YUISSN0350185x, LX, (2007), p. (71)UDK811.163.4137811.163.41367.6232007.Oimplikativnoj / neimplikativnoj semantizovanostiMILKA IVI](Beograd)OIMPLIKATIVNOJ/ NEIMPLIKATIVNOJSEMANTIZOVANOSTIPRIDEVSKIHIPRILO[KIHIZRAZAPRIISKAZIVAWUINFORMACIJEVI[EODUraduserazmatrainformativnopona{awesrpskihpridevaiprilogakojiimenujunekokvalifikativnosvojstvoizakojese, datimsaop{tewem utvr|uje da je vi{e zastupqeno u iskazanom entitetu H negouiskazanomentitetuY.Osvetqavaju}i~iwenicudajeosobinaZnekadimplikativna name}e spoznaju toga da je ona svojstvena ne samo entite-tu H, ve} i entitetu Y, a nekad neimplikativna, autorka pokazuje kako se,ubacivawemizrazajo{uiskaz, takvaneimplikativnostpotire.Kqu~nere~iiizrazi:informacijavi{eod,odnoskvalifika-tivnog prideva i kvalifikativnog priloga, implikativna semantizova-nostkvalifikativnogprideva/priloga,neimplikativnasemantizova-nost kvalifikativnog prideva / priloga, informativna nedovoqnaprozirnost neimplikativno semantizovanog kvalifikativnog prideva /priloga, uloga izraza jo{u obezbe|ivawu pravilnog informativnogpoimawaiskazanekvalifikacije.U ovome {to sledi razmatra}e se pridevi i prilozi kvalifika-tivne leksi~ke semantike. Razlog naporednog razmatrawa wenihipridevskiiprilo{kimorfologisanihnosilacale`iuuva`avawupoznate~iweniceda,ukolikojetaleksi~kasemantikaposredi,imaslu~ajeva kad se ~ini gotovo nemogu}im uspostaviti dovoqno ~vrstugranicuizme|upredstavnicapridevskeiprilo{kevrstere~i. Otom fenomenu je, u stru~noj literaturi, po~elo da se `ivqe progova-ra u prvoj polovini {ezdesetih godina prethodnog veka. Na{a autor-kaIrenaGrickat, naprimer, nastr. 70svogaradaGrickat1961, po-vodomre~eniceTojedobro,ka`eovo:^estosejavqanedoumicadaliovdedobropredstavqaprilogilipridev.Jerjelogi~nopomi-sliti da je ovako upotrebqena re~ dobro atribut uz zamenicu sred-weg roda to, koja predstavqa subjekat. Malo analize pokazuje da je upitawuprilog. [toseinostranihlingvistati~e, onitupojavuimajuuvidujo{odvremenakadjeJerroldKatz, svojimradomKatz1964, osvetlio raznovrsno semanti~ko-sintaksi~ko pona{aweengle-ske re~i good sad je pridev, sad je prilog, a ponekad ~ak i imenica.A nedavno je Mark Baker, u svojoj kwizi Baker 2003 (v. odeqak 4.5) na-glasiodajedanasmnogimjezi~kimstru~wacima, paiwemuli~no,svojstvenoisto~vrstouverewedasuprideviprilog,kadsezakri-terijuzmeiskqu~ivoobave{tajniu~inak, ustvarip r e d s t a v n i -c i j e d n e i s t e j e z i ~ k e, o d n o s n o s p o z n a j n e k a t e g o r i j e.Umesnosttakvogvi|ewastvarimo`e,naprimer,dapotvrdipore|e-we informativnog u~inka slede}ihdvejuizjava, odkojihse prvaostvarujespridevombrz:Onjeusvemubrz,adrugasprilogombrzo:Onsvebrzoobavqa.Izjavekojimaseobelodawujekomparativnovrednovawekvali-fikovawausmisluvi{eodnisuupogledusvogobave{tajnogpo-stignu}ajednakouspe{ne. Uspe{nostjetuuslovqena i mp l i k a -t i v n o mu s t r o j e n o {} u zna~ewadatekomparativnooformqeneleksi~kejedinice,tj.~iwenicomdatozna~ewesobomname}eipod-razumevawatogakakostvaristojesazastupqeno{}uimenovaneoso-bine onda kad je u pitawu onaj drugi pomenuti entitet na koji se po-datakvi{eododnosi.Uzmimo, primeraradi, izjavuDekajeodbakepogureniji. Pre-cizan opisobave{tewakojesewomeiznosi glasi:bakajepogurena,dekatako|e, alivi{eodwe. Jednomre~ju, izrazpogurenijije i m-p l i k a t i v n o g k a r a k t e r a name}e podrazumevawe toga da jeosobinapogurenostizastupqenauobemapomenutimosobama, aliujednoj izrazitijenegoudrugoj.Sasvim druga~ije stvar stoji s interpretacijom zna~ewa kompa-rativnooformqenogpridevalep. Iz izjave, recimo, Onjeodsvogbratalep{ini{tanismoustawudoku~itioizgledubrata. Nijeiskqu~eno da je taj samo lepu{kast; a mo`da je ba{ izrazito ru`an?!Razume se da nas razmatrawe ne samo pridevske nego i prilo{keupotrebekvalifikativnosemantizovanihleksi~kihjedinicanemi-novnoprivodisuo~avawusatimistimfenomenommogu}egprisu-stva/ mogu}egodsustvaodre|eneobave{tajneimplikacije.Tako, recimo, kad nam se ka`e On se bezobraznije od we me{ao utu|erazgovore nama je jasno da se u tu|e razgovore bezobrazno me{a-laiona,dodu{e,maweodwega.Sdrugestrane,budu}idaiz-razboqenemaimplikativnusemantiku, primiv{i i obave{teweOnje boqe od we odgovarao na postavqena pitawa, ostajemo u nedoumi-ciokotogakakvisubilitiweniodgovoridaliipakdonekleprihvatqiviiliba{onakopotpunobezveze.8 Ju`noslovenski filolog H (2007)Ono preko ~ega se dosad u stru~noj literaturi }utke prelazilo,a{toitekakozavre|ujedabudenaodgovaraju}ina~inredovnopo-miwano, jestemogu}nost, dostupnagovornimpredstavnicima(stan-dardnog)srpskog,da,kadimtozatreba,stavesagovorniku/sagovor-nicima do znawa da kvalifikativno svojstvo koje se ima u vidu, madajesteja~eizra`enoujednomoddvajuiskazanihentiteta, ipaknijesvojim prisustvom mimoi{lo ni onajdrugi. To posebno jezi~ko sred-stvooli~avasobomizrazjo{.Usvomosvrtunaupotrebupridevavisokiveliki(v. radIvi}2006)jasam ve}imalaprilikudauo~im tuspecifi~nuuloguna{egizrazajo{idauo~enoopi{emslede}imre~ima:prikonfrontira-wuHsaYnebibilomogu}e,iskazivawemkvantifikatorskogpoda-tkajo{ustvrditidajezastupqenostnekedateosobineve}auen-titetu H negoli u entitetu Y ukoliko izostane podrazumevawe wenogprisustvaiutomdrugomentitetu(op. cit., str. 69). Asad, po{toovom prilikom, u ishodu analizatorskog postupka koji je primewen uprethodnomizlagawu,kona~noraspola`emoispoznajomtogadakva-lifikativno svojstvo iskazano pridevom / prilogom biva ili (1) im-plikativno, ili(2) neimplikativnosemantizovano, suo~avamosesobavezom da proverimo {ta se, ubacivawem izrazajo{ u iskaz posti-`euslu~aju(1), a{tauslu~aju(2).Onaj koka`eDekajeodbakejo{pogurenijiumestoDekajeodbakepogureniji, odnosnoOnsejo{bezobraznijeodweme{aoutu|erazgovore,umestoOnsebezobraznijeodweme{aoutu|erazgovore,postigaoje,ubacivawemtogajo{,todaseobave{teweiznetodatomizjavompro{iripodatkomo v e l i k o j k o l i ~ i n i onoga {tosepridevom/ prilogomiskazuje, tj. dasesadznadajeisamabakav r l op o g u r e n a, a deka pogotovu, odnosno da se i ona samav r -l o b e z o b r a z n o me{alautu|erazgovore, aonpogotovu.Budelidatipridev/ prilogneimplikativneleksi~keseman-tike,ubacivaweizrazajo{uiskazslu`iinformisawuo~iwenicidajekvalifikativnaosobinakojutaj pridev/ taj prilogimenujep r i s u t n a u o b a i s k a z o mp o me n u t a e n t i t e t a,stim{tojeu jednom od wih prisutnija nego u drugom. Drugim re~ima, ako nam seka`e:Onjeodsvogbratajo{lep{i iliOnjeboqeodweodgovaraona postavqena pitawa, mita~no razabiramo da je wegov bratba {l e p(a on pogotovu), odnosno da je i onab a {l e p oodgo-varalanapostavqenapitawa(aonpogotovu).O implikativnoj / neimplikativnoj semantizovanosti 9CITIRANA LITERATURABaker 2003: Mark C. Baker, Lexical Categories: Verbs, Nouns and Adjectives, Cam-bridge 2003, Cambridge University Press.Grickat 1961: Irena Grickat, Prilozi i wihov odnos prema pridevima i pri-devskim zna~ewima, Na{ jezik n. s. kw. H, sv. 34, Beograd 1961, 6980.Ivi} 2006: Milka Ivi}, Opridevima visok i veliki. Jezik o nama. Lingvisti~ki ogledi, {est,Beograd 2006 (Biblioteka XX vek 154), 6367.Katz 1964: Jerrold J. Katz, Semantic Theory and the Meaning of good, The Journal ofPhilosophy Vol. LXI, No 23, 1964, 739766.S u mma r yMilka Ivi}ONTHEIMPLICATIONAL/ NON-IMPLICATIONALSEMANTICSOFADJECTIVESANDADVERBSOCCURINGINANUTTERANCEWHICHCONTAINSTHEINFORMATIONMORETHANThispaperconsidersSerbianadjectivesandadverbsdenotingqualificationalpropertyZincaseswhentheyoccurinanutteranceofthetypeXismoreZthanY.Theauthors analysis makes it evident that, dependingonthelexical meaningof thegiven adjective / adverb, Z either does, or does not imply that both the X and Y entities are qual-ified by it. She shows moreover how, by introducing the word jo{ into his utterance, the speakersucceeds to attribute the property Z to both X and Y in spite of its non-implicational meaning.10 Ju`noslovenski filolog H (2007)