parkoji se za pomo} obratio neuropsihijatru Gordani Dedi}. Mu` jeuo~i ratova imao brak u kome nije imao dece, a èna nije èle-la da ga prati na ratnom putu iz Slovenije u Srbiju. Tokom rataon je napravio ̀ ivotni bilans i zakqu~io da dosta toga moè dase promeni. Oènio se, ima dvoje dece i ̀ ivi u novom, skladnomi sre}nom braku. I on i supruga imaju probleme, ali hrabro ihre{avaju i {ire optimizam oko sebe. Naravno, i oni se poputmnogih drugih pitaju: Da li rat jo{ u traje u na{im du{ama?

Mo`da je boqe i ne traìti odgovor na to pitawe, ve} sve

snage usmeriti ka budu}nosti i izazovima koje ona nosi.Zoran MILADINOVI]

TEMA

15. jul 2006.22

VETERANSKI CENTAR”Ne sme se dozvoliti

demonizacija ratnih vete-rana” – kaè neuropsihija-tar @eqko [piri} – ”i wi-ma treba pruìti pravu po-mo}.” Pomaka na tom planuima. Nedavno je Udruèweboraca ratova od 1990. go-dine organizovalo okrugli

sto na kome su se okupilistru~waci raznih profila.Radi pruàwa sveobuhvatnije i boqe pomo}i

u~esnicima ratova pokrenut je projekat pripremeelaborata o veteranskom centru, koji bi se baviopruàwem psiholo{ke, psihijatrijske, pravne i dru-gih vrsta pomo}i i izradom planova prevencije zaspre~avawe te{kih posledica na ratnim veterani-ma i ~lanovima wihovih porodica.

Snimio A. KELI]

7/21/2019 020 Odbrana


23

UKRATKO

Na sve~anom skupu ufrancuskoj ambasadi u Be-ogradu, 11. jula, predstav-nicima Ministarstva od-brane i Vojske Srbije uru-~ena je donacija francu-ske Kopnene vojske. Kaogest dobre voqe u procesurazvijawa dobrih odnosadve vojske, francuska ar-mija je svojim kolegama izSrbije poklonila desetnajmodernijih radio-ure-|aja PR4G, koje proizvodi renomiranafrancuska korporacija Tales. Ugovor o do-naciji potpisali su na~elnik Uprave vezei informatike (G-6) G[ VS pukovnik Pre-

drag Raji} i francuski vojni izaslanik pu-kovnik Tjeri Navarez.

Radio-kompleti PR4G su pravi hit nasvetskom trì{tu na kom je firma Tales u30 zemaqa prodala oko 120.000 ure|aja.Radio-oprema u visokofrekventnom opse-gu samo je mali deo proizvodne palete tefrancuske korporacije, koja je do sada uSrbiji pokrenula saradwu sa preduze}i-ma u oblasti optronike. Menaxeri Talesasu i prilikom uru~ivawa donacije izrazi-li èqu da sa srpskim firmama sara|uju

Saradwa vezista

Srbije i Rumunije

^VRSTE VEZEDelegacija Uprave za telekomuni-

kacije i informatiku rumunske vojske,koju je predvodio pukovnik Kostel Bi-{a, posetila je od 10. do 14. jula Upra-vu veze i informatike (G-6) General-{taba Vojske Srbije. Tokom posete ru-munska delegacija je imala priliku dase boqe obavesti o stawu u sistemu ve-za i informati~ke podr{ke jedinicana{e vojske. Pored pukovnika Bi{e,rumunsku ekspertsku grupu ~inili su i

pukovnik Klaudio Konstantinesku ipotpukovnik Dorel Kirika. Wima su oaktuelnom stawu u na{em sistemu vezai informatike govorili ~lanovi rad-ne grupa na ~elu sa na~elnikom Odeqe-wa za vezu u Upravi veze i informati-ke pukovnikom Milanom Jankovi}em.

U razgovorima dve strane istak-nut je zajedni~ki interes za razmenu is-kustava u procesu reformi u sistemuodbrane. Pukovnik Bi{a je naro~itonaglasio va`nost {to ~e{}ih sastana-ka stru~nih qudi dve vojske, jer bi bilaprava {teta ne iskoristiti ogromanpotencijal za zajedni~ke aktivnosti.

A. A.

U [koli nacionalne odbrane 5. julaje odràna {tabno-ratna ve`ba 49. kla-se General{tabnog usavr{avawa sa na-zivom ”Angaòvawe Vojske u otklawawuposledica od elementarnih nepogoda, he-mijskih udesa i drugih akcidentnih situa-cija u miru”.

Slu{aoci General{tabnog usavr{a-vawa, koji ovog meseca zavr{avaju {kolo-vawe, predstavili su ve`bu namenske upo-trebe vojnih jedinica u sanirawu posledi-ca elementarnih nepogoda kao deo zavr-{nog ispita predmeta Operatika.

[tabna ratna ve`ba pripremana je uskladu sa procedurama koje vaè u evroa-tlantskim vojnim strukturama. Na ve`bi suproigravane situacije vezane za procesangaòvawa vojnih efektiva u uslovimakrize izazvane prirodnim katastrofama.Zamisao je bila da Vojska treba da pri-sko~i u pomo} koordinacionom telu vladekoje se na ~etiri odseka {irom Srbije bo-ri sa poplavama, klizi{tima, odronima ihemijskom nesre}om u fabrici u Pan~evu.

Ministar Stankovi} je u obra}awu slu{a-ocima general{tabnog usavr{avawa ista-

kao da svaki segment dru{tva treba daprepozna svoje mesto u sistemu odbrane, azadatak vojske nije da preuzima ingerenci-je organa vlasti, ve} da im efikasno po-mogne u nevoqi. Pomo}nik ministra od-brane dr Zoran Jefti} rekao je da je izlo-èna tema dobro odabrana, jer se radi onovoj misiji vojske za koju se treba {to prekvalitetno pripremiti. General Pono{ je,uz pohvale za timski rad, ukazao na izra-ènu stati~nost i nedovoqno aktivan od-nos u~esnika u davawu odgovora na kon-kretne probleme u jednoj tako va`noj misi-ji Vojske, ali je izrazio i o~ekivawe da }ese sli~ne ve`be ubudu}e izvoditi na dina-

mi~niji na~in. A. A.

[tabna ratna ve`ba slu{alaca G[U [NO

Donacija francuske Kopnene vojske

SAVREMENA SREDSTVAKOMUNIKACIJE

ne samo u licencnoj proizvodwi ve} i urazvoju novih generacija radio-sistema.Oni su pozvali i odre|eni broj srpskihoficira na obuku u Pariz, gde bi se boqe

obavestili o najnovijim tehnolo{kim do-stignu}ima u oblasti telekomunikacija.

U ime Ministarstva odbrane, za do-deqenu pomo} zahvalio je novoimenovanidràvni sekretar za odbranu Zvonko Ob-radovi}. Saznawe o modernim tehnologi-jama, prema wegovim re~ima, unapredi}eodnose oficira Vojske Srbije ne samo safrancuskim kolegama ve} i sa oficirimamnogih armija koji koriste opremu istogproizvo|a~a.

A. ANTI]

POMO] CIVILNOMSEKTORU

SUSRET RVS NOVOG SADAI PRIPADNIKARE^NE FLOTILE

Na brodu ”Kozara” uprili~en je ve}tradicionalni, deseti po redu, susret re-zervnih vojnih stare{ina grada Novog Sa-da i op{tina Ju`noba~kog okruga sa pri-padnicima Re~ne flotile Vojske Srbije.

Pored mnogobrojnih zvanica, susretusu prisustvovali i general-major Milo{Mandi}, zamenik komandanta Novosadskogkorpusa, Zoran Vu~evi}, predsednik Skup-{tine Novog Sada, Milorad Drobac,predsednik ORVS Srbije, te predstavniciorganizacija RVS Republike Srpske i Cr-ne Gore. Organizovano druèwe bilo je iprilika za dogovor o saradwi i planovi-ma rada.

Tokom susreta Bo{ko Pilipovi},predsednik Organizacije RVS Novog Sada,uru~io je posebno priznawe magazinu Od-brana, koje je, u ime redakcije, primio pot-pukovnik Slavoqub M. Markovi}, glavni iodgovorni urednik.

U~esnici tradicionalnog susretaimali su priliku da uìvaju u plovidbi Du-navom, uz organizovan prigodan kulturniprogram.

B. M. P.

7/21/2019 020 Odbrana


24

J

J E D N O VREMENETakti~ka pretpostavka za izvo|ewe ve`be

u blizini baze Trmka bila je potpuna,

realna, jer je u wu ugra|eno sve ono

{to se iz dana u dan de{ava na

administrativnoj liniji prema Kosmetu

VE@BA VOJSKE SRBIJE I KFORA

ednovremene patrole Vojske Srbije i Kfora po-

~ele su da se organizuju od 2004. godine. Ve} pr-va je bila plodna, po{to su pripadnici ameri~-kog kontingenta Kfora tom prilikom li{ilislobode lica pod oru`jem u blizini sela Do-brosin. Uspe{ne akcije jednovremene patroleimale su i u rejonu baza [u{wak i Mr~e, kadasu spre~ile bespravnu se~u {uma.

Danas jednovremene patrole krstare celom duìnom admi-nistrativne linije prema Kosmetu. One se organizuju onoliko ~e-sto koliko oficiri za vezu procene da je potrebno, tako da je, naprimer, planirano da se u juklu izvede vi{e od dvadeset jednovre-menih patrola na razli~itim podru~jima.

A zarad uspe{nijeg reagovawa na incidentne situacije koje semogu desiti du` administrativne linije, organizovana je zajedni~-ka ve`ba pripadnika 125. motorizovane brigade iz Kru{evca i

Multinacionalnih takti~kih snaga Centar. Ve`bom su rukovodilikomandant 125. motorizovane brigade pukovnik Qubinko \urkovi}i komandant MNTS Centar ~e{ki pukovnik Miroslav Hlava~, a zna-~ajnoj aktivnosti prisustvovali su predstavnici General{taba Voj-ske Srbije pukovnici Marinko Pavlovi} i Rade Petrovi}, rukovo-dilac tima Kopnenih snaga za saradwu s Kforom pukovnik Brani-slav Pavi}, potpukovnik Voja Milovanovi} iz Komisije za primenuVojno-tehni~kog sporazuma, predstavnici MUP-a, vojnici i stare-{ine 125. i 549. motorizovane brigade i pripadnici MNTS Cen-tar iz ê{ke, Slova~ke, [vedske, Finske, Irske i Latvije.

Ciq ve`be je proveriti osposobqenost vo|a patrola u orga-nizaciji i izvo|ewu jednovremenih patrola, uve`bati sadejstvo jed-novremenih patrola sa snagama za brzo reagovawe i unaprediti sa-radwu izme|u patrola Vojske Srbije i Kfora. Takti~ka pretpostavkaza izvo|ewe ve`be u blizini baze Trmka bila je ne samo dobro za-

mi{qena ve} i potpuna realna, jer je u wu ugra|eno sve ono {to seiz dana u dan de{ava na administrativnoj liniji prema Kosmetu.

Po{lo se od podatka da je u nekoliko navrata prijavqena puc-wava i pokreti nepoznatih lica u rejonu Kule, dok je dva transpor-ta sa neozna~enim i ilegalno se~enim drve}em zaustavila patrolaKfora. Sve to je ukazivalo na nedozvoqene radwe. Druga patrolaKfora izlazi na lice mesta, ali ne nalazi ni{ta sumwivo. Ruko-vode}i se namerom da poboq{a bezbednosnu situaciju du` admini-strativne linije, OC MNTS Centar preko vru}e linije traì od125. motorizovane brigade upu}ivawe Tima za brzo reagovawe isprovo|ewe jednovremene patrole, {aqu}i istovremeno i koordi-nate po~etne i zavr{ne ta~ke i vremena spoja patrola. Kru{eva~-ka brigada pozitivno odgovara na zahtev Kfora i upu}uje patrolusa baze Trmka, predvo|enu poru~nikom @ivanom Du{ani}em, na iz-vr{avawe zajedni~kog zadatka.

Jednovremena patrola po~iwe susretom na po~etnoj ta~ki, dabi potom vojnici i stare{ine 125. motorizovane brigade i ~e{kog

O D

B R A N A

7/21/2019 020 Odbrana


25

PATROLE

kontingenta Kfora nastavili patrolirawe, svako na svojoj strani i u do-govorenom smeru. Patrola ~e{kog kontingenta Kfora pronalazi nepozna-ti predmet naoruàwa i vojne opreme, {to je razlog za aktivirawe Tima

za razminirawe i sanitetskog vozila. Istovremeno, ~lana patrole VojskeSrbije ujela je zmija. Wemu je pruèna prva pomo} na licu mesta i obez-be|ena evakuacija u zdravstvenu ustanovu. Problemima nikad kraja. Pa-trola Kfora pronalazi drvose~e u kra|i {umskog blaga, dok patrola Voj-ske Srbije otkriva grupu naoruànih civila koji pu{kama obezbe|uju {u-mokradice. Jedan naoruàni civil je priveden, dok su dvojica pobegla nadrugu stranu administrativne linije. Vojnici srpske vojske ne}e pucati zawima ili uperiti pu{ke prema administrativnoj liniji zato {to bi to bi-lo naru{avawe procedure u saradwi Kfora i Vojske Srbije. Upotrebaoru`ja je dozvoqena samo u slu~aju samoodbrane. Na posledwoj ta~ki ~la-novi patrola se sre}u, razmewuju podatke o incidentnim situacijama i za-vr{avaju jednovremenu patrolu.

Posle zavr{etka ve`be komandant MNTS Centar pukovnik MiroslavHlava~ je rekao: ”U~esnici ve`be su sve zadatke izvr{ili profesionalno iefikasno, dok }e nam sama ve`ba pomo}i da jedni druge boqe upoznamo i

razumemo. Ovo je jo{ jedna potvrda odli~ne saradwe Kfora i Vojske Srbi-je, {to sam uo~io odmah posle dolaska u misiju. U proteklom periodu smo imi ne{to nau~ili od srpske vojske, ne{to su oni nau~ili od nas, a uverensam da u budu}nosti moèmo ostvariti jo{ boqu i plodotvorniju saradwu.Kriti~nih momenata u na{oj saradwi nema, ostalo je samo da razre{imoproblem nepostojawa direktne radijske komunikacije izme|u patrola, zato{to je veoma va`no da se informacije brzo i ta~no prenesu.”

U svojoj oceni pukovnik Qubinko \urkovi} je podvukao da su vojnici istare{ine Kfora i Vojske Srbije demonstrirali veliki profesionali-zam i kvalitet, ostvaruju}i jednovremene patrole u svim situacijama.

Pukovnici \urkovi} i Hlava~ su se sloìli da velike zasluge za po-boq{awe saradwe izme|u Vojske Srbije i Kfora i odli~nu organizacijuzajedni~ke ve`be pripadaju rukovodiocu Tima Kopnenih snaga za saradwusa Kforom pukovniku Branislavu Pavi}u i {efu Zajedni~ke implementa-cione komisije potpukovniku ~e{kih oruànih snaga Milanu Kalini.

Zoran MILADINOVI]Snimio Sa{a \OR\EVI]

^lana patrole Vojske Srbije ujela je zmija. Wemu je pruèna prva pomo} na licu mesta i obezbe|ena evakuacija u zdravstvenu ustanovu.

Rukovodilac tima Kopnenih snaga za saradwu sa Kforom pukovnikBranislav Pavi}, komandant MNTS Centar pukovnik Miroslav Hlava~i komandant 125. motorizovane brigade pukovnik Qubinko \urkovi}.

7/21/2019 020 Odbrana


SRBIMORAJU DA ZNAJU@ELE LI U NATO

Povod za odlazak petsrpskih novinara u Belgiju

i ê{ku, u organizacijiAmeri~ke ambasadeu Beogradu, bio je poblièinformisawe o najnovijimkretawima unutarSevernoatlantske alijanse,te o iskustvima ê{keRepublike prilikomu~lawewa u taj savez.Uz naglasak da su sastanci

ON BACKGROUND,odnosno da ne moèmocitirati sagovornike,zvani~nici vojnog ipoliti~kog dela Natoai Ministarstva spoqnihposlova i Ministarstvaodbrane ê{ke Republikeinformisali su nas oaktuelnom trenutku uAlijansi, ali i oo~ekivawima u budu}nosti.

15. jul 2006.26

U

SARADWA

odnosu na bezbednosni savez koji je dvanaest zemaqa sa obe straneAtlantika formiralo 1949. godine, kako bi u vreme Hladnog rataobezbedile kolektivnu odbranu od vojne agresije protiv bilo koje odwih, u prvoj dekadi 21. veka Nato je znatno evoluirao, u skladu s tim

kako se mewalo bezbednosno okruèwe wegovih ~lanica i kako se me-wala priroda pretwi s kojima se one suo~avaju. Da bi Alijansa ostalauspe{na, wene ~lanice morale su da na|u novi balans izme|u sprovo|ewatradicionalnih misija usredsre|enih na Evropu i suo~avawa s novim glo-balnim pretwama koje, pre svega, zahtevaju brzo i fleksibilno reagovawevojnih snaga. Svakako, jedan od zna~ajnih koraka u novijoj istoriji tog save-za bio je prijem u wegove redove zemaqa Isto~ne Evrope. Tri nekada{wezemqe partneri – ê{ka Republika, Ma|arska i Poqska postale su ~lani-ce u martu 1999. godine, pove}av{i time broj zemaqa ~lanica na devetna-est. Na samitu Alijanse u Pragu, u novembru 2002. godine, jo{ sedam zema-qa: Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slova~ka i Sloveni-ja – pozvano je da zapo~nu sa razgovorima o ulasku u ~lanstvo, a formalnosu se pridruìle Alijansi krajem marta 2004, dok trenutno tri zemqe kan-didati – Albanija, Hrvatska i Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija

o~ekuju u~lawewe. Od 1997. godine Nato je uspostavio i posebne odnose saRusijom i Ukrajinom.

TESNO U NATO

Da otpo~ne sa razgovorima o pristupawu Natou, ê{ka Republika jebila pozvana posle pedesetog samita tog saveza u Madridu, da bi u puno-pravno ~lanstvo bila primqena 1999. godine. Od 1. maja 2004. godine~lanica je i Evropske unije. Ina~e, do demokratskih promena u êhoslova~-koj do{lo je 1989. godine, posle Somotske revolucije, kada je komunisti~kikongres za predsednika izabrao kwièvnika i disidenta Vaclava Havela.Iz imena obe republike 1990. godine odstrawen je pridev “socijalisti~-ka” da bi 1. januara 1993. godine êhoslova~ka sporazumno prestala dapostoji podeliv{i se na ê{ku Republiku i na Slova~ku. Danas, kaù êsi,sa Slovacima su u boqim odnosima nego kada su bili u istoj dràvi.

Pripreme za ulazak ê{ke u Nato i Evropsku uniju trajale su veomadugo, a sam prijem predstavqao je ogroman korak u wenoj integraciji u tran-satlantsku zajednicu i priznawe od dugogodi{wih ~lanica Natoa da su ê-si uspe{no ispunili neophodne uslove, uspostavili demokratski politi~kisistem i trì{nu ekonomiju.

êsi su imali dosta problema dok nisu ispunili obaveze prema Ali-jansi. Pre svega, oni su se suo~ili sa zastra{uju}im zadatkom reorganiza-cije vojske, koja je predstavqala svojevrsnu zaostav{tinu iz vremena Hlad-nog rata, u organizaciju koja }e biti usagla{ena sa okvirima koje propisu-je Alijansa. To je zna~ilo veliko smawewe oruànih snaga i wihovo prila-go|avawe promenama u svetu. Neophodno je bilo izgraditi vojsku koja }e dazadovoqava doma}e potrebe za bezbedno{}u, ali i da ispuwava me|una-rodne obaveze koje name}e ~lanstvo.

Ono {to smo mogli ~uti za vreme na{eg dvodnevnog boravka u Pragu

bile su razli~ite procene procenta javnog mwewa koje je podràvalo u~-lawewe ê{ke Republike u Nato. Za razliku od u~lawewa u Evropsku uni-

[TA SU SRPSKI NOVINARINEZVANI^NO SAZNALI

U BRISELU I PRAGU

7/21/2019 020 Odbrana


KAKO SA VI[KOM KADRA

Za zemqe koje sprovode reformu oruànih snaga odvelikog je zna~aja da preduzimaju pravilne korake od samogpo~etka kako bi se kasnije lak{e nosile sa svim posledica-ma i ublaìle {to je mogu}e vi{e negativne efekte kojiprate jedan takav proces, nagla{avaju u Briselu. Posebnose isti~e potreba da vojno osobqe, koje ostane bez posla,

bude reintegrisano u civilne strukture budu}i da je od za-vr{etka Hladnog rata vi{e od pet miliona wih otpu{tenoiz slu`be u zemqama partnerima Natoa. Kako bi se tim qu-dima obezbedila neophodna prekvalifikacija, formiranje tim eksperata Natoa koji pruàju podr{ku lokalnim au-toritetima. Programi podr{ke obuhvataju savetovawe zaone koji }e tek da budu otpu{teni, kako da na|u novi posao,zatim programi za u~ewe stranih jezika i uspostavqawecentara za prekvalifikaciju.

BEZ RE^NE FLOTILE?

Da bi se nosila sa aktuelnim bezbednosnim izazovi-ma, savremena armija treba da bude mala, ali upotrebqi-va, {to zna~i da se treba osloboditi svega {to je skupo inepotrebno, a novac preusmeriti tamo gde je najpotrebniji.U Briselu, u skladu s tim, postoje mi{qewa da je reformaVojske Srbije suvi{e spora, te da ona treba da ukqu~uje ga-{ewe Re~ne flotile, koju mala zemqa i vojska poput na{esebi ne moè priu{titi.

ju, koje je stanovni{tvo podràlo na referendumu, za pridru-ìvawe ê{ke Severnoatlantskoj alijansi nije odràn refe-rendum. Dok jedni smatraju da je razlog za to bila pretpostavkada se ne}e dobiti podr{ka gra|ana, drugi smatraju da bi okopedeset ili vi{e odsto gra|ana glasalo za Nato. Prvi svojemi{qewe opravdavaju time {to je, posle sovjetske okupacije,êsima bilo dosta alijansi, dok drugi ba{ tu ~iwenicu uzimajuza korist svoje tvrdwe, smatraju}i da su oni od Sovjetskog Sa-

veza pobegli u Nato.Prema nekim anketama koje su u to vreme sprovedene, êsi

su najvi{e cenili podr{ku i bezbednost koju im je nudilo ~lanst-vo u Natou. Dve tre}ine gra|ana smatralo je da }e ~lanstvo uAlijansi dovesti do reorganizovane i dobro obu~ene vojske akofondovi za reformu ne budu protra}eni ili pokradeni. Za raz-liku od skepticizma koji su izraàvali prema politi~kim i kon-stitutivnim telima, u to vreme êsi su imali prili~no visokopoverewe u vojsku, razumevaju}i probleme s kojima se ona suo~a-va u procesu reforme.

Potvrda da êsi, ipak, nisu bili dovoqno obave{teni o to-me {ta ~lanstvo u Natou zaista zna~i, odnosno kakve obaveze pod-razumeva, dogodila se samo nekoliko dana posle prijema ê{ke

Republike u Nato. Naime, tada je otpo~elo bombardovawe Save-zne Republike Jugoslavije i od tek primqenih zemaqa je traènoda daju svoj doprinos. Tu akciju Natoa dobar deo êha doìveo jekao povratak u stawe sli~no onome u kome su se nalazili u vremeHladnog rata i kao agresiju vojne alijanse na suverenu dràvu.Danas u~e{}e svojih vojnika u vojnim operacijama doìvqavajusasvim druga~ije...

Naranxasta-

zemqe ~lanice Natoa;@uta - zemqe partneri;

Zelena - zemqe Mediteranskog dijaloga.

7/21/2019 020 Odbrana


PRED IZAZOVIMA ALIJANSENedequ dana pre na{eg boravka u Pragu, ê{ki ministar

odbrane obi{ao je vojnike svoje zemqe koji se nalaze u misijiu Avganistanu. Trenutno je u toj zemqi oko 80 êha u timu za re-konstrukciju, s te`wom da se pove}a wihov broj. U Britanskomsektoru u Iraku nalazi se oko sto ~e{kih vojnika, koji }e tamoda ostanu najverovatnije jo{ godinu dana. U Bosni i Hercegovi-ni ih je oko 60, a na Kosovu oko petsto. Do sada nijedan ê{kivojnik nije stradao u vojnoj misiji izvan svoje zemqe.

U ̂ e{koj Republici vojska je profesionalizovana ve} sko-ro dve godine (danas broji oko 27.000 profesionalaca). Tomeje, prema mi{qewu na{ih doma}ina u Pragu, novinara i ko-mentatora najzna~ajnijih pisanih glasila, te gospo|e Veronike

Ku~inove-[miglove, {efa Odeqewa za politiku bezbednosti~e{kog Ministarstva spoqnih poslova, i gospodina Martina

Bel~ika, zamenika ministra odbrane za poli-tiku bezbednosti, najvi{e doprinelo ~lanstvo

zemqe u Natou i Evropskoj uniji, posle ~ega seotvaraju nove mogu}nosti za reorganizaciju imodernizaciju vojske dok zemqa postaje pou-zdanija za inostrana ulagawa.

Na tom putu, a da bi se ispunili svi stan-dardi Natoa, neophodna je saradwa svih de-lova dru{tva. Tako je bilo potrebno da se iz-meni i Ustav zemqe kako bi ~e{ki vojnici mo-gli da u~estvuju u vojnim operacijama izvanwene teritorije (o tome odlu~uje Parlament,odnosno Vlada, u odre|enim situacijama). Ta-ko|e, doneseni su, izme|u ostalih, novi zako-ni koji se ti~u boravka stranih trupa na teri-toriji ê{ke.

U~lawewe u Nato predstavqalo je izazovi u oblasti komunikacije. Ministarstvo od-brane imalo je zna~ajnu ulogu u kampawi kojomse javnom mwewu nastojalo pribliìti zna~e-we samog ~lanstva. Komunikacija je obavqanaputem medija, ali i agencija za ispitivawe jav-nog mwewa. Zanimqivo je da je televizija po-klawala vreme u svom programu za vojne stru~-wake koji su govorili o Natou i da su novineobezbe|ivale besplatan prostor za objavqi-vawe tekstova o tome, a de{avalo se i da Mi-nistarstvo odbrane pla}a pojedinim medijimatakve usluge. Da je u to vreme Internet biorasprostraweniji, kaù, verovatno bi jo{ vi-

{e prostora tim putem posvetili Natou.S obzirom na informaciju koju smo ~uli uBeogradu neposredno pred polazak na put daje ê{ka Republika najozbiqniji kandidat zapreuzimawe od Norveàna funkcije kontakt-ambasade Natoa u Beogradu, dobar deo pita-wa srpskih novinara zvani~nicima Natoa iê{ke odnosio se na to. Saznali smo da su ̂ e-si imali kontakt-ambasade u Austriji i pre to-ga u Litvaniji, te da su za mesto u Beogradukonkurisali pre ne{to kra}e od dve godine.Kao razlog zbog ~ega su se ponovo prijaviliba{ za na{u zemqu isti~u to da u Srbiji videzna~ajnog partnera u budu}nosti i da samim

tim {to dosta dobro poznaju na{u teritorijui qude, misle da mogu da doprinesu kretawu Srbije ka Natou.Kako nezvani~no saznajemo, pored êha, za mesto kontakt-am-basade Natoa u Beogradu prijavili su se i Italijani. U sedi-{tu Natoa, pak, podeqena su mi{qewa o tome koliko uspe{noêsi mogu da nastave putem koji su utabali Norveàni.

Sve u svemu, osnovna poruka iz Brisela i Praga glasilabi da }e posle ispuwewa obaveza koje Srbija ima prema Me-|unarodnom tribunalu u Hagu, pristupawe na{e zemqe Progra-mu Partnerstvo za mir biti samo pitawe formalnosti. A, kakosada stvari u zemqi stoje, politi~ke i vojne, eventualni korakdaqe i ~lanstvo u Natou bili bi pitawe godina. Sa ~lanstvomili bez wega, pred nama je dug i mukotrpan put reformi. Alitek kad svi u dru{tvu na pravi na~in wima pristupe, one }ebiti sprovedene onako kako je neophodno.

Sawa SAVI]

15. jul 2006.28

ê{ki vojnipolicajac u Iraku

Pojedini zvani~nici u ê{koj smatraju da treba pove}ati broj

vojnika u Avganistanu

7/21/2019 020 Odbrana


29

IZLAZAK ISPODSTAKLENOG ZVONA

PROFESOR

DR VLADIMIR

CVETKOVI],

DEKAN FAKULTETA

BEZBEDNOSTI

U BEOGRADU

NBudu}i oficiri Kopnene

vojske mo`da }e ve} od

jeseni studirati po

zajedni~kom studijskom

programu Vojne akademije

i Fakulteta bezbednosti,

{to }e im omogu}iti da

steknu civilnu diplomu

i zvawe menaxera

bezbednosti

edavno je Fakultet civilne odbrane Univerziteta u Beogradu promenionaziv u Fakultet bezbednosti. Time se ta~nije defini{e wkegova delat-nost, a veruje se da }e to doprineti i ve}oj prepoznatqivosti u javno-sti. Pored drugih novina koje se uvode u radu fakulteta, predloènasaradwa sa vojnim {kolstvom omogu}ila bi budu}im oficirima stica-we civilne diplome. Dekan prof. dr Vladimir Cvetkovi} naziva to re-

volucijom sada{weg obrazovnog sistema u Vojsci. Ali najpre o nazivu fa-kulteta.

– Odlu~ili smo se za novo ime fakulteta, jer ono ta~nije defini{e we-govu delatnost. Bezbednost je generi~ki pojam koji u sebi sadrì sve aktivno-sti, i nastavne i istraìva~ke, kojima se Fakultet bavi, po~ev{i od bezbed-nosnog menaxmenta, preko pitawa odbrane u {irokom spektru, potom menax-menta qudskih i socijalnih resursa, zakqu~no sa civilnom za{titom i za-{titom ìvotne sredine. Svi ti razli~iti smerovi i problemska poqa moguse prona}i u pojmu bezbednosti, i to je razlog za{to smo se odlu~ili za pro-menu imena.

Fakultet je sada mnogo prepoznatqiviji za {iru javnost, o ~emu, izme|uostalog, svedo~i i upis studenata. On je ove godine ve}i nego ikada, a 200 po-

INTERVJU

7/21/2019 020 Odbrana


tencijalnih bruco{a ostalo je bez indeksa Fakulteta bezbedno-sti, jer nisu zadovoqili postavqene kriterijume.

Fakultet se nalazi u neobi~noj situaciji – deli zgradu sa jednom sredwom {kolom. Nazire li se izlaz, odnosno – krov?

– Mi nismo jedinstveni po tome, i neki drugi beogradski fa-kulteti se nalaze u sli~noj situaciji. Ipak, intenzivno traìmoizlaz i nadam se da }emo uskoro imati konkretnije re{ewe. Prednama su dve mogu}nosti. Jedna je da Fakultet dobije plac i podig-ne novu zgradu negde na Novom Beogradu, o ~emu pregovaramo saSkup{tinom grada. Drugo mogu}e re{ewe jeste dobijawe na kori-{}ewe prostora u gradu od na{eg strate{kog partnera VojskeSrbije. Uskoro }e biti jasnije {ta moèmo da o~ekujemo.

Pomenuli ste da vam je Vojska ”strate{ki partner“. To je zna~ajna tvrdwa, koja nagove{tava nove odnose izme|u Fa-kulteta bezbednosti i Ministarstva odbrane.

– Upravo zavr{avamo zajedni~ki projekat, koji }e dovesti

do revolucije sada{weg obrazovnog sistema u Vojsci. Re~ je o za-jedni~koj diplomi za budu}e oficire Kopnene vojske. Oni }e pro-}i zajedni~ki studijski program koji izvode Vojna akademija, sjedne, i Fakultet bezbednosti, s druge strane. Nadam se da }eve} od jeseni budu}i oficiri KoV-a studirati po zajedni~kom stu-dijskom programu, koji }e im omogu}iti da steknu civilnu diplomui zvawe menaxera bezbednosti. U dodatku diplome, staja}e smerza koji se opredelio, uz dodatak - ”i vojna nauka”.

Na taj na~in }e se tim mladim qudima omogu}iti da ako pre-kinu vojnu karijeru, imaju diplomu koja vaì u civilstvu. Danasnije tako, jer vojno {kolstvo nije usagla{eno sa civilnim.

Zajedni~ka diploma je usvojeni standard u razvijenim ze-mqama Zapada. Oficiri su qudi sa civilnim diplomama, ospo-sobqeni za rad u vojnim jedinicama i ustanovama. Posle zavr-

{etka svoga rada ili na kraju potrebe za wihovim angaòvawemu Vojsci, oni se vra}aju u civilstvo i, zahvaquju}i civilnoj di-plomi, mogu da se ravnopravno ukqu~e na trì{te rada.

Istovremeno to za Vojsku zna~i i mogu}nost ve}e unutra-{we konkurencije. Vi{e ne}e biti prilike da svako ko zavr{iVojnu akademiju mora da napreduje po pravilu slu`be, te da do-bija novi ~in. Bar kada je o Kopnenoj vojsci re~, qudi vi{e ne}emo}i da o~ekuju da }e samim tim {to rade u Vojsci redovno na-predovati ako se ne usavr{avaju, te da }e tu do~ekati i penziju.Vojska }e pojedincu mo}i da kaè ”vi{e mi nisi potreban” bezose}awa krivice, jer }e taj ~ovek imati osnovu za traèwe po-sla na drugoj strani.

Kako je ostvarena ta saradwa sa Vojskom?

– Na na{u inicijativu, koja je nai{la na razumevawe u

Ministarstvu odbrane, posebno u Sektoru za qudske resurse,sam ministar je celu stvar odobrio i podrào, i qudi na Vojnojakademiji su to prihvatili. Projekat se upravo zaokruùje.O~ekujemo da }e do septembra Univerzitet omogu}iti {kolo-vawe po novom sistemu. Onda na Univerzitetu treba pre}i ne-koliko stepenica i ako se sve dobro zavr{i, ve} od septembrabudu}i pe{adijski oficiri mogli bi da po~nu studirawe po no-vom sistemu.

[ta budu}i studenti mogu da o~ekuju na novom smeru?

– Smer ~ine tri modula. Dva vode nastavnici na{eg fakul-teta, a tre}i, vojni modul, sa specifi~nom vojnom obukom i pred-metima, vodi}e profesori Vojne akademije. To, konkretno, zna~i:postoje modul op{teobrazovnih i op{testru~nih predmeta, i iz-

borni modul, u okviru koga }e budu}i oficiri mo}i da birajusmer na kome }e studirati. Pri tom mogu da izaberu smer bez-

bednost, za{tita ili qudski resursi. Tre}i je vojni modul, kojise studira na Vojnoj akademiji. Tako }emo prvi put imati oficireistovremeno {iroko obrazovane i stru~no osposobqene za ci-vilne slu`be, ali i osposobqene za vojni poziv. Do sada su oniod prvog {kolskog dana strogo usmeravani u vojnom pravcu.

Moète li pretpostaviti kakvo }e biti interesovawe po-tencijalnih studenata?

– Mogu da prenesem samo podatke koje sam dobio iz Vojske,gde se procewuje da }e interesovawe biti veliko. Podstaknutiiskustvom ste~enim u zajedni~kom radu, nadle`ni iz Vojske poku-{a}e da sa drugim fakultetima, pre svega tehni~kim, ostvaresli~nu saradwu i obrazuju zajedni~ke programe za druge rodove

vojske.Neke zemqe u okruèwu uni{tile su svoje vojno {kolstvo i posle priznale da su u~inile gre{ku. Vi pomaète da se

doma}e o~uva?

– Ne èlimo da ponovimo tu|e gre{ke, ali ne èlimo ni dao~uvamo vojno {kolstvo kao raritet, kao muzejski eksponat. Na-mera nam je da ga reformi{emo kako bi bilo ìvotno. Ovo }ebiti objediwena obrazovna procedura, u kojoj }emo imati kori-sti i mi s Univerziteta, i Vojna akademija, i studenti oficiri.

Taj zna~ajni projekat sa Vojskom velika je potvrda da je od institucije gotovo na izdisaju, kakav je bio pre nekoliko go-

dina, Fakultet bezbednosti napravio veliki pomak. Na we-mu sada kao predava~i rado gostuju nau~na i politi~ka ime-na iz Evrope, SAD, Izraela. Kako ste se izborili za to?

– Pre tri godine tada{wi dekan prof. dr Dragana Duli} iwen tim znatno su reformisali nastavne planove i programeFakulteta. Ja sam to ”nasledio”, imao sam, dakle, dobar osnovna koji sam mogao da nadogra|ujem na{ rad. Zahvaquju}i kontak-tima koje sam stekao tokom akademske karijere, uspeo sam da po-veèm razli~ite oblasti, od sociologije i politi~kih nauka, dobezbednosnih vidova, {to je ina~e te`wa u svetu. To, uz okolnostda je pitawe bezbednosti danas jedno od najva`nijih pitawasavremenog socijalnog i politi~kog ìvota, uslovilo je da na{ainstitucija postane prepoznatqiva u zemqi i inostranstvu i daizuzetno zna~ajne, usudio bih se re}i ~ak vrhunske, institucijekoje se na akademskom nivou bave pitawem bezbednosti u~estvujuu na{oj nastavi i sara|uju na projektima. Uspostavili smo od-li~nu saradwu sa West Point-om, Institutom za strate{ka pitawaiz Va{ingtona, Univerzitetom u Tel Avivu, Univerzitetom u Bolo-

INTERVJU

30 15. jul 2006.

PRIHODI

Fakultet zara|uje gotovo 50 odsto sopstvenih prihodai to iskqu~ivo pruàwem intelektualnih usluga. Na{ jediniizvor prihoda su specijalisti~ke studije, projekti i onaj deokoji dolazi od vanrednih studenata.

U ovom trenutku imamo ~etiri specijalisti~ka kursa:protivterorizam, krizni menaxment, odbrana i integrisa-

na za{tita. Razmi{qamo da od jeseni uvedemo nove speci-jalisti~ke studije, najverovatnije – PR u slu`bama bezbed-nosti i one vezane za kriminalistiku i detektivske slu`be.Moramo da se pona{amo i trì{no i akademski odgovornoprema osnovnoj delatnosti, kako bismo opstali na trì{tuznawa i usluga.

Posebnu delatnost Fakulteta ~ine nau~ni, istraì-va~ki i komercijalni projekti. Ne moèmo ìveti pod sta-klenim zvonom, samo na dràvnim jaslama. Iako se na timjaslama ostvaruju redovni prihodi, oni su mali, i na{,odnosno prvenstveno moj zadatak kao dekana, jeste da na-|em ravnoteù i na trì{tu se izborim za na{ interes –kaè dr Cvetkovi}.

7/21/2019 020 Odbrana


wi itd. Ima i drugih, ali nabrojao sam samo presti`ne u obla-sti kojom se bave. Na{i nastavnici i saradnici odlaze tamo iwihovi dolaze nama.

Kako obja{wavate toliko interesovawe iz Evrope, SAD,Izraela, ~ak i Kine?

– Mi smo za sve wih izuzetno zanimqivi stoga {to se nalazi-mo na raskrsnici me|unarodnih tokova organizovanog kriminalai terorizma, ali i zato {to smo zemqa u tranziciji koja je nedavnopro{la kroz ratove. Takve kombinacija ima malo gde u svetu. Tre}irazlog interesovawa je ~iwenica da ba{ u takvoj sredini postojiakademska institucija kao {to je na{ fakultet, jedinstven u ~ita-vom ovom regionu. Kada se sve to poveè, jasno je za{to smo mnogi-ma zanimqivi. Uz to, i mi sami imamo voqu da sara|ujemo. To je,rekao bih, kqu~ uspeha Fakulteta bezbednosti, ~iji je evidentnipokazateq – interesovawe za upis studenata. Ono je ove godinebilo najve}e do sada. Zato slobodno mogu re}i da smo podigli ni-vo na{e ”akademske pri~e” za nekoliko stepenica.

Izgleda da je Fakultet bezbednosti jedan od onih dràv-nih fakulteta koji su se najbrè i najboqe sna{li u tran-ziciji.

– Rekao bih da u univerzitetskoj javnosti vlada takvo mi-{qewe i sloìo bih se s wim. Mi smo, uz to, i jedan od najmla|ihdràvnih fakulteta u Beogradu, sa dosta asistenata i docenata,vanrednih profesora, dakle qudi koji su otvoreni za nova isku-

stva i novi na~in mi{qewa, {to je izuzetno va`no za oblast bez-bednosti koja po definiciji mora da bude fleksibilna, ili pre-staje da bude upotrebqivo znawe.

S diplomom va{eg fakulteta, mladi qudi postaju...

– ... diplomirani menaxeri bezbednosti, u oblasti koju suodabrali...

–... i mogu potraìti posao ...– ... u svim dràvnim institucijama i privatnim firmama.

Postoji {iroko trì{te radne snage koje traì menaxere bez-bednosti, qude koji su sposobni da sagledaju probleme bezbedno-sti iz {irokog ugla i re{avaju wegove pojedine delove.

Pored osnovnih studija, imate i specijalisti~ke, i master studije i doktorske, za koje su zainteresovani i brojni pri-

padnici Ministarstva odbrane.– Fakultet je usvojio, a Univerzitet odobrio studentske

programe osnovnih akademskih i master studija na sva ~etirismera koja imamo, a posebno jo{ i za peti smer, a to su osnovnestrukovne studije – bezbednosni menaxment. Master studije pred-stavqaju petu godinu studirawa, koja je uslov za doktorske studi-je. Pripadnici MO na magistarskim i doktorskim studijama kodnas uglavnom su zainteresovani za teme strate{kog zna~aja zadràvu, po~ev{i od evroatlantskih integracija do organizovawaiznutra sistema odbrane, odnosno bezbednosti. Na specijali-sti~kim studijama su mahom qudi iz slu`bi bezbednosti koji svo-je svakodnevne zadatke sada diù na vi{i nivo i dobijaju {irasaznawa o tome i sposobnost da pravilnije reaguju na problemes kojima se svakodnevno suo~avaju.

Sneàna \OKI]Snimio G. STANKOVI]

31

NEGDE IZME\UPrihvatawe Bolowske deklaracije ”obrisalo” je magi-

starske studije sa univerzitetske scene. Stoga brojne pri-padnike Ministarstva odbrane i General{taba VS, koji jo{nisu zavr{ili poslediplomske studije na FB, zanimaju da-qi uslovi wihovog studirawa.

Po re~ima dekana Cvetkovi}a, za one koji u roku odpet godina zavr{e poslediplomske studije, vaì}e stari re-ìm doktorskih studija. Dakle, direktno prijavqivawe dok-torske teze po zavr{etku magistarskih studija.

7/21/2019 020 Odbrana


32 15. jul 2006.

SAOP[TEWA

DOGA\AJI

Bez nauke na{apraksa ne bi

mogla da afirmi{ebilo koju funkciju usistemu odbrane i

vojnu delatnost ucelini, re~eno je

na sve~anom skupuu Centralnom

domu Vojske

Za nau~ne poslenike iz Vojske – pukov-nika akademika prof. dr Miodraga ̂ oli}a,pukovnika dr Milorada Milovanovi}a ikapetana prve klase mr Miroslava Gli{i-}a – ovogodi{wi Vidovdan bio je zna~ajan

dan. Tada su dobili godi{we nagrade za naj-boqi nau~noistraìva~ki projekat, doktor-ski i magistarski rad. Ali bio je to vaàndan i za vojnu nauku i predznak da je najgorevreme za wu pro{lo.

Pukovnik prof. dr Mitar Kova~, na-~elnik Uprave za strategijsko planiraweMO, istakao je na sve~anom skupu odrà-nom u Centralnom domu Vojske da je uslovprogresa o~uvawe nau~nog kadra, defini-sawe wegovog statusa na nov na~in u siste-mu odbrane i dru{tvu. – Bez nauke na{apraksa bi ostala zastarela i obogaqena, asamim tim ne bi mogla da afirmi{e bilokoju funkciju u sistemu odbrane i vojnu de-

latnost u celini.Na sve~anom skupu priznawe vojnimstru~wacima odao je i ministar za nauku iza{titu ìvotne sredine dr AleksandarPopovi}. On je zahvalio sjajnim qudima uvojnom delu srpske nauke koji su uspeli danauku u Vojsci odrè bez obzira na nepo-voqne uslove. Ministar je istakao da jevojna nauka zbog jedne vrste nerazumeva-wa u prethodnih 30 godina bila izuzeta izrepubli~kog sistema finansirawa i da suneke stvari koje su nau~nicima u civilubile dostupne, potpuno nepravedno bilenedostupne nau~nicima iz vojnih institu-cija.

– Dràva pla}a vi{e od milion evragodi{we za baze podataka, peti smo u Evro-pi po dostupnosti nau~nim ~asopisima, alioni nisu dostupni qudima koji se bave nau-kom u Vojsci. Vi{e od 2.500 qudi godi{weode na nau~ne skupove u inostranstvu, dr-àva to pokriva, ali nau~nici koji rade uVojsci te fondove ne mogu da upotrebe.

Ministar je izrazio uverewe da }ese sa okon~awem roka za akreditaciju na-u~noistraìva~kih organizacija, a to jekraj septembra, akreditovati i sve nau~-noistraìva~ke organizacije koje su uokviru Vojske. Na taj na~in }e se vojnona-u~ne ustanove izjedna~iti u pravima i oba-

vezama sa drugim nau~noistraìva~kimorganizacijama.

–Ja verujem da za srpsku nauku idu bo-qi dani, izvesno boqe finansirani dani,i apsolutno sam uveren da }e nauka u VojsciSrbije ~initi nauku Srbije, i da }e sve raz-like koje su do sada postojale, ali koje su

~inile nepravdu nauci u Vojsci i qudima ko-ji se naukom tamo bave – biti izbrisani. Tojeste jedan od strate{kih ciqeva ovog mini-starstva i verujem da }emo u saradwi saMinistarstvom odbrane, sa qudima iz na-u~nih institucija u Vojsci, najkasnije dokraje godine taj ciq uspeti da ispunimo– istakao je dr Popovi}.

Ministar odbrane dr Zoran Stanko-vi} poèleo je da se na{a nauka i na{a pa-met na jo{ boqi na~in prikaù svetu, a re-zultati wihovog istraìvawa i rada zna~i-}e i kartu za na{ ulazak u me|unarodnu za-jednicu.

Ministar Stankovi} je potom uru~io

nagrade najuspe{nijim vojnim nau~nicima.Za najboqi nau~noistraìva~ki projekatprogla{en je ”Geneti~ki inèwering, tehno-logija hibridoma i terapija imunokompe-tentnim }elijama u medicini”, kojim je ru-kovodio akademik Miodrag ôli}. Autornajuspe{nijeg doktorskog rada ”Razvoj si-stema visokih performansi za vo|ewe iupravqawe (SVU) protivoklopnom raketom”jeste pukovnik dr Milorad Milovanovi}, anajboqi magistarski rad ”Interoperabil-nost u Programu Partnerstvo za mir i si-stem za standardizaciju u VSCG” odbranioje kapetan prve klase mr Miroslav Gli{i}.

U ime nagra|enih zahvalio je akade-

mik Miodrag ôli} i istakao:– Ne}emo traìti ni vi{e ni mawe ne-go {to pripada kolegama iz civilnih insti-tucija. Ovo je istovremeno izazov za sve ko-ji su radili u Vojsci da se prilagode novimuslovima koji su i na ovom trì{tu neophod-ni – a to je da svojim radom apsolutno mora-ju biti konkurentni za sredstva koja }e Mi-nistarstvo nauke dodeqivati. Nadam se da}e i Ministarstvo odbrane i sve institucijeu na{oj zemqi stvoriti i one druge institu-cionalne uslove da se i na{a nauka ukqu~i ume|unarodne nau~ne tokove. A interes svakevojske je da na|e sredstva za finansiraweistraìva~kih projekata koji su od posebnog

interesa za wene oruàne snage.M. [VEDI]

PRILIKOM ZLOUPOTREBESLU@BENOG POLO@AJA

NIJE BILO PRISLU[KIVAWAU pojedinim medijima proteklih dana

je bilo vi{e napisa o navodnom prislu{ki-vawu ministra odbrane. Tim povodom Mi-nistarstvo odbrane Republike Srbije na-pomiwe da su dvojica pripadnika Vojskezloupotrebila slu`beni poloàj tako {tosu neovla{}eno ostvarila uvid u registremobilne i fiksne telefonije.

U tim registrima se, ina~e, evidenti-ra vreme ostvarenog poziva i telefonskibrojevi u~esnika, a ne sadràj razgovora.

Protiv navedenih lica Vojnobezbed-nosna agencija je podnela krivi~nu prijavuVojnom odeqewu Okru`nog javnog tuìla-{tva u Beogradu, zbog postojawa osnovanesumwe da su po~inili krivi~no delo zlou-potrebe slu`benog poloàja i odavawaslu`bene tajne.

U vreme izvr{ewa dela navedena li-ca su bila na du`nosti u Slu`bi bezbedno-sti Ministarstva spoqnih poslova naosnovu zahteva tog ministarstva. Na pred-log ministra odbrane, oni su razre{enidu`nosti u Ministarstvu spoqnih poslova,a sprovodi se i disciplinski postupak zbogzloupotrebe slu`benog poloàja.

NEARGUMENTOVANEOPTU@BE

Aleksandar Vu~i} ve} izvesno vremeiznosi neargumentovane optu`be da najvi-{i zvani~nici Ministarstva odbrane i Voj-ske Srbije ”deluju po nalogu stranih obave-{tajnih slu`bi, odnosno CIA-e”. Optu`besu prvo bile usmerene na ministra odbra-ne Zorana Stankovi}a, a sli~nu ocenuAleksandar Vu~i} izneo je i o zastupnikuna~elnika General{taba Vojske general-majoru Zdravku Pono{u.

U odnosima s javno{}u Aleksandar Vu-~i} neretko pribegava senzacionalisti~-kim i nepotkrepqenim optu`bama drugihli~nosti i institucija da bi dobio prostoru medijima. Ministarstvo odbrane do sada

nije reagovalo na takve istupe, ve} je pre-pustilo javnosti i medijima da sude o wiho-voj smislenosti.

Budu}i da se takvi napadi na ~elne qu-de sistema odbrane i Vojske nastavqaju,Ministarstvo odbrane podse}a na zakon-sku obavezu da svi, ukqu~uju}i i AleksandraVu~i}a, koji imaju bilo kakva saznawa oprotivzakonitim postupawima pripadnikaMinistarstva i Vojske, podnesu nadle`nimdràvnim organima ta saznawa i validnedokaze na kojima zasnivaju svoje navodneoptu`be. U protivnom, takve pau{alne i ne-argumentovane optu`be spadaju u domen kle-vete. U svakom slu~aju, o~ekujemo da nadle-

`ni dràvni organi reaguju u skladu sa za-konskim propisima.

Nagrade najboqim nau~nim poslenicima u Vojsci

PREDZNAK BOQIH DANA

7/21/2019 020 Odbrana


33

V

Firme koje se bave

proizvodwom ili prodajom

oru`ja i municije, sportisti,

kolekcionari, lovci i svilegalni vlasnici oru`ja

odnedavno imaju svoje

udruèwe. O povodima za

osnivawe i budu}em radu

te asocijacije govori

mr Zorica Suboti},

predsednik Upravnog

odbora.

atreno oru`je je na{a stvarnost i moè se re}i da smo okruènidugim i kratkim cevima. Da ih koristi vojska i policija, to je zna-no, jer takva im je priroda posla. Da ih koriste sitni i krupnikriminalci, i to je poznato – vrvi od vesti dnevna {tampa. Na|ese, na àlost, i u rukama qudi sa psiholo{kim problemima. A ako

se tome dodaju lo{a iskustva iz proteklih ratova vo|enih na pro-storu biv{e Jugoslavije, sti~e se uverewe da oru`je zna~i samo nevoqu.Me|utim, nije tako. Oru`je je sinonim i za sport, takmi~arski duh, druè-we, kolekcionarstvo. Ono ~oveku uliva samopouzdawe i stvara ose}ajbezbednosti.

Mi imamo strelca Jasnu [ekari} koja se takmi~ila na pet olim-pijada, koja je tri puta uzastopno progla{ena za strelca godine u svetu,i za strelca stole}a. Imamo streqa~ku druìnu u Novom Sadu, koja jeosnovana daleke 1790. godine, brojna lova~ka udruèwa, vredne kolek-cije i dobre proizvo|a~e municije. Ali nismo imali udruèwe koje biih objedinilo i brinulo o wihovim pravima i interesima. A re~ je oogromnoj armiji qudi u Srbiji. Vi{e od 600.000 legalnih vlasnika da-nas ima 1.160.000 legalno registrovanih vatrenih cevi (nelegalna ni-su povod ove pri~e).

U svetu odavno postoje asocijacije za oru`je. Najstarija je ona u SAD,poznata po skra}enici NRA - National rife asotiation, koja postoji ve} 130 go-

NACIONALNA ASOCIJACIJA ZA ORU@JE SRBIJE

UPOTREBITI,

NEZLOUPOTREBITI

7/21/2019 020 Odbrana


dina. I u okruèwu su formira-ne takve asocijacije – u Bugar-skoj, Ma|arskoj i Makedoniji.Odnedavno, ni mi nismo izuze-tak. Uporno{}u qudi iz Vojske,

nastala je Nacionalna asocija-cija za oru`je Srbije.

PO UGLEDU NA SVET

Put do osnivawa te asoci-jacije nije bio dug – Osniva~kaskup{tina odràna je 28. fe-bruara, a asocijacija je 5.aprila, registrovana kao udru-èwe gra|ana sa sedi{tem u Be-ogradu. To je nevladina organi-zacija koja }e ostvaren profitulagati u dru{tveno-korisne,humanitarne i dobrotvorne ak-

tivnosti. Jedino pla}eno mesto,predvi|eno statutom, mesto jegeneralnog sekretara koji vodifinansije.

– @eleli smo da qudi kojise strukovno bave proizvodwomili prodajom oru`ja i municije,sportisti, kolekcionari i lov-ci, zajedno na|u svoj interes dase me|usobno poveù radi {toboqeg funkcionisawa. A ciqnam je da olak{amo rad jednidrugima i smawimo mogu}nost dado|e do nevoqa – kaè mr Zori-ca Suboti}, predsednik uprav-nog odbora te nacionalne aso-cijacije, ina~e vode}i istraì-va~ u Sektoru za naoruàweVojnotehni~kog instituta.

Osniva~koj skup{tiniprisutvovala su 34 ~lana. Zasada su to proizvo|a~i munici-je, qudi iz Zavoda za ìgosaweoru`ja, iz fabrika lova~ke mu-nicije “Belom” i “Kru{ik”. Ko-lektivni ~lan je Savez za prak-ti~no streqa{tvo (IPSC) iStreqa~ki savez Srbije. Aso-cijacija je okupila univerzitet-ske profesore, sudije, advoka-te, hirurge i druge posednikeoru`ja, a osniva~koj skup{tinije prisustvovao i predsednikSaveza za lete}e mete. Udruè-we }e raditi po sekcijama for-miranim prema interesnimgrupama i problemima s kojimase susre}u weni ~lanovi u sva-kodnevnom radu. Grupe bi ~ini-li, na primer, trgovci oru`jem,sportski strelci i klubovi, ko-

lekcionari, firme koje se ba-ve fizi~ko-tehni~kim obezbe-

|ewem, gra|ani koji legalnoposeduju oru`je...

Statut je ura|en po ugleduna statute drugih zemaqa, presvega Velike Britanije i Ma-kedonije, a predstavqa}e semotom: Vrlinom i primeromupotrebqavati, ne zloupotre-

bqavati . Taj slogan je urezanna amblem i ~lansku kartu.

ODBRANA @IVOTA

Osniva~i tog udruèwa su,po ugledu na uspe{ne asocija-cije u svetu, sastavili programsa ciqevima koji defini{u wi-hovu delatnost. Prevashodniim je zadatak informisawegra|ana o pravilima bezbed-nog rukovawa, ~uvawa i odrà-vawa oru`ja kako bi se smawi-la nestru~nost prilikom kori-

{}ewa i izbegle povrede odoru`ja. ^lanovi moraju znati izakonsku regulativu u vezi saoru`jem. Moraju znati {ta sme-ju, a {ta ne, i kakve su sankcijezbog kori{}ewa vatrenog oru-`ja.

Wihov je ciq da unaprederazvoj sportskog streqa{tva,lova i kolekcionarstva oru`ja,da izdaju publikacije o aktivno-stima udruèwa sa edukativnimsadràjima u skladu sa zako-nom, da pruè stru~nu pomo}

orgizacijama koje se bave fi-zi~kim obezbe|ewem na nepro-fitnoj osnovi. A jedan od najva-`nijih zadataka je davawe ini-cijativa i predloga za izmenuZakona o oru`ju i municiji , iostalih zakona koji se odnosena oru`je (u smislu liberaliza-cije zakonskih odredaba i po-jednostavqewa procedure zadobijawe odobrewa za nabavkulova~kog i sportskog oru`ja).

U toj organizaciji se zalaùza o~uvawe i pro{irewe pravanaoruànih qudi. A taj stav mrSuboti} obja{wava re~ima: –Moje je ustavno pravo da sa~u-vam svoj ìvot i ìvot svoje po-rodice. To pravo niko ne moèda mi oduzme. A da li }u da no-sim sprej i tako spre~im napa-da~a, vodim nekoga sa sobom dame brani ili }u da imam legal-no oru`je pa da se branim, to jemoj izbor. A na zakonu je da od-lu~i da li sam u zate~enoj situ-aciji prekora~ila nu`nu od-

branu. Policija moè biti izu-zetno delotvorna, ali tek po-

ZA[TITA

15. jul 2006.34

ÊLI^NA LEDIMagistar Zorica Suboti}, rodom Vaqevka, koju wene

kolege zovu ”~eli~na ledi”, od 1986. vode}i je istraìva~u Odseku spoqne balistike Sektora za klasi~no naoruà-we u VTI. Zavr{ila je u Beogradu Ma{inski fakultet – od-sek za balistiku i za doplomski rad dobila Oktobarsku na-gradu grada Beograda za nau~ni rad. Magistrirala je 1981.godine na istom odseku, smeru aerodinamike, gasodinamikei spoqne balistike. Pored toga, bavi se projektovawemstreli{ta, kao ovla{}eno lice, za deo posla koji se odno-si na balisti~ku sigurnost projekata, i radi kao sudski ve-{tak za balistiku. Nalazi se na spisku stalnih sudskih ve-{taka Ministarstva pravde od 2000. godine. Objavila jevi{e od 100 nau~nih i stru~nih radova.

NA AMERI^KI NAÎNAmeri~ka NRA postoji 130 godina i danas broji

4.200.000 ~lanova. Tu organizaciju smatraju jednom od naj-ve}ih organizacija za za{titu qudskih prava. Iza we stojiveliki broj privrednika – od agencija za nekretnine, osi-guravaju}ih ku}a, banaka, firmi za izradu veb-sajtova,pumpi, i dr. Izuzetno je aktivna na svim poqima, a weni~lanovi imaju diskontne cene brojnih usluga. Svakome je~ast da nosi amblem NRA , posebno sportistima.

FINANSIRAWEStatutom je predvi|eno da se sredstva za rad te aso-

cijacije pribavqaju od ~lanarina, dobrovoqnih priloga,poklona i zave{tawa, donacija, od humanitarnih organiza-cija, skupqawem sredstava, aukcijama, manifestacijama za

dobrotvorne svrhe, i drugo, u skladu sa zakonom.

7/21/2019 020 Odbrana


{to se desi nesre}a. A kodnas prili~no vlada ”divqizapad”. I pored toga, veomamali je procenat krivi~nihdela koja su posledica pri-mene legalnog vatrenog oru`-ja. Mi danas imamo podatkeda je od ukupnog broja ubista-

va koja se dese u Srbiji upo-trebom vatrenog oru`ja, oko1,5 procenat nanet oru`jemkoje je legalno zavedeno. Atakvo oru`je moè da ukradei neko drugi i po~ini ubi-stvo.

^lanovi asocijacijesmatraju da je velika grupaqudi uskra}ena za pravo dase odbrani. Za to oni pla}ajuporez i zbog toga su legalnodobili dozvolu. Posednikeoru`ja je aktuelni Zakon o

oru j̀u i municiji , donet 1998.godine, prakti~no onemogu}ioda se za{tite, da za{tite svojdom, svoju porodicu, a, s drugestrane, na svakom koraku pre-te oni koji imaju nelegalnooru`je. – Oni mogu da nasorobe, povrede, psihi~ki ilifizi~ki maltretiraju nasredulice, u restoranu, u na{emdomu, dok je legalnim vlasni-cima zakonom zabraweno ~aki no{ewe oru j̀a za koje imajuurednu dozvolu – kaè gospo-

|a Suboti}.A {ta }e na to re}i pa-

cifisti? – pitamo na{u sa-govornicu.

– Pacifisti imaju pravo na svoj stav, ali, realnost je ne{todrugo. Realnost je da mi na ulicama imamo kriminal. Realnost jeda se krade iz domova. Realnost je da mi imamo mnogo qudi koji sedrogiraju i koji u trenucima krize ne biraju koga }e napasti, uop-{te ne misle}i koliko }e novca dobiti. O tome bi trebalo da mi-sle pacifisti, jer svakome od wih ili wihovom detetu tako ne{tomoè da se desi. Mislim da svako mora imati {ansu da poku{a daodbrani svoj ̀ ivot.

NEDOREÊNOSTI ZAKONA O ORU@JU

Magistar Zorica Suboti} smatra daZakon o oru`ju trebamewati.

– Nemalo puta sam se na{la u situaciji da ne mogu da veru-jem da je neko tako koncipirao zakon. S jedne strane, vrlo je re-striktivan, {to je dobro – posebno pri davawu dozvole za no-{ewe oru`ja. Predvi|ena je veoma stroga procedura i proverabudu}eg vlasnika oru`ja i nema mesta sumwama u wegovu podob-nost. Isto tako, Zakon je strog i kad je re~ o oduzimawu oru`ja,i to vlasnici odli~no znaju i veoma su obazrivi.

Nejasno su definisana prava i na~in na koji po zakonu tre-ba da funkcioni{u organizacije za fizi~ko obezbe|ewe. êstose ~uje da je otmi~ar odneo pare iako je obezbe|ewe bilo pri-sutno. Obja{wewe je jasno – ~ovek se nije usudio da puca, jer bi

za to odgovarao po zakonu. On ima obavezu da za{titi tran-sport, ima pravo da nosi oru`je, ali ne i da puca u otmi~are.

I prodavci municije su u ne-zavidnoj situaciji – vi{estruko suoporezovani po istoj osnovi. Naj-pre pla}aju carinu i sve takse ko-je sleduju, potom transport. Ali tunije kraj: bez odobrewa policijene smeju da prodaju robu koju suuredno kupili, niti smeju da je

transportuju sa odrednice na od-rednicu. A za svaku tu transakcijupla}aju taksu.

EDUKACIJAZA SVE UZRASTE

Asocijacija }e, kako buderasla, imati pune ruke posla. Po-sebno bi trebalo obratiti pa`wuedukaciji mladih za koje je oru`je,s jedne strane, ”zabraweno vo}e”,a, s druge, strah od nepoznatog.Kod nas se ~esto de{avaju nesre-}e ba{ u uzrastu od 5 do10 godi-

na. Roditeqi koji imaju oru`jekriju ga po ku}i, a deca, kad ga na-|u, zbog radoznalosti poku{aju daga aktiviraju... Gospo|a ZoricaSuboti} kaè da ameri~ka NRA ima program upravo za decu u tomuzrastu. Po wegovim merilima jeza 15 godina, koliko postoji, ob-razovano 17.000.000 dece.

Program su osmislili takoda sladak lik Edi Igl, obu~en kaomaskota, dolazi u vrti}e i igraju-}i se obja{wava deci {ta je tooru`je. On ga nikad ne dodiruje,

jer deca tog uzrasta to ne treba darade. Pored toga, oni u~e {ta je toi ~emu sluì, a najva`nije je daznaju {ta treba uraditi ako vide

nekoga ko nosi oru`je. Savet Edija Igla je da odmah odu odatle ipozovu nekog odraslog.

Amerikanci imaju i program za adolescente. On se zasni-va na ~iwenici da mladi tog uzrasta vole da se takmi~e, stogaim se predlaè i favorizuje streqa~ki sport. U svim {kolamaorganizuju se takmi~ewa i turniri, a najboqi dobijaju stipendi-je za daqe {kolovawe. Na taj na~in mladi dobijaju drugi motiv– umesto da svoje odrastawe i mu{kost dokazuju oru`jem ili ma-hawem wime, takmi~e se za {kolarine.

I Nacionalna asocijacija za oru`je Srbije radi}e po

ugledu na NRA .– Jedan od na{ih osniva~a je sa svojom firom u~lawen u Uni-

cefov program “[kola bez nasiqa” i imamo ozbiqnu nameru danapravimo programe za decu, za adolescente i za odrasle. Kadaasocijacija bude imala sredstva, mo}i }emo da obezbedimo naj-boqim mladim strelcima stipendiju za studije po èqi. A za od-rasle postoji program (tako|e po ugledu na NRA ) – “Nemojte pri-stati da budete ̀ rtva”. Mi imamo vrlo obu~ene ~lanove koji moguda osmisle program sa uputstvima o tome kako da se qudi suprot-stave napada~u i u kojim i kakvim situacijama. Va`no je da se iz-begne dejstvo oru`ja koje parali{e `rtvu i da se savlada uobi~a-jen strah. Da se to ne bi desilo, ~ovek mora da bude psiholo{kipripremqen i obave{ten o tome {ta da uradi u toj situaciji. Uvekpostoji neki izlaz, ali treba ukazati na onaj koji je najboqi.

Mira [VEDI]

35

PRAVO PO ZAKONUGospo|a Suboti}, kao sudski ve{tak, isti~e kako je Za-

kon o oru`ju i municiji tek u strukovnom delu napravio ~u-da. Primeri su brojni. Evo jednog:

– Provalnik je tokom no}i upao u ku}u jednog na{egoficira. Kada ga je video kako spava u sobi, upla{io se izapucao. Oficira je ranio u predelu desnog ramena, a on

je {~epao svoj pi{toq, pripucao i ubio nesre}nika. Tri go-dine se vodio spor oko toga da li je na{ kolega prekora~ionu`nu odbranu, ~ak je na sudu bio doveden u situaciju da uz-vikne: “Da li je trebalo da dopustim da on ubije mene, pada ja ubijem wega?”

BESPRIMERNO JEDNAÊWEPo Evropi se na kioscima mogu kupiti gasni pi{toq-

~i}i, koji su kopije pravih pi{toqa, a koriste se za star-tovawe na trkama ili za izbacivawe svetle}ih raketa pri-likom nekih proslava. Za to oru`je je u na{oj zemqi zako-nom zapre}ena ista kazna kao za dugu cev – karabin . A raz-lika je o~ita – pucawem iz karabina moè da se povredi i

ubije ~ovek na udaqenosti do 600 m, a pucwem iz tog pi-{toq~i}a ne moè nikome da se naudi.

7/21/2019 020 Odbrana


36 15. jul 2006.

V

ZAUVEK DEO SRBIJEKOSOVO

Gra~anica i Vidovdan su pravo

mesto da objavimo svetu {ta

ho}emo, a Srbija ho}e da

razgovara, ho}e kompromis i

ho}e pre svega i iznad svega

pravi~na re{ewa, rekao je

premijer Vojislav Ko{tunica na

sve~anosti povodom Vidovdana u

porti manastira Gra~anica

VIDOVDANSKESVEÂNOSTI

SA LICA MESTA

idovdan je u Gra~anici i na Gazimestanu ove godine obele-èn pod straòm, uz nezapam}ene mere obezbe|ewa koje susprovodili vojnici Kfora, predstavnici Unmikove policijei 7.000 kosovskih policajaca.

Na putu od Kosovske Mitrovice do Gra~anice dobro se mogusagledati sve razmere tragedije srpskog naroda na Kosmetu.Zgranuti posetioci Vidovdanskih sve~anosti su ve} u ju`nom deluKosovske Mitrovice mogli da ugledaju spaqen pravoslavni hrami razru{eno pravoslavno grobqe. Odmah na izlazu iz Mitrovi-ce ukazuje se srpsko selo Sviware, spaqeno u pogromu 17. marta2004. i to pred o~ima ìteqa sela koje su pripadnici Kfora od-veli u bazu, udaqenu svega 200 metara. Me{tani Sviwara sejo{ nisu vratili na svoja ogwi{ta.

Vu~itrn, grad poznat po kuli Vojinovi}a, grad je bez qudi,garnizon bez vojnika i most bez reke. I u wemu nema vi{e Srba.Crkva svetog Ilije spaqena, a po jednom detaqu je predstavqaladeo svetske ba{tine. Naime, Aga koji je 1833. dozvolio zidawecrkve, naredio je da ona ne moè biti vi{a od minareta, na {ta

su se Srbi dosetili i ukopali crkvu u zemqu. U Velikoj Reci, me-stu gde se Lab uliva u Sitnicu, vidimo naseqe izgra|eno 1996.

7/21/2019 020 Odbrana


da Kosovo branimo srcem, pame}u i diplomatijom. ”Nadam se da}emo u bici za Kosovo imati vi{e sre}e od na{ih predaka” – re-kla je Sandra Ra{kovi}-Ivi}. ”Ono {to je za mene ohrabrewe,to je jedan pomak koji vidim u me|unarodnoj zajednici, vi{e razu-mevawa i vi{e sluha za ono {to mi nudimo.”

U okviru Vidovdanskih sve~anosti odràni su i pesni~ki su-sreti na kojima je „Zlatni krst kneza Lazara” dobio pesnik Pe-tar Paji}. ”O Vidovdanu, po starom srpskom obi~aju, sve se bo-qe vidi” – kaè pesnik Paji} – ”a ovde se uvek najboqe videlo.Po legendi, na Vidovdan po~iwe da kuka ptica kukavica, a u no}izemqa provri{ti opomiwu}i tako na kosovsku pogibiju. Ta legen-da opomiwe koliko je Kosovo neodvojivo od srpske poezije i srp-ske du{e. Srpska poezija i na{e bi}e ne moè bez Kosova. Onose vekovima nosilo u veri i srpskoj poeziji, ~uvaju}i na taj na~insvest o srpskoj dràvi i wenom postojawu. Danas se nalazimo uistoj situaciji, po{to nam preti opasnost da nam Kosmet ostanesamo u poeziji. Pitam se da li znamo kojim putem treba da kre-nemo, jer se pla{im da se ne izgubimo.”

Zna~ajno u~e{}e u obeleàvawu Vidovdanskih sve~anosti

imao je Savez potomaka ratnika Srbije od 1912-1920, predvo-|en generalnim sekretarom Dragojlom Petronijevi}em i tehni~-kim sekretarom Milenom Haramba{i}. U delegaciji Saveza po-tomaka nalazili su se ~lanovi iz Beograda, Obrenovca, Aran|e-lovca, Barajeva, Uba i Ni{avskog okruga.

Z. MILADINOVI]

37

PRAVDA, PRAVO I SLOBODAPremijer Vlade Srbije Vojislav Ko{tunica je,

pozdravqen burnim aplauzom vi{e stotina gra|a-na okupqenih u porti manastira Gra~anica, rekaoda niko nikada nije bio vi{e u pravu i stajao na~vr{}em pravnom stanovi{tu od onoga na kome da-nas stoji Srbija u raspravama koje se vode oko bu-

du}nosti Kosova. ”Istina je danas, dragi prijate-qi” – naglasio je Vojislav Ko{tunica – ”da ne bi-smo mogli da se pomolimo bogu i poklonimo seni-ma na{ih velikih predaka da nas ne {titi vojska,~uvaju toliki tenkovi i ja se pitam da li ima nekogmesta u Evropi u kome se ne{to sli~no de{ava,ili se moè i sme desiti. Gra~anica i Vidovdan supravo mesto da objavimo svetu {ta ho}emo, a Sr-bija ho}e da razgovara, ho}e kompromis i ho}e presvega i iznad svega pravi~na re{ewa. Kosovo u na-{em narodu ozna~ava drugu re~ za pravdu, pravo islobodu. Nema boqeg i nema va`nijeg mesta da po-novimo ono {to svaki Srbin mora da zna: – Koso-vo je uvek bilo i zauvek }e biti deo Srbije.”

Boravak predsednika Vlade Srbije VojislavaKo{tunice protekao je bez problema. Probleme sumogli da naprave ~lanovi pokreta ”Samooprede-qewe”, ali je Kosovska policijska slu`ba reago-vala i uhapsila 116 aktivista tog pokreta koji sublokirali prelaz Merdare i 36 ~lanova u Kosov-skoj Mitrovici.

za izbeglice iz Krajine. Nema u na-sequ vi{e Srba, oni su izbeglicepo drugi put. Na obzorju se ukazujesveta srpska planina ̂ i~evica, na-~i~kana svetiwama i crkvama kojesu, naàlost, u garu i pepelu, dokje ispred nekada{we pri{tinskekasarne ”Kosovski junaci” podignut

spomenik Ademu Ja{ariju. SamaPri{tina je sada pet puta ve}a ibez pripadnika srpskog naroda.

U porti manastira Gra~anicasve~anu liturgiju sluì patrijarhsrpski Pavle, uz sasluèwe vladi-ke Artemija i episkopa lipqanskogTeodosija. ”Pomozi i na{im nepri-jateqima da shvate istinu”, rekaoje patrijarh Pavle. Nekoliko hiqa-da Srba sa Kosmeta u~estvuje u li-turgiji, a me|u wima i direktorCentra za crkvene studije i profe-sor Univerziteta u Kosovskoj Mi-trovici dr Dragi{a Bojovi}. ”Da-

na{wi Vidovdan je pritisnutstrepwom” – kaè Bojovi} – ”zasudbinu Kosova i Metohije u ovojnevi|enoj politi~koj igri. Qudi nacentralnom Kosovu i drugim kraje-vima su, na neki na~in, pripremqe-ni za sve varijante. Nemaju previ-{e ni optimizma ni pesimizma,o~igledno je da su svesni teritori-je i vremena gde ìve. Jedino spa-sewe vidimo u gospodu Bogu, jer druge nade te{ko da Srbi imajudanas.”

Milorad Lazi} ìvi u Babinom Mostu, gde ima 205 srpskihku}a, sa 1300 du{a. ”Oti{li su qudi iz 70 ku}a” – kaè Milo-rad – ”osipalo se, nismo pe~urke da ni~emo posle ki{e. Ja pro-dao ni{ta nisam, a ko god wivu svoju proda, taj tapiju srpsku da-je. Moja je èqa da i po~ivam u Babinom Mostu, mestu gde je knezLazar posledwi bivak imao pred juri{ na Turke.”

Vidovdan nije èleo da propusti ni starina Milutin Vuko-vi}, ro|en 1921. u Gra~anici. Suku}i brkove, Milutin besedi:”Tuàn je dan danas, Vidovdan, ali i mi smo tvrdi qudi koji mogusve izdràti.” Od jereja Slobodana Trajkovi}a saznajemo da Sr-bi u Kosovskoj Kamenici dobro ìve sa svojim kom{ijama Alban-cima. ”Srbi iz 1.000 domova se druè sa Albancima” – kaè je-rej Trajkovi} – ”oni primaju dinare u radwama i zaista nemaproblema. Ali ako Kosovo postane nezavisno, svi }e Srbi kre-nuti put Srbije.”

Iz Gra~anice do Gazimestana krenulo je nekoliko stotinaSrba, koji su bez problema stigli na mesto gde se nalazi spome-

nik kosovskim junacima. Tamo je pomen kosovskim junacima i svimsrpskim `rtvama od tada pa do danas sluìo patrijarh Pavle,okruèn do zuba naoruànim pripadnicima Kfora. Pomenu naGazimestanu prisustvovali su i ministri u Vladi Srbije VelimirIli}, Slobodan Vuksanovi} i Milan Radulovi}, te predsednicaKoordinacionog centra Sandra Ra{kovi}-Ivi}, koja je istakla

Pogled na Pri{tinu

7/21/2019 020 Odbrana


S T A M B E N O P O S L O V AW E U S I S T E M U O D B R A N E ( 2 )

[ta je, zapravo,

zajedni~ki

imeniteq sudskih

sporova koje vode

nadle`ni u

Ministarstvu

odbrane da bi

za{titili interese

pripadnika Vojske

bez stana? Kako

Fond za socijalno

osigurawe vojnih

osiguranika

re{ava probleme

vojnih penzionera

koji, tako|e, nemaju

krov nad glavom?

Nazire li se izlaz

iz petqe u koju se

uplelo stambeno

poslovawe sistema

odbrane?

15. jul 2006.38

G D O S I

J E

VRH LEDENOGBREGAVRH LEDENOGBREGA

odinama unazad ìveli smo, kako kaè Andri}, poput ~oveka koji plovina santi leda, koja je sa svakim danom sve uà i tawa, i samo ~eka dankada }e se na}i na dnu okeana. Priznali to ili ne, bili smo nemi sve-doci vremena u kome su pogre{ne ra~unice i lo{e investicije potpunosrozale stambeno poslovawe sistema odbrane. Naizgled hipnotisani,

pripadnici Vojske su ostali nedovoqno mo}ni da se odupru pojedincima kojisu u ime naroda siroma{ili vojnostambeni fond. [ta se, pored borbe sasave{}u, ispod tog vrha ledenog brega krije, moèmo tek da naslu}ujemo.

Nasuprot tragi~nom junaku Balkanskog {pijuna , koji olako sudi u~esni-cima u izmi{qenoj teoriji zavere, na{e tragawe za deli}ima stambenog mo-zaika zasnovano je na stvarnim qudima i doga|ajima. Nastoje}i da bar deli-mi~no osvetlimo wihove probleme, razgovarali smo sa odgovornima u Di-rekciji za imovinskopravne poslove i Fondu za socijalno osigurawe vojnih

osiguranika Ministarstva odbrane.

EFEKAT OKIDAÂStambenom problematikom u Vojsci bavi se vi{e organizacionih celi-

na Ministarstva, {to oteàva i usloàva poslovawe. Odeqewe za stambe-ne poslove, na osnovu vaè}e zakonske regulative, sastavqa rang-liste i do-nosi re{ewa o dodeli stanova zaposlenima. Vojnogra|evinski centar Beo-grad , iz Direkcije za gra|evinsko-urbanisti~ki konsalting Uprave za infra-strukturu, investira kupovinu i izgradwu vojnih stambenih objekata. Tuma~e-we formalnopravnog okvira ugovora o stambenoj izgradwi u nadle`nosti jeDirekcije za imovinskopravne poslove.

– Odsek za zastupawe nekretnina nalazio se do pre dve godine u sastavuVojnogra|evinskog centra Beograd . Danas je deo Direkcije za imovinskopravneposlove Ministarstva odbrane. Wegov je zadatak da {titi interese Vojske urazli~itim stambenim sporovima i daje pravnu saglasnost na nacrte ugovora ostambenom poslovawu. Direkcija, odnosno Odsek za nekretnine, prakti~no seangaùje u sudskim postupcima vezanim za vojne stanove, zemqi{te, garaè iliposlovni prostor – kaè kapetan Mihajlo @ivkovi}, samostalni referent zasporove iz oblasti nekretnina Direkcije za imovinskopravne poslove.

Tek kada Komisija za kontrolu namenskog kori{}ewa vojnog stambenog pro-stora Centra Beograd prikupi i dostavi Direkciji za imovinskopravne poslo-ve vaqanu dokumentaciju o bespravnom i nezakonitom kori{}ewu vojnih stano-va, Odsek za zastupawe nekretnina moè pred nadle`nim dràvnim instituci-jama pokrenuti sudski spor. Pojedini postupci re{avaju se i sa op{tinskim or-ganima uprave. S kakvim te{ko}ama se svakodnevno susre}u na{i pravnici?

– Naj~e{}i problemi koji prate stambene sudske sporove jesu nedostatakdovoqnog broja zaposlenih u Direkciji, preoptere}enost predmetima i lo{a lo-

gistika – tvrdi kapetan @ivkovi} i dodaje: – Svega pet referenata trenutno vo-di 2.181 sudski i upravni spor oko vojnih stanova. Uz to, na{ pravosudni sistem

7/21/2019 020 Odbrana


nije bio dovoqno delotvoran, pasu sporovi trajali i po nekolikogodina. Izmenama Zakona o par-ni~nom postupku stawe je znatnopopravqeno, jer su sudski postup-ci ubrzani. De{avalo se da, me-|utim, Direkcija za imovinsko-pravne poslove i po nekoliko pu-

ta vodi sudski spor za isti vojnistan, jer se u wega stalno nekobespravno useqava. Da bi sespre~ile takve situacije, potreb-no je {to pre promeniti vojnepropise koji defini{u postupaksa stanovima koji se sudski vrateVojsci. Ako se usvoji i predlog opokretawu disciplinskih meraprotiv pripadnika sistema od-brane koji se bespravno useqa-vaju u vojne stanove – gubitak pro-fesionalne slu`be ili skidawesa stambene rang-liste, broj

predmeta }e biti znatnomawi. Kako su su|ewadanas brà, Odsekza nekretnine nijeu prilici da to-kom postupkaprikupqadodat-

ne podatke i dokumentaciju obespravnim korisnicima ivlasni{tvu vojnih stanova. Za-to je va`no da Vojnogra|evin-ski centar Beograd pre po~et-ka spora Direkciji dostavi sverelevantne informacije, zna-~ajne za sudski postupak. Neka-

da se u sporove olako ulazilo,pa smo ih i gubili, a {tetu jepla}ala Vojska. To je posebnobila odlika predmeta koji suse odnosili na otkup vojnihstanova, jer nam je izostajalavaqana zakonska regulativa.Danas u sli~nim okolnostimaobi~no pribegavamo vansud-skom poravnawu.

U prvoj polovini 2006. go-dine 54 stambena sudska spo-ra dovedena su u fazu izvr-

{ewa. Od tog broja su ~etiri bespravna korisnika sama napu-

stila vojni stambeni prostor. Razli~iti su i postupci protivfirmi od kojih je Ministarstvo odbrane kupilo stanove, a onimu jo{ nisu isporu~eni, ili suinvestitora koji kasne sa gra-|evinskim radovima, koji su im unapred pla}eni. Neki od wih

su ve} u àlbenoj fazi, za pojedine se o~ekuju presude, dok seza nekoliko sudskih sporova jo{ prikupqaju dokazi.

– Postavqa se pitawe kako naplatiti {tetu od gra|evinskihfirmi sa kojima je Ministarstvo odbrane potpisalo ugovore

o kupovini stanova ili suinvestirawu stambene izgradwekada je poznato da su mnoge od wih na granici finan-

sijske propasti. Iako su potpisani ugovori prav-no vaqani, presude u na{u korist nemaju prak-

ti~nu vrednost. Ni raskid ugovorenih oba-veza ne donosi Vojsci stanove. Objek-

tivnu odgovornost snose oni koji suodobravali pla}awe gra|evinskihradova bez obzira na ugovorenu di-namiku poslova. Da bi se ubudu}e

predupredili sli~ni problemi, po-trebno je promeniti na~in ugovara-wa i finansirawa stambenog po-slovawa u sistemu odbrane – obja-{wava kapetan Mihajlo @ivkovi}.

IZGUBQENOU PREVODU

O na~inu na koji Fond zasocijalno osigurawe vojnih osigura-

nika re{ava stambene te{ko}e vojnih pen-zionera govorio nam je \or|e Stoji}, ru-kovodilac Referata za normativu Fonda.

– Fond je samostalno pravno lice,registrovano kod Trgovinskog suda u

Beogradu, koje moè da zakqu~ujeugovore o poslovnoj saradwi uokviru propisanih nadle`nosti. Re-

{avawe stambenih pitawa vojnih penzio-nera utvr|eno je Pravilnikom o re{ava-

wu stambenih potreba korisnika vojnih penzija . Tim dokumentom su prakti~nonazna~ene kategorije vojnih penzionerakoje od Fonda mogu dobiti stan u zakup

na odre|eno i neodre|eno vreme, ilistambeni zajam. Najpre pravo na stan mo-

39

(NE)MO] ADMINISTRACIJEDirekcija za imovinskopravne poslove Ministarst-

va odbrane trenutno vodi 3.894 razli~itih sporova izoblasti nekretnina. Na vojne stanove se, po razli~itomosnovu, odnosi 2.181 postupak. Od tog broja se 131 pred-met re{ava pred op{tinskim organima uprave, a ostalisu u nadle`nosti suda. Za iseqewe bespravnih korisnika

vojnog stambenog prostora pokrenuto je 630 sporova. Naponi{tewe stambenog ugovora ~eka 93 predmeta, a 207se vodi u vezi sa otkupom vojnih stanova. Za naknadu {teteVojsci Direkcija je pokrenula 276 sudskih sporova, dokza 664 predmeta jo{ prikupqa dokaze. U izvr{noj fazisu 103 spora, u raspravnoj 1.660, na àlbu ~eka 149, ana reviziju ~ekaju 23 postupka. Pored vojnih stanova,pravni zastupnik Ministarstva odbrane pokrenuo je 210sudskih sporova za garaè, 590 za vojni poslovni pros-tor, 300 za nenamensko kori{}ewe zajedni~kih prostori-ja i 410 predmeta koji se odnose na vojno zemqi{te.

I l u s t r o v a o N i k o l a O T A [

7/21/2019 020 Odbrana


gu ostvariti vojni penzioneri kojima stambeno pitawe nije re-{eno do 31. decembra 1959. godine. U me|uvremenu se taj osnovpro{irio i na invalidske vojne penzionere, kojima se poslepenzionisawa uve}ala porodica. Posle raspada SFRJ Fond jedodeqivao stanove u zakup na odre|eno vreme vojnim penzione-rima koji su izbegli sa prostora biv{ih jugoslovenskih repu-

blika, u kojima su ostvarili stanarsko pravo i dobili vojnestanove. Stanove u zakup na neodre|eno vreme Fond moè do-deliti samo vojnicima po ugovoru koji su ostvarili pravo navojnu penziju i ratni su vojni invalidi – poja{wava Stoji}.

Pitawe imovinskih odnosa i stanarskih prava, definisa-no Sporazumom o sukcesiji nekada{wih republika SFRJ, do-datno je zakomplikovalo ìvot vojnim penzionerima. U Hrvat-skoj se jo{ ne primewuju odredbe tog dokumenta, tako da se voj-nim penzionerima ne vra}aju stanarska prava i stanovi. Zako-nodavstvo Bosne i Hercegovine je, me|utim, omogu}ilo da vojnipenzioneri otkupe stanove koje su na teritoriji te republikedobili. Oni ih mahom posle otkupa prodaju i vra}aju se u Sr-biju. Tada za Fond nastupaju novi i neo~ekivani problemi.

– Vojni penzioneri koji su povratili stanarsko pravo, otku-

pili i prodali stanove u Bosni i Hercegovini mahom ostaju u sta-novima Fonda, mada za to vi{e nemaju zakonskog osnova. Protivwih nadle`ni pokre}u sudske sporove za iseqewe. Kako je naj~e-{}e re~ o starim i bolesnim stanarima, te{ko je takve postupkedovesti do kraja. Izbegli vojni penzioneri iz Hrvatske traè odFonda da im dodeli stanove u zakup na neodre|eno vreme, jer ne

DOSIJE

15. jul 2006.40

Slu~aj SOVO

PENZIONISAWE

ZAGONETKESa pukovnikom mr Slobodanom Igwatovi}em, direkto-rom Fonda za socijalno osigurawe vojnih osiguranika, po-delili smo mnogobrojne dileme o stambenom poslovawuFonda. Dotakli smo se i pitawa koja najvi{e ti{te vojnepenzionere.

Vode li se sudski sporovi protiv vojnih penzionera ko-ji nenamenski koriste stanove Fonda?

– Pred sudovima redovne nadle`nosti trenutno se vo-di 55 postupaka za iseqewe vojnih penzionera koji nezako-nito koriste stanove Fonda. Wima su, naime, istekli ugo-vori o zakupu stana na odre|eno vreme. Tu`be protiv Fon-da pokrenulo je 56 vojnih penzionera kako bi ostvarili

pravo na zakup stanova sa odre|enog vremena na neodre|e-no vreme. Da li se nacrti ugovora o stambenom poslovawu Fon-

da upu}uju na ocenu pravne vaqanosti Direkciji za imovin-skopravne poslove?

– Tek kada dobije saglasnost od Direkcije za imovin-skopravne poslove, Fond moè da zakqu~uje ugovore o kupo-vini stanova sa razli~itim gra|evinskim firmama.

Jesu li legalizovani stanovi koje je Fond kupio od Kom-panije Bra}a Kari}?

– Fond je od Kompanije Bra}a Kari} 1996. godine ku-pio stambenu zgradu u ulici Qubqanska broj 5 u Beograd, sa50 stanova. Legalizacija stanova je u toku. Zgrada u beograd-skoj ulici Danica Markovi} 2A, sa 12 stanova koje je Fond

tako|e kupio od firme Kari}, ima gra|evinsku dozvolu.

Kako je Fond mogao da polaè depozite u YU Garant banku za stambene zajmove profesionalnim vojnim licima kada je nadleàn za re{avawe stambenih pitawa vojnih penzionera?

– Fond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika i neka-

da{wa Vojska Jugoslavije su kodYU

Garant banke, ta~nije Vojnogservisa Narodne banke Jugoslavije, otkupqivali stanove i odo-bravali stambene zajmove. Nov~ana sredstva za takve namenebila su deponovana upravo u toj banci. Kako je Vojska u od 1990.do 1998. godine bila suo~ena sa hroni~nim nedostatkom finan-sija za re{avawe stambenih zajmova profesionalnim vojnici-ma, nadle`ni su odobrili kori{}ewe i nov~anih sredstava Fon-da za te svrhe. Fondu su sredstva naknadno vra}ena, tako da potom osnovu nema {tetnih posledica.

Gde je Fond kupovao stanove od Stambene zadruge Hidro-tehnika?

– Fond je od Hidrotehnike od 1997. do 2000. godine kupiooko 250 stanove u ulicama Milana Raki}a, Kisela voda i Du-{ka Radovi}a. Svi stanovi su izgra|eni i useqeni, ali je po-

stupak legalizacije jo{ u toku. Trenutno Hidrotehnika gradi i58 stanova na Beànijskoj kosi.Koji problemi prate izgradwu pomenutih stanova na Be-

ànijskoj kosi? Ko je u ime Fonda odobravao produètak ro-kova za zavr{etak tih objekata? Kakav }e biti epilog stambe-nog poslovawa sa Hidrotehnikom?

– Fond je na osnovu saglasnosti Direkcije za imovinsko-pravne poslove Ministarstva odbrane sa Stambenom zadrugomHidrotehnika iz Beograda zakqu~io osnovni ugovor i dva do-punska ugovora o kupovini 58 stanova u izgradwi, u objektu 30,lamela 1, u bloku 63, na potcelini Beànija sever .

Direkcija je, me|utim, 28. oktobra 2004. godine upozori-la Fond da drugi dopunski ugovor nije dovoqno jasan i da moèprouzrokovati probleme tokom ostvarivawa ugovorenih oba-

veza.

7/21/2019 020 Odbrana


veruju da }e ikada povratiti ranije ste~eno stanarsko pravo i

stanove, te dobiti pravi~nu nov~anu nadoknadu. Te{ko}e nastajui posle smrti vojnih penzionera s kojima je Fond potpisao ugo-vor o zakupu stana na odre|eno vreme. ̂ lanovi wihovih porodi-ca odbijaju da se isele iz stanova Fonda iako nisu ostvarilipravo na vojnu porodi~nu penziju. De{ava se i da se u praznestanove Fonda bespravno usele stanari. Trenutno se vodi dese-tak sporova za wihovo iseqewe – kaè \or|e Stoji}.

Stambeni fond Fonda za socijalno osigurawe vojnih osi-guranika ima 340 stanova. Nalaze se u Beogradu, Podgorici,Ni{u i Novom Sadu. Nov~ana sredstva koja se dobijaju od za-kupnina koriste se za investiciono i teku}e odràvawe stano-va u vlasni{tvu Fonda i kupovinu novih stambenih objekata.Za oporavak, pomo} i re{avawe stambenih pitawa vojnih pen-zionera namewen je i novac koji se iz buxeta izdvaja za finan-

sirawe sistema socijalnog osigurawa, {to je nazna~eno Zako-nom o Vojsci . Do sredine devedesetih godina pro{log vekaFond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika kupovao jestanove vojnim penzionerima preko Vojnogra|evinske direkci-je Beograd . Posledwih godina, odlukama Upravnog odbora,Fond sa razli~itim gra|evinskim firmama samostalno potpi-suje ugovore o kupovini gotovih stanova ili stanova u izgrad-wi. Takav model sve ~e{}e i glasnije kritikuju vojni penzione-ri, tvrde}i da se iza kulisa stanogradwe kriju brojne prevare,pronevere i nezakoniti postupci pojedinaca.

A ve}ina pripadnika Vojske danas, o~ito, jo{ nije spremnada o stambenim (ne)prilikama i problemima vaqano progovo-ri, analizira ih i tuma~i. Oni upu}eniji u nedozvoqene poslo-ve obi~no samo odmahuju rukom ili sleù ramenima. Za ulogu

insajdera, sloì}ete se, potrebno je mnogo vi{e hrabrosti.Vladimir POÛ^

41

Iako je zavr{etak poslova na stambenom objektu osnov-nim ugovorom planiran za 23. jun 2004, zbog ka{wewa gra-|evinskih radova nadzorni organ iz Vojnogra|evinskog cen-tra Beograd je Hidrotehnici predloìo produètak izgrad-we do 23. decembra 2004. godine.

Drugim dopunskim ugovorom utvr|ena je kona~na cenakvadratnog metra stambenog prostora od 70.544,67 dina-ra. Tom prilikom je Hidrotehnici upla}en i avans od57.400.000,00 dinara. On, me|utim, jo{ nije opravdan zaiznos od 20.204.043,95 dinara.

Kako gra|evinski radovi ni daqe nisu tekli u skladu sadogovorenom dinamikom, Upravni odbor Fonda je dodatnoproduìo rokove izgradwe Stambenoj zadruzi do 31. avgu-sta 2005. godine. Da bi se obezbedila dodatna finansijskasredstva za nastavak radova, Fond je, uz odobrewe Uprav-nog odbora, zakqu~io sa Hidrotehnikom i ugovor o zajmu sa~etiri aneksa. Za te dokumente Direkcija za imovinskoprav-ne poslove nije dala saglasnost, niti su oni overeni u sudu.

Stanovi kupqeni od Stambene zadruge ni do dana{weg

dana nisu zavr{eni iako je okon~awe poslova izme|u ugovo-renih strana posledwi put dogovoreno za 30. jun 2006. go-dine. Po{to gra|evinski radovi ne prate ni dosada{wenov~ane uplate Fonda, obustavqena su sva pla}awa Hidro-tehnici , blokiran joj je ra~un, a Fond je aktivirao i meniceod ugovorenog zajma.

Materijalno-finansijska, trì{na i gra|evinska in-spekcija Inspektorata odbrane je u februaru 2006. godinekontrolisala stambeno poslovawe Fonda za socijalno osi-gurawe vojnih osiguranika. Utvrdila je nezakonitosti tokomkupovine 58 stanova na Beànijskoj kosi – propuste u ten-derskoj dokumentaciji, predugovornim postupcima, produà-vawu rokova izgradwe, zakqu~ivawu ugovora o zajmu i po-sebno wegovim aneksima, te neobra~unavawu penala Hidro-

tehnici za nepo{tovawe ugovorenih obaveza.

IZME\U @EQE I PRESTUPAFond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika je u

martu 2003. godine zakqu~io ugovor sa Stambenom zadru-gom Hidrotehnika o kupovini 58 stanova za vojne pen-zionere na Novom Beogradu, u bloku 63. Taj stambeni ob-jekat broj 30 ima dve lamele, sa stotinak stanova. Investi-tor gra|evinskih radova je firma M Invest , jer se

zemqi{te vodi na weno ime, a suinvestitor Hidrotehnika .Vojnogra|evinski centar Beograd je odlukom Uprave za in-frastrukturu Ministarstva odbrane bio zaduèn zastru~ni nadzor poslova – obilazak objekta i kontroluradova na osnovu ugovorene dinamike.

Kako obja{wava Darja Komadina, nadzorni organ ipratilac realizacije poslova iz Centra Beograd , ugovoromje ta~no predvi|ena dinamika gra|evinskih radova, prib-avqawe gra|evinske dozvole koja nije postojala u vremeugovarawa i krajwi rok za zavr{etak stanova do 23. juna2004. godine. Stanovi, me|utim, nisu zavr{eni ni dodanas. Fond je izvo|a~u radova, odmah posle potpisivawaugovora, isplatio 28 odsto od ukupne vrednosti stanovakupqenih po trì{nim uslovima, u tri dela, na ime ula-

gawa u lokaciju, odnosno participacije za zemqi{te. To je,dodu{e, u~iweno pre angaòvawa Vojnogra|evinskog cen-tra Beograd na poslovima stru~nog nadzora. Lamela 1, ukojoj se nalaze stanovi za Fond, trenutno je izgra|ena oko75 odsto, ali je wen tehni~ki pregled uslovqen zavr{etkomradova i na drugoj lameli. Posle sudskog spora izme|u in-vestitora i suinvestitora, koji je okon~an nagodbom u van-sudskom poravnawu, Fondu je obe}ano da }e stanovi bitigotovi do 30. juna 2006. godine. Zbog nepo{tovawa ugov-orenih obaveza Fond za socijalno osigurawe vojnih osigu-ranika jo{ nije pokrenuo sudski spor protiv Hidrotehnike .

S n i m i o G .

S T A N K O V

I ]

7/21/2019 020 Odbrana


PU[EWESVE OPASNIJI

POROKVeoma ozbiqna dugogodi{waupozorewa Svetske zdravstveneorganizacije o opasnostimakoje izaziva duvanski dimdovela do beskompromisneborbe civilizovanog dru{tvaprotiv jedne od najopasnijihbolesti zavisnosti

15. jul 2006.42

B

D R

U [ T V O

DVE DECENIJE BORBEPROTIV DUVANSKOG DIMAU SRBIJI

rija, fabri~kih postrojewa, sa javnih mesta i skupova, odvojeniu “posebne prostorije”, u ure|enom svetu slobodne trgovine,trì{ta i zagarantovanih qudskih prava smawio se i broj obo-lelih od respiratornih, kardiovaskularnih i kancerogenihoboqewa.

Tamo gde se cigareta nije ugasila zakonskim zabranama,duvanski dim je smawen drasti~nim pove}awem poreza na du-vanske proizvode, {to je izazvalo poskupqewe jednog od najte-ìh i najra{irenijih poroka dana{wice. A ono je preduzetni~-ki, {tedqivi, “zapadwa~ki duh”, naviknut da {tedi gde god mo-è, navelo na razmi{qawe.

PU[AÎ MAWE RADE

Novac je, kaù oni koji ga imaju, veliki pokreta~ i motiva-tor. [to ga vi{e ima{, vi{e ga èli{, a mawe tro{i{. Pogo-tovu za porok koji ti ugroàva ìvot. I smawuje produktivnost.Dobri poznavaoci kapitalisti~kog, preduzetni~kog na~ina raz-mi{qawa brzo su se dosetili jo{ jednog razloga za antipu{a~-ku kampawu. Istraìvawa su, naime, pokazala da strastvenipu{a~i, za novom koli~inom duvanskog dima poseù svakih tri-desetak minuta. Umesto da rade, oni na radnim mestima pravepauzu, vade {ibice i upaqa~e i pale cigare, cigarete i lule dabi, bar desetak minuta, uìvali u svom dragocenom opijumu.Wihovo uìvawe, me|utim, ne dopada se previ{e vlasnicimamultinacionalnih kompanija, zainteresovanim za “profit i sa-mo profit”, pa su pobornici kampawe za zabranu pu{ewa u za-

tvorenim i radnim prostorijama veoma brzo nai{li na wihovorazumevawe.Naravno, ni duvanska industrija nije sedela skr{tenih ru-

ku. Visoki porezi i sve teì uslovi poslovawa, nalik na negda-{wu prohibiciju alkohola u Americi, naterali su proizvo|a~eduvana na prilago|avawe, pa je {vercovani duvan, poput poà-ra, preplavio siroma{ne zemqe. Ono {to ne prolazi na doma-}em, pro}i }e na inostranom trì{tu, a para, naravno, ne smr-di. [to se za duvanski dim ne bi moglo re}i, pa su usledile isve brojnije tu`be razli~itih ekolo{kih i prirodwa~kih dru-{tava protiv duvanskih fabrika. Neke od tih tu`bi za naknadu{tete, prouzrokovane udisawem duvanskog dima bile su “te{ke”i po nekoliko stotina miliona evra, ili dolara, u zavisnostiod zemqe u kojoj se vodio sudski proces.

Iznena|eni presudama koje su dale za pravo protivnicimapu{ewa i pobornicima borbe protiv duvanskog dima, proizvo-

orba protiv duvanskog dima u Srbiji zapo~ela je mnogopre 1988. godine, kada je kod nas prvi put donet Zakon o zabrani pu{ewa u zatvorenim prostorijama . Zdravstveniradnici, uvek aktivni ekolozi i drugi za{titnici ìvotnesredine, a posebno oboleli od sr~anih i malignih oboqe-wa, odavno su

upozoravali na sve ozbiqniju opasnost od duvana u Srbiji. Po-put svojih, mnogo aktivnijih, ali i mnogo priznatijih, sapatnikau svetu, uporno su obja{wavali i dokazivali da pu{ewe ne na-nosi {tetu samo onima koji uìvaju u tom poroku ve} isto toli-ko, ako ne i vi{e, onima koji, zbog razli~itih razloga, ne moguda izbegnu dim tu|ih cigara, cigareta, ili lula.

Posle tog prvog zakona, usledili su drugi, sa istim, ili

sli~nim nazivom, ali ne{to stroìm sankcijama, {to, ipak, ni-je dovelo do boqitka, pa je Srbija posledwih desetak godina,otkako je duvanski dim sve nepoèqniji u Evropi, po broju pu-{a~a u odnosu na broj stanovnika, izbila me|u vode}e zemqena Starom kontinentu. Svaki drugi mu{karac, svaka tre}a ̀ enai, ma kako to neverovatno zvu~alo, ~ak 25 odsto mali{ana, ilisvako ~etvrto dete, u Srbiji danas uìvaju u jednom od najotrov-nijih i naj{tetnijih proizvoda koje je qudski um stvorio.

Na zapadu, me|utim, tamo odakle nam je taj otrov stigao,dugogodi{wa antipu{a~ka kampawa dràve i razli~itih dru-{tvenih, “vladinih i nevladinih” organizacija dala je rezulta-te, tako da je broj pu{a~a u Americi, ali i u razvijenim evrop-skim zemqama iz godine u godinu sve mawi. Po{to su uìvaociu duvanskom dimu u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Luksemburgu,

Belgiji, Nema~koj, [vedskoj, Finskoj, Norve{koj, Holandiji…odavno “gra|ani drugog reda”, proterani iz kafana, kancela-

7/21/2019 020 Odbrana


|a~i duvana postali su najizda{niji finansijeri razli~itihkampawa za za{titu zdravqa i veoma aktivni borci za boqi izdraviji ìvot. Sve ~e{}e finansiraju i mnogobrojna zdrav-stvena istraìvawa, usmerena na uspe{nije le~ewe bolestizavisnosti, sr~anih i malignih oboqewa. Ali iskqu~ivo u svo-jim zemqama, u kojima antipu{a~ki lobi postaje sve mo}niji.Kad je re~ o “ostatku sveta”, bogata duvanska industrija i daqenema razloga za brigu, po{to vi{e od milijardu i po pu{a~a,

koliko ih danas ima, dolazi, uglavnom, iz siroma{nijeg delaplanete. Iz onog dela sveta u koji ubrajamo i Srbiju.

SVE VI[E DECE PU[I

Uprkos sve ve}em naporu nepu{a~a da ostvare svoje pravona ìvot i rad u sredini bez duvanskog dima, pa i zakonskihmera, kojima se pu{ewe zabrawuje i ograni~ava na posebne iizdvojene prostorije, u na{oj zemqi je sve vi{e pu{a~a. Pro-cewuje se da ih u Srbiji danas ima vi{e od tri i po miliona.Posebno je alarmantan podatak da u zamke tog poroka upada isve ve}i broj starijih u~enika osnovnih {kola. Nacionalnakomisija za prevenciju pu{ewa uporno upozorava da u Srbijigotovo 20 odsto dece uzrasta od 13 do 15 godina redovno pu-{i, oko 50 odsto wih je probalo ili ~esto koristi cigarete,

dok vi{e od 90 odsto osnovaca moè da se ubroji u kategorijupasivnih pu{a~a.Ne obaziru}i se na upozorewa stru~waka da duvanski dim

ugroàva ìvot ne samo aktivnih ve} i “pasivnih pu{a~a”, od-nosno onih koji su prinu|eni da udi{u dim tu|ih cigara, qubi-teqi duvanskog dima se pozivaju na qudska prava i svaku masov-niju i uporniju aktivnost “svojih protivnika”, zabrinutih za po-sledice pu{ewa, nazivaju terorom nepu{a~a. Oni najo{triji inajagresivniji me|u wima otvoreno ignori{u i Zakon o zabra-ni pu{ewa u zatvorenim prostorijama, smatraju}i ga samo jo{

jednim, u Srbiji, “neostvarivim zakonom”. Ne popu{taju, me|u-tim, ni nepu{a~i, pa se, kako vreme odmi~e, moè o~ekivati sveè{}a borba izme|u jednih, koji ne mogu bez duvanskog dima, idrugih, koji ne mogu s wim. Iako zvu~i apsurdno, i jedni i drugizasluùju razumevawe.

Protivnici pu{ewa svakako su u pravu kada tvrde da duvanizaziva veoma opasne i te{ko izle~ive bolesti, od kojih u svetugodi{we umire oko pet miliona qudi, a oboli neuporedivo vi-

{e. Dokazano je da pu{a~i ~e{}e obolevaju od bolesti srca,raka plu}a i emfizema, bronhitisa, astme i bolesti perifer-nih krvnih sudova. âk 90 odsto stradalih od raka plu}a, 75odsto umrlih od emfizema plu}a i 25 odsto umrlih od sr~anihbolesti bili su pu{a~i. Gotovo 30 odsto pu{a~a umire ranije,upravo zbog posledica izazvanih duvanskim dimom, koji im, svo-jim {tetnim dejstvom na organizam, uskrati od 10 do 15 godinaìvota. Svaki nepu{a~, izloèn duvanskom dimu, rizikuje daoboli od karcinoma plu}a bar 35 odsto vi{e od onih koji nisuizloèni toj prete}oj opasnosti.Pu{a~i, me|utim, ostaju gluvi. Iako imaju sve mawe “ìvotnogprostora” i mada su svesni dramati~nih upozorewa zdravstve-nih stru~waka da im, zbog uìvawa u duvanu, zdravqe “visi okoncu”, ne li{avaju se svog poroka. Ne pomaù ni opomene, od-

{tampane na svakoj kutiji cigareta, da duvan ugroàva zdravqei ubija. Prodaja duvana i daqe raste, a duvanska industrija ne-zaustavqivo napreduje.

Jo{ od 17. veka, kada su u Americi zasa|ene prve plantaèduvana, ~ovek ne odoleva tom opijumu. Za{to je to tako, odgova-raju medicinski stru~waci, upozoravaju}i da duvan sadrì oko~etiri hiqade {tetnih materija koje izazivaju vi{e od 40 raz-li~itih oboqewa. Duvanski dim je, kaù lekari, pun kanceroge-nih agensa, poput ugqen-monoksida, katrana i nikotina, visoko-toksi~ne droge, koja stvara zavisnost sli~nu heroinskoj.

43

U VOJSCI KAO U DRU[TVU

Posledwih godina duvanski dim je proteran i iz vojnih usta-nova i objekata, ~ime je znatno smawen posao vojnika koji su,nekada, satima sakupqali pikavce po kasarni. Pored ne takomalog broja mesta na kojima je pu{ewe tradicionalno zabrawe-no, poput voznog parka, skladi{ta minsko-eksplozivnih sredsta-va, benzinskih pumpi, magacina naoruàwa i vojne opreme, odfebruara pro{le godine, naredbama ministraodbrane i na~elnika General{taba, regulisa-na je zabrana pu{ewa u svim institucijama,ustanovama, objektima i radnim prostorijamaMinistarstva odbrane i Vojske.

Prema re~ima pukovnika Miomira Gazdi-}a iz Uprave za operativne poslove General-{taba, u svim komandama, ustanovama i jedi-nicama Vojske, pu{ewe je, u skladu sa vaè}imrepubli~kim zakonom, dozvoqeno samo na za

to obeleènim mestima.– Naredbe ministra odbrane i na~elni-

ka General{taba veoma su jasne, obavezne zasve pripadnike Ministarstva i Vojske. U skla-du s wima, pot~iweni komandanti jedinica irukovodioci ustanova svojim nare|ewima suodredili mesta na kojima je pu{ewe dozvoqe-no. Po{to je ono zabraweno u kancelarijamau kojima radi bar jedan nepu{a~, to su obi~noobeleèni }o{kovi u holu zgrada komandi,obezbe|eni protivpoàrnim aparatima i pe-peqarama, ili prostor ispred i izvan samogobjekta. Mesta odre|ena za pu{ewe su, redovno, po strani,pored prozora i nefrekventna, s pepeqarom i znakom da je

dozvoqeno pu{ewe – napomiwe pukovnik Gazdi} i dodaje da jezakonodavac o~ito èleo da smawi pu{ewe na radnom mestu.

– Po{to ~esto nema dovoqno kancelarija i za prostor-no razdvajawe pu{a~a od nepu{a~a, sada su oni koji uìvajuu duvanskom dimu prinu|eni da napuste kancelariju i da pu{e

po }o{kovima holova, ili ispred zgrade. Mnogi pu{a~i neèle to da ~ine i odri~u se duvana u radno vreme. Mo`da jeto jedan od na~ina i da sasvim prestanu da pu{e – veruje pu-kovnik Gazdi}.

O po{tovawu zakona i naredbi ministra i na~elnikaGeneral{taba u vojnim objektima staraju se ipripadnici Inspektorata odbrane, ~iji je za-datak, izme|u ostalog, i kontrola borbene go-tovosti, za{tite na radu, odnosno reda i di-scipline, u koju spada i zabrana pu{ewa. Na-~elnik Inspekcije za{tite na radu pukovnikBorivoje Risti} napomiwe da je u proteklomperiodu obavqeno 14 inspekcija jedinica iustanova i da nisu uo~eni prekr{aji propisa

o zabrani pu{ewa.– Sve jedinice i sastavi koje smo kontroli-sali posedovali su potrebnu dokumentaciju iuredno obeleèna mesta za pu{ewe, dok je uprostorijama za sastanke i kancelarijama navidnom mestu istaknut znak zabrane pu{ewa.Zbog toga nije bilo potrebe da izri~emo sank-cije, ina~e jasne kao i u svakom drugom slu~a-ju kad je re~ o prekr{ajima iz oblasti za{ti-te na radu, za{tite ìvotne sredine ili ne-po{tovawu reda i discipline. Pored licakoja pu{e u kancelarijama u kojima rade i ne-

pu{a~i, za nepo{tovawe zakona i naredaba ministra i na-~elnika General{taba, odgovorni su i komandanti jedinica irukovodioci ustanova u kojima se to de{ava – podvla~i pu-kovnik Risti}.

Pukovnik Miomir Gazdi}

7/21/2019 020 Odbrana


Prestati s pu{ewem ~esto je isto tako te{ko kao prestatis drogirawem. To je razlog zbog koga se pu{a~i uporno opirusve masovnijem pritisku nepu{a~a, zbog koga ugroàvaju i svoj iìvote svoje dece i zbog koga su spremni ~ak i na “separaciju”.

BOLESNICI I ZAVISNICI

Iako znaju da pu{ewem u svoj organizam unose znatne ko-li~ine nikotina i ugqen-monoksida, koji nesumwivo izazivajurak, pu{a~i ne odustaju. Ne odustaju, jer ne mogu. Kad nikotin,iz samo jedne cigarete, stigne u mozak pu{a~a, za trenutak sepoboq{ava koncentracija i ubrzava rad mo`danih }elija, u ko-jima se mewa hemijski sastav. S vremenom je za to potrebno svevi{e nikotina, bez kojeg se javqa apstinencijalna kriza, odno-sno pove}avaju nervoza, razdra`qivost i nesanica, a smawujukoncentracija i pa`wa. I tako, krug se zatvara. Za smirivawenemirnih ruku pu{a~i koriste sve vi{e otrovnog duvanskog di-ma, koji, onda, u neza{ti}enom organizmu pravi haos, ubijaju}izdrave }elije i stvaraju}i zavisnost.Dakle, ispada da nema pu{a~a koji svom poroku ne pla}a veomaskup danak. Pre~esto je cena naru{eno zdravqe, a sve ve}i broj

obolelih od te{kih sr~anih i respiratornih bolesti poskupqu-je le~ewe i pove}ava sumu potrebnu za wihovu rehabilitaciju.Pove}ava se broj prerano penzionisanih radnika, smawuje bu-xet i ugroàvaju temeqi zapadnog trì{ta… Pogubne posledi-ce za zdravqe naroda, nacionalnu ekonomiju i ekologiju pred-stavqaju najva`nije razloge zbog kojih je Svetska zdravstvenaorganizacija inicirala, a svet prihvatio, 31. maj kao Svetskidan borbe protiv duvanskog dima. Ne protiv pu{a~a, ve} protivwihovog poroka koji vi{e ne {tedi nikoga.

[tetne posledice duvanskog dima prepoznate su i u na-{oj zemqi, pa je 31. januar u Srbiji izabran za nacionalnidan borbe protiv pu{ewa, a Zakonom o zabrani pu{ewa u zatvorenim prostorijama duvanski dim je proteran iz obra-zovnih, sportskih, zdravstvenih i socijalnih ustanova i obje-

kata u kojima se prire|uju kulturne i zabavne manifestacije,priredbe, takmi~ewa i susreti. Tim zakonom zabraweno je

pu{ewe u avionu, vozu i na brodu, osim u posebnim, za to na-mewenim prostorijama.

Nastoje}i da nepu{a~e {to vi{e za{titi od {tetnih po-sledica udisawa duvanskog dima, zakonodavac je zabraniopu{ewe i u prostorijama u kojima radi bar jedan nepu{a~,obavezuju}i “zavisnike” da, dok pu{e, napuste kancelariju iprekinu s radom. Pri tom poslodavac nije obavezan da imobezbedi prostoriju za pu{ewe, kao {to je to slu~aj u prevo-

znom sredstvu, ve} samo “skrajnuto” mesto, s najmawom fluk-tuacijom zaposlenih, ~ime se ograni~ava opasnost od pasiv-

DRU[TVO

15. jul 2006.44

KAKO PRESTATI?

Isti~u}i da je pu{ewe bolest zavisnosti i priznaju-}i da je strastvenim pu{a~ima veoma te{ko da ostave du-van, lekari ipak ohrabruju porukama da to nije nemogu}e.Potrebna je “samo” ~vrsta voqa i jak motiv. Ako namera-vate da ostavite duvan, obavezno poslu{ajte sve savetelekara. Mo`da }e me|u wima biti i neka od ovih.

Nekoliko dana, pa i nedeqa, pre potpunog odricawa,postepeno smawujte broj popu{enih cigareta u toku dana.Pored toga, umesto da je do kraja popu{ite, svaku, ili svakudrugu, ugasite dok je jo{ na polovini. Kad se, najzad, rasta-nete s cigaretom, ili lulom, jedite mnogo vo}a i povr}a, ume-sto cigarete, u po~etku uzimajte ̀ vaku, ili bombonu, a zatimsmawite i to. Umesto cigarete, ili lule, uzmite olovku, bro-jalicu, ili neku drugu “zamenu” neophodnu nervoznim rukama.Pijte dosta vode. i radite ne{to, mnogo vi{e nego do tada.Trudite se da u svakom trenutku ne{to radite. ̂ itajte, pi{i-te, operite, ili obi|ite automobil, pro{etajte. Ne popu-{tajte makar vam misli stalno bile okrenute duvanu. Nekapopusti koncentracija, neka drhte ruke. Budite nervozni,brecajte se. Prijateqi }e vas razumeti. Izbegavajte one ko-

ji vas nude duvanom. Kako dani prolaze, nervoza }e jewava-ti, a vi }ete sve sna`nije disati punim plu}ima. Onako kakoniste godinama.

7/21/2019 020 Odbrana


OBELE@EN DANVOJNE USTANOVE ”TARA”

Proteklog vikenda obeleèn je Dan Vojne ustanove ”Ta-ra”. Tom doga|aju, uz mnogobrojne poslovne prijateqe, prisu-

stvovali su zastupnik na~elnika Uprave za sistem logistikepukovnik Dragan \or|evi}, zamenik na~elnika Uprave za op-{tu logistiku pukovnik Perica Pavlovi} i na~elnik Direkci-je za turizam i proizvodwu potpukovnik Safet Muratovi}.

Obra}aju}i se prisutnima, potpukovnik Jovo Mijatovi},direktor VU ”Tara” istakao je da su tokom minulih 12 mesecipostignuti zapaèni poslovni rezultati. Tako je prose~na po-puwenost kapaciteta iznosila 74 odsto, {to tu ustanovu (ho-teli ”Omorika” i ”Beli bor”) svrstava u perjanice turizma uSrbiji, posebno planinskog.

Najzaslu`nijim zaposlenima u VU ”Tara” uru~ena su pri-znawa i nagrade. Oni koji u toj ustanovi rade 10 i 20 godinanagra|eni su prigodnim poklonima, a penzionisanim pripad-nicima dodeqeni su televizori. (Z. P.)

UMETNI^KI ANSAMBLU ARAN\ELOVCU

Orkestar Umetni~kog ansambla Vojske Srbije ”Sta-nislav Bini~ki” nastupio je po~etkom jula na otvarawu 41.smotre jugoslovenske umetnosti ”Mermer i zvuci” u Aran|e-lovcu sa gostom dirigentom Zoricom Mitev-Vojnovi}. Kao so-listi nastupili su Suzana [uvakovi}-Savi}, sopran, SawaRadi{i}, mecosopran, Dejan Maksimovi}, tenor i Gavrilo Ra-brenovi}, bariton. (S. S.)

45

SANKCIJE

Nov~anom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara ka-zni}e se za prekr{aj pravno lice, odnosno preduzetnik,ako na vidnom mestu ne istakne znak zabrane pu{ewa, anov~anom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara i odgovor-no lice u pravnom licu, dràvnom i drugom organu (iz ~la-na 6. Zakona o zabrani pu{ewa u zatvorenim prostorija-

ma – Slu`beni glasnik Republike Srbije broj 101/2005.godine).

Nov~anom kaznom od 5.000 dinara kazni}e se za pre-kr{aj fizi~ko lice ako pu{i u prostoriji u kojoj je pu{e-we zabraweno (iz ~lana 7.).

nog pu{ewa i svim zaposlenim omogu}ava da rade u zdravojìvotnoj sredini.

Mada su tim zakonom predvi|ene i stroge kazne za prav-na i fizi~ka lica koja se ne pridràvaju wegovih odredaba,stru~waci upozoravaju da èqeni efekat izostaje, prvenstve-no zbog pasivnosti inspekcijskih organa odre|enih za wihovosprovo|ewe. Nadle`nosti sanitarnog, zdravstvenog i inspek-tora rada ta~no su definisane – zbog pu{ewa u prostorija-ma u kojima je to zabraweno, kazna od pet hiqada dinara pu-{a~u se napla}uje na licu mesta, a odgovornoj osobi, poslo-davcu, rukovodiocu, vlasniku firme, ili dràvnom organusledi prijava za prekr{aj i znatno ve}i udarac “po xepu”.Pri tom svaki inspektor ima svoj “rejon”, sanitarni kontro-li{e, izme|u ostalog, obrazovne ustanove i objekte u kojima

se odràvaju sportske i kulturne priredbe i takmi~ewa,zdravstveni – bolnice, domove zdravqa i prostorije u kojimase odràvaju organizovani skupovi, a inspektor rada – svedruge radne prostorije.

I tako, mada je sve “lepo zami{qeno”, i mada je Srbijai u tom pogledu, na papiru, me|u najrazvijenijim i najure|e-nijim zemqama u Evropi, ~uvena “kvaka 22” i ovde je izraè-na. Znak zabrawenog pu{ewa i daqe je retkost, pu{a~i neprestaju da pu{e u kancelarijama, dok obeleèna mesta zapu{ewe “zvrje prazna”, pa su Srbi, uprkos naporima zdrav-stvenih radnika i ~uvara ekolo{ki zdrave ìvotne i radnesredine, ostali na tre}em mestu po broju pu{a~a na Staromkontinentu, odmah iza Turaka i Grka, a po broju odre|enih sr-~anih i malignih oboqewa, me|u prvima u svetu.

Uostalom, to ide jedno s drugim, zar ne? Du{an GLI[I]

UKRATKO

SE]AWE NA PALE U RATOVIMAOD 1990. GODINE

Udruèwe porodica palih boraca od 1990. godine naVidovdan, 28. juna, u saradwi sa Vojskom Srbije organizo-valo je posetu Komandi operativnih snaga u Kragujevcu,252. oklopnoj brigadi u Kraqevu i manastiru Studenici.Poseta tim mestima u~iwena je u znak se}awa na wihovenajmilije koji su tokom posledwe decenije pro{log veka iz-gubili ìvote kao pripadnici vojske i policije.

^lanovi udruèwa pa`qivo neguju odnose sa pripad-nicima Vojske, {to se manifestuje kroz ~este sastanke, u~e-{}a na obeleàvawima va`nih datuma iz dràvne i vojneistorije i svakodnevnu saradwu u re{avawu egzistencijal-nih problema porodica poginulih pripadnika Vojske.

Komanda operativnih snaga u Kragujevcu kao pravninaslednik vi{e vojnih formacija, pre svega Prve armije,Beogradskog i Uì~kog Korpusa, posebno je zainteresovana

za tu saradwu. Zbog ostvarenih dobrih odnosa Udruèwe jepredstavniku komande Operativnih snaga pukovniku Rado-miru Milovi}u dodelilo plaketu i kwigu Zore Nikitovi},majke poginulog poru~nika Borka Nikitovi}a.

U komandi 252. oklopne brigade u Kasarni “Jovan Kur-sula” u Kraqevu ~lanovi Udruèwa poloìli su venac naspomeniku poginulim pripadnicima kraqeva~ke brigade. Uobra}awu pripadnicima brigade predsednik UdruèwaQubomir Nikitovi} je istakao da su porodice wihovih po-ginulih drugova ponosne na dana{we vojnike koji svako-dnevno obavqaju najsloènije zadatke odbrane na{e otax-bine.

Na Vidovdan je u manastiru Studenica odràn para-stos na kome su monasi te Nemawine manastirske lavreuputili molitve za pokoj du{a velikog broja stradalih rat-

nika od Kosovskog boja do danas. (A. A.)

7/21/2019 020 Odbrana


G

46

G O R ^ I N A

15. jul 2006.

U POSETI

– Ma, nisam mislio ni{ta lo{e. Dobra ti je novina, mnogoboqa nego ranije, zato sam te i pitao gde si, {to ne ”si|e{“ ma-lo me|u nas. Ranije nam je zemqa bila i ve}a i {ira, pa ste pi-sali o nama, vi|ali smo se na terenima po Jugoslaviji, a sada,kad smo vam tu, ”pred nosom”, nema vas. Ni vas, ni va{ih olova-ka. Da zabeleìte kako ìvimo i {ta radimo. Da vidite ma{inestare i vi{e od trideset godina, odavno za rashod, a jo{ u upo-trebi, da vidite qude koji su nekada imali dvadeset i neku, a da-nas smo pre{i{ali pedesetu. I mi smo, kao i na{e ma{ine, zarashod, a ne moèmo da objasnimo {ta nam se to doga|a, gde smoto proveli radni vek.

A jo{ se se}am, po~etkom juna 1978. godine, do{ao sam uPan~evo, iz Kraqeva, gde sam radio osam godina. Tada je mogloda se bira, ne svi|a ti se u jednom gradu, ide{ u drugi, ima po-sla, samo ako si vredan, ako ne beì{ od volana i {rafcigera.Ja nisam beào ni od motike, ali sam, ipak, napustio rodnu ku}u,bilo nas je mnogo za ne tako veliko imawe mojih roditeqa. Peto-ro bra}e i sestra, tada je srpska ku}a imala dece, nismo svi mo-gli da ostanemo na selu. Bio sam najmla|i, zavr{io za mehani~a-ra, radio u kraqeva~kom Autotransportnom preduze}u i ma{taoo svom domu. Zato sam pre{ao u Pan~evo, nadao sam se boqem inisam se prevario. Bilo je boqe i pored terenskog ìvota. Nipersonalac u jedinici, stariji vodnik, nije me mogao upla{itire~ima da }u vi{e vremena provesti na terenu, pod {atorom,nego u svojoj ku}i. Bio sam mlad, {ta je za mene putovawe, rad natrasi, izgradwa puteva i aerodroma. To prvo ve~e u Pan~evu spa-vao sam u kasarni, jedan stariji majstor me dugo gledao, ovako

sitnog, i procewivao: ”Ti si dobar ~ovek, ne}e ti biti te{ko dase uklopi{. Samo, pazi, posao inìwerca nije lak. Vide}e{.”

V I S O K O K V A L I F I K O V A N I M E H A N I ^ A R N E D E Q K O P A N T E L I ]

otovo ceo radni vek proveo je u pan~eva~koj inìwerijskojjedinici, ali ne i u Pan~evu, gde ima stan i porodicu. U tombanatskom gradu bio je najmawe. Sa svojim kolegama, nekadastarijim i iskusnijim od wega, a danas, kad je i on jedan odtakvih, sa mla|ima i sna`nijima, godinama je, od marta dopo~etka decembra, boravio na terenu, naj~e{}e na ledina-

ma, na kojima su, zahvaquju}i wima, nicali aerodromi. Upoznaosam ga sredinom 1999. godine, posledwih dana agresije Natoa,kada su na Batajnici otklawali posledice bombardovawa. ”Mi-losrdni an|eo” nije ostavio ni kamen na kamenu, poru{ene zgra-de i izrova{ene piste bilo je mu~no gledati. Pun optimizma ineke nadqudske energije, Nedeqko Panteli} me autoritativnoube|ivao da }e brzo sve opet biti kao nekad.

Tada nije bilo vremena za pri~u. Sedam godina kasnije ponovosmo se sreli, opet slu~ajno, u sasvim drugim okolnostima. Nije bioraspoloèn, nije zra~io optimizmom, nije me, kao onda, zaustaviosa osmehom na licu, uveren da su boqi dani pred vratima.

JEDINICA

– Gde si, novinar, nema te me|u inìwercima? Nema{ vre-mena za nas, od silnih doktora nauka i nau~nika. Ako, trebajuoni vojsci, kao i dru{tvu. Od wih nam je svaki dan sve boqe, sa-mo se ne prime}uje.

Iznena|en gor~inom koja je prosto kuqala iz jednog od naj-starijih i najboqih radnika 333. inìwerijskog bataqona Va-zduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, zastao sam u è-qi da mi objasni svoju primedbu. Kao da je jedva ~ekao da nekomispri~a {ta ga je mu~ilo.

Jedan od najstarijih, najboqihi najiskusnijih radnika u

samostalnom inìwerijskombataqonu u Pan~evu samo~etiri godine pred penzijupodvla~i crtu, se}aju}i sedana provedenihna terenima {iromnekada{we Jugoslavije

7/21/2019 020 Odbrana


I video sam. Jo{ istog meseca oti{ao sam na batajni~kiaerodrom, a onda su sledili Sjenica, Ponikve, Trstenik, Biha},Udbine, Cerkqe, Vara`din, Pleso, Kovin, La|evci… Samo to-kom zime bili smo u Pan~evu, na odmoru. U stvari, vi{e na re-montu, i ma{ine i mi, majstori. Tad je bilo rezervnih delova,mogli smo da popravimo i vaqak, i dozer, i utovariva~, i kami-on. A popravqali smo sve, od kosilice za travu, do te{kih ”fa-pova”. Nije bilo ma{ine kojoj nismo mogli da udahnemo ”novi ì-

vot”, posle vi{emese~nog iscrpqivawa na terenu.I mi bismo se odmorili, radovali se svakom trenutku prove-denom sa decom i ènom. Samo, tih trenutaka bilo je malo, prema-lo. îm grane prvo martovsko sunce, komandant nas okupi, obradu-je novim terenom i podeli zadatke. Vu~ni vozovi krenu s ma{ina-ma, a mi za wima. Ne zna se da li je boqe kad se ide daleko, ilikad smo bliè ku}i. Jer, radi se od osvita zore do mrklog mraka,nema se vremena za porodicu i kad je ~ovek blizu. Uvek smo vezanza rok, uvek se nekom ùri. Radi se po ki{i, po suncu, po vetru…No}u i dawu. Radilo se i pod reflektorima, odspavamo samo dvasata, skupimo snagu, pa opet na ma{ine. Kao na straù. Na najte-èm terenu, po kr{evima. Samo zmije smo sretali. Za nekoliko da-na rada pocrnimo ko ugaq. Pet godina sam bio rukovalac asfalt-ne baze, prave fabrike asfalta. Proizvodili smo hiqadu i tri-sta tona asfalta dnevno. Zna{ li ti koliko je to?

PORODICA

Nisam znao.– Vi{e sam bio na trasi nego sa decom. Eto, toliko sam ra-

dio. To je moralo da se odrazi i na porodi~ni ìvot. Malo kojaèna to moè da izdrì. Moja nije mogla, ne krivim je. Godinamaje bila sama s decom, odgajala ih je kako je umela, tro{ila snagu.I nije vi{e mogla sama. Razveli smo se kad mi je }erka imala{est, a sin dve i po godine. Tada sam zamolio komandanta da meostavi u Pan~evu, da me malo po{tedi terena. Neko je morao dabrine o deci. Ali komandanti imaju svoju logiku. Kad je neko do-bar radnik, kad moè sve da popravi, da izvr{i svaki zadatak,kad komandant ima poverewe u wega, izvesno je da ga ne}e razu-meti. Potreban je jedinici, kolegama i nema mu spasa. A i ja, ni-

sam ne{to mnogo ni insistirao. Na|em neku ènu da mi ~uva de-cu, a ja opet na teren. Promenio sam deset komandanata, a ostaosam isti. Svi smo se mi tada identifikovali s bataqonom, s voj-skom. Gde god smo bili, prihvatali su nas sa odu{evqewem, mismo gradili, stvarali, posle nas su ostajali putevi, piste, in-frastruktura, mostovi, kanali, prelazi… Zato smo uvek bili sodu{evqewem do~ekivani. I kako onda da se ne poistovetim s je-dinicom, s wenom snagom i mo}i koju poseduje.

Ali nisam mogao da ne brinem o deci. Svakog trenutka sammislio na wih, da li u~e, kako im je u {koli, {ta jedu. A posao te-àk, pun rizika, opasan. Malo se ne pazi i nesre}a zapreti. îmsmo stigli u Pan~evo, ja opet komandantu. ”Ne mogu vi{e na te-ren, ne mogu i ne mogu, ko }e da brine o mojoj deci, }erka mi kre-nula u {kolu, kako }e sama?” Pitam ga, a znam da mu nije lako.U~inio bi mi da moè, zasluìo sam.

Isplatila se moja upornost, stvorilo se mesto u mehanizo-vanoj brigadi, isto ovde, u Pan~evu. Tenkovi, kamioni, opet mno-go posla, radim i posle podne, ali bar spavam kod ku}e, a ne naterenu. Odem }erki na roditeqski. Mnogo zna~i. I woj i meni. Isinu se posvetim, igram se s wim pred spavawe. Ali nije dugo tra-jalo, nekoliko meseci, i sve se okrenu naopako. Po~e{e sukobi,najpre u Sloveniji, pa u Hrvatskoj. Balvani. Moja jedinica u tam-pon-zonu, tenkovima branimo mir u Hrvatskoj, na Baniji. Opetsam na terenu, meseci mi prolaze u rovovima. Taktika kreni-sta-ni skupo nas je ko{tala, svako primirje pla}ali smo ìvotima.Taman pomislimo opametili su se, zaustavimo tenkove, a oni naszaspu minobaca~kim granatama, snajperisti nas prore|uju. I bi{ta bi. Vratismo tenkove nazad, u Pan~evo, a moji inìwerci je-dva do~ekali: ”Vrati se, vrati se, ima ovde posla, {ta }e{ s ten-

kistima, treba graditi, ma{ine ne smeju da stoje…” I vratim seu staru jedinicu, opet na teren, s inìwercima. Nije mi bilo su-

|eno da neki dan vi{e ostanem u ku}i. Dodu{e, vi{e nismo i{liu Sloveniju i Hrvatsku, a zatim ni u Bosnu i Makedoniju. Ostalanam Crna Gora. A i ona samo do pre neki dan.

PENZIJA

Ako i nije bilo daleko, i daqe je bilo te{ko. Ne kaèm, pri-mali smo i dnevnice, mogao sam da kupim jednog ”fi}u”, ili ”ke-ca”, a da ne osetimo previ{e. Ali nije to bilo najva`nije, po-kretao nas je duh, a ne novac. Jer da je druga~ije bilo, da smo ra-dili samo za novac, a ne za kolektiv, za vojsku, za komandanta, zaslavu, imali bismo danas para, ne bismo se pla{ili penzije isiroma{tva pred starost. A mi se danas pla{imo upravo toga.Penzije. Pla{im se da me ne oteraju kao ove pre mene, pro{legodine. Prepolovili su nas, oti{li su nam najboqi. Jednog jutrasamo su nam pro~itali spisak, ostali smo bez dvadesetorice rad-nika, mehani~ara. I to kakvih. Sad tek vidimo koliko nam nedo-staju. Jer posao je ostao isti, a nas je mawe. Svako od nas na te-renu obavqa po dva, ili tri posla. Ja sam i mehani~ar i voza~,drugar mi je rukovalac dozerom i kafexija, ako treba, i kuvar,

svi smo ”Katica za sve”. Kad nema dovoqno qudi, kad ostajemobez najvrednijih! Zbog socijale ne moèmo da otpustimo invalideiako sede po kancelarijama, ne moèmo one koji su izbeglice, nemoèmo ograni~eno sposobne… Nisu ti qudi krivi, ali otpu-{taju one sposobne za rad. Pa to je naopako. Meni su ostale sve-ga ~etiri godine do pune penzije, a strahujem da je ne}u do~ekati.Da }u morati ranije da napustim jedinicu. Da }e jednog jutra imoje ime da se na|e na spisku prevremeno penzionisanih. Sad,kad nemam gde da odem i kad me niko ne}e hteti. [ta vredi {todobro radim, {to sam za ovih dvadeset osam godina dobio neko-liko odlikovawa, medaqa, pohvala, priznawa, nov~anih nagra-da, {to me odlikovao i Ko{tunica, {to sam uvek imao odli~nuocenu, s maksimalnim brojem bodova. Ko me sad pita za to? [tonisam mislio kad je bilo vreme? Eh, a koje je to vreme kad ~ovektreba da misli o napu{tawu firme u kojoj mu je dobro, u kojoj da-

je sve od sebe, u kojoj ga cene? Cene, kaèm, a ne cede.Du{an GLI[I]

47

7/21/2019 020 Odbrana


15. jul 2005.48

P i s ma ~ i t a l a ca

” ODBRANA” Bra}e J u g ovi}a 19

11000 Beog rade-mail: odbr ana@beot el.y u

O KRITERIJUMIMA ZAPROFESIONALNU VOJNU

SLU@BURadi davawa doprinosa definisawu kriterijuma za pro-

fesionalnu vojnu slu`bu, odnosno rangirawu profesionalnihvojnih lica, ̀ elim da iznesem neka svoja zapaàwa.

Smatram da je definisawem kriterijuma u~iwen samopo~etni korak u pravilnom kadrovawu profesionalnih vojnihlica. Verujem da je na tom poslu bila angaòvana radna gru-pa, te }e moja zapaàwa biti upu}ena radnoj grupi – ekspert-skom timu.

Od svih navedenih kriterijuma najve}i proma{aji u~i-weni su kod stepena stru~ne spreme, prijema u PVS i stranogjezika.

Kad je u pitawu stepen stru~ne spreme po definisanomkriterijumu, izgleda da su najvi{e o{te}eni oni koji su u toku

{kolovawa i u slu`bi postigli najvi{e rezultate. S tim u ve-zi, name}u se i neka pitawa. Da li se po broju bodova mogu iz-jedna~iti dva PVL u slu~aju kada jedan ima doktorat, a nema[NO sa drugim koji ima [NO, a nema doktorat? Ili, da liisti broj bodova pripada onom sa doktoratom i [NO i onomkoji ima samo jednu od te dve diplome? Ako je sve to isto, ~emuonda profesionalno usavr{avawe koje se obavqa u skladu sapotrebama Vojske. Za{to se dolazi u situaciju da se odbacujejedan najvi{i stepen stru~ne spreme. Ako se ve} u{lo u takosloèn projekt, onda bi svaka pristrasnost trebalo da budeiskqu~ena. Zatim, trebalo bi da budu upotrebqena osnovnana~ela nauke.

Kao {to je poznato, u poslediplomske studije spadaju i spe-cijalisti~ke i magistarske studije ostvarene bilo kod nas ili uinostranstvu. Na te studije su, za potrebe Vojske, upu}ivanaprofesionalna vojna lica, za {ta su utro{ena ogromna sred-stva. Veliki broj PVL {kolovan je u stranim vojnim akademija-ma i kolexima, a bi}e ih jo{ vi{e. Prema definisanim krite-rijumima, za navedeno usavr{avawe ne moè se ostvariti nijedan jedini poen. Znam da je neskromno, ali se pitam {ta jeonda sa mojim kolexom Cranfield Institute of Technology, koji samzavr{io u Velikoj Britaniji, kada on nije uvaèn nijednim bo-dom. Ispada da diplomu tog eminentnog tehni~kog kolexa moguda oka~im ma~ku o rep, ili da se slikam za uspomenu i dugo se-}awe. Tako|e, u osnovnim studijama izjedna~eni su oni sa pro-sekom od 8,50 sa onima koji su zavredeli ~istu desetku.

Smatram da je trebalo definisati funkciju ciqa i uvestifaktore ponderacije?! Na taj na~in bi se rangiralo sve ono{to se moè izmeriti, pa makar to bio i broj cipela, samo dase niko ne o{teti.

Isti je slu~aj kada je u pitawu osnova za prijem u PVS, ko-ji, meni li~no, odgovara, ali je, kao kriterijum, krajwe neo-bjektivan. Razlika izme|u civilnih fakulteta i vojnih akademi-ja evidentna je. Naravno da treba uvaìti specifi~nosti svihvojnih {kola, ali i specifi~nosti civilnih.

I tre}i kriterijum svakako je strani jezik. Poeni se nemogu davati na osnovu izjave pojedinaca kako su poha|ali, od-nosno zavr{ili odre|ene kurseve ili {kole. Po mom mi{qe-

wu, razlika je izme|u onih koji su poha|ali i zavr{ili {kolustranih jezika od onih koji su to u~inili {kolovawem ili usa-vr{avawem u stranoj zemqi.

I na kraju, ne mogu a da ne pomenem kriterijum ~ije vred-novawe }e uvek izazivati mnoge nedoumice – vreme provedenona komandnoj i rukovode}oj du`nosti.

Ovde bi trebalo biti oprezan i objektivan, jer postojirelativno veliki broj razli~itih parametara. Trebalo bivrednovati one koji se nalaze, ili su se nalazili na ~elu jedi-nica, izvr{ili mnoge sloène zadatke i pri tom spasli ̀ ivotemnogih qudi. Postoje i oni koji su izveli poduhvate, spasli mno-ge ìvote, a nisu se nalazili na komandnoj du`nosti. Kako wihvrednovati?

Svakako, trebalo bi vrednovati i one koji su projektova-

li sredstva u naoruàwu na{e vojske. Tim kriterijumom bi va-qalo obuhvatiti: nastavna zvawa, nau~na zvawa, broj objavqe-nih nau~nih radova, broj objavqenih stru~nih radova, objavqe-ne uxbenike, monografije, studije, predavawa odràna kod nasi na eminentnim ustanovama kao {to su SANU, predavawa odr-àna u inostranstvu...

Dakle, taj sedmi po redu kriterijum, koji se zove ”vremeprovedeno na komandnoj i rukovode}oj du`nosti“, zaista je slo-èn. Naveo sam samo neke ~iwenice da ukaèm na svu komplek-snost tog kriterijuma.

Uvek sam bio pobornik onoga da se poslovi dovedu do kra-ja, jer svako delimi~no re{ewe vodi slabqewu sistema, pa ne-retko i do wegovog uni{tewa. A kada je ve} re~ o sistemu, u po-sledwe vreme mnogo se pi{e u vojnoj {tampi o wegovoj delo-

tvornosti. Tako, na primer, u listu ”Odbrana“ br. 17, na 24.stranici, govori se o zna~aju kriterijuma, razvoju karijere,profesionalizaciji... Nave{}u samo neke stavove: ”...menax-ment qudskih resursa treba da razvije i defini{e precizneprofesionalne kriterijume“. ”U nekim slu~ajevima zaposlenise rangiraju i unapre|uju po principu politi~kih veza sa aktu-elnom vla{}u, prema regionalnoj pripadnosti, porodi~nim iprijateqskim kontaktima sa uticajnim li~nostima.“ ”U sistemi-ma koji zaposlene ne rangiraju prema istinskim vrednostimajavqa se i opasnost da upravo oni najkvalitetniji napu{tajuposao.“

Postavqa se, prema tome, pitawe u vezi sa primenom kri-terijuma. Navodi se da se oni ne primewuju na potporu~nike igenerale. Po mom mi{qewu, to je razumqivo za potporu~nike,

jer su oni na po~etku karijere i tek treba da ostvare odre|enereference. Ali za{to se kriterijumi ne odnose na generale?Ako oni ne traè za{titu, za{to ih neko {titi? Moje je mi-{qewe da su generali na{e vojske stru~ni, sposobni, ~asni iodgovorni qudi i da nemaju ~ega da se stide. Ako je ve} tako, paneka se javno prikaù i sve wihove kvalifikacije, referencei doprinosi. Naravno, u pitawu je wihov dignitet kao paradig-ma mladima, posebno potporu~nicima na po~etku tako predvi-dive karijere, koji treba da ih slede i na wih se ugledaju.

Namera mi je bila da navedenim stavovima nikoga ne pot-cenim, niti omalovaìm, ve} da javno ukaèm na propuste rad-nog tima (~iji posao uop{te nije jednostavan) kako bi se doneliobjektivni kriterijumi proiza{li na osnovu nau~nog pristupatoj problematici. Na ovaj na~in svi navedeni propusti bili bi

eliminisani ili svedeni na najmawu meru.Pukovnik prof. dr Mladen PANTI]

7/21/2019 020 Odbrana


49

Vo}e zauzima zna~ajno mesto u ishrani zdravih i bolesnihqudi, te posebnih kategorija kao {to su deca i sportisti.Iako je najzastupqenija supstanca u wemu voda (iznosi 80do 90 odsto, osim u slu~aju su{enog i ko{tuni~avog vo}a),vo}e pre svega predstavqa izvor za{titnih materija, od-

nosno vitamina i minerala. Najzna~ajnije je postojawe vitami-na C, a ̀ uto i naranxasto vo}e sadrì B-karotin, odnosno pro-vitamin A. Mineralni sastav vo}a veoma je povoqan, jer je sa-dràj natrijuma veoma nizak, a kalijuma visok. Bez obzira nato {to vo}e ima kiseo ukus, wegov ostatak daje baznu reakciju,~ime u~estvuje u regulisawu kiselo-bazne ravnoteè organizma.

U vo}u se u ve}em procentu nalaze i ugqeni hidrati, a veomamalo ima masti i belan~evina, odnosno gradivnih materija. Ugqe-

ni hidrati su zastupqeni u lako iskoristivom obliku i to kaogro`|ani i vo}ni {e}er (odnosno glukoza i fruktoza) i saharoza,{to vo}e ~ini dobrim izvorom energije. Neko vo}e, poput jabuka,sadrì i sloène {e}ere, odnosno pektin, koji povoqno delujena metabolizam masti i na zdravqe crevnog trakta. Ostale sup-

stance su u vo}u zastupqene u malim koli~inama, ali imaju zna-~ajnu ulogu za zdravqe, na primer: bioflavonoidi i antocijani(sa antioksidativnim dejstvom), tanin i druge supstance koje vo}udaju ukus i miris, a u organizmu ostvaruju povoqno dejstvo.

Iako je vo}e omiqena namirnica i sa zadovoqstvom se kon-zumira, ~esto je wegov unos vezan za sezonu, pa se postavqa pi-tawe mogu li prera|evine od vo}a, naro~ito sokovi, u potpuno-sti zameniti sveè vo}e. Generalni odgovor je NE, zato {to sepreradom gubi deo svojstava i sastava vo}a, na primer, ce|e-wem se odstrawuju celuloza i pektini, a pasterizacijom vitaminC. I drugi postupci kao {to su skladi{tewe, hla|ewe, ~i{}ewe,pasirawe, koncentrisawe, dehidracija dovode do smawewa nu-tritivne vrednosti vo}nog soka. Najmawi gubici su kod pravihvo}nih sokova, koji sadrè 100 odsto vo}a, i dobijeni su iskqu-

~ivo mehani~kom preradom, bez dodatih konzervansa. Ti proiz-vodi se posebno preporu~uju, a pored wih, dobri su i vo}ni nek-tari – 50 odsto vo}e i 50 odsto voda, {e}er ili med.

Radi oboga}ivawa i nadoknade izgubqenog, u sok se naj~e-{}e dodaju vitamin C, B i karoteni, a od minerala kalcijum, re-|e magnezijum i gvo`|e, zatim dijetna vlakna, a nekad i supstancekoje se ina~e uop{te ne nalaze u vo}u, da bi poboq{ale dnevniunos neophodnih materija u posebnim populacijama kao {to sudeca i sportisti. Koli~ina i vrste dodatnih supstanci svrstava-ju sok u hranu, ili u dijetetski proizvod. Sportisti zahtevaju odnapitaka i neke posebne funkcije, kao {to su nadoknada te~no-sti i minerala, ili ugqenih hidrata, proteina i sli~no, tako dasu za tu svrhu naro~ito dizajnirani napici rehidraciono/remi-neralozacionog tipa, odnosno energetskog tipa.

Savim drugu kategoriju ~ine takozvani sokovi, u stvari osve-àvaju}a bezalkoholna pi}a sa ukusom vo}a ili nekim drugim uku-som. Ti proizvodi mogu biti te~ni ili pra{kasti, negazirani iligazirani, sa dodatim prirodnim, prirodno identi~nim ili ve-{ta~kim aromama i bojama, i drugim supstancama, kao {to su ko-fein, konzervansi, acidulanti (fosforna kiselina) i ve{ta~kizasla|iva~i koji smawuju energetsku vrednost napitka i svrstava-ju ga u kategoriju “dijetetskog proizvoda“. Naravno, jasno je da tinapici nemaju svojstva vo}nog soka, i ne mogu ga zameniti. Ve-{ta~ki dodaci se moraju deklarisatri na etiketi, zajedno sa uput-

SAVETIP R A V I L N A I S H R A N A :

V O ] E I V O ] N I S O K O V I

UKUS ZADOVOQSTVA

Sveè vo}e trebauzimati izme|u

obroka, kao uìnu,a vo}ne sokove piti

na prazan èludac

– pola sata preobroka, da ne biometali varewe

druge hrane

stvom za upotrebu. Me-|utim, s obzirom na po-sebnosti de~ijeg meta-bolizma, najboqe je da

deca u potpunosti izbe-gavaju te napitke.

Mora se imati na umu da vo}ni sok ne sluì da zameni~istu vodu i da ugasi è|, ve} pre svega predstavqa put unosaranije pomenutih hranqivih materija. Preporu~uje se da sesok pije polako, u malim gutqajima da bi se ti sastojci {toboqe iskoristili. Tako|e, sokove treba piti na prazan èlu-dac, pola sata pre obroka, da bi sok stigao da napuni èlu-dac pre unosa druge hrane i da ne bi ometao weno varewe. Zasveè vo}e vaè ista pravila – najboqe je uzimati ih izme|uobroka, kao uìnu.

Ako usvojimo ova nau~na saznawa i na pravilan na~in uno-simo sveè vo}e i kvalitetne vo}ne sokove, znatno }emo poboq-{ati svoje zdravqe, a posebno zdravqe svoje dece.

Dr Sowa S. RADAKOVI]

7/21/2019 020 Odbrana


50 15. jul 2006.

Uslovi u kojima se izgra|uje nacionalna bezbednost Slovenije definisani

su u Strategiji nacionalne bezbednosti , osnovnom dokumentu iz te oblastikoji je Dràvni zbor (parlament) usvojio 21. juna 2001. godine.Strategijom su definisani trajni i strate{ki interesi Republike Slove-nije. Trajni interesi su za{tita nacionalnog identiteta i samobitnostislovenskog naroda (u Sloveniji i svetu), odbrana nezavisnosti, suvereni-

teta i teritorijalnog integriteta dràve. Kao strate{ke interese dokument na-vodi stvarawe uslova za delovawe demokratskog parlamentarnog politi~kog si-stema, ja~awe pravne i socijalne dràve, dosledno po{tovawe qudskih prava isloboda, ukqu~uju}i i prava mawina, za{titu i razvoj slovenske autohtone ma-wine u drugim dràvama, razvoj stabilnog ekonomskog razvoja i ja~awe trì-{ne konkurencije.

IZGRADWA VOJSKE SLOVENIJE

Za izgradwu, razvoj, funkcionisawe i opremawe vojske najodgovornije jeMinistarstvo odbrane, koje, u skladu sa ustavnim obavezama, smernicama i od-

OSTVARIVAWEPRIORITETA

V O J S K AS L O V E N I J E S V

E T

Pred oruànim snagama

Slovenije su daqaprofesionalizacija stalnog

sastava i osposobqavawerezerve za ukqu~ivawe u

aktivni sastav, integracija ustrukture Natoa i temeqnaanaliza civilne odbrane i

weno osposobqavawe zadelovawe u kriznim

situacijama i podr{kuvojsci u o~uvawu nacionalne

bezbednosti

7/21/2019 020 Odbrana


SLOVENSKA VOJSKA

lukama Vlade, izra|uje predloge strate{kih dokumenata i pla-nova razvoja vojske Slovenije.

Kqu~ni projekti u budu}nosti jesu daqa profesionaliza-cija stalnog sastava vojske i osposobqavawe rezerve za wenoukqu~ivawe u aktivni sastav; uspe{na integracija u struktureNatoa postizawem standarda kojima se pove}avaju operativnesposobnosti jedinica; postupno eliminisawe kadrovskih ne-sklada, koji su posledica razvoja sistema odbrane u posledwih

deset godina i temeqna analiza dosada{weg razvoja civilneodbrane i weno osposobqavawe za delovawe u kriznim situa-cijama i podr{ku vojsci u o~uvawu nacionalne bezbednosti.

MISIJE I ZADACIZakonom o odbrani definisane su misije Slovenske voj-

ske i one se svode na vojni~ku odbranu zemqe, izvr{avawe me-|unarodnih odbrambenih i drugih obaveza, u~e{}e u zadacimaza{tite i spasavawa od prirodnih i drugih katastrofa i u~e-{}e u humanitarnim i operacijama podr{ke miru.

Wu ~ine pripadnici aktivnog sastava (profesionalni ivojnici po ugovoru, podoficiri, oficiri, vojni slu`benici icivilna lica koja nisu u obavezi da ispuwavaju vojni~ke du`no-sti) i rezerve koja ima dvojake odlike: obavezna (~ine je vojni-

ci posle odsluèwa vojnog roka) i ugovorna (~ine je dràvqaniSlovenije koji sklapaju ugovor o slu`bi u rezervnom sastavu).

Slovensku vojsku ~ini General{tab sa Komandom Operativ-nih snaga, Verifikacionim centrom, Komandom za doktrinu, raz-voj, obuku i {kolovawe i neposredno pot~iwenim jedinicama.Operativna komanda odgovorna je za komandovawe zdruènim tak-ti~kim i takti~kim jedinicama, te vojno-teritorijalnim komanda-ma. Vojnoteritorijalne komande osposobqene su za komandovawedopunskim snagama na teritoriji gde su organizovane i za sadejst-

Po brojnom stawu 72. brigada najve}a je zdruèna takti~-

ka jedinica. U svom sastavu ima planinski bataqon, oklopnibataqon, oklopno-mehanizovani bataqon, artiqerijski divi-zion, inìwerijski bataqon, bataqon ABHO, protivoklopnu~etu i komandno-logisti~ku ~etu. Organizacijska struktura bri-gade jednaka je u miru i ratu, s tom razlikom {to su razli~itejedinice razli~ito popuwene stalnim sastavom, obaveznom iugovornom rezervom.

Komanda logisti~ke podr{ke u svom sastavu ima komand-no-logisti~ku ~etu, {est Vojno-teritorijalnih komandi (Kraw,Postojna, Vrhnika, Novo Mesto, Maribor i Ceqe), logisti~-ki bataqon, jedinicu zdravstvene za{tite i avio-bazu. Odgo-vorna je za logisti~ku podr{ku jedinicama i komandama Slo-venske vojske u Sloveniji, jedinicama koje u~estvuju u me|una-rodnim misijama i operacijama izvan dràve i savezni~kim

snagama koje izvode ve`be ili prolaze preko teritorije Slo-venije. Komanda i jednice logisti~ke podr{ke broje ukupno

51

SASTAV VOJSKEU stalnom sastavu Slovenske vojske, prema podacima

iz februara 2006. godine, nalazi se 15.733 pripadnika,od kojih je u aktivnom sastavu 7.291 (46,3%), u ugovornojrezervi 1.377 (8,7%) i obaveznoj rezervi 7.065 (45%)pripadnika.

Aktivni sastav ~ine: 1.336 oficira ili 18,3%,

1.831 podoficir ili 25,1%, 619 vojnih slu`benika ili8,5%, vojnika je 2.910 ili 40%, civila 595 ili 8,1%.Ukupno 7.291 pripadnik.

Verifikacijskicentar

KDRO[Komanda za doktrinu,razvoj, obuku i{kolovawe

GENERAL[TAB SLOVENSKE VOJSKE

Komandaoperativnih snaga

1. brigada

72. brigada

Komanda logistike

GENERAL[TAB SLOVENSKE VOJSKE

Zamenikna~elnika G[

Direktor

{taba

NAÊLNIK G[SV

Kabinet

Â Zdruèni sektor za kadrove i obuku

ÂSektor za obave{tajno-bezbednosne poslove

ÂSektor za operativne poslove

Â Zdruèni sektor za strate{ku logistiku

Â Zdruèni sektor za planirawe i razvoj

ÂSektor za komunikacije i informatiku

ÂSektor za civilno vojni~ke odnose i podr{ku

vo snagama civilne odbrane. Slovenska vojska organizovana je po

rodovima i slu`bama, bez vidova. Od rodova zastupqeni su pe{a-dija, oklopne jedinice, avijacija, pomorstvo, artiqerija, PVO od-brana, inìwerija, ABHO i veza, a od slu`bi informatika, zdrav-stvena, intendantska, tehni~ka, saobra}ajna i vojna policija.

Komandu operativnih snaga ~ine 1. brigada, 72. brigadai komanda logistike. Prva brigada u svom sastavu ima dva mo-torizovana bataqona, bataqon vojne policije i komandno-lo-gisti~ki bataqon. Brigada je odgovorna za pripremu snaga na-mewenih odbrani nacionalnih interesa u miru i kriznim si-tuacijama, na strategijskom i regionalnom planu i pruàwupomo}i civilnim vlastima u prirodnim i drugim katastrofa-ma. Delovi brigade u~estvuju u humanitarnim i misijama podr-{ke miru i ispuwavawu drugih me|unarodnih obaveza dràve.

U sastavu brigade su jedinice ve}inom profesionalnog ak-

tivnog sastava, visoke borbene gotovosti, obu~ene po standar-dima Natoa.

7/21/2019 020 Odbrana


STRANE ARMIJE

15. jul 2006.

1.850 pripadnika i razme{tene su na40 lokacija po celoj teritoriji Slove-

nije.

JEDINICEOd jedinica neposredno pot~iwe-

nih General{tabu me|u najva`nijima je15. helikopterski bataqon, odgovoranza vazdu{nu podr{ku jedinacama i za-datke za{tite, spasavawa i pruàwapomo}i na te{ko dostupnim terenima uslu~aju prirodnih i drugih katastrofa.Podru~je odgovornosti helikopterskogbataqona celokupan je vazdu{ni pro-stor Slovenije. U sastavu bataqona sukomanda, dva odeqewa helikoptera B

412, odeqewe helikoptera AS 532 ALcougar i avio-tehni~ka ~eta.

Za protivvazdu{nu odbranu odgovo-ran je 9. bataqon PVO. U wegovam sa-stavu su komandno-logisti~ka baterija PVO, dve lake raketnebaterije PVO, laka samohodna baterija PVO i raketna bate-rija Roland. Bataqon je naoruàn lakim prenosnim sistemomigla , raketnim sistemom Roland II, borbenim oklopnim vozilom3M55 A4 i radarima tipa ìrafa .

Bataqon veze odgovoran je za odràvawe stacionarnogi pokretnog komunikacijskog i informacijskog sistema nasvim nivoima komandovawa. Komanda je u Vrhniki, a jedini-ce odràvaju sisteme veza na vi{e od 30 lokacija raspore-|enih {irom Slovenije. U~estvuje i na me|unarodnim ve-

`bama.

52

MINISTARSTVO ODBRANE

Sekretarijat Direktorati Samostalne slu`be Organi u sastavu MO

MINISTAR Kabinet ministra

Sekretarijatgeneralnogsekretara

Direktoratza politikuodbrane

Direktoratza posloveodbrane

Direktoratza logistiku

Obave{tajno-bezbednosna sl.

Slu`ba za odnoses javno{}u

Slu`baza protokol

Slu`ba unutra{wekontrole

General{tabSlovenske vojske

Uprava za za{titui spa{avawe

Inspektoratodbrane

Inspektorat za

bezbednost u slu~ajuprirodnih nesre}a

Bataqon za kontrolu vazdu{nog prostora je specijalna je-dinica namewena za neprekidni nadzor i kontrolu vazduho-plovnog prostora Slovenije. Opremqen je radarima tipa AN/TPS 70 (dva komada), koji zadovoqavaju potrebe za kontroluvazduhoplovnog prostora zemqe.

Mornari~ki divizion u~estvuje u odbrani akvatorija Slo-venije, s teì{tem na odbrani pristani{ta Koper i plovnihputeva koje vode do wega i podr{ci drugim jedinicama Sloven-ske vojske i saveznika. Komanda je u Ankaranu, a u sastavu divi-ziona su odred ronilaca za podvodna dejstva, odred patrolnih~amaca (HPL 21 Ankaran) i odred za logisti~ku podr{ku.

Blagoje NIÎ]

7/21/2019 020 Odbrana


53

Odlukom nadle`nih dràvnih organa, Republika Srbija je kra-jem marta 2006. prihvatila oficijelnu listu terorista i te-roristi~kih organizacija Evropske unije (EU). Na toj listi,koju je Savet EU usvojio 20. marta, nalazi se 45 osoba, presvega iz grupacija islamskih fundamentalista, ali i aktivi-sta baskijske organizacije ETA.Me|u 47 teroristi~kih organizacija, na listi se nalaze pa-

lestinski Hamas, kolumbijski FARC, Radni~ka partija Kurdistana,Nove crvene brigade, Prava irska republikanska armija i jo{ ne-koliko desetina grupa sa Bliskog istoka, iz Azije, Evrope i Ju`neAmerike. Pored Srbije (i Crne Gore), listu EU je zvani~no prihva-tilo jo{ 11 evropskih dràva izvan EU: Island, Bugarska, Rumuni-ja, Ukrajina, Turska, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Albanija, Lih-ten{tajn, Makedonija i Moldavija.

PROBLEMI EVIDENTIRAWA

Najnovija lista terorista i teroristi~kih organizacija EUpredstavqa rezultantu napora vode}ih zemaqa – ~lanica EU da me-|usobno usklade obave{tajna saznawa o realnim nosiocima tero-risti~kih pretwi u Evropi i svetu, ali i da se u tom pogledu usagla-se sa saznawima ameri~ke administracije. Naime, poja~awem sa-radwe policije, pravosudnih organa, obave{tajnih slu`bi i bez-bednosnih agencija i boqom razmenom podataka ujedna~eni su listei imena pojedinaca, koji se, sada ve} i po sili zakona, smatraju no-siocima terorizma u Evropi i Sjediwenim Dràvama. Namera me-|unarodne zajednice je da se time u prvom redu spre~i dotok sred-stava teroristi~kim organizacijama zamrzavawem bankarskih ra-~una i fiskalnim transakcijama, te {to }e se pripadnicima tero-risti~kih organizacija oteàti prelazak me|unarodnih granica.

Realni problem s kojim se suo~avaju SAD i ~lanice EU, ali idrugi zna~ajni ~inioci me|unarodne zajednice (npr. Rusija i celo-

kupna Zajednica Nezavisnih Dràva), pa i sama Organizacija UN,predstavqa metodologija odre|ivawa pojedinaca i entiteta kao

nosilaca teroristi~kih aktivnosti. Primera radi, u SAD je za to

zaduèna Kancelarija koordinatora za antiterorizam pri Mini-starstvu spoqnih poslova, a u Ruskoj Federaciji to ~ini Vrhovnisud na predlog Generalnog tuìoca. Realni problem predstavqaraznolikost samih teroristi~kih entiteta. Neki od wih predsta-vqaju minijaturne grupe ekstremista kojima je teror jedino sredstvo”politi~kog delovawa”, dok su drugi, u stvari, veliki politi~ki po-kreti ili partije koje se, izme|u ostalog, sluè i terorizmom. Tero-risti~kim entitetima smatraju se i neke gerilske armije, ali i ver-ske sekte. Najzad, ~iwenica je da ve}ina teroristi~kih entiteta ko-risti razli~ita imena, a brojne su i frakcije u nekima od wih.

OBLICI ORGANIZOVAWANaredni problem u poku{aju ta~nog evidentirawa terori-

sti~kih entiteta predstavqa (dis)kontinuitet wihovih aktivnosti.Naime, poznato je da je uspe{nim akcijama policije gotovo u potpu-

nosti iskorewen ideolo{ki – ultralevi terorizam u Evropi, pri~emu nedavno razbijawe gr~ke grupe ”17. oktobar” predstavqa kru-nu tih aktivnosti. S druge strane, i same organizacije se ~esto de-le i transformi{u, tako da se umesto rasformiranih stvaraju iliregeneri{u nove grupe naslednice. Najzad, nisu uvek dovoqno ja-sni oblici saradwe, integracije i zdruènog dejstva pojedinih or-ganizacija, naro~ito kada je re~ o entitetima zasnovanim naislamskom fundamentalizmu. Mnoge takve organizacije imaju svojefilijale i }elije u SAD, Zapadnoj Evropi, Africi i drugim obla-stima, pri ~emu neke od tih }elija imaju sopstvene nazive i sop-stvene lidere. Uostalom, i nesumwivo najeksponiranija terori-sti~ka organizacija s po~etka tre}eg milenijuma u osnovi nije kom-paktna teroristi~ka organizacija, ve} mreà, specifi~ni obliksaradwe izme|u izvorno teroristi~kih organizacija – {to dokazu-je i wen naziv Al Kaida (Baza).

Polaze}i od procena me|unarodne zajednice, a posebno odprihva}ene liste terorista i teroristi~kih organizacija, naj{ireprihva}eni kao nosioci me|unarodnog terorizma su avganistanski”Pokret Talibana”, ka{mirska ”Grupa Muxahedina-JUM”, pale-stinski ”Mu~enici brigade Al Aksa” (tajno krilo Al Fataha), zatim”Kongres naroda, I~kerije i Dagestana” (vode}a organizacija ~e-~enskih terorista), ”Dru{tvo socijalnih reformi” (islamisti~kagrupa iz Kuvajta), ”Borbena islamska marokanska grupa” (marokan-ska islamisti~ka organizacija koja je glavni nosilac teroristi~-kih dejstava u Zapadnoj Evropi), zatim izvorna organizacija islam-skih fundamentalista ”Al Dava” (koja je imala brojne eksponente uredovima stranih studenata u SFRJ), jermenska separatisti~kagrupa ”Asala” i mnoge druge. Nesumwivo da tu spadaju i ”Albanskanacionalna armija” i sve druge organizacije albanskih teroristakoje posledwih godina operi{u na Kosovu i Metohiji, u jugoisto~-noj Srbiji i Makedoniji.

Milan MILO[EVI]

Najnovija lista terorista iteroristi~kih organizacija predstavqarezultantu naporavode}ih zemaqa – ~lanica Evropskeunije, da me|usobno uskladeobave{tajna saznawa o realnimnosiocima teroristi~kih pretwiu Evropi i svetu, ali i da se u tompogledu usaglase sa saznawimaameri~ke administracije

LISTA TERORISTA

NOSIOCITRANSNACIONALNOGTERORIZMA

7/21/2019 020 Odbrana


legama iz drugih ratnih mornari-ca, sa kojima su razmijenili isku-stva i do kraja isplanirali po-sqedwe detaqe vje`be.

Uprili~ene su i posjete Ko-mandi pomorskih snaga Ratne mor-narice Italije za Jadran i ko-mandi pomorske baze u Ankoni.

Doma}ini su organizovali i obi-lazak obli`we Republike SanMarino, te prijem kod zvani~nikaitalijanske provincije Marke igrada Ankone.

Prvog dana zajedni~kih aktiv-nosti na moru, 6. juna, ratni bro-dovi pet dràva isplovili su izAnkone, formirali stroj i uvje-`bavali komunikaciju i zajedni~komanevrisawe u plovidbi do poli-gona za bojno artiqerijsko ga|a-we, udaqenog oko 60 miqa od oba-le. Strelci topovwa~e 404, uprkoste{kom moru i lo{im meteorolo-

{kim uslovima, pokazali su izuzet-

nu preciznost svoja dva “boforsa“ kalibra 57 milimetara.Uslijedile su vje`be kontrole pomorskog saobra}aja i pru-

àwa pomo}i brodu u nevoqi, pri ~emu su timove za prekrcaj nakontrolisane brodove, inspekcijske i timove za pruàwe pomo}i~inili pripadnici svih pet mornarica u~esnica vje`be.

No} su brodovi proveli na sidri{tu luke Ankona u vje`ba-ma svjetlosne signalizacije, a narednog dana po jo{ lo{ijim me-teorolo{kim uslovima, zdruèni sastav ponovno je isplovio navje`bu tragawa i spasavawa, poslije ~ega je uslijedila vje`ba ga-{ewa i pruàwa pomo}i brodu na kome je izbio poàr.

No} izme|u 7. i 8. juna plovni sastav mornarica Jadransko-jonske inicijative proveo je u simulaciji pomorske blokade ikontrole saobra}aja iz luke Ankona.

– Op{ta ocjena na{ih doma}ina iz Komande RM Italije ikomandanata svih brodova u~esnika jeste da je cjelokupna vje`baizvedena uspje{no i da je postignut wen osnovni ciq, a to je po-boq{awe interoperabilnosti pomorskih snaga zemaqa Jadran-sko-jonske inicijative – rekao nam je komandant 18. flotile po-morskih snaga, kapetan bojnog broda @eqko Hercegovac.

Na povratku u mati~nu luku Tivat brod i posadu do~ekalo jerukovodstvo MCG na ~elu sa komandantom viceadmiralom Draga-nom Samarxi}em.

– Vje`ba je izvo|ena po procedurama Natoa, {to govori i odostignutom nivou interoperabilnosti na{e mornarice sa morna-ricama ~lanica “Partnerstva za mir“ i zemaqa Natoa. U~e{}em u“Adrion livex 06” nastavqamo na{ program me|unarodnih poveziva-wa – ocijenio je tom prilikom viceadmiral Samarxi}.

Nikola BO[KOVI]

SVET

U akvatorijumu Jadrana sjeverno oditalijanske luke Ankona, od 3. do 9. juna

odràna je zdruèna vje`ba pomorskihsnaga mornarica zemaqa ~lanica

Jadransko-jonske inicijative.U~estvovali su ratni brodovi Italije,

Gr~ke, Albanije, Hrvatske i Crne Gore.

Brod Mornarice Crne Gore u~estvovao u zdruènoj vje`bi ” Adrion livex 06”

ZA BEZBJEDNIJE MORE

Mornaricu Crne Gore na zdruènoj vje`bi predstavqala jeraketna topovwa~a 404, pod komandom poru~nika bojnogbroda Veska Tomanovi}a. Put tog broda u Italiju zanimqivje i po tome {to je RTOP 404 iz Tivta 2. juna isplovila kao

brod tada jo{ zvani~ne Mornarice VSCG, da bi dva dana kasni-je, podizawem crnogorske zastave na jarbol RTOP 404 na vezu uluci Ankona, formalno postala ratni brod Mornarice Crne Go-re.

U vje`bi su u~estvovali i patrolni brod RM Italije “Com-madante Betica P-492“, gr~ki patrolni brod “Nikiforos P-267“, al-banski patrolni ~amac “R 118“ i pomo}ni brod za spasavawe RMHrvatske “Faust Vran~i} BS-73“. Vje`bu, u kojoj su brodovi namoru neprekidno bili dva i po dana, pratila su trojica posma-tra~a RM Slovenije.

Posadu topovwa~e predvo|enu komandantom 18. flotile po-morskih snaga, kapetanom bojnog broda @eqkom Hercegovcem, to-kom putovawa od Tivta do Ankone dugog 260 miqa, pratilo jete{ko more, sa talasima visokim i do ~etiri metra, koji suprouzrokovali lak{a o{te}ewa na pram~anoj palubi topov-wa~e. U Ankonu je brod uplovio 3. juna i tokom narednatri dana boravka u toj luci visoki oficiri MCGsusreli su se sa doma}inima iz RM Italije i ko-

15. jul 2006.54

7/21/2019 020 Odbrana


55

we novih znawa timova specijalnih jedini-ca zemaqa Jadranske poveqe, kao test zawihovo u~e{}e u operacijama Nato/PzM i

koordinacija aktivnosti timova zemaqau~esnica pri izvo|ewu komplikovanijihoblika borbe protiv teroristi~kih grupa.

U tronedeqnom prakti~nom delu obu-ke timovi su izvodili ga|awa iz pi{toqai automatskog oru`ja, uve`bavali taktikuupada grupe u objekt i wegovo ~i{}ewe, teoperacije u urbanom okruèwu (naseqe-nom mestu). U izvo|ewu ga|awa posebno suuve`bavana tzv. stres-test ga|awa, kada sena poligon od 500 m postave razli~ite me-te koje strelac mora pro}i {to pre i sa{to ve}om ta~no{}u pogodaka. U takticiupada grupe, specijalci su, izme|u ostalog,

uve`bavali pozicije svakog ~lana grupepri upadu.

U posebnom delu ve`be, koja je izve-dena u vojnopomorskoj bazi [engin, speci-jalci iz timova uve`bavali su operacijuupada u naseqeno mesto. U tom delu timoviiz jedinica svih zemaqa u~esnica moralisu isplanirati i izvesti zadatke specijal-nih snaga u gradskoj borbi – upad u odre|e-ne najopasnije delove grada i teroristi~-ke kampove za obuku radi wihove neutra-lizacije. Specifi~nost tog postupka je uzajedni~kom uve`bavawu i upore|ivawuiskustva, ali ne i u me{awu timova iz raz-

li~itih jedinica. To je zbog standardizaci-je postupaka i radwi koje su jedinstvene zasvaki pojedina~ni tim, ~ije je brojno staweobi~no od 8 do 12 pripadnika.

”[TIT SAVEZA 06“

MAKEDONSKA ÊTA

ZA AVGANISTAN

na jednomese~nim aktivnostima na poligo-nima u Albaniji, uve`bavali su razli~ite

postupke u borbi sa teroristi~kim grupa-ma u naseqenim mestima. Tim aktivnosti-ma postignuta su dva ciqa: izvr{ena jeprovera obu~enosti, spremnosti i usvaja-

vet zemaqa Natoa (Bugarska, Francuska,Nema~ka, Gr~ka, Italija, Rumunija, [pani-ja, Turska i Velika Britanija), ~etiri iz ze-maqa partnera (Albanija, Azerbejxan, Hr-vatska i Gruzija), dve iz Mediteranskog di-jaloga (Alìr i Izrael) i posmatra~iIstambulske inicijative za saradwu iz Ja-

pana i Arapskih emirata.

MERIDIJANI

Sve sofisticiraniji i nekonvencio-nalniji na~ini skrivawa i delovawa tero-risti~kih grupa zahtevaju i druga~iju pri-premu i taktiku posebno uve`banih snagakoje se protiv wih bore. Upravo takvepretpostavke su bile i razlog da zemqe Ja-dranske poveqe – Hrvatska, Makedonija iAlbanija, sa ameri~kim specijalcima iz

Alfa 072, u okviru zajedni~ke ve`be prove-re svoje specijalne snage u borbama pro-tiv terorista u urbanim ambijentima.

Timovi iz hrvatskog, makedonskog ialbanskog bataqona za specijalna dejstva,sa timom iz 10. specijalne grupe OS SAD,

Priprema Blagoje NIÎ]

PRIPREME ZA BORBUPROTIV TERORIZMA

PARTNERSTVO I BEZBEDNOST

Nad teritorijom Belorusije odrànaje do sada najve}a rusko-beloruska komand-no-{tabna ve`ba, uz u~e{}e oko 9.000 voj-nika, rezervista i vi{e od 40 ruskih avio-na i helikoptera razli~itih tipova, kao{to su strategijski bombarderi Tu-160, Tu-95, Tu-22M3, lovci MiG-29, Su-27 i Su-30,i novi ruski borbeni helikopter Mi-28H”no}ni lovac”. Prvi put je na ve`bi anga-òvan i avion A-50, ruska verzija avaksa .

Prema unapred objavqenom scenari-ju, glavni ciq ve`be je poboq{awe orga-nizacije planirawa upotrebe strategij-skih jedinica Rusije i Belorusije u izvr-{avawu zadataka za{tite tih i drugih ~la-nica Saveza nezavisnih dràva. Poredtoga, ve`ba }e biti mogu}nost izbora va-rijante daqeg razvoja regionalnog siste-

ma PVO, sa posebnom pa`wom na usavr-{avawu jedinstvenog komandovawa, me|u-sobne saradwe i za{titi zajedni~kih re-gionalnih borbenih grupacija.

U toku ve`be ruska avijacija je izvelaborbena ga|awa i imitacione udare poavio-bazama ”protivnika“, provela vazdu-{no izvi|awe, osmatrawe i obave{tava-we, spasavawe pilota iz pogo|enog avionai druge borbene radwe svojstvene tom vi-du. Ve`ba je iskori{}ena i za provo|eweodre|enih vojnonau~nih istraìvawa.

Sa vojnog aerodroma Petrovec kodSkopqa upu}ena je pe{adijska mehanizo-vana ~eta u mirovnu misiju u Avganistan.To je prva jedinica u ~etvorogodi{wemkontinuitetu u~e{}a u misiji ISAF, kojabroji 90 pripadnika, obu~ena po standar-dima Natoa, {to predstavqa skoro polo-vinu svih do sada upu}enih makedonskihvojnika u mirovne misije u svetu.

Mandat jedinice traje devet, umestodosada{wih {est meseci. êta }e zadatkeobezbe|ewa i za{tite koalicionih snaga

ISAF, izvr{avati u sastavu britanskog kon-tingenta u Kabulu.

Vi{e od 30 razli~itih brodova, pod-mornica, veliki broj razli~itih aviona ioko 2.000 vojnika iz partnerskih, zemaqaNatoa, ~lanica Mediteranskog dijaloga iprvi put posmatra~a iz Istambulske ini-cijative za saradwu, u teritorijalnim vo-dama Rumunije i Crnog mora i priobalnom

pojasu manifestovalo je spremnost u re-{avawu kriznih situacija, saradwi vojnihi civilnih vlasti, prirodnih katastrofa,pomo}i stanovni{tvu i evakuaciji postra-dalih i izbeglica.

Zajedni~ke aktivnosti sa nazivom”Cooperativ maco-06” imale su za ciq ja~a-we interoperabilnosti izme|u oruànihsnaga razli~itog stepena organizacije iodnosa sa Natoom, izvr{avawe zadatakana moru i na~in funkcionisawa zajedni~-kih komandi u razli~itim uslovima ispremnost wihovih snaga za u~e{}e u mi-sijama podr{ke i odràvawa mira.

Na toj, po sadràju specifi~noj ak-tivnosti u~estvovali su predstavnici de-

7/21/2019 020 Odbrana


Nemci su, posle

pojavqivawa na trì{tu

po mnogima danas

najboqe samohodne

top-haubice PzH-2000,

te nemalog izvoznog

uspeha, prikazali

i drugo, sli~no vozilo

– AGM, koje je, me|utim,

po koncepciji

potpuno druga~ije

15. jul 2006.56

K

T E

H N I K A

NEMA^KA MODULARNA TOP-HAUBICA AGM

PO UGLEDU NA STARIJEGonstruktori samohodne top-haubice AGM (Artillery Gun Module) su, poredte`we za postizawem {to boqih performansi, veliku pa`wu poklonilii prakti~nosti. Prakti~nost su nalagale izmewene potrebe dana{wihoruànih snaga, koje, s jedne strane, ne raspolaù vi{e dovoqnim fi-nansijskim sredstvima kao u vreme Hladnog rata, a, s druge strane, do-datne probleme im predstavqa i strategijska mobilnost u vi-

du vazdu{ne pokretqivosti. Taj problem se za mnoge pokazao kao nepremo-stiv. Danas postoji nemali broj projekata vazdu{nodesantnih vozila, od ko-jih se odustalo jer nije postignut kompromis izme|u performansi i mase kojizadovoqava. Stru~waci nema~ke kompanije Krauss-Maffei Wegmann se, za raz-liku od drugih, nisu ograni~avali nosivo{}u i dimenzijama kabine najra-sprostrawenijeg transportnog aviona C-130 Hercules, ve} su se okrenuli

ne{to ve}em, budu}em evropskom transporteru, Airbus A400M. Na taj na~inbio im je obezbe|en ve}i “manevarski prostor”, pa je stvorena univerzalnakupola, dovoqno fleksibilna da moè da se ugradi na vi{e platformi, bi-lo da je re~ o to~ka{ima ili guseni~arima.

KUPOLA BEZ POSADE

Indirektno priznawe da je PzH-2000, iako trenutno u svetu najefikasnijasamohodna top-haubica, za mnoge korisnike preambiciozno i preskupo sred-stvo, do{lo je po~etkom 2003, kada je pokrenut projekat AGM. Na bazi {asijevi{ecevnog lansirnog sistema MLRS, koji je danas standardni u zemqama Natoa,umesto dvanaestocevnog lansera, postavqena je novorazvijena kupola, opre-mqena istim naoruàwem kao i PzH-2000. Re~ je o top-haubici standardnog ka-libra 155 mm, duìne cevi 52 kalibra. To oru|e ima mogu}nost ispaqivawaklasi~nih trenutno-fugasnih projektila (HE) na udaqenost od 30 km, odnosno

trenutno-fugasnih projektila sa gasogeneratorom na vi{e od 40 km. Prva te-stirana varijanta nije bila opremqena automatskim puwa~em, ve} je top puwen

7/21/2019 020 Odbrana


ru~no, a kasnije, na narednim testiranim i na kona~nom modelu, ko-ri{}en je automatski puwa~, mada je ostavqena mogu}nost i ru~nogpuwewa topa.

Teoretska brzina ga|awa je 6 do 8 granata u minuti, i to umodu rada kada vi{e projektila istovremeno pada na isti ciq,pri ~emu se projektili ispaquju jedan za drugim, druga~ijim tra-jektorijama. Automatski puwa~ je zasnovan na automatskom puwa-~u sa PzH-2000, koristi napon od 24 V i ima kapacitet od 30 pu-wewa i granata najrazli~itijih tipova – od klasi~nih trenutno-fugasnih, do “pametnih” kao {to je SMArt, koji nosi dva samona-vo|ena protivoklopna projektila. Ugra|en je zajedni~ki sistemprepoznavawa puwewa Joint Ballistics Memorandum of Understan-ding (JBMOU).

Usled smawewa mase kupola je izra|ena od legure alumini-juma koja pruà za{titu od streqa~ke municije kalibra 7,62 mm,od par~adi protivpe{adijskim mina, bombica kasetnih bombi inuklearno-biolo{ko-hemijskih agensa. Potpuno je autonomna iopremqena je sopstvenim pogonskim ure|ajem, {to prakti~no zna-~i da se dvo~lana posada nalazi u za{ti}enoj kabini na vozilunosa~u. Takva samohodna top-haubica AGM predstavqa najna-prednije kopneno cevno artiqerijsko sredstvo, prema koncepciji

prakti~no jednako najsavremenijim brodskim automatskim topo-vima sredweg i velikog kalibra. Opremqena je GPS-navigacio-nim sistemima i kompjuterizovanim sistemom za upravqawe va-trom (SUV) sa univerzalnim NATO softverom tipa Kernel, pove-zanim sa komandno-kontrolnim sistemom KMW. Sistem za upra-vqawe vatrom obezbe|uje ga|awe stacionarnih i pokretnih ci-qeva. Kupola ima masu od 12,5 tona, tako da su stvoreni predu-slovi za ugradwu i na relativno lagane {asije.

GUSENIÂRI, TO^KA[I...

Pored ugradwe na adaptiranoj {asiji vi{ecevnog lansir-nog sistema MLRS, opremqene poja~anim torzionim oprugama ihidrauli~nim amortizerima, sa borbenom masom sistema 27 to-

57

CEWENA PRETHODNICA – PzH-2000

Samohodna haubica PzH-2000 projektovana je kao za-mena za neuspe{ni evropski projekat samohodne haubiceSP-70. U{la je u operativnu upotrebu nema~ke armije1998. godine (planirano 450 vozila), a zahvaquju}i im-pozantnim performansama, po~ev{i od dometa ve}eg od40 km, te brzine ga|awa 12 granata u minutu, visoke pou-zdanosti i pokretqivosti, do impresivne oklopne za{ti-te (pre svega od bombica projektila koji dejstvuju na krovvozila, kojima je samohodno vozilo ovog tipa i najizloè-nije), na{la se u upotrebi Gr~ke (24 vozila), Holandije

(57) i Italije (70).

“BRATA”

7/21/2019 020 Odbrana


na, AGM moè biti postavqen i na vi{e tenkovskih i to~ka{kih{asija – bilo da je re~ o kamionskim ili {asijama oklopnih vo-zila sa {emom pogona 6x6 ili 8x8. Ako se koristi to~ka{ka ka-mionska {asija 6x6, masa moè biti smawena na svega 22,5 to-na, {to je upola mawe od PzH-2000, mase 55 t. Me|utim, i to jemnogo ako se ima u vidu ~iwenica da francuska samohodna top-haubica Caesar ima oko 18 tona. Ta “mala” tonaà omogu}avafrancuskoj top-haubici transportovawe avionima C-130 i stva-ra joj dobre {anse da se na|e u sklopu vazdu{nodesantnih snagaFrancuske, SAD i drugih zemaqa, opremqenih tim transporte-rima, ali i najnovijim evropskim A400M. Ali i sistem AGM imasvoje prednosti – oru|e 155 mm postavqeno je u kupoli i moè

da dejstvuje u krugu od 360o, a ne samo 15o levo i desno kao kodCaesar-a, koje je postavqeno na klasi~an artiqerijski lafet.

Sistem AGM na {asiji MLRS, sa topom okrenutim napred(ukupne duìnu od 10,42 m, {irine 2,97 m i visine od 3,06 m)optimizovan je za vazdu{ni transport najnovijim evropskimtransporterom Airbus A400M. Ta te`wa projektovawa oklopnihvozila u skladu sa dimenzijama i nosivo{}u perspektivnih tran-sportnih aviona moè se prepoznati i na najnovijem nema~komborbenom vozilu pe{adije Puma , koje opremqeno prvim nivoomdodatne oklopne za{tite, ima masu od 31,45 tona.

Nemci su AGM pravili kao fleksibilni modularni sistem,orijentisan izvozu, a, s druge strane, kao zanimqivo re{ewe zaprobleme vatrene podr{ke vazdu{nodesantnih jedinica. Da li}e biti ponovqen prili~no velik komercijalni uspeh “starijeg

brata” PzH-2000, ostaje da se vidi. Sebastian BALO[

15. jul 2006.58

EVROPSKI TRANSPORTNIAVION – AIRBUS A400M

Osnovni prevoz za sistem AGM je Airbus A400M. To je prvi za-jedni~ki evropski transportni avi-on, projektovan kao direktna zame-na za klasi~ni C-130 Hercules. Od

wega ima malo ve}u nosivost (37 to-na u odnosu na 20 tona), dimenzijekabine (17.71 x 4 x 3.85 m, u odno-su na 12.31 x 3.12 x 2.74 m) i dolet(6.950 km u odnosu na 3.690 km sateretom 20 tona). Pogon se sastojiod ~etiri turboelisna motora Euro-prop TP400-D6, snage 8.350 kW(11.200 KS). Uvo|ewe tog aviona uoperativnu upotrebu planirano jeod 2009. godine u Belgiji, Francu-skoj, Luksemburgu, Nema~koj, Turskoji [paniji, a ozbiqni potencijalnikupci su i Ju`noafri~ka Republika,Malezija i ̂ ile.

7/21/2019 020 Odbrana


59

Nema~ka kompanijaza tehnolo{ki razvoj ielektroniku ESG andDräger , kao deo SPELCOkonzorcijuma, sara|ivalaje na razvoju specijalnogpadobranskog sistema BET-MEN, koji omogu}ava pado-brancu da napravi skok savisine oko 27.000 fita(ne{to mawe od 9 km) i dajedri vi{e od 48 km do zo-ne iskakawa.

Prvi dizajn, napra-vqen za pripadnike nema~-

ke vojske, u operativnojupotrebi je od 2003. godi-ne. Nova verzija celog modula, napravqenog u obliku delta krila, ima znatno boqeperformanse u odnosu na modul iz 2003. godine. Ukupni raspon krila je 1,5 m. Opre-mqen je malim turbomotorom, koji omogu}ava licu {to se nalazi u modulu da se od lete-lice iz koje se iska~e, udaqi do 20 km na visini od 13.000 fita (oko 3,5 km). Na toj vi-sini padobranac sa klasi~nim padobranom moè da dosegne mnogo kra}u daqinu.

Testirawe novog modula bi}e obavqeno do kraja godine, a u operativnoj upotrebise o~ekuje tokom 2007. godine.

Sistem BETMEN ima prednosti u toku tajnih operacija, pri ~emu omogu}ava lete-lici sa koje se iska~e da bude van borbene zone. Istovremeno, modul je gotovo nemogu-}e otkriti zemaqskim i radarima za vazdu{no osmatrawe. O~ekuje se da }e najve}einteresovawe biti u jedinicama specijalne namene i jedinicama za borbu protiv te-rorizma.

ARSENAL

MODERNIZOVANA Ê[KA

BESPILOTNA LETILICA

Pripremio Goran KALAUZOVI]

Istraì-va~ki institut RV

ê{ke (Czech Air Force Research In-stitute (VTULaP-

VO) razvio jemoderniju vari-jantu bespilotneletelice SojkaIII/ML, po stan-dardu Stand T5.

Ta verzijaznatno je poboq-{ana u odnosuna prethodnu,Sojka III/TVM, ko-

ja je bila postavqena na transportni kamion

4h4, ~ime je bila vezana za putne komunikacije,sa nemogu}no{}u da bude vazdu{no-prenosnaletelica.

Navedeni nedostaci eliminisani su posta-vqawem letelice na znatno mawem terenskomvozilu, namewenom za kretawe van komunikacijai sa mogu}no{}u da bude vazdu{nim putem tran-sportovana. Popravqene su i tehni~ke perfor-manse. Novi model moè ostati u vazduhu maksi-malno pet sati na visini do 5.000 m, {to je uodnosu na prethodnu varijantu znatno poboq{a-we.

Sistem za kontrolu leta ima mobilnu kom-ponentu, {to je tako|e prednost u odnosu naprethodnu varijantu, koja je imala fiksnu ze-

maqsku stanicu za kontrolu leta bespilotne le-telice.

BETMEN ULAZI U BORBU

AMERI^KA GRANATA – KAMERA

Kineska armija je u zavr{noj fazi razvojanovog protivbrodskog balisti~kog projektilaDF-21C, koji bi trebalo da bude usavr{ena va-rijanta projektila iz porodice jing-ji protiv-brodskih krstare}ih balisti~kih projektila.Procene iz azijskih vojnih krugova kaù da tajsistem treba da bude stavqen u operativnu upo-trebu do 2009. godine.

Nastojawa su da se prethodni sistemi, DF-15 (CSS-6) balisti~ki projektil kratkog dometa(do 600 km), te F-21(CSS-5) balisti~ki projek-til sredweg dometa (do 2.100 km), odnosno mo-difikovana varijanta DF-21A (CSS-5 Mod 2) do-meta do 2.500 km, navode daqinski preko ter-minala.

Novi sistem DF-21C ima}e tako|e daqin-sko terminalno navo|ewe i predstavqa}e vrhu-nac kineske tehnologije. Osnovna razlika u od-nosu na prethodne sisteme je u daleko boqim re-{ewima, koja su upotrebqena za navo|ewe pro-jektila i drugim performansama koje omogu}ava-ju visoku ta~nost u poga|awu pokretnih ciqeva.

Ameri~ka kompanija MEI ((Stand A32/41) razvila je i otpo~ela proiz-vodwu kamere montirane u telo grana-te 40 mm. Sredstvo je ura|eno sa na-zivom HUNTIR (High-altitude Unit Navi-gated Tactical Imaging Round).

Granata – kamera moè biti is-paqena iz lansera granata male brzi-ne, kao {to su modeli: M79, M203, Mil-kor M32 i nema~ki Heckler & Koch

AG36.

Procena je da su kamere ovog ti-

pa ve} upotrebqene u Iraku.Kamera HUNTIR sme{tena je u za-{titnom omotu, koji se nakon ispaqe-wa iz lansera, odvaja od padobrana ikamere i otpo~iwe odmah sa prenosomvideo-signala u realnom vremenu najednu od zemaqskih prijemnih stanica.Brzina leta je 80 m/s, na visini od210 m u trajawu od maksimalno ~etiriminuta. Krajwi domet zavisi od eks-plozivnog puwewa, a najdaqe moè bi-ti do 800 m.

Informacije sa video-signalaprenose se ru~noj stanici na Zemqi, kojom je obi~no opremqena jedinica ranga odeqe-wa ili prema ve}oj RAVEN komandnoj stanici, kojom se nominalno opremaju jedinice

ranga voda. U toku je proizvodwa prve serije od 5.000 komada, za koje su ve} zaintere-sovane neke od evropskih zemaqa.

NOVI KINESKI KRSTARE]I

PROJEKTIL

7/21/2019 020 Odbrana


Gerilska taktika ratovawa i sve ra{irenijateroristi~ka dejstva primorali su vojne i

civilne stru~wake da preduzmu brze idelotvorne protivmere. Posebnu opasnost

predstavqaju improvizovane eksplozivnenaprave ~ije su otkrivawe, detekcija ideaktivirawe od `ivotne va`nosti.

Za tu svrhu tehni~ki najopremqenije armijesveta sve vi{e koriste robote u sve tri

dimenzije – na kopnu guseni~are i to~ka{e, uvodi mornari~ke protivminske robote i u

vazduhu bespilotne letelice.

15. jul 2006.

ANTITERORIZAM

M

PROTIVEKSPLOZIVA

60

NAORU@AWE

ilioni protivpe{adijskih mina i drugih ubojnih sredsta-va, zaboravqenih ili namerno ostavqenih, teroristi~keakcije samoubica opasanih eksplozivom koji se raznosena pijacama i autobombe koje eksplodiraju na najpromet-nijim saobra}ajnicama, {irom sveta odnose brojne, naj-~e{}e nedu`ne qudske ̀ ivote.Napredak savremenih tehnologija i upotreba jeftinih se-

rijskih minijaturnih komponenata izazvali su ekspanziju pri-mene robota kako u antiteroristi~koj borbi tako i u upotrebiza ~isto vojne svrhe.

INTELIGENTNI ROBOTINajjednostavnija definicija robota glasi: to je elektro-

mehani~ki ure|aj sa odre|enim sposobnostima koje su sli~ne qudskim.

RO OTI

7/21/2019 020 Odbrana


Savremeni robot sastoji se od hardvera, softvera (pro-gramska oprema), izvora napajawa, komunikacijsko-ra~unarskeveze, razli~itih senzora, kontrolne stanice i razli~ite spe-

cijalne opreme.Prema funkcionalnosti, dele se na nepokretne, odnosno au-tomate, daqinske (radio-putem ili pomo}u opti~kog kabla) vo|enerobote/vozila i autonomne robote/vozila, ~ije su osnovne odli-ke, bez obzira na sredinu upotrebe (kopno, voda, vazduh, kosmos),mobilnost i visoka funkcional-nost samostalnog odlu~ivawa.

Inteligentni roboti, kao naju-savr{eniji, imaju osobine inteli-gentnih sistema, usmerenih na to darealne probleme od po~etka do kra-ja re{avaju samostalno, bez posre-dovawa ~oveka, metodom ve{ta~keinteligencije, kao {to su genetski

algoritmi, programski (ekspertski)sistemi ili neural network ra~unar-ski sistemi, koji nastoje da kopirajuqudski mozak.

Prema veli~ini, roboti sedele na male (mikro, mini) i veli-ke (razli~ita daqinski vo|ena se-rijska vozila). Masa prvih kre}ese u rasponu od nekoliko desetinagrama do nekoliko desetina kilo-grama, a drugih od nekoliko stoti-na do vi{e hiqada kilograma.

Tehni~ki najopremqenije sa-vremene armije robote sve vi{e

upotrebqavaju za izvr{avawe voj-nih zadataka, kakvi su pruàwe

61

vatrene podr{ke, prikupqawe obave{tajnih podataka, izvi|a-we i patrolirawe u posebno opasnim zonama, otkrivawe bio-lo{ke, hemijske i radiolo{ke kontaminacije i sli~no.

OD TALONA DO SIEGMERazvojem i proizvodwom robota danas se u svetu bavi vi-

{e zemaqa. Nave{}emo zasad ameri~ke, britanske, poqske iruske proizvo|a~e.

Me|u najpoznatije vojne robote svakako se ubraja ameri~-ki guseni~ni robot TALON, koji je upotrebqavan u Bosni i Her-cegovini, na Kosovu, u Avganistanu i Iraku. Osnovna verzijatog robota ima masu od oko 45 kilograma. Danas je daleko po-znatija wegova naoruàna varijanta SWORDS (Special WeaponsObservation Reconnaissance Detection System), koja se upotrebqa-va za obavqawe osmatra~ko-izvi|a~kih zadataka i pruàwevatrene podr{ke jedinicama pe{adije u posebno opasnim zo-nama dejstva. Robot je, zavisno od zadatka, naoruàn pu{komi-traqezom M249, kalibra 5,56 mm ili sa M240, kalibra 7,62mm, ili sa snajperskom pu{kom M107.50. Predvi|ena je i mo-gu}nost ugradwe baca~a granata, kalibra 40 mm ili prenosnogprotivoklopnog raketnog sistema.

Robot pokre}e vi{e litijum-jonskih baterija, koje mu omo-

gu}avaju nesmetan {esto~asovni rad i najve}u brzinu kretawaod 7 km/h. Za radio-navo|ewe i usmeravawe upotrebqava sedelimi~no izmewena prenosna stanica za kontrolu robota TA-LON. Da bi SWORDS mogao uspe{no da deluje, izme|u wega ioperatera mora da postoji opti~ka veza (u urbanim sredinamado 800 m, na otvorenom prostoru do 1.000 m). Pomo}u siste-ma AN/PSV-l4, robot se moè koristiti i no}u i u uslovimaograni~ene vidqivosti.

Robot MATILDA (Mesa Associantis Tactical Integrated Light ForceDeployment Assembly), tako|e ameri~ke proizvodwe, odlikuje semalom masom, pa ga mogu nositi dva posluìoca. Duìna MATIL-DE je 76 cm, {irina 53 cm,a visina 30 cm. Masa, ukqu~uju}i i~etiri baterije NiMH 12V , iznosi 28 kg. Autonomija rada je od4 do 6 ~asova. U posebnom ku}i{tu robot moè da nosi predme-

te mase do 68 kg, dok mehani~kom rukom (manipulator), moè davu~e predmete mase do 215 kg. Upravqawe MATILDOM obavqase radijskim putem ili pomo}u opti~kog vlakna. Sastavni deorobota je prenosna stanica za kontrolu. Robot se izra|uje u dveverzije, koje se, pre svega, razlikuju po masi i kolor-pokaziva-

Sve ~e{}a slika: posledice dejstva teroriste samoubice

Robot PACKBOT

7/21/2019 020 Odbrana


~ima koji operateru u realnom vremenu pre-nose sliku, ton i druge podatke {to su ih pri-kupili senzori kojima je robot snabdeven.

Jedan od najra{irenijih robota (u upo-trebi vi{e od 1.400 komada), svakako jeameri~ki WHEELBARROW (mk 8 plus II, super M, revolution), koji se odlikuje promenqivomgeometrijom gusenica, {to mu omogu}ava la-ko savladavawe razli~itih prepreka i neo-phodnu brzinu od 5 km/h. Ti roboti su opre-mqeni kombinacijom razli~itih kamera (cr-no-bele, kolor i IC), dvosmernim audioko-mandama, ra~unarskom vezom koja u realnomvremenu prenosi podatke od robota do ope-ratera i specijalizovanim senzorima i dru-gim ure|ajima. Vo|ewe je radijsko ili pomo-}u opti~kog kabla.

Kqu~ne prednosti tog robota su visokaotpornost na negativne uticaje okoline,preciznost i bezbednost prilikom upotre-be. Komplet senzora obuhvata ~etiri kame-re, koje su sme{tene u posebnom ku}i{tu imogu se okretati u krugu od 360 stepeni. Me-hani~ka ruka robota moè da sa udaqenostiod 0,9 m podigne i prenese teret mase do150 kilograma.

Najnoviji ameri~ki robot SIEGMA 3E3,delo je na{eg nuklearnog fizi~ara dr Bog-dana Magli~a. Namewen je za pouzdano i br-zo detektovawe, odre|ivawe tipa, hemijskogsastava i koli~ine eksploziva kod nekog

sumwivog predmeta/objekta na licu mesta.Otporan je na mehani~ke udare, vlagu, niskei visoke spoqne temperature. Minimalnakoli~ina eksploziva koju taj robot moè daotkrije je 100 grama. [to je koli~ina eks-ploziva ve}a, detekcija je brà. Primeraradi, za analizu pet kilograma eksplozivaTNT potrebno je 100 sekundi; za istu koli-~inu eksploziva RDD ili HMD, potrebno je35 sekundi, dok su za eksploziv semtex po-trebne 84 sekunde. Ta~nost analize iznosi97 odsto. Za postojawe nepoznatih eksplo-ziva robot {aqe upozorewe da su to eksplo-zivi kojih nema u obimnoj bazi podataka.

VODE]I PROIZVO\AÎOno {to taj robot razlikuje od sli~nih jeste primena naj-

perspektivnijeg metoda identifikacije eksploziva – tehnikeozna~avawa sumwivog predmeta/objekta neutronima i odre|i-vawe hemijskog sastava na osnovu emitovanog gama-zra~ewa izatomskih jezgara u predmetu/objektu. Ta tehnika koristi sofi-sticirane ure|aje nuklearne fizike: akceleratorske izvorebrzih neutrona i visokorezolucionu gama spektro-metriju sagermanijumskim detektorima.

U kategoriji velikih robota Amerikanci su proizveli vi-{e vrsta robota ACER, mase 2040 kg, koje pokre}e dizel-mo-tor obezbe|uju}i im najve}u brzinu od 10 km na ~as. Namewen

je za bezbedno uklawawe eksplodiranih ubojnih predmeta, im-provizovanih eksplozivnih naprava, za razminirawe protiv-

NAORU@AWE

15. jul 2006.62

pe{adijskih i protivtenkovskih mina, a moè da posluì i kaonose}a platforma za ga{ewe poàra i dekontaminaciju tere-na. U istoj kategoriji je i vi{enamenski, daqinski vo|eni tran-sportni sistem ARTS (all purpose remote transport), oklopni juri-{ni sistem robota RAAS (robotic armored assault system) i naoru-àno vozilo ARV (armored robotic vehicle).

Svi navedeni sistemi daqinski su vo|eni i imaju masu od5 do 6 tona. Postoji mogu}nost ugradwe razli~itog naoruàwa– mitraqeza, topova kalibra 30 mm ili protivoklopnih ra-ketnih sistema. Mogu se transportovati avionima C-130 ilihelikopterima C-47.

Velika Britanija pripada najuèm krugu vode}ih zemaqaproizvo|a~a robota. Najnoviji britanski roboti su CYCLOP

mk 4D, BISON i GROUNHOD. Re~ je o robotima to~ka{ima ko-ji su daqinski vo|eni radio-putem. Prvi je namewen za bezbed-

Posledica dejstva autobombe

Jedan od najprimewivanijih robota danas – ameri~ki TALON i wegova naoruàna verzija SWORDS (u okviru)

7/21/2019 020 Odbrana


no neutralisawe neeksplodiranih ubojnih sredstava i impro-vizovanih eksplozivnih naprava u urbanim sredinama. Drugi jenamewen za deaktivirawe neeksplodiranih avionskih bombi,dok je tre}i namewen za izvi|awe.

Posledwih godina Poqska je izbila u sam vrh zemaqa pro-izvo|a~a robota. Najve}u pa`wu me|u stru~wacima privuklasu dva najnovija poqska robota EXPERT i INSPECTOR. Oba pri-padaju kategoriji robota guseni~ara, a nameweni su za deakti-virawe neeksplodiranih eksplozivnih sredstava – avionskihbombi, sumwivih predmeta i sli~no. Robot EXPERT opremqen jesa {est kolornih kamera i mehani~kom rukom kojom moè daprenosi teret od 30 do 60 kilograma, odnosno da vu~e teret

mase 1.500 kilograma.Iako su u odre|enom zaostatku u odnosu na zapadne proiz-

vo|a~e, Rusi posledwih godina ulaù velike napore za razvoj iproizvodwu robota. Dve vode}e institucije u toj oblasti suKeldi{ev institut za primewenu mehaniku i Moskovski insti-tut za fiziku i tehnologiju, ~iji je najnoviji guseni~ni robotSPC, mase 32 kilograma, opremqen mnogobrojnim senzorima.Autonomnost rada tog robota je sedam ~asova, a namewen je zaupotrebu u sredinama opasnim za ~oveka. Pored policijske ivojne namene, robot SPC upotrebqava se i za ekolo{ku kon-trolu, za{titu, spasavawe i sli~no.

Gerilska taktika ratovawa i sve ra{irenija teroristi~-ka dejstva primorali su vojne i civilne stru~wake da predu-zmu brze i delotvorne protivmere. Posebnu opasnost pred-

stavqaju improvizovane eksplozivne naprave, ~ije su otkriva-we, detekcija i deaktivirawe od ìvotne va`nosti. Za tu svr-hu tehni~ki najopremqenije armije sveta sve vi{e koriste ro-bote u sve tri dimenzije – na kopnu guseni~are i to~ka{e, u vo-di mornari~ke protivminske robote i u vazduhu bespilotneletelice.

Pou~eni neprijatnim iskustvima u Avganistanu i Iraku,Amerikanci su 2003. godine formirali i posebnu jedinicu ja-~ine 300 qudi – JIED DTF (joint improvised explosive device defeattask force), koja je podeqena u mawe operativne takti~ke sasta-ve ja~ine oko 40 qudi, sastavqene od specijalista za antiek-splozivna dejstva. U okviru tih grupa deluju takti~ki saveto-davni timovi TAT (tactical adviser team) koji su odgovorni zastru~nu analizu incidenata u kojima su kori{}ene eksploziv-

ne naprave. Stanislav ARSI]

63

Robot EXPERT ”Eurosatori 2006” u Parizu

TRENDOVI U VOJNOJTEHNOLOGIJI

U Parizu je od 12. do 16. juna odràna me|unarodna izlo-`ba naoruàwa kopnene vojske i sredstava protivvazdu{ne od-brane “Eurosatori 2006“. Izlo`ba se organizuje svake druge go-dine, a prvi put je odràna 1967. godine.

Na ovogodi{woj izlo`bi u~estvovalo je 1.070 firmi (405novih) iz 47 zemaqa sveta. Me|u onima koji su se prvi put pred-stavili su Brazil, Jordan, Pakistan i Republika Koreja. Glav-ne oblasti izlo`be su oru`je i municija, borbena vozila i si-stemi za upravqawe borbom i obezbe|ivawe informacija. Zarazliku od prethodnih godina, najve}i naglasak nije na samomnaoruàwu, ve} na sistemu upravqawa borbenim dejstvima, nasimulatorima i logisti~koj podr{ci.

Ovogodi{wa izlo`ba u Parizu vidno je napredovala u od-nosu na 2004. godinu, sa 100 izlaga~a vi{e, ali i zato {to jepokazala aktuelne napretke u vojnoj tehnologiji.

Procewuje se da je ”Eurosatori” privukao vi{e od 50.000posetilaca i 120 zvani~nih delegacija. Pore|ewa radi, na iz-lo`bi ”IDEX ” u Abu Dabiju pro{le godine bilo je 906 izlaga~a,36.945 posetilaca i 55 stranih delegacija, dok je izlo`ba”DSEI 2005.” u Londonu imala 1.201 izlaga~a, 25.000 poseti-laca i 86 delegacija.

Specifi~nost ”Eurosatori 2006“ su poslovni sastanci ”je-dan-na-jedan”, koji se organizuju unapred, a pomaù mawim kom-panijama da se ukqu~e u velike programe. Pre po~etka izlo`bezakazano je vi{e od 4.500 takvih sastanaka za 350 kompanija.

Na izlo`bi su uo~eni pomaci u vezi sa operativnim isku-stvom ste~enim raspore|ivawem zapadnih vojnih snaga u Irakui Avganistanu. Tu spada razvoj sistema za{tite kako u pogleduvozila opremqenih naoruàwem tako i u pogledu instalirawaaktivnih sistema za{tite koji se te{ko mogu uni{titi i sve ve-}eg prilago|avawa oru`ja za upotrebu u urbanom okruèwu.

Mnoge kompanije i daqe rade na izmeni svojih tehnologijaza izvi|awe kako bi re{ili problem kontrole granica i una-predili borbu protiv terorizma.

U okviru izlo`be 14. juna odràna je me|unarodna konfe-rencija o nacionalnoj bezbednosti.

R. M.

7/21/2019 020 Odbrana


64 15. jul 2006.

NEVIDQIVI ÛVARSistem TER omogu}ava

neprekidan nadzor vozila uzkori{}ewe savremenih

geografskih karata i gradskih mapa. Projekat razvijaju DDORNovi Sad, Fakultet tehni~kih

nauka i nekoliko privatnih firmi iz Novog Sada. Usluga je

odnedavno dostupna na{imgra|anima.

GPS I GSMSISTEM

ZA NADZOR

VOZILA

ZA[TITA

S

istem TERA GPS-GSM-RFID, novi sistem za satelitski nad-zor, uspe{no deluje preko operativnog ure|aja ugra|enog uvozilo, koji preko GPS (Globalnog pozicionog satelitskogsistema) i rasprostrawene GSM mreè obezbe|uje nepre-kidno pra}ewe vozila ne samo po mestu kretawa ve} i pri-

kazuje mnoge druge parametre u realnom vremenu. Tako su nad-le`nim slu`bama dostupni podaci o duìni pre|enih relacija,brzini kretawa, broju zaustavnih mesta – {to je, na primer,veoma zna~ajno za transportne organizacije. U sistem su ugra-|eni ure|aji tre}e generacije. Vaqa imati u vidu da trenutnokod nas na trì{tu dominiraju ure|aji druge generacije.

Satelitsko pra}ewe upotrebom sistema globalnog pozi-cionirawa (GPS), pored specifi~ne vojne i policijske prime-ne u svetu, ve} ima brojne korisnike u privredi, pogotovo utransportu. Re~ je o sistemu koji ima i preventivnu ulogu, budu-}i da satelitsko pra}ewe vozila predstavqa i zna~ajan ~ini-lac savremene za{tite od kra|e. Wegovim kori{}ewem moguse smawiti tro{kovi transporta i u drugim prate}im granama,a sistem tako|e obezbe|uje neprekidnu kontrolu ispravnostivozila.

Predstavnici DDOR Novi Sad nagla{avaju da kori{}ewetakvog sistema za nadzor i za{titu skupih vozila ima posebanzna~aj za na{e uslove, jer je ve} tokom 2006. godine zabeleènpove}an broj kra|a automobila, ne samo u Beogradu. Za prime-nu tog sistema kod nas zainteresovani su MUP, naftna i petro-hemijska industrija, prevoznici opasnih materija...

KONTINUIRANO PRA]EWESistem TERA razvija se od 2001. godine. U proteklih pet

godina razvijane su tehnolo{ke pretpostavke, teorijski prora-~uni i softverska podr{ka, ukqu~uju}i primenu razli~itih vr-

sta geografskih karata. U septembru pro{le godine proizve-den je prototip operativnog ure|aja koji se ugra|uje u motorno

7/21/2019 020 Odbrana


Svi podaci se arhiviraju u lokalnu bazu podataka i moguse koristiti za kasniju analizu.

Operativni ure|aj se ugra|uje u vozilo na mestima gde sete{ko pronalazi i veoma ga je te{ko demontirati. Vreme zawegovu demontaù meri se satima. Naravno, mogu se proizve-sti i sofisticirane varijante ure|aja koje omogu}uju da se uvekbude korak ispred kradqivca vozila. Ure|aj ima neprekidnonapajawe, a sa prekidom napajawa vozila ono se ne iskqu~uje.Na ure|aju se nalazi SIM kartica (kao kod mobilnog telefona),samonapajawe, konktori za povezivawe sa senzorima i pri-kqu~ci za dve antene – GPS i GSM. Ugradwu sistema DDOR po-verava svim zainteresovanim servisima, uz obaveznu obuku iosposobqavawe servisera.

PRIHVATQIVA CENAUre|aj na vozilu je preko antene povezan u sistem GPS i

mobilne telefonije. Ukqu~ivawe u sistem mobilne telefonije

omogu}ava da se vozilo identifikuje preko najblièg relejamobilne telefonije kao alternativnog mehanizma u slu~aju ot-kazivawa GPS pra}ewa. Moè da se koristi u celoj Srbiji ina Balkanu, jer je podràn rad u romingu za vozila koja se na-laze u inostranstvu, i u lokacijama koje nisu podràne speci-jalnim vojnim kartama. U mapama se prikazuju i stati~ki objek-ti posebno zna~ajni za klijente i slu`bena vozila.

Pored toga {to se moè koristiti kao za{tita od kra|e,sistem omogu}ava uravnoteènu eksploataciju vozila. Moè seupotrebiti i za navigaciju i ne konkuri{e stranim firmamakoje na na{em podru~ju koriste GPS navigacione sisteme.

Svaki prekid komunikacije sa vozilom je alarmna situacijakoja se proverava u dispe~erskom centru u vremenu od desetaksekundi. Obezbe|ena je i saradwa sa MUP-om i nadle`nim or-

ganima ili slu`bama za intervenciju. U slu~aju da se uo~e nepra-vilnosti u eksploataciji vozila, kao {to je odstupawe od plani-rane rute kretawa, iz dispe~erskog centra moè da se preuzmekontrola nad vozilom i da se ono ugasi i onemogu}i wegovo na-knadno pokretawe do pristizawa interventne ekipe.

Naravno, sve eventualne korisnike zanima cena kori{}e-wa. Kre}e se od 300 do 400 evra za jedan ure|aj. U odnosu nastranu konkurenciju, sistem je jeftiniji oko 30 odsto. Nakonkupovine sistema i wegove ugradwe, napla}uju se komunikacio-ni tro{kovi, a dodatno i posebne usluge. Ako se èli povezi-vawe sa sistemima za video-nadzor, vaqa imati u vidu da na{ikomunikacioni sistemi jo{ ne podràvaju prenos slike. Me|u-tim, uz pomo} radio-prenosa, i to je mogu}e. Tako|e se u taj si-stem mogu ukqu~iti i ure|aji koji koriste satelitsku mobilnu

telefoniju. Nikola OSTOJI]

65

EKSPERIMENTALNA PRIMENANa razvoju projekta i povezivawu sistema radili su

prof. dr Stevan Stankovski, sa novosadskog Fakultetatehni~kih nauka, i dipl. in`. Zoran Todorovi}, iz firmeSCA . Ure|aj su napravile doma}e firme Neuron, SCA iCentar za automatizaciju i elektroniku.

Inèwer Todorovi} nagla{ava da TERA nije zami-

{qena kao alarmni sistem, ve} ima mnogo {iru upotrebu– od pra}ewa kretawa do prikazivawa bitnih parame-tara pona{awa vozila i tereta u wegovoj eksploataciji.Me|utim, povezivawe sa alarmnim sistemom omogu}ujedojavu o poku{aju kra|e u realnom vremenu. To govori da}e se profesionalni kriminalci na}i na velikoj mucikad poku{aju da neopaèno ukradu vozilo opremqeno timsistemom.

RASPROSTRAWENO KORI[]EWEU svetu i kod nas postoji vi{e sli~nih sistema. Tako

se GPSPlus poslovno udruèwe bavi prodajom, ugradwomi stalnim nadzorom lica i objekata preko GPS/GSM ure-|aja za satelitski nadzor svetske firme FALCOM. ZatimGPSPlus nadzire i stacionarne objekte (stanove, ku}e, vi-kendice), pokretnu imovinu (vozila, plovila, letilice,kontejnere) i lica. Vozilo i lice se pomo}u tog sistemanadgledaju 24 ~asa dnevno i u svakom trenutku odre|ujeta~na pozicija.

Firma CERTUS Security Beograd tako|e je jedna odonih koje pruàju usluge satelitskog nadzora preko siste-

ma Autotrack. Primenom GPRS ostvarena je i mogu}nostpra}ewa kretawa vozila u realnom vremenu preko sate-litskog ili beì~nog Interneta i SMS poruka. Svi poda-ci koji do|u do servera u monitoring centar arhivirajuse u bazi podataka. Tim podacima se moè pristupiti usvakom trenutku preko Interneta. Korisnik dobija po-datke o statusu svoga vozila u svakom trenutku putem SMSporuke. Dojava napada na vozilo najva`nija je dodatnausluga sistema Autotrack.

Sli~ni sistemi se koriste u susednim zemqama. UHrvatskoj je rasprostraweno kori{}ewe sistema CERTUSi SVIP, u Sloveniji se paralelno koriste sistemi VIASATi Mobisux-TalkTrack.

Vi{e o sli~nim sistemima moète saznati na In-

ternet strani http://www.ascebalo.com/index.htm.

vozilo. Istovremeno je po~elo wegovo testirawe na vozilimaDDOR Novi Sad, kako bi se stekla prakti~na iskustva o wego-voj primeni. Organizovan je i dispe~erski centar preko kogase prati funkcionisawe ure|aja na vozilu.

Sistem omogu}ava da se u realnom vremenu pozicija vozi-la odre|uje na geografskoj mapi sa ta~no{}u od nekoliko meta-ra. Kretawe vozila prati se preko baznih stanica, a novi po-datak o vozilu dobija se svakih 10 sekundi. To zna~i da sistem

ima neprekidnu komunikaciju sa vozilom u pomenutom vremen-skom intervalu. Signal se prima u dispe~erskom centru, na ma-pi grada, uz mogu}nost prikazivawa svih referentnih podataka– od pozicije do brzine kretawa i stawa motora u vozilu. UDDOR Novi Sad instalirana su dva dispe~erska centra – glav-ni i rezervni, {to omogu}ava neprekidan nadzor vozila u raz-li~itim sloènim uslovima. Me|utim, mnogi detaqi kori{}e-wa tog sistema su nedostupni, jer predstavqaju poslovnu tajnu.

Vaqa napomenuti da su i softver i hardver kompletno do-ma}e proizvodwe, te da su isti i na ure|aju u vozilu i u dispe-~erskom centru. Veoma je va`no da sistem podràva kori{}e-we razli~itih rezolucija karata, a otvoren je i za integrisa-we novih digitalnih karata sa visokom rezolucijom. Mogu da sekoriste vojne mape i mape gradova koje je sa~inio ”Plan plus”

i koje se mogu na}i u prodaji. Podaci se vektorski spajaju namapi kako ne bi bilo problema prilikom zumirawa lokacijegde se vozilo nalazi.

Projektanti sistema razmi{qali su o mnogim na~inimakori{}ewa sistema TERA . Na geografskoj karti prati se smerkretawa vozila, a u posebnom okviru na ekranu mogu se dobitipodaci u kojima se nalazi opis vozila, kojoj grupi pripada, tetelefonski broj voza~a. Tako|e su prikazani podaci o brojusatelita preko kojih se prati kretawe vozila, da li ono stojiili se kre}e, da li motor radi ili je uga{en i lokacija na osno-vu podataka od mobilnog provajdera. Prikazano je i vreme ka-da je dobijena prethodna informacija. Posebno je zna~ajan po-datak da li je pritisnut panik taster, odnosno da li je aktivi-ran alarm vozila, i istorija kretawa vozila.

7/21/2019 020 Odbrana


66

Ovoga puta predstavqamo vam strategijsku igru koja }e vas dràti duè vremena is-pred ra~unara. U pitawu je igra koja vam nudi mogu}nost da upravqate nekom oddràva od 1939. do 1947. godine. U zavisnosti od toga koji od dvadesetak scenari-ja odaberete, ima}ete mogu}nosti da upravqate razli~itim zemqama. U nekim sce-narijima imate ve}i izbor zemaqa (10) dok su u nekima samo dve ili tri. Ako igrate

scenario Barbarosa , moète da birate Sovjetski Savez ili neku drugu zemqu: Rumunija,Finska, Ma|arska i Nema~ka. Scenario Barbarosa , na primer, odnosi se samo na raz-dobqe od 22. juna do 6. decembra 1941. godine. Igra, naravno, nije u realnom vremenu,

pa moète da odaberete jednu od osam brzina protoka vremena. Nemogu}e je igrati u na-jbrèm protoku, jer svake sekunde pro|e nekoliko ~asova, {to zna~i da ne}ete imatidovoqno vremena da reagujete na de{avawa u woj. êtiri glavna elementa te strategi-jske igre su diplomatija, istraìvawe, proizvodwa i takti~ko-strategijska mapa.

DIPLOMATIJADiplomatija je vaàn deo igrawa. Iako se moè desiti da vam u nekim od scenarija,

recimo, diplomatija i istraìvawe budu nedostupni, uloga diplomatije i trgovine jeneizmerna. Mogu}e je imati diplomatske i ekonomske odnose sa bilo kojom dràvom kojaje tada postojala. Na po~etku su va{i diplomatski i ekonomski odnosi zasnovani naistorijskim de{avawima iz tog vremena i bi}e vam te{ko da ih znatnije promenite. Tozna~i da ako budete igrali sa Japanom, ne}ete mo}i izbe}i rat sa SAD, jer iako vi wihne napadnete, SAD }e pre ili kasnije napasti vas. Pored diplomatskih odnosa sa nekomdràvom, veoma je vaàn i ekonomski “dijalog“. Trgovina i razmena dobara tim putemne{to je {to ne}ete mo}i da izbegnete. Dok je u diplomatiji pakt o nenapadawu uspeh, utrgovini }e vam biti problem da dobijete vi{e nego {to budete davali. Sirovine kojesu vam potrebne za proizvodwu poku{ajte da dobijete od drugih zemaqa pre nego {tovam one postanu neophodne. A dobara, ukqu~uju}i i novac, ima {est.

Mo`da je istraìvawe najzanimqiviji deo igrawa, ali ga, kao i diplomatije,nema u nekim od scenarija, pa vam savetujem da igrate prvenstveno scenarije u koji-ma ga ima. Istraìva}ete nove tehnologije, doktrine i borbena sredstva. Ukupnoimate devet oblasti istraìvawa u kojima se nalaze desetine “pronalazaka“. U zav-isnosti od dràve koju vodite ima}ete mawe ili vi{e timova za istraìvawe. Svakiod timova moè posedovati ve{tine i znawa iz raznih oblasti. Dok jedan tim imaiskustvo u tehnici izrade aviona, drugi je, mo`da i sa mawim brojem ve{tina,sposobniji za istraìvawe neke od vazduhoplovnih doktrina. Za uspeh je potrebnoprona}i tim koji ima najvi{e ve{tina za va{ ̀ eqeni projekat.

Svaki od projekata koje budete istraìvali sastoji se od vi{e potrebnihve{tina razli~itog nivoa. Naravno, ako igrate sa Kanadom, ne}ete izmi{qati

STRATEGIJSKA IGRA HEARTS OF IRON

15. jul 2006.

SR E

OD GVO@\A

SIMULACIJE

Dvadesetak scenarija,koliko je sadràno u

ovoj igri, omogu}i}e vamda upravqate nekomod dràva od 1939.

do 1947. godine Vodi}etediplomatske pregovore,trgovati, razmewivati

dobra, baviti seistraìvawem, razvojem

i proizvodwom ratnetehnike. A u bitkama

imate priliku dapokaète od kakvog je

kova va{e srce.

7/21/2019 020 Odbrana


67

razmi{qajte o proizvodwi. Zbog kompleksnosti igre potrebnoje da pa`qivo istraìte i proizvodite ono {to ste izumelikako biste nadoknadili nedostatke svoje armije.

TAKTI^KO-STRATEGIJSKA MAPAMapa se sastoji od vi{e delova. U dowem levom uglu

ekrana nalazi se mapa cele planete, na kojoj se moè videtizona dana i no}i. No} je bitna za no}ne akcije va{e avijacije.Skoro ceo ekran zauzima glavna mapa, koju moète uve}avati ismawivati (da biste vi{e videli). Na toj mapi birate gde }eva{e trupe i}i, napadati ili pruàti podr{ku pri napadu. Akoposedujete pomorske snage, moète uz pomo} transportnihbrodova slati svoje kopnene trupe preko mora. Avijacija moènapadati neprijateqeve tenkove i bombardovati no}u. Nar-avno, to su samo neke od naredaba koje }ete izdati svojim tru-

pama iz sva tri roda vojske. Glavni problem su informacije oprotivni~kim snagama koje vidite tek kada budu u neposrednojblizini va{ih trupa. Prilikom napada na neprijateqa moratevoditi ra~una o sinhronizovanom dejstvu jedinica, jer se nekekre}u sporije, a neke brè, jedne su bliè frontu, a druge mno-go daqe.

Autori igre su se potrudili da obezbede poprili~nukoli~inu informacija i fotografija iz tog vremena. Igrasadrì ne{to mawe od 20.000 fajlova (prete`no slika), kojesu, iako male, dovoqno velike da se na wima razaznaju detaqi.Muzika i zvu~ni efekati tako|e su va`ni. Muzika je ambijen-talnog tipa i vezana je za de{avawa – u toku rata ~uje se dru-ga~ija muzika nego za vreme mira. Igra uop{te nije zahtevna iradi}e na bilo kom ra~unaru koji ima procesor brì od 800

MHz, 128 MB memorije i oko 1 GB mesta na hard-disku.Igor VASIQEVI]

japanske avione i brodove. Univerzalne pronalaske, poputatomske bombe, moète poku{ati da napravite. Istraìvawetreba da prilagodite eventualnim potrebama na rati{tu, jer}e vam za to biti potrebno relativno mnogo vremena. De{avase ponekad da vam saveznici “poklone“ neki koristanpronalazak, a to vam {tedi vreme i pruà mogu}nost da ne{todrugo istraùjete.

Proizvodwa je ograni~ena na tri vrste “proizvoda“ –kopnene snage, mornaricu i vazduhoplovstvo. Za mornaricu jepreduslov da imate luke, a za vazdu{ne snage – aerodrome.

Proizvodite samo ono {to je istraèno. U po~etku posedujetesamo lo{u ratnu tehniku i dok ne{to boqe ne istraìte, ne

7/21/2019 020 Odbrana


I Z L O @ B A U M U Z E J U P R I M E W E N E U M E T N O S T I

SNIVATI DOLESASVIM JU@NOKomad neba, plavi oblaci,Crvena atmosfera, Plameni `bun,Okean, Prole}no zeleno,Stasiti {eta~i, Zalazak sunca,Duga – samo su neki fragmenti

posebnog, lomqivog sveta Eme Varge,koje, sa~uvane u staklu, imamoprilike da vidimo u Muzejuprimewene umetnosti u Beogradu,sa nazivom Snivati dolesasvim ju`no

15. jul 2006.68

Kada je 1995. godine Ema Varga po{la u Australiju,sa sobom je ponela ve{tinu i iskustvo u proizvod-wi stakla koja su za tu novu sredinu bila na neuo-bi~ajeno visokom nivou – pi{e o Emi Grejs Kohrannekada{wi vi{i kustos Odeqewa za australijsku

primewenu umetnost i dizajn Muzeja Pauerhaus u Sid-

neju. Ro|ena 1952. godine u Adi, gradi}u u tada{woj Ju-goslaviji, Ema Varga je posle diplomirawa na odseku zakeramiku Fakulteta primewenih umetnosti u Beogradu1975. godine (iz dva predmeta – dizajn stakla i kera-mi~ka skulptura), radila kao slobodni umetnik i dizaj-ner, stvaraju}i unikatne staklene skulpture i {irokopseg dizajniranih upotrebnih predmeta. Pod wenimstru~nim nadzorom te predmete su izra}ivali vrsnistaklari Srpske fabrike stakla iz Para}ina.

O susretu sa Australijom, neposrednom i kreativ-nom, kaè:

”Moj rad se dramati~no promenio s tim preseqe-wem. Opu{ten ̀ ivot i ose}aj slobode uticali su na na-~in na koji danas izraàvam svoje ideje. Zadivquje me

prozirnost stakla i mogu}nost da u wemu zarobim, za-mrznem, trodimenzionalne slike inspirisane priro-dom. Ideje crpem iz prirode Australije, naro~ito iztih svetlih i jasnih boja plavog neba i okeana i crvenogzalaska sunca.”

Ema Varga danas ̀ ivi i radi u studiju koji se nala-zi na jednoj od severnih plaà Sidneja, sa pogledom naparkove i plaù, te na lagunu koja je za{ti}ena zona iskloni{te ptica. îtavo to pozori{te prirode predwenim o~ima seli se u lomqive oblike stakla i tu na-dolazi kao plavi~asta plima, bukti u crvenom odsjaju,natkriva u plavetnilu...

Naoko hladan okvir stakla neverovatnom energi-jom boja razvija slikovitu pri~u o zalascima sunca, ne-

bu, okeanu... ~udi i to {to pogled na taj svet ra|a onuistu energiju i neposredni susret sa }udima prirode okojima Ema Varga ”peva” – u staklu.

Ali ne ~udi {to je tokom posledwih nekoliko godi-na rad Eme Varge predstavqen na izlo`bama u Austra-liji, Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, Evropi i Aziji.Wene radove je Galerija Obxekt izabrala da predsta-vqaju Australiju na izlo`bi Import Export: Global Local,prire|enoj u Viktoriji i Albert muzeju u Londonu 2005.godine. Bila je predstavqena i u presti`noj publikaci-ji Australijsko staklo danas, a predstoje joj zna}ajneizlo`be u melburn{koj galeriji moderne umetnosti Axia2006. i u Galeriji JamFaktory u Adelejdu 2007. godine.

Weni radovi se nalaze u zbirkama presti`nih mu-

zeja, po~ev{i od Muzeja primewene umetnosti u Beo-gradu, preko muzeja stakla u Danskoj, Americi, Nema~-

7/21/2019 020 Odbrana


koj, ê{koj do Australije, ali i u mnogobrojnim privatnim kolek-cijama u Australiji, Evropi i SAD.

”Uvek je veliki doga|aj napustiti otaxbinu i oti}i u neku ne-poznatu zemqu, pogotovo ako je ta zemqa toliko daleko, tako re-}i na drugoj strani globusa, kao {to je to Australija u odnosu naEvropu. Deset godina kasnije podjednako je veliki doga|aj vratitise u otaxbinu sa izlo`bom dela koja oslikavaju neke emotivne,estetske i fizi~ke reakcije na deceniju provedenu u novom okru-

èwu” – pi{e Grejs Kohran.Sa Eminim povratkom u Beograd i mi kre}emo na put, samo uobrnutom smeru, dok izlo`bom u Muzeju primewene umetnosti pu-tujemo ka plavim, zelenim i crvenim obrisima sna, snevanog Do-le sasvim ju`no .

Dragana MARKOVI]

SIMBOLI^NE PORUKE

Fond “Dejan Man~i}” u Kragujevcu

@ele}i da sa~uvaju se}awe i trajnu uspomenu na poginulogsina i vojnika, porodica Man~i} formirala je Fond „Dejan Man-

~i}” sa ciqem da otkriva i pomaè mlade stvaraoce u oblasti po-ezije, slikarstva, umetni~ke fotografije i drugih vidova stvara-la{tva.

Fond je ovih dana boravio u Kragujevcu, gde je otvorena izlo-`ba slika, crteà i fotografija Dejana Man~i}a i odràno kwi-èvno ve~e posve}eno poetskom stvarala{tvu nastalom u okvirurada Fonda.

Otvaraju}i izlo`bu slika Dejana Man~i}a, kwièvnik Do-brivoje Jevti} je naglasio: ”Dejan nema obiman slikarski opus,ali su poruke na wegovim slikama jasne i simboli~ne.”

Kragujev~ani su mogli da na kwièvnoj ve~eri spoznaju poet-ska dela koja su objavqena kao najboqa na konkursu Fonda za naj-boqu prvu zbirku pesama mladog autora.

Sa predstavnicima Fonda ”Dejan Man~i}” u Kragujevcu suboravili i zamenik na~elnika Uprave za kadrove MO pukovnik

Miodrag Gordi}, zamenik komandanta Operativnih snaga pukovnikAleksandar @ivkovi}, na~elnik Odeqewa za qudske resurse u ko-mandi VS i PVO pukovnik Sreto Malinovi}, pripadnici 230. sa-mohodnog raketnog puka PVO iz Ni{a i 310. samohodnog raketnogpuka PVO iz Kragujevca kojima komanduju pukovnici Zoran Veli~-kovi} i Zoran Mladenovi}, porodice poginulih pripadnika tog sa-stava, saradnici i po{tovaoci.

Predstavnici Fonda poloìli su vence na spomen-obele`jepoginulim stare{inama i vojnicima.

Z. M.

VODI^ KROZ ALTERNATIVNU

ISTORIJU BEOGRADAU okviru svoje pete internacionalne gluma~ke i rediteqske

{kole, DAH Teatar je nedavno izveo predstavu ”Vodi~ kroz alter-nativnu istoriju Beograda”, koja je prikazivana na odre|enimpunktovima u uèm centru Beograda – u Bezistanu, na Platou drZorana \in|i}a, u Univerzitetskom parku pored Studentskog tr-ga, na Velikim stepenicama na Kalemegdanu i ispred Centralnogdoma Vojske Srbije.

Tema predstave jeste alternativna istorija Beograda, onakoja se nu`no ne u~i u {kolama, ve} ona koju ispisuju burni i kom-pleksni doga|aji koji su obeleìli glavni grad tokom proteklihvekova. Pomenute lokacije, na kojima su odigrane glavne scenepredstave, bile su povezane procesijom u obliku ”turisti~kog”

obilaska grada, gde su ”vodi~i” – glumci pokazivali pojedine lo-kacije i tuma~ili wihovu istoriju.S. S.

D

ZLATNA ZNA^KADIRIGENTU

MILOVANU PANÎ]U

rugu godinu zaredom Kulturno-prosvetnazajednica Srbije i Ministarstvo za dija-sporu, u okviru Vidovdanskih dana dija-spore u Srbiji, dodelili su Zlatnu zna~ku ,

jedinstvenu nagradu koju je, za duhovni i kultur-ni doprinos {irewu srpske kulture u svetu,ove godine dobilo 52 nagra|enih. Me|u dobit-nicima tog zna~ajnog priznawa krajem juna uCentru ”Sava” na{ao se i dirigent Umetni~kogansambla Vojske Srbije ”Stanislav Bini~ki”Milovan Pan~i}. Tim povodom je gospodin Pan-

~i}, neposredno posle prijema nagrade,

za na{ list rekao:– Nagrada za mene predsta-vqa jednu lepu obavezu da nasta-vim jo{ intenzivnije da se bavimovim predivnim poslom. Na{e du-hovno blago je neprocewivo. Ja ganegujem pevaju}i odmalena, a odkada sam postao dirigent, nasto-

jim da ga predstavim i interpreti-ram u celom svetu, kad god za to

imam priliku.S. SAVI]

SnimioG. STANKOVI]

69

7/21/2019 020 Odbrana


POVODI

15. jul 2006.70

S

ISPRED SVOG VREMENA– Malo je genija kakav je bio Nikola Tesla. Taj pronala-

za~ uvek je bio ispred svog vremena. Skroman, radan i nada-sve odan pronalaza{tvu, uvek je eksperimentisao i stvarao izume koji su obeleìli epohu. Wegovi savremenici ~esto ni-su mogli da shvate ideje kojima se rukovodio kada je tako ve-{to krotio muwe, otkrivao tajne prirodnih sila, utirao pu-teve napretku ~ove~anstva... Obeleàvawem 150 godina od ro|ewa Nikole Tesle na dostojan na~in odajemo po~ast veli-kanu svetske nauke. Zato objavqivawe priloga u listu ”Od-brana” i snimawe dokumentarnog filma o Tesli predstavqaju trajan pe~at koji zasluùje svaku pohvalu – rekao je ministar

odbrane Zoran Stankovi} na sve~anom skupu u Domu Vojske.

Ministarstvo odbrane i Vojska Srbijena sve~an na~in obeleìli su veliki

jubilej – 150 godina od ro|ewa NikoleTesle. Doma}in sku pa bio je Novinsko

-izdava~ki centar ”Vojska”, a tom prilikompromovisan je i posebni prilog magazina

”Odbrana” posve}en na{em velikanu.

vojevrsna plovidba kroz Teslino vreme, pra}ena biranimre~ima, upe~atqivom slikom i rasko{nim muzi~kim tonovi-

ma, doìvqena je na sve~anosti u Centralnom domu VojskeSrbije, kojoj su prisustvovali i ministar odbrane ZoranStankovi}, ugledni nau~nici i umetnici.U ime doma}ina, prisutnima se obratio pukovnik Zvonimir

Pe{i}, na~elnik Novinsko-izdava~kog centra ”Vojska”, koji je na-glasio da su centralnu sve~anost sistema odbrane posve}enu ve-likanu nauke svetskih razmera organizovale ~etiri ustanove:NIC ”Vojska”, VFC ”Zastava film”, Umetni~ki ansambl ”Stani-slav Bini~ki” i Centralni dom Vojske Srbije.

Govorili su qudi od nauke, vrsni poznavaoci Teslinih dela.Svoju nadahnutu re~ kazivao je Vladimir Jelenkovi}, direktorMuzeja Nikola Tesla , koji nam je pribliìo stvarala{tvo srp-skog genija tokom tri veka i dva milenijuma. Gospodin Jelenkovi}je ministru odbrane Zoranu Stankovi}u uru~io tek {tampano ka-pitalno izdawe, u kome su sabrane ~estitke velikanu od velika-

na svetske nauke i umetnosti povodom wegovog 75. ro|endana.Dragocena kwiga {tampana je u svega 300 primeraka i verna jeoriginalu koji je Tesla ~uvao do kraja ìvota.

Veoma zanimqiva bila je re~ profesora Ma{inskog fakul-teta iz Beograda prof. dr Miroslava Beni{eka, fino slovo ootkri}ima koja ”mnoè godine”. Dok je Tesla stvarao, nad plane-tom su se nadvijalo ratni oblaci. Veliki humanista imao je naumu iskqu~ivo oru`je kojim bi se borio za mir! O toj noti veli-kanove li~nosti govorio je vrsni poznavalac uticaja Teslinihizuma na razvoj vojne tehnologije, general u penziji, prof. dr

Spasoje Mu~ibabi}.Poseban ukras sve~anosti bio je dokumentarni film autora i

rediteqa Gorana Kosti}a u produkciji VFC ”Zastava film” i EPS-a,umetni~ko vi|ewe zagonetnog ~oveka koji je zadivio ~ove~anstvo.

Upe~atqivu muzi~ku podlogu dali su guda~ki kvartet i me{o-viti hor Umetni~kog ansambla ”Stanislav Bini~ki” pod dirigent-skom upravom Milovana Pan~i}a. Toplo pozdravqena grupa ”Za-vi~aj”, u sastavu \or|e Stani}, Du{an Pupavac i Du{an Stani},pesmom je do~arala Teslin zavi~aj.

U ode}i kakva se nosila u Teslino vreme program su vodiliurednici magazina ”Odbrana” – Sneàna \oki} i Branko Kopu-novi}, a pomo} u organizaciji pruìli su urednik Mira [vedi}i Momir Duki}, organizator Umetni~kog ansambla ”StanislavBini~ki”.

B. KOPUNOVI]Snimio G. STANKOVI]

U ÂST SRPSKOG GENIJA

Sve~anost povodom 150 godina od ro|ewa Nikole Tesle

7/21/2019 020 Odbrana


71

N O V

IZ W

O V I Z W

DO RUX NSK

EPOPEJ

Kwiga Radisava T. Risti}a,na zanimqiv i feqtonisti~ki na~in,sa mnogo novih i nepoznatih detaqa,osvetqava vreme nastanka Prve srpskedobrovoqa~ke divizije u Rusiji sve dowenog dolaska na Solunski front

P

rogramskim aktivnostimaposve}enim obeleàvawu90-godi{wice formirawaPrve srpske dobrovoqa~kedivizije u Odesi 1916.

godine, pridruìla se iizdava~ka delatnost Udruèwaratnih dobrovoqaca1912–1918, wihovih potomaka ipo{tovalaca. Udruèwe je timpovodom nedavno izdalopublikaciju Dobruxanska epopeja – govor dokumenata , ukojoj je autor Radisav T. Risti},koriste}i obimnu arhivsku

gra|u, istorijsku i druguliteraturu, sveobuhvatno obradio likove qudi i doga|aje koji suobeleìli srpski dobrovoqa~ki pokret u Rusiji tokom Prvogsvetskog rata. Neophodno je, pri tom, ista}i da kazivawa odobruxanskoj epopeji po~ivaju na autenti~nim zabele{kamasa~uvanim u vidu pisama, dnevni~kih beleàka i, neposrednoposle rata, objavqenim radovima pripadnika dobrovoqa~kihjedinica formiranih u Odesi 1915. i 1916. godine. Za razlikuod mnogih zvani~nih izve{taja i saop{tewa, koji suvoparnim~inovni~kim jezikom govore o doga|awima srpskih dobrovoqacau Rusiji, ova kwiga na razumqiv i feqtonisti~ki na~inodslikava konkretne qude, dobrovoqce – stare{ine i vojnike.

PISMA DOBROVOQACA

Posebna vrednost kwige je {to analizira ne samoformirawe dobrovoqa~kih jedinica, tok, razvoj i rezultateborbenih operacija vo|enih u Dobruxi ve} i ono {to im jeprethodilo. Malo je, na primer, poznato kroz {ta su sveprolazili austrougarski zarobqenici, potencijalnidobrovoqci, u ruskim zarobqeni~kim logorima. U kwizi je,u autenti~nom obliku, naveden veliki broj pisama i molbi kojesu zarobqenici slali na razne adrese, traè}i da im seomogu}i stupawe u dobrovoqa~ke jedinice, odnosnou Vojsku Kraqevine Srbije. Problemi s kojima su sepovodom tih pisama suo~avali Srbi i drugi zarobqeniciJu`ni Sloveni nedvosmisleno dokazuju da su, pored uticajaaustrougarske i nema~ke propagande, ozbiqnu smetwu brèmi organizovanijem formirawu dobrovoqa~kih jedinica uveliko

doprinosili i korumpirani qudi iz redova ruskih vojnihi civilnih vlasti.

U delu kwige koji obra|uje ìvot potencijalnihdobrovoqaca u zarobqeni~kim logorima, najve}im delom uSibiru, verno se, opet zahvaquju}i autenti~nim pismima,bele{kama i se}awima u~esnika, upoznajemo sa fizi~kim ipsihi~kim torturama kojima su zarobqenici meseciam biliizloèni. Malo je poznato da su mnogi zarobqenici, do dolaskau dobrovoqa~ke jedinice, bukvalno gladovali, slabo odeveni sesmrzavali tokom dugotrajne i surove sibirske zime i bili

izloèni raznim po{astima. Mnogima se, zbog takvih uslova,ìvotni put i zavr{io upravo u zarobqeni~kim logorima. Taj deokwige, bez pretenzije da bilo koga optuùje, navodi na zakqu~akda su doga|awa u ruskim zarobqeni~kim logorima od {irejavnosti sklawali ne samo wihovi ve} i srpski zvani~nici.

Pa`wu zasluùje i hronolo{ki obra|en po~etak stvarawai ukrupwavawa dobrovoqa~kih jedinica. Taj deo po~iva dobrimdelom na arhivskoj gra|i i radovima koje su s tom temomobjavili na{i i strani istori~ari i istraìva~i. Tu je, naistorijski validnim ~iwenicama zasnovan, obra|en i dolazaksrpskih oficira, podoficira i vojnika sa Krfa, sa pukovnikomStevanom Haxi}em na ~elu, radi preuzimawa rukovo|ewa ikomandovawa nad dobrovoqa~kim jedinicama ~ije jeformirawe bilo u toku. Veoma su zanimqive, opisane ifotografijama ilustrovane, posete Prvoj srpskog

dobrovoqa~koj diviziji u Odesi cara Nikolaja DrugogRomanova, predsednika srpske vlade Nikole Pa{i}a i ruskoggenerala Alekseja Brusilova. Tu je opisan i ceremonijalpredaje pukovskih zastava donetih sa Krfa za sva ~etiri pukaPrve srpske dobrovoqa~ke divizije.

VOJNI^KE VRLINE I SLABOSTI

Imaju}i u vidu ~iwenicu da su borbe vo|ene u Dobruxi iwihov ishod detaqno obra|en u vi{e publicisti~kih iistorijskih radova, autor kwige ta zbivawa preta~e u pri~e ovojni~kim i moralnim vrlinama, ali i slabostima dobrovoqaca.Na plasti~an na~in do~arava po~etna dejstva i priznawa koja susrpski dobrovoqci, za ispoqenu hrabrost i uspehe ostvarenetokom tih borbi, dobijali i od svojih, i savezni~kih, ineprijateqskih vojnih stru~waka. Iz dokumentacije Udruèwakori{}eni su materijali koji su autoru omogu}ili da na slikoviti uverqiv na~in opi{e konkretne podvige pojedinih stare{ina ivojnika i kroz wih iskristali{e likove ve}ine srpskih ratnihdobrovoqaca koji su vojevali u Dobruxi.

Zanimqivi su delovi koji govore o kvalitetu oru`ja kojimsu bili naoruàni dobrovoqci i borbi stare{ina za uvo|ewediscipline, po uzoru na stawe u Vojsci Kraqevine Srbije.Oru`je kojim su naoruàvani dobrovoqci bilo je, najkra}ere~eno, u o~ajnom stawu, a kada je o disciplini re~, malo jere}i da se na tom planu vodila mukotrpna borba ne samo sanedisciplinovanim vojnicima ve} i sa onima koji su tu borbupredstavqali kao torturu srpskih stare{ina nad vojnicimanesrpskih nacionalnosti.

Kako je Februarska revolucija uticala na srpskidobrovoqa~ki pokret u Rusiji, tako|e je jedno od pitawa kwige, teodnos srpskih stare{ina i vojnika u vezi sa sugestijama da se, pouzoru na rusku “crvenu” vojsku, u dobrovoqa~kim jedinicama uvedutakozvani vojni komiteti. Pad borbenog i morala uop{te, poslepretrpqenih gubitaka u Dobruxi, osipawe dobrovoqa~kihjedinica i wihov preporod, isto tako, opisani su na stranicamakwige. Kona~no, opisom priprema za odlazak na Solunski front,te{ko}a na putu dugom vi{e hiqada kilometara, kopnom i morem,rasformirawa Prve srpske dobrovoqa~ke divizije i weno“utapawe” u novofomiranu Jugoslovensku diviziju, finale su te, usvakom pogledu, zanimqive i sadràjne publikacije. Stoga jenajtoplije preporu~ujemo svim qubiteqima istorijskih {tiva,posebno onima koje zanima srpski dobrovoqa~ki porket nastao uRusiji tokom Prvog svetskog rata.

Milorad MANI]

7/21/2019 020 Odbrana


15. jul 2006.72

F

E Q T

O N

Pi{e Evan KOLMAN

Do 1990. godine arapsko-avganistanski pokret je

zatvorio krug: mala grupamotivisanih fundamentalista,uznemirena degradiranim

stawem muslimanskog sveta, zasamo pet godina transformisala

se u uticajnu transnacionalnuteroristi~ku armiju koju jepodràvao izuzetno bogati

Osama bin Laden, mawe-vi{eneosporni "princ" pokreta nakon

misterioznog ubistva AbdulahaAzama 1989. godine

XIHAD AL KAIDE U EVROPI

U

AVGANISTANSKOISKU[EWE

leto 2002. godine, samo nekoliko meseci nakon jednog od najve}ih terori-sti~kih udara na SAD u modernoj istoriji, na{ao sam se ispred xamije uFinsburi parku, siroma{noj ~etvrti u severnom Londonu. Okruèwe je je-dinstveno, ali ne i upe~atqivo, sa nizom jednoli~nih stambenih zgrada, sta-rim engleskim prodavnicama u predwem delu i nizom namenski odabranihislamskih prodavnica kwiga i zavu~enih verskih centara. Xamija, sme{te-

na tik iza uzavrele glavne ulice, predstavqa impozantan prizor sa svojim ble-dosivim minaretom koji se uzdiè izme|u okolnih krovova.

U Finsburi sam do{ao u nadi da }u razgovarati sa tada{wim neuhvatqivimimamom (vrhovni sve{tenik kod muslimana – prim. aut.) xamije Abu Hamzom alMasrijem, poznatim egipatskim disidentom i vernim braniteqem Al Kaide, izu-zetno opakim i beskompromisnim pobornikom islamske militantnosti.

PREGRUPISAVAWE U BOSNIBilo je mnogo pitawa bez odgovora koje sam èleo da postavim Abu Hamzi,

ali kada je konverzacija postala opu{tenija, nametnuo sam neobi~nu temu: ”is-taknuta” uloga Arapa –- Avganistanaca (nezadovoqnici poreklom iz arapskih ze-maqa koji su iz svojih domovina oti{li u Avganistan da se bore zarad ekstrem-

nih verskih ciqeva, tj. xihada – prim. aut.) i Al Kaide u vojnim operacijama to-kom uàsnog gra|anskog rata u Bosni sredinom devedesetih godina. Izgleda da

7/21/2019 020 Odbrana


Avganistan pod izgovorom da èle dauspostave red i zamenili tada{wu vla-du onom koja je bila vi{e okrenuta in-teresima Moskve. Sporadi~nim pobu-nama plemena u unutra{wosti zemqeprotiv reformisanog avganistanskogkomunisti~kog reìma, koje su se de{a-vale po~etkom 1979. godine, nije pred-vi|ana budu}nost. S obzirom na hiqa-de sovjetskih vojnika koji su dolazili,jedan biv{i ambasador SAD u Avgani-stanu ~ak je cenio da ”}e Rusi slomitiotpor za nekoliko meseci”.

MUXAHEDINSKI [TABU PAKISTANU

Ali umesto da postignu brzu pobedu,Sovjeti su se na{li u okruèwu nemi-losrdnog neprijateqa – gerilaca.Ogroman broj Avganistanaca pridru-ìo se islamskom otporu, koji je bioorganizovan u nekoliko doma}ih orga-nizacija muxahedina sa {tabom u Pe-

{avaru, u Pakistanu. Muxahedinske je-dinice u Avganistanu su ~esto mewalesaveznike, pa ~ak ulazile i u savez sanavodno nevernim Sovjetima protivsvojih doma}ih avganistansko-muslimanskih rivala.

Ipak, borbene aktivnosti u Pe{avaru obuzele su misli ~i-tavog islamskog sveta, daleko izvan granica izmu~enog Avgani-stana. Probu|ena je ideja univerzalnog muslimanskog ”bratst-va”, nakon {to je godinama bila zanemarivana i zloupotrebqa-vana. Izvestan broj arapskih i islamskih dràva pridruìo seistoj ideji, pripremaju}i velike koli~ine novca i oru`ja koje susvojim kanalima upu}ivali muxahedinskoj strani u Pakistanu. Taakcija finansirawa i mobilizacije nije bila ograni~ena samona zvani~ne kanale. Mnogi bogati i pobo`ni gra|ani Saudijske

Arabije i drugih zemaqa u Zalivu poklawali su ogromne svotenovca i materijala za tu svrhu.

Jedan muslimanski sve{tenik – {eik Abdulah Azam – bio jeposebno opsednut Avganistanom. Azam je postao potpuno ube|enda je islamski svet pod opsadom svojih neprijateqa; u nekom tre-nutku oni }e sko~iti i progutati posledwe ostatke slavne musli-manske ume (zajednice). Borba da se propagira islam vi{e nijebila samo kampawa za razvoj; ili }e islamski svet trijumfovatiudarcima ma~a po svojim neprijateqima koji su nepravedni i ne-vernici, ili }e biti ba~eni u istorijsku kantu za otpatke. Azam jesvoju novu li~nu filozofiju obznanio kroz premisu ”xihad i pu-{ka: bez pregovora, konferencija i dijaloga”.

Za Azama je invazija Avganistana bila ispuwewe boànskogproro~anstva. Evropski narodi, zadojeni idejama sekularizma i

modernizacije, usmerili su se na muslimansku zemqu kako bi jepokorili, orobili i izbrisali sa lica zemqe wenu staru kulturui religiju. Azam je sa svojom porukom o apokalipti~nom verskomsukobu odmah otputovao u Pe{avar, gde je razvio svoju nezavisnumisiju. Traìo je ne samo da se ruska vojska protera iz Avganista-na ve} i da se nakon toga uklone svi ”neverni” reìmi i ponovouspostavi vladavina velikog islamskog carstva. Planirao je daxihad u Avganistanu iskoristi za regrutovawe i obuku musliman-skih gerilskih ratnika {irom Bliskog istoka i Ju`ne Azije. Ti pr-vi arapski borci sme{tani su u Azamovo ”prihvatili{te” u Pe-{avaru, koje je do sredine osamdesetih postalo Makabat hidamatel Muxahedin (MAK), ”Kancelarija za regrutovawe muxahedina”.Sve wene operacije su bile izuzetno tajne – stalna zapovest jebila: ”niko ko nije Arapin ne sme biti u Kancelariji”.

Glavna prekretnica desila se po~etkom 1985. godine, kada

je Azam postigao dogovor sa Abd-i-Rabom Rasulom Saifom, pred-sedavaju}im doma}e fundamentalisit~ke gerilske koalicije, po-

73

sam pogodio ìcu: Abu Hamza, obi~-no nevoqan da daje intervjue, po~eoje naduga~ko da pripoveda o dilemibosanskih muslimana i o vremenukoje je tamo proveo sa muxahedini-ma. Postao je ~udan, mo`da ~ak i po-malo sumwi~av, zbog mog posebnoginteresovawa za Bosnu, naro~itokada sam mu postavio direktnija pi-tawa o jednom wegovom biv{em al-ìrskom rivalu iz Zenice i o~i-gledno neuspeloj islamskoj revolu-ciji na Balkanu. Ipak, neprimetnose osmehnuv{i, nastavio je, o~i-gledno nepotresen pitawima. Sve-{tenik je u po~etku rekao da }e na{intervju trajati najvi{e 30 minuta;po mojoj najboqoj proceni, intervjuje zavr{en nakon skoro dva sata.

Ali ne mora da zna~i da zato{to neka militantno-fundamenta-listi~ka mawina smatra ovu temuvrednom pa`we da ona to i jeste.

Ovo }e verovatno mnoge ~itaocenavesti da postave pitawe koje bezsumwe zanima ve}inu: Za{to je od svih mesta gde je Al Kaida pro{iri-la svoj uticaj potrebno tako pomno prou~avati ba{ Bosnu? Odgovornije tako jednostavan; koreni leè u brojnim nepovezanim ~inio-cima.

Prvo, pregrupisavawe arapskih boraca u Bosni, generalnolojalnih vo|stvu xihada u Avganistanu, sredinom devedesetih go-dina, preraslo je u brojke koje su se procewivale na vi{e od5.000 pripadnika tom pokretu. Drugo, masovna i uo~qiva migra-cija Arapa – Avganistanaca u Bosnu desila se u ranoj fazi AlKaidinog pokreta, {to zna~i da je to iskustvo imalo trajni uticajna tu teroristi~ku grupu, kako prakti~ni tako i ideolo{ki. Tre-

}e, jedinstveni geografski poloàj Bosne, ta~no izme|u ZapadneEvrope i Bliskog istoka, bio je idealna polazna ta~ka za organi-zacionu ekspanziju pokreta u Italiji, Francuskoj, Nema~koj, Au-striji, Kanadi i Velikoj Britaniji.

”SVETI RATNICI”Da bismo u potpunosti razumeli islamski xihad u Bosni, mo-

ramo najpre zna~aj sovjetsko-avganistanskog rata iz osamdesetihgodina pro{log veka sagledati o~ima ideolo{kog ”kuma” savre-menih suni islamskih revolucionara, {eika Abdulaha JusufaAzama.

Azam i wegovi naslednici su xihad u Avganistanu smatralikriti~nom prekretnicom u modernoj svetskoj istoriji i osnovnimnacrtom za ve}e borbe do kona~nog ”ponovnog stvarawa” mo}nogteokratskog carstva, koje bi se prostiralo od Maroka do Fili-pina. Kao i u Bosni, mladi qudi koji su dolazili iz SaudijskeArabije, Egipta, Alìra, Jemena i drugih mesta da bi `rtvovalisvoju krv i du{e u borbi i ”spasli” Avganistance od nevernih ko-munista, oboàvani su do dana dana{weg kao heroji vi{eg ran-ga. Wihova lica i imena su legende, ~ak i van tradicionalnogdela muslimanskog sveta. Ti neiskusni, ali neobi~no uporni bor-ci, sebe jednostavno nazivaju muxahedinima, odnosno ”islamskimsvetim ratnicima”. U raspravama vo|enim na Zapadu postali supoznati sa kolektivnim nazivom Arapi – Avganistanci.

Na prvi pogled, niko nije mogao da zamisli dalekose`nizna~aj sovjetske invazije na Avganistan u decembru 1979. godine.Do 1978. bio je u senci sovjetski inspirisane marksisti~ke vla-davine. Me|utim, èstoke unutra{we borbe za prevlast, te op-{te nezadovoqstvo komunisti~kim reìmom, pretili su da sru{e

politi~ki status quo, koji su Sovjeti pa`qivo konstruisali. Pla-{e}i se kolapsa marksizma u Avganistanu, Sovjeti su okupirali

Londonska xamija u Finsburi parku, poznatapo svom imamu Abu Hamzi al Masriju

7/21/2019 020 Odbrana


FEQTON

15. jul 2006.74

znate kao ”Islamska jedinica avganistan-skih muxahedina”. Saif je dozvolio da seSalman al Farisi, kamp za obuku, kori-

sti posebno za obuku arapskih regruta.Do aprila te godine, 25 dobrovoqaca bi-lo je upisano na prvi zvani~ni ”arapsko-avganistanski” kurs obuke iz xihada.

Klasa budu}ih gerilaca rasla je ta-ko brzo da je Saif uskoro bio primoranda otvori celo jedno odeqewe u kampu AlSada, iskqu~ivo nameweno za obuku arap-skih regruta. Godine 1988. Al Sada je uzapisniku sa osnivawa Al Kaide opisankao ”otvoreni kamp” odakle su najboqa”bra}a” birana kako bi se pridruìlanovoj teroristi~koj organizaciji. Nakontoga, izvesnom broju diplomaca iz kampaAl Sada dodeqene su kqu~ne uloge u me-

|unarodnom pokretu xihada. Jedan biv{i pripadnik Al Kaide sve-do~io je na sudu u SAD da je Ramzi Jusuf (um koji je stajao iza bom-be aktivirane u Svetskom trgovinskom centru 1993. godine u Wu-jorku) i sam bio tada jedan od vatrenih polaznika kampa Al Sada:”U blizini granice izme|u Pakistana i Avganistana, imali smokamp, koji je u to vreme vodio Ibrahim al Rari. Video sam ga (Ram-zi Jusufa) tamo, on je tu bio na obuci.”

POSVE]ENOST ISLAMUAzamova militantnost bila je poput magneta za ostale budu-

}e dobrovoqce, ukqu~uju}i i jednog wegovog mladog i bogatog stu-denta, anonimnog skorojevi}a iz mo}ne saudijske porodice kojaje imala dobre veze, a koji je napustio osredwu poslovnu karije-ru kako bi postao vode}i privatni finansijer i organizator na-rastaju}ih arapskih muxahedinskih snaga koje su se borile u Av-ganistanu. To je bio Osama bin Muhamed bin Laden. Ono {to jeBin Ladenu nedostajalo u istinskom religijskom znawu, to je na-doknadio svojom ratobornom ideolo{kom revno{}u i dubokim,velikodu{nim xepovima.

U prvim mesecima 1988. godine Azamov najve}i san kona~noje urodio plodom. Izgledalo je da se rat u Avganistanu bliì kra-ju, i nasuprot svim o~ekivawima, raznolika i razdeqena grupamuslimanskih ”svetih ratnika” kona~no je porazila mo}nog ”ru-skog medveda”. Azam i strane legije, uglavnom sastavqene odarapskih muxahedina, imali su u najboqem slu~aju sporednu uloguu ratu, ali je ta pobeda smatrana prili~no plodonosnim doga|a-jem. Prilikom svog putovawa u SAD radi prikupqawa nov~anihsredstava, Azam je svojim sledbenicima izjavio: ”O, bra}o, po-sle Avganistana sve je mogu}e. Nema velikih ili malih sila – va-

`na je snaga voqe koja proizlazi iz na{ih verskih ube|ewa.”Po{to je u pakistanske gradove na severozapadnoj granicipristizalo na hiqade arapskih regruta radi obuke za borbu pro-

tiv ”neprijateqa islama”, Azam je javnoobelodanio osnivawe Al Kaide, odno-sno ”Baze”. U wegovoj monumentalnoj mo-nografiji objavqenoj u magazinu Al Xi-had (zvani~ni nedeqnik MAK), naveo je

da je svakoj revolucionarnoj ideologijipotreban o{tar, elitni kadar koji bi je{titio, inspirisao i vodio do krajwe po-bede. Takav vo|a lewinisti~kog stila,o~vrsnut kroz patwe i ̀ rtve, ”stvara ~vr-ste osnove èqenog dru{tva”. PremaAzamovom mi{qewu, rat u Avganistanu jesimbol boànstvenog ”vatrenog kr{te-

wa” vo|e; bio je to test wihove iskreneposve}enosti islamu po bilo koju cenu.Jedino bi kontinuirana oruàna borbaujedinila snagu muslimana, koja bi se mo-gla usmeriti na wihove neprijateqe.

LADENOV FANATI^NIENTUZIJAZAM

Ali uprkos svojim pretenzijama ka ja-kom jedinstvu, do 1988. godine arapsko-avganistanski pokret bio je optere}ensva|ama izme|u nekih ”o~eva osniva~a”.Raskol je zahvatio i najvi{e nivoe muxa-hedina – ukqu~uju}i i dugogodi{we part-nere Abdulaha Azama i Osamu bin Lade-

na. Fanati~ni entuzijazam Osame bin Ladena da xihad odmahpro{iri na ceo svet povremeno se sukobqavao sa mnogo strpqi-vijom i dugoro~nijom strategijom Azama, koji je insistirao na ko-na~noj, potpunoj pobedi u Avganistanu i na stvarawu islamskedràve pre nego {to se revolucija ”izveze” na drugo mesto. Me-|utim, Bin Laden, mla|i i usijane glave, imao je druge ideje. âki pre Azamovog ubistva, neki Bin Ladenovi sledbenici su mu pri-{li i rekli: ”Ne bi trebalo da ostane{ uz Abdulaha Azama. Onni{ta ne preduzima protiv reìma u Saudijskoj Arabiji, Egiptu,Alìru. On pri~a samo o Avganistanu.”

Nakon legendarne bitke kod planine Xaxi 1987. godine iosnivawa Al Kaide, Bin Laden se tiho distancirao od Azama isvoju pa`wu usmerio u novom pravcu. Po re~ima Mahmuda Sali-mija, jednog od osniva~a Al Kaide, Bin Laden ”nije javno objaviosvoje odvajawe, jer bio je protiv razjediwavawa”. Koren pro-blema bio je u neslagawu Azama i Bin Ladena oko dugoro~nestrategije. Bin Laden je bio okrenut ka centralizaciji, disci-plini i najve}oj tajnosti. Koriste}i rat u Avganistanu kao po-kri}e, on je teìo da odvoji sve strane regrute xihada na jednustranu, da ih obu~ava kao jedno telo, pripremaju}i ih kao mo-bilne me|unarodne islamske jedinice muwevitog rata, obu~eneda brzo i silovito preuzmu prevlast pomo}u terorizma. Azam jebio vi{e prakti~an tip, nakloweniji stvarawu dugotrajnih vezasa avganistansko-islamskim saveznicima, u nadi da }e tamo us-postaviti budu}u islamsku dràvu i konsolidovati mo} muxahe-dina. Azam se nadao da }e uz pomo} Avganistana, kao ~vrsteosnove, kasnije koristiti ujediwenu muslimansku vojsku sasta-vqenu od Arapa i Avganistanaca sa istom idejom – da ”oslobo-de” ~itav islamski svet.

Do 1990. godine arapsko-avganistanski pokret je u svakomslu~aju zatvorio krug: mala grupa motivisanih fundamentalista,uznemirena degradiranim stawem muslimanskog sveta, za kratkovreme od pet godina transformisala se u uticajnu transnacio-nalnu teroristi~ku armiju, koju je podràvao izuzetno bogatiOsama bin Laden, mawe-vi{e neosporni ”princ” pokreta nakonmisterioznog ubistva Abdulaha Azama, 1989. godine.

Uskoro se wihova pa`wa, zajedno sa pa`wom ostatka sveta,usmerila na uàsno stawe bosanskih muslimana, koji su se na{liu kovitlacu najgoreg oruànog sukoba u Evropi jo{ od 1945. godi-ne. Pri~a o borbi arapsko-avganistanskih muxahedina u Bosni jeduga, komplikovana i wen zna~aj je ~esto potcewivan. Krem mili-tantne islamske gomile okupio se tamo da bi obu~io i isprobaonovu generaciju idealisti~kih svetih ratnika, voqnih da svoje ̀ i-vote `rtvuju stvarawu zami{qenog muslimanskog carstva.

(U slede}em broju: XIHAD STI@E U BOSNU )

Kwigu ”Xihad Al Kaide u Evropi:Avgano-bosanska mreà”, u izda-wu Udruèwa diplomaca Centra Xorx Mar{al i Altere moète poru~iti na 011/308-72-78 ili

na [email protected]

Abdulah Jusuf Azam, osniva~ Al Kaidei Bin Ladenov duhovni otac

7/21/2019 020 Odbrana


20. jul 1944.U glavnom stanu vo|e Tre}eg rajha, u Gerli~koj {umi izveden neu-speli atentat na Adolfa Hitlera.21. jul 1718.

Zakqu~en Poàreva~ki mir izme|u Turske, Austrije i Mleta~kerepublike, posle turskog poraza u ratu 1714-1718.21. jul 1904.Zavr{ena je, posle 13 godina,Transsibirska èleznica od Mo-skve do Nahotke kod Vladivostoka(9.300 kilometara).23. jul 1914.Austrougarska vlada uputila ul-timatum srpskoj vladi i ostavilajoj rok od 48 sati da, bez mogu}-nosti pregovora i diskusije, pri-hvati deset ta~aka iz diktata.Srpska vlada je prihvatila devet od deset ta~aka, uprkos poni-èwu, ali je odbila {estu ta~ku i ponudila arbitraù me|una-

rodnog suda.23. jul 1941.U selu Grabovcu (kod Petriwe) ustanici ubili 12 usta{a. Za od-mazdu usta{e su ubile oko 1.200 qudi iz okolnih sela.24. jul 1923.Gr~ka, Turska i sile pobednice u Prvom svetskom ratu potpisalesu u Lozani konvenciju o prinudnom iseqavawu hri{}ana iz Tur-ske u Gr~ku i muslimanskog ìvqa u suprotnom pravcu.24. jul 1976.Ameri~ki svemirski brod ”Viking 1” spustio se na Mars.25. jul 1935.Kraqevina Jugoslavija potpisala konkordat sa Vatikanom, kojizbog protesta SPC-a i javnosti nije ratifikovan.25. jul 1943.U Italiji svrgnut Benito Musolini.26. jul 1956.Odluka egipatske vlade da nacionalizuje Kompaniju Sueckog ka-nala i da preuzme upravu nad tom va`nom me|unarodnom saobra-}ajnicom izazvala je ozbiqnu krizu.27. jul 1949.Poleteo prvi putni~ki avion na mlazni pogon ”De hevilend komet 1”.28. jul 1913.Bukure{kim mirom zavr{en Drugi balkanski rat. Kraqevina Sr-bija je uve}ana za oko 40.000 kvadratnih kilometara.28. jul 1914.Objavom rata Austrougarske Srbiji po~eo je Prvi svetski rat,koji je trajao do kapitulacije Nema~ke 11. novembra 1918.29. jul 1958.Transformacijom Dràvne upra-

ve za vazduhoplovne konstrukcije(NACA ), osnovana je Dràvnauprava za vazduhoplovstvo i va-sionska istraìvawa (NASA). Je-dan od prvih stru~waka angaò-vanih u NACA bio je i MihailoPupin, koji uvodi radio-vezu u va-zduhoplovstvo.30. jul 1975.U Helsinkiju po~ela sa radom dvo-dnevna Evropska konferencija osigurnosti i saradwi. Potpisana je Helsin{ka deklaracija.31. jul 1991.Predsednici SSSR i SAD Mihail Gorba~ov i Xorx Bu{ potpi-sali su u Moskvi Sporazum o ograni~ewu nuklearnog oru`ja ve-

likog dometa (START).Pripremio Miqan MILKI]

16. jul 1858.Ro|en je srpski vojvoda Petar Bo-jovi}. U~estvovao u proboju Solun-skog fronta i na ~elu Prve armije

1. novembra 1918. oslobodio jeBeograd, gde je i umro 1945.16. jul 1945.Sjediwene Ameri~ke Dràve su upustiwi Novog Meksika izvr{ileprvu probu atomske bombe.16/17. jul 1936.Po~eo gra|anski rat u [panijiizme|u trupa komunisti~kog Na-rodnog fronta i nacionalista ge-nerala Franciska Franka.16. jul 1949.Kineska oslobodila~ka armija,pod vo|stvom komuniste Mao Ce-dunga, ovladala je celom Kinom,

potpuno poraziv{i trupe vo|eKuomintanga âng Kaj [eka.16. jul 1969.Poleteo ameri~ki vasionskibrod ”Apolo 11” sa astronauti-ma Nilom Armstrongom, EdvinomOldrinom i Majklom Kolinsom.êtiri dana kasnije Armstrong iOldrin, kao prvi qudi, kro~ilisu na tlo Meseca.17. jul 1945.U Potsdamu po~ela konferencija{efova vlada SSSR, SAD i Ve-like Britanije.17. jul 1946.U Beogradu je pogubqen Dragoqub- Draà Mihailovi}, generalkraqevske jugoslovenske vojske ivo|a ~etni~kog pokreta.17. jul 1998.Posmrtni ostaci ruskog cara Ni-kolaja II Romanova i ~lanova we-gove porodice, posle 80 godinaod ubistva, preneti i sahraweniu Sankt Peterburgu.17. jul 1998.Na konferenciji UN u Rimu predstavnici 120 zemaqa usvojili sustatut kojim je uspostavqen prvi stalni Me|unarodni krivi~nisud za ratne zlo~ine.

18. jul 1870.Prvi vatikanski koncil proglasio je dogmu o papinoj nepogre{i-vosti (infalibilitet) o pitawu vere i morala svih vernika.18. jul 1942.Nemci su, uz pomo} domobrana, posle vi{e od mesec dana borbi,pobedili partizane na planini Kozari, spalili sela i oko50.000 Srba odveli u logore.18-19. jul 1956.Na Brionima odràn Trojni sastanak Tita, Nehrua i Nasera, bu-du}ih lidera Pokreta nesvrstanih.18. jul 1991.Predsedni{tvo SFRJ u Beogradu donelo je odluku o povla~ewuJNA iz Slovenije.20. jul 1917.Objavqena je Krfska deklaracija koju su potpisali Nikola Pa-

{i} i Ante Trumbi}. U Deklaraciji je objavqena èqa Srba, Hr-vata i Slovenaca da ìve u jednoj dràvi.

DOGODILO SE...

VREMEPLOV

75

7/21/2019 020 Odbrana


KTRADICIJE

OSAM VEKOVA MANASTIRA @IÊ

MATISRPSKIH

CRKAVA

rajem ovog leta po~e}e obeleàvawe osam vekova manastira@i~a, mesta gde su postavqeni temeqi srpske duhovne i sve-tovne vlasti, a zatim i u~vr{}ena na{a dràvnost i nezavi-snost srpske crkve. Zato se i kaè da je ona “mati svih srp-skih crkava”, odnosno “kolevka srpskog naroda”. Taj epitet,mnogi kaù, preuzela je od Studenice, gde su poloène mo{tiStefana Nemawe (1207).Gradwa manastira trajala je vi{e godina. Smatra se da je

glavna crkva gra|ena od 1206. godine (negde se pomiwe i 1207), uvreme kada je Stefan Nemawi} bio veliki ùpan, da bi sveti Savai Simon monah, poznatiji kao kraq Stefan Prvoven~ani, narednihgodina dovr{ili gradwu manastira u @i~i, na “podjednakoj udaqe-nosti od vizantijskog Carigrada i latinskog Rima”. Izgradwa cr-kve Svetog Spasa u @i~i zavr{ena je tek dvadesetih godina 13. ve-ka, a zadu`bina je Stefana Prvoven~anog (1165– 1227).

U gra|evinskom smislu, crkva je jednobrodna, s jednim kube-tom, s dva paraklisa uz bokove priprate, spoqnom pripratom (kojaje imala katihumenu na spratu), a ispred je ulazna kula. Fasade subile obojene crveno. Prvobitne freske bile su u pevnicama, aostale poti~u iz 14. veka. U Prvom svetskom ratu crkva je o{te}e-na bombardovawem. Iz ru{evina je restaurirana 1928. godine, zavladavine kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a.

Po svemu sude}i, Stefan je dva puta kru-nisan. Prvi put (1217), papa Honorije Tre-

}i “poslao mu je krunu i legata da gakruni{e”. Stefan je postao pr-

vi srpski kraq, pa otu-da Prvoven~ani, aSrbija prvi put –kraqevina.

Prema do-ma}im izvorima,

sa~uvana je i drugaverzija Ste-

fanovog

15. jul 2006.

Prva srpska Arhiepiskopija,u kojoj se nalazila i prvaarhiepiskopska stolicasvetog Save, mesto jei gde su postavqaniepiskopi, krunisani kraqevii dono{eneva`ne dràvne odluke.

7/21/2019 020 Odbrana


krunisawa. Na saboru u manastiru @i~i (1220) Sava je krunisao bra-ta. O tome je Teodosije pisao : “Po{to je tada bio praznik Hrista Spa-sa i Boga na{ega, sveti svr{i u crkvi sveno}no pojawe sa svima moli-tvama ... I u vreme kada treba da se osve}uje, uze k sebi u sveti oltar,u svetiwu nad svetiwama, brata, velikog @upana Stefana, molitvamai moqenom Bogu blagosloviv{i ga, bagrenicom i biserom opasav{i gai ukrasiv{i, i vencem carstva ~asnu glavu wegovu ven~av{i, i miromga pomazav{i, proglasi ga za bogom samodràvna kraqa Srbije ...”.

Najtrajnije delo Stefanove epohe, zna~ajnije od “ustoli~ewa”Srbije za kraqevinu, bilo je stvarawe srpske autokefalne (samo-stalne) pravoslavne crkve. Na tome je dalekovido i smi{qeno radioarhimandrit Sava. Novo duhovno sredi{te u @i~i izgra|ivao je u sa-radwi s bratom, dok je ovaj bio veliki ùpan. Uzor je imao u svom li-terarnom junaku svetom Simeonu, svome ocu Nemawi.

Godine 1219. Sava odlazi u Nikeju. Od tamo{weg cara TeodoraPrvog Laskarisa i patrijarha Manojla Sarantena Haritopula uspe-va da izdejstvuje akt o samostalnosti srpske crkve. Tom prilikom Sa-va je posve}en u Nikeji za arhiepiskopa, s tim da wegovi naslednicibudu birani u Srbiji bez u~e{}a patrijar{ije. To je zna~ilo da svisrpski arhijereji sti~u pravo da potpuno sami biraju svoje arhiepi-skope. Tako je Sava postao prvi srpski arhiepiskop, u prole}e 1219.godine. Svojim radom udario je temeqe srpskog pravoslavqa i u du-hovnom i u organizacionom smislu, onog pravoslavqa koje Srpstvopoznaje i danas prihvata.

Ina~e, do 1219. Srbija je, u crkvenom pogledu, bila pod Ohrid-skom arhiepiskopijom. Ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan,ispod ~ije se jurisdikcije izdvojila Srbija, energi~no je protestvo-vao. Savu je prekorevao {to je “napustio isposni~ki ìvot na SvetojGori i vratio se u Srbiju”, gde se “odao svetskoj sujeti i bavi se ze-maqskim poslovima”, da odlazi okolnim vladarima, da se “upustio usvetske brige i u svetsko slavoqubqe, po~eo da u~estvuje u gozbama,da ja{e kowe najplemenitije pasmine, lepe oki}ene zastavama, davodi sa sobom mnogu poslugu, da se razme}e u sve~anim povorkama irasko{nom i raznovrsnom pratwom”. Upozorio je Savu da ako osta-ne pri svom “drskom delu”, da ga podvrgava “odlu~ewu od svete ìvo-na~alne trojice i iskqu~uje iz zajednice vernih”.

Sava je odmah, bez obzira na pretwe Homatijana, pristupioure|ewu srpske crkve. Osnovao je na srpskoj teritoriji deset srp-

skih episkopija, sa arhiepiskopijom u @i~i na ~elu. Stefan Prvo-ven~ani je @i~ku eparhiju “obdario sa 57 sela i zaselaka i 217 po-rodica Vlaha”. Smatra se da od toga doba nastaje nagli porast cr-kvenog poseda (imovine), aktuelne do danas. Stvoren je brojni kadarvi{eg sve{tenstva koji je zastupao crkvu na dràvnim saborima.Vladari su izda{no darivali crkvu posedima i povlasticama, nala-ze}i u woj saveznika za ja~awe centralne vlasti. Na saboru u @i~iSava je ostavio svoje mesto u~eniku Arseniju.

Srbi nisu mnogo sre}an narod. Od wihove velike sredwove-kovne dràve nije ostalo gotovo ni{ta. A ono {to je ostalo samo suspomenici. Siroma{an je onaj narod kome ostanu samo spomenici. Ito spomenici koje su ru{ili i skrnavili neprijateqi, strani gospo-dari i neumitni zub vremena. Svi srpski vladari, kraqevske poro-dice Nemawi}a, za sobom su ostavqali zadu`bine, svoje crkve i ma-nastire da pokaù svoju veli~inu, a neki od wih i da iskupe svoje du-

{e. Sudbinu ru{ewa i razarawa doìvela je, naàlost, i @i~a.Ovih dana se sastao poseban odbor za proslavu, na ~ijem ~eluje predsednik vlade Srbije Vojislav Ko{tunica. Za sada je poznatoda }e 7. oktobra ove godine, na dan Svetog Simeona, biti odrànposeban kulturni i duhovni program, sa svetom arhijerejskom litur-gijom, kojim }e otpo~eti @i~ke duhovne sve~anosti. Centralna pro-slava predvi|ena je za 7. oktobar 2008. godine, a do tada }e u mana-stir @i~u biti prenete mo{ti svetog kraqa Simeona iz Studenice,svetog Nikolaja Velimirovi}a iz Leli}a, prvog episkopa ì~kog po-sle Prvog svetskog rata i svetog Arsenija ì~kog iz @drebaonika uCrnoj Gori, koji je tu bio prvi episkop posle svetog Save.

O~ekuje se da }e se toga dana u @i~u do}i visoki crkveni veli-kodostojnici i dràvnici iz zemqe i inostranstva. Svetu }e, kako sepomiwe u na~elnom programu proslave, ”jo{ jednom biti upu}ena po-ruka da je Srbija svojom verom, tradicijom i kulturom ukorewena u

najvi{im ~ove~anskim dometima ...”. Krsman MILO[EVI]

77

Srpska porodica Nenadovi}, iz Brankovi-ne kod Vaqeva, za Ote~estvo je, naro~itou 19. veku, dala nekoliko znamenitih li~-nosti. Neko ma~em, neko perom, ili isto-

vremeno i jed-nim i drugim, ”za krst ~asni i slo-bodu zlatnu”, Nenadovi}i su u~inili mnogo, ~imesu zaduìli potomke i istoriju da ih pamte.

Kao imu}na porodica nabavqali su oru`je zadizawe ustanka. Jakovu Nenadovi}u su veze koje jeimao me|u Srbima u Sremu i Zemunu, posluìle

da nabavqa oru`je i vojnu opremu za ustanike va-qevske nahije. U misiju nabavke prvog topa po-slao je sinovca Protu Mateju Nenadovi}a. Takoje naru~en i prokrijum~aren iz Karlovaca prviliveni top. To je bio za~etak srpske artiqerije,kojom je upravo komandovao Jakov Nenadovi}.

Jakov je u~estvovao u svim va`nijim bitkamaprotiv Turaka, naro~ito onim vo|enim u vaqev-skoj, {aba~koj i sokolskoj nahiji. Za prvog pope~i-teqa vnutrenih dela (ministra unutra{wih dela)Kara|or|eve Srbije postavqen je 1811. godine.Radio je na organizaciji policijske slu`be zala-ù}i se za po{tovawe zakona. Uz to, Jakov je u~e-stvovao u diplomatskim misijama u Bukure{tu i Pe-trovgradu. Du`nost pope~iteqa obavqao je do slo-ma ustanka u Srbiji, kada je, kao i ostale stare{i-ne, pre{ao u Srem. Najduè je boravio u manasti-ru Feneku, da bi se 1815. nastanio u Hotinu u Be-sarabiji. Na poziv kneza Milo{a Obrenovi}a,1831. godine vratio se u Srbiju.

Od wegovog li~nog oru`ja u Vojnom muzeju u Beo-gradu nalazi se pu{ka kremewa~a tan~ica, tipa xe-ferdar. Od svih tipova tan~ica, pu{ka xeferdarbila je najcewenija kod ustanika, hajduka i uskoka,naro~ito u Hercegovini, Crnoj Gori i Dalmaciji. Tarasko{na pu{ka verovatno je i izra|ena u nekomod zanatskih centara, od kojih su bili najpoznatijiFo~a, Trebiwe i gradovi Boke Kotorske. Naziv je

dobila od re~i xehver, persijskog porekla, a

ozna~ava nakit (xehver-i{arano).Termin xeferdar pojavquje se od kraja 17. veka,

{to govori o vremenu wegove prve izrade, a vezuje seza Fo~u. Xeferdar ima ovalno zaobqen kundak, ko-ji je skoro celom povr{inom ukra{en sedefom, ge-

ometrijskim i biqnim motivima, a pri dnu mesin-ganim graviranim okovom. Pored kvaliteta, da-

mascirana ~eli~na cev je izuzetne lepote, ko-ju joj daju neobi~ne linije damasta. Dama-

scirana cev je otporna na r|u, pa otuda iu pesmi nalazimo epitet ”bistri xe-

ferdari”. Cev je pri~vr{}ena zamesingani usadnik sa {est mesinga-nih pafti. Pored mehanizma za pa-

qewe, xeferdar je dobro o~uvan.An|elija RADOVI]

XEFERD R

J KOV

NEN DOVI]

RIZNICA

7/21/2019 020 Odbrana


78

VE R S KI PR Z N ICI

15–31. jula

Pravoslavni

17. jul – Sveti sve{tenomu~enikSava Gorwokarlova~ki 21. jul – Sveti velikomu~enik Prokopije22. jul – Sveti novomu~enici Glamo~ki

i Kulenfakuvski 25. jul – Ikona Presvete Bogorodice

Trojeru~ice 26. jul – Sabor svetog arhangela Gavrila28. jul – Sveti mu~enici Kirik i Julita30. jul – Sveta velikomu~enica Marina –

Ogwena Marija

Najpo{tovanija ikona manastira Hilandarakojoj se odaju po~asti. Od we se u Hilandaru uzimablagoslov i dobija posle slu`be, woj se klawa i me-tani{e pred svaku ozbiqniju odluku, ili pred put, odwe se moli savet i zahvaquje joj se za uspe{no oba-vqen posao. U tradiciji manastira ikona je jednovreme bila ~ak i igumanija, jer neslo`no bratstvonije umelo samo da izabere najboqeg me|u sobom.Nastala je kao dar Bo`ji iz ruke svetog Jovana Da-maskina, velikog pesnika i slikara. Posle usrdnemolitve ikona koju je sam naslikao zale~ila mu jeodse~enu ruku, a sveti Jovan je iz zahvalnosti na iko-nu postavio jo{ jednu, tre}u srebrnu ruku.

Po predawu, svetu ikonu je iz svete zemqe do-neo Sveti Sava i postavio u svetili{te, u budu}usrpsku prestonicu, Skopqe. Po propasti srpskogcarstva ikona se na ~udesan na~in obrela u blizinimananstira Hilandara. Na tome mestu je kasnije, uznak zahvalnosti, podignut paraklis Trojeru~ici.Ona se danas nalazi u velelepnom prosinktaru, po-red igumanskog prestola, gde joj svi odaju po~asti,

molitve i zahvalnice, a najverniji joj ostavqaju ibogate poklone.

Ah, to vreme – nikada s wim da iza|e{ na kraj! Ono sanama pravi neslane {ale. Ono je nepredvidqivo: ~as gaje isuvi{e, ~as, opet stra{no mawka. I ne zna{ kako seto dogodi: tek, odjednom za sve postane tako kasno, takokasno, da sve konce ispu{ta{ iz ruku. Kao da zapiwe{ o

sve na {ta nai|e{; ili kao da ti noge postaju olovne, kao dahoda{ u snu; ili kao da se sve zaverilo protiv tebe. I tadasvuda vidi{ kisela, razdraèna lica!...

Tako se na svoje neda}e àli neiskusni dokona{ koji ni-

je nau~io ve{to raspolagati vremenom.Ne budimo isuvi{e strogi! Svaki od nas moè slu~ajno

okasniti. Ma kako to bili neprijatno – dobar ton i takt za-htevaju da ne okrivqujemo onoga ko je skrivio prekr{aj: tre-ba pre}utati, oprostiti, prijateqski se osmehnuti. A ako je ion sam zbuwen i dodatno se ose}a nesre}nim zbog svog za-ka{wewa, treba mu pomo}i. Tada }e se krivac zahvalnonasla|ivati svojim “opravdawem”, a partner – svojomsrda~nom dobronamerno{}u. Ponekad, ono nepopravqivo{to vreba zbog svakog ka{wewa, pametan ~ovek prosto ume“otpisati” i unapred na w i ne ra~unati.

Ako kasni ~ovek ve} poznat po svojim ka{wewima, tada

je boqe ne ~ekati, ve} ga sa elegantnom nepopustqivo{}u os-taviti nasamo sa, po wega ru`nim, posledicama takvog pos-tupka. Samo na taj na~in mogu}e je takvu cve}ku vaspitati, dabi savladala svoju usporenost i odrekla se skrivenogzadovoqstva da kasni.

Mo`da zvu~i paradoksalno, me|utim, to je ~iwenica:postoji tajno zadovoqstvo zbog ka{wewa. To je zadovoqstvopasivne privrènosti prema spoqnim prilikama ìvota:predaje{ se talasima slu~aja i, kao àba na pe{~anomnanosu, nasla|uje{ se svojom bezvoqno{}u. To je zadovoqst-vo nadokna|ene ùrbe i nu`de, oblik kompenziranog gr~a vo-qe sa svim prate}im ose}awima hazardne igre. Dakle, nijeu pitawu vreme koje se “~as vu~e”, ~as “juri”, u pitawu je sam

okasniteq. To kod wega postoji izvesna zaliha vremena-

~asu izobiqu – i tada se vreme tra}i uzalud, ~as, naprotiv,taman koliko treba – i tada izaziva nu`du. Umi{qena “zav-era prilika” ~u~i u wemu samome.

Ne, vreme sa wim ne zbija nikakve {ale. Wegov tok jedivno sazdan: srazmerno, mirno, lako. Slobodno i blago-naklono ono nam otvara svoj prostor i trajnost. Moramo,me|utim, pravilno da ga ispunimo, ne dozvoliti mu da pro-tekne uprazno. Ina~e, do}i }e na svoje dosada. Ne rasipajmoga! Ina~e }e nastupiti cajtnot. Ne terajmo ni u ~emu prekomere! Ina~e smo osu|eni na ka{wewe.

Ivan A. IQIN

Iz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,Svetigora, Cetiwe, 2001.

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

KA[WEWE

15. jul 2006.

DUHOVNOST

IKON OGORODICE

TRO JE RUÎCE

7/21/2019 020 Odbrana


Odràn ”Maraton mira – Vidovdan 99”

ZA MIR NA BALKANUTradicionalni, osmi humanitarno-memorijalni ”Maraton

mira – Vidovdan 99” Novi Sad–Beograd–Skopqe–Solun odr-àn je pod pokroviteqstvom Uprave za sport Ministarstva pro-

svete i sporta Republike Srbije i Komande vazduhoplovstva iprotivvazduhoplovne odbrane.

Sa devizom ”Tr~imo za mir na Balkanu – tr~imo za radostanosmeh dece”, maraton je otpo~eo na Vidovdan, 28. juna, na Keju `r-tava fa{izma u Novom Sadu, a zavr{en je na Srpskom vojni~komspomen-grobqu Zejtinlik u Solunu, 5. jula. Dok je deonica ”Mara-tona za mir” od Kragujevca do Varvarina od 2000. godine trajnoposve}ena deci `rtvama agresije (po jedan kilometar za svako odosamdeset jednog nastradalog deteta), od ove godine deonica Beo-grad–Kragujevac posve}ena je dr Milanu Gen~i}u, po~asnom direk-toru ”Maratona za mir”, koji je preminuo 2005. godine.

S. S.

79

U

PENTATLONCI NE IDU U AUSTRIJUReprezentacija Vojske Srbije u vojnom pentatlonu, ko-

ja je u~estvovala na kvalifikacionom takmi~ewu u Hrvat-skoj, nije uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo koje }ebiti odràno u Austriji polovinom avgusta.

STRELKIWE DVANAESTENA SVETSKOM PRVENSTVU@enska ekipa Vojske Srbije u streqa{tvu, koja je kra-

jem juna u~estvovala na Svetskom vojnom prvenstvu u streqa-{tvu u Norve{koj, zauzela je dvanaesto mesto od trinaestekipa. Iako je konkurencija bila zaista jaka, uz svetske pr-vake i rekordere, na{e strelkiwe, koriste}i oru`je starije

od dvadeset godina, nisu mogle da pokaù sve {to znaju.

Odbojka u Vojsci

SPORT

S n i m i o G . S T A N K O V I ]

MALE [ANSEZA SVETSKA

TAKMIÊWAameri~koj vojnoj bazi Fort Hua~aka, Arizona, od 10. do18. juna odràno je 27. svetsko vojno prvenstvo u odbojci,koje je okupilo oko 170 takmi~ara podeqenih u devet eki-pa u mu{koj konkurenciji i ~etiri u ènskoj. Iako repre-

zentativci Vojske Srbije u odbojci nisu u~estvovali na takmi-~ewu, na{a zemqa je imala svoga predstavnika u svojstvu po-smatra~a na tom prvenstvu. Bio je to trener vojne odbojka{keekipe kapetan Predrag Zeqkovi}, profesor na Katedri fizi~-ke kulture na Vojnoj akademiji. Neposredno posle wegovog po-vratka iz SAD, pitali smo ga o utiscima koje je poneo sa tognajve}eg vojnog takmi~ewa u odbojci ove godine i o {ansamana{ih odbojka{a na svetskim takmi~ewima.

„Op{ti utisak je bio da je to najorganizovanije vojno prven-

stvo u odbojci do sada. Takmi~ewe je odràno u sportskom centrukoji se po veli~ini moè porediti sa na{om halom Pionir. Kakoje re~ o vojnoj bazi, finalne utakmice i utakmice u kojima su u~e-stvovali predstavnici doma}ina pratilo je vi{e od hiqadu po-smatra~a”, kaè kapetan Zeqkovi}, koji je na 27. svetskom prven-stvu bio u tehni~kom ̀ iriju i obavqao du`nost delegata.

Budu}i da regionalna vojna prvenstva u odbojci ne postoje,na takmi~ewu su u~estvovale sve prijavqene ekipe, kojih nije bi-lo mnogo po{to je prvenstvo odràvano u Americi. Svaka ekipakoja je u~estvovala na tom takmi~ewu dobila je odre|eni brojbodova, koji je pridodat onima {to su ih ekipe imale na rang-listi (obuhvata posledwa ~etiri odràna prvenstva). Na osnovute liste odredi}e se odbojka{ke ekipe koje }e u~estvovati nasvetskim vojnim igrama u Indiji 2007. godine. Do sada je na tak-

mi~ewima u~estvovalo dvadeset ekipa, koje se nalaze na toj rang-listi pre na{e ekipe, koja je na 21. mestu. Kako }e u Indiji, naj-verovatnije, u~estvovati dvanaest ekipa, gotovo da ne postoji{ansa da se me|u wima na|e ekipa Vojske Srbije. To zna~i da biprvo ve}e takmi~ewe na kome bi mogla da u~estvuje na{a vojnaekipa u odbojci bilo Svetsko prvenstvo u Nema~koj 2008. godine.

Govore}i o uslovima koje imaju druge ekipe, kapetan Zeq-kovi} kaè: ”Zanimqivo je da prvoplasirani na ovom svetskomprvenstvu, odbojka{i Ju`ne Koreje, igraju u nacionalnoj ligi,dok u na{oj vojsci, prema vaè}im uputstvima i pravilima, voj-ne ekipe na civilnim takmi~ewima mogu da se takmi~e samo nakupovima. Kako nam pomenuta pravila ne dopu{taju da formi-ramo sportsko dru{tvo, postavqa se pitawe koliko se uop{temoè govoriti o nekom ozbiqnijem radu kada ne moèmo da se

takmi~imo.” S. SAVI]

7/21/2019 020 Odbrana


LETWI ODMOR

15. jul 2005.80

Sve ono {to odmor na moru~ini uzbudqivim, u vojnomodmarali{tu ”Valdanos” jena dohvat ruke

U VALDANOSU I OVE GODINEP

osle majske referendumske groznice u Crnoj Gori, poslepromena koje su se tada dogodile, Valdanos je ostao tamogde je bio – u predivnoj uvali prepunoj maslina i borova,izme|u Bara i Ulciwa. Gosti i ovog leta imaju priliku dauìvaju u ~arima toplog i mirnog mora, vi{e nego igde

okruèni mirom i ti{inom koja nam tako mnogo zna~i. Ba{ kaoi stoletna stabla maslina, koja qubiteqima mora u Valdanosu

pruàju hladovinu onda kad je najpotrebnije, kad je sunce u zeni-tu i kad nemilosrdno prì kupa~e na drugim plaàma. Ba{ kaoi restorani, prepuni u kasnijim ve~erwim satima, kad su muzi-ka, druèwe s prijateqima i lepa ve~era ono {to se traì uzamenu za dnevne aktivnosti u vodi ili na sportskim terenima.

U Valdanosu najvi{e pa`we poklawaju zdravom ̀ ivotu svo-jih gostiju. Plivawe, veslawe, jahawe na kowima Vojne ustanove”Kara|or|evo”, bo}awe, fudbal, ko{arka, tenis, mini-golf…sve to gosti Valdanosa mogu da upra`wavaju tokom svog deseto-dnevnog aktivnog odmora, sme{teni u 30 zidanih bungalova, 90monta`nih ku}ica i 130 auto-prikolica. Plaà je iz godine ugodinu sve ure|enija, a qubaznost zaposlenih odavno je dosti-gla onu granicu koja goste navodi na ponovni dolazak.

Osobqe Valdanosa, sa direktorom Miomirom Ramovi}em

na ~elu, priprema posebna iznena|ewa. Sportska takmi~ewapredstavqaju izazov kome je te{ko odoleti, a organizovawe eki-pa od do ju~e me|usobno nepoznatih qudi svakako je poseban mo-tiv za maksimalno angaòvawe animatora. Muzi~ka grupa izKru{evca ve} odu{evqava qubiteqe popularne narodne muzi-ke, dok mla|i uìvaju u zvucima tehno instrumentala. Svako-dnevno se organizuju i izleti brodi}em do ulciwske nepregled-ne Velike plaè, koja je najve}a radost za decu. Zadovoqni su ipoklonici gastronomskih specijaliteta, posebno ribqih…

Kao i uvek, u Valdanosu }e se na}i za svakog pone{to. I toza dinare.

DINARI NA

CENI

7/21/2019 020 Odbrana


81

MALI OGLASI

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA

Raspisuje

KONKURSZa izbor i reizbor lica u nastavni~ka i saradni~ka

zvawa Vojnomedicinske akademije u Beogradu a) I z b o r - na formaciji VMA1. Jednog nastavnika za predmet ORALNA HIRURGIJA uzvawe vanrednog profesora2. Jednog nastavnika za predmet VAZDUHOPLOVNAMEDICINA u zvawe vanrednog profesora3. Jednog nastavnika za predmet PSIHIJATRIJA uzvawe vanrednog profesora4. Jednog nastavnika za predmet INTERNAMEDICINA uzvawe docenta5. Jednog saradnika za predmet IMUNOLOGIJA uzvawe vi{eg nau~nog saradnika6. Dva saradnika za predmet MOLEKULARNAMEDICINA u zvawe nau~nog saradnika

7. Jednog saradnika za predmet HIRURGIJA u zvaweasistenta8. Jednog saradnika za predmet MEDICINA RADA uzvawe asistenta9. Jednog saradnika za predmet INTERNA MEDICINA uzvawe asistenta10. Jednog saradnika za predmet STOMATOLO[KAPROTETIKA u zvawe asistenta

b) R e i z b o r - na formaciji VMA11. Dva nastavnika za predmet INTERNA MEDICINA uzvawe docenta12. Jednog nastavnika za predmet NEUROLOGIJA u zvawedocenta

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu lica na slu`bi u Vojsci Srbije kojaispuwavaju ove uslove:OP[TI USLOVI- da su dràvqani Republike Srbije;;- da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postu-pak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du-`nosti odnosno koji nisu osu|ivani za takva dela kaznomzatvora duè od {est meseci (utvr|uje po slu`benoj du-`nosti nadle`ni organ);- da su zavr{ili medicinski stomatolo{ki odnosno pri-rodno-matemati~ki fakultet i da ispuwavaju uslove pro-pisane Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistra-ìva~kim ustanovama Vojske za izbor u odgovaraju}e na-

stavni~ko odnosno saradni~ko zvawe;-

da imaju objavqene nau~ne i stru~ne radove;- da pokazuju sklonost za nastavni~ki rad.POSEBNI USLOVI- Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 1, 2, 3,4, 5, 6, 11 i 12 mogu konkurisati lica koja imaju nau~nistepen doktora nauka iz oblasti za koju se biraju;- Za saradni~ka zvawa pod rednim brojem 7, 8, 9 i 10mogu konkurisati lica koja imaju akademski stepen magi-stra nauka;- Za nau~no zvawe pod rednim brojem 1, 2, 4, 7, 8 i 9 mo-gu konkurisati profesionalna vojna lica koja su u po-sledwa dva perioda ocewivawa ocewena slu`benomocenom najmawe ”vrlo dobar“, (isti~e se);-

Za nau~na zvawa pod rednim brojem 3, 5, 6, 10 i 12

ÊTRDESET godina od zavr{etka {kolovawa 12. klase artiqerij-sko-podoficirske {kole iz Zadra obeleàvamo u ~etvrtak, 20. ju-la 2006. godine u Beogradu. Pozivamo sve drugove i nastavnikesa prostora biv{e SFRJ, da se jave Inicijativnom odboru na te-lefone: 011/2506-613, Milutin Pavlovi} i 011/142-322, Vik-tor Hli{~.

DVANAESTA klasa Pe{adijske podoficirske {kole iz Sarajevaobeleàva ~etrdesetu godi{wicu zavr{etka {kolovawa 20. jula2006. godine u 12 ~asova u restoranu Centralnog doma VS u Beo-gradu. Zainteresovani treba da se jave Odboru za organizacijususreta na telefone: 011/3228-076 (Boro Petrovi}) i 018/509-127 ili 063/8872-967 (Quba Sopreni}). Posledwi rok za prija-vu je 14. jul 2006. godine.

IZDAJEM ku}u-sobe za letovawe, BAR-DOBRE VODE, 350 meta-ra do plaè. Telefoni: 42-445, 081/483-445, 081/245-341,067/201-978.

VEOMA povoqno prodajem Magnum-357, kratka cev: zastava7,65 mm niklovan: karabin M-48 sa snajperom – vojne dozvole.Telefon 064/2751-585: 011/2144-061.

Mewam novu ku}u u Aran|elovcu od 100 kvadratnih metara na 6ari placa, za stan ili poslovni prostor u Beogradu Tel:011/3238-777 i 063/8646-627.

mogu konkurisati civilna lica koja su u posledwa dvaocewivawa ocewena slu`benom ocenom najmawe ”vrlodobar“;- Za nau~na zvawa pod rednim brojem 11. mogu konkuri-sati: jedno profesionalno vojno lice koje je u posledwadva perioda ocewivawa oceweno slu`benom ocenom naj-mawe ”vrlo dobar“ (isti~e se) i jedno civilno lice kojeje u posledwa dva slu`bena ocewivawa oceweno ocenom

najmawe ”vrlo dobar“.Prednost pri izboru imaju kandidati koji:- imaju duì nastavni~ki sta ̀u izvo|ewu nastave iz pred-meta za koji konkuri{u;- imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radova izpredmeta odnosno nau~no-nastavne oblasti za koju konku-ri{u;- se sluè sa vi{e stranih jezika.NAÎN KONKURISAWAMolbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd,Crnotravska broj 17.Uz molbu se prilaè:- overena fotokopija uverewa o dràvqanstvu;- overene fotokopije diploma – uverewa o zavr{enom

fakultetu i doktoratu odnosno magisterijumu;- spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa rado-vima u prilogu;- biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, a posebno ba-vqewe nastavni~kim du`nostima i bavqewe nau~noi-straìva~kim radom.- fotokopije dokumenata se overavaju kod personalnogorgana jedinice – ustanove u kojoj je kandidat na slu`bi.Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u maga-zinu ”Odbrana“.O rezultatima izbora kandidati }e biti pismeno obave-{teni u roku od 10 dana nakon izvr{enog izbora.

Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastav-

no-nau~nog ve}a VMA na telefon 2661-122 lokal26-384.

7/21/2019 020 Odbrana


82 15. jul 2006.

U K R [ T E N E

R E ^ I A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

ON

\

AQ

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Stimulans, 2. Bolesnici od paralize, 3. Oda{iqawe, 4. Imperator,5. Vrsta cve}a, perunika, 6. Li~na zamenica, 7. Lagana, 8. Organ ~ulamirisa, 9. Simbol iridijuma, 10. Italijansko mu{ko ime (biv{i poli-ti~ar Fanfani), 11. Majstorska pisma (turc.), 12. Mediteranski boro-vi, 13. Uru~iti, pruìti, 14. Istok-jugoistok (skr.), 15. Simbol tantala,16. Vrsta slona, 18. Glumqewe, 20. Reka u Indiji, 21. Mondentski tipo-vi, pomodari, 22. Glasnogovornik parlamenta, spouksmen, 24. Korozija,25. Prodavnica u krugu kasarne ili fabrike, 26. Suprotnosti, 28. Pri-svojna zamenica, 29. Proleter u vreme Francuske revolucije, 30. Kato-li~ka bogosluèwa, 31. Upi{ite: d, e, 33. Pi}e popularno u Francuskoj(mn.), 34. Li~na zamenica, 36. Govorewe nekom ”TI“ na ti (lat.), 37. Dr-àva u Africi, 39. Ime peva~ice Pauzini, 40. Ve}i deo, ve}ina ne~ega,42. Trenutak, moment, 43. Zavr{etak, konac, 44. Mesto na u{}u Cetineu Jadransko more, 46. Pre nove ere (skr.), 47. Pokazna zamenica, ti,

48. Nema~ki filosof, Georg, 50. Simbol erbijuma, 51. Decilitar (skr.),52. Upi{ite. l, n.

VODORAVNO:

17. Rat koji se vodi neoruànom borbom, 18. Dodatak za poboq{awesvojstva, 19. @ensko ime, 20. Aorist (skr.), 21. Holivudska glumica, 23.Reka u Brazilu, 24. Prva nepoznata u matematici, 25. Razmi{qati, 26.Upi{ite: d, s, 27. Pobeda u {ahu, 28. @enka srnda}a, 29. Vrsta kratkihmu{kih kaputa, 30. Skulptura, statua, 31. Lovina, plen, 32. Susednaslova azbuke, 33. Stoti delovi biv{e francuske valute franka, 34.Prisvojna zamenica, 35. Pa{wak, 36. Li~nost iz gr~ke mitologije (kuti-ja !), 37. Glavni grad Belorusije, 38. Diplomatski vojni ili ekonomskipredstavnik, 39. Zveri iz porodice ma~aka, 40. Drasti~na (politi~ka)ra{~i{}avawa, 41. Pritoka Save kod Br~kog, 42. Koje se odnose na le-sku, 43. Simbol galijuma, 44. Platno od doma}e svile, 45. Mesto kod Bu-dimpe{te, 46. Italijanski kompozitor i violinista, \uzepe, 47. Stado,~opor, 48. Akademsko sportsko dru{tvo (skr.), 49. Simbol radijuma, 50.Prutevi kao {tapovi za pecawe, udice, 51. Narodno kolo, 52. Mast iz

mleka, 53. Holivudska glumica, 54. Paran broj, 55. Sve po redu, redomsve, 56. Alarmni ure|aj, 57. Italijanski stil, italijanska moda.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

IZABRANA PARTIJA

KANDIDATZA [AMPIONA

Aronijan – Vaqeho Pons MoreliaLinares, 2006.

1.d4 d5 2.c4 e6 3.Sc3 c6 4.e4 de4

5.Se4 Lb4 6.Ld2 Dd4 7.Lb4 De48.Le2 Sa6 9.Ld6 e5 10.Sf3 Lg411.0-0-0

Jermenin Lev Aronijan ima sa-mo 23 godine, ali je sa rejtingom od2.752 u samom vrhu svetskog {aha.Neo~ekivano je pobedio u Svetskomkupu, a prvo mesto u Linaresu (tur-nir 20 kategorija) ve} i nije izne-na|ewe, mada je za sobom ostaviosvetskog {ampiona Topalova i jo{nekoliko velemajstora sa vrha rej-ting-liste. O~igledno je re~ o igra-~u koji }e igrati sve va`niju ulogu uborbi za svetsku krunu.

0-0 12.Ld3 Df4 13.Le5 De5 14.Se5 Ld1 15.Lf5 Kc7 16.Sf7 Lh5

ZANIMQIVOSTI

NEPOBEDIVI!Anderson i Sosonko odigra-

li su me|usobno 32 partije i

sve su zavr{ene remijem!

SAMO TROJICASamo tri igra~a imaju pozi-

tivan skor u igrama protiv Fi-{era. Taq 6:4 (+4=5-2), Geler6:4 (+5=2-3) i Dragoqub Jano-{evi} 2:1 (+1=2-0).

68 SATI ZA TABLOMHolan|anin Erih G. J. Knopert

(1959) je 1985. odigrao 500partija od po 10 minuta protivigra~a koji su u proseku imalirejting 2002 i u igri proveo pu-nih 68 ~asova. Osvojio je 82,6posto, tj. 413 poena.

17.Sd8 Kd8 18.g4 Sh6 19.Tad1 Kc7 20.Td7 Kb6 21.Tg7 Sf5 22.gf5 Tf8

Beli: Kg1, Tf1, Tg7, a2, b2, c4, f2,f5, h2 Crni: Kb6, Tf8, Lh5, Sa6, a7, b7,c6, h7 Crni ima dve figure za topa, {to

bi u “normalnim prilikama” bilodovoqno za igru na pobedu. Ali, be-li stoji boqe. On je uo~io vrlo sla-bo poqe e7 i ne ùri da ukloni ne-

va`nog pe{aka.23.Te1! Sc5 24.b4 Sd3 25.Tee7

Sb4 26.Tb7 Kc5 27.Tg5 Lf3 28.f6Kc4 29.Tf5 Ld5 30.Tf4 Kc3 31.Tbb4 La2 32.Ta4 Lf7 33.TA7 c5 34.f3 c4 35.Kf2 Kb3 36.Tb7

1:0

REKLI SU...Tamo gde se po{tuje {ah, cela nacija misli.

M. Mihaq~i{in

KOMBINACIJAFajbisovi~ – Buhman

SSSR, 1967.

Beli: Kg1, Df3, Sf5, Sh5, a4, b2,c2, e4, f2, g2, h4

Crni: Kf8, Dd8, Se6, Sh7, a7, b7,c6, e5, f7, g7, h6

Beli na potezu.

1.Shg7! Dd2 Na 1…Sg7 2.Da3 Ke8 (2…Kg8

3.Sh6 Kh8 4.Sf7 +-) 3.Sg7 Kd74.Dd3 Kc7 5.Dd8 Kd8 6.Sf5 h57.Sd6 sa dobitkom.

2.Se6 fe6 3.Da3 Kg8 4.Dg3 1:0

R E [ E W E I Z P R O [ L O G B R O J A - V O D O R A V N O : P

r e d r a g D r o b w a k , a m a s ,

E r a , p o l a r i t e t , R a m o n a , d e d a , t a v a n a k , B o g a r d e , o b i l o , v a g i r , b a k a l a r , R o -

d a m , n o t , k a w o n , l i k , M o l i j e r , M i l o r a d , M i j a , A j o n

, R a d i s a v , c i n i z a m , j a k ,

K i p a r , f i n , l u l a { , v a n i l i n , t a w i r , m a t e r , k a t e t e r , p o j a s a r , n o v o , o t o m a n ,

s t r e l i ~ a r , r i k , { i r a , D e j a n T o m a { e v i } .

7/21/2019 020 Odbrana


Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:sadràju, ilustracijama i privla~nom izgledu.Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike teelitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasveose}awa odanosti otaxbini i uniformi kojuponosno nose. Crvena beretka s padobranskimznakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su jestvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima moète ~itati, wih moète videti nabrojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sadaoficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22x

25 cm,tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnimpapirom.

NARUXBENICANIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363 @iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE” po pretplatnoj ceni

od 1.512,00 dinaraKwige }u platiti (zaokruìti):1. unapred u celosti2. u dve mese~ne rate

U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu.Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju

nakon uplate celokupnog iznosa.

Kupac: _______________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)

JMBG ________________________________________________________________

Broj li~ne karte:__________________izdate u MUP ____________________

Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________

Mesto i broj po{te: _________________________________________________

Datum Potpis naru~ioca

...................................... ..............................................

NOVINSKO-IZDAVA^KICENTAR

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORUÛJE

monografiju63. padobranskebrigade

d i z a j n

a . { v e d i }

7/21/2019 020 Odbrana


020 odbrana

Documents