05 pojam i bice srpske nacije 1

7/27/2019 05 Pojam i Bice Srpske Nacije 1

http://slidepdf.com/reader/full/05-pojam-i-bice-srpske-nacije-1 1/349



Za izdavaa USEE: Ivana VrkatiZa izdavaa Mediterran Publishin: Nikola Jankovi

Urednik: dr Dušan MarinkoviLektura i korektura: Predra Raji

Dizajn korica: Mediterran PublishinTehniko ureenje: Mediterran Publishin

Copyriht © za srpsko izdanjeMarica Kuzmanovi, Ivana Vrkati, Sonja Vrkati, Nataša Vrkati

Izabrana dela priredila Ivana Vrkati

CIP – Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

1:323.194(497.11)"18/19"

ВРКАТИЋ, ЛазарPojam i bie srpske nacije / Lazar Vrkati.– Novi Sad : Mediterran Publishin, 2009

(Novi Sad : Stojkov). – 872 str. ; 24 cm.

– (Izabrana dela / Lazar Vrkati ; knj. 5)

Tira 300. – Biblioraija. – Reistar.

ISBN 978-86-86689-27-6

a) Филозофија – Нација б) Србија – Историја – 19-20. в.

COBISS.SR-ID 240013831

Štampa: Štamparija Stojkov, Novi Sad

Priprema: Aleksandar Karajovi

Mediterran Publishin d.o.o.Nikole Pašia 24,21000 Novi Sad

tel: +381.21.472.38.20 a: +381.21.661.37.65

www.mediterran.co.yue-mail: [email protected]

Z s fm m m zmM Psh,

kk: [email protected]



Lazar Vrkati

POJAM I BIĆESRPSKE NACIJE

USEE

Novi Sad2009.



Sadržaj

Prvi deo

POJAM I BIćE NARODA 19a) Ko stvara narod? 20b) Iz ea nastaju narodi i njihova mitoloija? 22

c) Kako nastaju narodi i njihova mitoloija? 26d) Radi ea je narod i njeova mitoloija? 30

ISTORIJSKI NAčIN BIćA MODERNOg NARODA 38a) Tvarni momenat 45

Bć 45Znanj 48

b) Oblikovni momenat 49Bć 49Znanj 57

c) Tvorni momenat 59Bć 59Znanj 71

d) Svrhovni momenat 73

POJAM I BIćE SRPSKE NACIJE 76a) Tvarni momenat 77

Bć 77Znanj 80b) Oblikovni momenat 81

Bć 82Znanj 86



Tvorni momenat 90O nunosti privatne volje (autoritarne vlasti) u modernoj

srpskoj istoriji 97

PRVA POJAVA I OSTVARENJE KONZERVATIVNE IDEJE 103Unutrašnja politika 104garašanin kao Solon 104garašanin kao Pizistrat 107Spoljna politika 113Prelazak konzervativne ideje u privatnu volju kneza Mihaila 124

PRVA POJAVA LIBERALNE IDEJE 130Proramski osnov liberalne ideje 130Vladmr Jovanovć 131

Mhalo Polt-Dsančć 140Ostvarnj lbraln praktčk dj – Jovan Rstć 154Prvatna volja samovolja knza Mlana 160

R ADIKALNA IDEJA 175Koreni radikalizma 175

Žvojn Žujovć 178Dragša Stanojvć 181Svtozar Markovć 184Pojava radkaln dj 193Ostvarnj radkaln dj 205

DRUgA POJAVA KONZERVATIVNE IDEJE 209Ostvarenje konzervativne ideje u vreme balkanskih ratova 227

Ostvarenje konzervativne ideje u Prvom svetskom ratu 234Prelazak konzervativne ideje u privatnu volju

reenta Aleksandra 252Autoritarna vlast reenta Aleksandra i nastanak

Kraljevine SHS 265Autoritarna vlast reenta Aleksandra i ujedinjenje

sa Crnom gorom 276Autoritarna vlast reenta Aleksandra i ujedinjenje

sa Vojvodinom 285Autoritarna vlast kralja Aleksandra i Vidovdanski ustav 314Posledice autoritarne vlasti kralja Aleksandra 326Posledice autoritarne vlasti kralja Aleksandra

po Vojvodinu 332



drugi deo

Dokument 1 – BERLINSKI MEMORANDUM AUSTRO-UgARSKE,

NEMAčKE I R USIJE NAMENJEN TURSKOJ O OčUVANJU STATUSA qUONA BALKANU od 12. maja 1876. 353

Dokument 2 – (TAJNI) SPORAZUM IZ R AJHŠTATA,6. jun (8. jul) 1876. 357

Dokument 3 – TAJNA AUSTRO-RUSKA KONVENCIJA,15. januar 1877. 360

Dokument 4 – TAJNA BUDIMPEŠTANSKA KONVENCIJA,15. januar 1877. 364

Dokument 5 – PRELIMINARNI (SANSTEfANSKI) RUSKO-TURSKI MIR ,zakljuen 19. ebruara (3. marta) 1878. 367Dokument 6 – MEMOAR J. R ISTIćA KONgRESU U BERLINU,

12. (24) jun 1878. 381Dokument 7 – BERLINSKI PROTOKOL BR . 10 (o Crnoj gori) 386Dokument 8 – BERLINSKI UgOVOR , potpisan 13. jula 1878. 393Dokument 9 – gOVOR J. R ISTIćA NA TAJNOJ SEDNICI NARODNE

SKUPŠTINE U KRAgUJEVCU, 13. (25) jul 1878. 413

Dokument 10 – (TAJNI

)SAVEZNI UgOVOR IZMEđU

AUSTRO

-UgARSKE

I NEMAčKE, Be, 7. oktobar 1879. 418Dokument 11 – KONKORDAT ZAKLJUčEN IZMEđU

AUSTROUgARSKE VLADE I VASELJENSKE PATRIJARŠIJE, Carirad,31. mart 1880. 421

Dokument 12 – (TAJNI) TROJECARSKI SAVEZNI UgOVOR

AUSTRO-UgARSKE, NEMAčKE I R USIJE, Berlin, 18. jun 1881. 424Dokument 13 – TAJNA KONVENCIJA IZMEđU SRBIJE

I AUSTRO-UgARSKE, 28. jun l881. 427

Dokument 14 – UgOVOR O TROJNOM SAVEZU IZMEđU NEMAčKE,AUSTRO-UgARSKE I ITALIJE, Be, 20. maj 1882. 431

DEKLARACIJA MINISTARA INOSTRANIH POSLOVA TRI DRžAVE DATA

KAO DODATAK UgOVORU O TROJNOM SAVEZU, 20. maj 1882. 435Dokument 15 – NOTA BUgARSKE VLADE SILAMA (O AKTU AgRESIJE

SRBIJE), Soija, 17. novembar 1885. 436Dokument 16 – UgOVOR O MIRU IZMEđU KRALJEVINE SRBIJE

I KNEžEVINE BUgARSKE, 3. mart 1886. 438

Dokument 17 – (TAJNI) UgOVOR „O BEZBEDNOSTI“ IZMEđU R USIJEI NEMAčKE, Berlin 18. (6) jun 1887. 440

Dokument 18 – (TAJNI) AUSTROUgARSKO-ENgLESKI UgOVOR

O ISTOčNOM PITANJU, 12. decembar 1887. (kome je pristupilai Italija) 443



Dokument 19 – (TREćI) UgOVOR O TROJNOM SAVEZU, Berlin,6. maj 1891. 445

Dokument 20 – (TAJNI) AUSTROUgARSKO-RUSKI SPORAZUM

O BALKANU, utvren razmenom nota, 8. (17) maj 1897. 450Dokument 21 – PROJEKAT O AUTONOMIJI MAKEDONIJE, ALBANIJE,

STARE SRBIJE I ODRINA, maj 1902. 453Dokument 22 – MIRCŠTATSKI PROgRAM REfORMI R USIJE

I AUSTRO-UgARSKE ZA MAKEDONIJU, 24. oktobar 1903. 457Dokument 23 – TAJNI POLITIčKI DODATAK SRPSKO-BUgARSKOM

UgOVORU O PRIVREDNOJ SARADNJI, 12. april (30. mart) 1904. 460Dokument 24 – AiDe- MeMOiRe R USIJE (IZVOLJSKOg)

AUSTRO-UgARSKOJ, Sankt Petersbur, 19. jun (2. jul) 1908. 462Dokument 25 – AiDe- MeMOiRe AUSTRO-UgARSKE (ERENTALA)R USIJI, Semerin, 27. avust 1908. 466

Dokument 26 – PISMA CARA fRANJE JOSIfA O INKORPORACIJI

BOSNE I HERCEgOVINE, 5. oktobar 1908. 469Dokument 27 – PROTESTNA NOTA SRBIJE VELIKIM SILAMA

POVODOM ANEKSIJE BOSNE I HERCEgOVINE, 7. oktobar(24. septembar) 1908. 472

Dokument 28 – PISMO ERENTALA BILOVU O BOSANSKOJ

KRIZI 1908–1909, 15. oktobar 1908. 475Dokument 29 – (TAJNI) UgOVOR IZMEđU SRBIJE I CRNE gORE,

Beorad, 24. oktobar 1908. 479Dokument 30 – AUSTRIJSKO-TURSKI UgOVOR O KOMPENZACIJAMA

ZA ANEKSIJU BOSNE I HERCEgOVINE, 26. ebruar 1909. 481Dokument 31 – PISMO KANCELARA BILOVA PURTALESU

O BOSANSKOJ KRIZI 1908–1909, 21. mart 1909. 484Dokument 32 – IZJAVA (NOTA) SRPSKOg POSLANIKA U BEčU CARSKOJ

I KRALJEVSKOJ VLADI, 31. mart 1909. (u ime svoje vlade) 486Dokument 33 – R AZMENA NOTA O UKIDANJU čLANA xxV I JEDNOg

DELA čLANA xxIx BERLINSKOg UgOVORA, mart/april 1909. 488Dokument 34 – UgOVOR O PRIJATELJSTVU I SAVEZU IZMEđU

KRALJEVINE SRBIJE I KRALJEVINE BUgARSKE, Soija, 29. ebruar(13. mart) 1912. 494

Dokument 35 – TAJNI DODATAK UgOVORU O PRIJATELJSTVU

I SAVEZU IZMEđU KRALJEVINE SRBIJE I KRALJEVINE BUgARSKE 497

Dokument 36 – VOJNA KONVENCIJA IZMEđU KRALJEVINE SRBIJEI KRALJEVINE BUgARSKE, Beorad–Soija, 29. april(12. maj) 1912. 501

Dokument 37 – SPORAZUM IZMEđU SRPSKOg I BUgARSKOg

đENERALŠTABA, Varna, 18. jun (1. jul) 1912. 506



Dokument 38 – SPORAZUM IZMEđU SRPSKOg I BUgARSKOg

gENERALŠTABA ZA SLUčAJ RATA BUgARSKE I R UMUNIJE, Varna,18. jun (1. jul) 1912. 510

Dokument 39 – SPORAZUM IZMEđU SRPSKOg I BUgARSKOggENERALŠTABA ZA SLUčAJ RATA SRBIJE I BUgARSKE SA TURSKOM,19. jun (2. jul) 1912. 513

Dokument 40 – SPORAZUM MEđU SRPSKIM I BUgARSKIM

gL. đENERALŠTABOM, Soija 15. (28) septembar 1912. 516Dokument 41 – POLITIčKA KONVENCIJA IZMEđU KRALJEVINE

SRBIJE I KRALJEVINE CRNE gORE, Cetinje, 23. septembar(6. oktobar) 1912. 518

Dokument 42 – VOJNA KONVENCIJA IZMEđU KRALJEVINE SRBIJEI KRALJEVINE CRNE gORE, Cetinje, 23. septembar(6. oktobar) 1912. 521

Dokument 43 – SAOPŠTENJE VELIKIH SILA PORTI O REfORMAMA

KOJE TREBA UVESTI U UPRAVU EVROPSKE TURSKE,10. oktobar 1912. 524

Dokument 44 – ODgOVOR PORTE NA SAOPŠTENJE AMBASADORA

VELIKIH SILA, 14. oktobar 1912. 525Dokument 45 – IZJAVA NEMAčKOg CARA VILHELMA II PRILIKOM

OBAVEŠTENJA DA TURSKA TRAžI POSREDOVANJE SILA KOD

BALKANSKIH POBEDNICA, 4. novembar 1912. 527Dokument 46 – (PETI) UgOVOR O TROJNOM SAVEZU IZMEđU

AUSTRO-UgARSKE, NEMAčKE I ITALIJE, Be, 5. decembar 1912. 528Dokument 47 – ODLUKA LONDONSKE KONfERENCIJE AMBASADORA

VELIKIH SILA O OBRAZOVANJU AUTONOMNE ALBANIJE,17. decembar 1912. 531

Dokument 48 – (UTVRđIVANJE SEVERNE I SEVEROISTOčNE gRANICE

ALBANIJE, Londonska konerencija, 17. april 1913) 533Dokument 49 – PROTOKOL O ZAKLJUčENJU UgOVORA O SAVEZU

IZMEđU gRčKE I SRBIJE, 22. april (5. maj) 1913. 535Dokument 50 – VOJNA KONVENCIJA IZMEđU KRALJEVINE gRčKE

I KRALJEVINE SRBIJE, Solun, 1. (14) maj 1913. 538Dokument 51 – R EZIME NOTE SRBIJE BUgARSKOJ O PITANJU REVIZIJE

SAVEZNIčKOg UgOVORA, Beorad, 12. (25) maj 1913. 542Dokument 52 – UgOVOR O MIRU IZMEđU TURSKE I BALKANSKIH

SAVEZNIKA, London, 17. (30) maj 1913. 553Dokument 53 – UgOVOR O SAVEZU IZMEđU KRALJEVINE gRčKE

I KRALJEVINE SRBIJE, Atina, 19. maj (1. jun) 1913. 558Dokument 54 – VOJNA KONVENCIJA IZMEđU KRALJEVINE gRčKE

I KRALJEVINE SRBIJE, Atina, 19. maj (1. jun) 1913. 563



Dokument 55 – PROTOKOL O ZAJEDNIčKOM PLANU OPERACIJA

ZA SRPSKU I gRčKU VOJSKU, Solun, 19. maj (1. jun) 1913. 569Dokument 56 – NOTA SRBIJE BUgARSKOJ, 7. (20) jun 1913. 572

Dokument 57 – NOTA BUgARSKE VLADE SRBIJI (KOJOM SE ODBIJAREVIZIJA SAVEZNOg UgOVORA), 19. jun 1913. 574

Dokument 58 – DEKLARACIJA SA SKUPA AMBASADORA, London,1. (14) jul 1913. 579

Dokument 59 – TELEgRAM N. PAŠIćA SA KONfERENCIJE

U BUKUREŠTU MIP-U SRBIJE, 1. avust 1913. 581Dokument 60 – AUSTROUgARSKI DEMARŠ (ULTIMATUM) SRBIJI,

23. jul 1914. 583

Dokument 61 – MANIfEST KR . SRPSKE VLADE, Beorad,12. (25) jul 1914. 587Dokument 62 – NOTA AUSTRO-UgARSKE O OBJAVI RATA SRBIJI,

Be, 28. jul 1914. 588Dokument 63 – PROKLAMACIJA fRANJE JOSIfA O RATU

AUSTRO-UgARSKE PROTIV SRBIJE, 29. jul 1914. 590Dokument 64 – UgOVOR O SAVEZU IZMEđU NEMAčKE I TURSKE,

Carirad, 2. avust 1914. (projekat) 592Dokument 65 – R EgENT ALEKSANDAR SRPSKOJ VOJSCI,

Kraujevac, 22. jul (4. avust) 1914. 594Dokument 66 – R ATNI CILJEVI SRBIJE. NIŠKA DEKLARACIJA.

N. PAŠIć – M. SPALAJKOVIćU, 8. (21) septembar 1914. 596Dokument 67 – NIŠKA DEKLARACIJA. IZJAVA VLADE KRALJEVINE

SRBIJE, Niš, 24. novembar (7. decembar) 1914. 598Dokument 68 – R EgENT ALEKSANDAR SRPSKOJ VOJSCI, Kraujevac,

25. decembar 1914. (7. januar 1915) 600Dokument 69 – (TAJNI) LONDONSKI UgOVOR ITALIJE SA SILAMA

ANTANTE, 26. april 1915. 601Dokument 70 – KOLEKTIVNA SAVEZNIčKA NOTA SRBIJI

ZA KOMPENZACIJE BUgARSKOJ, 3. avust (21. jul) 1915. 607Dokument 71 – TELEgRAMI KRALJU PETRU I OD RUSKOg CARA,

BRITANSKOg I ITALIJANSKOg KRALJA I PREDSEDNIKA fRANCUSKE,28. jul (10. avust) 1915. 609

Dokument 72 – SAVEZNIčKA OBEćANJA (MEMOAR ) SRBIJI

U DESET TAčAKA, 2. (15) avust 1915. 612

Dokument 73 – ODgOVOR SRPSKE VLADE ŠEfOVIMA SAVEZNIčKIHDRžAVA NA TELEgRAME KRALJU PETRU, 13. avust 1915. 614

Dokument 74 – PROgLAS O OSNIVANJU JUgOSLOVENSKOg ODBORA,London–Pariz, 1. oktobar 1915. 617

Dokument 75 – OBJAVA RATA BUgARSKE SRBIJI, 14. oktobar 1915. 619



Dokument 76 – IZ PISMA f. SUPILA JUgOSLOVENSKOM ODBORU,5. jun 1916. 621

Dokument 77 – DEKLARACIJA JUgOSLOVENSKOgA KLUBA,

Be, 30. maj 1917. 622Dokument 78 – KRfSKA DEKLARACIJA. Deklaracija (Izjava),

Kr, 7. (20) jul 1917. 623Dokument 79 – IZ VILSONOVE PORUKE KONgRESU, Vašinton,

8. januar 1918. 627Dokument 80 – OPŠTA REZOLUCIJA KONgRESA POTLAčENIH

NARODA AUSTRO-UgARSKE, Rim, 10. april 1918. 630Dokument 81 – DEKLARACIJA NARODNOg VIJEćA SLOVENACA,

HRVATA I SRBA, Zareb, 19. oktobar 1918. 631Dokument 82 – PROgLAŠENJE SAMOSTALNE DRžAVE SLOVENACA,HRVATA I SRBA, Zareb, 29. oktobar 1918. 633

Dokument 83 – DEKLARACIJA, ženeva, 9. novembar 1918. 657Dokument 84 – ZAPISNIK KONfERENCIJE U žENEVI 660Dokument 85 – D. SIMOVIć – VRHOVNOJ KOMANDI SRPSKE VOJSKE,

Zareb, 18. novembar 1918. 665Dokument 86 – ODLUKA VELIKE NARODNE SKUPŠTINE VOJVODINE,

Novi Sad, 25. novembar 1918. 667Dokument 87 – ODLUKA VELIKE NARODNE SKUPŠTINE

U CRNOJ gORI, Podorica, 26. (13) novembar 1918. 669Dokument 88 – ADRESA IZASLANSTVA NARODNOg VIJEćA SHS

PRESTOLONASLEDNIKU ALEKSANDRU I NJEgOV ODgOVOR ,Beorad, 1. decembar (18. novembar) 1918. 672

Dokument 89 – UKAZ O SAZIVU PRIVREMENOg NARODNOg

PREDSTAVNIŠTVA, Beorad, 24. ebruar 1919. 677Dokument 90 – USTAV KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA 678

Dokument 91 – NEJSKI UgOVOR O MIRU IZMEđU SAVEZNIčKIHI UDRUžENIH SILA I BUgARSKE, 27. novembar 1919. 686

Dokument 92 – (TRIJANONSKI) UgOVOR O MIRU IZMEđU

SAVEZNIčKIH I UDRUžENIH SILA I MAđARSKE, 4. jun 1920. 736Dokument 93 – UgOVOR O ODBRAMBENOM SAVEZU IZMEđU

KRALJEVINE SHS I R EPUBLIKE čEHOSLOVAčKE, Beorad,14. avust 1920. 746

Dokument 94 – D’ANUNCIJEVA PROKLAMACIJA RIJEčKE DRžAVE,

8. septembar 1920. 749Dokument 95 – R APALSKI UgOVOR , Rapalo,12. novembar 1920. 751

Dokument 96 – OBZNANA VLADE M. VESNIćA, Beorad,29. decembar 1920. 756



Dokument 97 – MEMORANDUM HRVATSKOg BLOKA, Zareb,avust–septembar 1921. 758

Dokument 98 – UREDBA O PODELI ZEMLJE NA OBLASTI,

26. april 1922. 760Dokument 99 – „ZAgREBAčKI“ ILI „MARKOV“ PROTOKOL,

Zapisnik od 13. travnja 1923. 762Dokument 100 – KOMINIKE O PREgOVORIMA – MARKOV PROTOKOL 765Dokument 101 – PRISTUP HRSS-A SELJAčKOJ INTERNACIONALI 766Dokument 102 – KRALJEVA PROKLAMACIJA DIKTATURE 767Dokument 103 – ZAKON O ZAŠTITI JAVNE BEZBEDNOSTI I PORETKA

U DRžAVI, 6. januar 1929. 769

Dokument 104 – ZAKON O NAZIVU I PODELI KRALJEVINENA UPRAVNA PODRUčJA, 3. oktobar 1929. 772

Dokument 105 – USTAV KRALJEVINE JUgOSLAVIJE,3. septembar 1931. 773

Dokument 106 – ZAgREBAčKE PUNKTACIJE, novembar 1932. 779Dokument 107 – NAčELA HRVATSKOg USTAŠKOg POKRETA,

1. jun 1933. 781Dokument 108 – OSNOVNA PROgRAMATSKA NAčELA

„SRPSKO-HRVATSKE KOALICIJE“ 783Dokument 109 – PREDLOg ZAKONA O KONKORDATU. KONKORDAT

IZMEđU SVETE STOLICE I KRALJEVINE JUgOSLAVIJE, 25. jul 1937. 789Dokument 110 – SOVJETSKO-NEMAčKI PAKT O NENAPADANJU,

Moskva, 23. avust 1939. 801Dokument 111 – SPORAZUM CVETKOVIć–MAčEK, Beorad,

26. avust 1939. 804Dokument 112 – UREDBA O BANOVINI HRVATSKOJ, 26. avust 1939. 807Dokument 113 – APEL „HRVATSKOg NACIONALNOg KOMITETA“

ćANU ZA POMOć I PODRŠKU ITALIJE PRI STVARANJU „NEZAVISNEDRžAVE HRVATSKE“, Zareb, 10. jun 1940. 810

Dokument 114 – TROJNI PAKT NEMAčKE, ITALIJE I JAPANA,Berlin, 27. septembar 1940. 813

Dokument 115 – UgOVOR O PRIJATELJSTVU IZMEđU JUgOSLAVIJE

I MAđARSKE, Beorad, 12. decembar 1940. 816Dokument 116 – BEčKI PROTOKOL od 25. marta 1941. 818Dokument 117 – PROTOKOL O PRISTUPANJU KRALJEVINE

JUgOSLAVIJE TROJNOM PAKTU, Be, 25. mart 1941. 824Dokument 118 – NEMAčKO I ITALIJANSKO OBEćANJE USTUPANJA

SOLUNA JUgOSLAVIJI DATO PRILIKOM NJENOg POTPISIVANJA

PROTOKOLA O PRISTUPANJU TROJNOM PAKTU, Be,25. mart 1941. 826



Dokument 119 – SLUžBENO SAOPŠTENJE JUgOSLOVENSKE VLADE

O POTPISU TROJNOg PAKTA I NOTE UPUćENE MINISTRIMA

NEMAčKE I ITALIJE, Be, 25. mart 1941. 828

Dokument 120 – NEMAčKI RATNI PLAN PROTIV JUgOSLAVIJE,27. mart 1941. 831

Dokument 121 – DIREKTIVA VOđE NEMAčKOg R AJHA

ADOLfA HITLERA POTčINJENIM KOMANDAMA ZA SARADNJU

SA SVOJIM SAVEZNICIMA U RATU PROTIV JUgOSLAVIJE,Berlin, 3. april 1941. 835

Dokument 122 – UgOVOR O PRIJATELJSTVU I NENAPADANJU IZMEđU

KRALJEVINE JUgOSLAVIJE I SAVEZA SOVJETSKIH SOCIJALISTIčKIH

R EPUBLIKA, Moskva, 5. april 1941. 838Dokument 123 – PISMO VOđE NEMAčKOg R AJHA ADOLfA HITLERA

PREDSEDNIKU ITALIJANSKE VLADE BENITU MUSOLINIJU

(O POLITICI PREMA JUgOSLAVIJI), Berlin, 5. april 1941. 841Dokument 124 – IZJAVA VLADE NEMAčKOg R AJHA O NAPADU

NA JUgOSLAVIJU, Berlin, 6. april 1941. 845Dokument 125 – PROgLAŠENJE „NEZAVISNE DRžAVE HRVATSKE“ 854Dokument 126 – PRIVREMENE SMERNICE VRHOVNE KOMANDE

VERMAHTA O RASPARčAVANJU KRALJEVINE JUgOSLAVIJE,Berlin, 12. april 1941. 856

Dokument 127 – AKT O KAPITULACIJI VOJSKE KRALJEVINE

JUgOSLAVIJE, Beorad, 17. april 1941. 859

Literatura 865

Reistar imena (prvo dela) 869



Prvi deo



isptao sam najpr ljud pomslo da, u onoj bs-krajnoj raznovrsnost zakona občaja, on nsu vođ-n jdno svojm hrovma.

Postavo sam načla uvdo da m s pojdnačnslučajv podvrgavaju gotovo sam od sb, jr su sto-rj svju naroda samo njhov posldc, a svak poj-dnačn zakon povzan j sa nkm drugm zakonom,l pak stoj u zavsnost od opštjg zakona.

Svoja načla nsam zvodo z vlastth prdubđ-

nja vć z prrod stvar.Monteskje



PojaM i biće naroda

Tada odgovor Gospod Jovu z vhora rč: Gdj st bo kad ja osnvah zmlju?

(Knjia o Jovu 38, 1, 4)

U počtku bš dlo(gete, Faust )

Za mnoa znanja predstava ili pojam naroda je ono neosporno,ono što se, na odreeni nain, i ne mora propitivati. Naime, pojedi-

ni narod se ponaješe prikazuje u svojim odreenjima, u vremenuili van njea, a da se nije odredio sam pojam naroda. Posledice ta-kvo postupka su neobino poubne po stvar duha i istinu samu, jerpojedinani uvid bez dodira sa pojmom ne vodi celini znanja, neozavršava u proizvoljnosti. Da bismo ovorili o bilo kojem odreenjusrpsko naroda moramo prvo raspraviti pojam naroda.

Bie naroda je neosporno, ne moe se porei da narod jeste, da jebio i da e biti, ali ta oilednost bia naroda zatrpava njeov pojam,

te da bismo došli do pojma naroda moramo otkloniti nametljivo bi-e naroda i zapitati se o narodu po sebi. Otklanjanje bia je, u osnovi, samo njeova potvrda, ali u liku bez zasebnih odreenja. Moder-na svest shvata sve ono što jeste kao ono što je nastalo, što proizlaziiz njeno judejsko-hrišansko osnova (podsetimo da je jedan od do-kaza postojanja Boa kod T. Akvinsko dokaz o prvom stvaraocu).Dakle, sve je stvoreno sem Boa samo, te je tako stvoren i narod.

Ovo mnjenje podrazumeva nekoliko pitanja: iz ea se stvara narod,ko stvara narod, kako i ime se stvara narod i radi ea se stvara na-rod? Tek posle odovora na navedena pitanja bie naroda moemopostaviti kao ono za sebe, te a postaviti i u vremenu, što znai usta-noviti razliku izmeu starih i modernih naroda.



) K s ?

Narod je ono što je još uvek zatrpano u ulno i zajedniko, te se

zato opire opštem. Krv i naslee se, naješe, postavljaju kao ono što je istinito u narodu; ali im se pomisli da je narod zajednica krvi na-dilazi se i taj stav, jer se obrazuje sa releksijom koja više nije krv. Na-rod je, svakako, ono što nije samo krv, ili što nije pre svea krv. Šeline napisati o tome sledee:

„Jer, ipak najpre, šta je to narod ili šta a ini narodom? Neospornone puka prostorna koezistencija neko vee ili manje broja iziki

istovrsnih individua, neo zajednica svesti izmeu njih. Ova u zajedni-kom jeziku ima samo svoj neposredan izraz; ali u emu mi treba da na-emo samu tu zajednicu ili njen osnov, ako ne u zajednikom poleduna svet, a ovaj, opet, u emu se moao prvobitno sadrati i postojati u na-rodu ako ne u njeovoj mitoloiji? Otuda izleda nemoue da je, kao štose misli, jednom ve postojeem narodu pripala mitoloija, pa bilo da jeona nastala izumom pojedinca iz dotino naroda, bilo putem zajedni-ko instinktivno proizvoenja. I ovo se pojavljuje kao nemoue jer jenezamislivo da jedan narod postoji bez mitoloije“ (f. W. J. Schellin,Phlosoph dr Mytholog, I, Wissenschaliche Buchesellschat, Darm-stadt, 1966, str. 62–63).

Šelin problem postavlja zaista istinito: narod je duhovna zajed-nica, iako sebe doivljava kao zajednicu krvi; a šta je duhovno u na-rodu ako ne njeova mitoloija? To bi molo da navede na stav damitoloija stvara jedan narod: kao da je rka mitoloija postojalapre rko naroda? Naravno da nije, naprosto, radi se o tome da jenarod ono supstancijalno mitoloiji, odnosno da je mitoloija onosubjektivno narodu; to su dve strane istoa. Nuno je dodati da su inarod i mitoloija proces. Nema jednom dato i okamenjeno naro-da, kako na spoljašnji (narod se pretapa u drue narode ili drue pod-

vodi pod sebe), tako i na unutrašnji nain (narod se razvija sam u se-bi). čak i jevrejski narod, koji je sebe milenijumima zatvarao, ima

vlastitu enezu. Narod j procs naroda. Takoe je i mitoloija proces

mitoloije, kako na spoljašnji (mitoloija jednoa naroda trpi utica- je mitoloija druih naroda, ali u isto vreme utie na njih), tako i naunutrašnji nain (mitoloija jedno naroda se imanentno razvija usebi; kod grka od Krona i Urana do Zevsa i Herkula, od neposredneapstrakcije Haosa do ideje boooveka Herkula). No, kako smo ve

20 POJAM I BIćE SRPSKE NACIJE



rekli, taj razvoj nije apsolutan, odnosno mitoloija razvija samo sa-mu sebe a ne duh uopšte.

Tako pitanje o nastanku naroda nuno prerasta u pitanje o na-

stanku mitoloije, odnosno u pitanje: ko stvara mitoloiju? Heel uFlozofj rlgj kae:

„Ljudska antazija je nainila rke boove, i oni nastaju na konaannain, proizvedeni od pesnika i muza. Ovu konanost oni imaju po se-bi, jer su po svom sadraju konani i raspadaju se prema svojoj poseb-nosti. Oni su pronaeni od ljudskoa duha po svom po sebi i za sebe raz-boritom sadraju, ali tako da su oni boovi. Oni su nainjeni, opevani, ali

ne i izmišljeni“ (g. W. f. Heel, Vorlsungn übr d Rlgon ii , Suhr-kamp Verla, frankurt am Main, 1969, str. 119).

Ovaj citat upućuje na dvojako znaenje pojma stvaranja: s jednestrane, pesnici su nainili boove, a, sa drue strane, oni ih nisu izmi-slili. Kad bi bilo mouće da su pesnici izmislili boove morali bismopretpostaviti stanje bez boova, naime do pesniko akta ljudska svestne bi imala dodira sa boovima. Time bi akt postavljanja mitoloije

bio akt samovolje, jer pojedinac prema svom nahođenju moe izume-ti bilo šta. Arument protiv bilo bi to što su mitoloije mnoih naro-da u tolikoj meri sline da to iskljuuje svaku samovolju. No, na ovajpriovor bi se molo odovoriti na sledeći nain: pesnici su poznava-li mitoloije druih naroda, te su prema tom iskustvu razvijali vlasti-tu mitoloiju. Ovakav odovor iskljuuje samovolju pesnika i kao isti-nito tvorca mitoloije imenuje drue mitoloije. Naravno, taj stav vodi u rđavu beskonanost, jer se postavlja pitanje kako su nastale

drue mitoloije? Heel je zaista u pravu, pesnici su opevali boove,ali ih nisu stvorili. Oni su na spoljašnji nain tvorci mitoloije, ali su-štinski to i nisu. Mitoloija je na određeni nain postojala pre njih.Šelin će u Flozofj mtologj sasvim valjano utvrditi sledeće:

„Ako su, sasvim salasno sa zakonitošu koju opaamo u helenskomobrazovanju, oba meusobno toliko razliita pesnika izmeu kojih je bi-lo nadmetanja, te dakle izvesne suprotnosti, o emu se znaju veoma raz-

ne leende, ako su oni – obojica jednako vani – predstavljali ne poet-ke, neo završetke mitoloije? Ako Homer pokazuje kako je ona okon-ala u poeziji, a Hesiod kako je okonala u ilozoiji?“ (f. W. J. Schellin,Phlosoph dr Mytholog, I, Wissenschaliche Buchesellschat, Darm-stadt, 1966, str. 46).

21Prv do – Pojam bć naroda



I zaista su veliki epski pesnici završetak i ispunjenje mitoloije, tese moe rei da je posle njih mitoloija nemoua. Posle Homera iHesioda Heleni moraju prii višim likovima svesti, pre svea pesni-

štvu i ilozoiji. Mitoloija je i ontološki i istorijski pre pesnika.Dalje razvijanje ove tvrdnje molo bi ii u pravcu stava da su pe-

snici samo sintetizovali predanje koje je postojalo pre njih, a koje sustvorili mnoi nepoznati stvaraoci ili, bolje rei, sam rki narod. No,opet se postavlja arument istovrsnosti mnoih mitoloija: kako sumitoloije u tolikoj meri sline, a stvorili su ih tako razliiti narodi?Na ovo se moe odovoriti opet tvrdnjom o uticaju druih susednih

mitoloija na tu odreenu, na primer o uticaju eipatske mitoloijena rku mitoloiju. Naravno, to opet završava u lošoj beskonano-sti, te moramo pretpostaviti neku mitoloiju koju nije oblikovala su-sedna ili bliska mitoloija, neo se oblikovala sama. Svakako da imauticaja meu raznim mitoloijama, ali to ne rešava pitanje izvorištamitoloije kao takve, pošto je takav stav spoljašnja veza stvari. Duh sene moe nepromenjen seliti kroz razne narode, neo se seli napredu- jui, a mitoloija je po svome pojmu svest koja ne napreduje. Usavr-

šivost duha se ispoljava u tome što on mora napustiti mitoloiju, a neu tome što se kroz nju usavršava. Da je mitoloija u stanju da omo-ui napredak duha, ljudski rod ne bi razvio ni ilozoiju, ni reliiju,ni pesništvo, ni nauku itd.

Dakle, na pitanje da li mitoloiju stvaraju pojedinci, odovorilismo da je samo opevavaju, a na pitanje da li mitoloiju stvaraju na-rodi, da mitoloija stvara njih i oni nju.

) iz s h m?

Mitološke predstave su nemerljivo stare, teško im je i nai mestonastanka u vremenu, ali i pored toa mitoloija nije ono prvo, neo je nastala iz jedne drue svesti. Kada bi mitoloija bila prva svest, onabi bila i poslednja svest. Osnovno u mitoloiji je strana razlike, mno-

štva, te ako bi to bila prva svest strana razlike bi bila apsolutna i svestne bi mola doi u kasnije jedinstvo – mitoloija nikad ne bi bila pre- vladana, monoteizam ne bi bio mou. Spekulativni nain mišljenjabia obavezuje na pojam svrhe, naime ono što je na kraju mora biti ina poetku, ali nikako ne u razvijenom i stvarnom liku, neo samo




kao mounost. To znai da je ono što je nastalo posle mitološke sve-sti, monoteizam i razumsko mnjenje, na odreeni nain postojalo ipre mitološke svesti. Ono što nadvladava jedan lik duha, u isto vre-

me a i omouuje.To pretpostavljeno jedinstvo predmitološke svesti odavno je na-

slueno, od biblijskih mitova do prosvetiteljske predstave o dobromdivljaku. U Starom zavtu to pretpostavljeno jedinstvo svesti iskazuje se kroz dva mita: o raju i Adamu, te o potopu.

Raj je stanje potpune prirodnosti oveka, u kojem mu je ono du-hovno sakriveno i postavljeno samo kao daleka mounost. Drua

lava završava sa sledeim stavom:„A behu oboje oli, Adam i ena mu, i ne beše ih sramota.“

Stanje raja je svest koja nema stida, koja ne ume da se stidi. Šta jestid? čovek se stidi neea jer ima svest da to nešto treba da budedruaije, i da on sam za to snosi krivicu. Dakle, imamo dva momen-ta: koliziju bia i svesti, s jedne strane, i svest o vlastitoj odovorno-sti za to, sa drue strane. Prvo je supstancijalna, a druo subjektivnastrana. Stanje prirodno jedinstva oveka je van svake kolizije svestii bia, odnosno svest sebe ne zna kao odovornu, ne zna da je samadelatna. Biblijska predstava na jedan krajnje spoljašnji nain razvijapriu o ulasku oveka u koliziju, odnosno u priu o razvoju svesti:zmija upuuje enu da uputi Adama na plodove drveta znanja, i oniih kušaju. Takvo spoljašnje razvijanje nije sluajno: naprosto, reliij-skoj predstavi nije dostupno pojmovno znanje o kretanju svesti, te

bei u metaoru. Naravno, metaora ima i stranu istine i stranu neis-tine: istinito je u njoj postavljanje razlike, a neistinit je nain postav-ljanja. Postavljaju se mnoa pitanja o neistinitoj strani: odakle zmijisvest o drvetu znanja, kako Bo moe da lae?, itd. Jasno, sva ta pita-nja nastaju kao posledica neadekvatne orme prikazivanja, a ne kaoposledica sadraja prikazivanja.

Drui mit koji pokazuje izlazak svesti u koliziju jeste mit o poto-pu. Ako smo kod mita o Adamu i drvetu znanja imali jednu ontolo-

šku metaoru, ovde imamo jednu vremensku metaoru. Šesta lavaPostanja poinje ovako:

„A kad se ljudi poeše mnoiti na zemlji i kćeri im se narodiše. Vide-še sinovi boiji kćeri oveije kako su lepe, uzimaše ih za ene koje hteše.“




Dakle, imamo s jedne strane ljude, a sa drue strane sinove boje. Ta razlika nije nastala iz neopreznosti ili nepreciznosti, neo ovo-ri o tome da je, sem jevrejske reliioznosti, postojala i neka drua

svest, odnosno da su pristalice jevrejske reliije ulazili u obiajne ve-ze sa druim entitetima. Ti drui entiteti nisu artikulisani, nisu od-reeni kao oni koji imaju zasebnu reliioznost, neo samo kao onikoji ne znaju za ovoa boa. Sinovi boji imaju svest o Bou, ali tasvest sada nestaje usled mešanja sa druima i Bo ih zbo toa ka-njava potopom. Potopom Bo istrebljuje prirodno stanje svesti, pri-rodu kao takvu, a sa Nojem i njeovim koveom uvodi svet, ljudski

rod, u stanje razlk naspram prrod. Tako su Jevreji sa mitom o po-topu ušli u epohalnu razliku naspram prirode. Mit o potopu imamou mnoim mitoloijama, pa i u helenskoj, i on svuda ima isti smisao:odvajanje oveka od prirode. U devetoj lavi Postanja se kae:

„A Noje poe raditi zemlju i posadi vinorad.“

Dakle, ušli smo u vreme razlike i rada.

Šelin u svojoj Flozofj mtologj (f. W. J. Schellin, Phlosophdr Mytholog, I, Wissenschaliche Buchesellschat, Darmstadt,1966, str. 146–149) sasvim zasnovano upuuje na još jedan momenatotkrivanja razlike izmeu svesti razlike i svesti primarno jedinstva;naime, on ovori o dvojakosti imena Boa kod Jevreja: Elohim i Ja-hve. Do kraja etvrte lave Knjg postanja za Boa se kae Elohim, amesto preloma je ovo:

„A Adam opet pozna enu svoju i ona rodi sina, i nadje mu ime Sit(Set), jer mi, ree Bo (Elohim) dade druoa sina za Avelja, kojea ubiKain. I Situ se rodi sin kojemu nadede ime Enos. Tada se poe prizivatiime gospodnje (Jahve).“

Za Šelina je to momenat prelaska prvobitne svesti o bou u razvi- jenu, dakle mitološku, jer je Elohim bo uopšte, a Jahve odreeni bo.

Svi ovi mitovi u osnovi pokazuju da je i sama mitoloija imala

mnjenje o tome da je pre nje postojala neka svest i da je ta svest u ru-dimentarnom jedinstvu s biem, odnosno u jedinstvu u kojem svestnije svesna da je svest.

Prosvetiteljska postavka je to stanje svesti loriikovala do tvrdnjio prvobitnoj reliiji koja je ista i savršena itd. To što je prosvetitelj-




skoj svesti izledalo savršenim je samo ono što je nerazvijeno; naime,ta primitivna svest nije u stanju da postavi išta spoljašnje, ak ni pro-stor i vreme, tako da predmetu svoa opaanja prilazi kao da i nije

predmet. Divlji narodi se, na primer, bave lovom ne relektujui lovinu kao ono što je van njih, neo kao vlastiti deo. Lovac nema zna-nje o ivotinji, on je sa ivotinjom, ubija onoliko koliko mu treba išta mu treba, a ostalo ostavlja; ne moe sebi da postavi vlastitu dru-ost, neo naprosto jeste. Tu se ne radi o savršenstvu, neo baš o li-šenosti, i zbo toa se ta svest naješe i prikazuje kroz lišenost: kaese, na primer: „U primitivnoj svesti nema razlike izmeu sna i jave,

pre i kasnije, blie i dalje, tela i senke itd.“ Takvim prilazom polazi-mo od stanovišta razlike ka onom što je još nerazlikovano, što je isti-nito, ali nije i sva istina. Toj rudimentarnoj nerazlikovanosti moramoprii i sa stanovišta razvijeno i svesno jedinstva, dakle sa stanovi-šta pojma. Iskljuivo sa stanovišta razlike primitivnoj svesti prilazesve razumske svesti, od etnoloije, socioloije do psiholoije itd. A is-kljuivo sa stanovišta jedinstva toj svesti prilazi, na primer, Šelin usvojoj Flozofj mtologj, de kae:

„Zato što svest ne bira ili ne izumeva ni same predstave, ni njihov iz-raz, mitoloija nastaje odmah kao takva, i nijednom druom smislu ne-o time što se izovara. Shodno nunosti s kojom se proizvodi sadrajpredstava, mitoloija ima od poetka realno, te, dakle, i doktrinarno zna-enje; shodno nunosti sa kojom nastaje i orma, ona je potpuno auten-tina, tj. u njoj sve treba razumeti tako kako to ona izovara, ne kao da jetobo nešto druo mišljeno, nešto druo kazano. Mitoloija nije aleori-na, ona je tauteorina“ (f. W. J. Schellin, Phlosoph dr Mytholog, I,Wissenschaliche Buchesellschat, Darmstadt, 1966, str. 195–196).

Naravno, mitoloija je pre svea teoonija, što se na njenoj pojavnosti i vidi, ali mitoloija se menja i napreduje, a kako je to mou-e ako ona u sebi nema ono što je nadilazi? Mitoloija je i metaora,što znai da ima i unutrašnji smisao odvojen od vlastite pojavnosti.Razumske nauke su sa jedne strane u pravu, a sa drue nisu, baš kao

i Šelin.Dakle, mitoloija nastaje iz tzv. prirodne svesti, koja je, iako senaizled pojavljuje kao puko i mrtvo jedinstvo svesti sa samom so-bom, ipak imanentna i pokretna, te ima mitoloiju kao svoju istinu.Tu svest ne moemo shvatiti kao reliijsku, ali ni kao ateistiku; di-




vljak nije ni homo rlgosus ni homo arlgosus, naprosto, takve po-dele se ne odnose na njea. Njeova svest o opštem je takva da onoopšte ne doivljava odvojeno od sebe i, naravno, smatra a prirod-

nim. Ali ono veliko u primitivnoj predmitološkoj svesti nije ono pri-rodno, neo ono duhovno. Problemi koje imaju razumske nauke, sa jedne strane, odnosno Šelin, s drue, nastaju zbo toa što ne mo-u da postave svest kao ono najizvrsnije prirodno, a prirodu kao onosvesno. Aristotel je to moao, te je svest, dušu, postavljao iz φισισ-a.

) Kk s h m?Mitoloija ne nastaje sluajno i samovoljno, neo je ona istina i

svrha one svesti koju smo nazvali predmitološkom, a koja je sva u je-dinstvu svesti sa samom sobom, i to u takvom jedinstvu da svest neprepoznaje sebe ni kao jedinstvo. Iz toa jedinstva svest mora izai.To rajsko stanje svesti, kako smo pokazali, nije u sebi mrtvo, neo vri,i time i dovodi do ono više lika svesti, do mitoloije. Raj je neos-

porno izubljen, a pitanje je da li je sluajno izubljen? Time što je iz-ubljen, on nije bio jedino i istinito stanje svesti. Druo bitno pitanje jeste zbo ea je izubljen? Na to pitanje ne mou odovoriti ekstre-mi u shvatanju mitoloije, razumske nauke i Šelin; razumske nau-ke to pitanje ni ne postavljaju, a Šelin samo simulira odovor. U F-lozofj mtologj on tvrdi sledee:

„Kao što se oveanstvo nije molo odlunije odravati zajedno i u

nepokretnom mirovanju, neo bezuslovnim jedinstvom boa, kojim jebilo ovladano, tako se, sa drue strane, ne moe zamisliti moniji i du-blji potres od onoa što je morao da usledi kako je ono do tada nepokret-no jedno samo postalo pokretno, a to je bilo neizbeno im se neki dru-i bo ili im se više boova našlo ili pojavilo u svesti. Ovaj zavladalipoliteizam uinio je nemouim produeno jedinstvo ljudskoa roda.Politeizam je, dakle, deobno sredstvo, baeno u homoeno oveanstvo“(f. W. J. Schellin, Phlosoph dr Mytholog, I, Wissenschaliche Buch-

esellschat, Darmstadt, 1966, str. 104–105).

Šelin iznosi nekoliko problematinih stavova: prvo, tvrdi da pred-mitološka svest ima za predmet neko zajedniko boa, ili boa uop-šte; druo, da je predmitološka svest zajednika; i, naravno, treće, da




je politeizam ono što razbija taj „relativni monoteizam“. U toj svestinema predmetnosti boa, jer je bo ono duhovno, što znai da onanije ni zajednika, jer samo ono duhovno moe biti zajedniko, dok

je stav o politeizmu kao razbijau „relativno monoteizma“ ista tau-toloija. Naravno da se istorijski politeizam pojavljuje kao ono što do-lazi posle predmitološke svesti, ali on nije ono što je tu svest dokinu-lo. Pravo pitanje je: šta je to u samoj primitivnoj svesti što omouću- je da se politeizam uopšte pojavi? Izbeavanjem ovoa pitanja Šelinizbeava i ozbiljnu problematizaciju predmitološke svesti.

Naš odovor na to pitanje je sledeći: predmitološka, tzv. prirodna

svest je svojom svrhom stavljena u ono kretanje koje dovodi do raz-dvajanja. Ona je po δυναμισ-u pokretna, ali ne i po ενεργεια-i, ali te-i da to bude. Najviši lik same prirode, svest, u okviru prirode se naprirodan nain emancipuje od prirode. Ili, na drui nain kazano: čo-vk napušta jdnstvo s prrodom zbog jdnstva s vlasttom prrodom.

Prvi momenat to napuštanja prirodno jedinstva je bajanje, i to je toliko rudimentaran oblik svesti da je u njemu izuzetno teško vide-ti kretanje svesti. Ono duhovno u bajanju je shvaćeno u vidu prirod-

ne vlasti nad prirodom, odnosno ono sluajno (pojedinac) ima nekumoć i odnos spram druo sluajno (priroda). U tom odnosu izme-đu dveju sluajnosti uspostavlja se momenat opštosti koji je, u sušti-ni, duh. U bajanju je vlast duha nad prirodom svakako sluajna, ali idirektna i neposredna. Pojedinac koji baje neposredno se obraća pri-rodi i veruje da tako deluje na nju. Između njea i prirode nema nika-kvo posrednika ili sredstva, neo su on i priroda još uvek jedno. Od-nos vraa prema prirodi je osetilan i nema stalnosti u sebi, jer vra

plesom ili nekim druim pokretima tela uspostavlja vezu sa priro-dom, nemajući nikakvu releksiju o vlastitom delovanju. Bitan mo-menat takvoa injenja vraa je neuobiajenost, odnosno određenosuprotstavljanje uobiajenom delovanju svakodnevice. To je ona nu-na taka razlike, koja, uostalom, i daje bajanju ran pokretne svesti.

Viši oblici bajanja su oni de se izmeu sluajnosti pojedinca isluajnosti prirode postavlja sredstvo bajanja. Sredstvo bajanja nije

ono sluajno, jer u bajanje donosi stalnost. To je prvi momenat posre-dovanja u ljudskoj svesti, jer se prvi put pojavljuje naoveštaj idejetrojstva: imamo vraa koji je neka svest na ranici sa prirodom, teimamo sredstvo bajanja koje je neko orue, toliko rudimentarno da je još deo prirode, i, na kraju, imamo samu prirodu. Moe se rei da




se priroda postavila u svoja tri momenta i da se odnosi sama na se-be. Stanovište svesti takvoa vraa je releksivnije neo u niim obli-cima bajanja, jer vra sada zna da su prirodne stvari u nekom odno-

su, te da je jedna prirodna stvar uzrok druoj. Tako se prvi put uspo-stavlja releksija o uzrono-posledinoj vezi, naime subjekt bajanja je mo nad sredstvom, a sredstvo je mo nad prirodom. Tako subjektbajanja posredstvom prirode pobeuje prirodu. To rudimentarno lu-kavstvo još nije releksija „jer je princip bajanja u tome da se izmeusredstva i uspeha ne spoznaje veza“1. Ta nemounost svesti u baja-nju da spozna pojedini odnos kao opšti i izaziva sujeverje, jer u suje-

verju svaka sluajna veza postaje bitna, te se svaka pojedinanost pro-lašava istinom. Princip sujeverja je u tome da je uspeh delovanja o- veka u neposrednoj vezi sa spoljašnjim okolnostima, te je sujeverjestav neslobode oveka, de je svest zatvorena u spoljašnjem pa nemoe da prepozna samu sebe. Ono istinito u sujeverju je spoljašnjastvar, koja je samostalna, a ovek je nesamostalan.

Viši oblik bajanja, i pored odreeno razvoja, zadrava u sebi kri-terijum neuobiajenosti delovanja i svesti. Ono prirodno provocira

svest samo ako je neuobiajeno, zemlja kao zemljotres, voda kao po-plava, vazduh kao oluja, vatra kao poar itd. čovek ne spoznaje pri-rodu neo se prema njoj odnosi kao prema prirodnom skandalu. Na-ravno, priroda svesti nije u tome da se zadri kod ovoa sluajnoa,te i sluajnost sluaja die do stalnosti sluaja. Tako se ono ivo pojavljuje kao mo svesti; poštovanje ivotinja je poštovanje stalnostisluaja, jer šta je ivotinja neo ono stalno što je sluajno? Naizled je paradoksalno da ovek postavlja iznad sebe ono ivotinjsko, ali utoj svesti on iznad sebe postavlja stalnost. Viši oblik svesti o toj stal-nosti je etišizam, koji takoe sadrava bitni odnos bajanja, s tim daa postavlja apstraktno. fetiš je neka neodreena sila koja svoju stal-nost sluajnosti ispoljava uopšte.

Od neposredno osetilno bajanja, kao najnie oblika bajanja,pa do etiša kao najviše, svest je napredovala od prirodne sluajno-sti sluaja do apstraktne stalnosti sluaja, no ipak nije mola da do-

e do releksije. Bajanje je rudimentarna svest de svest sebe ne pre-


1 Po Heelu, taj princip se zadrava sve do moderne epohe, a tome su najviši dokazmoderna medicina i armacija koje ne sadravaju znanje o vezi sredstava i uspeha,te su, u biti, oblici bajanja.



poznaje ak ni kao sluajnu. Svest dolazi do sebe tek sa mitom, de još, naravno, ne prepoznaje sebe, ali se postavlja u svoje druo bie,de samozadovoljno ostaje. Mit je svest koja je izašla iz sebe i tamo

ostala. Od bajanja i etiša pa do mita samo je jedan korak, u kojemona potmula unutrašnja pokretnost postaje spoljašnja. Od sluajno-sti sluaja svest ide prema stalnosti sluaja, de sluajnost sluajashvata kao konanost, a stalnost sluaja kao beskonano; a sa besko-nanim koje je još sluaj dolazimo do mita. Mit postavlja odnos ko-nano i beskonano na taj nain da je konano odvojeno od bia,te time apsolutno sluajno, a da je beskonano bie konanoa, te ti-

me prestaje biti i stalnost sluaja, te postaje sudbina. U mitu svest tra-i razlo svoje konanosti, i pronalazi je u sudbini. I ovek razvijenesubjektivnosti, moderan ovek, takoe ima neku predstavu sudbine,te ima mnjenje o sudbini kao o uzroku neko stanja. Dakle, u mo-dernom vremenu sudbina je nešto oveku suprotstavljeno, ono spo-ljašnje, koje on doivljava ili kao zlu ili kao srenu sudbinu. Nasuprottome, grk sudbinu ne doivljava kao spoljašnju vezu neo kao vlasti-tu istinu; sudbina je nunost bia, opšta supstancija, te se njoj ne su-

protstavlja neo je prihvata s uverenjem da i ne moe biti druaije.Shvatanje da se na nešto moe delovati sopstvenom voljom, i to uspe-šno, jeste shvatanje subjektivnosti, a supstancijalni grci su samo kodbia, a ne i kod trebanja nekoa dešavanja. Stav trebanja je stav mo-rala, a helenski stav je stav bia, što Helene i odvaja od saznanja omoralnom delovanju. Helen nee odluivati po sebi samom, po svomuverenju, neo mu treba naoveštaj apstraktne supstancije. Taj nao- veštaj moe biti vetar, šum lovora, let ptica, ovnujska pleka itd.; od-

luka, naprosto, ne moe biti stvar volje pojedinca, neo volje opštesupstancije. Proroštvo je samo ljudskiji oblik istoa, jer je ono opštasupstancijalna mo koja daje opšti odovor na pojedinano pitanje,te su zato i odovori dvosmisleni. Sloboda oveka je u tome da takav stav protumai, dakle da a individuira, što naješe znai da izabe-re jednu stranu u ve datome. Sloboda Helena je u tome da se individuira opšta supstancijalna mo, a ne da se o njoj odluuje.

Sudbina, kao ta opšta supstancijalna mo, je ono delatno u mitu,te se moe rei da je najviša supstancijalnost u isto vreme jedina su-bjektivnost u mitu. Ceo put helenske ilozoije je u tome da nadma-ši tu opštu supstancijalnu mo i da umesto nje postavi pojam. Dakle,mit je onaj nain svesti de je svest izašla van i nalazi se tamo zado-




voljena u supstancijalnoj zasebnosti, a ono što tu zasebnost dri naokupu i vodi je jeste opšta supstancijalna mo ili sudbina. Sudbinanije svrha mita, neo ono delatno, što još ne zna za sebe. Kada po-

ne saznavati sebe prestaje mit i poinje ilozoija.

) r m?

Svrha neea je ono radi ea je bie toa. Svrha nije ono spolja-šnje biu toa, ali nije ni sve bie toa. Tako ni svrha mita nije zbir po-

stojanja mitova, ali nije ni ono što ne bi bilo mit sam. Naravno, svr-ha se nalazi i na poetku i na kraju, na poetku kao mounost, a nakraju kao stvarnost.

Videli smo da je na poetku mitske svesti odvajanje od prirode,naime svest zadobija poloaj sa koje moe misliti prirodu, ali taj po-loaj joj ne omouuje da misli i sebe. Zbo toa svest prirodu mislikao ono što nije odvojeno od nje, što je ona sama, odnosno svest se-be postavlja u jedinstvo sa prirodom. Ono delatno i subjektivno u

tom jedinstvu je svest sama, a priroda je ono supstancijalno. Antite-tika mita baš na tome i poiva: ono subjektivno ne odovara onomsupstancijalnom, i obratno. Pošto svest sebe ne prepoznaje, neo zasebe misli da je priroda, ona sebe prirodom i obrazlae. Poštovanje i- votinja, prirodnih pojava ili neke neodreene prirodne moi samo jepojavni izraz toa. Svest slavi prirodu kao ono najviše, a sve zbo vla-stito poriva da ona sama bude ono najviše. Zato se i boovi predstavljaju u prirodnom liku, sve do rko Pana, to poslednje prirod-

no boa.Mitska svest mora postaviti mnoštvo odreenja, jer je i sama pri-

roda u mnoštvu odreenja. Ono prirodno je raznovrsno, te i duh koji je u nekakvom jedinstvu sa prirodom, ili makar to hoe da bude, ta-koe mora biti raznovrstan. Ta odreenja mou biti zasebna boan-stva, isti politeizam, ili razne pojavnosti jednoa boanstva, kao uhinduizmu. Ono opšte je shvaeno mnoštvenim.

Istorijski ledano, put razvoja mitske svesti je zapoet u višim ob-licima bajanja, a završava sa jevrejskom reliijom, kao prevazilae-njem mita u okviru mita. Jevreji su prvi narod koji odvaja ono duhov-no od prirodnoa i boa misli kao istu misao. Zbo toa je u judai-zmu priroda postavljena baš kao priroda i ništa više od toa. Mitski




elemenat je zadran u predstavljanju onoa duhovno, boa samo,te se moe rei da je jevrejska reliija u osnovi jedan neprimeren spo-ljašnji spoj, koji se nuno mora nadvladati. Mit je zadran ak i u hri-

šanstvu, ali tamo on nije ono bitno, neo je samo izraz nemoi reli-ije da istinito iskae svoj istiniti sadraj.

Dakle, svrha naroda je u onome što narod još nije – nemitološkasvest. Stari narodi završavaju u carstvu pravnih statusa rimskoaprincipata ili dominata, de ube svoj mitološki sadraj. Rimski svet,kao realni obiajnosni skepticizam, je kraj svake mitoloije, a Con-sttuto Antonnana, iz 212. odine, kada je Marko Aurelije Sever An-

tonin, zvani Karakala, izjednaio sve pravne statuse rimskih podani-ka, kraj je naroda uopšte, ak kraj i rimskoa naroda. Narod više nije ni pravni status.

Stari narodi su svoj razvoj, svoj napredak ka kvazaru Karakale iliHrista, imali u tome što su svoje bie odvajali od mita, od mitskopodstoja. Tri osnovna stara naroda, Heleni, Rimljani i Jevreji, to suuradili svako na svoj nain.

Heleni su nadvladavali mit na dva naina: u okviru mita i van

okvira mita. Nadvladavanje mita u okviru mita je tzv. helenska umet-nost, de je preen put od epa, preko lirsko pesništva i traedije, doAristoana, koji je najviši lik helenske umetnosti, jer se s principomkomedije napušta tlo supstancijalno jedinstva ivota. Nadvladava-nje mita van okvira mita kod Helena je bila ilozoija, koja je prešlaput od Talesa do Sokrata (Platon i Aristotel nisu više helenski ilozo-i, ili nisu samo helenski ilozoi). Ono što je Aristoan u umetnosti,to je Sokrat u ilozoiji – onaj koji napušta princip supstancijalnosti

bia i sve zasniva na svesti, i to kao svest. Nije udno što su neki savremenici smatrali da je Sokrat pisac Aristoanovih dela; na neki u-dan i pomalo podao nain prepoznavali su isti princip kod obojice.

No, oba helenska naina su bila teorijska, dok je rimski nain prevladavanja mita praktiki. Rimljani, taj jedini praktiki narod u isto-riji, mit su prevladavali samo van okvira mita. Praktika mitska svest je obiaj, a put emancipacije od mitske svesti kod Rimljana je bio put

emancipacije od obiaja. Servije Tulije, decimviri, Lx Ltna, Lx Hortnsa, us honorum, us prgrnum itd., samo su momenti razvoja jedno naroda koji je sebe shvatio kao vanetniku i vanteritori- jalnu zajednicu, koji je sebe postavio kao pravnu zajednicu, van krvii obiaja. Rimljani su sebe shvatili kao jedini narod, a ne kao jedan od




naroda. Vrhunac i sam kraj toa bili su Cezar i Oktavijan, koji su po-stavili princip pravne subjektivnosti jednoa: jedan je ono apsolutnosubjektivno.

Trei veliki stari narod, Jevreji, nadvladavao je mit samo u okvi-ru mita, ali je to radio na apsolutan nain. Jevreji jesu reliija, te je iovaj proces bio reliijski. Jevrejska reliioznost je prva koja je boashvatila kao istu misao, a ne više kao ono supstancijalno ili ulno, a,pored toa, Boa je postavila kao apsolutnu subjektivnost jer on stva-ra svet iz niea. Ideju stvaranja iz niea nema nijedan narod pre Je- vreja, neo je ideja postanka vezivana za nastajanje (kosmos nastaje

iz haosa, Brahma nastaje itd.). To je ono veliko u jevrejskoj reliiozno-sti, a ono oraniavajue je u nemounosti jevrejsko boa da doedo konanih stvari. Jevrejski bo naprosto nema sina, on je samo posebi i Jevrejima dolazi spolja; on ve jeste i Jevreji ve jesu pre njihovo susreta na gori sinajskoj. Put nadvladavanja mita kod Jevreja jeput nadvladavanja te spoljašnjosti Boa, odnosno put roenja Jahve-ovo sina. Naravno, Isus je onaj koji se postavio kao sin i time su-bjektivnost Boa doveo i do konanih stvari. Sa Isusom je svako su-

bjektivan, a ne samo Bo.Ta tri stara naroda su svoj kraj iskazali u liku smrti svojih najvećih

sinova, te tako imamo smrt ilozoa, smrt politiara i smrt proroka.filozoova smrt je tiha, puna neke udne lepote, zasnovana baš

na onome emu je i suđeno, na individualnoj volji, na boljoj volji, is njom je rođena osnova moralnosti, savesti i svea onoa što će ka-snije biti subjektivno. Od Sokrata su vreme i istorija prestali da bu-du helenski i postali su ljudski; on je prvi koji je zaboravio rki, jer

je mislio o onome što je opšte i time svude. Pravo na vlastito uve-renje je svaije pravo, te se pri kraju pojaviše i oni koji su tvrdili dasu i robovi ljudi, i tu je zaista bio kraj. Svako je neponovljiv, i jedan injeovo pravo je pravo na sve, savest i moral su skoro tu nede. fi-lozo umire samo sa jednim alom: pošto je najveća sreća raspravlja-ti o vrlini, smrt je napuštanje te rasprave. Ali ne samo da je ilozo na-pustio tu raspravu, neo ju je i dokinuo, jer vrlina više nije ono sup-

stancijalno, neo subjektivno. Sokratova smrt je istinski kraj svakerasprave o vrlini; jedna rasprava je dokinuta druom, nastupa epo-ha morala.

Smrt politiara je, kako ve pripada, sa mnoo više publike, sakrvlju i noevima, ali ipak mirna, puna enje i strahopoštovanja. Ce-




zara nisu zbunili noevi i smrt, neo Marko Junije Brut; zar je mou-e da a ubija najbolji od svih Rimljana? Nije Cezara u Brutu zau-dilo to što mu je bio blizak neo Brutova vrlina. Ubio a je najbolji od

svih i, kad se zaklonio toom, veliki Cezar se zaklonio od spoznaje da je njeova smrt pravedna. Rimljani s razloom ubiše gaja Julija, jerim je razorio obiajnost, politike institucije i pravne statuse, jer se di-ao iznad Rima i njeove istorije. On je za etiri odine svoje vladavine bio diktator, diktator na deset odina, doivotni diktator, kon-zul, konzul na deset odina, trijumvir, tribun itd. Sve republikanskeinstitucije je lišio istine i smisla, bio je Cezar. Izuzetni Cezar, na ne-

sreu vrline Rimljana, postade pravilo, posle njea svako moe biti jedan, te se pravo mora zasnovati na tom neobinom uverenju, štoznai da svako postaje subjektom prava. Da se doe do takve pravneprakse, do takvo istorijsko ustava, treba još mnoo, ali je sve to saCezarom omoueno.

Smrt proroka je izuzetnija od ilozoove i politiareve smrti, ceonarod je bio prisutan, zdanje sveta se treslo, smrt je bila dua i mu-na, jer je prorokovo oišenje tee neo ilozoovo i politiarevo. U toj

smrti nema lepote i asti, kao kod Sokrata, a ni uenja i poštovanja(niko nije poštovao gaja Julija koliko njeove ubice), kao kod Ceza-ra, neo je to jedna apstraktna smrt puna bola. Sokrat umire bez bo-la, Cezar ne osea ubode maeva, iako ve imamo krv, dok se kodIsusa baš o bolu i radi. Ne moe se prirodnost, i to kao lik duha, a nekao puka prirodnost, napustiti lako i draovoljno, neo samo sa zno- jem, krvlju i muenjem. Bol je neizbean i suštinski u Isusovoj smr-ti. Ali ni sam bol ne sme biti trivijalan ili bezrazlono brutalan; Per-

sijanci su svom Maniju oderali kou i time spreili da njeova reliija postane svetska, jer su a ponizili u smrti. Jevreji i njihovi ezeku-tori Rimljani ne poniavaju Isusa neo mu daju ono što sam zahteva: pravedan bol. Smrt je istina proroka, iv prorok nije prorok, a bol je bol u proroku. Bo izlazi iz sebe, Jahve dobija sina, i u tom odre-enju je Isus, ali da bi se vratio sebi mora se oistiti. Sa prorokovomsmru dolazimo do iste duhovnosti, do ontološko osnova moralno-

sti i pravednosti, tako da je Isus istina i Sokrata i Cezara. Ono „sva-ko“ sada postaje pravo svakoa da bude u bou, što je najviše mou-e odreenje. Sa hrišanstvom smo zaista došli do apsolutno svakoi preko toa se ne moe. Vreme je roeno, sve je pokrenuto i subjek-tivno. Ništa nije pravednije od toa što se vreme meri od Isusa.




U hrišćanstvu je ono isto duhovno, i time transreliijsko, baš samBo. Bo nije shvaćen u jednom vrstom određenju, što je inae na-in razumsko-predstavne svesti, neo u kretanju. Hršćansk bog j

procs Boga. Jevreji su boa postavili kao ono subjektivno jdno,štoneizlazi iz sebe, neo na spoljašnji nain prilazi konanom. Tu imamo,u osnovi, paralelizam konano i beskonano. Hrišćanstvo taj para-lelizam prevazilazi time što Boa postavlja i u konano. Rekli smo daJahve nema sina, a ovde je sin istinit koliko i otac. Momenti Boa su:Otac, Sn i Svt duh. Naravno, razum nema moućnosti da istinito is-kae to kretanje, kao kretanje pojma, te zbo toa bei u tu biološku

metaoru, u odnos oca i sina. Sin nije ništa druo do prelazak pojmau stvarnost, ali kada bi se to tako kazalo to ne bi bila reliija.Dakle, još od Jevreja je bo shvatan kao samosvest, svest o sebi

samom, odnosno duhovna subjektivnost. U hrišanstvu ta boanskasvest postaje i svest o druoj svesti, udvaja se u dve svesti, ili: za sa-mosvest je neka drua samosvest – ona je izašla izvan sebe. To imadvostruko znaenje: prvo, ona je samu sebe izubila jer nalazi sebekao neko druo bitstvo; druo, ona je time ukinula ono druo jer i ne

vidi to druo kao bitstvo neo samu sebe u druome. Sin je samouslovno druo Oca ili, bolje reeno, on je s jedne strane u jedinstvusa Ocem, a sa drue u razlici. Takoe, i Otac je u dvosmislenoj vezisa Sinom: i u jedinstvu i u razlici. Otac mora ukinuti bie Sina, jer turazliku ne moe veno trpeti, ali time pada u novu dvosmislenost.Poriv Oca u ukidanju svesti Sina je to da s tim ukidanjem on zaistapostaje svestan sebe u punom jedinstvu, ali ukidanje Sina je i ukida-nje Oca, s drue strane.

„Dvosmisleno ukidanje svo dvosmisleno druobia (sina) isto jetako dvosmisleni povratak u samu sebe: jer ona (otac), prvo, tim ukida-njem ponovo zadobiva samu sebe, budui da ukidanjem svo druobi-a postaje opet jednaka samoj sebi; druo, pak, drua joj samosvijestopet isto tako vraa svoje druo bie, ona ukida to svoje bie u druomei opet slobodno otpušta dakle ono druo“ (g. W. f. Heel, Fnomnolo-

gja duha, Naprijed, Zareb, 1987, str. 122).

Taj odnos Boa prema Sinu ovde je postavljen kao kretanje Boa,ali je to, u osnovi, i kretanje Sina, obojica se kreu u tom odnosu.

„Kretanje je dakle baš dvostruko kretanje obiju samosvijesti. Svaka vidi kako drua ini isto, što ini i ona; svaka sama ini ono što zahtije-




va od drue, i ono što ini, ini zato i samo utoliko, ukoliko drua inito isto, jednostrano injenje bi bilo beskorisno, jer ono što treba da sedoodi, moe se ostvariti samo pomou obadvije“ (g. V. f. Heel, Fno-

mnologja duha, Naprijed, Zareb, 1987, str. 122).

Dakle, te dve samosvesti su u višeznanom odnosu, a razlo sve višesmisla je u tome što su u isto vreme i jedinstvo i razlika, i subjekti supstancija. Strana jedinstva zahteva ukidanje, a strana razlike odvajanje. I Otac i Sin se postavljaju u razlici kao samostalni, i svoju samo-stalnost dokazuju jedan druome. To je osvedoenje hrišanstva usamom sebi: Otac se mora osvedoiti Sinu i Sin Ocu. Osvedoenje je

stanje de si i za druoa, za druu svest, de svoju samostalnost po-tvruješ u relaciji. Heel je osvedoenje u Fnomnologj duha zvaopriznanjem ( Anrknnung ), što je u osnovi isto. Jevrejski bo dolaziizabranom narodu na spoljašnji nain, i on nije taj narod, te dve sve-sti su samo u razlici, te se taj bo ne osvedouje narodu neo mu pre-ti i dri a u strahu. Hrišanski bo ne dolazi spolja, te se narodu, Si-nu mora osvedoiti, ali se i Sin mora osvedoiti u Ocu. „On przna- ju sb prznavajuć s uzajamno.“ To osvedoenje jedne samosvesti

u druoj, kao strana razlike, Heel je nazvao „borbom na žvot smrt “.Smrt je najviše stanovište ivota, istina njeove konanosti. Najivot-nije u ivotu je smrt, jer je ivot po pojmu konaan. Borba na ivot ismrt je odnos tih dveju svesti kao izlaenje iz konanosti. Bo moranapustiti lik Sina i izai iz konanosti.

Isus je sin uopšte i njeova smrt je izlazak Boa iz momenta Sina,dolazak do Duha. Ta smrt je neacija neacije ili vraanje iz razlike

u jedinstvo. Kada je Bo postavljao stranu razlike, Sina, tada je postavljao zdanje sveta koji ivi u razlici, a sada taj svet mora srušiti.

„U Isusovoj smrti, pre svea, treba istai posebno odreenje, naimenjenu polemiku stranu prema spoljašnjosti. U njoj nije samo napušta-nje prirodne volje dovedeno u opaanje, neo svaka osobina, svaki inte-res i svrha, na kojoj se moe usmeriti prirodna volja, sve ono veliko i va-ee sveta je time utopljeno u rob duha. Ovo je revolucionarni elementkojim je svetu dat jedan sasvim drui oblik“ (g. W. f. Heel, Vorlsungn

übr d Rlgon ii , Suhrkamp Verla, frankurt am Main, 1969, str. 287).

Isusova smrt je na pojavan nain postavljena kao smrt ravo ikriminalno oveka, te je zato njeova smrt tako sramna i brutalna.Krst, koji dotle vai kao simbol jedne mere stvari, sada se preobraa-




va i postaje simbol sasvim drue stvari. Isusova smrt ini sramnimporedak sveta koji on napušta. To je neacija neacije:

„U Hristovoj smrti je izraen momenat da je Bo taj koji je ubio smrt,time što on nastaje iz smrti. Time su konanost, ljudskost i ponienjepostavljeni kao nešto strano po Hristu, po onome, koji je sasvim Bo.Pokazuje se da mu je konanost tua i prihvaena od druo. To druosu sada ljudi koji stoje naspram boansko procesa. Ovo je njihova ko-nanost koju je Hrist prihvatio, ova konanost je u svim svojim oblicima,a u svom najspoljašnjijem vrhuncu je zlo“ (g. W. f. Heel, Vorlsungnübr d Rlgon ii , Suhrkamp Verla, frankurt am Main, 1969, str. 292).

Dakle, Isusova smrt je naelno napuštanje konanosti, boje na-puštanje sina. No, to naelno nadilaenje konanosti nije uništenje,nije ljudski rod prestao biti konaan, neo je sebe shvatio i konanimi beskonanim. To je spekulativni momenat u Isusovoj smrti; nismozanavek ubili Sina zato što je on umro, neo smo a smru sauvali.Momenat Sina sa Isusovom smru ostaje isti kao i ranije, to je serakonanosti, ali sada ta konanost stupa u odnos za koji svet ranije nije znao, u odnos sa onim koji je „sasvim bo“. Tako dobijamo odnossubjektivne konanosti i subjektivne „sasvim boanske“ beskonano-sti; prvu je Heel nazvao robom, a druu ospodarem; rob je subjek-tivna strana subjektivnosti, a ospodar supstancijalna strana subjek-tivnosti, dakle i jedan i drui su subjektivni, ali na razliite naine.Ako je Bo pre Sina postavljen kao ista mounost subjektivnosti,kao hilejski subjekat koji svet stvara iz niea, Bo kao Duh je venoodreenje, dakle supstancijalna subjektivnost, dok je Sin shvaen kaokonano delovanje ili subjektivna strana subjektivnosti. Odnos robai ospodara, te dve strane subjektivnosti, osnovni je ontološki odnosepohe subjektivnosti, te je i sasvim druaije postavljen neo u epo-hi supstancijalnosti.

Epoha subjektivnosti ipak nije sebe ispunila u hrišanstvu, jer seu hrišanstvu nije moao razviti pojam stvaranja kroz sve svoje mo-mente. Naime, ono subjektivno, Bo, stvara na neposredan nain, jerstvara iz niea i stvara niim. Moderni pojam rada, razvijen u enle-

skoj klasinoj ekonomiji, u sebi sadri hrišansku predstavu stvara-nja u celosti. Momenti pojma rada su: rad sam (causa formals), pred-meti rada (causa matrals), sredstva rada (causa ffcns) i proizvodrada ili uradak (causa fnals); od navedena etiri momenta rada hri-šanstvo je razvilo dva: rad sam (ormni uzrok) i proizvod rada (svr-




hoviti uzrok). Bo sam stvara svet, dakle sam rad proizvodi uradak.filozoija je u poslehrišanskoj epohi, dakle u modernom veku, po-stavila pitanje i momenta predmeta (tvarni uzrok), kao i momenta

sredstava (tvorni uzrok) u stvaranju.U osnovi je do Kanta postavljano pitanje tvarno uzroka stvara-

nja, a Kantov kopernikanski obrat postavlja pitanje tvorno uzrokastvaranja.

Dokantovski, tvarni uzrok stvaranja je onaj uzrok koji stvara i mo-derne narode, kao ono iz ea se stvara praktiki raanski svet. Mo-derni narodi su causa matrals moderno raansko sveta, dok je

tvorni uzrok, ono poslekantovsko, momenat razradnje modernihnaroda i njihovo privoenje višem subjektivnom momentu, de jeodreenje naroda bez ikakvo sadraja, pa ak i smisla.

Ukratko reeno, novovekovno znanje i bie u svojoj enezi samopopunjava prazno mesto hrišanske predstave stvaranja, a rezultat teeneze je pojam rada, koji je u praktiko-ekonomskoj seri imao svoju epohalnu promociju. Naravno da je ekonomski pojam rada samo jedan lik temeljnije ontološko odnosa, koji je inae Heel ukratko

oznaio kao jedinstvo jedinstva i razlike. filozoija posle Heela imasmisla samo kao razvijanje pitanja o tvornom momentu toa jedin-stva jedinstva i razlike, koji kod samo Heela nije direktno i jasnonaznaen. Hrišanstvo je helenski, rimski i jevrejski princip dovelodo apsoluta, jer ono na emu se sve zasniva, što sve pokree, više nije supstancijalna orma naroda neo svako, dakle individua. Došlismo do linosti, de se bilo kakvo ulno ili krvno odreenje ubi isve se postavlja kao ista misao, kako Bo tako i svako. Hrišanstvo

je dokinulo stare narode, što ne znai da su oni prestali da postojeneo da su izubili smisao; oni više nisu mera stvari toa sveta.




iStorijSKi način bića Modernog naroda

Burgund, Krmhldna osvta, Zgfrdov podvz,clokupno stanj žvota, sudbna clog pokolnja koj

propada, nordjsk karaktr, kralj ecl, td., – sv to n-ma vz sa našm žvotom u porodc, sa našm gra-đanskm pravnm žvotom, sa našm ustanovama ustavma. Za našu sadašnjost maju vš značaja sto-rja Hrsta, Jrusalm, Vtljm, rmsko pravo, pa čak Trojansk rat, ngo događaj o kojma s govor u Nb-lunškoj psm koj za našu naconalnu svst prdsta-vljaju samo jdnu povst koja j nstala kao da j nj

n blo. Pokušaj čnjn da s od tako nčga još sadastvor nšto naconalno, pa čak nka narodna knjga, prdstavljao j najtrvjalnju namru, lšnu svakog smsla. U danma, nazgld, ponovo usplamtlog mla-dćkog odušvljnja, to j bo znak starost jdnoga vr-mna koj j, prblžavajuć s smrt, ponovo postalodtnjasto koj s okrpljvalo na onom što j zumr-lo, pa j moglo očkvat da ć u tom drug užvatkao u nčm sadašnjm.

Heel

Postavlja se pitanje kada nastaju moderni narodi? Stari narodi ni-su moli da pristanu na hrišanstvo a da ne nestanu (to što grci po-stoje i danas spoljašnja je sluajnost; grke je sauvala turska invazi- ja, jer da te spoljašnje opreke nije bilo i oni bi stvorili, zajedno sa var-

varima, verovatno Slovenima, novi narod, ili nove narode, kao što jeto ranije bilo na zapadu). Varvarska istota duše je u nemanju isku-stva supstancijalne civilizacije i to je ono za im je hrišanstvo eznu-lo. Novi narodi nastaju iz kovnice hrišanstva, koje je pretopilo pra-zninu i istotu varvarske duše sa principom subjektivnosti; hrišan-



stvo je „oko duše zakopano u varvarsko blato“ (Platon, Država) izve-lo na površinu.

Moderni narodi naprosto nastaju sa hrišanstvom i ovoriti o ne-

kom savremenom evropskom narodu koji navodno ima kontinuitetod više hiljada odina veliki je nesporazum sa pojmom naroda. Ra-di se o tome da takav prilaz polazi od ono ulno i biološko kaoosnove naroda, a ne od duhovno. Narod je zajednica svesti, a nekrvi, te se ne moe ovoriti o istom narodu pre hrišanstva i poslenjeovo nastajanja. Ako su neke primitivne skupine imale isto ime,to ne znai da su to ti moderni narodi. U takvim koncepcijama ak

je i ono biološko sporno, jer se polazi od istote krvi, kao da narodine nastaju mešanjem i stapanjem. Naprosto, takva razumska svestpolazi od toa da narod nije proces naroda neo ono veno i nepro-menljivo. „Istorijska prava naroda“ je ona koncepcija koja je samo sa jedne strane napredak naspram biološke koncepcije, jer umesto krvipostavlja kriterijum drave, što je duhovno, ali, sa drue strane, za-drava isti nain mišljenja, jer dravu, kao i narod, postavlja van pro-cesa i kretanja. Sa koncepcijom prirodnoa prava i biološka i istorij-

ska koncepcija bivaju nadmašene, jer se sada ista misao, jedna pret-pravna pretpostavka, postavlja matericom naroda. To što su kodnekih naroda ive i subjektivna i biološka i istorijska koncepcija mno-o više ovori o epohalnoj zrelosti tih naroda, a ne o veliini biolo-ške ili istorijske zasnovanosti naroda.

čak i na samom poetku, u hipotetikom asu prihvatanja hri-šćanstva, narodi nisu puko jedinstvo, neo se cepaju u sebi: oni su ta-da neposredno jedinstvo krvi, s jedne strane, a, sa drue, neposredno

jedinstvo hrišćanske duše, odnosno strana razlike u njima je razlikaizmeđu tih dvaju jedinstava. Naravno da to nije istinita, ili razvijena,strana razlike, niti oni u toj razlici uivaju, ali je to prvi momenatkoji pokreće. Taj momenat nije dovoljno moćan da sebe ostvarujenposredno neo se ispoljava kao neumitnost spoljašnje sluajnosti,te se tako tim narodima prikazuje ono što ih pokreće, ili pokrećesukobe ili ratove među njima, kao ono spoljašnje ili ono sluajno.

Krstaški ratovi, kao pretea kovnice modernih naroda, pokazali suneimanentnost subjektivnosti toa doba. Sem pljake i duoronoslabljenja Vizantije krstaški ratovi imaju još jedan, ili je to ak je-dini, rezultat. Evropski zapad je otkrio da tamo nema niea, da se van sebe ne mou naći istina i Bo, da se oni moraju naći u sebi. Po-

39Prv do – istorjsk načn bća modrnog naroda



traa za svetim gralom ili bilo kakvim relikvijama je put oišćenja odsluajne spoljašnjosti. Rezultat svea je uasno saznanje da se svemora zasnovati na sebi, a ono Ja je jedna nemerljiva i neispisana pra-

znina.Proces modernih naroda dešava se u odvajanju i razlici spram hri-

šanstva. Renesansa je naelno odvajanje od hrišansko jedinstvasubjektivnosti. Ona je omouila da se odvoje razni reioni znanja ibia, da iz vere nastanu umetnost, politika, reliija, ekonomija itd.Sve je krenulo na svoju stranu, sve je steklo pravo da bude Bo. Sva-ki taj zasebni reion bia i znanja se apsolutizovao i samodraki pro-

lasio celinom. Na samom poetku 16. veka u firenci ive zajednoMikelanelo, koji je Sve shvatio samo kao umetnost, Makijaveli, koji je Sve shvatio samo kao politiku, i Savonarola, koji je Sve shvatio sa-mo kao reliiju. Svaki od njih je jedan reion znanja i bia prolasioznanjem i biem uopšte. Ta uzurpacija bia i znanja od vlastitih de-lova najviši je rezultat renesanse. Takva misao je neizdriva, jer nael-no vodi u paralelnost svesti, u paralelnost svetova, naoveštava apso-lutnu razliku. I zato je renesansa naelno, samo naelno, odvajanje

od hrišanstva i zato je tako elitna i malobrojna. Protestantizam sepitao o onome što renesansa nije mola, o tome na emu se zasnivasva ta razlika, šta je u podstoju svea toa? Protestantizam otklanjauzurpaciju bia i znanja od vlastitih reiona tako što nanovo uspostavlja jedinstvo, ali jedinstvo koje je spremno da izae u razliku. Tajepohalni izlazak u razliku je pristajanje na spoljašnjost, na rad, na toda je Bo u konanim i svakodnevnim stvarima, kao na slikama sta-rih holandskih majstora, de se umetniki bo oituje kroz svako-

dnevne postupke ljudi, de veera, ostionica ili rad obine pralje po-staju dostojni najviše umetniko dela. Neshvatljivi su optimizam iivotnost tih slika, Bo je tu. Najviši izraz toa stava je prevod Bbl- j na narodni jezik; ono opšte sada je deinitivno istinito u razlici.Sveti spisi, kao strana jedinstva, napisani su na pojedinom jeziku, što je strana razlike. Moe se odina prevoda Bblj na pojedini jezik uzi-mati kao odina nastanka nacije iz nekoa naroda, jer sa prevodom

Bblj na narodni jezik narod postaje subjektivno u svim svojim mo-mentima. Narodni jezik se onda iz to prevoda širi celinom obiajno-sti, prava, drave, ekonomije, nauke, umetnosti itd. Prevod Bblj jeono što to omouuje, a ne što ostvaruje suverenost naroda u svimnjeovim poslovima. Vuk je 1847. odine preveo Nov zavt na srp-




Ono što je prelomilo epohu nisu trovaki putevi ili vašari, neo je tobaš istina raansko sveta u nastajanju. Ona je okrenuta prema dru-ome, rušilaka je, te se nuno odreuje u vidu raanskoa društva

u nastajanju, kao kompradorska trovaka buroazija, i još ne moeda nasluti svoju epohalnu antinomiju u vidu politike drave. Hiper-borejski ma je svest koja ne priznaje ništa što nije ona sama, a isto-rijski oblik njeno zrenja je rudimentarna raanska obiajnost, koja se s razloom naziva prvobitnom akumulacijom kapitala. Kapital je najistija i najslobodnija svest jer nema drue ranice sem sebe sa-moa. Tako je Monteskje prvi odredio princip modernih naroda kao

samosvest, te je utvrdio vlastitu slavu i opozvao sve one nezrapnematerijalistike uvide.ž. ž. Ruso je mislio po sasvim druom naelu od Monteskjea, ali

je ipak preuzeo odreenje duha naroda:

„Bilo bi mi lako pokazati da je u svih naroda svijeta napredak duhabio tano usklaen sa potrebama, koje su oni po prirodi imali ili koje suim okolnosti nametnule i, u skladu sa tim, sa strastima koje ih potiu da

zadovolje te potrebe. Pokazao bih kako se u Eiptu sa poplavama Nilastvaraju i usavršavaju umijea, slijedio bih njihov napredak u grka, djesu proklijala, razvila se i uzdila sve do nebesa meu pijeskom i stijena-ma Atike, a nisu mola pustiti korijenje na plodnim obalama Eurotasa,primijetio bih da su uope narodi sa sjevera marljiviji neo oni sa jua,

jer im za to treba manje, kao da je priroda time eljela izjednaiti ih, da- jui duhu plodnost koju je uskratila zemlji“ (ž. ž. Ruso, Rasprava o n- jdnakost, Školska knjia, Zareb, 1978, str. 37).

Navedeni citat je neosporno istinit, jer je Ruso uspeo da spoji rav-nodušne Monteskjeove materijalistike iskaze sa njeovom postav-kom duha, i to na taj nain da su ta dva kod Monteskjea suprotstavlje-na uvida ovde postali jedan. Ruso sasvim jasno utvruje da su poje-dini narodi samo mesto razvia duha, jer duh u njima nalazi zadovo-ljenje. Da bi se u pojedinom narodu ostvario duh potrebna mu jeopreka, naješe u vidu prirodne surovosti, a ponekad i kao društve-

na stea. Duh osvaja jedan narod neprimetno, pod vidom njeoveborbe protiv spoljašnje stešnjenosti. Naravno, sve to je zasnovano napostavci istorije kao vremenito duha, što je spekulativna trijada: pri-rodno stanje – društveno stanje – hipotetiko stanje. Kant i fihte eto prihvatiti i samo ontoloizovati u vidu spekulativnoa metoda;




moe se rei da je pozicija Kanta i fihtea samo u tome što su nesi-stemsko i intuitivno Rusoa priveli ka ilozoskom diskursu.

Trei u ovome nizu onih koji su raspravljali o duhu naroda je He-

el, koji je to uradio sa iskustvom Kantove i fihteove ontoloizacije,a vraajui se izvornosti Monteskjea i Rusoa: Monteskje je video sup-stancijalni osnov duha naroda, Ruso je dao i supstancijalni i subjek-tivni, i to spojio sa istorijom, a Heel je sve to ujedinio kao jednuontoloiju vremena:

„Drave, narodi i individue u poslu svjetskoa duha podiu u svomposebnom odreenom principu, koji u njihovom odreenju i cijeloj ši-

rini njihovo stanja ima svoje izlaanje i stvarnost koje su svjesni, a za-dubljeni u njen interes, oni su ujedno nesvjesno orue i lanovi onoaunutrašnje posla u kojem nestaju ti likovi, ali duh po sebi i za sebe se-bi prireuje i izrauje prelaz u svoj idui viši stepen… Na onaj narod ko-

jem takav momenat pripada kao princip preneseno je njeovo izvršava-nje u toku samosvjesti svjetsko duha koji se razvija. Ovaj narod je usvjetskoj istoriji vladajui za tu epohu, a on moe u njoj samo jednom i-niti epohu. Spram ovo njeovo apsolutno prava, da bude nosilac sa-dašnje razvojno stepena svjetsko duha, bespravni su duhovi druihnaroda, pa u svjetskoj istoriji, kao oni ija je epoha prošla, ništa više neznae“ (g. V. f. Heel, Osnovn crt flozofj prava, V. Masleša, Saraje-

vo, 1964, par. 334 i par. 337).

Iako se, uzimajui Heelov nain pisanja, ovo moe smatrati ja-snim, potrebno je odreeno pojašnjenje: duh naroda je posebno od-reenje principa, koji je inae nazvan „poslom svetsko duha“, a po-sao svetsko duha je vremenito razvie duha ka apsolutnom znanjuo sebi kao apsolutu. To zrenje duha je svetska istorija u kojoj duh se-be prepoznaje u momentima, što je vreme. Pleonazam je kazati vre-meniti duh, ili duh u vremenu, jer se sav duh iscrpljuje u vremenito-sti, kao što se i sve vreme iscrpljuje u duhu, te se zato za Heelovukoncepciju istorije moe kazati da je ontoloija vremena. Postavljase pitanje i ontološkoa rana naroda, jer narod svakako nije samoistorijska kateorija: ontološki znaaj duha naroda ne prelazi odree-

nje momenata duha, naime duh se ozasebljuje, a time i razvija, i uokviru jednoa naroda zadobija svoju istinu, te se skoro iscrpljuje.Narod mu je košuljica koju e odbaciti; on se okorišava narodom, alii narod duhom. Nije bie naroda ono mrtvo i spoljašnje, emu bi tek duh dao sveinu i ivotnost. Narod svoje jastvo dovodi do svetsko-




emancipacije od patrijarhalno stava ivota je dravna centralizacijai izon obiaja. Dakle, u oba sluaja – drava. Ta drava još nije mo-derna drava jer nema druu stranu istine – pravo posebnosti na ce-

linu ivota; ovde je sve postavljeno kao Jedno, kao drava. Prosveće-ni apsolutizam je samo najistiji vid toa: suveren i narod su u nepo-srednom odnosu, nema posrednosti koja bi to preila. Iako strana raz-like nije uspostavljena na unutrašnjem imanentnom tlu, ona se ipak mora prezentovati, a to ini na spoljašnjem planu. Subjektivnost takvetvarne drave oituje se kao udvajanje sebe na više subjektivnostidrava. I pre uspostavljanja principa rađansko društva u okviru sa-

me pojedine drave ta drava se ponaša kao rađanin naspram dru-e, ili druih drava. To znai da vlastito pravo na zasebnost postavljakao apsolutno pravo; politiki eoizam pojedinanih drava je sva isti-na istorije pre revolucija, ili pre Revolucije. Naprosto, ono što nije hte-la ni smela da dozvoli u sebi, stranu razlike i posredovanja, takva dr-ava izvozi van sebe i u međudravnim odnosima se postavlja samokao strana razlike. Neobuzdana strana razlike tei rđavoj beskonano-sti vlastitih interesa, koji, naravno, dolaze u koliziju sa druim intere-

sima i rat se pojavljuje kao strana pomirenja razlike bez jedinstva. No,predrevolucionarni ratovi nadilaze stanje i interese koji ih izazivaju, jer se u njima neoblikovana etnika masa homoenizuje i u toj spolja-šnjoj opreci tei onom jedinstvu koje će u revoluciji postati nacija.

Rat je mesto de se narod postavlja kao samosvest naspram dru-e samosvesti, i to u ontološkoj borbi za priznanje. Ko odustane ili sepovue nepriznat je, odnosno sluajan. To odustajanje ne mora sezbiti tokom rata, jer je ono suštinski van samoa sukoba. Ako je na-

rod spreman da rtvuje svoje pripadnike da bi imao sebe, onda je slo-bodan i to je istinita situacija koja kroz oblik rata dobija samo istorij-ski lik. Ratovi nisu sluajni, a ponajmanje su nepotrebni, jer se ovdepojavljuju kao kovnica naroda. Narod kroz rat dvostruko dolazi dosamosvesti: spram spoljašnje jastva (protivnika) i spram unutrašnje jastva (sebe), uostalom kao i pojedini ovek. To što narod i pojediniovek na isti nain postaju samosvest nije sluajno jer je narod samo

jedna ovekova mounost, odnosno ovek sebe u narodu odreujekao vremenitu opštost ezistencije drave, ili, druaije kazano: Ja jedrava. Spram spoljašnje jastva narod sebe potvruje posredno, po-što prvo mora sam dati priznanje spoljašnjem jastvu, te a tek na-knadno dobija nazad. Rat je prividno dvostruko priznanje, pošto se




radi samo o jednom priznanju koje od jedne drave prelazi na dru-u i vraa se, što kazuje da je rat autentino spekulativna situacija.Narodi koji nisu spremni da izdre spekulativnost rata, da sebe od-

rede kroz druo, kroz smrt i uništenje druo i sebe samo (jer ka-da se uništava druo jastvo uništava se i vlastito jastvo, jer je i onajdrui Ja), bivaju sluajni narodi. Heel kae:

„Narodi koji ne ele podnijeti ili koji se boje suvereniteta prema unu-tra, bivaju od druih podjarmljeni, pa su se sa toliko manje uspjeha i a-sti potrudili za svoju nezavisnost, što su manje moli doi prema unutrado prvo ureenja dravne vlasti (njihova sloboda je umrla pred stra-

hom od umiranja)“ (g. V. f. Heel, Osnovn crt flozofj prava, V. Ma-sleša, Sarajevo, 1964, par. 324).

U ratu je protivnik u osnovi privid, jer je ono istinito sukob naro-da unutar sebe, u vlastitom biu, i zato jastvo naroda izrasta baš natom velikom udvajanju samosvesti naroda na sebe i protivnika. Tajdrui to sam opet ja; i kada se doe do svesti o tome dolazi se do sa-mosvesti ili do svesti o Ja i time se ukida onaj drui i svest se sebi vra-

a kao samosvest. To je plemenita ontološka nunost rata: u neprija-telju prepoznati opšte, te ukinuti ezistenciju neprijatelja, a sauvatiopšte, i preuzeti a, odnosno vratiti sebi. Kroz rat narod u sebi pre-poznaje ono opšte.

Naravno, to opšte se mora postaviti i pojaviti u vremenu, što zna-i na posredan nain. I pojavljuje se iza lea zaraenih strana kaoistorijski Aufhbung tvarne drave. Takva istorijska situacija je sed-moodišnji rat izmeu Britanije i francuske, na severnoamerikomkontinentu (1756–1763), de je Pariskim mirom Britanija navodnobila pobednik, a u osnovi su obe zaraene strane epohalno izubile neznajui to. Rezultat rata je i kod jedne i kod drue strane velika bu-detska kriza, koja se nije mola rešiti iz dotadašnjih resursa. Brita-nija zbo toa inansijski optereuje 13 svojih kolonija u SevernojAmerici i time neposredno izaziva ameriku revoluciju. Usled istoprincipa zbo koje je ušla i u sedmoodišnji rat francuska se stavlja

na stranu trinaest kolonija, neposredno uestvuje u ratu (u osnovi a vojno dobijaju francuzi a ne Amerikanci) i još više produbljuje bu-detsku krizu. Zbo nemounosti da ponovi britansku rešku, jernije imala kolonija koje je mola inansijski opteretiti, rancuskadrava optereuje svoje podanike, naravno one koju imaju novca, i




izaziva revoluciju na svome tlu. Budetska kriza ostaje nerešena svedo Napoleona i ona je onaj enerator dolaska i odlaska raznih poli-tikih opcija i ljudi u francuskoj raanskoj revoluciji. Onaj ko bu-

de rešio budetsku krizu završie revoluciju, a to je bio Napoleon(istina samo u jednom periodu). Rezultat toka istorije od 1756. odi-ne, poetka sedmoodišnje rata, jeste 50 odina kasnije napisan Na-poleonov Građansk zakonk, koji je zasnovan na principima Deer-sonove Dklaracj o nzavsnost i Laajetovim Pravma čovka gra-đanna. Ta tri dokumenta su najznaajniji dokumenti ljudske raseposle Novog zavta.

Dakle, istorijski tok je potvrdio ontološki stav, tvarna drava ispu-njavajui svoj princip nadrasta sebe i postaje revolucija (nije ni Bri-tanija ostala netaknuta svim ovim, tamo se desila tiha revolucija ja-anja parlamenta i oslanjanja drave na unutrašnji razvoj industrije;poraz u amerikom ratu za nezavisnost bio je enerator industrijskerevolucije u Britaniji). Tako iz stava potpune razlike jedno jastva(drave, naroda) naspram druo dolazimo do stava potpuno je-dinstva jastva sa druim i sa sobom, do revolucije. Time ulazimo u

causa formals modernih naroda, u oblikovni momenat.

Z

Tvarna svest je ona moderna svest koja je postavila jastvo u ap-straktni identitet sa biem, odnosno de se bie apstraktno i nepo-sredno izvodi iz jastva. Osnovni stav je ona znamenita tautoloija:

Cogto rgo sum. Pošto bie jeste, jer je izvedeno iz mišljenja, navede-ni stav znai samo to da mišljenje jeste i, u osnovi, ta svest i ne moedalje. Njeno naelo je baš u stavu da mišljenje naprosto jeste, što zna-i da se pojam boa ispranjuje dotle da moe biti arument spolja-šnje dokaza. I tako je bo dokaz apstraktno razumsko Ja. Dakle, jastvo u tvarnoj svesti svakako nije pojedina svest, niti ak pojam pojedine svesti, neo svest uopšte, jer bo ne moe biti dokaz ono po-

jedino. Jastvo je potpuno apstraktno jer je odvojeno od svea i u sve-mu je svemu suprotstavljeno. Tako se moe rei da je jastvo lišenosveta. Da bi bie bilo samo atribut jastva, taj proces lišavanja trebadovesti do apsoluta, te se baš svea lišiti ne bi li se došlo do neposred-ne izvesnosti. Neposredna izvesnost je sam in otkrovenja apstrakt-




no jastva. Iz toa proizlazi sumnja u sve kao metodski izraz ontolo-ško lišavanja od bia. Rezultat te svesti je jedna apstraktna zaleda-nost u sebe, i nemounost jastva da izae van iz sebe, jer de od da

se postavi sama je sa sobom.Tu svest nije lako nositi, i ilozoiji, kao i novovekovnoj obiajno-

sti i znanju, treba mnoo sranosti da izdri taj kvazar apstraktnosti.Pojam subjektivno prava je najviši rezultat te svesti kao obiajno-sno znanja. Taj kvazar apstraktnosti preliva se u pojam pravne oso-be, koja je isto jastvo mimo bilo koje odreenja i sadraja. Subjektprava više nije ovek, neo je to sada linost. Nema modernoa pra-

va bez Kartezijusa. I u stvarnom, i u obliacionom, i u raansko-procesnom, a naravno i u krivinom pravu apstraktna izvesnost sepostavlja kao ono subjektivno. I tada nastaju istorijski pojmovi su-bjektivno prava. Pojam drave, koji iznosi tvarna svest, je u Spinozi-nom kratkom Poltčkom traktatu dobio punu samoreleksiju. Dra- va je apsolutno jedinstvo sebe mimo svake razlike, ona je bezrešnai ono subjektivno u njoj je vladar. Drava je obiajnosni dus sv na-tura, dakle crna rupa svih obiajnosnih odreenja, a crta subjektiv-

nosti je samo prema spoljašnjosti. Ta svest svoj vrhunac i kraj dobijasa Lajbnicovim pojmom apercepcije, de se kretanje bia prvi put unovome veku shvata kao imanentno i skoro svrhovito. Time je otvo-ren put ukidanju te apsolutne razlike bia i znanja, koju znamo kaoracionalizam. Ono što su Deerson, Laajet i Napoleon u biu, to jeLajbnicova apercepcija u znanju tvarnoa principa.

) ok mm

U ovom momentu narod se zasnovao kao ono delatno i subjektiv-no, na emu se sve zasniva. Ideja narodno suvereniteta je u javnomepravu ono supstancijalno, a u privatnome ideja pravne linosti. U bi-u naroda to je period revolucije, a u znanju to je prosvetiteljstvo.

b

Oblikovni momenat svoj istinski poetak i princip ima u dvemadeklaracijama, koje postavljaju stranu delatnosti i stvarnosti kao ono




de je istina naroda.1 Subjekt deklaracija je ovek i preuzima se, kaopoetak, nešto promenjen Rusoov stav iz Rasprav o njdnakost:„čovek se raa slobodan, a svuda je u okovima“. Sloboda i jednakost

oveka odreuju se kao jednakost u pravima, kako subjektivnima ta-ko i javnima. To, u osnovi, znai da se u pojmu oveka ukida sve onošto moe biti osnov nejednakosti meu ljudima: od javnih privileija do privatnih talenata i telesne i polne razlike. Naprosto, pojam o- veka je ispranjen od bilo kakvo sadraja i on znai samo da je o- vek svako. Jedini kriterijum je uraunljivost, a to je kriterijum koji jepostavljen još u jevrejskoj reliiji. Time pojam oveka iz deklaracija

ne odovara pojmu oveka iz rimskoa prava. Rimljani su ovekashvatali kao ono što ima sadraj i što je svojim sadrajem razliito.Zato se i telo uzimalo kao pravni kvaliikativ, te ljudi s telesnim ne-dostacima nisu moli biti subjekti prava. Moderan pojam oveka izdeklaracija oiledno je suprotan takvom odreenju i u sebi nosi is-kustvo hrišanstva, de je svako shvaen kao Bo. Slobodno se mo-e kazati da je i sam termin ovek za to nepodesan. Stav: „Ljudi se


1 Tridesettroodišnji Deerson piše:„Mi smatramo oilednim istinama da su svi ljudi stvoreni jednaki, da ih je nji-

hov Tvorac obdario neotuivim pravima; da meu ova spadaju ivot, sloboda i tra-enje sree. Da bi osiurali ta prava, ljudi ustanovljuju meu sobom drave, kojesvoju pravednu vlast crpu iz salasnosti onih kojima se vlada; kada neki oblik vla-davine postane štetan po te ciljeve, pravo je naroda da je izmeni ili ukine i ustano- vi novu dravu, osnivajui je na takvim principima i oranizujui njenu vlast u ta-kvom obliku koji e mu najverovatnije osiurati bezbednost i sreu. Razboritost emu, doduše, nalaati da davno ustanovljene oblike upravljanja ne treba menjati zbobeznaajno i prolazno uzroka; i, shodno tome, sva su iskustva pokazala da je o-

veanstvo više sklono da zla podnosi dok su ona podnošljiva, neo da sebi pribavljapravo ukidajui orme na koje je naviklo. Ali kada dui niz zloupotreba i nasilja,koja idu uvek za istim ciljem, otkrije plan koji namerava da ljude podvrne potpu-nom despotizmu, njihovo je pravo, njihova je dunost da zbace takvu vladavinu i dastvore nove uvare svoje budue bezbednosti…“

A tridesetdvoodišnji Laajet piše:„Predstavnici rancuskoa naroda, konstituisani u narodnu skupštinu, smatraju

da uzrok dravne nesree i pokvarenosti vlade lei jedino u neznanju, u nehaju ipreziranju ljudskih prava, i stoa su rešili da u sveanoj Deklaraciji objave ova pri-

rodna, neotuiva i sveta prava, sa eljom da ova deklaracija bude neprestano predoima svih lanova društva i da ih stalno podsea na njihova prava i dunosti; daradnje zakonodavne i izvršne vlasti u svemu odovaraju cilju svake politike usta-nove i da samo time zasluuju poštovanje i uvaenje; da se zahtevi raana odsadzasnivaju na jednostavnim i neospornim naelima i da im je jedini zadatak da odr-avaju Ustav i sreu sviju.



raaju i celo ivota ostaju slobodni i jednaki u pravima“ je, u osnovi, stav „da je subjekt prava linost“. Dakle, ono subjektivno u jav-nom i privatnom pravu više nije ovek, neo linost. Linost nema ni-

kakvo sadraja niti razlike u sebi; linost je mounost, a ne stvar-nost. Biti pravna linost znai biti u mounosti pravnoa subjekta,a kakvo sam porekla, boje koe ili pola nebitno je i sluajno. Stranarazlike je proterana u puku spoljašnjost. Stav da „društvene razlikemou postojati samo radi opšte koristi“ je iskljuiva potvrda to pro-ona razlike. Naprosto, svaka razlika je neistinita, što znai da je sva-ki sadraj neistinit.

Kao neotuiva prava navode se „sloboda, svojina, bezbednost iotpor unjetavanju“. Bezbednost i otpor unjetavanju su oilednoizvedeni, te je bitno, pre svea, raspraviti predstavu svojine i slobode.Sloboda je odnos pravno subjekta prema vlasti, kako sudskoj, izvr-šnoj, tako i prema zakonodavnoj vlasti, što se vidi iz kasnijih lanova. granica neotuivih prava je u pojmu svojine; u nemakom jezi-ku postoji razlika izmeu egntuma i Vrmogna, koja otprilike od-ovara srpskoj terminološkoj razlici izmeu svojine i imovine. Ta raz-

lika se die do pravne razlike i pravno statusa; naime, prava ovekakao vlasnika svojine pripadaju stvarnom pravu, dakle privatnom ilisubjektivnom pravu, dok prava oveka kao vlasnika imovine pripa-daju ekonomskom društvu i, u osnovi, privrednom pravu. egntumse prema Vrmognu odnosi kao δυναμισ prema ενεργεια-i, dakle kaomounost prema stvarnosti. Za egntum je nebitno šta i koliko po-sedujem, dok je sva istina Vrmogna baš u tome. S obzirom na ovuistinitu pravnu razliku oiledno je da je ovek o kojem ovore De-

erson i Laajet egntumr . To znai da je za obe deklaracije nebitno


Na osnovu toa, Narodna skupština priznaje i objavljuje, pred Vrhovnim biemi sa nadom u njeov blaoslov i naklonost, ova sveta prava čoveka i graanina:

Član jdanLjudi se raaju i celoa ivota ostaju slobodni i jednaki u pravima. Društvene raz-

like mou postojati jedino radi opšte koristi.

Član dva

Cilj je svako politiko udruenja da uva i brani prirodna i nezastariva pravaoveka. To su prava: sloboda, svojina, bezbednost i otpor unjetavanju.

Član trNarod je po svom biu izvor suvereniteta. Niko, ni pojedinac, ni rupa ljudi, ne

moe vršiti vlast koja ne proistie neposredno iz naroda. … itd.“



koliko ili šta posedujem, neo je sva istina u mojoj sposobnosti imounosti da posedujem; sve se iscrpljuje još u δυναμισ-u, mnoopre ενεργεια-e. Strana razlike ni ovde ne sme da doe do svoa, ne-

o je opet pronana. Time se ekonomsko društvo ostavlja nepojmlje-nim od strane deklaracija, odnosno princip ekonomsko društva jepretpostavljen kao viši i istinitiji, što u osnovi i jeste. U osnovi stva-ri, taj princip epohalno nadmaša i princip revolucije, koji ovde ima-mo na delu.

Trei nosei stav deklaracija je ideja suvereniteta naroda. Opštemnjenje o toj ideji jeste da je ona nešto toliko supstancijalno da na-

dilazi revoluciju i postaje baština celine moderne epohe. Kao i svakomnjenje, i ovo jednu istinu zaodeva u druu neistinu. Radi se o sle-deem: ideja suvereniteta naroda je svakako opšteraanska ideja, alisav uas, smrt i nasilje revolucije proizlaze direktno iz te ideje. Nemoe se ta ideja eskulpirati od krvi i bola, koji su, ne u njeno ime, ne-o direktno iz nje i zbo nje naneti. Predstava naroda kojom se kori-ste deklaracije je predstava jedno zbirno pojma mnoštva, koje se usebi ne razlikuje. Zato je ta predstava neistinita, jer narod je ono što

je u sebi rašlanjeno, suprotstavljeno i posredovano. Redukcija rašla-njenosti naroda na narod po sebi, na ono što se u sebi ne razlikuje,polazi od stava da svi mou da se bave poslovima javno prava, od-nosno dravnim poslovima. To je zasnovano na izvrsnoj ideji da sva-ko ima pravo da sebe i drue, a time i dravu, zasnuje na vlastitomuverenju, ali se postavlja pitanje razlike i kolizije uverenja: naprosto,da li su svi sposobni da odluuju o dravnim poslovima. Kao i ranije, i ovde deklaracije ostaju samo kod virtuelnosti, koju ne mou da

dovedu do aktuelnosti, odnosno pretpostavljaju pravo svih da odlu-uju o dravnim poslovima kao njihovu mounost, a ne stvarnost.To oiledno dovodi do stvarnosti de samo neki odluuju o dravi, jer su samo neki za to sposobni. Nije ravost u tome što e samo ne-ki odluivati, neo u tome što deklaracije to ne mou da dovedu doistine; ili, druaije kazano: deklaracije ne priznaju i ne poznaju bi-rokratiju, neo dravu postavljaju na neposrednoj demokratiji. Ide-

ja birokratije pripada višem momentu moderno sveta, njeovomtvornom momentu. Neposrednost ostvarenja mounosti suvereni-teta naroda direktno proizvodi Robespjera i revolucionarni teror. La-ajet a je zasnovao nehotice, a uvek a se plašio. Razvoj SAD je išaoskoro odmah putem promocije tvorno momenta, što ih je odvojilo




od revolucionarno uasa i terora i omouilo da postanu najmonija nacija sveta, dok je rancuski, i u osnovi sveevropski put bio razvojprevazilaenja jedinstva i neposrednosti koje u sebi nosi revolucija, ali

ne direktnim iskorakom ka višem, tvornom momentu, neo prvo po-kušajem da se to uini u okviru oblikovno momenta. Napoleon isve ono posle njea, pre svea raanje nacionalne svesti i nacionalnihdrava, jesu taj put prevladavanja revolucije u okviru revolucije.

Pitanje o tome da li je Napoleon deo Revolucije, ili je on izvan Re- volucije razumsko je pitanje, jer je on i jedno i druo, odnosno Napo-leon je prevazilaenje revolucije u okviru same Revolucije. Ratovi koje

je Revolucija vodila pre Napoleona, koji su bili i aresorski i odbram-beni, nisu Revoluciju izlili van rancuskih ranica. Tek Napoleon, sasvojim ratovima i odlukom da sve što osvoji podvede pod neku me-ru slobode već izborenu u Revoluciji, uspeva da direktno proširi Re- voluciju van matinoa tla. Naprosto, ili u salasju sa Napoleonom iliprotiv njea nastaje princip revolucije u mnoim evropskim drava-ma. Na unutrašnjem planu Napoleon je takođe prevazilazio Revolu-ciju u okviru nje; naime, sve tekovine Revolucije je maksimalno uvr-

stio, ak je rešio i budetsko pitanje, ali pod nerevolucionarnom struk-turom javne vlasti, odnosno svo pravno poloaja. Period od 1799.do 1803. odine najuspešniji je i najumniji period francuske koji jeona dotad doivela (a moda i preko toa). Napoleon je u toj dravinaprosto uredio sve što se molo urediti, i to na principima revolucije. Napoleon je 1799. odine postao prvi konzul, 1802. doivotni kon-zul, a 1803. konano car. Te etiri, ili tih pet odina neobino podse-ćaju na stanje u rimskoj dravi od 48. do 44. odine p. n. e., kada je gaj

Julije Cezar u Rimu uredio sve što se molo urediti, do budeta, po-pisa stanovništva i promene kalendara. To su bile etiri najuspešnije inajumnije odine koje je Rim dotad doiveo. U tih pet odine rešavao je svoj pravni status na sledeći nain: 48. p. n. e. diktator, 47. p. n. e. tri-bun i trijumvir, 46. p. n. e diktator na deset odina, 45. p. n. e. konzulna deset odina, 44. odine p. n. e. doivotni diktator. godina 1802.naprosto odovara 44. odini p. n. e., Napoleonovo doivotno konzul-

stvo odovara Cezarovoj doivotnoj diktaturi; razlika je samo u tomešto Cezar nije hteo da svoj pravni poloaj dine do rxa i, kako su tvr-dili savremenici, silno se ljutio na takve predloe, dok je Napoleon to,presrećan, odmah prihvatio. Cezarov razlo je bio supstancijalne pri-rode; naime, on je menjanjem vlastito pravno poloaja deroirao




sve institucije Republike i nije moao da prihvati titulu rxa,jerjeona još predrepublikanska, tj. nešto u osnovi protivno njeovom principu.Znao je da su republikanske institucije premale i prekratke za njeov

princip, ali nije pristajao da ih zameni još starijim i „prekratkijim“pravnim određenjem. Napoleonov razlo je bio sledeći: prihvatanjemcarske titule ini bespredmetnim pokušaje reakcije da dođe na vlast, jer posle Napoleona dolaze napoleonovići i, druo, time uvršćuje Re- voluciju, koliko od to paradoksalno zvualo, jer je dovodi u jednomnoo leitimnije stanje. Cezar je odbio da bude rx i zato je platiolavom; verovatno bi prihvatanjem te titule i otvorene diktature spre-

io i svaku pomisao na promenu vlasti i restauraciju Republike, alinjeovo odbijanje te titule je istinito. Ubijen je dva dana pre napušta-nja Rima, kada je odluio da povede nove ratove. Napoleon je moaoda povede nove ratove baš zato što je postao car. Avust Oktavijan jedao rešenje koje je daleko iznad i Napoleonovo i Cezarovo, naime,Oktavijan je ustanovio potpuno nove institucije: 28. odine p. n. e. jebio prncps snatus, 27. odine p. n. e. avgust , a 2. odine p. n. e. pa-tr patra. On je odbio sve republikanske institucije, što je uradio i

Cezar, ali ne tako da bi prihvatio predrepublikanske, što je uradio Na-poleon, neo da bi stvorio nove. I zato je neposredno i direktno uvr-stio Cezarov princip i stavio a u venost. Napoleonovo rešenje je zah-tevalo izuzetno posredovano ostvarenje njeovo principa, u osnoviprincipa revolucije; bilo je potrebno da Betoven pocepa posvetu naeroc, ili da fihte odri Govor nmačkom narodu. No, to posredova-no rešenje je princip novo rađansko doba, uostalom tako je nasta-la nacionalna svest i kod Nemaca i kod Italijana, i kod Mađara, i kod

Poljaka, i kod svih, sem kod Rusa. Suprotstavljajući se njeovom ne-principijelnom rešenju, evropski narodi su prihvatali njeov princip ipostajali nacije. Taj proces će trajati duo posle Napoleonove smrti,ak i posle 1848. odine, ali je tada još bio zasnovan. Tako se moekazati da je Napoleon izubio u Bici naroda, izubio kod Vaterloa, alida se princip revolucije prelio u te narode koji su pucali u Napoleona.Tako je Napoleon postao najznaajnija nacionalna linost nemako

naroda, pa špansko, pa italijansko itd., ak i rusko, koji kroz ceo19. vek pokušava da zaboravi Napoleona, da bi mu na kraju Napo-leon brutalno i direktno došao u vidu Lenjina.

Napoleon je pospoljenje supstancije revolucije, mimo svake za-sebnosti, te zato spoljašnje, a nacionalna svest, kao reakcija na to, je




individuacija te supstancije revolucije. Desilo se isto što se desilo i udomenu znanja u racionalizmu – Spinozina apsolutna supstancija jesvakom odreenju dolazila na spoljašnji nain i neirala a (omno

dtrmnato ngato st ), te je odreenje trailo pravo na sebe. Na to-me se zasniva Lajbnicovo rešenje: on tu monolitnu supstanciju dro-bi na mnoštvo zasebnih supstancija – monada, i to na taj nain daSpinozinu supstanciju individuira, a ne individualizuje. Da bismorazumeli razliku izmeu individuacije i individualizacije treba da se vratimo, nakratko, Aristotelu:

„Celina se zove ono emu ne manjka ni jedan deo od onih stvari zbokojih je celina po prirodi; te takve sadravajue sadrine da one tvoreštood jedno, i to dvostruko, ili da je svaka pojedinanost jedno, ili da seod njih sastoji ono jedno. Jer ono opšte, i što se u celosti zove nekom ce-linom, utoliko je opšte što sadrava mnoe pojedinanosti, zbo toa štose pridaje svakoj od njih, i svaka je od njih kao pojedinanost jedno, kaoovek, konj, bo, jer su svi iva bia. Celina je ono što je neprekidno ioranieno“ (Aristotel, Mtafzka, 1024 a).

Dakle, clna je u dvostrukom smislu jdno: jedno spram spolja-šnje, što je izvorni smisao termina jdno, i jedno kao unutrašnji red,što je smisao termina sv. Clna je jedinstvo onoa jdno i onoa sv.Unutrašnji red, ili sv, je red odnošenja bitstvujuih, de je svako bit-stvujue jedno, a celina reda tih bitstvujuih je opšte jedno. Daklerazlika izmeu το εν i το ολον je u tome što je το εν u osnovi samomomenat ο οτλον, a drui momenat je το ον. Individuacija je putrazvoja de se ono Jedno, koje je u sebi jedno, dakle το εν, drobi namnoštvo jedno, koje je spoljašnje jedno, što je το ον. To novonasta-lo jedno je u apstraktnoj razlici naspram druo jedno, naprosto sa-mo se umnoilo, a nije se promenilo. Individualizacija je posve supro-tan proces, de se ono jedno, koje je u sebi jedno, podelilo na svojedelove, de su delovi razliiti i zasebni. U individualizaciji jedno ula-zi u razliku, a u individuaciji se jedno naprosto umnoava.

Kao što smo videli, princip revolucije je neposrednost ostvarenja,

te se i jedno ostvaruje na neposredan nain, individuira se na mno-štvo revolucionarnih nacionalnih svesti. Ta svest individuacije revo-lucije ne vidi razliku izmeu to opšte jedno i pojedino jedno,neo a smatra istim; fihte ne vidi nikakvu koliziju izmeu nacio-nalno zahteva nemako naroda i revolucije uopšte, naprosto ne vi-




di se moua kolizija izmeu interesa novonastalih nacija, neo vla-da mnjenje da e se proces nacionalno buenja završiti „venim mi-rom“, kao što tvrdi Kant. Naravno da se to nije desilo tako, i da je pro-

ces individuacije naroda iz principa revolucije završio u njihovomsukobu i u planetarizaciji toa sukoba.

Prvi svetski rat je pokazao da svaka nacija, zaista kao Lajbnicovamonada, nije samo umnoeno jedno neo je individualno. Zato jePrvi svetski rat klanica nacija; te taj rat nema pobednika, nisu to nifrancuzi, i oni su poraeni kao i Nemci; nacija, naprosto, nije višenajviša istina toa sveta. Odatle bezizlaz i desperacija evropsko zna-

nja, sve je izubilo smisao jer je osnovno odreenje dotadašnje sve-ta izubilo smisao.2 Ostaje samo jedna strašna praznina, na kojoj jenuno sve zasnovati, i poeziju, i obiajnost, i dravu.

No, iza lea oblikovno momenta moderno principa, iza leaRevolucije i revolucija, obrazuje se Aufhbung , koji u osnovi i omo-uuje da se sve to ne raspadne u uasu individuirano upojedinja- vanja, u sveopštem porazu Prvo svetsko rata. Taj novi momenatnastaje delikatno, skoro krišom, ne traei javno priznanje, ali slavo-

ljubivo znajui za sebe. Kae se da je Beki mir kompromis stare re-akcije i revolucionarnih tenji, kompromis tvarno i oblikovno mo-menta; on to doista i jeste. Ali svaki spoljašnji spoj razliitoa puca naprvome iskušenju, a Beki mir nije propao ni rancuskom Julskomrevolucijom, pa ni 1848, neo je samo dobio drue orme. Naprosto,radi se o tome da je kompromis tih dvaju momenata zasnovan na vi-šoj istini, koja a omouuje, ini imanentnim i stabilnim u vreme-nu. Taj novi momenat je eicijentni, tvorni momenat raanskoa

sveta. Meternih i Aleksandar I, kao politiki pobednici, Velinton iBliher kao vojniki pobednici, Napoleon kao epohalni pobednik, svise oni povinuju novome principu – principu kapitala kao kapitala,neki put znajui to, a eše ne znajui. Amšel-Majer Rotšild, sa sino- vima Amšelom, Natanom, Karlom, Jakobom i Solomonom, najizvr-sniji je pobednik epohe revolucija. Za Rotšilde su znali, za sitno i-nansijsko špekulanta i lokalno trovca iz bilo koje evropske drave nisu znali. I Rotšildi i Domanoviev sitni zelenaš iz nerazvijene ismušene Srbije na istom su poslu svetskoa duha, na poslu prvobit-ne akumulacije kapitala. Skup inansijski kapital, što je bilo naješe,


2 Kao poraeni Dušan Vasiljev: „ Ja sam gazo u krv do kolna nmam vš snova…“



ili ranije britansko oraivanje, ili kasniji Staljinovi kolhozi, samo sulikovi istoa, promocije više, eicijentno momenta raansko sve-ta. Zato princip moderno sveta nije bio završen sa Prvim svetskim

ratom, zato je sve ostalo na okupu.

Z

Put napretka znanja u oblikovnom momentu je emancipacija odpodle svesti, koja je poetni stav prosvetiteljstva. Podla je zato što u

onom što nije ona sama ne vidi ništa veliko, pa se podsmehuje reli-iji, dravi, ustrojstvu sveta, morala itd. To je neativna mladalakasvest koju moe da donese samo moderna epoha. Ako smo za tvar-ni momenat bića i znanja kazali da je δυναμισ, onda je svest i biće ob-likovno momenta ενεργεια novovekovno principa. Racionalisti-ka (tvarna) ilozoija je jastvo postavila u nepokretnosti i zaledano-sti u sebe, a sada umesto te iste moućnosti jastva ilozoija prosve-ćenosti postavlja istu delatnost, odnosno pokušava da postavlja

stvarnost jastva. Prethodni momenat jastva je određenje jastva kaoiste opšte moućnosti, a ne kao pojedinane ili posebne moućno-sti. Ta ista opšta moućnost je u racionalizmu bila lišena sveta, a uprosvećenosti je sve, baš sve, topos jastva, i Ruso je na kraju to odre-dio kao istu volju jastva, ili, van njeovo jezika kazano, kao opštu volju opšte jastva. Volja nije ono teorijsko, neo praktiko, te Ruso-ova opšta volja ne znai neki stav o volji neo razvijanje samo ivo-ta volje i svakoa ko je u njenom obzoru. U tom se momentu ubi

kruta suprotnost opšte i zajednike volje, pošto se opšta volja samo-odredila kao ontološka osnova zajednike volje. Opšta volja je takopostala ivot individuuma; ovek više nije pripadan i nije po druo-me, neo je jastvo, što znai da je apstraktan i apsolutan. Takav o-

vek nema više zadovoljenja u posebnim reionima bića, za njea jeprekratko svako određenje, jer je svaki pojedinac jastvo u apsolutu,dakle linost. život je postao opšta volja i antitetika ilozoije subjek-

tivnosti je baš u kretanju opšte volje u okviru njenih dvaju momena-ta: iste opšte volje i opšte volje u pojedinanom obliku. Time poje-dinana volja moe da proizvede tako nešto opšte i da tako volju vra-ti supstancijalnom momentu. Dakle, supstancijalni momenat je op-šta volja, dok je subjektivni pojedinana volja, a istina obaju je opšte




delo pojedinane opšte volje. To kretanje je ista delatnost, jer onoopšte izlazi iz sebe i postavlja svoj subjektivni momenat kao pojedi-nanu volju, dakle ne kao stvarnost neo kao volju pojedinca koji je

sebe pretenciozno odredio u vidu stvarnosti. Iz to momenta naji-stije delatne subjektivnosti opšta volja se vraća u sebe, i to kao stvar-ni ustav, kao stvarna revolucija. Najistiji i naprimereniji izlazak op-šte volje iz njeno subjektivno pojedinano momenta je nasilnasmrt pojedinca, odnosno potpuno apstraktno neiranje pojedincaradi oslobođenja volje. Smrt je tako ono suštinsko u revoluciji, a neolklorno ili istorijsko, jer je sama smrt samo prostor razvitka mome-

nata opšte volje. Tako je i sa posebnim nivoom obrazovanja opšte volje; naime, opšta volja moe sebe obrazovati u subjektivnom mo-mentu, i to ne samo u pojedinanom neo i u posebnom vidu, no, iu tom sluaju izlazak iz te posebnosti opšte volje je isti kao i kod pojedinanosti. Nisu Danton, Robespjer ili neko drui sluajno iljoti-nirani, jer je njihova vlast bila poseban momenat opšte volje, a da biopšta volja u svom razvitku nanovo došla do sebe ona mora da od-baci posebnost posebne volje i da tako svaku revolucionarnu vlast

uništi da bi spasla vlast; revolucija ne jede svoju decu neo ih svodina pravu meru, na meru posebnosti i pojedinanosti, dok je istina sa-mo u opštosti kretanja opšte volje. I tako je revolucija apsolutna slo-boda, jer se ontološko kretanje revolucije obrazuje kao identinostopšte volje same sa sobom.

Dakle, s jedne strane imamo jedno apstraktno jastvo, a sa drueneativnu mo koja sve razara u procesu svoenja svea što jeste nasebe. U osnovi, jastvo svuda pronalazi sebe, i to postaje neizdrivo,

ak i za tu najnarcisoidniju od svih svesti. Zaista je paradoksalna po-zicija svesti koja je sva u delovanju, a u isto vreme nema na šta da de-luje, neo se samo apstraktno kree unutar sebe, a tako bi elela van.No, izlazak iz sebe nije mou, te se razvija jedna ontološka enja –pošto se eli van, eli se biti u odreenju. Jastvo biva svesno vlastiteapstraktnosti i praznine, te svoju enju mora izliti, a kada je ontolo-ški pokree u sebi onda nastaje carstvo moralnosti, a kada krene svom

silinom van nastaje carstvo politike revolucije. Moralnost i revolu-cija su dva obraza oblikovno (enereijsko) momenta raanskoprincipa, koji imaju svoj naelni kraj u ironinoj svesti (moralnost) iironinoj stvarnosti drave (politika revolucija). Moralnost i revolu-ciju nikako ne treba poimati kao ono razliito, jer su i jedno i druo




samo ironina svest, odnosno svest koja se ira sama sa sobom. I, nakraju, revolucija je, u suštini, rešenje opreke bia i ne-bia u okviru sa-moa bia, i to je istinito u njoj, ali se to ini prebacivanjem opreke u

ne-bie, što je neistinito.

) t mm

Ako je oblikovni momenat princip moderno bia i svesti ostva-rivao neposredno, tvorni momenat to ini posredno i zato je viši i

istinitiji. U oblikovnom momentu princip se stropoštava do odree-nja, dok se ovde radi baš o tome da se odreenje stvara, a princip jesamo stvaranje a ne nekakva pretpostavka toa. Najviša istina biaraansko sveta je aktualizacija ovoa momenta, dok je znanje iza-šlo iz njea i zna za njeov kraj i ispunjenje. Disparacija znanja i biaovo momenta je ono što omouuje da ovaj svet još ima smisla.

b

Bie oblikovno momenta pratili smo na rancuskom tlu, jer serevolucija tamo dešavala, a stvaranje odreenja u vidu nacija, kao od-ovor na revoluciju, direktno je izazvano istorijskim interesima ran-cuske nacije, te emo, analono tome, dešavanje sledee, tvornomomenta pratiti na amerikom tlu, de se taj momenat obrazovao unajvišoj mouoj istoti. Donekle, skoro sve to imamo i na britan-

skom tlu, ali je to dešavanje zatrpano nasleem predraansko sve-ta i klasno kompromisa, a da se ne pominje rezultat; naime, Brita-nija nije dovela taj rezultat do svetske supremacije, a SAD jesu.

Potreba kolonizacije u modernom svetu u naelu se razlikuje odpotrebe kolonizacije u starom veku. Aristotel kazuje da je polis onaκοινονια ija se teritorija moe okom videti, a stanovništvo je brojnotoliko da se svi meusobno poznaju. Onda kada se stanovništvo to-

liko namnoi da se ljudi ne mou meusobno poznavati, polis jespreman za kolonizaciju. Dakle, osnovni motiv kolonizacije je uva-nje obiajnosne strukture polisa, jer ako bi se dozvolilo širenje teri-torije ili stanovništva, polis više ne bi bio to neo bi prerastao u ne-ku druu kononu, koja, naravno, nije tako izvrsna, na primer kao




despotija ili kraljevstvo. I u modernoj epohi imamo momenat ouva-nja zajednice putem kolonizacije, ali na sasvim druim osnovama.Naime, moderna epoha zbo ekonomskih, a ne obiajnosnih mome-

nata izaziva kolonizaciju; odliv dela stanovništva u kolonije smirujesocijalne tenzije, a potom kolonije, kao ekonomski podreene, bivaju izvor sirovina i poluproizvoda za domau privredu. To je bio jasanbritanski motiv za osnivanje kolonija. Moe se priovoriti da je špan-ski ili portualski motiv bio druaiji, što je tano, ali španska i por-tualska kolonizacija su mešavina naoveštaja novoa principa ipredraansko stanja; te kolonizacije po motivima više podseaju na

arapske kontinentalne ili prekomorske kolonizacije, neo na moder-ne. I rezultat im je bio primeren: te kolonizacije su, u osnovi, odvoji-le ove zemlje od razvoja modernoa principa na vlastitome tlu.

U okviru oblikovno momenta pokazali smo razvoj revolucije injenu istinu: sedmoodišnji rat i budetska kriza izazivaju ekonom-sko, a time i neekonomsko optereenje amerikih kolonija, što nepo-sredno izaziva ameriku revoluciju, a rancusko neoprezno anaovanje u tom sukobu u toj meri zaoštrava budetsku krizu da izaziva

revoluciju na vlastitom tlu. No, tu strana jedinstva prestaje, jer sefrancuska revolucija u celini završava u oblikovnom momentu, dok a amerika skoro odmah napušta i vlastiti razvoj ostavlja kao ene-zu tvorno momenta. Razlo tome je i spoljašnji i unutrašnji; nije po-stojalo okruenje ni u vremenu, ni u prostoru, koje bi nateralo ame-rike kolonije u obrazovanje zasebno lika, a, sa drue strane, one seemancipuju od Britanije koja je ve na odreeni nain došla do ob-likovanja raanskoa principa, odnosno ivela je ve oblikovni mo-

menat na neki nain, makar kroz klasni kompromis, te je time ame-rikim kolonijama dala iskustvo toa sveta. U svakom poledu to je viša taka polaska. To zateeno iskustvo je dato i u samom procesukolonizacije: 1619. odine obrazovano je prvo zakonodavno telo ukolonijama, Dom raana Virdinije; 1620. je sklopljen uveniMejlauerski sporazum, koji je na istorijski nain potvrdio slobodnu volju pojedinca kao ono subjektivno i tvorako u dravi (na brodu,

izubljeni u prostoru, pojedinci slobodnom voljom uspostavljajuumnu obiajnosnu zajednicu); 1644. odine Roder Vilijams na RodAjlendu odvaja crkvu od javnih poslova, odnosno od drave; 1649. uMerilendu se donosi zakon o verskoj trpeljivosti (podsetimo da Vi-lem Oranski to u Britaniji donosi tek 1688); 1682. odine Vilijam Pen




zasniva prvi urbanizovan i moderan rad na svetu – filadeliju; 1636.osniva se Harvard, 1639. štamparija u Bostonu, a 1704. bostonskiNjultr (Nw lttr ), itd.

Mnoo toa bi se još molo navesti, a sve to ovori da su kolonije, u osnovi stvari, iivele neke bitne momente oblikovno momen-ta raansko sveta pre revolucije, te nisu imale potrebu da revolu-ciju postave kao radikalno zasnivanje to momenta, neo su je postavile kao radikalno zasnivanje više, tvorno principa. Britaniji tajpredrevolucionarni razvoj nije smetao, jer je bio u unkciji osnovnesvrhe kolonija: smanjenja socijalne tenzije u matici i sirovinske pod-

loe za vlastiti razvoj.Dešavanje istorije kolonija posle uspešne revolucije pokazuje još i više da oblikovni princip nije bio bitan momenat revolucije; naime,od 1781. do 1789. odine obrazovana je Konederacija kao politikaposledica moći oblikovno principa. Ali posle vrlo kratko periodapokazalo se da je nepotrebno obrazovanje zasebnih određenja iz revolucije, i to na neposredan nain, odnosno da je put koji će Evropaprolaziti skoro kroz ceo 19. vek ovde bespredmetan. (To ne znai da

se oblikovni momenat nije razvijao i u Americi, odnosno da je zavr-šen pre revolucije; nikako, neo to znai da se taj oblikovni momenatrazvijao i tu, ali pod patronatom više, tvorno, proizvodno momen-ta. Naprosto, oblikovni momenat se nije pokazao najvišom istinomtoa sveta, iako je bio istinit.) Obrazovanje više drava de bi svaka bi-la revolucija kao monada ovde je samo konica, a ne ono što je najvi-ša istina. Zbo toa Hamilton, Vašinton, Medison i drui 1787. o-dine sazivaju ustavotvorni skup u filadeliji, na kome postavljaju

osnove za pravno i politiko zasnivanje nove zajednice. Ustav ovakozapoinje: „M, narod Sjdnjnh Država, da bsmo stvorl savršn- j savz, uspostavl pravdu, osgural unutrašnj mr, pobrnul s za za- jdnčku odbranu, unaprdl opšt blagostanj obzbdl blagodtslobod sb svom potomstvu – propsujmo donosmo ovaj Ustav“ itd. Zatim slede lanovi koji reulišu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, pa onda sve ostalo. Prvi amandman, vrlo brzo donet, kae sle-

deće: „Konres ne moe doneti nikakav zakon o ustanovljavanjudravne reliije, kao ni zakon koji zabranjuje slobodno ispovedanje vere; ni zakon koji oraniava slobodu ovora ili štampe ili pravo na-roda na mirne zborove ili na upućivanje peticije vladi za ispravljanjenepravdi“. Tada kada su doneti ustav i prvi amandmani nije bila po-




znata teritorija te drave (nikad nije ni utvrđena, jer kult ranice i pi-onira nije ono istorijsko u amerikome duhu, neo veno; osvajati i ši-riti se stalno i uvek), a takođe ni stanovništvo nije bilo etniki obrazo-

vano, neo su a inili podanici koji su tu prema svojoj slobodnoj od-luci i volji. Dakle, jedna vanteritorijalna i vanetnika zajednica, kojanema ni zvaninu reliiju, ni zvanian jezik itd. To je nešto nemerljivo više od principa obrazovanja evropskih drava u 19. i 20. veku.

No, takav karakter obiajnosne zajednice ve jedanput je dat uistoriji, istina na druom osnovnom principu, principu spoljašnjepraktike svrhovitosti, ali je dat. Naravno, to je bio Rim. Rimljani su

svoju zajednicu shvatali kao cvtas urs, tj. kao zajednicu prava, a nekrvi, obiaja ili teritorije, dakle isto kao i Amerikanci. To je u njihovo doba bilo nemerljivo više stanovište od helensko polisa, a da sene ovori o azijskim despotijama, Eiptu ili varvarima. Polis je, uosnovi, jedna zatvorena zajednica koja se zasniva na krvi, obiajimai teritoriji. Kod grka ne postoji pravo, neo samo obiaji, a herojskizakonodavci nisu rimski decemviri neo su oni koji ustanovljuju obi-aje. O pravu se, u osnovi stvari, i ne moe ovoriti pre Rimljana. C-

vtas urs je u svemu, sem u konceptu pravno subjekta, nadmoani modernim dravama, sem amerike. Moderne drave su vezane zateritoriju, a u svojim prvim azama i za reliiju i jezik, što je istinskiispod rimsko principa. Da li je neko cvs nije rešeno mestom roe-nja, potomstvom ili slobodnom voljom, kao što je rešeno dravljan-stvo u modernim dravama, neo iskljuivo pravnim statusom. Tošto je neko roen na teritoriji Rima ne znai ništa: mnoi, ak izuzet-no boati i uticajni stanovnici Rima nisu bili cvs neo pererini, a da

li je neko po potomstvu potomak slobodno oveka opet nije odlu-ujui momenat, neo je to pravni status veze u kojoj je zaet, te ta-ko potomak najulednije Rimljanina koji je zaet u konkubinatu nemora biti cvs, jer nasleuje pravni status majke, a svaki osloboenirob to jeste, jer je in osloboenja jai od ina roenja. Naprosto, c-vtas je tamo de je cvs, a ne obratno, kao što je danas. To kazuje da je cvtas neetnika i neteritorijalna zajednica i to je onaj momenat

koji je omouio Rimljanima da osvoje ceo poznati svet. Oni su nasamom poetku postavili sebe ne kao jednu od zajednica, neo kao jedinu mouu zajednicu. Na samom poetku je utvreno da sve zajednice staro veka moraju propasti u rimskoj cvtas, jer ih cvtasne priznaje kao istinite. Saveznikim ratovima Rimljani su naterani




da svoju cvtas daruju svim stanovnicima Apeninsko poluostrva i tokazuje o veliini njihovo principa; drui su ih terali na to da im na-metnu svoje ureenje.

Sve ovo što smo rekli o cvtas vai i za ameriku obiajnosnu zajednicu: ni ona sebe nije postavila kao jednu od zajednica u ovomesvetu, neo kao obiajnosnu zajednicu uopšte, i to je ono što je odlu-ilo da sve drue obiajnosne zajednice tee epohalno da se izube uovoj, kao svojoj svrsi. To je epohalni istorijski i obiajnosni skeptici-zam rimske, a i amerike zajednice: nijedno odreenje nije istinito,svaki sadraj se ubi. Pontije Pilat se silno udi Isusu što kae da zna

istinu, kad on, Pontije, zna da istine nema, kao što je najomiljenijaamerika misao: nema istine, sve su nijanse. Realni skepticizam za- vršetka dvaju tako razliitih, a tako slinih epoha.

Strana razlike je u principu; naime, rimska zajednica je bila istopraktika zajednica, de ono teorijsko, ili poietiko, nije bilo istinitosamo po sebi, neo samo u okviru praktikoa, a SAD su isto poie-tika zajednica, de ono teorijsko, ali i praktiko, ima istinu tek u po-ietikom. Zato je u Rimu pravo bilo istina ivota, a u SAD ekonomi-

ja; ili, druaije kazano: rimska zajednica je bila zajednica pravnihstatusa, a amerika zajednica je zajednica ekonomskih statusa. Narav-no, ovaj moderni ameriki princip ima enezu u hrišanstvu, rene-sansi i svemu onome što se dešavalo u novom veku, ali je tek on u i-stoti izneo svu mounost toa (šta je kapital neo praktiko-poieti-ki hrišanski bo?).

Ova strana razlike je ono što se ne dâ lako videti, i zato su parale-le koje su dosad pravljene izmeu tih dvaju zajednica delovale vrlo

natenuto, iako je mnoima osnovna slinost bila prezentna. Napro-sto, nuno je izvršiti inverziju prava i ekonomije; kao što kod Rimlja-na ekonomska sera nije bila najviša istina njihovo sveta, i poredprvih i do savremenosti jedinih robnonovanih odnosa, tako ni Ame-rikancima pravna sera nije najviša istina ovoa sveta, te otuda i ona-kav slobodan, skoro samovoljan, pravni poredak i u javnom i u su-bjektivnom pravu.

Ta inverzija je najoitija u nainu širenja i podvoenja pod sop-stveni princip. Rimljani su to radili, kao praktiki svet, praktikimsredstvima, dakle vojno. Rim je imao najizvrsniju i najveu vojskustaroa sveta, koja je na vrhuncu moi brojala preko pola miliona vojnika. To je bila jedina vojska u starome svetu koja je bila obuena




da ratuje u svakom periodu odine; podsetimo – Cezar za januarskekalende sa trupama prelazi u Makedoniju da bi ratovao sa Pompe- jom. Tako velika vojska uslovljava i karakter privrede koja nuno po-

staje poluvojna. Treba opskrbiti poljoprivrednim, zanatskim i vojni-kim proizvodima toliki broj ljudi, treba napraviti onu neshvatljivumreu puteva itd. No, postavlja se pitanje: šta je to u rimskom biu što je nanalo Rimljane da obrazuju takvu vojsku. Prvo su ekonomskirazlozi; naime, staro rimsko kraljevstvo je u toj meri bilo siromašnazajednica da je najozbiljniji izvor prihoda bila pljaka, no i mnoidrui su bili takvi pa nisu osvojili ceo svet. Drui momenat je soci-

jalni, veina Rimljana koji nisu bili zadovoljni svojim socijalnim sta-tusom vlastitu socijalnu promociju su doivljavali kroz vojsku. Ne-shvatljiva otvorenost za napredak u vojnoj slubi vrlo lako se pretva-rala u jasne privileije mimo vojske. Taj momenat ve nemaju ostalezajednice staroa sveta, koje nasleenu socijalnu strukturu iz civil-stva neposredno prenose u vojnu hijerarhiju. Trei momenat je prav-ni, kako javno prava, tako i privatno. Što se us publcuma tie, sareormama Servija Tulija je uspostavljena centurijatska skupština kao

najviša vlast u zajednici, a sama centurijatska skupština je u osnovi bi-la paracivilni oran vlasti, odnosno rimska zajednica oranizovana zarat. Dakle, rat nije bio nešto iznimno u ivotu te zajednice, neo onosuštinsko i trajno. No, i Etrurci su imali slinu tvorevinu, a nisu ui-nili ono što su uinili Rimljani. U us prvatumu smo imali kodiiko- vane privileije vojnika; najznaajnija je da su vojnici koji su alnurs moli sticati imovinu koju su dobili u ratnom pohodu i ona sesmatrala njihovom, mimo volje njihovo patr famlasa, što je d fac-

to znailo da je deroirana institucija patr famlasa i da su vojnicidobijali privileije lica su urs. Dalje, u rimskoj pravnoj doktrini po-stoji jedna vrsta prava zvana us prvlgum, a njime su sankcionisa-ne pre svea privileije vojnika, što se tie naslea, enidbe, imovineitd. Naprosto, vojnici su shvatani kao onaj sement zajednice koji jeu nekim pravima privileovan i za koji vae pravne norme protivneduhu prava. Vojnicima se ak opraštalo neznanje prava. Sve ovo o-

vori da je praktiki momenat, dakle pravno ustrojstvo, ono što jeomouavalo takvu vojsku i da je svrha takve vojske bila u prakti-kom, dakle pravnom, podvoenju druih zajednica sebi.

Što se ameriko naina širenja tie, sa završetkom osvajanja za-pada, kad ranica izlazi na okean, njihov praktiki nain osvajanja




prestaje (ne raunajui Teksas) i u dvadesetom veku se obrazuje po-ietiki nain. Dakle, ne orujem, neo proizvodnjom oruja.

Rimljani su Kartainu porazili vojno, a Amerikanci svoju Karta-

inu, SSSR, nisu porazili vojno, neo su a razorili proizvodnjomoruja i svim onim što ide uz to. (Vijetnam im je jasno pokazao da oninisu praktika neo poietika sila, i da ne treba da potinjavaju na vojni nain.) Proizvodnja oruja nije jedan od semenata amerikeprivrede neo apsolutno nosei; amerika privreda razvila se na voj-nom sektoru u poslednjih šezdeset odina i još duo e to initi.Osvajanje kosmosa, osvajanje ljudske svesti itd., u osnovi je posao

vojne privrede, koji se širi u civilne sektore. Ono što su za Rimljanebili oni neshvatljivo izvrsni putevi, momenat koji im je obezbeivaobrzinu vojno dejstva, to je za savremeni svet inormatika, jer omo-uuje brzinu poietiko ekonomsko delovanja.

Na poetku je sve dato, istina samo kao moućnost, ali je dato, te je u starom kraljevstvu kod Rimljana, ili u predrevolucionarnoj Ame-rici, data sva moućnost kasnije vladavine. Revolucija odovara onomperiodu rimske istorije kada je isteran Tarkvinije Oholi, a donošenje

ustava je, u osnovi, isto što i pisanje Zakona Xii tablca. Pravo se razvija na isti nain i u Rimu i u SAD: rimskom pretorskom pravu, us ho-norarumu, odovara pravo koje stvara Vrhovni sud u SAD – DonMaršal, predsednik Vrhovnoa suda od 1801. do 1835. odine, je zna-ajniji za razvoj i javno i subjektivno prava neo sva zakonodavnai izvršna vlast, jer je sa svojih preko 1.000 presuda stvorio isto tolikopravnih presedana prema kojima se moralo suditi. I njeovih trinaestnaslednika na tom poloaju, do danas, neprekidno su stvarali pravo.

Po pravilu, Vrhovni sud je bio jai od predsednika, te je za svaku ak-tivnu politiku ili reormu bila potrebna potpora iz Vrhovno suda;frenklin Ruzvelt je u svojim reormama uspeo tek kad je, po njeasrećnom okolnošću, zbo smrti sudije uspeo da uspostavi sebi naklo-njen Vrhovni sud. Dakle, pravo je ono što treba da bude, što ne sme-ta razvoju celine obiajnosti. Podsetimo – u Rimu je pererinsko pravo nadmašilo i us cvl i us honorarum, i time rimsku zajednicu ui-

nilo neuporedivo umnijom. Zbo toa je ameriki nain prava neu-poredivo sliniji rimskom neo evropski naini, koji se, istina, konsti-tuišu iz znanja rimskoa prava, ali protivno osnovnom principu rim-sko prava. Rimsko pravo je ono malo elemenata javno prava, koje je imalo, izvodilo iz privatno prava, dok moderno evropsko pravo,




suprotno tome, subjektivno, privatno pravo zasniva, u osnovi, na jav-nome. Ameriki nain je neuporedivo skloniji rimskom rešenju, jerdosledno seru privatno prava zasniva na njemu samom. Dakle, kao

što je Zakon Xii tablca bio samo osnova us cvla, a samo us cvltek posredna osnova us honoraruma i us prgrnuma,takojeiustav samo posredna osnova razvoja carstva prava.

U rimskome us publcumu postojao je institut koji je odreivaoda najmanje dva rimska raanina u isto vreme obavljaju jednu jav-nu unkciju; zbo toa dva konzula, dva cenzora, dva liktora, sve semdiktatora, koji je biran jedan, ali na šest meseci i predstavljao je van-

rednu maistraturu. Istina to instituta je u kontroli delovanja nosi-oca maistrature i u preventivnom spreavanju dominacije jednooveka ili jedne politike. Na apstraktnijem i subjektivnijem nivouimamo isto i u SAD kao dvopartijski politiki sistem, kao meusob-nu kontrolu koja spreava dominaciju jedne politike ili jedne intere-sne rupe. U periodima koji ne nose sa sobom velike promene, raz-like izmeu amerikih partija izledaju samo kao razlike personalneprirode, dok u periodima promena one postaju jasne ideološke. Na

poetku imamo jasnu dvopartijnost izmeu republikanaca i edera-lista, a personalno izmeu Tomasa Deersona i Aleksandra Hamil-tona. Ukratko kazano, Deersonova republikanska koncepcija je po-ljoprivredna proizvodnja, liberalizam, sitan posed, diuzni kapital islaba ederacija (podsetimo da Deerson nije ni uestvovao na usta- votvornom skupu u filadeliji), a Hamiltonova ederalistika kon-cepcija je trovaki kapital, jaka ederacija, centralizacija kapitala itd.Suprotnije politike koncepcije je teško zamisliti, no, i pored toa,

Vašinton je obojicu, skoro sve vreme oba svoja mandata, drao ukabinetu. Njihov sukob nije izazvao podelu zajednice neo su jedandruoa oraniavali. Vreme je radilo za Deersona, jer je aristo-kratska ederalistika opcija ubila podstoj razvojem industrije na severu, što je znailo da trovaka buroazija, koja je bila nosilac idejeederalizma, sada ni na samom severoistoku nije više odluujui ak-tor. Vrhunac pobede Deersonove koncepcije je Endru Dekson, e-

neral koji je opozvao još Hamiltonovom voljom uspostavljene ban-karske odnose i time izazvao jedini višak budeta u amerikoj istoriji i veliku inansijsku krizu, koja se na poetku inila samo inansij-skom, ali se vrlo brzo pokazalo da su joj koreni daleko dublji. Osnov-ni enerator krize bila je poljoprivredna proizvodnja i ona nee biti




rešena sve do završetka raansko rata. Još za izbore 1828. odineobrazuje se nova dvopartijska polarizacija – s jedne strane nacional-ni republikanci Adamsa i Kleja, koji kasnije uzimaju ime viovci, a sa

drue Deksonovi nacionalni demokrati, kasnije samo demokrati.Od 1800. odine, od poetka prvo Deersonovo mandata, pa do1860, do poetka prvo Linkolnovo mandata, sem u vreme dvojiceskoro nebitnih predsednika, imamo apsolutnu dominaciju Deer-sonove koncepcije koja orsira poljoprivrednu proizvodnju. Sve eljeseveroistoka i severa da se carinama, dravnim kreditima i reular-nim bankarskim sistemom ohrabri mlada industrija u osnovi su,

ulavnom, ostajale neuslišene. Vladao je spoj ekstremno liberali-zma, otvorenosti ka trovini sa inostranstvom, nikakve reulative dr-ave, neuredno bankarsko i iskalno sistema (privatne banke suemitovale novac). Kriza oko Teksasa, koja je smirena doovorom, pakriza oko Kanzasa, koja nije smirena nikakvim doovorom, samo suspoljašnji povodi za raanski rat. Pitanje de e se raditi transkon-tinentalna eleznica je bitniji povod, ali takoe samo povod. Uzrok raansko rata je sukob industrijske i poljoprivredne koncepcije u

razvoju zajednice. Industrijski Sever je smatrao da je u potpunostisputan poljoprivrednom koncepcijom demokrata i traio je prostorza vei ekonomski razvoj. Ju je pobedom Linkolna shvatio da e mubiti nametnut industrijski koncept, te je istupio iz Unije. Rasprava orobovlasništvu je vrlo bizarna, skoro propaandna, što pokazuje isam Linkoln tvrdei da je put emancipacije crnaca od ropstva neobi-no du proces. Moe se rei da je stanje crnaca dui niz decenije po-sle završetka raansko rata bilo ropstvo koje nije nosilo to ime, i to

iz dva razloa: ekonomska struktura Jua nije se dovoljno brzo me-njala, te je neko morao da bere pamuk, i, druo, crnci nisu svojimobrazovanjem, svešu i nainom ivota moli ui u emancipovanijeoblike (prevelik je to put, od divljine pa do raansko društva, i sveza dvesta odina). Industrijski Sever ne dozvoljava otcepljenje Jua izisto ekonomskih razloa: Ju je sirovinska baza i veliko trište in-dustrijskih proizvoda: a u ratu je u svemu bio bolji: imao je neupore-

divo bolje enerale, izrazito bolje vojnike, vodio rat na svojoj terito-riji – pa je opet izubio. Uzrok poraza je isti kao i uzrok rata – nedo- voljna industrijska proizvodnja; ono zbo ea su eleli da napusteUniju dovelo je i do poraza od te Unije. Na putu razvoja industrijskeproizvodnje nema više nikakve zabrane. Rezultat raansko rata je




dominacija republikansko koncepta, ak i kad su na vlasti bili demo-krati Klivlend i Vilson, sve do 1932. odine, i frenklina Ruzvelta, da-kle koncepta ubrzane industrijalizacije i centralizacije kapitala. Time

je nova antinomija, nova polarizacija, smenila staru; umesto sukobaindustrija–poljoprivreda dobijamo sukob boati–siromašni ili, u naj-radikalnijem obliku, sukob kapital–rad.

Don Kejnz je jasno obrazloio da velika ekonomska kriza nijesluajna i da, za razliku od periodinih kriza, kojih je bilo mnoo udevetnaestom veku, ova kriza za svoje rešenje trai promenu celineobiajnosnih odnosa. Osnovni enerator krize bilo je nesputano bo-

aćenje sloja industrijalaca, koje odvajanjem vlasništva od upravlja-nja prerasta u višak inansijsko kapitala, sa jedne strane, a, s drue,u manjak platene moći stanovništva, što direktno smanjuje potre-bu za investicijama. Amerika ekonomska misao, najozbiljnija di-sciplina duha u SAD, još pre Ruzvelta je, verovatno i pod Kejnzovimuticajem, ukazivala na uzroke krize. Ruzvelt je i neposredno uklju-io univerzitetske proesore u rešavanje krize, te je dao odovor znankao Nju dil (New Deal ). Huver je pre njea pokušao intervenciju

drave, ali putem kapitala, i to nije dalo rezultate, te se sada interven-cija drave odvija neposredno do armera, radnika ili primaoca po-moći. Zakonom o ozdravljenju nacionalne industrije radništvo jeodvojeno od bede, a Zakonom o reulisanju poljoprivrede to se de-silo sa armerima; tako drava u sukobu siromašni (radnici i arme-ri) – boati (industrijalci) vrlo pristrasno i racionalno staje na stra-nu siromašnih i time polarizaciju ini izdrljivom. Posledica toa jeenormno jaanje sindikalizma i kolektivnih uovora. Kada je 1938.

Nju dil završen, nije postinut nivo proizvodnje iz 1929. odine, ali je, i po cenu da to košta kapitaliste, kapitalizam spasen. Tek Druisvetski rat dovodi dravu u kompromis sa kapitalom, i to na taj na-in da drava vojnim porudbinama nepovratno ubrizava kapitalpotreban za jaanje proizvodnje. Rezultat tih dvaju procesa je rastnacionalno dohotka sa 72 milijarde dolara iz 1939. na 192 milijar-de u 1945. odini. Odliv muške radne snae na rontove spreio je

nezaposlenost, te se na kraju rata dešava dotle nezamisliva situacijapune zaposlenosti. Drui svetski rat deset puta je bio skuplji za SADod Prvoa, ali je doneo etrdeset puta veći proit. Polarizacija boa-ti–siromašni završena je tako na dobrobit i jednih i druih, a to jeomoućeno pojavom trećea – drave, koja sad postaje odluna moć




i rada i kapitala. Tako su bria drave za siromašne, s jedne strane, i vojni karakter privrede, sa drue, postali osnovna subjektivna moćrazvoja sve do danas. Time je i najkrupnija unutrašnja opreka i po-

dela u amerikoj istoriji završena. Opreka se posle ovoa nuno po-stavila kao spoljašnja.

Period od Ustava pa do kraja Druo svetsko rata odovara pe-riodu rimske istorije od donošenja Zakona Xii tablca do Punskihratova. Kao što su u Americi u tom periodu ono subjektivno bile unu-trašnja kolizija i polarizacija (prvo izmeu trovake aristokratije ipoljoprivrede, Deerson – Hamilton, pa izmeu industrije i poljopri-

vrede, Sever – Ju, i na kraju siromašni i boati, radništvo i armerinaspram kapitala), tako su u Rimu u navedenom periodu ono subjek-tivno što sve pokree bile unutrašnja kolizija i polarizacija izmeuplebejaca i patricija. Patriciji su, kao dominantni, kontrolisali javnu vlast, ekonomske procese i vojsku. U takvoj konstelaciji plebejci sununo bili okrenuti ka vlastitom samooranizovanju u vidu concla plbs trbuta. Ta plebejska skupština je bila oran vlasti paralelancenturijatskoj skupštini i u osnovi je takav pravni poredak pretio da

rimsku zajednicu deinitivno udvoji putem znaajnih politikih i voj-nih sukoba. Iako su instituti javno prava u odreenoj meri ve bilioormljeni, dakle maistrati, skupštine i senat su zasnovani i delatni,Rimska republika nije suštinski unkcionisala, jer je i javno i privat-no pravo bilo prekriveno velom tajne i neupuenosti. Pravo naprostonije bilo pisano neo još uvek obiajno. Ta antinomija, pravo je poormi bilo obiajno, a po sadraju istinito, razrešena je jaanjem ple-bejsko entiteta i usvajanjem plebejskih zahteva za ravnopravnošu.

Tako su plebejci onaj entitet koji je, u suštini, porodio udo rimskoprava. Oko polovine peto veka pre Hrista Rimljani su, znai i patri-ciji i plebejci, suspendovali sve maistrate i imenovali jednokratnumaistraturu dcmvr lgbus scrbnds, koja je nainila pisano pravo u kojem je ustanovila princip jednakosti pred sudom. Zakon Xii tablca je preveo patricije i plebejce u cvs, što znai da ih je ormal-no-pravno izjednaio. (Ovaj momenat bi odovarao onom periodu

amerike istorije u kojem su na delu bili odnos i razrešenje kolizije iz-meu trovake buroazije i poljoprivrede, koji su doveli do donoše-nja Ustava.) Svaka privileija je bila zabranjena, a sud je postao jedi-ni kriterijum prava. Takoe je izbenut bilo kakav pomen reliije, što je rimsko pravo odvojilo od reliije i uinilo a jedinom istinom za-




jednice. Ta dva momenta su omouila ono što e se desiti kasnije: daRim postane jedina zajednica staroa veka. Sa Zakonom Xii tablcaRimljani su deinitivno napustili svet mita i ustanovili svet slobodne

spoljašnje svrhovitosti oveka.Ovaj period rimske epohe završava se sa dva zakona koji deini-

tivno ukidaju svaku podvojenost patricija i plebejaca: to su Lx Lc-na iz 456. od. p. n. e. i Lx Hortnsa iz 287. od. pre n. e.

Lx Lcna omouuje ekonomsko izjednaenje patricija i plebejaca, jer je tim zakonom plebejcima omoueno da zemlju uzimaju u jetin zakup. Zakup zemlje je u tom periodu bio osnova ekonomske

snae, jer je stara patrijarhalna svojina prerasla u agr publcum koji je ustupan uz neznatnu nadoknadu raanima, pre svea patriciji-ma. Kasnije e uslediti i proces uzurpacije zakupljene zemlje i njenoprerastanje u privatnu svojinu. (Ovaj momenat oiledno odovararazrešenju opreke izmeu industrijsko Severa i poljoprivredno Ju-a u amerikoj istoriji; on je omouio izuzetno velik ekonomski na-predak. To što ta kolizija u Rimu nije rešavana vojnim sukobom nijeznaajno.)

Drui zakon, Lx Hortnsa, izjednaio je plebejsku sa centurijat-skom skupštinom time što su zakoni i akti koji se donose na plebej-skoj skupštini bili opštevaei za sve rimske raane. Suštinski, tajzakon je apsolutno izjednaio plebejce i patricije. Kasnije e u toj me-ri jaati vlast plebejskih institucija da e na kraju Republike plebejskimaistrati biti znaajniji od patricijskih. Ovim zakonima osnovnaantinomija Rima premešta se sa odnosa patriciji – plebejci na odnoscvs – pererini. Dakle, umesto unutrašnje opreke nastaje spoljašnja.

(Period koji je doveo do ovo zakona – Lx Hortnsa – svakako od-ovara periodu u amerikoj istoriji kada je nadvladana opreka izme-u boatih i siromašnih i kada je osnovna antinomija isterana van,dakle period frenklina Ruzvelta.)

Posle donošenja ovo zakona (Lx Hortnsa) ona osnovna subjek-tivna moć razvoja rimske cvtas bila je spoljašnja, s jedne strane od-nos prema pererinima, a sa drue Punski ratovi. Rezultati Punskih

ratova bili su enormno širenje teritorije sa podređenim poloajem ineprekidna borba stanovnika tih teritorija da dobiju umniji i slobod-niji status. Taj status i dobijaju posredno pererinskim pravom, koje je najizvrsniji deo rimskoa prava, a neposredno a ostvaruju save-znikim ratovima, kada su naterali Rim da im da vlastiti pravni status.




Smatramo da se amerika zajednica do propasti SSSR-a nalazila u pe-riodu Punskih ratova, a da se danas nalazi u procesu koji će završitinekom vrstom prisile ostalih podređenih naroda da dobiju ekonom-

ski status koji ima SAD. Savezniki ratovi su vođeni oko proširenjapravno statusa na drue, a budući sukobi ovoa sveta vodiće se okoproširenja ekonomskih statusa na drue. To ne znai da pravni statusneće biti ni pominjan, ali on neće biti ono najbitnije. Proces razvoja vanameriko sveta je proces razvoja onih momenata koje je ameri-ka obiajnost ranije izborila za sebe, dakle vanetninost, vanteritori- jalnost, vanreliioznost, druorazrednost pravno statusa naspram

ekonomsko, itd. Moe se pretpostaviti da će to biti jedan kazan pre-tapanja nacija i ubljenja njihovo određenja koje je nastalo u 19. ve-ku. Naravno da će to promeniti i SAD, kao što su savezniki ratovi,umesto male zajednice, doneli celo Apeninsko poluostrvo u status Muncpa Romanorum, te tako izazvali rađanske ratove, jer republi-kanske institucije više nisu mole odovarati; tako se moe pretpo-staviti da eventualna uspešna borba ostalih za proširenje privileova-no ekonomsko statusa SAD nuno dovodi do odbacivanja dana-

šnjih ekonomskih statusa i institucija. Istorija tvorno principa još nije ispunjena; biće završena onda kada bude donet akt znaaja Karaka-line Consttuto Antonnana, iz 212. odine, u kojoj su svi pravni sta-tusi izjednaeni u Rimskoj cvtas; naprosto, kad ovaj svet bude izjed-naio sve praktiko-poietike statuse, koji u ekonomiji imaju najvišuprezentaciju, onda će napustiti tvorni momenat i prići svom najvišem– svrhovnom momentu.

Z

Tvorni momenat raansko sveta je momenat privacije, koji seontoloijski obrazuje kao empirizam, a ontološki kao raansko dru-štvo. Disparacija moi ontoloijsko i ontološko nivoa to momen-ta je nemerljiv, naime ništa u ljudskom rodu nije monije od raan-

sko društva, a ništa neduhovnije od empirizma. Razlo je to što jeontoloijski nivo zarobljen od strane ontološko, odnosno aresivnaokrenutost ka spoljašnjem nuno zahteva naivnu metaiziku i jednuopštu ispranjenost unutrašnje. graansko društvo je oranizovanaaresivnost bez unutrašnjosti, pošto su delovi raansko društva je-




dan druom spoljašnji. Momenat privacije, odnosno tvorni mome-nat, sav je u toj apsolutnoj okrenutosti prema spoljašnjem, i to kaoda se nadmono podsmeva momentu revolucije i moralnosti, poka-

zujui mu kako se moe izai van. Oblikovni momenat, momenat revolucije, iscrpeo se u nastojanju da izae, ali nije moao, te je ostaou enji, dok se tvorni momenat iscrpljuje u onom spoljašnjem, u jed-nom kretanju obesebljivanja. Sva istina tvorno principa je u vanj-skom, a to što je taj heroizam vanjsko zasnovan na jednoj pretpo-stavci unutrašnje potpuno je neproblematizovano. Tako se i desiloda se ontoloijski nivo tvorno principa (empirizam) javlja pre onto-

loijsko nivoa oblikovno momenta (prosvetiteljstvo), jer posle sveispraznosti pitanja o tome kako se moe spoznavati dolazi pitanje otome kako se moe delovati. I istorijski diskurs pokazuje da se ra-ansko društvo razvilo pre same revolucije, i to zbo svoje neshvatlji- ve spoljašnje aresivnosti, što a je odredilo kao onaj istorijski nainkoji je razorio eudalizam. Ali i pored toa što ontoloijski i istorij-ski nivo pokazuju da je princip revolucije iznad principa privacije,ontološki to nije tako, jer je raansko društvo viši nivo od nivoa mo-

ralnosti, što u osnovi znai da je tvorni princip viši od oblikovnoa.Razlo tome je u sledeem: tvorni momenat nosi u sebi jednu ve-

liku misao da sve što je istinito mora biti u stvarnosti. To je potpunoopreno svesti trebanja, što je stav revolucije i moralnosti, i time se,u osnovi, nadilazi vladavina subjektivno razuma. Kada se tome do-da da je ta misao zasnovana na najistinitijem i jedinom ontološkomprilazu raansko sveta, na principu slobode da svest (individuum)samo sebe zna kao realizovano u svemu onome emu prilazi, on-

da je superiornost tvorno momenta neosporna. Kada se prikazujeontološki nivo to momenta – raansko društvo – u prvi plan izla-zi ekonomski eoizam, prljavi industrijski rad, boatstvo i siroma-štvo itd. Sve to ne samo da nije suprotno tom velikom principu slo-bode neo je baš na njemu najradikalnije zasnovano jer se sve to od-reuje na mnjenju da ovek prilazi stvarnosti kao istinitoj po sebi i da je svojim radom samo aktualizuje (a baš taj rad je ona neshvatljiva

subjektivna aresivnost tvorno principa). Naravno, to se zasniva napretpostavci da je subjekt prvotno odvojen od stvarnosti, te da mu jerad potreban radi premošenja opreke. Suprotstavljenost bia i ne-bia, jer se baš o tome radi, ipak se na taj nain ne premošuje neose samo neprekidno obnavlja, i to je naelni kraj tvorno momenta.




) Sh mm

četvrti momenat principa raansko sveta i nije u potpunom

smislu momenat, pošto je svrha pre svojih momenata. Valjanije jeono njeovo odreenje koje vidi da je umstveni momenat raan-sko principa u isto vreme i jedan momenat i svi momenti zajedno.Njeovo rodno mesto je tlos, svrha, priroda stvari raansko sve-ta, što e rei da je on i na poetku i na kraju i u svakom momentu.Svrha je ono veno što se kree od sebe ka sebi. Prvi momenat ra-ansko principa, tvarni momenat, vešto je sakrio svrhu iza sebe i na

nivou znanja se predstavio kao racionalizam, a na nivou bia kaopredrevolucionarno stanje naroda i predrevolucionarna drava. Ipak,i ta tvarna svest je momenat uma jer se u njoj um postavlja kao ap-straktno razumsko jastvo i odatle se zasniva sve u raanskom sve-tu. To je momenat iste mounosti jastva, δυναμισ raansko prin-cipa. Ali um tu sebi nije našao potpuno zadovoljenje, te prilazi istojdelatnosti jastva kao enereijskom momentu, koji se na nivou znanjapostavio kao prosvetiteljstvo, a na nivou bia kao Revolucija i revo-

lucije. Rezultat toa je jedna rava beskonanost i enja, što je umprivelo ka onom bezraninom uivanju u vanjskom, što je tvornimomenat, koji se na nivou znanja predstavio kao empirizam, a na nivou bia kao raansko ekonomsko društvo. Ono supstancijalno uovome momentu više nije narod, jer je ovaj momenat apsolutno ne-etniki. Istorijski ledano, taj momenat nije nadmašen, te a ivimokao svakodnevicu i zaista je potreban titanski napor duha da se izanjeove apsolutizovane razumske metaizinosti vidi apsolut sam,

odnosno um.Mesto duhovno otkrovenja, a time i izlaska iz tvorno momen-

ta, jeste pitanje: „Šta je to u stvarnosti što omouuje mišljenju dashvati stvarnost?“ Ceo put razvoja empirizma od Bekona do Hjumaput je odovora na to pitanje. Hjumov završni odovor je jedan odnajskandaloznijih, ali u isto vreme i najproduktivnijih stavova u isto-riji ilozoije; naime, Hjum je naviku mišljenja postavio kao istinu bi-

a. Time smo ušli u ponovnu razliku mišljenja i bia.To je onaj momenat koji budi Kanta iz „domatsko dremea“ iopredeljuje a da deinitivno utemelji koliziju mišljenja i bia timešto e istinu postaviti samo kao proceduru mišljenja o mišljenju sa-mom. Iako se to moe shvatiti kao produbljivanje ideje i racionali-




zma i prosvetiteljstva i empirizma (ili kako bi fihte rekao: ideje do-matizma), ipak se tu radi, u osnovi, o konanom i nepovratnom na-puštanju takvoa stava. Sam Kant je svoju poziciju spram „domat-ske“ ideje najistije izneo u znamenitom obaranju ontološko doka-za za ezistenciju boa iz Krtk čstoga uma. Kant piše: „Bć oč- gldno nkako nj nkakav ralan prdkat, to ć rć nk pojam o mačmu što mož prdoć uz pojam nk stvar. Ono j samo pozcja jd-n stvar l zvsnh odrdaba po sb. i tako ono što j stvarno n sa-drž u sb nšta vš od onoga što j samo moguć. Sto ralnh talra nsadrž n najmanj nšto vš ngo sto mogućh talra. Jr pošto ov mo-

guć talr znač pojam, a on raln prdmt njgovu pozcju po s-b, onda, ako b ovaj prdmt vš sadržavao od onog pojma, moj pojam n b zražavao co prdmt, t, prma tom, n b bo njgov ad-kvatan pojam“ (Kant, Krtka čstoga uma, BIgZ, 1976, str. 368). Sovakvim stavom napuštena je „domatska“ epoha u ilozoiji, jer jenapuštena bilo kakva potreba za onim druim, za biem; racionali-stika izvesnost, prosvetiteljska enja i empiristiko uivanje u spo-ljašnjem deinitivno su prolašeni bezrazlonima. No, Kantov stav,

iako je deinitivno nadmašanje tvorno momenta epohe, nije i dei-nitivni kraj ilozoije, jer e tzv.3 nemaka klasina ilozoija u svomrazvoju samo pokušavati da pree tu Kantovu koliziju sto realnih i stozamišljenih talira. Na kraju e Heel utvrditi sledee: „Sto zamšljnhtalra jsu ostaju zamšljn. Prma tom, ostat kod njh j nzdrav ljudsk razum, a on nšta n vrd. Ako s ma tolko hrabrost da s posduju sto talra, onda s on posduju samo kao stvarn. Ako nko

žl da posduj sto talra, onda mora pronut na posao da b h dobou posd; to znač mora s prvazć zamšljanj, kod njga s n smzastat. To subjktvno nj ono posldnj, ono što j apsolutno; ono što j stnto n mož bt ono što j čsto subjktvno. Po Kantovom shva-tanju zastaj s kod razlk, dualzam j ono što j posldnj, svakastrana važ za sb kao nšto apsolutno. Tako budalast kao Kantova f-lozofja nj njdan čovk, ako čovk osća glad onda on n zamšlja jla vć rad da b postao st “ (Heel, istorja flozofj, BIgZ, 1976,

tom 3, str. 456). Dakle, Heel pojašnjava da je to što zamišljam sto


3 Nemaka klasina ilozoija je nemaka samo po tome što je pisana na nemakom jeziku i što su autori nemakoa porekla. Sve ostalo što je nemako u nemakoj kla-sinoj ilozoiji ne valja.



talira samo prvi momenat stvarnih sto talira, a ne njihova cela istina.Kant i Dekart, svaki sa jedne strane, apsolutizuju po jedan momenatistine bia, odnosno sto talira. Kod Dekarta misao o sto talira, dakle

jedinstvo mišljenja sa sobom, nije u razlici sa biem sto talira, neo je u neposrednom identitetu, dok je kod Kanta misao o sto talira upotpunoj koliziji sa sto stvarnih talira. A radi se o tome da u isto vre-me misao i bie sto talira moraju biti i u razlici i u jedinstvu. Heel ka-e Kantu: „Izvoli radi, pa eš zaraditi sto talira“. Dakle, rad je ono je-dinstvo i ona razlika mišljenja i bia.

Istorijsko stanje bia raansko principa danas je adekvatno

Hjumovoj skeptikoj ilozoiji, obiajnosni Kant još nije probuen, abudue dešavanje istorije, koja e se kretati od sto zamišljenih do storealnih talira, da i mi upotrebimo tu metaoru, donekle je zasnovanou tvornom principu, ali nije aktualizovano. Za tu aktualizaciju je po-trebno nadmašanje tvorno principa i u poietikoj seri, pre sveatehnikoj, i u poietiko-praktikoj, dakle ekonomskoj, i u samoj prak-tikoj, dakle pravnoj i politikoj, a ne samo u teorijskoj seri, u ilo-zoiji. Kada e praktika i poietika sera izai iz tvorno principa –

ne znamo, a i nije bitno, jer je naelno, dakle teorijski, taj momenatiivljen; dakle, mi znamo za njeov kraj, iako a ne ivimo.




PojaM i biće SrPSKe nacije

ima jdna, sama po sb strašna, msao u kojoj bs možda moglo nać uth za sv ršnj svga. A to

j: možda s j ono od čga strpmo što sa strahom,stgnutog grla, očkujmo kao najtž udarac svoj ko-načn poraz – vć odavno dslo. M to n znamo sad bz osnova patmo.

Ivo Andri

Planna j bla čuvar kulturn naconaln osob-nost…, ona u svojoj patrjarhalnoj cvlzacj čuva dmokratsk dal starog plmnskog društva, koj sovd održava u raznm oblcma… do našg doba. Za-to s na Balkanu tško utvrđvao klasn društvn po-rdak… pa kaptalzam XiX XX vka.

Vasa čubrilovi

Navedeni momenti razvoja raansko principa su, u osnovi, imomenti razvoja duha i pojedine moderne nacije. Dešavanje pojedi-ne moderne nacije, njeno bie, jeste na odreeni nain napredak uubitku njene supstancije, napredak u njenoj oduhovljenosti: poinjeprihvatanjem hrišanstva (kao tvarnim momentom u znanju), a za- vršava ilozoijom, umetnošu i naukom (kao umstvenim, ili svrhov-nim momentom), koje su apsolutni ubitak sadraja jedno naroda,de se narod svodi na istu misao, de njeova obiajnost, njeov praktiki ivot, njeova istorija, poinju da se dešavaju u domenu i-

stih misli i nanovo se zasnivaju kao misao. Da bi došao do ilozoije,umetnosti i nauke narod mora da izae iz vlastite nevinosti, mora dasazri, da se zbora, da napusti ivotnost, da svoju subjektivnost sme-sti u pisanu re. To je velik danak koji ti narodi plaaju, jer time pre-staju da budu ivotni. No, to se desilo u sluaju nekoliko modernih



naroda, a naelno se dešava svakom modernom narodu, samo je pi-tanje u kojoj meri i u kom momentu razvoja neki od modernih na-roda zastane i ostane.

I srpskom narodu se desio proces dolaska do sopstvene mere um-stvenosti i do sopstvene mere kolizije bia i znanja, koja je, kako emo videti, šira i dublja neo što je to naelno u biu raansko sveta.Taj proces je proces zasnivanja srpsko naroda kao nacije, što znaiprolazak kroz naelne momente raansko, moderno principa uzasebnim nacionalnim likovima.

) t mm

Tvarni momenat, dakle ista mounost jastva srpske nacije u bi-u obrazuje se kao istorijsko dešavanje Srba u Habzburškoj monar-hiji, a u domenu znanja kao momenat knjievno Vuka Isakovia uSobama, što je siurno najizvrsnija samoreleksija tvarno momen-ta u Srba.

b

Istorijsko bie srpske nacije u Habzburškoj monarhiji zakovano jeu tvarni momenat sve do polovine devetnaesto veka, kada mu sa za-pada dolaze elementi tvorno momenta, a sa jua ist oblikovni prin-cip srpske revolucije. Srpski narod najizvrsniju istorijsku tvorevinu

svo tvorno momenta ima u Vojnoj krajini, de se zasnovao kao i-sta mounost sebe, bez ikakvo posredovanja. Velika seoba je pre-kretnica, jer je i Srbima koji su ve iveli u Habzburškoj monarhiji,de su bili starosedeoci, pre svea na teritoriji Vojvodine, donela sta-tus privileovano naroda, odnosno naroda koji je sebe zasnovao naprivileiji. Taj status je zasnovan nizom zakona koji su izdavali Hab-zburovci, a koji su uvek imali pravno znaenje lx orgnsa,štoere-

i zakona koji vai, ne za pojedinca, ne za teritoriju, neo za etnikurupu. To su, u osnovi, predmoderni zakoni, koji polaze od razlikepred pravom. Odmah po seobi, 1690. odine, doneta su tri takvapravna akta: prva privileija – pravo izbora vojnih starešina, druaprivileija – pravo boosluenja i izbora verskih lica, i trea privile-

77Prv do – Pojam bć srpsk nacj



ija – crkveni polavar se, u suštini, postavlja i kao svetovni. Treaprivileija je odvojila đura Brankovia od despotsko poloaja i iza-zvala njeovu dvadesetdvoodišnju internaciju. Sa etvrtom privile-

ijom, iz 1695. odine, kada se Srbi oslobaaju obaveze plaanja de-setka, uspostavlja se sistem privileija Srba. Marija Terezija svojimpatentom iz 1735. odine deinitivno utvruje privileovani i vojni-ki poloaj Srba, jer ih obavezuje na to da vojno slue i izvan zemlje,a daje im neshvatljivo pravo da nikad ne mou doi u eudalni odnosi plaati porez. Porez su plaali krvlju i poslušnošu. gro Kevenhi-ler i, nadasve, princ Hildburhauz su pravno i vojniki doveli do kra-

ja ustrojstvo Vojne krajine, što je obnarodovano kao Varadinski sta-tuti iz 1737. odine. U celom osamnaestom veku praktino nema ra-ta ni na unutrašnjem, ni na spoljnom planu (Rat za špansko naslee1701–14, Rakocijev ustanak 1704–11, Prvi turski rat 1716–18, Rat zapoljsko naslee 1733–38, Drui turski rat 1737–39, Austrijski nasled-ni rat 1741–48, Sedmoodišnji rat 1756–63, Rat za bavarsko naslee1778–79, rat sa Turskom 1787–91, itd.) a da Srbi nisu bili zdušno nastrani Habzbura. Ceo jedan narod se obrazovao u vidu pretorijan-

ske arde jedne dinastije.Tako je veina Srba izbela bilo kakvo eudalno iskustvo i apsolu-

tizovala svoju militaristiku patrijarhalnu zajednicu. Okolni narodi,pre svea Hrvati i Maari, nalazili su se u pravnom stanju najsurovi- je eudalizma i njihovo nacionalno bie se uspostavlja u emancipa-ciji od eudalizma, dok Srbi nisu hteli, pa ni moli, da se emancipu- ju od patrijarhalno principa, zbo, moda i osnovane, zebnje da etakvom emancipacijom izubiti identitet. Sve u svemu, i pravni sta-

tus i celina bia Srba nalazili su se u preteudalnom stanju, što imomouuje da budu ma jedne nimalo napredne drave.

Istorija nije teorijska neo praktika delatnost, te u njoj sve moebiti i druaije, pa i iskustva sa eudalizmom. Ameriki narod nijeimao eudalno iskustvo, što mu je omoućilo razvoj i oblikovno itvorno momenta, dok mnoe evropske zemlje to nisu mole, bašzbo svo eudalno nasleđa. No, Srbi su se nalazili u posve druai-

joj poziciji od Amerikanaca, i to pre svea iz dva razloa: prvo, euda-lizam nije ono sluajno i uzaludno, jer on, na određeni nain, ima civilizacijsku unkciju u disciplinovanju naroda i njihovih pripadnika;druo, Amerikanci su iveli u dravi koja nije ni u susedstvu imalaoblike eudalizma, te se s njim praktino nisu ni susretali. Srbi su i-




veli u eudalnoj, ili polueudalnoj, dravi i zato je njihov neeudalnistatus toliko razliit. Naprosto, kod Amerikanaca je njihovo neeudal-no biće enerator napretka u rađanskim momentima, a kod Srba u

Habzburškoj monarhiji enerator njihovo opiranja tom istom na-pretku. Kao što smo rekli, taj njihov strah je verovatno bio i opravdanzbo velike moućnosti asimilacije. No, njihovo biće je ostalo zatrpa-no u tom neeudalnom i patrijarhalnom nanosu, i budi se tek u devet-naestom veku, ali ne po eudalnoj, neo po rađanskoj osnovi, i to uz veliku pomoć Srba iz Srbije, pre svea trovaca koji su beali usledmnoobrojnih austrijskih i srpskih sukoba sa Turcima, te druih pra-

voslavnih naroda, pre svea Cincara (najblistaviju vojnu karijeru odSrba u Habzburškoj monarhiji ostvario je Petar Duka, dakle Cinca-rin) i grka. Srpska rađanska klasa se u Habzburškoj monarhiji obra-zuje mimo matice naroda, kao nešto usputno i sluajno, sem donekleu Vojvodini, dok je u druim delovima Habzburške monarhije to pravilo. Matica naroda je u vojnikom i patrijarhalnom ivotu, ak i uVojvodini. Najizvrsniji Srbi u Vojvodini u 18. veku su vojnici: Mojsi- je i Atanasije Rašković, Vulin Ilić, Jovan Tekelija, Jovan i Josi Mona-

sterlija, Vuk Isakovi, Simeon Pišević, Jetimije Ljubibratić, Arseni- je Seujac, Mihajlo i Sava Prodanović, već navedeni Petar Duka, te ru-ski eldmaršal Petar Tekelija itd. Tome spisku treba dodati pokoje pa-trijarha i više neo usamljeno Dositeja Obradovića, i to je sva elitasrpsko naroda. Trovci nedovoljno boati, vojnici isuviše uspešni,dominantan zadruni oblik svojine, okolina nesklona, sve u svemukrajnje nepovoljno po razvoj oblikovno ili tvorno momenta ra-đansko sveta, koji se, ipak, nekako krišom, na marini, poinje raz-

vijati, i to pod uticajem zapadno duha i junih doađaja.Zakovanost Srba u oblik svojine i institute Vojne krajine ponajvi-

še pokazuje otpor razvojaenju. Najvei otpor u Vojvodini desio sepovodom razvojaenja Pomoriške i Potiske ranice. Naime, posle Po-arevako mira nije imalo smisla toliko severno drati Vojnu kraji-nu i nuno je sledio proces ukidanja ovih dveju ranica. Proces uki-danja je za posledicu imao selidbu dela Srba na ranicu u Banat, a

vee dela u Rusiju, i pored estoko protivljenja mitropolita Nena-dovia. Jovan Horvat je prvi poveo veu rupu i osnovao Novu Srbi- ju u Ukrajini, a nešto kasnije Jovan Ševi i Rajko Prodanovi osniva- ju, takoe u Ukrajini – Slavenosrbiju. Beei od razvojaenja, a uosnovi od eudalno odnosa, koji je pretio asimilacijom, ti Srbi su




osnovali te dve naseobine, koje su izuzetno brzo bile asimilovane odstrane Malorusa, tako da je istorijski rezultat bio suprotan namerama.

Vojna krajina je zatvorila Srbe u tvarni momenat, de su bili sa-

mo ista mounost naroda, mimo njeove posredovanosti; iveli suneposredno, imali su neposrednu demokratiju, neposrednu zadru-nu svojinu, neposredno, skoro paansko hrišanstvo, i sve što je bi-lo posebno, što je imalo oblik ili individualnost, za tu svest predstavljalo je opasnost. Ta svest nije bila u stanju da stvori dravu, jer jedrava posredovanje. Oblikovni princip je dravotvoran i on e pro- valiti na juu, u Srbiji.

Z

Tvarni pincip, dakle ista mounost jastva, kod Srba se obrazuje kao knjievni Vuk Isakovi. Nivo znanja se iscrpljuje u uspostavi ja-stva kao iste i jedine izvesnosti u svim ratovima, seljenjima i posto- janjima. Svest koja to omouuje jeste jedno oseanje ništavnosti i

nezasnovanosti svea što jeste: „Na kraju svea, pak, bila je praznina“,misli Isakovi i pita se šta je to što nije prazno i sluajno: „Prazno jblo prd njm sv uzaludno zanavk za njm, što bš prošlo. Nšta n- j postgao n u ovom ratu, kao n ostal, sv to njgovo hodanj s-ljakanj samo s jdnako nastavljalo. Do dna, mđutm, u sb, osćao j da j nmoguć da sv to tako prođ kako ga vuč glas nk, obća-vajuć mu nšto vanrdno, pr svrštku. Ngd mora bt lpšg žvota,vdrn događaja, što s slvaju kao čst hladn, prjatn, pnušav

slapov. Odslt s trba zato, otć nkuda, smrt s ngd, na nčmčstom, bstrom, glatkom, kao što j površna dubokh gorskh jzra.Žvt po svojoj volj, bz on strašn zbrk, duć za svojm žvotom, zakoj s bš rodo. iduć nčm vanrdnom, što j, kao nbo, osćaoda sv pokrva“ (M. Crnjanski, Sob i , Nolit, Beorad, 1990, str. 208).

Dakle, kod Isakovia imamo sumnju u sve, kako u ratove koje vodi po tuem nalou, tako i u sopstveno postojanje u selima i ra-

dovima de njeov narod ivi. Njeov povratak je pun ontološkesumnje: kako se blii kui, sve je blii saznanju da nema doma, a dasu to selo i ta crkva sluajno tu, da je njeov porod sluajan i da suSrbi sluajan narod. Sve što oni jesu bezrazlono je kao i smrt njeovih ratnika po ratištima Nemake ili francuske. Ceo jedan narod se




zasnovao na praznini. Takva spoznaja izaziva ontološki strah od u-bitka svako bia i jedino što ostaje jeste saznanje da naprosto jesmo,da smo tu. I tada Isakoviu prilazi svest o jastvu, jednom opštem ap-

straktnom jastvu, koje je jedino izvesno, koje je jedino vrsto, i omo-uuje njeovom narodu da uopšte postoji. To jastvo je nevino i ne-zainteresovano za sve spoljašnjosti, smrti, raanja, pohode i ratove,trovinu i crkvu; to jastvo je toliko apstraktno da je neizrecivo. Onosamo je svest o sebi i ništa više. I tako, ostareo i umoran, Vuk Isako- vi tu, na kraju najamnikih ratova i na poetku vlastitih sloboda, za-sniva bie svo naroda, i to na onome na emu se jedino i moe, na

svesti o vlastitom jastvu. Srbi su Ja. Potpuno je kartezijanski bie na-roda sveo na svest o jastvu, a isto je tako, kao i sam Dekart, i Boaodredio po svesti o Jastvu, i tako od obiajno boa stvorio osnov zaobiajnosni apsolut, te i crkvica u njeovom selu dobi svrhu, poštose i ona zasniva na jastvu.

Tvarna svest je δυναμισ, ista mounost, te se iz nje neposrednone da obiajnosno obrazovati narod; ona ne stvara dravu neo jedri tu, blizu svesti, ali tako daleko, ak moda tamo u Rusiji. To

apstraktno jastvo se ne moe pokrenuti, ono nije dravotvorno, i kadmu se još pridoda supstancijalno hrišanstvo, kao supstancijalna ne-srena svest, sav napor te svesti moe rezultirati samo jednim jezi-kom punim apstraktne elje za kretanjem; to apstraktno jastvo elisebe da udvoji, ali ne moe, te sebi dovodi svoju lanu druotnost, u vidu lano zaviaja, i tako jezik naplaviše ruske rei i ruska slava.

Ne radi se kod Vuka Isakovia o enji, neo o jednoj apstraktnojsvesti o sebi; nee on van, on hoe da uiva u sebi, u tek pronaenom

sopstvu, on je tako neumitno zaledan u vlastitost da je baš svome jastvu dao toliko visok ontološki ran „da kao i nebo sve pokriva“.Saznao je Isakovi da je u njemu ono opšte i da je to opšte baš jastvo;i tako, dade svrhu vlastitom ivotu, ali i svome narodu.

) ok mm

Oblikovni momenat se u biću srpske nacije obrazuje kao srpskarevolucija, a u znanju kao jezikoslovska reorma Vuka Karadića.Oblikovni momenat je dravotvoran i s tim momentom Srbi postaju nacija.




b

Postavlja se pitanje o uzrocima koji dovode do Prvo srpsko

ustanka. Turska nije bila drava koja bi svoje podanike etniki pro-anjala, a o nekom preteranom ekonomskom izrabljivanju teško damoe biti rei. Crkvena autonomija je bila neosporna, veća neo uHabzburškoj monarhiji. Odmetništvo turskih namesnika od Porte je moda bitan inilac, ali ni to nije nešto novo i neobino za turskudravu. Ništa od nabrojano ne ukazuje na potrebu Srba za ustan-kom. Naprosto, radi se o sledećem: Srbi su u Turskoj carevini bili

stalno u latentnom stanju pobune, jer su im Turci nametnuli nekeelemente spahijsko naina ivota, koji je bio u potpunosti protivannjihovom ranijem patrijarhalnom ivotu stoarsko naroda (starasrpska drava nije dovela srpsko narodno biće do eudalizma), aaktualizacija te moućnosti bi nastajala usled povoljnih međunarod-nih procesa. Jedna takva aktualizacija je završila teškim porazom:radi se o austrijsko-turskim ratovima, u kojima su Srbi bili na stra-ni Austrije i zbo toa je jedan deo njih morao napustiti Tursku. Prvi

popis stanovništva iz 1834. odine pokazuje da je u Srbiji bilo659.624 stanovnika, a mađarskim popisom iz 1847. prikazano je dasu u Vojnoj krajini ivela 481.323 Srbina, a van nje još 415.579, štoukupno iznosi 896.902. Ako na broj stanovnika Srbije dodamo Srbeu Turskoj, a koji su iveli van Srbije, onda moemo reći da je srpskinarod bio pocepan popola između dve carevine. Razlika u poloaju je ipak bila oita; naime, u Turskoj su se Srbi nalazili u eudalnom od-nosu (ako se eudalizam uopšte moe vezati za Tursku), koji je bio

manje surov neo nede na zapadu ili severu, ali je siurno bio ne-povoljniji od slobodno patrijarhalno ivota u Vojnoj krajini. Izu-zetno bitan momenat u pripremi ustanka je socijalno uzdizanje jed-no sloja Srba koji će se staviti na elo ustanka i time napraviti isto-rijski pomak jer će uzeti one poloaje koje su dotada u srpskome na-rodu imala sveštena lica (Srpska pravoslavna crkva je nebitna uustancima). Kada se tome doda najpovoljnija mouća međunarod-

na situacija: latentan, a nešto kasnije i aktuelan, sukob Rusije i Tur-ske, pametna politika Meterniha itd., tek tada se donekle upotpu-njuju uzroci koji dovode do ustanka.

Ustanak je imao socijalnu notu, ali je poeo sa zahtevom o auto-nomiji. Kada su postali direktni vojni ruski saveznici ustanici su pro-




širili zahtev ka osamostaljenju. Bukureštanskim mirom Rusija je saveznikim Srbima utvrdila autonomiju u Turskoj, što se ustanicimatada uinilo premalo. Kasniji razvoj doaaja pokazuje da je ta usta-

nika procena bila porešna, jer e, pored izuzetno oslabljeno polo-aja Rusije, biti razlo poraza i tursko revanšizma iz 1813. odine.Drui ustanak i Miloševa politika su bili zasnovani na duhu Buku-reštansko mira i išli su putem proširivanja autonomije, što je, nakraju, i dovelo do uspeha. Akermanska konvencija pokazuje ojaanpoloaj Rusije i ponovo aktualizuje srpsku autonomiju na osnovu u- veno 8. lana Bukureštansko mira. Srbi su 1820. odine Porti pred-

stavili tzv. Narodno prošenije sa listom molbi za ureenje svo polo-aja. To su, u osnovi, dokumenti na kojima e se zasnovati autonomija. Odluni istorijski momenat, koji e dovesti do aktualizacije auto-nomije, je rki ustanak i rusko-turski rat 1828–29, koji se završavaJedrenskim mirom. Miloš je u rkom ustanku bio rezervisan, što jeodovaralo i Rusiji, i Austriji, i Turskoj. Jedrenski mir a je naradiotako što je omouio da Srbija doe pod štieništvo Rusije u toj me-ri da je ruska politika bila dominantnija u srpskoj stvari neo turska.

Prvi hatišeri je objedinio sve rusko-turske sporazume (od Bukure-štansko do Jedrensko mira) o srpskom pitanju i stavio je u izledSrbima takvu autonomiju. Drui hatišeri, koji je izdao sultan, ali a je pisala ruska diplomatija, na osnovu Davidovievo Mmoara, upotpunosti je aktualizovao srpsku samoupravu i Srbiju uinio naunutrašnjem planu samostalnom dravom, dok je na spoljašnjemimala dva ospodara. Drui hatišeri je pratio berat naslovljen na Mi-loša Obrenovia, kojim mu se arantuje nasledno pravo. Osnovano

je pretpostaviti da je taj dokument pisan mimo ruske diplomatije ida a je Miloš sam uspeo izvojevati svojim umešnim postupcima pre-ma velikašima Porte. Ova dva dokumenta su u jednoj stavki u koli-ziji: naime, u hatišeriu piše da vlast obavljaju knez i Sovjet, a u be-ratu da vlast obavlja samo knez. Ta kolizija e biti ono subjektivno urazvoju srpske autonomije u iduih deset odina i, u osnovi, dovešedo Miloševo pada. Miloševo insistiranje na naslednosti ima jasnu

privatnu crtu, ali u osnovi izuzetno jaa srpsku samostalnost. Nasled-nost u Turskoj ima samo sultanska porodica i niko više, prvu nasled-nost, pored njih, stiu namesnici Tunisa, a Miloš druu. NamesniciTunisa su bili Turci, a Miloš hrišanin koji je dva puta dizao ustanak protiv Turske. Sultan je naslednošu Srbiji dao najprivileovaniji po-




loaj u Turskoj carevini. Srbija je postala nasledna monarhija pod sul-tanovim sizerenstvom i ruskim patronatom.

Sve do Sretenjske skupštine Miloš je vladao Srbijom na patrijar-

halni nain, ak ne ni na eudalni, a kamoli ustavni. On je bio jedin-stvo vlasti, odnosno jedina vlast. Donosio je zakone, sudio, batinao,oporezivao itd. Taj nain vlasti dolazi iz njeovo socijalno izvori-šta; naime, on je samo najtalentovaniji za politiku od ono sloja usta-nikih voa koji je rerutovan sa raznih strana. Veinom sirovi i su-rovi ljudi, pomalo trovci, pomalo hajduci, oni sa sobom nose mome-nat patrijarhalno otpora turskom eudalizmu. Zato je institucija haj-

duije u Srbiji toliko jaka, jer na neposredan nain neira turski eu-dalizam. Nisu ustaniki voi bili zadojeni nekim revolucionarnimproramom, neo enjom za uspostavom staro i isto patrijarhal-no ivota. Revolucija se desila sama, mimo njihove volje i nahoe-nja. Bilo je ak ideja da se uspostavi eudalizam u srpskoj autonomiji; tako se i Vuk bio ponadao da e dobiti Jadar za spahiluk i time ko-nano rešiti svoje hronine inansijske probleme, ali je to odbaeno,što zbo stava Rusije da je bojarstvo neprimenjivo u Srbiji, što zbo

realne situacije da Srbi nisu imali ni zaetak neko plemiko sloja.Ta ideja je završila sa stavom da plemike titule mou da daju knez isavet, ali ne mou davati zemlju, neo samo dravnu slubu. Patrijar-halni nain Miloševe vlasti podelio je bie Srbije na dva entiteta, nakneza i na narod; izmeu njih nema nikoa. Zbo toa e jedan po- velik deo više sloja zahtevati rehabilitaciju moi saveta i svoenjeSrbije na ustavnu monarhiju. Miletina buna, u ijoj pripremi je, posvemu sudei, uestvovala i sama kneinja, prvi put dovodi Miloša u

situaciju da nije više patrijarhalni ospodar. Neposredna posledicaMiletine bune je Sretenjska skupština i Davidoviev Sretenjski ustav,koji je trebalo da od Srbije naini mnoo solidniju dravu i autono-miju. No, pre svea Rusija, ali ni Porta i Austrija tako nešto nisu ni-kako mole prihvatiti, te je knez na vlastito zadovoljstvo ubrzo su-spendovao taj ustav, ali nije moao suspendovati problem. Od te,1835. odine, Rusija menja svoje mišljenje o knezu i na kraju mu na-

mee ustavno rešenje u vidu etvrto hatišeria, de a svodi na jedandeo vlasti i time a sklanja sa vlasti.No, Sretenjska skupština ima za rezultat promenu u poreskom

ustrojstvu, što je siurno najviši rezultat cele srpske revolucije i što joj daje moderan karakter i privodi raanskom principu. Još 1831.




odine Srbi sami skupljaju danak, a ne više Turci, a od 1833. imamotzv. odseni danak, dakle Srbija sve obaveze kumuliše i daje direktnoPorti, a ona to dalje rasporeuje. Miloš u skupljanju odseno danka

i dalje primenjuje turske oblike poreza, sa deliminim uvoenjemnovano poreza. Time je Miloš dravu Srbiju postavio kao jedinospahiju na vlastitoj teritoriji. Od đurevdana 1835. odine uvodi seopšta poreska obaveza od 60 roša u proseku po oenjenoj muškojlavi, s tim da kmetovi razrezuju visinu poreza pojedinano u sva-kom selu, naravno prema imetku. Uvoenje (tada je Srbija jedina po-red SAD i Švedske imala opštu poresku obavezu) i izuzetan uspeh ta-

kvo naina oporezivanja (svake odine je ostvarivan suicit bude-ta) kvaliikuju Srbiju u oblikovni momenat raansko sveta. Kada setome dodaju raspodela dravne zemlje, doseljavanje stanovništva natzv. alije, Ukaz o okunici itd., moemo rei da je prvobitni antispa-hijski ustanak zaplovio u raanske vode i zato su srpski ustanci revolucija.

Postavlja se pitanje zašto takvi svojinski odnosi i takav poreski si-stem nisu doveli do znaajnije razvoja industrije i raanskih insti-

tucija u Srbiji. Odovor je vrlo jednostavan: nije bilo centralizacijeinansijsko kapitala, odnosno nije na vreme obavljena prvobitnaakumulacija kapitala. Taj pravedni sitni posed, koji je i bio uzrok ustanka, u osnovi je onemouavao da se iz njea izvue inansijskikapital koji bi se moao preseliti u industriju. Retke su politike, a iduhovne (setimo se Domanovievo izruivanja procesima akumu-lacije kapitala) snae koje su smele da taj sitan zemljišni posed dove-du u pitanje. Srpska revolucija se završila baš na onome na emu se i

uzdila; naprosto nije bilo snae za radikalnu ekonomsku eksploata-ciju srbijansko sela. Drui momenat je inansijsko iznurivanje drave od strane dinastije. Kada knez Miloš odlazi sa prestola u Austrijuon sa sobom u beke banke donosi preko 13.000.000 roša, a, na pri-mer, odišnji budet cele srpske drave je bio oko 4.000.000 roša. U vrlo tano voenoj evidenciji u dravnim inansijskim telima toadoba vidi se da je Milošev odišnji lini prihod bio vei neo prihod

cele srpske drave. No, taj kapital nije postajao inansijski kapital, ne-o je ostajao lino boatstvo jedno oveka. Miloš je praktino pri-svajao sav višak vrednosti koji stvore podanici njeove drave. Takonastavlja i veina njeovih naslednika, koji time spreavaju Srbiju daue u ozbiljnije istorijske ekonomske procese.




Ipak su srpski ustanci završili kao revolucija, ili srpska revolucija, jer su iza lea protivspahijske, antieudalne pobune, koja je imala e-nju za patrijarhalnim nainom ivota, uspostavljene institucije i na-

ini bia raanske moderne epohe. Najizvrsnija od takvih institucija je opšta poreska obaveza; njen epohalan znaaj je u tome što onapojedinca, znai svako, postavlja kao subjekat drave. Subjekt drave više nije narod, etnika rupa, privileija, ast ili bilo šta slino.To je neuporedivo viša institucija raansko sveta od, na primer,opšte vojne obaveze, iji su jakobinci istorijski presedan, jer je opšta vojna obaveza spoljašnja, kako pojedincu tako i dravi; ona nije su-

bjektivna, dakle pokretaka, neo supstancijalna, ima smisla samo uratu, dok je porez ono najsubjektivnije u politikoj dravi; porez jepravo zasnovano na najvišoj istini raansko sveta, na ekonomskojistini, de se politika drava postavlja kao istina i um raanskodruštva. Na tom principu – da je drava bezlini subjekt koji ine li-nosti, zasniva se raanski moderni princip. Zbo toa je ono što sedesilo u ustancima, a pre svea u Druom, aktualizacija oblikovnomomenta raansko principa u srpskom narodu. Naprosto, otada su

Srbi oblikovani kao moderan narod.

Z

Na nivou znanja umesto knjievno Vuka nastupio je istorijski,što nikako ne znai da je Karadi istinitiji ili stvarniji od Isakovia;uostalom, kod Srba se ontoloija izlae kao jezikoslovlje ili knjiev-

nost, te je i knjievni Vuk isto toliko stvaran koliko i istorijski.Sukob ta dva momenta (oblikovno i tvarno) odirao se kao ras-

prava o jeziku, de su se momenti radikalizovali i dali privid da mo-u jedan bez druoa. Kada Vuk dolazi Mušickom, svom bivšem ui-telju, tom „srpskom Horaciju“, oveku koji ovori mnoštvo jezika i pi-še poeziju po latinskome uzoru, onda se mora desiti radikalizacijakolizije u znanju Srba. Vuk mora da razrne kulturu i svest Mušicko,

te da odbaci knjie iz te velike line biblioteke, u kojoj se nalaze ak i Kant i Šelin; Vuk mora da sprei jednu obrazovanost u njenom po-slu ubijanja duha. Ne nastupa Karadi protiv Isakovia, neo protiv Mušicko, Vidakovia, Hadia, protiv Ltopsa; protiv bezrazlonesvetske obrazovanosti nastupa ta hodajua revolucija, a ne protiv kar-




tezijanske istine nacionalno bia. Svakako, Mušicki nije mou bezte nedelatne apstraktne zaledanosti u jastvo, ali ni on sam, kao niostali, nije istina toa momenta, neo su oni samo zakasneli istorij-

ski likovi. Ako je u 18. veku moda postojala mounost ubitka na-rodno identiteta ako se napusti tvarni momenat, sada u 19. veku tosvakako nije bilo. Opšte mnjenje toa doba da Karadi svojom orto-raijom i „repatim jatom“ radi na unijaenju i pokatolienju srpskonaroda skrivalo je samo svetovne interese sveštenstva i ono sloja koji nije moao pristati na raanski princip; identitet srpsko narodasvakako nije bio u pitanju.

Karadi-Adelunov princip je u stavu „piši kao što ovoriš“. To je ontološki stav i moe se rei da je najistiji moui ontološki stav ilozoije subjektivnosti; tako daleko nisu otišli ni Ruso, ni fihte. Utom stavu se polazi od jastva, koje postaje pokretno, kree se u sebi,što je sadrano u imperativu: „Piši“. Jastvo je i u nedelatnoj pozicijiovorenja, što je Vuk pokušao da odredi kao istorijsko i ak teritorijalno bie srpsko naroda, te je nuno izašao iz ontoloije. Dakle,imamo nedelatno jastvo ovora i istu delatnost pisanja. Naravno, ta

prva dimenzija mirovanja ubi svaki znaaj i sve se svodi na istu de-latnost pisanja. Iza Vukove jasne izreke: „Piši kao što ovoriš“ stoji jedan ist imperativ: „piši“, samo piši, deluj iz sebe, iz iste nutrinestvaraj sve što jeste, istoriju, dravu, svet. Istinita misao; iz jedno stava, i to stava isto jastva, stvara se epoha, politiki ustav, vlastiti na-rod. Tako je na ontoloijskom nivou istorijska srpska revolucija do-bila jedno epohalno uporište, revoluciju samu.

Znaajan je i istorijski, odnosno spoljašnji momenat, a koji se

obrazovao kao pristrasnost Habzburške monarhije u srpskom spo-ru. Austrija je Vuka postavila kao duoroni projekat vlastite politi-ke; podsetimo, i pre Vuka je pokušavala isto sa nekolicinom. Srpskispor bi se rešio i bez intervencije Austrije, i to onako kako se ve re-šio, jer je Karadiev princip naprosto viši, ali je ovako dobio neshva-tljivu istorijsku potenciju. Be je neporešivo prepoznavao taj mo-menat revolucije kao svo suštinsko robara, te je reaovao istom si-

linom i strahom i prema najmirnijem demonstrantu iz 1848. odinekao što je reaovao i prema Napoleonu, no samo u Vukovom sluaju nije hteo, ili mu je iznad svea bio interes da tako bude, da vidiepohalni princip, neo je ostao zaledan u Vukov es i u svemu tome video ono olklorno i reionalno. Ta austrijska obnevidelost i pristra-




snost dala je Srbima vremena da im oblikovni momenat, momenatrevolucije, u tolikoj meri zaokupi bie da ni do danas ne izaoše iz to-a. Za razliku od tvarnoa, kao što smo rekli, oblikovni momenat je

dravotvoran, te se tu kuje politiki ustav naroda, i to direktno i ne-posredno iz Vukovo stava: „Piši kao što ovoriš“ (Sretenjski ustav je donet, a da niko nije pitao ni Tursku ni Rusiju). francuzi su uspe-li da pravljenje takvo ustava i takvo politiko ivota smeste u ne-koliko decenija, te su na neki nain iiveli momenat revolucije, obli-kovni momenat, dok Srbi nisu uspeli to da urade, te i danas još prave dravu. Srpski narod nije iiveo oblikovni momenat, neo se

poistovetio s njim, i to je objašnjenje za onako olako prihvatanje pla-netarizacije oblikovno momenta (socijalizma), jer socijalizam nijebio u suprotnosti sa nacionalnim biem, neo mu je povlaivao. Imanaroda koji takoe duo prave dravu, ali im je to veinom nametnu-to, dok Srbi, zbo snae momenta iz koje ne mou da izau, pravedravu ve dvesta odina, i u svakoj koju su ve nainili ne mou danau zadovoljenje. Tako drava ostaje samo zahtev i trebanje, a nestvarnost, jer Vukov momenat ne zna za stvarnost, on je sav u sebi,

okrenut ka sebi. Stav da narodni jezik treba postaviti kao sav jezik jezatvaranje u sebe i uzurpacija celine bia sa vlastitom narcisoidnomsvešu. Zato su Srbi narod enje, ve dva veka pokušavaju da izauiz sebe, ali ne mou, jer kuda od krenu pronalaze sebe i samo sebe.Sve ono što vai za Kantovu, fihteovu ili Rusoovu ilozoiju vai i zaduh srpskoa naroda; postavlja se pitanje kako prei ranicu, preiono Kantovo Dng an sch, kako izai iz sebe, iz te eksplozije iste su-bjektivnosti. Sve one ontološke probleme koje je imala ilozoija su-

bjektivnosti Srbi imaju kao istorijske.Ta zakovanost Srba u oblikovni momenat, u tu raspusnu subjek-

tivnost, zasnovana je na nainu na koji su uspostavljali svoju subjek-tivnost, a time i oblikovni momenat. Kao što smo kazali, ustanci no-se sa sobom jednu patrijarhalnu enju za starom mitskom slobo-dom, a u domenu znanja to je ep. Zaista je neobino da je revolucija,iji je najviši rezultat bilo opšte poresko optereenje, svoju samore-

leksiju imala u epskoj pesmi. Taj neobian spoj nije sluajan, neo jesupstancijalan u srpskoj revoluciji, jer je zasnovan na biu, odnosnona istom neobinom spoju u biu srpsko naroda: ono što je ep uznanju, to je hajduija (Hajduknwsn) u biu. „O tom s n govor,to j samo tu. Hajduk bt, to n znač nšta vš no samo baš to: bt.




Hajduk samo postoj to j dovoljna cla storja sudbna, – tu všnma šta da s pta l da s kaž“ (B. Petrovi, Pvač i , Nolit, Beo-rad, 1979, str. 348).

„Hajduk“ je neposredno jedinstvo bia koje ne priznaje nikakvurazliku, kako u sebi, tako i van sebe, i to je ono njeovo ontološkopravo da svako spoljašnje odreenje neira, da opljaka, ubije ili senapije. Ta svest je stara patrijarhalna, dakle daleko od svake sumnje,od svako posredovanja. Hajduk nema dilema, morala ili nemorala;i kada deluje ne izlazi iz sebe. Nain provoenja ustanaka pokazuje da je baš ta svest bila ono subjektivno; Karaore, kao neki antiki po-

lubo, ubija u srdbi i za to ne osea krivicu, ini neshvatljiva zlode-la iz najviše patrijarhalno prava, nerazdrobljenosti svesti od delovanja. On i svi njeovi ustanici su sazdani iz jedno komada, bez savesti, krivice ili releksije. To nije besavesnost jedno Robespjera, to je nešto druo; tamo se takoe radi o neposrednosti, ali je ta nepo-srednost ista moderna neposrednost, a ovde je zatrpana u patrijar-halnu svest. Robespjer ne ubija iz obesti i hira, neo iz ideje; Robes-pjer je „Nepotkupljivi“, što je duhovno odreenje, a Karaore je

„Crni“, što je ulno odreenje. Naprosto, u srpskoj revoluciji imamopotpunu disparaciju subjektivne i supstancijalne strane, ono subjek-tivno je bila stara preteudalna, patrijarhalna svest jedinstva ivota,a ono supstancijalno je raanska nacionalna drava. Takvu dispara-ciju nisu imali mnoi evropski narodi, i to je ono što do danas kodSrba ini polovinim i bledim razvoj supstancijalne raanske prak-tike ideje.

Dakle, u domenu bia je hajduija, a u domenu znanja je ep, u ko-

jem takoe postoji neverovatna disparacija izmeu subjektivne i sup-stancijalne strane. To više nije pretkosovski ep, de nikakve dispara-cije nema, neo se peva o onome što se ne da opevati, o onome štotrai istu releksiju, a ne deseterac – o revoluciji. Strana kolizije i dis-paracije tih dveju strana pokazuje se kao odnos releksije sa jednestrane, a neposrednosti svesti i njeno predmeta sa drue. Tako raz-ovaraju „hladnoumi“ Vuk Karadi i Tešan Podruovi, u Šišatov-

cu:„Posl sata, dva, kolko j psao, vraćao, spravljao, pta ga Hromac(Vuk), kako on (Tšan) to msl da j stna što mu govor. N mož b-t. Pa sam to zna. On zastad, poglda ga u prv mah n znad ka-ko da odgovor… Hromac rč: to zlatna čaša kojom nvsta služ haj-duka. Kako to mož bt stna? – A kako da nj – odgovara mu on




bz prdomšljanja. – Zlatna t j čaša najskuplja najvrdnja čaša. Amož l bt koja vrdnja od on što j pjš kad s satro sapro svogadušmanna svoju nsrću? Zar to nj stna? “ (B. Petrovi, Pvač i ,

Nolit, Beorad, 1979, str. 472).Vuk ovori Tešanu sa stanovišta kolizije bia i svesti, a ovaj mu

odovara sa stanovišta potpuno jedinstva. Vukova releksija trairacionalno, trai posredovanje, dakle nosi u sebi oblikovni momenatraansko principa, a Tešan mu to ne moe dati, jer je hajduk, jermisli i ivi na epski nain. Udaljenost Vuka i Tešana je epohalna, onisu tu zajedno skoro sluajno u vremenu.

Ta amibijska priroda srpske revolucije, ta amibijska priroda srp-ske epske pesme, u Vukovom pokušaju je imala i stranu jedinstva, alii stranu razlike; naime, Vuk je svojim zapisivanjem i objavljivanjemtu pesmu, sa jedne strane, sauvao, a sa drue strane stavio u viši dis-kurs, u svet releksije i posredovanja, stavio geteu na sto, i time jeukinuo. I pored svo izleda i svoje bioraije, Vuk je ipak u Srba naj-istiji i najviši lik oblikovno momenta raansko pricipa.

t mm

Oblikovni momenat bia srpske nacije sebe je nadmašio u posre-dovanju bia i znanja koje se pojavljuje kao praktika ideja. Tvornimomenat više sebe ne prikazuje kao odvojene oblasti znanja i bia,neo su se to dvoje posredovali u procesu uspostavljanja praktikoivota u svim njeovima momentima, od subjektivnih prava, preko

moraliteta, ekonomije i politike drave. Praktika ideja je jedinstvonavedenih delova praktiko ivota kao znanje o njima koje se nunomora realizovati da bi uopšte bilo, odnosno mora se pobieviti.

Nuno je odrediti pojam praktike ideje. Imanuel Kant je u odre-enju praktike ideje pošao od toa da se „n mož nać nšta šttn- j jdnog flozofa ndostojnj od prostačkog pozvanja na skustvokoj tobož stoj u oprc sa djom. Samo to skustvo n b uopšt g-

zstralo, kada b, na prmr, državn nsttucj bl ustrojn u pravovrm shodno djama kada umsto njh n b svaku dobru namruosujćval srov pojmov, upravo zato što su crpn z skustva“ (Ima-nuel Kant, Krtka praktčkog uma…). Vidljivo je da Kant na ovomemestu nije spreman da prihvati dualizam iskustva i ideje, ali nije u




stanju ni da a prevlada. Ideja je naprosto odreena kao neki cilj ko-me stvarnost tei. To je u osnovi ispod Aristotelovo poimanja prak-tike ideje, de praktika ideja nije cilj neo svrha. Najbolji Aristote-

lov sledbenik je bio Heel, te je baš sa te pozicije pristupio u svomeodreivanju ideje kao jedinstva znanja i bia, kroz uveni stav: Svšto j umno, to j stvarno, a sv što j stvarno, to j umno .

Pravo znaenje ovoa stava jeste da znanje i bie ne mou biti pa-ralelni, odnosno da nema bia van ideje. Kantovsko teenje bia ideji je prevladano stavom: „N mož s rć šta nšto stvarno zasta tr-ba da bud, ako s njgov pojam n nalaz u njmu ako njgova objk-

tvnost nkako nj saobrazna tom pojmu“ (Nauka logk iii , BIgZ,1979, str. 172).Vano je utvrditi da ideja nije jedan stav ili neki konani mome-

nat, neo je proces posredovanja bia i znanja. Praktika ideja je ta-kav proces u praktikim stvarima, znai u onima koje mou biti idruaije, a to su ljudske stvari, poput prava, morala, ekonomije,drave itd. Praktika ideja u svojoj istoti, odnosno samo kao zahtev i proram, de se stvarnost pojavljuje kao ono što tek treba usposta-

viti, odnosno promeniti saobrazno sebi, samo je prvi korak ka reali-zaciji ideje. Ako sama praktika, odnosno društvena stvarnost ve usebi nema pretpostavku za realizaciju takvo stava, on ne moe bitirealizovan. S drue strane, delovanje takve praktike ideje je i stvara-nje pretpostavke za njenu realizaciju. Moe se kazati da društvenastvarnost ezne za proramskom idejom, kao svojom svrhom kojue spremno prihvatiti. Dakle, i kada je praktika ideja samo zahtev,kada je još mlada i neuprljana stvarnošu, ona je posredovana sa

stvarnošu. Tada je ona još samo svoja i postavlja se kao nezavisna volja od same stvarnosti. Ona nije mirna, niti ravnodušna, neo je uodnosu prema stvarnosti, jer trai, poput Kanta, da stvarnost ka njojtei. Time je ona jedna praktika volja, a ne teorijski stav. Tu voljumoemo nazvati svojvoljom, dakle voljom koja je svoja, koja se po-stavila iznad praktike stvarnosti kao njen cilj. Ideja je tu samo na nivou trebanja (Solln).

A šta je sa praktikom (društvenom) stvarnošu? Da li je ona bez- voljna? Praktika (društvena) stvarnost se sastoji od mnoštva pojedi-nanih i posebnih volja i interesa, potreba i sl., koji se oblikuju u ce-linu jedno htenja. Naspram nadolazee praktike ideje stvarnost sepostavlja kao nešto što eli da se ouva, da se opire i da sputava na-




dolazeu ideju, dakle isto nepokretno bie (Sn) koje je suprotstavljeno trebanju (Solln). Za nadolazeu ideju to je nešto neistinito iprotivno, nešto samovoljno. S pravom to nadolazea praktika ideja

osea kao samovolju i to je zaista samovolja. Ali ta praktika (dru-štvena) stvarnost ima u sebi, kao jednu od više mounosti, i tu na-dolazeu praktiku ideju, te je u sebi podvojena na jedan realni mo-menat, koji je sav u zatvorenosti i ouvanju, i jedan virtuelni, koji seotvara ka nastupajuoj ideji. U samoj društvenoj stvarnosti dolazi dosukoba izmeu više mounosti, de su dominantne dve: nadolaz-ća praktčka dja sama stvarnost. Dakl, sukobl su s trbanj (Sol-

ln) bć (Sn).To dvoje se postavlja kao dve volje i ulaze u sukob. Taj sukob me-nja i jedno i druo. Sama stvarnost se pretvara u mounost realiza-cije nadolazee praktike ideje, a praktika ideja u vlastitu realizaciju, dakle u napuštanje stava prorama i zahteva prelazak u jedinstvosa stvarnošu. Taj trei momenat moemo nazvati ostvarnom prak-tčkom (društvnom) djom.

Ostvarenje praktike ideje je proces, a ne neposredno survavanje

u stvarnost. U tom procesu se praktika ideja menja, stari i postavljakao u sebi podvojena na interes ouvanja i jednu novu volju za me-njanjem. U sukobu izmeu ta dva interesa, ako je dominantan inte-res ouvanja, on se uspostavlja kao samovolja naspram neke nove na-dolazee praktike ideje, koja je izrasla iz one poraene volje za pro-menom, iz one zapostavljene i sputane mounosti. Tako se promo- više nova praktika ideja, koja sebe postavlja u vidu svojvolj. Kru je zatvoren i novi se otvara.

Dakle, u tom procesu zrenja praktike ideje imamo etiri mo-menta:

• dja kao program, dja mmo stvarnost, dja samo kao trba-nj (svojvolja);

• dja u sukobu sa stvarnošću, sukob trbanja bća (sa samovo-ljom);

• dja kao ostvarna, pomrnj trbanja bća, dja u stvarnost;• dja kao zaborav trbanja, dja samo kao bć.

Praktika ideja podrazumeva sve momente praktiko ivota, od-nosno i kao proram i kao realizacija u stvarnosti ona ili zna ili utie




na svu osebujnost praktiko ivota ljudi. Ali esto se praktika ideja svodi samo na politiki proram i zahtev, što ne znai da ona ne znaili ne moe uticati i na drue delove praktiko ivota ljudi. Radi se

o tome da je sve druo osim politike artikulacije pretpostavljeno. Umodernoj srpskoj istoriji Svetozar Markovi je prvi postavio svoj stav kao ne samo politiku ideju, neo je jasno pokazao da se ideja prote-e preko ekonomije na sve delove praktiko ivota ljudi. Za razlikuod mnoih druih Markovi je to znao i pokušao da svesno uini,dok se to isto dešavalo i kod druih ideja, koje su se postavljale is-kljuivo kao politike, ali samo iz nehata. I kada ništa proramski ne

ovorimo o ekonomiji, pravu, vlasništvu itd., tim svojim utanjempretpostavljamo da je dosadašnje stanje navedenih oblasti u skladu sanašom politikom idejom. Tako je svaka politika ideja i praktika,iako to esto ne zna.

Oblikovni momenat nije moao da doe do jedinstva znanja i bi-a, neo je još imao paralelnost, iako je postojala jedna oromna e-nja ka tome. Ta enja je i rodila tvorni momenat, odnosno uspostavljanje srpsko naroda u vidu srpske nacije.

Srpski narod u Srbiji zadobio je moderno bie, odnosno prvi putse proklamovao nacijom, sa konzervativnom praktikom idejom, saustavobraniteljskim reimom. Ta ideja se izdila kroz sukob sa patrijarhalnom vlašu Miloša Obrenovia, i uspela je da pobedom u tomsukobu srpski narod u Srbiji prevede iz patrijarhalno u modernostanje. U tom sukobu konzervativna ideja je sebe postavila kao trba-nj naspram samovolj knjaeve. Zbo toa je konzervativna prakti-ka ideja najdublja i najznaajnija praktika ideja u Srbiji, a njen prvi

nosilac, Ilija garašanin, najznaajniji srbijanski politiar u modernojistoriji. Kada je postala stvarnost, odnosno ostvarna praktčka dja,udvojila se u sebi na jednu novu mounost u vidu nadolazee lb-raln praktčk dj i jednu prvatnu volju u vidu autoritarne vlastikneza Mihaila.

Srpski narod van Srbije imao je druaiji i samostalan istorijskirazvoj, de se konzervativna praktika ideja ne javlja u tom znaaju i

obimu. Moe se reći da Srbi Preani izlaze iz patrijarhalno momen-ta svoje istorije sa razvojaenjem Vojne krajine i da prisilom istorije bivaju prinuđeni da se postave kao rađanski elemenat. Razlo tome ješto politika drava u koju su ušli direktno iz instituta Vojne krajinenije bila njihova, te što su kroz nju vrlo teško ostvarivali svoju volju i




interese, pa su zbo toa krenuli da razvijaju seru zasebnosti, seruprivacije naspram politike drave, a šta to moe druo biti neo ra-đansko društvo? Tako je srpski narod u junoj Uarskoj, Slavoniji i

Hrvatskoj razvio vlastito biće kao rađansko biće i postao ekonomskii kulturno subjektivan, a sa Srpsko-hrvatskom koalicijom i politiki.Liberalna politika ideja je zbo toa kod Preana uradila ono što jekod Srbijanaca uradila konzervativna: prevela ih iz patrijarhalno umoderno biće. Radi se o istorijskim procesima i neminovnostima, a neo nekakvoj razliitoj predispoziciji ta dva dela srpsko naroda. Da suse Srbi iz Vojne krajine pitali o svojoj budućnosti, Vojna krajina i

Austro-Uarska bi postojale još i danas, ali, na njihovu sreću, nisu sepitali, neo su bili naterani na rađansko biće. Zbo toa je Austro--Uarska najznaajnija drava u kojoj su Srbi ikad iveli.

Autoritarni oblik vladavine je nasledio konzervativnu politikuideju, koja mu je postala leitimirajui osnov. Osmoodišni usponkneza Mihaila je bio napredak ka besadrajnosti vladavine, što je li-beralnu politiku ideju nametnulo u njenom politikom promovisa-nju kroz Omladinu srpsku, de je liberalna ideja bila isto trbanj.

Kao ostvarna praktčka dja liberalna ideja se uspostavila u vidumnoobrojnih vlada Jovana Ristia. Svoj vrhunac liberalna prakti-ka ideja je imala u Piroanevoj i Mijatovievoj akciji pravno i dru-o modernizovanja Srbije u skladu sa evropskim liberalnim proce-sima. Kralj Milan je uspeo da liberalnu ideju porazi i da od obe libe-ralne stranke – same Liberalne i Naprednjake – naini puke dvorskestranke. Tako je autoritarna vlast kralja Milana bila jedna prvatnavolja, koja je ostarelu liberalnu ideju svela na sredstvo leitimiranja.

Ali, pojavljivala se kao jedna mounost praktike stvarnosti novapraktika ideja, ideja bitno vezana za srbijansko selo.

U vrlo protivrenom odnosu sa kraljem, sa jedne strane, i sa libe-ralnom idejom, sa drue, iznikla je radikalska politika ideja, koja jesvakako najrevolucionarnija politika ideja u Srbiji u 19. veku. Kada je bila samo trbanj radikalna praktika ideja je imala svoja dva prav-ca, domai u vidu Adama Boosavljevia i evropski u vidu Svetoza-

ra Markovia. Uspela je da se sa samovoljom kralja Milana obraunai da postane ostvarna praktčka dja. Kao takva vladala je samo ne-koliko odina. Brzo se zatvorila i sputala svoje mounosti, tako da je vrlo lako postala sredstvo leitimiziranja prvatn volj kralja Alek-sandra Obrenovia.




U sukobu sa kraljem Radikalna partija je evoluirala u konzerva-tivnom pravcu, tako da se konzervativna ideja nanovo nametnula kaonadolazća praktčka dja, kao jdno trbanj. U sukobu samovolj

kralja Aleksandra Obrenovia i nadolazee konzervativne praktikeideje konzervativna je 1903. odine deinitivno pobedila i postalaostvarna praktčka dja. U carinskom ratu s Austro-Uarskom, uaneksionoj krizi i balkanskim ratovima ta ideja je ostarela i onemo-uila samu sebe. Posle katastroalno poraza 1915. odine konzervativna praktika ideja je pokazala spremnost prelaska u neki oblik privatne volje. Kandidata su bila dva: vojska (Drautin Dimitrijevi

– Apis) i kruna (reent Aleksandar). U meusobnom obraunu po-bedio je reent, te je uspostavio privatnu vlast, kao prvatnu volju.Nastanak Kraljevine SHS je bio in promocije njeove privatne vla-sti. Tako su Srbi Preani ušli u dravu sa Srbijancima kroz akt promo-cije autoritarno reima, što je bio prvodecembarski in, a sve podokriljem i leitimizmom konzervativne politike ideje. činom ujedi-njenja je poništena njihova zasebna istorija, te postaju najvee rtve jedne nepravedne i nemoue dravne zajednice kao što je bila kra-

ljevina. Kraljevina se morala raspasti sama od sebe, što se i desilo, jer je bila postavljena kao pobeda srbijanske istorije nad hrvatskom, slo- venakom i, iznad svea, srpsko-preanskom.

Kao nadolazća praktčka dja, kao trbanj, uspostavila se socijalistika, ali nije mola da izae na kraj sa svojvoljom AleksandraKaraorevia, neo je u tom sukobu poraena. Poraena je zbo to-a što je konzervativna ideja bila još vrlo jaka i otvoreno se stavila nakraljevu stranu. Posle poraza socijalistike praktike ideje ponovo se

pojavljuje konzervativna kao neko trebanje. Kod Preana, ukljuujui i Srbe, konzervativna politika ideja prerasta u sukob sa samovo-ljom kralja, sa sporazumom Radi–Pribievi, dok kod Srba u Srbijii Crnoj gori konzervativna politika ideja ostaje samo sredstvo lei-timisanja krune, odnosno kao neka oliarhijska privatna vlast. Ni pre-anska konzervativna praktika ideja nije uspela da postane ostvar-na praktčka dja.

Procesi koji su doveli do Druo svetsko rata, kao i njeov po-etak, ponovo su aktualizovali socijalistiku praktiku ideju kao tr-banj. Ona je imala na suprotnoj strani samovolju oliarhijske privatne vlasti, koja je kroz izbeliku vladu i etniki pokret pokušalada konzervira sebe.




U tom sukobu socijalistika praktika ideja je prerasla u ostvar-nu praktčku dju. U duom nizu odina svoje realizacije iznedrila jenove oblike konzervativne i liberalne praktike ideje. Socijalizam je

imao veliko protivnika u konzervativnoj ideji kod svih juosloven-skih naroda, i moe se rei da je ona nadivela socijalizam. Razlotome je jak patrijarhalni biološki i kulturni resurs, koji je bio osnovai socijalistike ideje, ali i konzervativne. Tako su se te dve ideje bori-le za orštake duše skoro pola veka, te nije ništa neobino što sumnoi vatreni komunisti preko noi postali vatreni nacionalisti. Li-beralno-raanska ideja je trpela poraz tokom celo dvadeseto ve-

ka, iako je povremeno imala i poneku promociju. Sedamdesetih o-dina prošloa veka te dve ideje su se postavile kao trbanj, konzervativna u Hrvatskoj, a liberalna u Srbiji. U nemounosti da samaizae na kraj s njima, socijalistika praktika ideja se povukla i posta-la leitimirajui osnov prvatn volj Josipa Broza Tita. Posle Titovesmrti i konzervativna i liberalna praktika ideja se nanovo konstitu-išu kao nadolazee. Pošto nije bilo samovolj prvatn volj, jer je Ti-tovom smru i padom Berlinsko zida izubljen osnov trajanja to

reima, ove dve ideje su se meusobno postavile kao samovolj. Od-nosno, za svaku je ona drua bila samovolja, dok su sebe shvatale kaoistinite. U tom sukobu je pobedila konzervativna, ali usled svoje iz-razite nesavremenosti nije uspela da postane ostvarena praktika ideja neo je odmah produkovala prvatnu volju Slobodana Miloševia.Autoritarni reim Slobodana Miloševia je morao otkloniti i samukonzervativnu ideju u njenom pokušaju realizovanja. Ostaci konzervativne praktike ideje iz vremena pokušaja realizacije udruili su se

sa nadolazćom liberalnom praktčkom djom i otklonili samovoljuMiloševia. Ostvarenje liberalne praktike ideje, što je proces budu-nosti, bio bi završetak dvestaodišnje istorije srpske nacije, odnosnozavršetak tvorno momenta bia i znanja srpske nacije i poetak svr-hovno u vidu utapanja u posredovane evropske procese.

Pre dve stotine odina, 1804, poeo je proces uspostavljanja srp-ske nacije. To se desilo tako što je srpski narod napustio dve višena-

rodne zajednice: Tursku i Austro-Uarsku. Dvesta odina je krozodnos praktikih ideja sebe posredovao u vremenu, da bi kao svrhusvoje moderne istorije imao ponovo jednu višenacionalnu zajednicu– ujedinjenu Evropu.

Kru je zatvoren.




o s p ( s) m spsk s

Moderna srpska istorija je zapoela onda kada je mesto mitoloij-ske veze, što je pre toa inilo bie srpskoa naroda, uspostavljenadravna veza. To je uinila konzervativna ideja. Moderna istorija SrbaPreana je zapoela kada je mesto stare mitoloijsko-patrijarhalne veze, što je inilo bie srpsko naroda u Vojnoj krajini, uspostavlje-na raansko-ekonomska veza, što je uinila liberalna ideja. To jeosnovna razlika ta dva dela srpske nacije.

Pošto se 1918. odine desilo anektiranje preanske istorije od stra-ne srbijanske, princip konzervativne dravnosti se namee svima, isve ono što je bila samo srbijanska istorija sada postaje i preanska.Tako se i lavna osobenost srbijanske istorije – periodino pojavlji- vanje autoritarnih reima, sada namee i junoslovenskoj dravi.

Moderna istorija srpsko naroda pamti etiri velike praktike ideje: konzervativnu, liberalnu, radikalnu i socijalistiku. Najznaajnijai najduovenija je konzervativna, a najslabija liberalna. Kada je bilo

koja od tih ideja sebe ostvarivala obavezno je ili proizvodila ili bilaporaena od strane autoritarnih reima. Poelo je sa knezom Miha-ilom, a onda su dolazili kralj Milan, kralj Aleksandar Obrenovi, kraljAleksandar Karaorevi, Josip Broz Tito i Slobodan Miloševi. Oi-ledno se ne radi o sluajnosti, neo o zakonitosti. Zaista je to izni-man sluaj za evropske prilike, ak i kod vrlo slinih nacija.

Vidljivo je da je svaka velika praktika ideja završila u autoritar-nom reimu. Postavlja se jasno pitanje zašto u modernoj srpskoj isto-

riji praktika ideja, kada ostari i ostvari se, kada padne u zaborav tre-banja i sve svede samo na bie, mora da produkuje autoritarnu vlast?Sa samim pojmom autoritarno reima ima mnoo nesporazuma,esto se pod tim pojmom misli mnoo toa slino i zajedniko, te je nuno tano utvrditi sam pojam autoritarne vlasti, pa tek ondaobjasniti istorijsku utemeljenost u srbijanskoj istoriji.

Autoritarna vlast je moderni oblik ustrojstva obiajnosti de i su-

bjektivno-pravni i ekonomski i politiko-dravni momenat poništa- vaju svoju zasebnost i autonomiju, te se nalaze u neposrednom je-dinstvu subjektivnosti, ali zadravaju koliziju supstancijalnosti. I to jeosnovna razlika autoritarne i patrijarhalne vlasti; patrijarhalna vlastnema meusobnu koliziju supstancijalnosti, neo je sva obiajnost




jedna, kako u subjektivnom tako i u supstancijalnom smislu. Subjek-tivni momenat autoritarne vlasti je privatno lice, ijom se samovo-ljom, koja moe biti i mudra, ali ipak ostaje samovolja, pokree sva

obiajnost. Supstancijalni momenat je trpan i trpeljiv, te ne pokazuje nikakvu subjektivnost neo je prima spolja, pa se svi momentipraktiko ivota (subjektivno pravo, moral, ekonomija, politika) po-stavljaju zavisnim od samovolje nosioca autoritarne vlasti. Tako slo-bodna volja nije ono subjektivno ni u jednom momentu praktikoivota, a samovolja nosioca autoritarne vlasti takoe nije slobodna volja jer ne sadri u sebi momenat nunosti. Supstancijalna strana

momenata praktiko ivota ostaje priznata od subjektivne, od stra-ne nosioca autoritarne vlasti, odnosno ostaju instituti privatnoa prava, ekonomije i javnoa prava, oni se ne neiraju kao takvi, dok ih, naprimer, patrijarhalna vlast neira kao takve (zato je Miloševa drua vlada isto tako patrijarhalna vlast kao i prva, a ne autoritarna). čak se ne neira ni supstancijalna strana moralne svesti, ali se, naravno,neira subjektivna, jer se ne moe priznati valjanim delovanje nasta-lo iz moralno suda, neo samo iz jedinstva volje podanika sa samo-

voljom nosioca autoritarne vlasti. Osnovna antinomija autoritarne vlasti, izmeu subjektivne i supstancijalne strane, je i njena ranica.U autoritarnoj vlasti je samo jedan subjektivan, ali niko slobodan,dok su u patrijarhalnoj vlasti jedan ili neki slobodni. Nije represijanosioca autoritarne vlasti prema subjektivnoj strani momenata prak-tiko ivota ono što ruši autoritarnu vlast, neo nedostatak represije prema supstancijalnoj strani istih momenata. Ako nosilac autori-tarne vlasti uspe i to, onda njeova vlast prelazi u patrijarhalni oblik

i postaje stabilnom. Svoju osnovnu antinomiju autoritarna vlast nemoe da reši, jer ona jeste baš ta antinomija i njenim rešenjem pre-staje biti. Autoritarna vlast se uspostavlja onda kada je narušen iliuništen osnovni princip na kome poiva subjektivnost momenatapraktiko ivota, te se mesto ono opšte podstoja instalira privat-ni koji uzurpira mo opštea. Ne uspostavlja se autoritarna vlast ve-štinom njeno nosioca, iako je ona prisutna (to je renesansna maki-

javelistika predstava), neo nemounošu praktiko ivota, ili ma-kar njeovom velikom neotpornošu da zadri i stranu jedinstva.Vezivanje pojma autoritarne vlasti za jedinstvo vlasti ili za nekon-

trolu izvršne vlasti, a ne za jedinstvo momenata praktiko ivota, nije valjano, jer je potpuno jedinstvo vlasti mouće mimo potpuno je-




Vasa čubrilovi je u svojoj istorj poltčk msl u Srbj XiX vkanapisao sledee: „Planna j bla čuvar kulturn naconaln osobno-st … ona u svojoj patrjarhalnoj cvlzacj čuva dmokratsk da-

l starog plmnskog društva, koj s ovd održava u raznm oblcma… do našg doba. Zato s na Balkanu tško utvrđvao klasn društv-n pordak … pa kaptalzam XiX XX vka“.

čubrilovi je u pravu, planine Balkana su i biološki i duhovni izvor balkanskih nacija. Srpska nacija je u tome najizrazitija, jer je sav Dinarski basen davao biološki i duhovni potencijal nastanku srpskenacije. Srpska nacija je, pored nekih manjih, verovatno najpatrijarhal-nija nacija i danas i pored skoro dva veka svoa postojanja. Postavljase pitanje kako su mnoe drue evropske nacije uspele da vrlo lakoizau na kraj sa nasleem patrijarhalizma, a srpska nije? Odovor jeu karakteru patrijarhalizma kod Srba. Osobenost patrijarhalnih vred-nosti kod Srba je njihovo jako prethrišansko uporište, što je ostavi-lo posledice i na srpsko pravoslavlje, koje je kompromis izmeu pa-anstva i hrišanstva. Sam mit i kult svetoa Save je u osnovi više pa-anski neo hrišanski, a slave, sveci i mnoo toa druo je samohrišanskom retorikom obavijen paanizam. Još je Veselin čajkano- vi daleke 1911. odine rekao: „Naš narod ma čudnu rlgju: ntl- gncja j, uglavnom, l potpuno apatčna l skroz rlgozna; narod-na masa j, sto tako, l apatčna l ftš. Naš pogrbn l svadbnobčaj prnsn su, npromnjn ndrnut, još z bronzanog doba.Kad s sv sabr m mamo n pravu rlgju ngo suprstcju. Da l j ovaj ndostatak prav rlgj mao kao posldcu zvsnu moralnunostljvost nzrlost, na koj s mnog tuž…“1

Srpsko pravoslavlje, i po sadraju i po kultu, vrlo je blizu prazno- verju, i tu je čajkanovi u pravu, kao što je u pravu i kad je re o po-sledicama takvoa hrišanstva.

Znaaj hrišćanstva za razvoj modernih nacija i njihovih praktikihideja je nemerljiv. Već navođeni Tokvil, kao i znatno kasnije Maks Ve-ber, upućuju na protestantizam kao uslov razvoja liberalne praktikeideje i samoa uspešno kapitalizma. Još je Svetozaru Markoviću bi-lo jasno da je srpsko pravoslavlje okov u razvoju srpske nacije. Na-

prosto, srpsko pravoslavlje ne moe da uini ono što ini protestanti-zam: da obezbedi duši vrste vrednosti koje ne trpe spoljašnju steu.


1 V. čajkanovi, Studj z srpsk rlgj folklora 1910–1924, Sabrana dela, SKZ–BIgZ, Beorad, tom I, str. 70–71.



Drui izuzetno znaajan uzrok osebujnosti istorijsko razvojasrpske nacije, a pre svea pojave autoritarnih reima, je u socijalnojstrani patrijarhalizma. Ono što je hrišanstvo u duši, patrijarhalni

ealitarizam je u stvarnosti. Naprosto, zbo mnoštva okolnosti srp-ski narod nikada nije razvio aristokratiju, ak ni u Habzburškoj mo-narhiji. Aristokratija je neobino bitna za razvoj modernih nacija, jer je njena pojava dokaz spremnosti neko naroda na nejednakost. Ari-stokratija je istorijski osnovna društvena nejednakost. Taj patrijar-halni ealitarizam ostaje obeleje svesti srpske nacije i danas. Sve ve-like praktike ideje su imale polemiku s njim, neke oštriju, poput ga-

rašaninove konzervativne, neke vrlo blau, poput socijalistike, nekemu se udvarale, poput liberalne, a neke istinski verovale u njea, po-put radikalne. Zanimljivo je da je još Bakunjin, sredinom 19. veka,uviao neobinu privlanost srpsko patrijarhalno ealitarizma ipotrebu posebnih procesa i akcija u Srbiji.

garašanin je bio u pravu, patrijarhalne vrednosti se moraju su-zbiti, makar i spoljašnjom prisilom, ali problem time nije rešen, jer senove, raanske vrste vrednosti time ne stvaraju. Svaka velika prak-

tika ideja u srpskom narodu je uspela da se nametne patrijarhali-zmu, uostalom zato i jesu praktike ideje, ali onda kada se praktikaideja iscrpi, izubi ivotnu snau, etablira se i svede samo na bie,onda se kao njena alternativa pojavljuje jedna bastardizacija patrijarhalizma, što dovodi do autoritarnih reima. Naprosto, kada prak-tika ideja nije više u stanju da oko sebe okupi stvarnost, neo jestvarnost nju okupila oko sebe, tada se ostavlja prostor da ono po-tmulo i samo supstancijalno postane delatno i da vrši oranizaciju

celokupne obiajnosti. Svih šest navedenih nosilaca autoritarnih re-ima su se pozivali na direktnu vezu s narodom, i svi su bili u pravu jer je autoritarnost njihove vlasti bila u salasju sa osnovnim vred-nostima obino sveta. Nijedan od njih, ak ni kralj Milan, nije vla-dao autoritarno protiv volje naroda, neo uz njeovu salasnost. Na-puštajui planinu, orštak je nosio svoje vrednosti; dolazei u civili-zovaniju zajednicu on je te vrednosti morao menjati jer su mu bile

optereenje, ali nije bio u mounosti da ih dine do neko druonivoa, neo se desila bastardizacija i banalizacija njeove duše. gube-i staru patrijarhalnu porodicu, osnivao je troeneracijsku porodicu,koja a je podseala na staru ali koja to nije bila. Mesto patrijarhalne vrednosti morala se postaviti autoritarnost, kao ono što dri porodi-




cu na okupu. Deca, a naroito ene se u toj, još ne raanskoj, a višene ni patrijarhalnoj porodici, nalaze u znatno nepovoljnijem poloaju neo u patrijarhalnoj porodici. Kao što je u porodici tako je u ce-

lini praktiko ivota: autoritarni odnos zamenjuje staru istinitu pa-trijarhalnu vezu. To je ono što je čajkanovi zvao „moralnom neose-tljivošu i nezrelošu“.

U domenu subjektivnih prava to se oleda u nepoštovanju osnov-no subjektivno prava, stvarno prava, odnosno svojine. U dome-nu obliaciono prava u nepriznavanju slobodne volje drue uo- vorne strane, što dovodi do bastardizacije raansko i raansko-

procesno prava u potrebi za prekomernim parnienjem. Usled oi-ledne „moralne nezrelosti“, krivino pravo, i kao prevencija i kaoakcija, mora biti nasilno. Prema dravi to stvara jedan podanikimentalitet, jer ne postoji raanska vrednost. Sve to, naravno, proizvodi korupciju, nepotizam i sl. Što se samo domena vlasti tie, to jeosnov autoritarne vlasti.

Autoritarna vlast takvo oveka podsea na nešto patrijarhalno,iako je nemerljivo udaljena od patrijarhalizma. U osnovi stvari, auto-

ritarnost vlasti izlazi iz celokupne autoritarnosti praktiko ivota.Nepostojanje vrstih usaenih raanskih vrednosti uzrokuje potre-bu za spoljašnjom steom u celini praktiko ivota, od porodice pado drave; pa tako u trenucima kada ne postoji okupljivaka snaaneke praktike ideje, ta autoritarnost preuzima i samu dravu. Zbotoa svaki put kada se umori neka praktika ideja, kada se izubi nje-na okupljivaka snaa, dolazi autoritarni reim.

Srpski narod van Srbije, Srbi Preani, su jednim svojim delom raz-

vili raanske vrednosti, i to daleko od dinarsko pojasa: u junojUarskoj i radskim sedištima u Hrvatskoj i Slavoniji. Ipak, veinato naroda u Austro-Uarskoj je ostala u patrijarhalnim vrednostima,ali je dolazak patrijarhalno oveka u takvu sredinu davao šansu zarazvoj i druih vrednosti osim autoritarnosti kao simulacije patrijar-halizma. Na nesreu je 1918. odinom taj proces zrenja raanskih vrednosti kod Srba Preana u velikoj meri suen i poništen sa srbija-

nizacijom bia srpsko naroda. Socijalizam posle Druo svetskorata se potrudio da, istina na jedan dublji nain, potre i potrebu zatakvim vrednostima. Posledica toa jeste da je srpski narod danas uistoj situaciji što se vrednosti tie kao onda kada je čajkanovi o to-me pisao.




Prva Pojava i oStvarenje KonZervativne ideje

Država j prrodno-nuždno uslovj storčnog b-ća naroda, van držav čovk njma žvota nt storj,

zbog toga svako čovčsko djstvovanj počnj tk sadržavom.

Ilija garašanin

Razvoj moderno praktiko bia srpsko naroda u prvoj vladavini Miloša Obrenovia je dat samo kao neispunjena mounost, od-nosno uspostavljena je samo samostalnost, bez ikakvoa sadraja.

Prelazak mounosti ka stvarnosti raansko bia uspostavio se u vreme ustavobranitelja kada su obrazovani osnovni instituti raan-ske subjektivnopravne ravni: vlasništvo, uovor, parnica, krivica itd.,ali i instituti raanske javnopravne sere, kao što su inovništvo, po-licija, sudstvo, podela vlasti. Svetoandrejskom skupštinom, kada jedokinuta vlast Aleksandra Karaorevia, ali i destruiran ustavobra-niteljski reim, bila je data pretpostavka parlamentarizma.

Taj ulazak u stvarnost raansko principa u biu srpsko naro-

da neosporno je najznaajniji momenat moderne srpske istorije, te suzato posledice i osnovni stavovi te epohe delatni još i danas.

S razloom se taj momenat vezuje za Iliju garašanina, koji je svojim idejama i bioraijom, u osnovi, jedini subjektivni lik navedenoprincipa. garašaninovo ime se vezuje pre svea za Načrtanj, ali semora vezati i za Policijski zakonik iz 1850. odine ili za Zakon oosnovnim školama iz 1857. I u proramu spoljne, kao i u proramu

unutrašnje politike, garašanin odovara samo na jedno pitanje: ka-ko u predraanskim okolnostima uspostaviti osnovne likove ra-ansko bia? Odovor mu je paradoksalan: da b s u srpskom naro-du uspostavl građansk nsttut prvatnopravn javnopravn sfr,kao njgovo trtorjalno državotvorno zaokružvanj u lku nacj,



moraju s prmnjvat prdgrađansk načn prsl poltk.Onosu-bjektivno je, dakle, predraansko, a ono supstancijalno je raansko.Teško je nai takvu drastinu koliziju izmeu subjektivne i supstan-

cijalne strane uspostave raanskoa bia kod druih evropskih na-roda, ak i kod naroda slino istorijsko kašnjenja i eorasko po-loaja. Patrijarhalni, predraanski momenat bio je ono subjektivnou ustancima, a autonomija, samostalnost, ono supstancijalno. I todvoje je bilo u znaajnoj koliziji, ali ni priblino kao što je kolizija su-bjektivno i supstancijalno momenta u garašaninovom principu.Vidljivo je da je i u momentu mounosti bia raanskoa (ustan-

ci i Miloš), kao i u momentu uspostave bia raanskoa (garaša-nin), ono subjektivno isto: patrjarhaln prdgrađansk momnat .

uš pk

Omiljeni Monteskjeov citat je Solonova izreka: „Dao sam Atinja-nima onoliko slobodne zakone koliko ih mou istrpeti“. Antiki ideal

zakonodavca je nepristrasni i umni stranac koji ume proceniti meruslobode koju moe istrpeti odreeni polis. Navodno, od svih baš jeSolon bio najizvrsniji. Ali i pored toa što je Solon Atinjanima daoprimereno slobodne zakone, oni nisu bili spremni da ih istrpe na slo-bodan nain, neo je bila nuna diktatura tridesetorice ili Pizistrata.

Sloboda je Atinjanima silom usaena. Nije se to desilo samo Ati-njanima neo mnoima, te se moe rei da se etabliranje slobode e-še vrši protiv volje neo sa salasnošu odreeno naroda. Iliji ga-

rašaninu je pripalo da u isto vreme bude i Solon i Pizistrat, da dono-si najslobodnije zakone koje njeov narod moe da istrpi i da taj istinarod prisiljava na slobodu. Solonska strana garašaninova data je uprivatnopravnim institutima, a pizistratovska u javnopravnim.

gš k S

Osnovni subjektivnopravni instituti bia raanske praktike ideje su: vlasništvo, uovor, parnica i krivica.

Epoha prve Miloševe vladavine obeleena je zaposedanjem ze-mlje. Milošev stav u ararnoj politici je bio: zemlja je onoa ko je ob-




rauje. Turci su odustajali od zemlje, krene su šume itd. Srbija je u veoma kratkom periodu dobila daleko više zemlje. Zemlju su zapo-sedali domai seljaci, ali i doseljenici iz druih krajeva. Najmarljiviji

u zaposedanju bili su velikaši oko knjaza, kao i sam knjaz. Zaposeda-nje nije bio jednokratan in, neo proces koji je sa sobom nosio nizsukoba i nesulasica. Preotimanje ve zaposednute zemlje bila je op-šta pojava. Naprosto, Miloševa ararna reorma je uraena na nepri-meren pravni nain, odnosno po obiajnom pravu. To je imalo dvo- jake nepovoljne posledice: jedne spoljašnje, a drue unutrašnje priro-de. Prvo, nije bilo nijedno pouzdano izvora koji bi moao reistro-

vati vlasništvo, a zatim nije bilo nikakvo mehanizma zaštite vlasni-štva osim samovlaša, odnosno uzimanja pravde u svoje ruke. Dru-o, obiajno pravo, u naelu, nije u stanju da ureuje institut privat-ne svojine, a naroito ne privatne zemljišne svojine, jer je osnova obi-ajno prava zajednika svojina, odnosno zadruna svojina. Napro-sto, ono što je primenjivano za kolektivnu svojinu ne moe biti valja-no i za privatnu. Zbo svea toa je Srbija i pored izvršene ararnepreraspodele bila u potpuno zapuštenom stanju u poledu ararnih

odnosa. Da nevolja bude vea, sreivanje tih odnosa, naizled, nijeodovaralo nikom, ni sitnim sopstvenicima koji su nauili da se po-našaju i ive po obiajnom pravu, a ni veim posednicima i samomknjazu koji su silom uvek moli da uzurpiraju tue zemljište.

graanski zakonik iz 1844. odine, koa je napisao Jovan Hadi,imao je osnovnu svrhu u zaštiti zemljišne svojine; tako u § 213. piše:„Kao od što su spahiluci, timari i zijameti ukinuti u Srbiji, tako nitiih ima, niti se unapred uvesti mou, no svaki je Srbin od svoa dobra

savršeni ospodar, ili pravi baštinik, u kom se zakonom obezbeavai zaštiava“. Ovo je najznaajniji parara raansko zakonika, jerna ist pravni nain obezbeuje ararnu reormu, ali i pojedinano vlasništvo. Hadi je u tome otišao vrlo daleko, jer je pretpostaviouspešnost raansko-procesno prava, odnosno sudsko sistema.

Iako oslonjen na austrouarski raanski zakonik, znai na zako-nik jedne u odreenoj meri predraanske drave, Hadiev zako-

nik je ipak imao osnovne elemente raansko poimanja instituta vlasništva i prometa vlasništva, odnosno uovora. Vlasništvo i pro-met vlasništva, u osnovi, moui su samo pod pretpostavkom sudskezaštite, te se Zakonom o ustrojstvu okrunih sudova iz 1840. odinei ustanovljenjem Vrhovnoa suda 1846. to i ini. A Zakonikom o sud-

105Prv do – Prva pojava ostvarnj konzrvatvn dj



sko-raanskom postupku iz 1853. odine ureuje se raansko-pro-cesni postupak. I, na kraju, osnovano je zasebno ministarstvo: Pope-iteljstvo pravosudija, što je znailo emancipaciju sudstva u okviru

izvršne vlasti.No, solonovski poduhvat je naišao na teškou koja a je u velikoj

meri obezvreivala. Naime, strunost i struktura sudstva bili su upotpunosti nedorasli postavljenom zahtevu. Po jednom preuzetompopisu struktura predsednika sudova (a kako li tek stoji sa sudija-ma?) izleda ovako: tri nepismena, desetorica se znaju samo potpisa-ti, trojica imaju višu spremu od osnovne, a samo jedan od njih je

pravnik. Ovakav skandalozni sastav devalvirao bi i najobinije prav-ne radnje, a kamoli komplikovan i delikatan raansko-sudski po-stupak.

Kratkorono poboljšanje situacije nije bilo moue, ak ni dovo-enje pravnika Srba iz Vojvodine nije dalo ozbiljnije rezultate. Zbotoa se krenulo na razvoj prosvetno sistema. Zakonom o ustrojstvuimnazija iz 1844. odine, koji je napisao Jovan Sterija Popovi, usta-novljena je humanistika imnazija, a 1853. imnazija je proširena

akcijom Platona Simonovia, takoe Srbina iz Vojvodine. Istim Ste-rijinim zakonom se reuliše struktura visoko školstva, odnosno Li-ceja, koji ima dva smera: pravni i ilozoski. Pravni smer je neupore-divo znaajniji, a ilozoski se smatra samo pripremnim za pravni.Oiledno je da je svrha prosvetno sistema bila proizvodnja pravni-ka. Osnovno školstvo je poslednje reulisano, i to Zakonom o osnov-nim školama iz 1857. odine. Tada je nainjena primerena mreaosnovnih škola, koje su pored hroninih inansijskih i kadrovskih

problema najveu nevolju imale u neprekidnom izostanku aka. Raz-lo tome je bila nemaština, te potreba za dejim radom na sitnom ze-mljišnom posedu, ali i kulturna zaostalost roditelja. Zbo toa je navedeni Zakon o osnovnim školama sadravao i pizistratske kazneneodredbe kojima se pripreuje nepoudnim roditeljima lobom, za-tvorom i batinama.

Proesorski kadar u imnazijama i Liceju popunjavao se Srbima

iz Vojvodine, a kasnije vlastitim svršenim pitomcima, odnosno pi-tomcima koji su završili, ili ak i nisu, neki od akulteta u Nemakojili francuskoj. Uz mnoo nevolja uspostavljen je prosvetni sistem, koji je imao dvostruku svrhu: da donekle opismeni i obrazuje stanovni-štvo, ne bi li molo koristiti institute subjektivno prava, te da proiz-




vede određeni broj pravnika koji bi moli da unaprede i upristoje sud-ski sistem, ime bi se zaštitili navedeni instituti subjektivno prava.

Vrhunac subjektivno prava, odnosno zaštite subjektivnih prava,

jesu prekršajno i krivino pravo. No, sa prekršajnim i krivinim pravom se, u osnovi, i izlazi iz subjektivno prava i ulazi u seru javno-a prava, odnosno izvršne vlasti, te se baš tu solonovski momenatpretvara u pizistratovski.

gš k Pzs

Siurno najznaajnija tekovina Ilije garašanina je oranizacijaadministrativne vlasti u Srbiji. Ako ne popeitelj vnutarnjih dela ilipredsednik vlade, onda makar prvi ovek policije, garašanin je vei-nu svoje due i preboate politike karijere proveo, na ovaj ili onajnain, kao prvi ovek administrativne vlasti. Savremenici su prime-tili neobinu stroost i birokratsku krutost u nainu njeovo upravljanja inovništvom.

Istonjaki nain vladavine Miloša Obrenovića nuno je razvijao iprimereno inovništvo, koje se nalazilo u linoj zavisnosti od knjaza.To inovništvo, po kneevom hiru narađivano ili batinano, u osnovi je bilo ono što je Maks Veber zvao patrimonijalno inovništvo. Veberpiše: „Patrmonjalnoj služb, pr svga, ndostaj brokratsko razlkova-nj prvatn službn sfr. Jr poltčka uprava s smatra čsto lčnomstvar gospodara, a posd vršnj njgov poltčk vlast sastavnm d-lom njgov lčn movn kojom s mož korstt uzmajuć dažbn

spordn prhod. Odanost patrmonjalnog čnovnka služb nj bzlč-na odanost stvarma kojma s služ, tj. zadacma koj pravlma ogra-nčavaju stpn sadržaj t odanost, ngo j to odanost slug koja j za-snovana na strogo lčnom odnosu prma gospodaru prdstavlja sastav-n do njgov, u načlu unvrzaln obavz poštovanja vrnost. Pa-trmonjaln čnovnc smatraju službu lčnm pravom čnovnka“.

Predraanski karakter drave najoitiji je u patrimonijalnoj po-

ziciji inovništva, a kod Miloša je inovniko zvanje bilo skoro nea-sno i ponieno. Sve znaajnije poslove uprave knjaz je obavljao sami neposredno, dok mu je inovništvo sluilo za privatne poslove. Te-ritorijalno mala zajednica, u kojoj su se svi vieni ljudi meusobnopoznavali, iskljuuje potrebu za posredovanjem uprave. Seljaci nisu




ni smatrani predmetom uprave, jer se o njima starao njihov patrijar-halni ospodar iz to kraja.

Oranienje kneeve vlasti, što donosi tzv. Turski ustav iz 1838.

odine, izvršeno je jaanjem poloaja inovnika i pretvaranjem i-novnika u dravne slubenike. Dobili su pravo na stalnu platu, pen-ziju i nisu više moli biti telesno kanjavani kao ranije. Njihov polo-aj je vremenom toliko ojaao da inovnik nije moao biti smenjen,neo je njeovo uklanjanje iz slube moralo ii sudskim putem. Tamoderna i valjana ideja smetala je Iliji garašaninu, te je on, kao mi-nistar unutrašnjih dela, 1849. odine predlaao da se, radi usposta-

vljanja discipline, u inovništvu pravo kanjavanja i otpuštanja da vladi. Ne zato što su bili zadojeni modernim raanskim shvatanjemnezavisnosti inovnika, neo zbo svo, u osnovi, inovniko statu-sa lanovi Sovjeta su odbili garašaninov predlo.

činovnik je bio dobro plaen, imao je inove i uniormu, nije mo-ao biti otpuštan po nahoenju više tela, bilo mu je zabranjeno datruje i bilo šta druo radi sem slube – naizled moderna birokrat-ska uprava. No, i da zaboravimo neobrazovanost i nestrunost, u

mnoim elementima je poloaj inovnika bio patrimonijalni, ako neprema ospodaru, ono prema narodu.

Ve navoeni Maks Veber pod modernom birokratijom smatrasledee:

1) Redovne delatnosti, neophodne za postizanje ciljeva birokrat-ski oranizovane tvorevine, stroo su raspodeljene kao slube-ne dunosti.

2) Isto tako, raspodeljene su i moi zapovedanja, neophodne zaispunjenje ovih dunosti, a pravilima su stroo oranienasredstva prinude.

3) Za redovno i trajno ispunjavanje tako raspodeljenih dunosti iza vršenje odovarajuih prava planski se vodi bria na taj na-in što se u slubu primaju osobe koje su kvaliikovane za to.

4) Postoji princip hijerarhije u slubi.

5) Voenje poslova u slubi poiva na pisanim dokumentima.6) Moderna oranizacija nadleštava odvaja biro od privatno pre-bivališta inovnika.

7) Sluba je poziv.8) Bezlina lojalnost; itd.




garašaninovo inovništvo je sasvim druaije izledalo:1) U osnovi nije postojala podela po slubenoj dunosti, jer je i-

novništvo bilo teritorijalno oranizovano, te je inovnik obav-

ljao više razliitih dunosti na svojoj teritoriji.2) činovnik je imao uopšteno utvrene moi zapovedanja, a sred-

stva prinude su naješe bila privatna procena inovnika.3) U slubu se primaju veinom srodnici ili po nekoj druoj osno-

vi bliski ljudi. Elita inovništva se rerutuje iz kraljiine dalje iue rodbine.

4) Lokalni inovnici za svoje postupke skoro nikad ne odovara-

ju višoj instanci. Zaštitnici u prestonici, kao i neverovatna spo-rost i nestrunost sudstva štiti ih od svake odovornosti. U tomsmislu treba posmatrati i ranije navedeni garašaninov zahtev.Pisani dokumenti su donekle postojali, ali samo oni koji su od-ovarali inovniku, a o nekoj oranizovanoj arhivi se ne moeni ovoriti.

5) Sluba se eše obavljala u prebivalištu, neo u birou.6) Sluba nije shvatana kao poziv, neo kao privileija i sinekura.

7) Lojalnost je bila izrazito line prirode, jer je to bio dominantannain napretka u slubi; itd.

Svi ovi elementi pokazuju da je inovništvo pod maskom biro-kratske uprave zadralo osnovni patrimonijalni karakter, koji je samopostao nešto posredovaniji. Ne radi se o ravoj birokratiji neo opredmodernom inovništvu.

Osnovni razlo takve uspostave inovništva je garašaninovo

shvatanje odnosa inovnika i naroda. U jednom pismu Knianinugarašanin piše: „Kažt svakom nka samo msl kako ć svoju ko-nomju upravljat a nka s npošto n brn o onom što j pravtljstvuu dužnost postavljno. Kad s pravtljstvo u njn prvatn poslov nsm mšat, onda valjda to sto tako postoj, da s on u dla prav-tljstva npošto n mšaju“.

garašanin je smatrao da je sada zaštićena svojina i da podanik

drave moe suvereno uivati u svom vlasništvu, te da tu i prestajunjeova prava, a ono što se tie javno prava i vlasti nije podlonooceni i delatnosti rađana. činovnik je tu da vlada, a rađanin dasluša. U svemu tome ima i jedan prosvetiteljski momenat; garašanin je, naime, smatrao da je inovništvo naprosto pametnije od neuko




naroda. Verovatno je to i odluujući momenat, jer nepismena i zao-stala seljaka masa nije zaista ni bila u stanju da razvije politiku ili javnopravnu svest. Takođe, patrijarhalni i samoupravni nain ivo-

ta, kome su seljaci teili, bio je nespojiv sa idejom iole reularne mo-derne drave. Knez Miloš se udvarao lokalnoj samoupravi i selja-kom patrijarhalnom elementu, te je vešto postupajući s njima i vla-dao. Slinoa kova bio je i prvi ustavobranitelj, Toma Vuić Perišić.garašanin je, međutim, smatrao da je inovništvo brana samovoljisuverena i neslobodi i zaostalosti naroda. U birokratskoj upravi je video civilizacijsku ulou i zato ju je tako priljeno oranizovao. Kao

i Pizistrat, hteo je prinudom da natera vlastiti narod na višu meruslobode.No, desilo se ono što nije oekivao. U inovništvu su se vrsto us-

postavili patrimonijalni momenti. To je od ideje civilizacijski napred-ne birokratije stvorilo jedan parazitski sloj koji kontroliše i podani-ke i suverena. Institucija sovjeta je jedan predmoderni institut, krozkoa se patrimonijalno inovništvo postavilo snanijim od nenasled-no kneza. Razvoj inovništva u 19. veku e ii putem slabljenja nje-

ove kontrolne uloe spram suverena, a jaanjem njeove represivneuloe spram naroda. Svetoandrejskom skupštinom sa vlasti odlaziAleksandar Karaorevi, ali nestaje i institucija sovjeta, jer mladi li-berali gruji i Ili, kao sekretari skupštine, uspevaju da nametnu in-stituciju skupštine. garašanin daje preutni pristanak i poništavakontrolnu ulou inovništva spram suverena. Tu ulou e preuzetiskupština.

Represivna uloa inovništva prema narodu je u tolikoj meri ja-

ala da e kroz nekoliko decenija dovesti do osnivanja Radikalskestranke Nikole Pašia. Paši e svoj politiki uspeh postii zahtevomza emancipacijom lokalne samouprave i naroda od inovništva.

Represivna uloa inovništva nide nije bila tako oiledna kao upolicijskim poslovima. garašaninovim Policijskim zakonikom iz1850. odine dato je pravo policiji da sama kanjava, bez sudske od-luke, i to batinama. Tako su lokalni panduri i kapetani postali izvor

neoraniene vlasti. U navedenoj odredbi Policijsko zakonika ima-mo nekoliko predmodernih pretpostavki:1) Administrativni oran donosi sankciju mimo sudsko orana

– istonjaki princip apsolutno jedinstva vlasti (kadija te tu-i, kadija te sudi),




2) Telesna kazna je predmoderni nain kanjavanja, koji je napu-šten sa francuskom raanskom revolucijom,

3) Telesna kazna je poniavajua za onoa nad kime se izvodi, i

njena svrha nije privoenje slobodi, što je eneralno garaša-nin hteo.

Predmoderni karakter Policijsko zakonika je od Srbije stvorio jednu pandursku dravu, de se vladalo neposredno preko sreskihkapetana. Tako e ostati kasnije sauvana naredba iz kabineta Milu-tina garašanina i Nikole Hristia upuena sreskim policijskim kape-

tanima pred izbore. U njoj piše da e se smatrati aktom nedisciplinekapetana ako narod u njihovim okruzima ne bude lasao kako odovara kruni i njima dvojici. Zanimljivo je da se nepoudnost narodnoizbora vezuje za akt nediscipline policijskih rukovodilaca, a ne sa-mo naroda; narod naprosto ne moe biti ni nedisciplinovan.

Predmoderna pandurska policija, u osnovi patrimonijalna struk-tura inovništva, neadekvatan i nekvaliikovan sudski aparat, zajednosa zaostalim, nepismenim stanovništvom koje je bilo okrenuto patri-

jarhalnim institutima obiajnosti – sve to je u potpunosti devalvira-lo mounost zaštite subjektivnih prava i instituta subjektivnih prava, pre svea vlasništva. Tako da je Solon poraen od Pizistrata, onošto je nametano kao sloboda, instituti subjektivno prava zaista i je-su sloboda, poraeno je od naina zaštite slobode.

Uzroka tome ima više:1) Patrijarhalno stanovništvo nije samo po sebi rado prihvatalo

institute subjektivno prava koji su dolazili, jer zadruna svojina ne trpi privatnu. Instituti zaštite zadrune svojine nisu mo-li da štite privatnu neo samo da je još deroiraju.

2) Zbo toa su se morali obrazovati novi instituti zaštite. Njiho- va proklamovana priroda je odmah uzurpirana od predmoder-ne obiajnosti. Naprosto, ako je vaš podanik patrijarhalni pred-raanski seljak, ne moete imati modernu raansku biro-

kratsku upravu.3) Duhovnost naroda je još bila zatvorena u paanske oblike sve-sti, de je relativno neuticajna crkva bila isto tako u kompro-misu sa paanizmom. Hrišanstvo naprosto nije proelo bienaroda, a razlo tome je turski spahijski sistem koji nije imao




nikakvo interesa da podrava ešu hristijanizaciju stanovni-štva. Bez ozbiljnije hrišansko iskustva ne moe se oekiva-ti plodno duhovno tlo za razvoj politike vrline ili oseaja pri-

vatne svojine.4) Znajui to, garašanin u nemilosrdnoj proceni vlastitoa naro-

da polazi od toa da mu treba nametnuti slobodu. To rezultira jednom predmodernom koncepcijom koja je u direktnoj koli-ziji sa modernim raanskim stavom suverenosti naroda. Ono veliko naelo, koje je proklamovala francuska raanska revo-lucija i sa kojim je srpski narod na otvoren nain došao u do-

dir 1848, garašanin je smatrao poubnim po dravu. Podseti-mo samo na njeovo dranje povodom nemira Srba u Vojvo-dini 1848. odine.

5) Za realizaciju garašaninovo prorama bilo je potrebno dale-ko više sredstava neo što je imala srpska drava. Milošev izu-zetno napredni poreski sistem ustavobranitelji su deroirali na jedan spoljašnji, u osnovi demaoški politiki nain. Preuzi-majui vlast obeali su da e danak iznositi samo pet talira po

muškoj lavi (Toma Vui Periši: „Ko ti ustrai više od pet ta-lira poreze, uzmi pušku, pa za krušku, pa u levu sisu“). Tako suuspeli da obore prvu vladu kneza Mihaila bunei narod što jeknez diao porez sa pet na šest talira. Kratkorona politikakorist se pretvorila u neprekidnu krizu budeta i stalni budet-ski deicit. U osnovi je taj budetski deicit i srušio ustavobra-nitelje i Aleksandra Karaorevia.

6) Nemoućnost aktivnije iskalne politike dovela je do situacije

skupoa novca. Nepostojanje bankarsko sistema i situacijaskupoa novca svuda u Evropi onemoućavaju ozbiljnije drav-no zaduivanje spolja. Sve to stvara poodno tlo za akumulaci- ju inansijsko kapitala. U prestonici su probranima davani zaj-movi od strane drave uz korektnu kamatu. Posle toa je taj novac distribuiran po provinciji, većinom preko inovnika, kape-tana, mehandija i boatijih azda i prodavan uz znatno višu

kamatu. Seljaci su se zaduivali uz neshvatljivo visoku kamatu,a kad nisu moli da plate delovali su sreski kapetani i panduri.Posrednici su imali koristi, a oromna većina dobiti prelivala seu prestonicu. Samo po sebi zelenaštvo nije rđavo po biće odre-đeno naroda, pod uslovom da se iza njea krije prvobitna aku-




mulacija kapitala. Ali u ovom sluaju ne radi se o tome. Napro-sto, srpsko selo je raslojavano i pljakano ne zato da bi se stvo-rila rezervna armija rada i podloa za industrijsko radništvo,

neo da bi se uvećao lini kapital prestonike ospode. Zelena-štvo u Srbiji nije stvorilo ni rad ni kapital. Isto kao što je Milošpod dravnom upravom uvećavao lino boatstvo, tako sadarade srodnici i prijatelji dvora i vlasti. Dakle, uvećavaju svojelino boatstvo koristeći dravne kredite. Srpsko selo je uludopropadalo, da bi se izradile prestonike palate i krajem vekastvorio rad koji je daleko premašivao svoju ekonomsku i soci-

jalnu zaleđinu. Novostvorena dobit od zelenašenja nije završilau nekom obliku kapitala – ako ne industrijsko, onda makar i-nansijsko – neo kao lino boatstvo. Tako je siromašna Srbi- ja iznedrila jedan pozamašan broj ne kapitalista, neo naprostoboatih ljudi. Industrijski razvoj Srbije zapoinje tek u 20. veku,a ozbiljno tek posle Druo svetsko rata.

Podanik srpske drave tako nije shvatan ni kao moralna, ni kao

ekonomska, ni kao politika linost. Tako onaj zahtev da podanik Srbije bude zaštien u svojim subjektivnim pravima, pre svea u vla-sništvu i uovoru, ne da nije ispoštovan, neo se pretvorio u potpu-nu neaciju subjektivnih prava.

Sp pk

Konzervativna politika ideja je daleko više relektovana na spolj-nopolitikoj neo na unutarpolitikoj ravni.1 To je u velikoj meri neva-ljano, jer su spoljnopolitike ideje Ilije garašanina zasnovane naosnovnim principima njeovo shvatanja drave i odnosa naroda i ad-ministracije. Kao što je u Srbiji prisilom uterivao slobodu, tako je istosmatrao da prisilom treba osloboditi one koji još nisu u dravi Srbiji.


1

Nije nam poznato da je neko ozbiljnije te dve ravni doveo u vezu. čak ni SlobodanJovanovi u svom znamenitom delu o ustavobraniteljima ne povezuje garašanino- ve ideje iz spoljne politike sa osnovama njeove unutrašnje politike. Isto se moerei i za Vasu čubrilovia, koji je u svome delu istorja poltčk msl u Srbj 19. v-ka u potpunosti zaobišao garašaninove unutarpolitike ideje. Istoriare, što je i zarazumski metod istorije, veinom je interesovalo Načrtanj kao lealizacija vlasti-



Moraju se razlikovati dve politike ravni. Jedna je realna politikagarašanina dravnika, i to pre svea za drue vlade kneza Mihaila, adrua je spoljnopolitiki proram znan kao Načrtanj. U realnoj

politici garašanin se drao osnovnih stavova Načrtanja, ali ih jemorao prilaoavati. Oslanjao se na Tursku, Rusiju, francusku i En-lesku, samo ne na Austro-Uarsku. To je inio ne bi li popravio slabspoljnopolitiki poloaj Srbije, koji je bio raviji neo za vreme prveMiloševe vlade, a emu je pridoneo i sam garašanin kao ustavobra-nitelj. Stvorio je znaajnu mreu aenata i opunomoenika u sused-nim zemljama, planirao je i snevao mnoo, a u osnovi ništa nije ura-dio, jer nije ni moao. Siromašna Srbija sa onako skuenim budetomnije dozvolila stvaranje ozbiljnije vojne sile, a bune i ustanci su za ga-rašanina bili neprimereni naini rešenja nacionalno pitanja. Njeo- vo ponašanje 1848. i 1849. odine, kad je mislio kao policajac, a nekao dravnik, to najbolje ilustruju. Jedini ozbiljan spoljnopolitikiuspeh garašaninov bilo je napuštanje turskih arnizona iz radova uSrbiji, što je znailo da je jedina vojska u Srbiji srpska vojska. To je je-dini pomak naspram pozicije nezavisnosti koju je postiao još knez

Miloš, sve ostalo je ispod toa. A i sam zahtev za odstranjivanje tur-ske vojske iz radova zasnovao se na hatišeriu iz 1830. odine, zna-i dokumentu iz Miloševo doba, koji je, istina, bio u koliziji oko to,i ne samo to pitanja sa hatišeriom iz 1833. Drei se vrsto prvodokumenta, a ne druo, garašanin je u višeodišnjem naporu osla-njanja na velike sile uspeo privoleti Tursku na povoljno rešenje. Uosnovi stvari, sav njeov napor u spoljnoj politici se, sem navedenosluaja, svodio na to da povrati ono što je još knez Miloš imao, a što

su ustavobranitelji, a meu njima i on, rtvovali da bi odstranili kne-za. Jedino se nije borio za ostvarenje nasledno prava za Karaore- vie, a kada se knez Miloš vratio na vlast njeovo protivljenje nasled-nom dinastikom pravu postalo je bespredmetno, jer je knez Miloš


to politiko stava. U nacionalnoj istorioraiji, koja je inae tome vrlo sklona, nije nide ispoljeno toliko politike strasti kao u tekstovima o Načrtanju. Ovo jeshvatljivo, jer razumski teorijski stav istorioraije polazi od toa da je istorija ono

što ne moe biti i druaije, te se nuno savremene politike ideje projektuju u pro-šlost, ne bi li time dobile leitimnost. Ta istoriarska metoda podsea na arisejskotumaenje Tor, de su ariseji morali ili druaije tumaiti ili alsiikovati Toru dabi kodiikovali neku novu pojavu. Istinito je samo ono što je bilo, te ono što je novomora nai utemeljenje u prošlosti. Istorioraija, ne samo nacionalna, iako je ona tou najveoj meri, jeste jedna arisejska nauka.



automatski aktivirao svoje ranije izboreno nasledno pravo. Razlonjeovom protivljenju naslednom pravu Karaorevia je bio, presvea, unutrašnjopolitike prirode i izlazio je iz osnovne ideje usta-

vobranitelja – ideje oranienja kneeve vlasti. garašaninovoj politi-koj koncepciji odovarao je slab suveren, i Karaorevia je srušiokada je pomislio da moe da bude jak suveren. Priovori iz njeovodoba da je navodno eleo sam da postane knez bili su zasnovani narezonu koji je bio znaajno ispod njeovo.

Relativno skromni rezultati garašaninovih spoljnopolitikih na-pora su u znaajnoj koliziji sa njeovim namerama. Još na poetkusvoje politike karijere uvideo je da je srpska spoljna politika imalapod Milošem, u osnovi, samo jedan jasan cilj, uvršivanje vlasti iuspostava dinastije, te je i jaanje nezavisnosti, što je Miloš neospor-no uradio, bilo u toj unkciji. Otklanjanjem mounosti jako suve-rena srpska spoljna politika je ostala bez jasno cilja i subjektivnomomenta. Još pred kraj Miloševe vladavine Britanija i francuska suse pojavile kao odreeni oslonac, a za vreme garašanina zapadne si-le postaju nezaobilazni inilac srpske spoljne politike. Tako je rusko

pokroviteljstvo i seniorstvo dovedeno u pitanje u Srbiji. Od toa vre-mena, pa do Prvo svetsko rata, spoljna politika Srbije dešavala seu etvoroulu koji su inili zapadne sile, Rusija, Austro-Uarska iTurska. Turska politika je bila deanzivna, austrouarska veinom iz-uzetno aresivna, ruska preterano pokroviteljska, a politika francu-ske i Britanije duorona i delikatna. Izvršioci politike zapadnih silaprema srednjoj Evropi i Balkanu bili su ljudi okupljeni oko knezaAdama čartorisko, jedno od voa neuspelo poljsko ustanka, ina-

e ranije školsko drua i prijatelja rusko cara Aleksandra I i mi-nistra spoljnih poslova Rusije od 1803. do 1807. odine. On je bio iz-raziti rusoob, sa jedne strane, a sa drue dovoljno veliki aristokratada ne bi imao nekakve revolucionarne ideje. Kao takav, sasvim je od-ovarao postrevolucionarnoj, dakle nanovo aristokratskoj francu-skoj i uvek aristokratskoj Britaniji. Kao što je Beki konres dao re-stauraciju predrevolucionarnih instituta, ali i delikatan kompromis

sa nekim tekovinama revolucije, tako je i stav Adama čartorisko biokompromis. žudeo je za nacionalnim osloboenjem vlastito naro-da i uništenjem ruske reakcionarne politike, a sve je to sprovodiopredrevolucionarnim sredstvima i idejama. Svi principi Beko kon-resa u jednoj osobi. Poznavajui kao retko ko, uostalom bio je mi-




nistar spoljnih poslova Rusije u poetku Prvo srpsko ustanka, po-loaj i situaciju Srbije, smatrao je da Srbija moe postati osnovna pre-preka ruskoj i austrouarskoj spoljnoj politici, pod uslovom da do-

voljno ojaa i stekne subjektivnost. Ta procena je bila neobino dale-kovida i, po novijim istoriarskim otkriima, zasnovana je na ranijimstavovima sekretara britanske ambasade u Istanbulu Dejvida Urkvar-ta, inae i pisca knjie o istoriji Srbije. Poetkom 1843. čartoriski jenapisao jednu preporuku srpskoj vladi u vezi s njenom spoljnom po-litikom. Taj tekst je ostao poznat pod nazivom „Saveti Adama čarto-risko“. Sa ovim dokumentom su bili upoznati vieniji ustavobrani-

telji. U druoj polovini iste odine u Srbiju je došao čeh franjo Zah,inae blizak saradnik čartorisko, koji uvršuje vezu zapadnih silasa ustavobraniteljima i u više navrata razovara sa garašaninom opolitikom poloaju Balkana i srednje Evrope. garašanin je zatraiood Zaha da napravi dokument u kojem bi precizirao svoje ideje i ideje drava koje su stajale iza njea. U maju idue odine Zah predajedokument, koji e ostati poznat kao „Plan slavenske politike Srbije“.U tom tekstu Zah je u odreenoj meri odstupio od „Saveta Adama

čartorisko“, ali eneralnu ideju i osnovni stav nije promenio. „Plan“ je, naravno, neuporedivo konkretniji od „Saveta“. Krajem 1844. Ilijagarašanin vrši odreene izmene Zahovo „Plana“, koje nisu samospoljašnje, neo i vrlo bitne, i taj dokument je nama ostao poznat podimenom Načrtanj. Tekst je, u skladu sa aristokratskom idejom nakojoj poiva, imao izrazito tajni karakter. Tek 1883. Austrija je došlau posed jedno prepisa, a u srpskoj javnosti je prvi put objavljen 1906.u Dlu, asopisu bliskom Radikalnoj stranci, iji e prvak Nikola Pa-ši ve idue meseca postati predsednik srpske vlade i pokrenutiproces podvorenja slovenskih naroda pod Turskom i Austro-Uar-skom u jednu dravu. Svojim objavljivanjem u Dlu taj dokumentpostaje javni i tekui proram delovanja srpske politike, pod Pašiemili bez njea.

„Saveti“ čartorisko i Zahov „Plan“ su siurno izuzetno vrednidokumenti za istorijsku nauku, ali ono što je ostalo i što je najzna-

ajniji dokument konzervativne politike ideje jeste Načrtanj.Polazište Načrtanja je sledee:

„Iz ovo poznavanja proistie erta i temelj srpske politike, da se onane oraniava na sadašnje njene ranice, no da tei sebi priljubiti sve na-




rode srpske koji je okruavaju.2 Ako Srbija ovu politiku krepko ne budesledovala i, što je ore, ako je odbaci, te no soini ovom zadatku dobrorazišljen plan, to e ona od inostranih bura kao mala laa ovamo ili ona-

mo bacana biti, dok najposle na kakav olem kamen ne nameri, na ko-me e se sva razbiti“.

Dvostruko vazalni odnos Srbije, prema Turskoj i Rusiji, njenuautonomiju u potpunosti devalvira, i zaista moe nestati kao zajed-nica pri nekom nepovoljnom spletu spoljnopolitikih okolnosti. Dabi to izbela, mora postati samostalan politiki subjekt, a to moe sa-mo teritorijalnim proširenjem. Ideja je jasna: samo vea drava, jer e

biti i ekonomski i vojniki jaa, moe biti samostalna, nevazalna.Zatim sledi ovaj stav:

„Tursko carstvo mora se raspadati, i to raspadanje moe se samo nadva naina dooditi.

1) Ili e carstvo to biti razdeljeno, ili2) Bie ono na novo sazidano od svojih hristijanskih itelja.“

Tursko carstvo se ve poetkom 19. veka dralo samo na kompro-

misu velikih sila, dok je na unutrašnjem planu ono bilo iscrpljeno, oemu, uostalom, ovori i autonomija Srbije. U sluaju promene od-nosa meu velikim silama to carstvo bi se raspalo skoro samo od se-be. Ako prevlada ruska ili austrouarska politika koncepcija, ondae Tursko carstvo biti razdeljeno izmeu te dve carevine po liniji Vi-din – Solun. To je stara politika ideja, koja se u rusko-austrijskimodnosima povremeno pojavljivala. Tom podelom bi obe drave bilezadovoljne, jer bi Austro-Uarska sebi pripojila vei deo Balkana, aRusija bi konano izašla na Sredozemlje. U toj podeli Srbi bi pripaliAustro-Uarskoj, što je po njih najpoubnije i znai ubitak bilo ka-kve autonomije, a verovatno i nacionalno bia. Austro-Uarska jesvakako najvea prepreka za ostvarenje bilo kakve ideje srpske drave. Stav zapadnih sila je sasvim druaiji, one ne mou sebi pripoji-ti turske teritorije, jer se ne ranie sa Turskom, a, po svemu sudei,na dui rok nisu u stanju da sauvaju ovakvu Tursku. Po britanske i

rancuske interese najpoubnije je rešenje da se Rusija teritorijalnopojavi na Sredozemlju, a ne odovara im ni austrouarska kontrola


2 Zah u svome „Planu“ na ovom mestu ne pominje susedne narode srpske, neo o- vori da politika Srbije mora biti junoslovenska.



Balkana. Zbo toa im više odovara jedna hrišanska drava, koja bikao novi subjektivitet spreila i austrijsko i rusko napredovanje. Bu-dunost e pokazati koliko je to duoroan interes, te da e i u 20. ve-

ku ovo biti konstanta politike zapadnih sila.Ta hrišanska drava se moe uspostaviti samo uz ueše srpsko

naroda:

„Srblji su se meu svima Slavenima u Turskoj prvi sobstvenim sred-stvima i snaom za svoju slobodu borili, sljedovateljno oni imaju prvi ipuno pravo k tome da ovaj posao i dalje upravljaju. Ve sada na mnoimmestima i u mnoim kabinetima predvide i slute to: da Srbljima velika

budunost predstoji i to je ono što je pozornost cele Evrope na Srbiju na- vuklo.“

Iako napisano samo kao aluzija, jasno je da su ustanci i autonomija Srbije onaj momenat koji mora opredeliti zapadne sile da podrenjeno jaanje i koji je u celoj stvari subjektivan. Tvrdnja da su Srbiustanke pokrenuli i vodili sopstvenim sredstvima u velikoj je meritana, ali odluni momenat je bilo diplomatsko zaštitništvo Rusije,

bez koa rezultati svakako ne bi imali karakter velike autonomije. Toizostavljanje Rusije preuzeto je iz Zahovo „Plana“ koji izraava jasnurusoobsku poziciju. Moda je takva ocena garašaninu i odila, alisvakako nije odovarala istini i samom garašaninovom stavu. Da-kle, onaj stvarni subjektivni momenat koji opredeljuje zapadne sile dastanu iza Srbije u uspostavi hrišanske drave na Balkanu jeste spo-sobnost da samostalno vrši vojne i diplomatske akcije, koje e dove-sti do nove drave.

No, za svu trojicu, čartorisko, Zaha i garašanina, taj realni i su-bjektivni momenat nije zasnovan sam na sebi, neo je utemeljen na višem principu, principu koji je dublje ontološko i istorijsko zna-aja:

„Srbska drava koja je ve sreno poela, no koja se rasprostirati iojaavati mora, ima svoj osnov i temelj tvrdi u carstvu srpskom 13-a i14-a stoljetija i u boatoj i slavnoj srpskoj istoriji. Po istoriji ovoj zna se

da su srpski carevi poeli biti rkom carstvu mah otimati i skoro bi mukonac uinili te bi tako na mesto propadše istono-rimsko carstva srb-sko-slavensko carstvo postavili i ovo naknadili. Car Dušan Silni primio

je ve rb carstva rko. Dolazak Turaka prekinuo je ovu promenu iprepreio je ovaj posao za duo vreme no sad, pošto je sila turska slomlje-




na i uništena tako rei, treba da pone isti onaj duh djejstvovati, pravasvoja na novo traiti, i prekinuti posao na novo nastaviti.

Ovaj temelj i ove osnove zidanja carstva srbsko valja dakle sad od

razvalina i nasutina sve vema istiti i sloboditi, na vidik izneti, i tako naovako tverdom i stalnom istorieskom undamentu novo zidanje opetpreduzeti i nastaviti. črez to e ovo predprijatije u oima sviju naroda ai samih kabineta, neiskazanu vanost i visoku vrednost zadobiti, jer e-mo onda mi Srbi pred svet izii kao pravi naslednici velikih naših otaca,koji ništa novo ne ine no svoju dedovinu ponavljaju. Naša dakle sada-šnjost nee biti bez sojuza sa prošlošu, neo e ova initi jedno zavisi-e, sastavno i ustrojeno celo, i zato Srbstvo, njeova narodnost i njeov dravni ivot stoji pod zaštitom svtog prava storčskog . Našem teenjune moe se prebaciti, da je ono nešto novo neosnovano, da je ono revo-lucija i prevrat, neo svaki mora priznati da je ono politiki potrebno,da je u prastarom vremenu osnovano i da koren svoj u preašnjemdravnom i narodnom ivotu Srba ima, koji koren samo nove rane te-ra i na novo procvetati poinje.“

Ovaj dui citat iznosi osnovnu ideju Načrtanja, iz koje se sverazvija i skoro dedukuje – to je ideja svtog prava storčskog . Adam

čartoriski je svoj intelektualni razvoj završio u likovima svesti ka-snoa eudalizma, a znatno mlai Zah i garašanin nisu nikada usvojili osnovne ideje francuske raanske revolucije. Naprosto, sva trojica su ljudi koji su se duhovno oormili na osnovama likova svestiSvete alijanse i restauracije predraanskih dravnih tvorevina. Koddvojice mlaih, kod kojih je eventualno i postojala nekakva mou-nost, ak ni 1848. odina nije ostavila nikakve traove. Duh te epo-he, koja je trajala od Beko konresa pa do 1848. odine, bio je ta-

kav da sve ono što je revolucija ili prevrat moe biti opasno ne samoza odreenu dravu, neo za itav poredak Evrope. Zlo seme revolu-cije, de bilo da se pojavi, mora biti solidarno uništeno, pre svea odstrane velikih sila. Znajui to, čartoriski je dao osnovnu ideju, a Zah je razvio. Budui da posao stvaranja hrišanske drave nije revoluci-onarni in, proistie zakljuak da se zasniva na predraanskomprincipu istorijsko prava. Zah i garašanin su, naravno, dobro znali

da ustanci nisu dizani iz razloa istorijsko prava, neo po pravu na-roda na samoopredeljenje. Naravno, politiku ideju Karaore ili Mi-loš nisu moli da iskau, niti su se na nju pozivali, ali je ona taj isto-rijski osnov srpske revolucije. Dušan Silni i srpsko carstvo sa svimtim, naravno, nisu imali nikakve veze, kao što nee imati ni u budu-




nosti, no ideja istorijsko prava naroda je politika ideja epohe. Nijeona bila dominantna samo u ovom dokumentu, bila je ona takva ikod Košuta, koji u tome nije uspeo, ili Bizmarka, koji je u tome us-

peo. Bie ona prisutna i u dvadesetom veku kod mnoih, pre sveamalih naroda. Ali posle 1848. ta politika ideja u osnovi više nije onosubjektivno i delatno, neo ono proklamativno. (Pa, nee valjda ne-ko zauzimanje odreene teritorije u Arici obrazlaati istorijskim pravom na crnce?) Naprosto, Evropa je posle 1848. ušla u vreme obliko- vanja velikih nacionalnih drava i u azu kolonijalizma. Kasnoeu-dalne konstrukcije tipa istorijsko prava naroda postale su nešto ol-

klorno.Ali, pozivanje sva tri autora (čartorisko, Zaha i garašanina) naistorijsko pravo nije samo proklamativno ili taktiko. Oni nisu poku-šali samo da daju pitko i prihvatljivo obrazloenje zašto se menja rav-notea u jednom delu Evrope, neo su duboko poverovali u to i izvu-kli dosledne zakljuke. Istorijsko pravo je postalo strateški osnov srp-ske spoljne politike.

Prvi i najdalekoseniji izvedeni zakljuak jeste da se nova drava

ne moe tvoriti putem realizacije prava na samoopredeljenje sused-ne srpske ili slovenske populacije, neo proširenjem postojee srp-ske autonomije, i u teritorijalnom i u idealnom smislu.

Što se metoda teritorijalno proširenja tie, Zah i garašanin ka-u sledee:

„Za ovu cjel treba pre svea oštroumne, od predponjatija ne zauze-te i praviteljstvu verne ljude kao ispitatelje stanja ovih naroda i zemalja

poslati i ovi bi morali posle svo povratka tano pismeno izvestije o stva-ri dati. Naroito se treba izvestiti o Bosni i Herceovini, Crnoj gori i Sje-

vernoj Albaniji. U isto vreme nuno je da se tano poznaje i stanje Sla- vonije, Hrvatske i Dalmacije, a razume se da u ovo spadaju narodi Sre-ma, Banata i Bake.“3

Naravno, akcija prema Buarskoj mora biti još oranizovanija,zbo snae turske drave na toj teritoriji. Osnova akcije je rad aena-

ta potpomonut propaandom, uticajem na sveštenstvo, kao i neke


3 Oito da se pretpostavljaju dva krua proširenja, prvi na Slovene u Turskoj (pod severnom Albanijom se nije podrazumevala današnja teritorija dela albanske draveneo daleko vea teritorija), a drui na June Slovene u Austro-Uarskoj.



ekonomske privileije. Sve se u osnovi svodi na rad dravnih oranaSrbije, koji su subjektivni, a slovenski okolni ivalj je shvatan kao jed-na besubjektivna masa od koje se moe napraviti ono što se eli. čak se ni u rimokatolikom reliijskom opredeljenju dela stanovnika Bo-sne i Herceovine ne vidi znaajnija prepreka da se inkorporiraju usrpsko nacionalno bie. Razlo takvom optimizmu je garašaninov redukcionizam u shvatanju bia naroda. Naime, obojica pod jedinimbitnim osnovom nacije podrazumevaju iskljuivo dravnu vezu. Po-što je dravna zajednica jedino bitno odreenje nacije, onda e i sta-novništvo koje bude ivelo u buduoj zajednikoj dravi biti aktom

ulaska u dravu pretopljeno. Odbijajui da prizna istinitost i zasnovanost instituta obiajnosti i kulture koje su razvili susedni slovenskinarodi, a koji nisu bili isti kao u Srbiji, garašanin im odrie bilo ka-kav subjektivitet. Nisu ti ljudi Sloveni ili Srbi zato što to misli srpskadrava, neo zato što to oni misle. Ako je jedino dravna veza bitna,onda se postavlja pitanje kako moemo to stanovništvo uopšte sma-trati srpskim, ako sada nije u dravnoj vezi sa Srbijom. Odovor isto-rijsko prava nije validan. (Neemo, valjda, protenuti Dušanovo car-

stvo i na Slavoniju, Baku ili Dalmaciju?)garašaninova apsolutizacija dravne veze zasnovana je na pred-

modernom ili, u najboljem sluaju, ranorađanskom shvatanju po-litike kao jedinom obliku praktike delatnosti, ali i na stvarnom sta-nju bića srpsko naroda. Postavlja se pitanje: šta je to što sve to sta-novništvo opredeljuje da se oseća jednim narodom? Da li je to jezik,da li je to reliija? Što se jezika tie, tek u druoj polovini 19. veka sedonekle vrši standardizacija, i to samo knjievno jezika. Oromna većina toa sveta je nepismena, i ovori toliko razliitim dijalekti-ma, da je jezik pre ono što razdvaja, neo ono što spaja. Tvrdnja oštokavici kao osnovnoj odlici bića srpsko naroda je nezasnovana, jer bitan deo Srbije ni u 20. veku ne usvaja štokavicu. Kako je sa je-zikom, tako je i sa reliijom. Srpska pravoslavna crkva je narodnacrkvena institucija sa primesama mnoih prethrišćanskih elemena-ta u svom delanju. Nije centralizovana, sveštenstvo se međusobno

znatno razlikuje i, u osnovi stvari, sem u polemikom smislu na-spram muhamedanstva, nema bitniji kohezivni momenat. Uosta-lom, i da je crkvena institucija bila druaija, ne bi se ta veza molanametnuti kao dominantna. Jer, moderni narodi ne nastaju na reli-ijskoj vezi, to je ono predmoderno u njihovom biću. To, međutim,




ne znai da je reliijska veza sluajna za konstituisanje modernih na-roda. Naprosto, reliija je tu, ali ona nije ono subjektivno, neo se ikroz nju, kao i kroz mnoo toa druo, pojavljuje osnovni princip

obrazovanja jedno moderno naroda. Samo na reliiji ne moe sekonstituisati biće bilo ko moderno naroda. O ekonomskim ili ne-kim druim spoljašnjim vezama između to stanovništva ne moe seni ovoriti, naprosto delovi istoa naroda su bili nemerljivo udalje-ni. Pa šta ih onda spaja?

Spaja ih ono što je pre crkve, pre jezika, pre politike i svea prak-tiko – spaja ih mitska svest. Na potpuno predmodernom principuse konstituiše taj narod, isto kao predrimski narodi. Nema odreenonaroda bez njeove mitske svesti, odnosno, narod je upravo njeovamitska svest. Ta mitska svest je ono jedino interativno i u jeziku ilireliiji, sve ostalo je spoljašnje. Bie srpsko naroda je njeova mito-loija. Predmodernu mitoloiju moe da potisne samo hrišanstvo ito sa potporom drave, a to se tom stanovništvu diljem Balkana nijedesilo. Nije se desilo jer nijedan deo naroda nije imao ozbiljnijih is-kustava sa eudalizmom, kako u Turskoj, tako i u Austriji (sem done-

kle Srba u Bakoj i Slavoniji). Civilizacijska uloa eudalizma jestebaš uništavanje narodnih mitoloija i uspostavljanje hrišanske mi-toloije kao jedine. Autonomija u okviru Turske, kao i muhamedan-ski osnov drave nisu nikako moli nametnuti hrišansku mitoloiju, dok je u Austro-Uarskoj sve to imalo još drastinije oblike. Voj-na krajina, preteudalni status naroda, kolektivni preteudalni oblik svojine, opasnost od unijaenja itd., sve to je Srbe još više vezivalo zanarodnu mitoloiju.

Više oseajui, neo znajui, garašanin naprosto nije moao ni-šta druo neo da apsolutizuje politiku vezu, jer niea druo nijeni imao. Na narodnoj mitoloiji se ne moe raditi moderna drava,a njemu je do moderne drave bilo stalo. čak je ta ista narodna mi-toloija i najvea prepreka za konstituisanje moderne drave. Zbotoa se samo po sebi namee da je proširenje institucija i dravno i- vota Srbije na okolno srpsko i slovensko stanovništvo jedino rešenje, jer su jedino u Srbiji instalirani kakvi-takvi moderni oblici drave.4


4 Ako se navedeni patrijarhalni osnov bia srpsko naroda van Srbije, kao i druo imsrodno stanovništva ima u vidu, onda postaju bespredmetne rasprave o karakterugarašaninovo Načrtanja, to jest, da li je to srpski, velikosrpski, juoslovenski, ili ve kakav, proram. Taj proram je pokušaj da se jedna predraanska, odnosno



To je osnovni princip Načertanija: na osnovu istorijskog prava podvrgnuti susedno slovensko i srpsko stanovništvo institucijama srp-ske države i time od njega stvoriti jednu naciju. Na to stanovništvo se

ne može primeniti koncepcija samoopredeljenja naroda, jer ono samou sebi nije subjektivno. Uostalom, Garašanin ne smatra da je narod iu samoj Srbiji ono subjektivno, pa kako bi tek smatrao narod vanSrbije.

Razlike izmeu Zahovo „Plana“ i garašaninovo Načrtanja sutakve da privlae veliku panju istoriara, ali s tim što se navedeniopšti princip nikako ne dovodi u pitanje. Mou se uoiti tri razlike:

odnos prema Hrvatima, odnos prema Rusiji i dinastiko pitanje. Zah je deo svoa „Plana“ o Hrvatima i Bosni i Herceovini pisao poslerazovora sa Stjepanom Carom, i u njemu je obratio panju na su-bjektivnost hrvatsko naroda. garašanin je to izostavio i, u osnovi,odbio da se izjasni o subjektivnosti hrvatsko naroda, dok je, na pri-mer, pokazao da razume subjektivnost buarsko naroda. Što se od-nosa prema Rusiji tie, Zah, kao i čartoriski pre njea, smatra da jeRusija posle Austrije najvei neprijatelj nezavisnosti srpsko naroda,

te da se ta nezavisnost ne moe raditi na ruskoj spoljnoj politici, ne-o protiv nje. garašanin, zadravajui sve rezerve u rusku spoljnupolitiku, smatra da je ipak mou oslonac na ruske interese u pred-stojeem poslu. Nepomirljivi neprijatelj nasledne monarhije u Srbi- ji, jer naslednost daje knezu pravo na linu vlast koja je predmoder-na, garašanin odbija naslednost i u poslovima stvaranja nove drave. Nov je samo spoljnopolitiki arument da bi prejudiciranje i na-metanje nasledne dinastije bila prepreka ujedinjenju, što je svakakoistinito.


ak preteudalna, mitoloijska etnika veza zameni modernom politikom. To štohrišanstvo nije proelo bie tih ljudi, što nisu razvili bilo kakve likove svesti mo-derno sveta, što nemaju ni naoveštaj neke institucije ili instituta nove epohe, upu-uje garašanina na to da dravu Srbiju proširi na njih, da ih osvoji i privede pred ru-dimentarne moderne oblike obiajnosti koji su se u Srbiji razvijali. A da li je to ve-likosrpska ili juoslovenska ideja, ili nešto tree, to sa garašaninom, a u velikoj me-

ri ni sa tim stanovništvom, nema mnoo veze, neo sa politikim opredeljenjimakasnijih istoriara. Nije problem u garašaninovom proramu, neo u nastojanjimada se osnovni princip toa prorama realizuje i onda kada su u potomcima tih lju-di razvijeni mnoi znaajniji instituti i institucije moderno sveta, razvila se odre-ena moralna svest, ekonomija i politika vrlina (što se desilo u dvadesetom veku,ak u dobroj meri i poetkom to veka).



Pzk kz p kz Mh

Svetoandrejska skupština je završila ustavobraniteljski reim i vla-davinu Aleksandra Karaorevia u jednoj opštoj polemici sa kon-zervativnom politikom idejom. Taj polemiki momenat je imao dvanosioca: obrenovievce i liberale. Obrenovievci odbijaju konzerva-tivnu politiku ideju sa pozicije patrijarhalne pozicije ospodarske vlasti i lokalne samouprave. Kroz njih se buni ono što je garašanino- vo inovništvo, u osnovi sa razloom, podvravalo svojoj represiji.

Liberali polemišu sa konzervativnom idejom iz sasvim druih razlo-a. Naime, oni zahtevaju princip narodnoa suvereniteta i njemu pri-merene institucije, pre svea stalnu narodnu skupštinu i odovornostizvršne vlasti. Obrenovievce i liberale moe spojiti samo predmetnjihovo oponiranja.

Miloševim povratkom se nakratko nanovo uspostavlja nain sta-re patrijarhalne vlasti, de se nište osnovne tekovine ustavobranite-lja. Ali nesavremenost osnovno stava te vlasti (razvila je ak karika-

turalne oblike ponašanja i politiko delovanja) vrlo brzo dovodi doodbacivanja patrijarhalne politike ideje. Liberalna politika ideja seu direktnom sukobu sa stavom patrijarhalne vlasti nije pokazala spo-sobnom, pre svea zbo takoe nesavremeno osnovno stava. Ako je osnovni Milošev stav bio nesavremen zato što je dolazio iz ve na-puštene prošlosti toa naroda, onda je grujiev stav nesavremen jer je polazio od stvarnosti nekih druih naroda, naspram kojih je srp-ski bio u znaajnom istorijskom kašnjenju. U periodu od 1858. pa do

1860. pokazuju svu nemo i patrijarhalna i liberalna politika ideja,i u osnovi stvari nisu nadmašile konzervativnu politiku ideju, neosu je na spoljašnji nain onemouile.

Pritisnuta spoljašnjom steom, konzervativna politika ideja jesvoj spas našla u bastardizaciji, odnosno prerastanju u autoritarnu vlast. Srpski narod do 1860. nije imao iskustva sa autoritarnom vla-šu. čak ni Miloševa vladavina nije bila autoritarna neo patrijarhal-

na. To što je Miloš bio samovoljan u vršenju svoje vlasti izlazi izosnovne pretpostavke patrijarhalne vlasti, u kojoj se od vlasti trai dasauva obiaje otaca. Savesnost i uraunljivost su sluajnost u patrijarhalnoj vlasti. Kolizija i meusobno oraniavanje Sovjeta i kneza,naravno, nisu imali karakter autoritarne vlasti.




Ono što je bila strana jedinstva konzervativne politike ideje libe-ralnom i patrijarhalnom akcijom je opozvano, ali ne i zamenjeno ne-kom druom stranom jedinstva. Posle Miloševe smrti u Srbiji niko

nije bio subjektivan. Novi patrijarhalni ospodar je bio nemou, na-rodna suverenost nezasnovana i skoro neizvodljiva, te je Mihailovaautoritarna vlast bila jedini mou odovor. No, patrijarhalna i libe-ralna ideja su u svojoj poleminosti naspram konzervativne ideje sa-mo pomole raanje autoritarne vlasti, dok joj je istinsko mesto ro-enja konzervativna politika ideja.

Nain dešavanja konzervativne politike ideje je odbijanje mouć-

nosti narodne suverenosti, zbo zaostalosti samoa naroda, te je zatoinovniko skrbništvo nad podanicima bilo neposredno, odnosnocentralistiko. Taj momenat nema ni Miloševa patrijarhalna, a ni mo-uća liberalna vlast. Ideja centralistiko skrbništva nad podanicima je rodno mesto Mihailove autoritarne vlasti i ona je, samo u druomliku, postojala za vreme ustavobranitelja. garašaninovo pristajanje daslui autoritarnoj vlasti mlađe Obrenovića opredeljeno je tim nai-nom sprovođenja vlasti. Veliki neprijatelj nasledne dinastije i samovla-

de kneza, sasvim mirne savesti postaje, pored Nikole Hristića, a obojica iz uverenja, osnovni pokreta privatne vlasti kneza. garašanin jemislio da nije nedosledan i da u osnovi nije doveo u pitanje svoja po-litika ubeđenja, jer je i novi reim zadrao ideju skrbništva nad po-danicima. I ne samo da ju je zadrao, neo ju je i razvio. Jer, garaša-nin za vreme ustavobraniteljske vlasti nije uspeo da disciplinuje i-novništvo, a sada se ono našlo u poziciji skoro vojne subordinacije.

Što se tie instituta subjektivno prava, Mihailova vlast nije revi-

dirala dostinuća konzervativne politike ideje. Zaštita vlasništva jebila makar na istom nivou kao i za vreme ustavobranitelja. Uovor jedobio satisakciju poništenjem Miloševo pokušaja da putem zakletvedunika u crkvi revidira zajmoprimalake obaveze. Milošev pokušaj je imao za cilj da suzbije zelenaške kamate i, shodno osnovnom prin-cipu svoje vlasti, doneo je jedno potpuno predmoderno rešenje, koje je u osnovi ništilo slobodnu volju jedne strane u uovornom odnosu.

Naravno, šteta od takve akcije bila je veća od koristi. Zbo toa Miha-ilo odmah po stupanju na vlast rehabilituje nepovredivost uovora ipokušava da reši problem zelenaštva ekonomskim sredstvima. Ali, nion u tome ne uspeva. Sudska vlast takođe nije ometana u vršenju po-slova rađansko prava, ak je poboljšana brzina suđenja. Sudska vlast




je dovedena u pitanje pri svom delanju koje se ticalo javno i krivi-no prava. Najveći politiki promašaj Mihailove privatne vlasti je bašu toj oblasti, povodom tzv. Majstorovićeve zavere. godine 1864. ru-

pa razliitih ljudi i interesa, i to van prestonice, razovarala je i izle-da pripremala nekakvu smenu Mihailove vlasti, u korist Karađorde- vića. Doušnikom akcijom je to provaljeno u samom zaetku, a ue-snici su stavljeni pod krivini proon. Prvostepena sudska instanca je, po mišljenju izvršne vlasti, izrekla okrivljenima nesrazmerno niskekazne, te je sve završilo na druostepenom Vrhovnom sudu. U svomepretresu Vrhovni sud je utvrdio da nema materijalnih osnova za za-

veru, te da osumnjieni nisu napadali instituciju kneza, neo su samousmeno protestovali protiv privatne osobe Mihaila Obrenovića, te dazbo toa optuene oslobađa krivice. Reakcija izvršne vlasti, odnosnosamo kneza, bila je takva da su sudije Vrhovno suda stavljene podkrivini proon, i to od strane potpuno nezakonito, navodno sud-sko tela, koa su većinom sainjavali ljudi izvan sudstva. Takav je-dan privatni sud je doneo oekivanu presudu i sudije Vrhovnoa su-da kaznio sa tri, odnosno sa dve odine zatvora, posle ea su odmah

upućeni na izdravanje kazne. Takav postupak je pokazao da knez nesmatra sudsku vlast subjektivnom, neo samo supstancijalnom, te jepodvrava vlastitoj subjektivnosti kada to hoće. Zanimljivo je da i samgarašanin nije u toj kneevoj akciji video ništa problematino, a Ni-kola Hristić se udio emu uopšte sud kad se sve to moe uraditi uspe-šnije policijskim metodama. Dok je Miloševa samovolja bila usmere-na protiv pojedinaca, Mihailova je, u skladu sa autoritarnim karakte-rom njeove vlasti, bila usmerena protiv institucija.

Pored suda, i administracija je onaj momenat koji štiti institutesubjektivno prava, i baš tu je Mihailova intervencija najradikalnija.Pod ustavobraniteljima je inovništvo bilo represivno prema podani-cima, a nadzorno prema knezu. Pod Mihailom je inovništvo posta-lo još više represivno prema podanicima. Postalo je kneeva sluba.Zakonom o dravnom savetu iz 1861. promenjen je karakter Saveta,koji, zadravajui zakonodavnu, ubi nadlenost kontrole spram kne-

za. U osnovi se devalvira i sama zakonodavna nadlenost i svodi se nasavetodavnu. To je neosporno suštinska promena Tursko ustava iz1838. odine. Podvravajui Savet svojoj volji, knezu ostaje da reši još samo odovornosti vlade, što i radi Zakonom o ustrojstvu cen-tralne dravne uprave iz iste odine. Vladu u potpunosti vezuje za




sebe i svodi je na poziciju neodovornosti, odnosno vlada postajekneev izvršni oran. Nesubjektivna vlada i samo reprezentativni Sa- vet omouuju Mihailu privatnu vlast. Menjajui Zakon o ustrojstvu

centralne dravne uprave 1876. odine Mihailo uvodi jedan lan pokome vlada moe kazniti ili otpustiti bilo ko inovnika kad od ho-e i bez pravno leka. Time je administrativna vlast bespoovornopodreena izvršnoj, a izvršna privatnom licu, knezu Mihailu Obreno- viu. Dok se poloaj izvršne vlasti prema suverenu menjao, dotle seod Mihailovo vremena do danas nikad bitno nije promenio odnosadministrativne i izvršne vlasti u srpskoj dravi, ak ni kod liberala

ili komunista. Sa drue strane, sva administrativna vlast bila je uzur-pirana od strane policijske. čak su i vojna lica koja su bila u slubi or-anizovanja narodne vojske bila pripojena policijskoj vlasti. Zako-nom o opštinama iz 1866. odine i opštinska vlast je postavljena kaopolicijska. Tako je ukinut i poslednji naoveštaj lokalne samouprave.Mihailova Srbija je siurno bila najistija policijska drava u moder-noj Evropi. Moda ak ni Pruska nije u svome boatom iskustvu ad-ministrativno-policijsko centralizma bila toliko centralizovana. Po-

danici drave su imali status predmeta policijsko izveštaja i ništa vi-še preko toa. Nikakva subjektivnost nije im bila priznavana.

Zakonom o narodnoj skupštini iz 1861. u potpunosti je devalvi-ran pravni i politiki znaaj skupštine. Od nje je stvorena jedna pa-radna institucija, a svoj opstanak kao institucija duuje seanju naSvetoandrejsku skupštinu (pa nee valjda knez ukidati instituciju koja a je dovela na vlast). Zakonom je iznana inteliencija, jer je i-novnicima i advokatima bilo zabranjeno ueše. Knez je postavljao

sekretare i drua lica koja rukovode radom skupštine. Skupštinari sukrivino odovarali za vreanje vlade i kneza. Izbore je oranizova-la policija metodino Nikole Hristia, a skupština se odravala sva-ke tree odine, i to radije van prestonice, zbo moue podrške na-roda nekim nepoudnim predlozima skupštinara. Svedena na save-todavni kneev oran, po Mihailovoj zamisli, više nikad nee moirušiti jedno kneza i postavljati druo, kao što je to uradila Sveto-

andrejska skupština koja je njea i njeovo oca dovela na vlast.Ukratko, skupština nije iskazivala nikakav subjektivitet naroda.Autoritarnoj vlasti Mihaila Obrenovia podanici naprosto nisu ni

bili potrebni. Iako otovo nepotrebno, ve samo njihovo postojanjebilo je uznemirujue.




No, i pored toa, sam vladar je imao reputaciju pravedno i po-sveeno oveka, veliko idealiste i kavaljera. Oiledno je najdosled-nija autoritarna vlast u Evropi dobila crtu leitimnosti, i to i kod po-

danika i kod inostrano aktora. Osnova te leitimnosti bila je na- vodna apsolutna posveenost spoljnopolitikom cilju osloboenja su-sednih srpskih i druih slovenskih krajeva od Turske. Kada je 1858.odine došao u Beorad (još kada nije bio knez), Mihailo uspostavljaprisne odnose sa garašaninom i ta veza ostaje skoro do kraja. Kaonjeov stalni ministar spoljnih dela garašanin sprovodi osnovnepravce Načrtanja verujui, kao i ostali, da knez ima nameru da ra-

tuje. U to ih je naroito uverila injenica da knez oranizuje narod-nu vojsku, prvu bilo kakvu ozbiljniju vojnu ormaciju srpsko naro-da. No, knez za sve te odine ne poinje rat, neo samo obeava. Ta-ko se njeova spoljna politika nalazila u unkciji unutrašnje, kaoopravdanje za linu vlast. govorio je otvoreno da je Srbija pozvana,naravno na osnovu istorijskih prava, da znaajno proširi dravu, ado to moe u samo jednom pobednikom ratu sa Turskom, koji mo-e da povede zajedno sa susednim slovenskim ivljem. Smatrao je da

je Srbin vojniki i ljudski neuporedivo iznad Turina i da nije potreb-na brojana uravnoteenost eventualnih vojski. To su mislili svi, ikonzervativci i liberali, ali, za razliku od Mihaila, oni nisu radili nauspostavi autoritarne vlasti koja to tako moralno i ljudski snanoSrbina ne shvata sposobnim za bilo šta, neo a dri pod najvršompolicijskom diktaturom. Od to ponieno i potcenjeno podanikasrpske drave oekivala se neshvatljiva vojnika vrlina i duša punaslobodarstva. Iako na nekakvu subjektivnost i slobodu nije smeo ni da

pomisli u svojoj dravi, taj podanik je trebalo da bude subjektivan islobodan u poslovima širenja te drave. čak je u tome Mihailo toli-ko daleko išao da je smatrao da garašaninove policijske aenture ni-su odluujui inilac u susednom slovenskom stanovništvu, neo datreba naprosto pobuniti taj narod i sve e ii samo od sebe.

Revolucionarno naelo prava naroda na samoopredeljenje Miha-ilo je priznavao kad se radi o narodima od kojih je oekivao da uu

u njeovu dravu, a nije to priznavao vlastitom narodu. Naravno data protivrenost nije mola dati ozbiljnije plodove, te da je nadalekouvena njeova spoljna politika bila samo puko opravdanje za auto-ritarnu vlast. Put to opravdanja je sledei: pošto Srbija mora ui u ratsa Turskom, za to se mora spremiti, oranizovati vojsku, raditi pro-




paandno kod susedno srpsko i slovensko stanovništva i imatiunutrašnje ureenje primereno takvom cilju. A jedna drava je naj-spremnija za rat kada su sve institucije obiajnosti u rukama jedne

volje a društvo oranizovano kao vojna ormacija. Ako tako orani-zujemo dravu, onda njenim podanicima rat nee biti nešto protiv-no, jer su se i oni i sva drava i u miru samo za taj rat spremali. Stara je politika manipulacija da se autoritarna vlast pravda spoljnopoli-tikim razlozima, ali je to veinom posredovanije, dok se ovde radi o jednoj doslednoj ooljenosti. Pošto je samo pretio ratom, da bi dao le-itimnost svojoj autoritarnoj vlasti, vremenom je bio tako i shvaen

od stranih, kako naizled saveznikih, tako i naizled protivnih sila.Naivne i porešne spoljnopolitike procene, kao ona o ishodu pru-sko-austrijsko rata (u istorijskoj nauci poznatije kao prusko-ne-maki rat), davale su njeovoj spoljnoj politici izled diletantizma,tako da je ak i Rusija pri kraju izraavala visoke rezerve prema nje-mu, a posle smene garašanina otvoreno stala na stranu protiv kne-za. I vlastiti podanici, naravno pre svea inteliencija, vremenom suposustajali u svojoj veri u leitimnost njeovo autoritarno reima.

Naroito su po njea bili opasni liberali, i to raanski liberali izUarske. U osnovi stvari, oni su demistiikovali njeovu spoljnu po-litiku. Pred sam kraj su mnoi oekivali njeovo ubistvo, i posle aten-tata u Topideru malo ko se udio. Risti, u vreme atentata ministarspoljnih dela, a odmah posle namesnik, ostavio je belešku u kojoj ka-e da je za atentat trebalo osuditi samo neposredne uesnike, jer bi seistraivanje o široj potpori proelo na isuviše mnoo ljudi. Ima seutisak da je Mihailovo ubistvo samoubistvo njeove autoritarne vla-

sti, i da je bilo neumitno.Konzervativna politika ideja je imala u Mihailovoj autoritarnoj

vlasti jedan lik bastardizacije, ali se ta vlast zasnovala na njenimosnovnim principima, te prestanak autoritarne vlasti kneza Mihailaznai i poraz same konzervativne ideje. Mihailova autoritarna vlast ikonzervativna ideja imali su i odreene razlike, ali ne u toj meri da ihprincip centralizma sve obiajnosti ne odri zajedno. Zbo toa posle

topidersko atentata konzervativna politika ideja mutira u liberalnu,ne raskidajui sa bitnim osnovama konzervativnosti i autoritarnosti.Izvorni odovor i odbacivanje konzervativne politike ideje javlja se van Srbije, u Vojvodini, kroz vojvoanski izvorni raanski libera-lizam.




Prva Pojava liberalne ideje

M znamo. M kažmo, ako j to vć potrbno, ja-sno nama dovoljno: sloboda. i zblja, sloboda dovolj-

na duš, tlu. Data, ona j naša zvsnost. Al gd jnjna zvsnost van nas? ima l j, gd j kakva j?

Kuda? – upta s on mahnalno, gotovo prplašn.– Kamo?

(B. Petrovi, Pvač )

Pmsk s

Topiderski atentat i namesništvo predstavljaju prelomni trenu-tak liberala kada su od radikalne opozicione rupe postali vladajućaili kovladajuća rupa. Jovan Ristić ih je stavio pred svršen in, te su na-prosto morali u vlast. Sam Ristić je u velikoj meri ublaio liberalnestavove dovodeći ih u kompromis sa konzervativnim, ali u osnovi inije moao druaije, jer izvorne ideje, pre svea srbijanskih, libera-la i nisu bile politiki provodljive. Do Ristićeve pojave srbijanski libe-rali su svoje ideje najistije izneli kroz spise Vladimira Jovanovića, a vojvođanski kroz spise Mihaila Polit-Desanića. Njih dvojica su i prvi srpski politiari koji su izašli sa svojim stavovima pred Evropu, Jo- vanović u Londonu, a Polit-Desanić u Beu, te se moe reći da s nji-ma Srbi ulaze u evropsku politiku kulturu. Iako ih spaja liberalizam,razlika u idejama im je znatna, kao i razlika u njihovim linostima:Jovanović, veiti buntovnik i romantik, iako proesor politike eko-

nomije, dok je Polit-Desanić, iako realni politiar i advokat, uvek bionesklon politikim ili linim preteranostima. Prvi pre svea popula-rizator, dok drui dolazi do sintetinosti koja je najizvrsnija u srpsko-me narodu u devetnaestom veku, a ni dvadeseti vek, i pored sasvimnovo sadraja i ideja, nije dao mnoo imena tome duhu ravnih.



vm j

Jovanovićev liberalizam je naizled neosporan, nema valjda stra-

nice u njeovim tekstovima de nije pomenuo slobodu,1 ali ipak ostaje sporno šta je pod slobodom zaista podrazumevao? Paljivo propi-tivanje njeovih tekstova otkriva doslednost u predstavi slobode kaoiskljuivo politike slobode, i to politike slobode naroda, a ne poje-dinca. Takva redukcija se zasniva na apsolutizaciji politike sere naddruim momentima, pre svea ekonomijom,2 što pokazuje u kojoj sumeri liberali u Srbiji bili udaljeni od izvorne liberalne ideje. Takav stav

se samo donekle moe braniti nerazvijenošću praktiko ivota uSrbiji, koja je bila seljaka i u obiajnim likovima svesti, ali, i poredtoa, Srbija je pod dominacijom konzervativne politike ideje razvilaizuzetno znaajan momenat praktiko ivota – momenat subjektiv-nih prava. Jovanović i ostali srbijanski liberali ne uoavaju to najvećedelo konzervativaca, te svojom apsolutizacijom u osnovi padaju is-pod rana konzervativne politike ideje. Sledeći navod to dokazuje:

„Usred to prokletstva, usled zapleta od duova, parnica, lanih obli-acija, intabulacija, sekvestara, bankrotstava i stecišta nad prezaduenimimovinama, usred tih pretea propadanja i razvraanja: ko moe da neprizna da je krajnje vreme da se popravimo i pokajemo.“3

Dakle, instituti subjektivno prava su „pretee propadanja i razvraanja“, što je nepriznavanje onoa što je, makar kako teško bilo poseljake, ipak bilo najizvrsnije u Srbiji, kao što je to najizvrsnije i u ce-

lini raanskoa sveta. Naprosto, konzervativna politika ideja je kodliberala priznavala od etiri momenta praktiko ivota (subjektivnopravo, moralnost, ekonomija, politika drava) dva – subjektivnopravo i politiku dravu, a liberali samo jedan – politiku dravu. Ka-

131Prv do – Prva pojava lbraln dj

1 To je ak uinio i u krštenim listovima svoje dece, kojima je dao imena Slobodan iPravda.

2 Jovanovievo odbijanje autonomnosti ekonomske sere, iako je bio proesor ekono-

mije, vidi se u mnoim tekstovima. Sledei citat je jedan od mnoih: „Zaledajte uknjiu izvoza i uvoza naše, kako mi usred sirotujue i ladujue brae naše izdaje-mo na stranu ranu i nune stvari, a kupujemo raena cvea, zlata klobode, vunice,artije za ciare, duvana boše, skupocenih vina: šampanja i vilanera, i ostalo dra-ee pia, za 3.643.258 roša (aršijskih)“.

3 Vladimir Jovanovi, Za slobodu narod , Novi Sad, 1868, str. 114.



raanskoj klasi kod Srba, kojim inae obiluje srpska kultura, pre sve-a knjievnost, od Sterije, preko Nušia, pa sve do danas, uspostavi-la je liberalna ideja, a kasnije su se konzervativna i socijalistika ide-

ja samo na to nadovezale. To je jedno od retkih mesta de su se tri velike politike ideje srpsko naroda našle u salasju,5 što se moeobjasniti neskladom izmeu osnovno stava raansko sloja i isto-rijsko naslea. Srbi su se neposredno iz patrijarhalne obiajnostisurvali u moderne dravne okvire, ak nisu imali ni iskustvo euda-lizma,6 kako u Turskoj, tako ni u Habzburškoj monarhiji, što znaida nisu imali ni aristokratije7 i da ne pamte nikakvo ozbiljnije soci-

jalno raslojavanje. Zbo toa se intelienciji naroda uinilo da jeuzdizanje raanskoa sloja nešto neprirodno i suprotno duhu srp-skoa naroda, a stav da je uzdizanje same inteliencije u isto vremeuzdizanje i raansko sloja, ma koliko ta inteliencija bila protiv njea, bio je nepoznat. Taj esti protivraanski stav je u sebi para-doksalan, jer je i on sam edo nastanka raanskoa sloja.

Liberali se nisu zadrali na odbacivanju rađanskoa sloja kod Sr-ba, neo su svoje protivrađansko usmerenje eneralizovali stavom da

je rađanska kultura sama po sebi dekadentna i da upropašćuje svenarode (naravno da je od liberala kasnija socijalistika ideja to preu-zela, a i konzervativna je bila sklona takvoj predstavi). Jovanović piše:

„Evropska demoralizacija ivce nam mlitavi i savest uspavljuje“, kaoi da „… se o zdravu svest (Omladine srpske) razbijaju talasi ono moranepravdi i poroka u kojem se stara demoralizovana Evropa davi.“8

Ovakav stav ne bi mola da iznese konzervativna politika idejapre pojave liberala, jer ju je oblikovao Ilija garašanin, koji je itaoRusoa i Monteskjea i koji je vodio stvarnu politiku baš s tim „morem


5 Ovaj stav je naelan, jer kod liberalne ideje vojvoanski liberali nemaju takvo opre-deljenje, kao i neki predstavnici konzervativne ideje u razliitim vremenima. Što sesocijalistike ideje tie, vrlo je teško nai neko odstupanje.

6 Iskustvo eudalizma je povoljno za prihvatanje raanske ideje, jer je eudalizamdušu navikao na hrišanstvo, koje je potrebno zbo razvoja raanskoa stava su-

bjektivnosti, sa jedne strane, i na nejednakost aristokratije, što je nuno za razvojklasno i praktiko posredovanja.7 čak ni u Vojvodini nije uspostavljena srpska aristokratija, jer su se aristokrate srp-

skoa porekla oseale pripadnicima, pre svea, maarske aristokratije. Vrlo reitprimer je Sava Tekelija.

8 isto, str. 271. i 272.



nepravde i poroka“, ili, daleko i pre njea, predrevolucionarni racio-nalistiki Dositej koji je eleo da sav srpski narod ovori jezikom ma-le vojvoanske raanske klase, naprosto su tek liberali kod Srba ob-

likovali navedeno eneralno protivraansko uverenje. Nesklonostliberala raanskom svetu bila je skoro paranoina, jer su taj svet umladosti upoznali i videli da je superiorniji od sveta koji su ostaviliu Srbiji, te su po povratku optuili konzervativce, kao i kasnije kne-za Mihaila, za ineriornost njihove politike naspram Evrope, da bi imse, na kraju, srpska patrijarhalna obiajnost uinila superiornijom nesamo srpskoj stvarnosti neo i raanskoj Evropi. Otišli su u Pariz i

Hajdelber da bi upoznali najizvrsnija znanja raansko sveta, što sudonekle i inili, ali princip toa sveta nisu moli prihvatiti, te su se vratili sa loriikacijom epske pesme i mita usala.9

Loian korak posle odbacivanja raansko stanja Evrope je ne-umereno velianje vlastito naroda:

„Da se zapitamo sad, kakav izled imamo mi Srbi u redu savremenihnaroda. Moe se bez zazora rei da se u đermanaca (Nemaca), u fran-cuza i u Enleza ve uveliko ukazuju znaci razvratnosti (demoralizacije)i nasienja ivota, dokle se u Slavena opaaju svi znaci mlaanosti… Ja-sno je dakle na kome svet ostaje. Da su Slaveni nadeda Evropske bu-dunosti, to odavno priznaju i oni koji nisu Slaveni… Od sviju slavenskihnaroda Rusi su najviše duni, a od Srba se odavno najviše oekuje.“10

Razna preterivanja u vezi svoa naroda su bila esta kod liberalai Omladine srpske, i pre njih u takvom obliku nisu bila poznata, te semoe rei da su liberali prvi moderni srpski nacionalisti. Njihov na-

cionalizam je nekako zelotski, jer su liberali u sukobu sa konzervativ-nom politikom idejom, isto kao i nekad zavetni zeloti u sukobu sakonzervativnim arizejima i sadukejima, istinu pronašli u onom što je bilo. Zeloti su je našli u Tor, tom jevrejskom dokumentu stare pa-trijarhalne obiajnosti, a liberali u epskim pesmama, dokumentu srp-ske patrijarhalne obiajnosti. Rezultat zelotsko nacionalizma su bi-li porom Jevreja i druo razaranje Hrama, a, na sreu po srpski na-


9 Karakteristian je uveni Jovanoviev tekst „Srbenda i otovan“, u kome piše i sle-dee: „Srbenda ni odmorno vreme ne ari, on tada elii svoje muške prsi pesma-ma i uslama; otovan ari i radno vreme na iru i muziku, uz koju švalerskim pe-smama lei zaljubljeno svoje serdce“ (str. 110).

10 V. Jovanovi, Za slobodu narod , str. 13.



rod, izvorni liberali nisu bili u situaciji da svoj nacionalizam namet-nu kao dravnu politiku Srbije. Sam Jovanovi je imao tu nesreu dabude jedno vreme ministar u Ristievoj vladi za vreme istone krize,kada e srpska narodna vojska u sukobu sa turskom pokazati svu ne-mo, i de e „hrabri i za rat uvek spremni i umešni srpski domain“izbeavati mobilizaciju i dezertirati.

Nacionalizam liberala je bio predrađanski i kao takav će se svedo danas provlaiti kroz većinu nacionalistikih likova svesti.11 Mo-da je od mnoo toa što je nedostajalo srpskom narodu u njeovojmodernoj istoriji najprimetniji nedostatak rađansko naciona-

lizma. No, da bi se razvio takav politiki stav potrebne su mnoepretpostavke koje, naalost, nisu razvijene. Snaa rađansko naci-onalizma, toa eda devetnaestoa veka, je, pre svea, u izuzetno vi-sokom nivou apstrakcije, de se i sama predstava nacije ubi, jernacija ostaje samo oznaka za politiku dravu, kako spolja, tako i iz-nutra. Dok spoljašnje poistovećivanje nacije i drave dovodi do ko-lizije sa druim nacijama-dravama, da bi posredovanje te kolizije


11 U liberalnom kruu je nastala i predstava, ako ne i mit, patrijarhalno obiajno suverena koji je vanredan i po svojim duhovnim i izikim svojstvima. Istorijsko po-stojanje Njeoša i njeovi spisi bili su potvrda te teze, ak i inspiracija. Njeoš je za-ista po svemu odovarao liberalistikoj predstavi: neobino telesno razvijen ovek,neraanskoa vaspitanja, koji svojom linom pameu dostie odreene visokespoznaje, a koji u svojim spisima velia patrijarhalni stav naspram zapadno. Nje-oš im se inio kao ovaploenje „duha serbsko“. Ako zanemarimo spoljašnje i slu-ajne momente: poreklo, izike osobine i talenat, ipak su liberali sa razloom stva-rali tu predstavu jer se u Njeoševom stavu nalazi isti predraanski princip, kao ikod njih, koji je samo momenat u modernom zrenju srpsko naroda. Kao i u sve-mu, i ovde je jedna evropska ideja, ideja romantizma, dobila svoj domai lik, koji je u nekim predstavama suprotan njoj, ak i iskrivljen. Zanimljiva je i sudbina mi-ta o patrijarhalnom suverenu, odnosno o Njeošu, jer a je konzervativna politi-ka ideja prirabila, kao i mnoe drue mitove, od liberalne ideje i zadrala a do da-nas. U dvadesetom veku, u sukobu veinske i manjinske konzervativne ideje obe sekoriste mitom Njeoša, ne bi li se leitimisale. Rasprava o tome da li je Njeoš Sr-bin ili Crnoorac, odnosno kojoj konzervativnoj ideji pripada, veinskoj srpskoj, ilimanjinskoj separatnoj crnoorskoj, bespredmetna je, jer Njeoš pripada i jednoj idruoj pošto je u svom patrijarhalnom stavu protivan raanskome principu, da-

kle onome emu su protivni i konzervativci. Obe konzervativne ideje sa razloomnalaze uporište u Njeošu, kao što je, uostalom, i kod veine evropskih naroda kon-zervativna ideja dobijala sadraj iz knjievno romantizma. Stav da sam Njeoš ne-ma veze sa tim uitavanjima je sporan, jer je princip njeovo dela izrazito protiv-raanski, i u mnoim elementima ispod epske pesme, ili makar nekih epskih pe-sama koje su razvijale, istina u neprimerenoj epskoj ormi, stav subjektivnosti.



stvorilo imperijalizam, ili epohu imperijalizma, dotle unutrašnje po-istovećivanje nosi sa sobom koliziju sa rađanskim ekonomskimdruštvom, ali sa takvim rađanskim ekonomskim društvom koje je

u toj meri snano da ne moe biti uništeno, neo svoj princip istiekao apsolutan. Liberalni stav da je politika drava ono što ne smeda smeta rađansko-ekonomskoj seri poraen je od rađanskoanacionalizma sa razloom, jer je liberalni stav apsolutizacija rađan-sko-ekonomsko društva, dok je rađanski nacionalizam apsolutiza-cija politike drave. U sukobu te dve apsolutizacije prevau je ima-la ona koja ima viši sadraj, dakle rađanski nacionalizam. Dakle, urađanskom svetu rađanski nacionalizam se postavio kao korektiv rđavoj beskonanosti principa privacije i line korisnosti, što sa so-bom nosi rađansko ekonomsko društvo, ali kao takav korektiv koji je u sebi sauvao osnovnu potenciju rađansko ekonomsko dru-štva, potenciju napretka. Uostalom, zbo toa je i završio u imperi- jalizmu. Sasvim je druaiji predrađanski nacionalizam srbijanskihliberala, koji ne da nije korektiv principa privacije i line korisnosti,neo je odluujući momenat koji ne dozvoljava razvoj ekonomsko

rađansko društva. Taj nacionalizam je ubijao ono što još nije nirođeno, te su zbo toa njeovi rezultati i likovi svesti tako rđavi.Iako je ormulisan od strane liberalne politike ideje predrađanskinacionalizam je svoju istorijsku airmaciju doiveo pre svea kodkonzervativne politike ideje, i ostao je njeno bitno obeleje do da-nas. U unutrašnjoj politici on je spreavao razvoj ekonomsko ra-đansko društva i nametao neprimereno centralistiki sistem uprave, pozivajući se na patrijarhalne likove svesti, dok je na spoljnom

planu stvarao znaajne zablude i privide, koji su ne tako retko bilištetni po biće srpskoa naroda.

Da su srbijanski liberali u unutrašnjoj politici prihvatili konse-kvence predraansko nacionalizma, što znai da se u suštini nisurazlikovali od konzervativne ideje neposredovano jedinstva u poli-tici koju su zatekli, dokazuju sledei Jovanovievi stavovi:

„Ko ne zna kako se pod uticajem spoljašnjih okolnosti uvue špioni-

sanje i partajsko intriovanje meu jednokrvnu brau? To svi znate, a ja vas pitam: je li se moao snaiti duh udruenja onde de se od brata ne-brat pravi, de se nepoverenje i osveta seje.“12


12 V. Jovanovi, Za slobodu narod , str. 112.



Ili, na druom mestu:

„Dosta su nas i po umnom kruu razdvajale neumne partajske stra-

sti; dosta se i po knjievnom polju bludilo za ospoštinom; dosta je biloneplodne reule iz biroa; dosta nesloe i pakosti ispod mukla…“13

Partijska opredeljenost je ono što donosi razliku i time je samopo sebi štetno, jer se politika shvata ne kao opšta volja neo kao jed-na volja. I u tome zaista nema nikakve razlike izmeu konzervativa-ca i liberala, osim u nazivniku te jedne apsolutne volje: ona je kodkonzervativaca monarh, a kod liberala duh srpsko naroda. Mora se

priznati da je duh srpsko naroda apstraktnija predstava od monar-ha, ali je veliko pitanje da li je istinitija.

Jovanovi je na sledei nain odredio duh srpski:

„Mi se obraamo javnom duhu srbskom, koji izraava opštu svestnaroda i kao takav nezavisan je od neporonih strasti i zabluda pojedi-nih linosti; u tome duhu potraiemo mi objašnjenje moralno, um-no i politiko karaktera srbsko.“14

A nain aktualizacije „javno duha srbsko“ jeste skupština de seneposredno iskazuje. Te tako skupština, umesto izraavanja posebnihinteresa i njihovo posredovanja, postaje promocija jedne volje, koja deluje neposredno, kao nekakva revolucionarna volja, ali sa pred-raanskim sadrajem. Britanskoj publici je taj „javni srbski duh“ Jo- vanovi opisao tvrdei da su zadrua i moba osnovni obiajnosniinstituti srpsko naroda, a da su osnovne karakteristike: a) vera u jed-nakost ljudi, b) pobratimstvo, c) slava, d) sabori, e) usle, ) slobodarei i opštinska i mesna samouprava, ) uverenje u suverenost naro-da itd. Veina navedeno je samo idealizacija seljako patrijarhalnomomenta, te se moe rei da Jovanovi pod „javnim duhom srbskim“misli tradicionalne patrijarhalne ustanove i likove svesti, de su od-baene sve bitne osnove moderne epohe, od privatne svojine doumetnosti.

Svoje nerazumevanje principa moderno raansko sveta Jova-novi potvruje stavom da su patrijarhalni instituti i likovi svesti u


13 isto, str. 120.14 isto, str. 127.



stvari osnovni raanski inioci. U spisu „Naš narodni poloaj. Na-še narodno uzdanje“ piše:

„Oledalo tih izraza i dela jesu raanske vrline, a te se svode na sle-dee:

1) ljubav ka istini2) uvstvo amilijarne svetinje3) rodoljublje4) oduševljenje za slobodu i pravdu, poštovanje sebe, uzajamno po-

štovanje5) dranje zadane rei, poštovanje opšte volje zakona6) nezavisni duh koji protestuje protivu poaene pravde, odbranju-

je unjetenu slobodu7) otovost na rtvu za opštu svetinju8) vrednoa i štednja, uzajamnost uslua9) oveansko bratstvo10) vera u bolju budunost, u opšte spasenje.“

Od deset navedenih „rađanskih vrlina“ ak šest su proklamativneslobodarske izjave bez sadraja, a preostale su likovi patrijarhalne sve-

sti.15 Naravno da posle sravnjivanja tako izabranih „rađanskih vrli-na“ sa „javnim duhom srbskim“ Jovanović moe da zakljui sledeće:

„Sila, istina, spolja i unutra radi, da razori našu narodnu svest: ali saistorijom u ruci mi velimo, da javni duh Srbski, uprkos svakoj sili nosi usebi zdravu klicu raanskih vrlina. Tako se u javnom duhu Srbskomoledaju svi moralni osnovi raanskih vrlina.“16

Dakle, princip raansko sveta je u osloboenju patrijarhalnih vrednosti i ništa preko toa, a ideja slobode je uklanjanje svih ora-da koji smetaju promociji staro tradicionalno sistema vrednosti. Uovom temeljnom nesporazumu sa raanskim svetom zbunjuju bio-raije srbijanskih liberala, posebno Jovanovia lino, koji su se na-


15 Iako u ovom kontekstu ne pominje porodicu, Jovanović je imao predstavu porodi-ce i braka kao ustanove obiajno prava: „žena je stvorena da bude mati; to poka-

zuje sav oranizam njen. U materinskom uvstvu ene nalazi i nauka svetost enskopoziva; to uvstvo uznosi ljubav sebe samo k ljubavi amilije, i kroz ljubav amilijek ljubavi oveštva; ono je sveti oltar na kome ovek slubu oveanstva slui“. „Da-lji uslov za branu vezu onih koji se uzajamno ljube, jest blaoslov njihovih rodite-lja. Blaoslov taj nalazi svoju svetost u svetinji same amilije“ (sto, str. 142. i 160).

16 isto, str. 257.



disali evropsko vazduha, nauili evropskih jezika, ali od principa nakojem se ta Evropa zasniva vrlo malo su shvatili.

Kada bi Jovanovievi, ali i stavovi druih srbijanskih liberala po-

stali stvarna politika onda bi ta drava završila u neobinim, verovat-no i trainim oblicima neslobode, a sve u ime slobode. Ideja tradi-cionalno jedinstva ivota, de se ništa ne sme ozasebiti, od svojinepa do politikih partija, onemouava bilo kakvo moderno ustroj-stvo drave, onemouava ak i ideju ustava. Kada se te liberalne ideje uporede sa konzervativnom politikom idejom, odnosno sa gara-šaninom, uoljivo je da su srbijanski liberali u nekim bitnim momen-

tima bili konzervativniji od konzervativaca. Najoitije je to kod insti-tuta raansko subjektivno prava koje su konzervativci, kako-tako,uspostavili, a liberali svojatali.

Što se principa spoljne politike tie, liberali se u osnovi nisu raz-likovali od konzervativne politike ideje ili privatne vlasti kneza Mi-haila, pošto su smatrali da Istono pitanje mou da reše sami hri-šanski narodi na Balkanu, i to jednom odlunom vojnom akcijom.Jovanovi kae:

„U takvim okolnostima Srbija moe, kadod hoe izaslati na bojnopolje 100.000 vojnika, a 1.000.000 momaka bi joj ostali kao rezerva, ko-

ja bi sluila za bazis ratnoj sili na bojnom polju. Pored te koristi i poemse zna, kako su se Srbi u novije vreme dobro naoruali; nema sumnje dabi i 50.000 srbskih vojnika bili u stanju suzbiti tursku vojsku od 100.000

vojnika, koja bi im se protivstaviti mola. Uzmemo li u raun još i Crno-orce i Herceovce, te opitne vojnike; onda bez svako zazora moemorei, da bi Srbska, Crnoorska i Herceovaka vojska bila kadra nadbitiTursku vojsku, a da ne trai pomo sa strane, pa da ne zavisi ni od ratnesaradnje Srba iz Bosne i Stare Srbije, koji su još pod turskim jarmom.“17

Citat nam, pored uobiajeno preterivanja, otkriva i osnovnu pro-tivrenost liberalno koncepta spoljne politike: oni koji su smatrali da je svrha drave samo u tome da ne smeta promociji patrijarhalnoduha naroda, u spoljnoj politici iskljuuju sve napore naroda i okre-u se samo oranizovanoj sili drave. U unutrašnjoj politici liberalnikonzervativizam se sakrivao u proklamativnoj ideji slobode naroda,te se nije lako moao razabrati, dok se u spoljnoj politici taj konzer-


17 isto, str. 81.



vativizam direktno iskazuje, jer se zasniva, isto kao i kod konzerva-tivne ideje, na istorijskom pravu, s tim što su se konzervativci pozivali na Dušanovo carstvo, a liberali na ono još konzervativnije – sta-

rosrpsku i praslovensku obiajnost.Na kraju se moe utvrditi da su srbijanski liberali, a pre svea nji-

hov najvrsniji predstavnik Vladimir Jovanovi, u svojim osnovnimtezama protivni postavkama klasino evropsko liberalizma, a umnoo emu u potpunosti suprotni. To što, i kad su bili u vladi, saMilošem ili kasnije sa Ristiem, nisu bili u stanju da nametnu svojeosnovne postavke, ovori svakako o nespremnosti ostalo dela vlade

za te teze, ali i o odreenoj neprimenjivosti liberalno prorama. Uosnovi stvari, Jovan Risti je u svom „ristievskom“ kompromisu odliberalne ideje izvukao više neo što je ona sama nosila.

Mh P-ds

U Vojvodini su se oblikovali i druaiji nazori, pre svea usled

razliite politike i dravne situacije, ali i snanije raanske klase.Najizvrsniji predstavnik to liberalno-raansko nazora bio je Mi-hailo Polit-Desani. Bio je to neobian ovek, ospodin po poreklu,obrazovanju (ovorio je devet jezika) i bioraiji. Bio je veoma uva-avan od strane hrvatskih, rumunskih i slovakih politiara i intelek-tualaca, a naroito od strane maarskih politiara koji su esto pre-cenjivali njeovu politiku snau. Politiku karijeru je poeo u Beukod Maurania, bio je na Cetinju, te je dobro poznavao politiko

stanje Crne gore i Bosne i Herceovine. U hrvatskom parlamentu je,iako vrlo mlad, doiveo veliku airmaciju, a nakon austrouarske na-odbe bio je prinuen da ui i maarski jezik da bi radio kao advo-kat u Novom Sadu. Na tom poslednjem jeziku koji je nauio ovorio je dui niz odina svoje preinjene besede u uarskom parlamentu. Tamoda najdua politika karijera u Srba bila je neobino dosledna, jer se zasnivala na jednom polemikom stavu. Mihailo Polit-Desan-

i je bio jasan protivnik konzervativne politike ideje i smatrao jeda se nacionalna potvrda srpsko naroda moe izvršiti samo protiv te ideje, a ne pod njom. Za konzervativnu politiku ideju nije imaosluha ni kad je dolazila iz Beorada ili Rusije, a kamoli iz Pešte ili Be-a. Za razliku od srbijanskih liberala Polit-Desanieva konzervativ-




na politika ideja je prvo dolazila od strane nematinih naroda, Ne-maca i Maara. On je ve imao ormiran stav prema njoj kad ju jesreo kod svoa naroda. To je bila odreena Polit-Desanieva pred-

nost naspram srbijanskih liberala, koji su konzervativnu ideju napa-dali samo u vlastitom narodu, što trai vei nivo apstrakcije i dosled-nosti, a oni naalost to nisu imali. Pritajeni konzervativizam i roman-tiarski patrijarhalni nacionalizam kod srbijanskih liberala je makarbio potpomonut, ako ne i uslovljen, odsustvom bilo kakvo isku-stva sa romantiarskim patrijarhalnim nacionalizmom i konzervati- vizmom kod druih naroda. Kada se tome doda da je uticaj ideja re-

volucionarne 1848. odine u Srbiji bio više spoljašnji i naknadni, dok je u Habzburškoj monarhiji bio dubok, iako ne javni, biva donekle jasnija razlika u nainu mišljenja srbijanskih liberala i Mihaila Polit--Desania.

Polit-Desanić je konzervativnu politiku ideju odbacivao, pre sve-a na polju nacionalne politike, i smatrao je da joj je osnov identiika-cija nacije i drave. U spisu Narodnost njn državotvorn osnov piše:

„Tenja identiikovati narodnost i dravu uzaludna je; tim se dolazido dve krajnosti. Ili e se uzeti oblast (teritorija) kao svezujui momenat,koji ima initi srodstvo meu svima stanovnicima jedne drave, a srod-stvo istoa jezika i porekla da se i neuzima u obzir; u tom smislu narod-nost je pararaza drave i znai toliko, koliko i dravno raanstvo. Ilipak ište se za svako pleme (naciju) odeljena oblast (teritorija) te se mislida drava moe napredovati jedino u skupu onih koji spadaju u to ple-me (naciju). Ali i jedno i druo shvatanje narodnosti porešno je, jer te-e za tim da razliite stvari izjednae. I jedno i druo shvatanje, kad bi sedosledno izvršilo, bilo bi na putu dravnom razvitku, jer tada drava ni-kad ne bi mola postati pravnom dravom.“18

U ovom svom uvenom tekstu, napisanom na nemakom i obja- vljenom u Beu, Polit-Desani polazi od toa da nacija nije samoprirodna i time spoljašnja veza, neo da je ono što je iznad svea – du-hovno. Zato i kae: „Nacja j lčnost “, što je u suprotnosti sa kon-zervativnom politikom idejom koja polazi od stava da je nacija zajednica krvi i teritorije, da je nesubjektivna, odnosno da nije linost.Polit-Desani utvruje da postoje dva modusa konzervativno po-


18 Mihailo Polit-Desani, Narodnost njn državotvorn osnov , str. 3.



litiko stava, zavisno od poloaja odreene nacije u dravi: dok v-ćnska nacja svoju konzrvatvnu poltčku dju znos kao zjdnača-vanj državljanstva nacj, dotl manjnska konzrvatvna poltčka

dja traž afrmacju u sparatnoj držav.Konzervativizam veinsko naroda se zasniva na nesporazumu

izjednaavanja javnopravno i raanskopravno statusa; no, kolikood da je ta loiko-pravna poreška oita, istorija evropskih naro-da devetnaesto, pa i dvadeseto veka, prepuna je airmacija te ideje.Mihailo Polit-Desani i Srbi u Vojvodini su tu ideju osetili 1848–49.odine kada je liberalni smer nemira u Uarskoj zamenjen konzerva-

tivnim.19

Zanimljivo je da je Lajoš Košut u emiraciji, u Italiji, revi-dirao mnoa svoja mnjenja, ali jedno nikad nije: da su svi podanicimaarske drave Maari. Iako 1848. odine Maari ine nešto više od30 odsto stanovništva Uarske, konzervativna veinska ideja kod njihpreovlauje. Moe se kazati da su ideje 1848. odine kod Maara ubi- jene maarskom rukom, a ne rukom Srba, Austrijanaca ili Rusa.

Veinski konzervativizam sebe ulavnom brani tvrdnjom o ra-anskoj airmaciji druih nacija ili nacionalnih manjina, što je, u

osnovi, još jedan nesporazum. Naravno da je svaki podanik jednak usubjektivnopravnim ili ekonomskim poslovima, jer je pravna osobabez odreenja, dakle svako, kao što je i ekonomska osoba svako, te iproit nije nacionalna kateorija. Ali, politika osoba nije ono što jebez odreenja ili sadraja. Subjektivnopravni ili privredni zakoni ne-maju za predmet konkretne ljude, neo apstraktnu pravnu osobu, dok se javnopravni akti i delovanja odnose baš na konkretne ljude i nji-

hov tako isposredovan ivot. Privatnopravni ili privredni akti ne raz-likuju one kojima se obraaju po polu, boatstvu, rasi, pameti ili na-ciji, jer je njihov princip apstraktna jednakost bez ikakvo sadraja,dakle pre svake razlike, dok se politiki akti i delatnosti dešavaju usvetu konkretne razlike, de je bitna svaka razlika, te i razlika ove ilione nacije. Zato, uostalom, politika i jeste najviša praktika delatnost, jer se dešava u svetu konkretno posredovanja i nejednakosti. Tvrd-nja da pripadnici ove ili one nacije imaju ista prava kao i svi raani

neke drave je tana, ali nije istinita, jer oni imaju ista prava kao prav-


19 „Koja je ajda bila nemaarskim narodnostima u Uarskoj od liberalnih zakona od1848. odine! Oni mooše biti liberalni samo za Maare, jer su bili za ove skroje-ni“ (sto, str. 17).



ne ili ekonomske osobe, ali ne i kao politiki subjekti. čak ni opštepravo lasa, pravo na slobodu izraavanja itd., ne ukida konkretnunacionalnu nejednakost, neo je samo apstrahuje.

Samom Polit-Desaniu je jasno da je nacionalno pitanje ono štonadmašuje pravni ili ekonomski obzor:

„Naravno da e se dobro rešenje pitanja o narodnostima (nacijama)uvek morati obzirati i na društvena odnošenja, koja su sa odnošenjimanarodnosti veinom izmešana. Što vea sloboda individuuma morae iovde sebi prokriti put, kao i u svemu druome. Drava nesme individu-um prisiljavati ni u reliijoznom, ni u narodnom, ekonomijskom, kao ni

u društvenom obziru. Ona treba slobodno delovanje linosti da potpo-mae, a ne da mu smeta. Prisiljavanje se samo tamo moe opravdati, debi ovo delovanje bilo u protivslovlju sa slobodnim delovanjem druih, tebi tim obštoj stvari pretilo.“20

Dakle, kao odovor na veinsku konzervativnu Polit-Desaniairmiše liberalnu ideju, de se i sama veinska nacija oslobaa oddruih, nenacionalnih stea, a ne priziva se manjinska konzervativ-

na politika ideja.Manjinska konzervativna ideja je zasnovana na istom principu

kao i veinska, na shvatanju nacije kao zajednice krvi i teritorije, i uosnovi je samo individuacija, a ne individualizacija veinske konzervativne ideje. Individuacija je proces drobljenja jednoa de su novo-nastali delovi isti meusobno i isti kao i prethodno jedno, samo ma-nji, a individualizacija je proces stvaranja razlike de su delovi razli-iti meusobno i razliiti spram prethodno jedno, ali kao takvi i-ne celinu koja je novo jedno. Polit-Desani je smatrao da individu-acija nacionalno separatizma ne donosi ništa novo i da je štetna ponacije koje to ine, i zbo unutrašnje i zbo spoljašnje razloa. Spo-ljašnji je sledei: „Htt tu dosldno zvst načlo narodnost tako, dasvako plm (nacja) za s prav državu, skopčano j sa gotovo nprd-vdljvm tgobama u najvš prlka j nmoguć, ako s držav n-ć raspast u porodc“.21 A unutrašnji razlo je sledei: „U vropskom

stoku, gd baš takvh naroda ma, koj su tolk da s n mogu u dru- g prlt, a opt tako maln da sam za sb nsu u stanju svoju narod-


20 isto, str. 19.21 isto, str. 23.



nost prma vlkm narodma brant“.22 Prvi priovor ovori o kom-plikovanom i krvavom a tako esto i uzaludnom putu zasnivanja na-cionalnih drava, a drui o istorijskoj snazi i nemoi malih naroda.

Oba priovora upuuju Polit-Desania na to da odbaci i manjinskukonzervativnu ideju, te tako svaki modus konzervativne ideje prola-si neistinitim. Jedino rešenje je liberalna politika ideja.

Polit-Desaniev liberalizam je raansko naina, što znai daza princip ima pojedinca u liku raanske linosti, za razliku od srbijansko liberalizma koji je ono subjektivno video iskljuivo kao na-rod. Zbo toa je Polit-Desani neuporedivo blii osnovama izvor-

no liberalizma i razumljiviji za zapadnu publiku. Osnovni stav izvor-no liberalizma ovako ormuliše: „Sloboda ndvdua nšto j tako uz-všno svto, ona j uopšt tako duboko osnovana u lčnost s ovom j tako tsno skopčana, da država n samo da n trba ndvduum st-šnjavat ngo valja da mu slobodu samo unaprđuj rašruj“. Podlinošu Polit-Desani podrazumeva ne samo pojedinca, neo sve li-kove svesti i institucije koje ine samo to raanina, naciju, te stav o potrebi drave da ne smeta razvoju linosti. To znai da se svi de-

lovi praktiko ivota razvijaju autonomno, i to na subjektivnosti slo-bodne volje.23 Takva misao je, uopšteno kazano, osnovni stav izvor-no liberalizma, nastao još u osamnaestom veku, ali, pošto je ipak ovek devetnaesto veka, Polit-Desani nije sklon ideoloizaciji li-beralne ideje i tvrdnji da je ona ispunjenje apsolutne slobode i jedna-kosti, te piše:

„Ni najnovije vreme, ako je i prolasilo ljudska prava nije molo

ostvariti istu slobodu individua. Nejednakost imanja, sve više rastuapobeda veliko kapitala nad malim i tim prouzrokovano mnoenje pro-letarstva priinjavaju zaista kod mnoih individua stanje koje je dostasrodno robstvu i nevoljništvu. Drava, kojoj je zadatak upravo harmoni-

ja interesa sviju dravljana, mora naravno i za tim teiti, da ovo stanjeukloni. Ali naravno da se socijalno pitanje moe tek postepeno kao što


22 isto, str. 38.23

O subjektivnosti slobodne volje piše: „Pripoznavanje linosti u svakom oveku re-zultat je dua historijskoa procesa, sasvim je prirodno, da je ovek, koji je ujednoi subjekt i objekt, morao u svojoj linoj tenji naii opet na lian ivot, koji mu sta-de na put (jer je takoer imao linu tenju). Uklanjanje ove prepone bila je samoprirodna posledica oveku priroenoa naona, da sve što mu se delovanju protivi ovo oraniava, svojoj volji podini“ (sto, str. 18).



treba rešiti, a to je rešenje još daleko. Socijalna odnošenja imaju uplivana svakoa, pa bio on koje mu drao narodnosti. Ali su po razvitak oveili one narodnosti neiskazano vana, de je jedna narodnost prema dru-

oj u boljim okolnostima.“24

Dakle, kada bi se prihvatila ideoloizacija i apsolutizacija liberal-ne ideje o konanom pravu svih na slobodu, onda ne bi nijedna nejednakost meu ljudima imala više smisla, pa ni nacionalna. Zapra- vo, time što je subjektivnopravna i moralna sloboda dostila u ra-anskom svetu naelnu istinu, i pored mnoih oranienja u pozitiv-nim pravima odreenih evropskih drava, ne znai da je sav ovekov

praktiki ivot postao slobodan. A nije postao slobodan, jer se ra-anska nejednakost zasniva, kako Polit-Desani u skladu sa svojomepohom misli, na ekonomskoj nejednakosti koja proizvodi osnovnuslobodu i nejednakost: nejednakost boatih i siromašnih, a koja jetoliko velika da je srodna „robstvu nvoljnštvu“. I sam Adam Smit je tu osnovnu antinomiju raansko društva video i opisao, ali nijesmatrao da e ona uroziti raansko ekonomsko društvo, neo da je iskljuivo pokretaka i subjektivna. Smitov isti liberalno-kapita-

listiki nazor ne vidi i destruktivnu snau te opreke. To e drua po-lovina devetnaesto veka iveti i videti, te e je i rešavati kroz impe-rijalizam. Antinomija se seli iz matine drave u spoljašnjost i time sesmanjuje njena destruktivnost. Polit-Desanieva primedba da je za-datak drave da ukloni tu antinomiju smera druim putem, jer netrai imperijalistiko iseljenje opreke van, neo njeno rešenje u sa-moj dravi, dakle na unutrašnji nain. Prvi svetski rat je na krvav isurov nain pokazao da je spoljašnje rešenje opreke nedovoljno, teda se mora prii i unutrašnjem. Tri velike politike ideje dvadeseto veka – socijalizam, nacionalsocijalizam i drava blaostanja – samosu pokušaji toa unutrašnje rešenja. Polit-Desanievo upuivanjena unutrašnje rešenje je skoro ispred njeove epohe u Evropi, ali nije on do toa stava došao nakon neke supstancijalne analize evrop-skih društava, neo a je izrekao iz daleko prozainije razloa: iz jedno nacionalno politiko straha. Na mnoo mesta ovori o to-

me da se kvalitativno i kvantitativno menja aresivnost velikih sila umeusobnim odnosima i prema malim narodima, te kao predstavnik


24 isto, str. 18. (Treba podsetiti da je ovo delo pisano 1862. odine, što kazuje o neo-binoj Polit-Desanievoj upuenosti u obiajnosne procese raanske Evrope.)



malo naroda na rubu Evrope smatra da e njeov i slini narodi vr-lo ravo proi u nadolazeem vremenu imperijalizma. Iz toa osnovano straha upuuje na unutrašnje rešenje opreke, a ne na spoljašnje

jer je ono poubno po male evropske narode.No, postojanje te opreke, pored spoljašnje ili unutrašnje amor-

tizovanja, neosporno je, te e ona indukovati sve ostale razlike i nejednakosti i u raansko-ekonomskom i u politikom društvu. Toznai da se produbljuje i temeljna nejednakost meu nacijama. Da-kle, ne zbo toa što je raanin jednak i slobodan u raanskomsvetu, neo što je još uvek, pre svea, ekonomski nejednak i neslobo-

dan, nacionalna nejednakost supstancijalno postoji, i zadatak je dr-ave da tu nejednakost ublaava. To raanska drava ne treba da ra-di zbo velikodušnosti, jer to i nije njen princip, neo zbo vlastitekoristi, jer nerešavana nacionalna nejednakost prerasta u sukob kojirastae i samu dravu. Polit-Desani vidi nemo moderne drave uekonomskoj seri, pa tvrdi da je potpuno rešenje te osnovne nejedna-kosti daleko, te da država naconalnu njdnakost nslobodu moraršavat drktno, mmo ršavanja osnovn njdnakost, što znač da

javnopravn, odnosno poltčk momnat pak ostaju osnovno polj r-šavanja naconaln njdnakost. I to je osnovna teza Mihaila Polit-Desania u njeovom spisu Narodnost njn državnopravn osnov .

Dalje izvoenje ove teze ide putem uvianja razlike izmeu na-rodnih drava i drava sa više enerikih nacija, de su narodne drave one koje imaju biološku, jeziku i ekonomsku dominaciju jednenacije i de su predstavnici druih nacija nešto sluajno i sporadi-no, kao što je sluaj u francuskoj. Te drave mou ali ne moraju biti

centralistiki oranizovane, jer takva oranizacija uprave u njima nedovodi u pitanje samu dravnu opstojnost,25 dok su drave sa više e-nerikih naroda, ili nenarodne drave, one de ne postoji biološka, je-


25 „Ona sistema pravljenija, po kojoj drava ima u svima svojim delovima jedno i ujed-no jednoliko pravljenije, zove se realnom sistemom. Ona se sastoji u tome da jepravljenije dravno za sve delove jednako ustrojeno, dakle se u obzir uzimaju samoposlovne razlike (res), a ne i provincijalne raznovidnosti i svojstvenosti koje proiz-

ilaze iz narodnosti i sa ovom u svezi stojeea obiaja i stepena izobraena. Realnasistema moe biti i obino je sa velikom centralizacijom skopana, ali baš ne morasa ovom biti u savezu. Centralizacija, naime, onaj je nain pravljenija po kome sre-dotona vlast bez ikakve samostalnosti ostavljene nie vlasti ne samo nadzirava iupravlja, neo još i kree kao lutke, i de centralna vlast na rešenje uzima silne po-slove, koji su više mestnoa znaaja“ (sto, str. 32, 33).



zika ili ekonomska dominacija jedne nacije, te je nemoua i poli-tika, kao što je Švajcarska ije je unutrašnje ureenje u salasju sa vi-šenacionalnošu, ali i Austrija, Uarska i Turska, de je unutrašnje

ureenje protivno nacionalnoj situaciji. Naravno da jedini mou na-in oranizacije uprave u tim dravama jeste decentralizacija, jer bisvaka centralizacija dovela takve drave u pitanje.26 Polit-Desanikae da narodna drava treba, a drava sa više narodnosti mora bitipravna drava. Pod pravnom dravom podrazumeva sledee:

„Mi ne uzimamo pojam pravne drave (Rechtsstaat) samo kao pro-tivopoloeno policijskoj dravi, niti mu dajemo takovo znaenje, kao da

je drava oli zavod za justiciju de bi se sudilo bez daljea unapreuju-ea delovanja; neo mi uzimamo pravnu dravu u tom smislu, da joj jezadatak biti pravedan svakomu. A to e biti samo onda, ako delovanje li-nosti u obšte ne samo hrani, neo i unapreuje.“27

Dakle, pravna drava je drava zasnovana na liberalnoj politikojideji, te zbo toa Polit-Desani za ureenje višenacionalnih drava vidi jedino rešenje baš u toj ideji. U sluaju dominacije konzerva-

tivne politike ideje, koja sa centralistikom upravom poništava više-


26 „Po sebi se razume da realna sistema uz centralizaciju nikako nije dobra po drave, koje nisu narodne, jer ona predpostavlja jednoobrazne stihije u dravi, kojih sa-mo tamo moe biti, de, u obšte i u velikom razmeru uzevši, ima jedna narodnost.Ali tamo, de ima više narodnosti, de su dakle dravu sainjavajui elementi raz-lini, esto upravo i druoa roda – tamo nikako ne moe dobro biti takovo pravlje-nije, kome je lavno jednoobraznost.

Ako se realna sistema upotrebljava u dravama, koje nisu narodne, to se oevid-

no prisiljavaju pojedine narodnosti, jer se ište, da se one vladaju po pravljeniju, ane pravljenije po njima. Tim se mora izazvati veliko nezadovoljstvo, pak i separa-tistine elje, budui ono, što je po jednu narodnost dobro, po druu je baš zlo i sa-svim protivne posledice izaziva.

Bah je ledao, da u Austriji zavede na sve veke realnu sistemu sa najpreteranijomcentralizacijom, i mislio je da e tim obezbediti dravno jedinstvo.

Zlosretne posledice te sisteme nemooše izostati; one moradoše doi, jer je ta si-stema bila neprirodna za Austriju.

Ali ko još misli da se u Austriji realna sistema u pravljeniju sa ustavnim orma-ma moe izvršiti, taj se ljuto vara i takovo mišljenje samo zlim uroditi moe. Ni

najliberalniji ustav ne moe uz realnu sistemu braniti ne nemake narodnosti odnemenja. One e i uz najvei liberalizam uvek nadmonije nemako (ne nema-ku kulturu) u svakom obziru oseati, te morati zauzimati nie mesto, jer od redo-toija raširie se ovo nadmoije putem realne sisteme po celoj dravi i svuda e ovuporobiti“ (sto, str. 33. i 34).

27 isto, str. 15.



nacionalnost višenacionalne drave, nuno se javlja manjinska kon-zervativna ideja, koja dovodi do separatizma.28

Jednonacionalna drava, ako je oranizovana liberalno, nema po-

trebe da ispoljavanje slobodne volje onoa nacionalno uzdie do javnoa prava, neo to zadrava na nivou porodice i opštine. Višena-cionalna drava, pak, mora nacionalnu autonomiju reulisati javnimpravom. To znai da se u jednonacionalnim dravama liberalni osnov nalazi u kulturnoj i jezikoj autonomiji, a u višenacionalnim se diedo nivoa samouprave. Nacionalnu samoupravu je Polit-Desanizvao „municipijalnim pravom“ i smatrao je da municipija ima i teri-

torijalni i idealni osnov, odnosno da se jedna municipija od druihmunicipija razlikuje teritorijom, a od centralne drave svojim ovla-šenjima i autonomijom. U osnovi se radi o ederalizmu, koji imameru umnosti u ravnotei centralne vlasti i ederalnih jedinica, a i- ji je temelj liberalna ideja ekonomske, pravne, reliijske i nacionalneslobode. Nacionalna sloboda se moe postii samo municipijalnimdravnim pravom, dok se ostale slobode postiu i mimo njea. Na-ravno da Polit-Desani smatra da ni u jednoj ederalnoj jedinici,

municipiji, nema povlašeno naroda u ekonomskom ili reliijskomsmislu.Polit-Desaniev deinitivni zakljuak je sledei:

„federacija je jedina moua dravna sistema za ceo evropski istok,ne samo za Tursku, neo i za Austriju i Uarsku.“

Jednom reju, utvrdio je da e te drave propasti ako se ne ede-

ralizuju i oranizuju na liberalnoj politikoj ideji.29

No, osnovno je


28 U kolikoj je meri ovaj Polit-Desaniev uvid istinit i skoro proroanski pokazuje iistorija srpsko naroda u dvadesetom veku de je u dva maha, izmeu dva svetskarata i krajem veka, konzervativna politika ideja sa svojim nerazboritim centrali-zmom proizvela bujanje manjinske konzervativne ideje i separatizma, sa jedne stra-ne, a sa drue oblike privatne vlasti. Moe se kazati da je veinska konzervativnaideja dva puta u 20. veku uništila višenacionalnu dravu u kojoj je srpski narod i- veo. Da i nema supstancijalnijih i istijih razloa, samo zbo ovo istorijsko isku-

stva morali bismo se sloiti sa Polit-Desaniem u tvrdnji da je nemoua višena-cionalna drava ustanovljena na konzervativnoj politikoj ideji.29 Pošto je pri kraju svo duo ivota doekao da vidi i dravu koja je objedinila srp-

ski narod, ali u zajednici sa druima, verovatno bi posle 56 odina, da je nanovo iz-dao ovo svoje delo, ovom nizu drava koje se moraju ederalizovati ili propasti do-dao i Kraljevinu SHS.



pitanje da li se te drave uopšte mou ederalizovati? U uarskomparlamentu je objašnjavao nosiocima konzervativne politike idejekod Maara nunost ederalizacije, u to je ubeivao hrvatske i ru-

munske politiare, te se, i pored odreenih rezervi, moe kazati da jeimao nadu u ederalizaciju Uarske i Austrije, jer njihov evropski obi-ajnosni osnov ipak ima subjektivnost. Ali, što se tie Turske, nijeimao nikakvih dvojbi, te je mislio da se ta drava ne moe dovesti usklad sa umom, odnosno sa liberalnom politikom idejom, i to presvea zbo muhamedanstva. Njeov drui spis, istočno ptanj njgovo organsko ršnj, koji je iste 1862. odine kad i spis Narodnost

njn državnopravn osnov objavljen na nemakom jeziku u Beu, raz-lae taj stav.Polit-Desani piše da modernu dravu karakteriše „takav orga-

nzam koj s manfstuj pr svga u državnoj vlast koja dluj u svm pravcma, koja svoju zašttnčku pomažuću funkcju ravnomrno pro-tž na sv državljan. Muhamdanska država n poznaj tu ravno-mrnost, jr upravo njno bć počva na vlad sldbnka slama na pokornost novrnka. Moralna dja modrn držav, koja u svojoj

sadržn ma opšt ntrs državljana ma kojoj rlgj on prpadal, n-spojva j sa suštnom muhamdansk držav“.30 Nemounost da seu Turskoj uspostavi princip modernih drava je, po Polit-Desaniu,zbo poistoveivanja reliije i drave, i to poistoveivanje vezuje zaislam. Moe mu se priovoriti da ideja identiteta drave i reliije po-stoji i u Evropi, ak i u njeovo vreme, pa i u dvadesetom veku, i dasu joj kod Srba bili skloni neki predstavnici konzervativne politikeideje, koji su pravoslavlje shvatali kao dravljanstvo a ne kao reliij-

sko opredeljenje. Poistoveivanje reliije i drave zasniva se na ne-sporazumu uzdizanja subjektivnopravno instituta ka javnopravnom,potpuno isto kao i kod konzervativne politike ideje što se tie nacije i drave, jer je reliiozno opredeljenje stvar privacije raana i umodernom ustrojstvu drave ne moe biti osnova njeovo pravnoili bilo ko druo statusa. Ako bi kojim sluajem to ipak bio, ondabi bila poništena ideja pravne, moralne, ekonomske i politike jedna-kosti svih linosti koje sainjavaju praktiku zajednicu, te bi se drava oranizovala kao privileija, odnosno u njoj bi samo neki bili slo-bodni. U Turskoj su zaista samo neki bili slobodni, ili ak samo jedan,


30 istočno ptanj njgovo organsko ršnj, str. 150.



i privileija je osnova praktiko ivota. Da se to stanje promeni nedozvoljava sam islam, odnosno, sa muhamedanstvom je nespojivaideja moderne drave. Iako je Polit-Desaniev stav svakako prestro,

ipak mu je istorija dala odreenu potvrdu, jer je Turska jedina muha-medanska drava koja je u dvadesetom veku razvila institute moder-ne obiajnosti, ali je to uinila protiv islama, a ne s njim. Ataturkovasekularizovana Turska je zasnovana na konzervativnoj politikoj ideji, što je i danas, i to je najvea mera slobode koju moe da istrpi sta-novništvo koje propoveda islam. Sve preko toa bi rastoilo dravu,te su priovori koji decenijama stiu Turskoj od strane Evropljana o

preteranosti konzervativizma u toj zemlji nerealni, jer Turska morabiti konzervativna ili e ponovo potonuti u islam. Dvadesetovekov-ni turski konzervativizam ipak pribliava Tursku institutima moder-ne drave, ali je nuno konstituiše, dosledno stavu veinsko konzervativizma, kao jednonacionalnu dravu, te je ona i dalje neslobodnaza one koji nisu Turci. Zbo toa se moe kazati da je istorijski tok potvrdio Polit-Desaniev stav.

Pošto se ne moe privesti liberalnim institucijama, turska dra-

va, kao višenacionalna, nuno e propasti, ali njena propast moe bi-ti sprovedena na razne naine. Prvi je nain da se ona podeli izmeu velikih sila:

„govori se o deobi Turske uprave kao da na Balkanskom poluostrvunema evropskih naroda neo samo azijatskih hordi, koje se po volji mo-u deliti ili dodeljivati. Deoba Turske smatra se u Evropi jedino mou-im rešenjem istono pitanja, a ipak se mora priznati da bi i sam poku-

šaj deobe morao izazvati evropski rat.“31

Za evropski rat Evropa nije spremna, ne zato što joj to nije u pri-rodi, neo zato što je ishod neizvestan; no i kad bi se Turska podeli-la bez evropsko rata ništa ne bi bilo postinuto jer bi se stanovniciBalkana ponovo našli u neslobodnom poloaju. Razlo nemouno-sti podele Turske je, po Polit-Desaniu, supstancijalne prirode:

„U svim velikim pitanjima svetske istorije mora iz borbe posebnihinteresa pobedonosno da se pojavi moralni princip, koji se, baš zato što je moralni ispoljava kao uzvišen nad svim posebnim interesima i da po-


31 isto, str. 161. i 162.



tvrdi vladu razuma. A upoznavanje te istine neka deluje utešno i umiru- jue na narode Balkansko poluostrva i neka prui uveravanje da pre iliposle pobeda moralno principa mora otvoriti svetlu perspektivu njiho-

ve budunosti. Dosadašnje nerešavanje istono pitanja nije upravo ni-šta druo neo borba izukrštanih posebnih interesa evropskih drava.Iz ove borbe mora nuno proizai nešto tree što moe da neutrališe sveove posebne interese, ali ipak u izvesnoj taci osiura zadovoljenje koje

je u skladu sa interesima svih. To je loika svetske istorije koja e se do-kazati kod istono pitanja i njeovo rešenja.“32

Mora se priznati neosporna spekulativnost ovo naina mišlje-

nja, jer ono posebno i ono opšte dri i u jedinstvu i u razlici i iza to-a vidi Aufhbung koji e balkanskim narodima doneti slobodu i privesti ih evropskim institucijama. Posebni interesi evropskih velikihsila ne mou biti poništeni, neo se moraju potvrditi u rešenju Isto-no pitanja:

„Usluu evropskoj ravnotei moe uiniti takva dravna kombinacija samo onda, ako je tako sazdana da ona sadašnju Tursku kao neutral-nu oblast otvori evropskoj trovini, jer samo tada e posebni interesi po-

jedinih evropskih drava moi nai neku ranicu i istovremeno zadovo-ljenje. Prema tome, te dravna kombinacija nee smeti da bude jedin-stvena mona, za napad i širenje podobna drava, jer tu bi neutralnost bi-la nemoua, neo ta dravna kombinacija morae da se sastoji od kon-ederacije drava, ije povezivanje e, imajui za cilj neutralnost moisamo da bude usmereno na odbranu savezne teritorije i uzajamno pot-pomaanje unutar razvoja savezne drave.“33

Dakle, sa jedne strane, realni interesi evropskih drava, a sa dru-e „logka svtsk storj prncp uma“, nameu rešenje konedera-cije hrišanskih naroda na Balkanu. Hrišanski narodi se ne osloba-aju Turske zbo njihovih eventualnih istorijskih prava,34 pošto su igrci i Srbi i Buari imali mone srednjovekovne drave koje su na


32 isto, str. 164.33 isto, str. 165.34

„Na Balkanskom poluostrvu bilo je od velike seobe naroda do provale Osmanlijaraznih dravnih tvorevina, prema tome kako je jedan ili drui narod jaao ili slabio.Ali jedno je svim tim dravnim tvorevinama zajedniko: da na Balkanskom poluo-strvu nikad nisu obrazovali moćnu jedinstvenu dravu. Svaki od etiri naroda – Ru-muni, grci, Buari i Srbi, imao je svoju dravnu nezavisnost i samo prema tome ka-ko je jedan ili drui od ovih naroda jaao, širio je svoju vlast nad jednim ili druim,



smenu kontrolisale taj deo Balkana, neo zbo budunosnih prava,odnosno najviše narodno prava koje je donela francuska raan-ska revolucija, a prenela svima 1848. odina, prava naroda na samo-

opredeljenje ili, kako a Polit-Desani zove, „ prncp narodnost“:„Rformacja j postavla prncp slobodnog stražvanja njno užnj j uprkos svm prprkama koj su zgldal nsavladv pobdonosno prošlo evropom. Posldca toga krtanja blo j prustrojstvo vropskog sstma država. Jdna rformacj slčna crta zglda da u našm stol-ću prdstoj putm prncpa narodnost. Samo ova crta b mogla da bu-d mnogo snažnja sudbonosnja po vropsk sstm država, jr narod-

nost vš ngo rlgja u sb obuhvata duhovn žvot čovka. Prncpnarodnost ma svoju duboku flozofsku-državno-pravnu osnovu. On polaz od flozofsk zasnovan stn da j narodnost duhovno bć ko- j sačnjava lčnost jdnog odrđnog narodnog stabla dolaz dodržavnopravnog zaključka da žvot ov lčnost samo u držav kaodržavnom žvotu mož bt potpun, da otuda svako narodno stablo, dab s moglo potpuno razvjat tm naprdak čovčanstva uopšt una- prđvat, ma pravo da zbor državnu gzstncju, jr samo u njoj

dostžava takav clj“.35Princip narodnosti je svakako najviši moui stav meunarod-

no prava devetnaesto veka i kao takav se preneo i u dvadeseti, alion nije neposredan, te Polit-Desani sa razloom upuuje na to da je primena toa principa posredovana stvarnim odnosima, nivoomobrazovanosti i kulture jedno naroda, te njeovom ekonomskom i vojnom snaom. Princip narodnosti je naelo, a ne shema ili pravnanorma. Taj umni princip ima mounost realizacije u povoljnom

sklopu mnoih, ak suprotstavljenih momenata i dolazi kao njihovorešenje i potvrda.

Oito je da je Polit-Desanić i na spoljnopolitikoj ravni doslednoodbacio konzervativnu politiku ideju jer je pravo balkanskih narodaustanovio na principu samoopredeljenja naroda, a ne na istorijskompravu kao što su to inili garašanin i Vladimir Jovanović. Svoju do-slednost je sauvao i kod predviđanja realizacije oslobođenja: „ Ako


da bi zatim ubio tu vlast i prepuštao je druom narodu. Tako vidimo najpre kakosu Buari proširili vlast nad Srbima i kasnije sami došli pod vlast Srba, kao što je, sdrue strane, vizantijsko carstvo vršilo vrhovnu vlast i nad Srbima i nad Buarima,ali kasnije i samo bilo uroeno od veliko srpsko carstva“ (sto, str. 165–166).

35 isto, str. 151. i 152.



dođ do rata zmđu Srbj Port ako taj bud mao za posldcu op-št ustanak hršćana učšć Grčk…“36 Dakle, pored vojne sile srpskei rke drave, rauna se i na opšti ustanak hrišćana, što je opet su-

protno garašaninovoj konzervativnoj i Jovanovićevoj, istina liberal-noj, ali i prikrivenoj konzervativnoj ideji oslobođenja srpsko naroda.

Samo u jednoj taki je Polit-Desanić u potpunosti salasan sa svojim prethodnicima i svojim savremenicima: u tvrdnj da su sam bal-kansk narod sposobn da pobd tursku vojnu slu. Ta procena je doistone krize u toj meri bila raširena da naprosto ne moemo Polit-De-saniću zameriti neobjektivnost. Ono što je bitno jeste njeova tvrd-

nja da rezultat oslobođenja balkanskih naroda mora biti „konfdra-cja, jr b ona kao savz država bla upravo onaj sstm država koj bnajvš odgovarao narodnostma Balkanskog poluostrva tm što b sva-koj od njh čuvala državnu samostalnost za kojom tž, stovrmno bučvršćvala vzu koju stvara gografsk položaj matrjaln ntr-s“.37 Dakle, konederacija je nunost i zbo unutrašnje razloa, sa-mo istorijsko zrenja balkanskih naroda, i spoljašnje, potrebe da seneutralnost Balkana zadri zbo ravnotee između velikih sila. Polit-

Desanićevo rešenje je pretpostavljalo nemoućnost evropsko rata.38

Polit-Desanievo rešenje se nije istorijski potvrdilo, neo je po-bedio koncept konzervativne politike ideje, jer je to moao zboevropsko rata i radikalne promene meunarodnih odnosa. I poredtoa, njeova arumentacija ostaje kao inspiracija za svako rešenjepoloaja srpsko naroda bez evropsko rata i u budunosti, ak joj jeu budunosti i obezbeena aktualizacija.

Polit-Desanieva liberalna politika ideja, vrlo bliska izvornom

liberalizmu, ali sa elementima bia i najizvrsnijih likova svesti njeovo vremena, svakako je najviši ran politike prosveenosti srpskonaroda u devetnaestom veku, kako u shvatanju unutrašnje, tako i u


36 isto, str. 170.37 isto, str. 166. i 167.38 Struktura konederacije bila bi takva da osnovu ini srpsko-buarska ederacija, a

da se konederaciji pridrue i delovi Austro-Uarske. Polit je smatrao da je podela

Bosne i Herceovine linijom Vrbasa sasvim sprovodljiva, a da za sada jedino Alban-ci od balkanskih drava ne treba da imaju konederalnu jedinicu, jer još za to nisusposobni, ali da e u budunosti to postati, i da im tada treba to omouiti. Sma-trao je da ne sme biti revanšizma i proterivanja muhamedanaca neo da im se obez-bede odreene autonomne oblasti, dok bi im se svuda apsolutno arantovala reli-ijska autonomija.



razumevanju spoljašnje politike, a nain obrazovanja stavova je ta-kav da inspiriše i poduava onoa ko ima nameru da promišlja biei pojam srpsko naroda.

os pkk – j rs

Za ime Jovana Ristia se veinom vezuje liberalna politika idejau Srbiji, iako se liberalni pokret konstituiše pre i mimo njea, a on akasnije samo koristi. Risti je kao mlad uestvovao u nemirima u Voj-

vodini 1848. odine, te donekle usvojio neke predstave to pokreta,a na školovanju u inostranstvu, de je stekao hajlderberški doktoratilozoije, za razliku od veine naših pitomaca, ne prihvata mitoloiju zaviaja i patrijarhalne svesti, neo sa neobinom racionalnošuprouava istoriju i postavlja temelje svojoj buduoj karijeri. Njeovakarijera je verovatno najizvrsnija u Srba u devetnaestom veku, jer jeuspeo da se od najnie socijalne lestvice uzdine do najmonije o- veka Srbije tokom duo niza odina, a sve to sa izuzetnom veštinom

i prisebnošu. Poeo je kao konzervativac i iznikao je ispod garaša-ninovo skuta, te je izuzetno mlad postao kapuehaja u Cariradu,što je tada, pored ministra inostranih dela, bilo najznaajnije diplo-matsko postavljenje. Radei neposredno sa garašaninom uspeva dadovede do kraja diplomatski posao oko predaje radova i stie veli-ku slavu, tako da posle garašaninovo pada, usled iznenadne nemi-losti u kojoj se našao kod kneza, Risti postaje prirodni naslednik sta-ro ministra spoljnih dela. No, ambicije to mlado diplomate su da-

leko prevazilazile diplomatski posao, a njeove politike procene suprevazilazile i kneza Mihaila i dvor oko njea. Kao retko ko Risti jeuvideo da autoritarna Mihailova vlast predstavlja prepreku ozbiljni- joj spoljnoj politici, i time je bio blizak liberalima, ali, za razliku odnjih, nije imao nacionalno romantizma u spoljnoj politici. Zbo to-a je nameravao da reormiše unutrašnje ustrojstvo drave u pravculiberalnih ustanova, ali sa jednim kompromisom sa knezom. Knez je

takav napor odbacio i stavio Ristia u nemilost, ali vešt, kakav je bio,uspeva ubrzo da popravi svoje pozicije i da na drui nain, sa upor-nošu koja a je krasila, nastavi da radi na svojoj ideji. Topiderskiatentat mu je izuzetno pomoao da ostvari svoje reormatorske pla-nove, jer je iz zbrke koja je sledila posle atentata uspeo da izae, po-




red Milivoja Petrovia Blaznavca, kao najznaajnija linost u Srbiji, ito u 38. odini ivota. Sve kombinacije oko maloletno kneza, name-sništva, unutrašnje i spoljne politike, svea osim vojske, bile su nje-

ove, te je moao da neometano provede svoju politiku ideju.A ona se sastojala u stavu da je potrebna ravnotea izmeu kne-

evske i skupštinske institucije, odnosno da se skupština od saveto-davno tela uzdine do zakonodavno, što su liberali traili još predeset odina. Ravnotea e donekle i postati stvarnost budue od-nosa kneza i skupštine što se tie zakonodavstva, ali e knez biti neo-sporan u pitanjima izvršne vlasti, odnosno vladu e postavljati knez,

a ministri e odovarati samo njemu. To je momenat koji nikako nepripada liberalnoj ideji u Srbiji, i koji e liberali i odbacivati. Ustav iz1869. odine je ostvarenje Ristieve politike vizije Srbije i njeovonajvee delo. Osnovna postavka toa ustava je emancipacija izvršne vlasti i od kneza i od skupštine i od Sovjeta, naprosto izvršna vlast jepostala apsolutna, što je, po Ristievom mišljenju, obezbeivalo sta-bilnost zemlje jer je onemouavalo kneza da uvede autoritarnu vlast,a onemouavalo je i narod da dovede dravu do anarhije, emu je

narod bio sklon.Kao i svaki kompromis, i ovaj ustav je napadan sa svih strana: li-

berali, i srbijanski i vojvoanski, su smatrali da sadrava i suviše kon-zervativnih elemenata, dok su konzervativci, a još okuraeni jasnimruskim suprotstavljanjem ustavu, smatrali da takav ustav ne odova-ra srpskom narodu i da e dovesti zemlju do propasti, da bi i mladiSvetozar Markovi moda najradikalnije odbacio ustav svojim lan-kom u Zastav (br. 117–119), de je utvrdio da ustav jednom rukom

oduzima ono što druom daje. Liberalna kritika, pre svea Jovanovi-eva i Miletieva, dosledna je liberalnoj ideji suverenosti naroda i par-lamentarizma, a posebnu jarost pokazuje zbo izona inteliencijeiz skupštine zabranom izbora inovnika i advokata, i treaenjemskupštine od strane vlade. Konzervativci su objašnjavali da ne trebauvoditi intelienciju u skupštinu, neo da treba oraniiti ovlašenjaskupštine dok narod ne sazri, a da prevelika ovlašenja skupštine mo-

u dovesti do republikanizma. No, i pored neobino mnoobrojnihprotivljenja, predlo Ustava je vrlo lako prošao proceduru i na Usta- votvornoj skupštini je znaajnom veinom lasova, sem dva, usvojen. Narodni poslanici su i pod konzervativnom idejom i pod auto-ritarnom Mihailovom vlašu nauili da budu poslušni, te su i ustav,




koji im je dao izuzetno vea prava i slobode, usvojili zbo poslušno-sti pred vlašu, a ne zbo njihovo liberalizma.

Moe se kazati da je taj ustav sa jedne strane bio liberalan, što je vi-

dljivo u delu O pravma dužnostma građana uopšt, lanovi 22–40,de je utvrđena jednakost pred zakonom, neprikosnovenost vlasni-štva, pravo protesta, sloboda štampe, sloboda veroispovesti itd. Ali jeu mnoim svojim odredbama bio konzervativan u tolikoj meri da suuopštene liberalne ormulacije dovođene u pitanje, kao npr. slobodaštampe, tako da je Marković u svojoj kritici bio donekle u pravu. U od-branu Ristićevo prikriveno konzervativizma moe se navesti stara

Solonova izjava da je dao Atinjanima najslobodnije zakone koje onimou da istrpe, odnosno da je Ristićev ustav dao Srbima najslobod-nije zakone koje su oni tad moli da istrpe.

Ristić nije bio politiar doktrinar koji vidi samo svoje uverenje,neo politiar koji radi svoje uverenje na proceni odnosa i inilaca,te je i njeov liberalizam zaista zasnovan na realnoj situaciji Srbijeonoa doba; seljaka i nerazvijena drava, bez ikakve industrije i izu-zetno malim rađanskim slojem, sa inteliencijom koja je iskljuivo u

dravnoj slubi, u spoljnoj politici polusuverena itd., sve to ovori dabi otvoreniji liberalizam bio opasan po opstanak i onoa što je Srbijadotad stekla, a stekla je pre svea autonomiju. gotovo jedina Ristiće- va doktrina, jedino uverenje s kojim nije nikad bio spreman da ide ukompromis, jeste stav o svrsi nezavisnosti Srbije, i to i ormalnoj me-đunarodnoj i stvarnoj, dakle ekonomskoj. Donošenjem ustava samo-stalno, bez znanja Porte i sa sadrajem ustava koji nije odobravan odstrane Rusije, Ristić polako autonomiju die ka samostalnosti, a kasni-

jim veštim postupcima uspeva da reši naslednost kneevsko dosto- janstva, i time ponovo izbori ono što je imao još knez Miloš.

U unutrašnjoj politici njeova je kompromisna politika ideja do-bijala razvoj ka parlamentarizmu i to ne toliko njeovom voljom, ko-liko voljom njeovih protivnika, koji su u borbi s njim, ili strahom odnjea, jaali skupštinu. Najznaajniji takav postupak je pad konzerva-tivne Marinovićeve vlade 1874. odine, koja je pala zbo relativno ne-

povoljno lasanja u skupštini. gestom podnošenja ostavke zbo mi-šljenja skupštine konzervativac Marinović je d facto postavio prin-cip da vlada odovara skupštini, što nije bilo ustavno rešenje. No, i u vidu zakonskih akata, a ne samo novih politikih obiaja, revidirana je Ristićeva ideja, i to se desilo pod konzervativno-liberalnom vladom




Ljubomira Kaljevića, 1875. odine, vladom koja je imala samo jednuideju: da sprei Ristićev povratak na vlast, jer će on uvući Srbiju u rat.Skupština je tada usvojila više zakona koji su prvi put još od garaša-

ninovo Policijsko zakonika oraniili moć policije i zaista utvrdilislobodu štampe, te uspostavili daleko veću nezavisnost sudstva i lokal-ne samouprave. Ristić nikad nije bio sklon popuštanju policijske ste-e, neo samo njenom usavršavanju, dok su ovi zakoni od Srbije na-inili dravu u kojoj rađanin nije morao strepeti. Taj proces je zau-stavljen dolaskom rata i posle toa privatnom vlašću kneza Milana,ali ostaje kao veliki ponos srpske drave u devetnaestom veku.

Pored pomenuto ustava, najvee Ristievo delo su srpsko-turskiratovi. Herceovaki ustanak je izbio bez znanja i ueša zvanineSrbije i, u osnovi stvari, nije odovarao Srbiji zbo nepovoljno ras-poloenja velikih sila prema bilo kakvoj promeni statusa i teritorijaTurske. Trojecarski savez, savez Nemake, Austrije i Rusije, arantovao je status quo i svako otvaranje Istono pitanja je išlo protiv in-teresa te tri drave. Ustanici, i oni koji su stajali iza njih, smatrali suda ustanak treba pokrenuti, a da e Srbija morati ui u rat, kao i da

e ulaskom Srbije u rat morati da ue i Rusija, te da e sve to završi-ti osloboenjem srpsko naroda; otprilike je tako mislio i Mileti.Knez Milan je, drei se mišljenja velikih sila, bio protivan ulaskuSrbije u rat sa Turskom, da bi kasnije, u tipinoj naloj promeni mi-šljenja, promenio stav i postao najvei zaovornik ulaska u rat, boje-i se da mu paciistika politika ne urozi presto i eventualno ne dovede Petra Karaorevia ili Nikolu Petrovia na presto. Jovan Risti je iz kratkotrajne opozicije pozivao na rat sa Turskom, i tim svojim

pozivom se ponovo nametnuo kao vlada. Sem delova konzervativa-ca, velika veina Srbije je bila mnjenja da u rat treba ui i da e se onpovoljno rešiti po Srbiju, bez obzira na mišljenje velikih sila; napro-sto je nastalo utrkivanje u patriotizmu. Ristiev manir nije bio da sesuprotstavlja društvenim tokovima, neo da im se stavlja na elo, teda ih usmerava prema svojim stavovima. Tako je i onda kada je pre-uzeo spoljnopolitiko vostvo zemlje pokušao da, iako je došao na

ratnoj opciji, izvede jednu diplomatsku akciju koja bi dala pravouprave Crnoj gori i Srbiji nad Bosnom i Herceovinom, ali tako dase knezovi Milan i Nikola ovlaste kao sultanovi opunomoenici. Kne-zovi su takvu ideju odbacili, svaki zbo svojih razloa, uostalom Ri-sti je uvek imao silnih poteškoa sa ta dva kneza. Turskoj takva op-




cija nije odovarala jer se pouzdavala u svoju vojnu silu, dok su seRusija i Austrija doovarale o podeli zona na Balkanu, de bi Bosnai Herceovina ušla u austrijsku zonu. Posle kraha diplomatske inici-

jative Ristiu nije preostalo ništa druo neo da ue u rat. Na rat a je navodila i ruska diplomatija, koja se zvanino drala Trojecarskosaveza, a nezvanino, preko svojih opunomoenika u Beoradu (Kar-cova) i Cariradu (Injatijeva) obeavala mnoo toa. Srbija je u ratsa Turskom ušla bez stvarne potpore ijedne sile, bez ikakvo doovo-ra sa ostalim balkanskim narodima i bez ozbiljnije inansijske podr-ške. Narodna vojska je bila puna elana, ali nije imala nikakvo vojni-

ko iskustva, komandni kadar je bio skroman i neuk, intendanturaoajna, a naoruanje zastarelo. Risti je sve to znao, te se postavlja pi-tanje zašto je uopšte ulazio u rat? Smatrao je da bi neulaskom u rat Sr-bija prepustila Istono pitanje iz svojih ruku i da bi velike sile to re-šile izmeu sebe. U vojnu snau balkanskih naroda nije verovao, i utome se izrazito razlikovao od kneza Mihaila, pa i garašanina, te jesmatrao da rat moe biti uspešan samo uz potporu Rusije, inansij-sku i vojnu. I tu je osnovna protivrenost njeovo koncepta, jer je te-

io samostalnosti jednom nesamostalnom akcijom, ko zna zašto ve-rujui da je interes Rusije nezavisnost Srbije. Rusija je poslala dobro- voljce, komandanta černjajeva, ali sama u rat ulazila nije, što je rezul-tiralo vrlo teškim vojnim porazom kod đunisa, de su Turci otvori-li dolinu Morave za svoje operacije. Primirje koje su velike sile izdej-stvovale spasilo je Srbiju, a njeovi rezultati su bili znatno bolji odstanja na rontu. Rusi su shvatili da srpska narodna vojska nije spo-sobna za ozbiljnije operacije i na nju više nisu raunali.

Dvanaesto aprila 1877. poelo se rešavati Istono pitanje na po-uban nain po Srbiju, na šta je upozoravao još čartoriski: Rusija sesporazumela sa Austrijom i krenula u rat sa Turskom da bi je pode-lila po principu istok Balkana njoj, a zapad Austriji. Po svemu sude-i, Rusima nije bilo mnoo stalo do toa kome e pripasti Srbija, jernije, po njihovom mišljenju, predstavljala više nikakvu vojnu silu po-sle poraza u prvom ratu sa Turcima. Ali razvoj vojne situacije, de su

se Turci pokazali kao vrlo solidni, upuivao je na to da se aktivirajui preostali skromni srpski vojni potencijali. Uz rusku novanu pomoSrbija je uspela da mobiliše i kako-tako opremi ak preko 80.000 voj-nika, koji su iza sebe ve imali jedan rat. U druom ratu srpska voj-ska je imala jedan kvalitet koji u prvom nije imala: komandovanje,




naprosto u borbama u prvom ratu se izdierencirao nii i srednji ko-mandni kadar. U kasnu jesen Srbija je ušla u rat protiv Turske, ali uokviru rusko napredovanja, pri emu je srpska vojska dobila zada-

tak da prekine tursku vezu izmeu Niša i Soije, što je vrlo uspešno iuradila. Posle toa srpska vojska ratuje za svoj raun, te 29. decem-bra osvaja Niš, a potom grdeliku klisuru i Vranje, i to su, pored ra-nije uzeto Pirota, teritorije koje je ona drala posle završetka rata.

Rusija je sklopila Sansteanski mir a da nije ni pozvala Srbiju dapotpiše dokument, neo je u njeno ime to sama uradila. Tim miromsu i Pirot i Vranje ostali van ranica Srbije, a i Niš je jedva spasen. Raz-

lozi ruske odluke da u toliko skromnoj meri promeni ranice Srbije su jasni: osnovni vojni i diplomatski cilj je bio Carirad i uzimanje Bos-ora i Dardanela. Zbo toa je bila potrebna snanija buarska drava koja će uvek biti pod kontrolom Rusije, i koja će biti polazište svih vojnih operacija protiv Turske. Rusija je naprosto zbo svo staro ci-lja, uzimanja moreuza, htela da stvori pouzdanu osnovu, i zato je r-tvovala Srbiju, jaajući Buarsku. Bila je svesna da ne moe drati i jednu i druu dravu, to je bilo premnoo za Austriju, te je zbo toa

izabrala Buarsku. No, ak ni to rešenje velike sile nisu htele da prihva-te, te se Rusija, bojeći se rata koji bi moao završiti kao Krimski, od-luila da odustane od svojih namera i da se naodi sa ostalim velikimsilama. Ta naodba je ostala zapamćena kao Berlinski konres.

Rezultati Sansteansko mira porazili su i kneza i Ristia i svuSrbiju. Nikom nije bilo jasno zašto Rusija odbija Srbiju. Što se Risti-a tie, Sansteanski mir je potpuni poraz njeove diplomatske i rat-ne akcije jer se pokazalo da je njeova strateija oslanjanja na Rusiju

veliki promašaj. Iako se to moe tumaiti i nizom spoljašnjih okolno-sti, ipak je sam Risti ponajviše zasluan za takvo rešenje: ušao je uprvi rat bez ikakvo ozbiljno doovora sa zvaninom Rusijom, a udrui je ušao ne precizirajui posleratno rešenje. Dalje, nije video do-ovor koji je napravljen izmeu Rusije i Austrije oko podele Balkanai predaje Bosne i Herceovine Austriji. Ali lavni razlo je Ristievonepoverenje u ostale balkanske narode i oslanjanje na jednu stranu si-

lu; protivreno je oekivati da ete se osloboditi ospodara uopšte ta-ko što ete sa novim ospodarom poraziti staro. Srbija je deinitiv-no izašla iz Turske, Rusija se pokazala kao pouban saveznik, koji jebio spreman da odbaci Srbiju radi Buarske, te Ristiu nije preosta-lo ništa druo neo da prouta sve svoje ideje, iluzije i ponos i da se




obrati Austriji. U maju Risti odlazi Andrašiju na noe u Be. Rezul-tat njihovo doovora je austrijsko pokroviteljstvo nad srpskim inte-resima na Berlinskom konresu, i tako je Srbija, ratujui zajedno sa

Rusijom, uzela odreene teritorije, a sauvala ih od Rusije sporazu-mevajui se sa Austrijom. Drui paradoks je u tome što je Srbija urat ušla zbo Bosne i Herceovine, uostalom tako je rat i objavljen, aBosna i Herceovina je pripala Austriji, dok se Srbija proširila na ju.Diplomatski i deinitivni rezultati srpsko-turskih ratova su bili pot-puno suprotni namerama i htenjima. No najore od svea je bilo tošto je iz ormalne zavisnosti spram Turske, a u osnovi skoro potpune

nezavisnosti, Srbija sada stupila u stanje ormalne potpune nezavi-snosti, a u osnovi stvarne zavisnosti spram Austrije. Jedan ospodar je zamenjen druim, a da bi se taj drui odbacio Srbija je morala se-be modernizovati, kako vojno, tako i civilno, pa i politiki. Za tu pro-menu Risti više nije bio podoban i njeovo vreme je završilo.

Deinitivno je pao na pokušaju da sauva ekonomsku nezavisnostSrbije spram Austrije, ak i po cenu carinsko rata. Carinski rat eizbiti znatno kasnije i Srbija e a onda izdrati, dok posle srpsko-

turskih ratova ona za to nije bila spremna. Risti je bio spreman da još jedanput rizikuje, da dovede u pitanje bie srpske drave radi njenenezavisnosti, ali ovoa puta mu to knez, ali i premnoo neprijatelja,nisu dozvolili. Oktobra 1880. odine završava Ristieva era.

Najvei rezultati njeove ere su oranieno liberalni ustav koji jeSrbiji dao znaajno umnije unutrašnje ureenje neo ranije i prvi put je stavio u red evropskih demokratija, i veliki diplomatski prilazAustriji koji je Srbiji doneo novo neprijatelja, a taj neprijatelj je tra-

io napredak ka Evropi. Velika privileija je imati valjano neprijate-lja, Srbija je sa Austrijom dobila znatno valjanije neo što je bila Tur-ska, i da bi se obraunala i sa Austrijom Srbija se morala promeniti.

P sm kz M

Duoodišnje vezivanje liberala za Ristia i za vlast uinilo ih jenemonim da se oranizuju kao opozicija. Izubili su naklonost se-ljaka jer su ratovi iscrpli selo, a Ristieva spremnost na carinski rat saAustro-Uarskom je plašila. Kao varoška stranka liberali su se našli usituaciji da im i inteliencija polako okree lea, jer je njihov prikri-




veni konzervativizam postao vidljiv kad su bili na vlasti. Novi nara-štaji, koji su stizali sa inostranih škola, nisu više taj veliki svet mirilisa starim patrijarhalnim vrednostima, neo su Srbiju doivljavali

onakvom kakva je i bila – zaostalom zemljom koju je trebalo privestimodernom svetu. Selo su liberalima preoteli radikali, a inteliencijunaprednjaci. Na izborima koji su oranizovani u novembru 1880, ikoji su, za razliku od mnoih u srpskoj istoriji, bili reularni, znaibez pritiska policije, liberali su dobili samo 5,5 posto poslanika uskupštini, što je znailo njihovu marinalizaciju. Opstae kao stran-ka u nadolazeim odinama samo zbo autoriteta Jovana Ristia, a ne

zbo svoje oranizacije ili ideja.Naprednjaka stranka je bila varoška i sainjavali su je pre sveaintelektualci mlae naraštaja koji su doneli evropske nazore o jav-nom ustroju drave, ali koji nisu imali nikakvo uporište na selu, nitisu to selo razumevali, što je bio njihov najvei problem, koji e ih i od- vesti putem dvorske stranke. Radikali su bili posve razliiti, jer su bi-li stranka sela u kojoj je bilo, i za srpske prilike, malo intelektualaca,ali je zato bilo onih politiara koji su umeli da objasne seljaku svoje

ideje. Ono moderno u Radikalnoj stranci nije ni proram, ni lan-stvo, neo oranizacija, naime Radikalna stranka je prva oranizovana politika partija kod Srba koja je imala jasan proram, mesne ilokalne odbore, unutarstranaku hijerarhiju, neprekidnu aitacijuitd. Zaslua za to pripada dvojici ljudi koji su, kao i naprednjaci, vi-deli sveta, ali iz njea poneli razliite zakljuke – Nikoli Pašiu i PeriTodoroviu. U istoriji srpske politike nema primera da su se dva o- veka tako dopunjavala kao njih dvojica.

Iako su naprednjaci i radikali 1880. odine krenuli zajedno, oni suse brzo razdvojili na pitanju konstituisanja vlade, jer su naprednjacisami konstituisali vladu, te time prisilili radikale da preu prvo u kon-struktivnu, pa posle u otvorenu opoziciju, da bi na kraju dizali i bu-nu i prolivali krv. Razlo spreavanja ulaska radikala u vladu nije to-liko volja naprednjaka koliko volja kneza Milana, koji se posle Risti-evo odlaska potpuno politiki osamostalio, te poeo vrlo brzo da

uvodi autoritarnu vlast.Osnov njeove autoritarne vlasti je bio Ustav iz 1869. odine, koji je knezu dao prevau nad skupštinom, kako u zakonodavnim stva-rima, tako i u domenu kontrole izvršne vlasti, jer je ministre postavljao knez i oni su samo njemu odovarali. Zbo toa je knez Milan




moao sasvim ustavno spreavati radikale da uu u vladu i onda ka-da su bili nadmono veinska partija u skupštini. Ristiev ustav jepodrazumevao i samo Ristia na vlasti, koji moe svojim autorite-

tom oraniiti kneza, ali posle njeovo odlaska izvršna vlast postaje predmet kneeve samovolje. Pre 1880. knez je imao potpunu kon-trolu nad vojskom, a tada preuzima potpunu kontrolu i nad spolj-nom politikom, da bi vremenom uzeo prevlast i u unutrašnjoj poli-tici. Do izbora 1883. izvršna vlast je suverena u unutrašnjoj politici,istina sa povremenim intervencijama kneza, a posle njih je knez o-spodar vlade a ministri su njeovi inovnici, što za Naprednjaku

stranku znai da je ona postala dvorska stranka.Knez Milan je u spoljnoj politici nastavio onuda kuda Risti nijehteo niti smeo, ka potpunom pribliavanju Austriji. Sam Risti je svojim doovorom sa Andrašijem uinio odsudni korak pribliavanja,ali a je on shvatao kao taktiki, a ne kao strateijski potez, te je zbotoa i bio spreman da ue u carinski rat. Osnovno Ristievo naelo jebilo da Srbija moe opstati i širiti se samo na otklonu i od Austrije iod Rusije, sa povremenim ustupcima jednoj ili druoj sili. Knez je

pribliavanje Austriji shvatio strateijski, pre svea zbo dinastikopitanja, što nije bilo neosnovano, da bi se vremenom u tolikoj meripodredio Austriji da je i samom Beu bilo neprijatno. Austrijski opu-nomoenik u Beoradu Kevenhiler vladao je Srbijom preko knezaMilana, ak neki put i bez znanja zvanino Bea.

Osnovni problem odnosa sa Austrijom bio je trovinski uovor,koji je bio predviđen doovorom Ristića i Andrašija, ali koji Ristić nije hteo da potpiše u ponuđenoj ormi i zbo pravnih i zbo ekonom-

skih sadraja, jer su i jedni i drui Srbiju dovodili u izrazito zavisanpoloaj. Knez Milan je postavio naprednjaku vladu koja je imala obavezu da sklopi navedeni trovinski uovor sa Austrijom i koja je todraovoljno uradila. U isto vreme, ministar inansija i ministar ino-stranih dela čedomilj Mijatović je ak smatrao da je taj trovinskiuovor povoljan po Srbiju. Razlo takve Mijatovićeve ocene je njeovo uverenje da je osnovni ekonomski problem Srbije izvoz poljopri-

vrednih proizvoda, pre svea stoke, i da taj problem ovaj uovor reša- va. Ovakvo Mijatovićevo razmišljanje nije bilo nezasnovano, jer je srp-sko selo bilo iscrpljeno ratovima, te je drava imala kao prvu obave-zu da a ekonomski oporavi, da bi se i sama mola oporaviti, a kakoće to moći neo trovinskim uovorom sa lavnim i jedinim trištem




– Austro-Uarskom. Sadraj uovora je bio takav da povlašćujeaustrouarske industrijske proizvode u Srbiji, a srpske poljoprivred-ne u Austro-Uarskoj. I zaista, ekonomske povoljnosti ovoa uovo-

ra Srbija je ubrzo videla, te se moe reći da se Srbija odrekla svoje eko-nomske, pa i politike suverenosti zbo nunosti ekonomsko oporav-ka. Priovori i liberala i radikala trovinskom uovoru su takođe bilizasnovani, jer su oni tvrdili da ovaj uovor spreava Srbiju da se indu-strijski razvije, a da bez industrije ne moe opstati. To je bilo tano jer je austrijska industrijska roba bila u toj meri dostupna da nije stimu-lisala ulaanje u domaću industriju. Ali postavlja se pitanje odakle

sredstva za ulaanje u domaću industriju ako se srpsko selo ekonom-ski ne oporavi, a kako se moe oporaviti ako srpska drava uđe u ca-rinski rat sa Austro-Uarskom? Uostalom, kod pitanja nunosti in-dustrijalizacije Srbije kod velike većine inteliencije je, bez obzira napolitiku pripadnost, vladala jedna ekonomska protekcionistikapredstava, koja nije bila umna jer protekcionizam moe da štiti onošto je već naraslo, a ne ono što još nije ni zasnovano. U Srbiji se misli-lo da je industrijalizacija politiko pitanje, što ona delimino i jeste, ali

samo delimino. Industrijalizacija se moe izvršiti neposredno, i to jesocijalistiko rešenje, ali većina razvijenih zemalja je industrijalizaci- ju nainila posrednim putem, koji je podrazumevao du period pre-livanja viška vrednosti iz poljoprivrede u inansijski, pa onda u indu-strijski kapital. Srpsko selo nije bilo u stanju da odvoji dovoljan višak vrednosti za takav zahvat, a kad je i odvajalo sve bi to otišlo u sasvimdruom pravcu. Višak vrednosti je odlazio ili u lino boatstvo elite iliza potrebe skupe drave ili za pokrivanje troškova ratova i buna. U

osnovi je tako bilo sve do Druo svetsko rata, te je istinska indu-strijalizacija u nas izvršena tek u socijalizmu, znai na neposredan na-in, i, po svemu sudeći, jedino je tako mola i biti izvršena.

Moe se kazati da je ekonomska strana trovinsko uovora ipak valjano shvatana od strane ministra Mijatovia, ali da politika nije, jer se davanjem Austro-Uarskoj klauzule najvee povlašenja bezuzajamnosti meunarodnopravno Srbija dovodi u zavisan poloaj.

Predsednik vlade Piroanac je to video i znao, ali je prešao preko to-a zbo volje kneza Milana, odnosno zbo oportunih razloa. Time je knez Milan demonstrirao svoju neospornost u spoljnopolitikimpitanjima, jer se ak i predsednik vlade mora povinovati njeovoj vo-lji i to bez primisli na ostavku.




No, pravu demonstraciju svoje privatne vlasti knez e izvršiti pri-hvatanjem, moda ak i iniciranjem, tajne politike konvencije saAustro-Uarskom iste odine, a da nije o njenom sadraju obavestio

ni predsednika vlade, ni ministre, sem ministra inostranih poslova,koji je konvenciju i potpisao. Ministar inostranih poslova je, kao iministar vojni, bio privatni kneev ministar, te svoa predsednika vlade nije obaveštavao o svojim postupcima. Ta tajna konvencija jepotvrdila da su Ristievi strahovi bili opravdani, te da je Austro-Uar-ska Srbiju stavila u potpuno politiki zavisan poloaj. Sam Risti ekasnije, kao namesnik malodobno Aleksandra Obrenovia, saznati

za postojanje te konvencije, ali e o njoj utati da ne bi ometao radi-kalsku vladu u njenom spoljnopolitikom osamostaljivanju odAustrije. Ta konvencija je poraz svih Ristievih politikih uverenja iprincipa.

Osnovni stav konvencije jeste da e Srbija svoju spoljnu politikupodrediti austrouarskoj, a da e Austro-Uarska arantovati dinastiju Obrenovia. Sa srpske strane to je znailo da se svi spoljnopoliti-ki poslovi moraju podvesti pod reviziju Bea, a da se mora odustati

od bilo kakvih aspiracija prema Bosni i Herceovini i Novopazar-skom sandaku, koji su bili neosporno austrouarski. Sa austrouar-ske strane se arantovala dinastija, te i potpora odluci da se knez Mi-lan prolasi kraljem, pa se Srbija upuivala da svoje širenje usmeri ka juu. Postojala je i vrlo neodreena obaveza potpore i u druim spolj-nopolitikim poslovima.

Interes Austro-Uarske za sklapanje ovakvo dokumenta je jasan:pošto se doovorila sa Rusijom oko podele interesnih sera na Balka-

nu, po principu Bosna i Herceovina Austriji, a Buarska sa Isto-nom Rumelijom Rusiji, ona ovom konvencijom obezbeuje stabil-nost Bosni i Herceovini i Novopazarskom sandaku, sa jedne stra-ne, a sa drue Srbija se vezuje u toj meri da je preko nje mou daljiprodor na ju. Rusija se nije mola protiviti ovakvoj konvenciji, jer jeona dobila odrešene ruke u svojoj zoni, a sve to je podravao i Bi-zmark.

Interes kneza Milana je bio potpuno lini jer su a interesovalesamo arancije njeove vlasti i vlasti njeovo potomka. Upuivanješirenja Srbije na ju potpuno je nebitno, jer i to širenje zavisi od od-luke Austro-Uarske. Knez Milan je doveo zemlju u izuzetno visokuspoljnopolitiku zavisnost radi potpune nezavisnosti i siurnosti nje-




ove line vlasti. Da je to tako dokazuje i predlo, tada kralja Milana,iz 1885. odine za proširenje tajne konvencije, u koju bi se unelo petnovih lanova koji bi obavezali Austro-Uarsku da u potpunosti in-

teriše Srbiju, skoro anektira, a da se za uzvrat pobrine za inansijskei pedaoške probleme Milana i njeovo sina. Kralj Milan je ak pred-laao da se na presto Srbije postavi Habzbur ili neko koa Habzbur-zi hoe, a da se njemu da austrouarsko dravljanstvo a sinu majoratod koa bi oni moli lepo iveti. Tada se ministar spoljnih poslovaAustro-Uarske ro Kalnoki zrozio nad sadrinom ovo predloai lino je kralju Milanu rekao da je sve to nedostojno bilo ko vlada-

oca. No, nisu Kalnokijeve moralne ideje spreile kralja da proda svoje kraljevstvo neo realni interesi Austro-Uarske. Sama tajna konvencija, a da se ne ovori o pokušaju dodatka, verovatno je najpora-zniji dokument moderne srpske politike istorije, koja inae ima jošslinih dokumenata i politikih inova.

I nain donošenja i sadraj tajne konvencije su maniestacija auto-ritarne vlasti kneza Milana, odnosno tu privatnu vlast obezbeuju.No, sam knez do 1883. odine nije svoju privatnu vlast direktno pro-

širio na unutrašnju politiku, neo je prepustio izvršnoj vlasti da rela-tivno samostalno radi, i rezultat toa je donošenje niza zakona koji suod Srbije nainili neuporedivo slobodniju zemlju, ak u privatno-pravnim stvarima savremenu. Još je Kaljevieva vlada svojim zakoni-ma pokazala kojim putem Srbija mora ii: putem jaanja subjektiv-nih prava i line siurnosti raana, odnosno otklanjanjem policijskestee i zavisnosti sudstva. Kaljevievi zakoni su Ristievom voljomotklonjeni, sa obrazloenjem da su suviše liberalni zbo ratne situa-

cije, a radi se o tome da su za Ristia oni bili uopšte suviše liberalni,to je mera slobode koju Risti nije moao da prihvati.

Najznaajniji naprednjaki zakon je Zakon o zborovima i udrue-njima koji je revolucionisao politiki ivot u Srbiji. Do to zakona sesmatralo, ak je i sam Risti takvom mnjenju bio sklon, da je partij-sko oranizovanje štetno po dravu i protivno duhu srpsko naroda.Borba protiv „partajskih strasti“, kako se to tada ovorilo, bila je ne-

prekidno opravdanje stee. Ovim zakonom se omouava sasvim le-alno zasnivanje politikih udruenja, koja se, istina, reistruju kodpolicije, ali mou biti zabranjena samo ako im je proram u neskla-du sa zakonom. Taj zakon je doneo najviše radikalima, jer su sadamoli sasvim mirno da oranizuju lanstvo po celoj zemlji, bez stra-




ha od policije. Seljaka masa je ovim zakonom ak osokoljena da seprvi put aktivno ukljui u politiku, jer je do tada u seljakoj svestipreovladavalo mnjenje da je seljakovo da sluša, ako mu je ravo da se

ali, a ako i to ne pomone da se moda dine na bunu da bi prome-nio ospodara, a ne da bi on bio ospodar. Ovaj zakon je prvi put pri-znao srpsko seljaka kao slobodno i uraunljivo oveka koji je po-litiki kompetentan. I za neobino kratko vreme seljaštvo se ukljui-lo u politiku, i to u tolikoj meri da je zbunilo i same donosioce zako-na. Sam zakon je bio najštetniji baš po same donosioce i predlaae, jer su naprednjaci, kao varoška stranka, sebi samo stvarali jae pro-

tivnika, što su nameravali da kompenzuju imovinskim cenzusom ubirakom pravu, ali im je za to bila potrebna promena ustava, koju dokraja nisu izvršili, što zbo sebe, što zbo kralja Milana. gledajuirazvoj praktikih instituta i ivota, moe se kazati da je ovaj zakon jedan od najznaajnijih i sa najdalekosenijim delovanjem u srpskojistoriji. Iza njea je stajao predsednik vlade Milan Piroanac koji jebio vrstan pravnik.

Drui srodan naprednjaki zakon je Zakon o sudijama, koji je ko-

nano obezbedio nezavisno sudstvo. U tom zakonu je utvreno daizvršna vlast više ne moe ni penzionisati ni otpustiti, a ni premesti-ti sudiju prema svom nahoenju, te da moe postavljati sudije samou prvostepenim sudovima. Zakon je doneo i odredbu da sudije mo-u biti samo svršeni pravnici, što pokazuje da je traen kvalitet sue-nja. Za tri decenije, otkako su ustavobranitelji pokrenuli oranizaciju sudstva, situacija se u toj meri promenila da je sudija obavezno biopravnik, ak je i advokatski red stasao do nivoa da se molo ovori-

ti o ozbiljnom sudstvu.Trei znaajan zakon, koji je donet 1881, je Zakon o štampi. On

je bio potpora Zakonu o zborovima i udruenjima, jer bez slobodneštampe nema ni slobodno politiko ivota. Srbija dotle nijednotrenutka nije imala slobodnu štampu, ak je ni liberali, koji su nael-no prolasili slobodu štampe, što je Risti uneo i u ustav, nisu pošto- vali, neo su policijskom steom kontrolisali svaki list, te je zarani-

na, pre svea Miletieva, kritika liberalno reima bila u pravu kada je ovorila da je u unutrašnjoj politici liberalni reim isto tako poli-cijski kao i oni pre njea. I ovaj zakon je najviše doneo radikalima jersu oni pokrenuli partijsku štampu i dotle nevienu aitaciju. Pera To-dorovi je bio prvo novinarsko pero Srbije i neobino vešt polemiar,




a njeovi napadi na poziciju su bili takvi da ih je i seljako lanstvoRadikalne stranke razumelo.

Naprednjacima se mora priznati da su uvodili raansku i politi-

ku slobodu u Srbiju ak i onda kada je to bilo na njihovu štetu, a nakorist njihovih protivnika. Piroaneva vlada se nije dodvoravala na-rodu neo je doktrinarno provodila naelo modernizacije drave.Zbo toa je i donela dva izrazito nepopularna zakona: Zakon oosnovnim školama i Zakon o ustrojstvu vojske, koji su direktno doveli do marinalizacije Naprednjake stranke i jaanja autoritarne vlasti kneza Milana i u unutrašnjoj politici.

Zakon o osnovnim školama je zaveo obaveznost osnovne škole.Srbija tada nije imala ni 10 procenata pismenih ljudi, a samo 15 pro-cenata dece je upisivano u osnovnu školu, i to, naravno, dece imu-nijih slojeva. Seljaka deca, po pravilu, nisu završavala osnovnu ško-lu. Razlo tome, pored opšte zaostalosti, je i ekonomski, jer mali se-ljaki posed trai mnoo ruku, pa je i deji rad nuan. Naroito je bioizraen problem enske dece, koja su udavana u malodobnom uzra-stu, a o njihovom eventualnom odlasku u školu ledalo se kao na po-

rodinu sramotu. Ovaj zakon je, pretnjom krivine sankcije, uspeoda za kratko vreme znaajno dine procenat dece koja završavajuosnovnu školu i da prvi put dovede u školu i ensku decu. Kao i Za-kon o sudijama, i ovaj zakon pokazuje koliko se Srbija promenila od vremena ustavobranitelja, kada je sve poelo, jer obaveznost osnov-ne škole znai svima dostupnu školu i mnoo uitelja.

Zakon o ustrojstvu vojske je uveo opštu vojnu obavezu i stajau vojsku. Zaveden je rok sluenja od dve odine. Ovaj zakon nije delo

Piroaneve vlade neo samo kneza Milana. Kada su raniji napred-njaki zakoni otklonili policijsku steu i omouili politiko buenjeseljaštva knez Milan se zabrinuo da sve to ne dovede do opoziva nje-a samo i dinastije, i zaista, nemajui mounost policijske represije, monarh se našao u nezaštienom poloaju. Jedino rešenje za takvunemonu poziciju bilo je da monarh vlada u okviru ustava i sa veli-kim uvaavanjem politikih zahteva naroda, ali to knez Milan nije

hteo, a i Austrijanci nisu tome bili skloni, jer je javno mnjenje još bi-lo zadojeno idejama o osloboenju Bosne i Herceovine. Nemajuidruo, knez je stvorio stajau vojsku, koja je bila stub njeove auto-ritarne vlasti i, u osnovi, jedini unutrašnji arant dinastije. Knez Mi-hailo je stvorio narodnu vojsku ne strahujui da e naoruano selja-




štvo dovesti do pada njeove autoritarne vlasti zato jer je imao ne-shvatljivu policijsku steu koja je drala narod u poslušnosti, a i se-ljak nije smatrao da treba da se bavi politikom, dok se sada sve pro-

menilo, te je puška u seljakim rukama bila opasna po monarha i nje-ovu autoritarnu vlast. To je osnovni razlo uvoenja stajae vojskei opšte vojne obaveze u Srbiji, a nekakvi arumenti o modernizacijiarmije itd. su bili samo izovor. Knez je uveo stajau vojsku radi se-be, a ne radi Srbije, što pokazuju i rezultati te vojske: uspešna kadatreba pucati na vlastiti narod (Timoka buna), a neuspešna kada tre-ba voditi rat (poraz na Slivnici). Naravno da je narodna vojska bila

prevazien oblik vojno oranizovanja i da je u srpsko-turskim ratovima pokazala odreenu nemo, ali razlo njeno ukidanja je bio po-litiki, a ne vojni. Neki istoriari nisu to uvideli, te neosnovano uzdi-u autoritarnu vlast kneza Milana zbo revolucionarne modernizacije vojske; ako je nee takvo i bilo, to se desilo mimo potreba i plano- va samoa kneza.

Ova dva zakona su oduzimala malom seljakom posedu najmanjedva para ruku odjednom, te a dovodili u ekonomski nepovoljan po-

loaj. Pored toa, reoranizacija školstva i vojske traila je znaajna i-nansijska sredstva, pa je taj seljak još i optereen i od strane drave.Tako su se rezultati povoljno ekonomsko toka zbo primene trovinsko uovora sa Austro-Uarskom istopili i seljak se našao u te-škom poloaju. No, za razliku od ranije, on je ovo puta bio spremanda se pobuni i da se politiki izjasni.

Politiki se seljak izjasnio na izborima u septembru 1883. odine,masovno lasajui za radikale i pored obnovljene policijske represi-

je. Radikali su osvojili skoro dve treine skupštine, što je rezultat koji je zatekao sve. Milan Piroanac je ipak ostao dosledan svojim uve-renjima i podneo je ostavku, koju je kralj usvojio. No, kralj nije biospreman da prepusti izvršnu vlast radikalima, i za to je imao upori-šte u ustavu, te je za predsednika vlade imenovao Nikolu Hristia,najozlolašenije policajca Srbije, koji je bio duoodišnji ministarunutrašnjih dela pod privatnom vlašu kneza Mihaila. Hristi je ostao

uven po izjavi da je njeov politiki proram ono što knez naredi.Bivajui na vlasti ve pod jednim autoritarnim reimom, on se pre-poruio da to bude i pod druim. No, kralj i Nikola Hristi su izašliiz ustavnih okvira kada su spreili ustanovljenje skupštine, jer je vla-da jednim svojim ukazom zasnovala skupštinu, a odmah sledeim je




zajmova Srbije, kao i pravo raenja prue i njene eksploatacije poneobino povoljnim uslovima, a sve bez ikakvo konkursa ili konku-rencije. Naprosto, jedna drava se bacila u okrilje jedne kompanije.

Direktor kompanije Bontu, i sama kompanija, bili su osnova EmiluZoli za pisanje njeovo romana Novac. Da bi dobio posao, i obavioa na eljeni nain, Bontu je podmitio u Srbiji vrlo mnoo ljudi, odsamo kralja do pojedinih poslanika. Sam predsednik vlade Piroa-nac je posle ostavke nastavio da radi za eleznicu za izrazito veu pla-tu neo što je imao kao predsednik vlade, i savremenici kazuju da seza svoa predsednikovanja oboatio. Kralj Milan je imao dvojnu ulo-

u: uzeo je najvei deo novca, a o raspodeli preostalo dela je samodluivao, te je skoro bio u ortakom odnosu sa Bontuom. Teško jeutvrditi ko je sve i koliko dobio novca, ali se u Beorad iznenada sli-lo toliko novca da su i aršija i skupština i novine o tome otvoreno o- vorili. Kralj Milan je vešto iskoristio Bontuov mito ne samo da pro-ura povoljne uovore neo i da trajno korumpira vrh izvršne vlastii Naprednjake stranke. Korupcija je te ljude odvela u krilo autori-tarne vlasti kralja Milana. Došli su sa Zapada sa slobodoumnim na-

elima, nisu imali iluzija u patrijarhalnu prošlost vlastito naroda,eleli su mu da ivi slobodno i moderno, što su eleli i sebi, ali te dveelje nisu uskladili, te su zbo vlastite dobrobiti napustili osnovne po-stavke svoje stranke i politike i nainili se kraljevim privatnim mini-strima. Srbija dotle nije znala za korupciju, neo joj je bilo poznatosamo staro patrijarhalno, u osnovi istonjako, podmiivanje, kojese zasniva na privileiji. Kao što je knez Miloš potkrepljivao u Istan-bulu zahtev za autonomijom Srbije velikim svotama novca turskim

velmoama, tako je i seljak, da bi rešio neki svoj problem, davao i-novniku, panduru ili naelniku mito u naturi ili novcu. činovnik,pandur ili naelnik, kao i seljak, nisu smatrali da su korumpirani jer je njihova privileija sama sluba, a s njom ide i taj mito. To predmo-derno podmiivanje izlazi iz obiaja i duha ivota, pri emu se zajed-nica shvata kao sistem privileija. Moderno ustrojstvo drave, kojese u meuvremenu desilo, polazi od toa da je inovnik, naelnik ili

ministar slua naroda i drave a ne ospodar. To što je Miloš uzimaošta je hteo bilo je u salasju sa principom te zajednice, ali to što je Pi-roanac uzeo što je moao bilo je u suprotnosti sa osnovama to po-retka. Taj novi poredak su pravili ljudi kao što su bili garašanin iliRisti i oni su bili nepotkupljivi, dok je novi naraštaj upao u ralje ko-




rupcije. Ima politikih sistema, ak i modernih, de je korupcija nu-na, ak je i mera slobode, i to su otvorene diktature de se jedinokorupcijom moe nešto postii, ali Srbija to nije bila, neo je posta-

jala, zasluom i tih naprednjaka, jedna pristojna zemlja. Prvo su onipali na korupciji, pa time omouili kralju da zavede autoritarnu vlasti u unutrašnjoj politici, da bi posle toa kralj princip korupcije na-metnuo celoj zemlji, te je zbo toa njeov autoritarni reim bio pod-nošljiviji, iako štetniji, od autoritarne vlasti kneza Mihaila. Narod koji je nosio sa sobom staro uverenje da je drava sistem privileija la-ko se navikao na novu vrstu privileija, pa je podmiivao admini-

straciju na nain kako je to kasnije opisivao Domanovi. Stea koju je svojevremeno zaveo garašanin u administraciji sad je bila potpu-no popustila, a naroito posle poraza Timoke bune mito je bilo op-šte mesto ivota, i to je ostalo za dui niz odina, sve do danas. Takvokvarenje obiaja je nunost dolaska novo doba, i u Srbiji je to bilo,ali je prvo sve to moralo proi još i kroz iskrivljenu optiku autoritar-ne vlasti kralja Milana. No, nije krivica za trajno korupcionaštvo ad-ministracije u Srba samo na jednom vladaru, neo su razlozi daleko

dublji, od toa da dušu Srba nije u osnovi hrišanstvo nikad proelo,te je reliija u Srba previše paanska, pa preko toa da srpski narodnikad nije prošao iskustvo eudalizma, te da nije imao aristokratije,pa do ujednaeno poseda koji je davao uverenje da su svi jednakiitd. Inae, generalna unija je ubrzo propala i Bontu je u Parizu osu-en na pet odina zatvora, a sam kralj je imao silne muke da reši svoje line transakcije sa propalom kompanijom.

Kraljeva pobeda i nad radikalima i nad naprednjacima rezultira-la je promenom naprednjakih zakona, i to i Zakona o zborovima iudruenjima i Zakona o štampi, pa je uvedena izuzetno jaka stea.Kralj je vladao kao nekad knez Mihailo, ministri su mu bili inovni-ci. Milutin garašanin, kao predsednik vlade, samo je izvršavao kra-ljeve naredbe, dok je kralj slušao sve što mu austrijski opunomoenik kae, ili skoro baš sve. Uspostavivši potpunu autoritarnu vlast kralj jebio politiki potpuno usamljen, jer u samoj zemlji nije imao na koa

da se osloni sem na vojni vrh, a u inostranstvu samo na Austriju. Ru-sija a je neprekidno podrivala; 1883. odine je bilo venanje izme-u Petra Karaorevia i Zorke, najstarije keri kneza Nikole, što jeznailo spajanje dve od tri srpske dinastije, a to je uraeno pod ru-skim okriljem. U zemlji je seljaštvo bilo jasno protiv kralja, a i varo-




srpsko-turskim ratovima, davala nezvanine naovore na rat, ak jeratni prolas sainjen zajedno sa austrijskim opunomoenikom. Kraljnikad nije hteo da sluša zvaninu diplomatiju, neo ono što mu je

odovaralo, pa je u rat uleteo bez ikakve diplomatske potpore. U srp-skoj istoriji su još samo ratovi koji su voeni krajem dvadeseto ve-ka tako nerazborito zapoinjani. Sam tok mobilizacije i rata pokazuje da se kralj daleko više bojao unutrašnje neprijatelja i Pašievih trihiljade pušaka neo Buara. Pošto nije smeo da mobiliše drui poziv, jer je bilo opasno naoruati narod, ak je i deo prvo poziva moraoostaviti da obezbeuje vlast, kralj je ušao u rat sa premalo ljudi. Sâmnije bio vojnik i njeovo komandovanje je bilo porazno, a ni dranje vojske nije bilo mnoo bolje, te je mnoobrojnija, bolje naoruana imotivisana buarska vojska neobino lako i brzo neutralisala osnov-ni ratni cilj Srbije, zauzee Soije, i posle pobede kod Slivnice našla sena srpskom zemljištu. Kralj je eleo da pobene i zadrala a je samoprisila predsednika vlade garašanina i austrijsko opunomoenikaKevenhilera. Velike sile, pre svea Austro-Uarska, vratile su stanjekao pre rata i spreile Buarsku da uzme i Niš. Buarska je potvrdila

snau i potrebu ujedinjenja, a Srbija potrebu promene autoritarne vlasti, što je posle rata skoro svakom u Srbiji bilo jasno.U pokušajima da nekako spasi svoju vlast kralj je pokušao takti-

ki savez sa radikalima, te ih je oslobodio zatvora, jedino Pašiu nijehteo da dozvoli povratak, ali je bio odbijen. Nijedna politika snaau Srbiji nije bila spremna da stane iza njea, sem vlade i policije. Ra-


ljivija neo u prvom sluaju, jer je Makedonija bila pod Turskom, koja je bila još

vojniki jaka i diplomatski obezbeena, te se ni Srbija ni Buarska nisu mole upu-stiti u osvajanje te teritorije, a druo, istorijski rezultat pokazuje da to nije tako, jer je Buarska taj rat dobila a nikada nije podvela Makedoniju pod svoj uticaj. KodSlobodana Jovanovia se radi naprosto o tome da pokušava opravdati taj rat jer apodsea na prvi pokušaj realizacije konzervativno politiko koncepta de bi seBalkan objedinio pod snaom srpsko oruja. Zbo toa Jovanovi i opravdavaavanturu kralja Milana videvši u njoj ono ea nema. On ak ide i dalje jer oprav-dava i samoa kralja tvrdnjom da su oni potezi koji su moda bili uspešni i razlo-ni delo kraljeve superiorne politike inteliencije, pošto su, po Jovanovievommnjenju, svi u Srbiji, od ministara pa do opozicije, politiki bili kratkovidiji od kra-

lja, dok su neuspesi tih dobrih namera zasnovani na kraljevoj nervnoj iscrpljeno-sti ili bolesti. Kralj je u svakom trenutku bio i politiki superioran i nervno bolestan,i ne moe se nai nijedan racionalan razlo za zapoinjanje to rata osim potrebeda on ojaa svoju linu vlast. Sve ostalo je samo elja konzervativne politike ideje da baštini i kralja Milana kao svoa pristašu, dok je kralj bio pristaša samo svoje privatne vlasti.



dikalima je bilo potrebno malo vremena da se ponovo oranizuju,iako bez Pašia i Pere Todorovia, koji je izbaen iz stranke zbo svojih veza sa kraljem, i da ponovo postanu nadmoni. Liberali i Risti

su ekali svoju šansu, jer se u tim burnim odinama oni nisu kompro-mitovali ni na koji nain. Pad kraljeve autoritarne vlasti zapoet jebizarnim povodom: kraljevom eljom za razvodom. Vrlo slino kaoi knez Mihailo, i kralj Milan je završavao svoju politiku bioraijuneuspelim razvodom i skandalom, a Milutin garašanin, vrlo slinokao i otac mu Ilija pre dvadesetak odina, nije uspeo da urazumi mo-narha i pao je sa vlasti. Kraljevi poslednji pokušaji sa radikalima ni-su uspeli, te je vladu ponovo dobio Nikola Hristi, što je bio dokazpotpune nemoi i poraza kralja. Uvidevši sâm da mu je vlast u pot-punosti dovedena u pitanje i bojei se za vlastiti ivot i dinastiju, kraljdeinitivno popušta i pristaje na promenu ustava. I pored svea, Ustav iz 1869. odine je bio osnovni enerator kraljeve autoritarne vlasti izato a on nikad nije menjao, ak ni posle Timoke bune kad je mo-ao da izvrši promenu u konzervativnom pravcu.

U oktobru 1888. odine imenovan je Ustavotvorni odbor koji je

bio sainjen od vienih ljudi tri politike stranke: Radikalne, Libe-ralne i Naprednjake, i koji je doneo nacrt ustava do kraja novem-bra, kada su obavljeni izbori za Veliku skupštinu. Rezultat izbora jebio porazan po naprednjake i kralja, jer od naprednjakih kandidatanijedan nije izabran, dok je izabrano oko 500 radikala i stotinak libe-rala. Uplašen neoekivanom prevlašu radikala i mounosti da na-crt ustava na samoj skupštini oni preprave prema svom interesu, kraljnamee rešenje da se nacrt prihvati u celini, što je bio i njeov po-

slednji politiki akt. Ostavka koja je sledila posle toa bila je neizbe-na. Dobivši od Austrije novce da pokrije svoje velike duove – ponekim procenama kralj Milan je bio najzaduenije privatno lice uEvropi – raanin Milan Obrenovi napušta Srbiju i poinje radikal-ska era.




radiKalna ideja

Ja kao prvu potrbu u Srbj smatram unštnj b-rokratsk sstm.

Svetozar Markovi

K kzm

Radikalizam je svakako najznaajnija politika ideja u Srbiji u devetnaestom veku, a sam pokret je predstavljao toliku prekretnicu da je znaio promenu ne samo politike sere neo sve društveno i-

vota. Patrijarhalni princip kneza Miloša Srbiji je dao znaajne ele-mente spoljašnje suverenosti, dok je unutrašnja bila više neo skrom-na, ustavobraniteljski konzervativizam je znatno ojaao unutrašnjusuverenost, istina uz odreene ustupke na planu spoljašnje, ristiev-ski liberalizam je Srbiju deinitivno i meunarodnopravno osamo-stalio, ali joj na unutrašnjem planu nije dao subjektivnost neo jekompromisom izmeu dinastije i varoške politike veinu stanovni-štva odvojio od politikih sloboda, a tek je radikalizam istupio sa sta-

vom potpune i unutrašnje suverenosti i slobode. Tek je radikalizamshvatio sve stanovnike Srbije politiki zrelim i samostalnim. Od usta-naka nema toliko velike promene u Srbiji, te se moe rei da je radi-kalizam imao znaaj tree srpsko ustanka, koji je, za razliku od prvadva, bio ustanak protiv nekih Srba. Vremenski period izmeu usta-naka i pojave radikalizma je bila epoha odvojenih istorija srpskoanaroda i srpske drave, a sa radikalizmom se, istina nakratko, te dve

istorije ponovo spajaju, kao nekad u ustancima. Iako je za prestoni-ke politiare i samoa kralja radikalizam izbio odjednom, ipak je du-o pripreman i razvijao se kao proces sazrevanja srpskoa društva.Izvori su mu posredovani, te se nikako ne mou reducirati na neko-liko, ali su lavna dva: prvo, naelno povlaenje liberalizma pred Ri-



stievom opcijom i socijalistika ideja kao radikalna kritika liberali-zma; i druo, domai stalni seljaki protest protiv inovništva.

Liberalizam je i pre 1868. odine trpeo znaajne kritike i povre-

meno je morao ideološki uzmicati. Iako u osnovi zasnovana, kritikaspoljne politike kneza Mihaila sa stanovišta naivno-romantiarskonacionalizma pokazivala je spornost samoa liberalizma. RecenzijaJovanovievo spisa „Srbenda i otovan“, koju je napisao đura Dani-i, uledan proesor sa vrlo konzervativnim politikim uverenjima,pokazala je svu ideološku slabost liberalizma. Treba znati da Daniinije bio nesklon samostalnosti i subjektivnosti srpsko naroda, neo je, baš suprotno tome, smatrao Srbe jasno odreenim narodom, što je pokazao još 1861. kada je suprotstavio unutrašnju i spoljašnju suverenost srpsko naroda slovenoilskom projektu. Tokom 1860. o-dine u Srbiji je boravio Aksakov, jedan od voa slovenoilstva, i srp-skoj javnosti je preporuivao jedan obiman slovenoilski pamlet podnazivom „Srbljima poslanie iz Moskve“. Taj tekst je imao dosta veli-ko odjeka u maloj intelektualnoj i politikoj zajednici, te se Daniinašao obaveznim da ukae na njeove opasnosti. Na velianje stare

slovenske patrijarhalnosti i na velike rezerve spram zapadne civiliza-cije đura Danii sasvim jasno staje na stranu zapadnih institucija ipreporuuje ih srpskom narodu. Pokušaj da se moderno pravo dove-de u pitanje stavom da je samo ormalno, a ne istinito, jer je u njemupremalo savesti, Danii odbacuje i ak mu se rua.1 O tvrdnjama oprednosti pravoslavlja nad druim konesijama piše još oštrije,2 asvezbo toa jer takve tvrdnje ele da ukinu samostalnost Srba vezujui


1 „Nikakva dakle nije slava Solonu, što je dao Atinjanima zakone. Nikakva nije slava koja se dosad davala rimskome narodu radi zakona njeovih. Ništa nisu tolikinajveći ljudi u rodu oveijem, koji se i danas trude doznati i svetu obznaniti, šta jepravo. – Jer po novom jevanđelju moskovskom ne trebaju narodima zakoni, neose treba drati savesti… Dakle vladalac ne treba da je vezan ni za što, neo za savest. Ako mu dakle savest podnosi da se uleda na Nerona ili Kaliulu… – to će bi-ti pravo… Dosad se mislilo i svada u svetu i u ivotu zasvedoavalo da je onadrava najsrećnija, u kojoj je zakon najviša volja, u kojoj se svak pokoravati mora“(Sitniji spisi Đ. Daničića, Srpska kraljevska akademija, Sremski Karlovci, 1925, str.

289. i 290).2 „Kazati dakle, da vera hrišanska nije jednima narodima ono, što je druima, zna-i obarati dome njezine, i ko ih obara, onaj pada u jeres. S te dakle strane, kad bi još bili u obiaju crkveni sabori, moli bi oni moskovski apostoli [misli na autorepamleta – prm. L. V .] biti prolašeni za jeretke. Pa opet hoe oni nas da ue ‘pra- voslaviju’ i mi ih moebiti još i slušamo…“ (sto, str. 292).



ih za stranu dravu i poništavajui im ve uspostavljene institute mo-derne drave.

U recenziji Jovanovievo teksta Danii se vrlo eektno koristioironijom, pokazujui besmislenost nekakvo srpsko ekskluzivizmai nadmoi.3 Najravije je prošla osnovna Jovanovieva kateodija:„duh srbski“,4 dok su liberalistika pojednostavljivanja društvenihproblema demonstrirana na tvrdnjama o izuzetno velikom znaajuslobode štampe.5 Daniieva kritika liberalizma polazi od predstavaoveka koji je upoznao zapadnu civilizaciju i usvojio njene vredno-sti. Njemu zaista nije jasno kako se sa takvim stavovima, kao što ima-

ju liberali, moe pretendovati na voenje drave i naroda. Njemu sveto izleda nezrelo i neozbiljno, te na jedan skoro aristokratski nainodbacuje liberalizam.

Liberalizam e prei preko takvih kritika i jaati i dalje na svojimstarim pretpostavkama i predstavama, sve do Ristieve ponude zaulazak u vlast. Pošto su prihvatili ponudu, a pitanje je da li su je i mo-li odbiti, liberali su postali za neke izdajnici vlastitih naela, a zaozbiljnije kritiare ni njihova naela nisu bila valjana. Tako je u sa-mom liberalnom pokretu narasla radikalna kritika svest, koja nijemola da prihvati kratkorone partijske interese i koja je videla ne-mo osnovnih postavki liberalno pokreta. živojin žujovi, DraišaStanojevi i Svetozar Markovi su kritiku osnova liberalno pokreta

177Prv do – Radkalna dja

3 „Tada e bez sumnje povrveti k nama i francuzi i Enlezi i Amerikanci da vide šta je drava, ali e se tada bez sumnje, barem u srbendastoj uenoj akademiji, u kojojsu obaveštavanja na mestu, nai kood da ih – moe biti ‘ispod stida’ – obavesti da je taka drava samo za Srbendu“ (sto, str. 355).

4 „A taj pravac nije ništa druo neo ‘duh slobode’, jer je taj duh ‘duh naroda srpsko-a’. Zaista ko što i onih zala, koja se u besedi nabrajaju, nema ni u jednoa druoanaroda osim srpskoa, i kao što ni onaj ‘uzor’ koji je srbendasti akademik [sam Jo- vanovi – prm. L. V .] našao za srpski dravni ivot, još nije bio ‘uzor’ dravnom i- votu nijednoa druoa naroda osim srpskoa, tako ni ‘duh slobode’ nije duh nijed-noa druoa naroda osim srpskoa“ (sto, str. 358).

5 „Jest, slobodnom e štampom za celo ukinuti srbendasti akademik i to zlo što suneke srpkinje nerotkinje, jer i to do skora neuveno zlo pominje meu ostalima; o

tom nema sumnje jer što do 99-te odine Avramove mila Sara njeova nije rodilaIsaka, zna se za celo da je to bilo za to što nije bilo slobodne štampe, i kad je bo javio Avramu da e dobiti sina i da e biti semena njeova koliko zvezda na nebu, sa-mo se kae da je tada prolašena slobodna štampa, a što se i Avram i Sara udiše to-me obeanju, to je bilo sasvim prirodno, jer nisu znali koliku silu ima slobodna štam-pa“ (sto, str. 360).



usmerili ka socijalistikim opcijama, i time u Srbiju doneli politikuideju koja e posrednim putem omouiti radikalski pokret.

To su bili neobino obrazovani mladi ljudi, koji su upoznali i Is-

tok (Stanojevi se jedini od njih nije školovao u Rusiji), ali i Zapad.Cirih, ženeva, Berlin i Pariz nisu samo mesta njihovih uenja, neoi njihova odluka. Za razliku od starih liberalnih intelektualaca, koji suna svojim studijama na Zapadu postajali sve više vezani za stare za- viajne likove svesti, ova eneracija nije bila ni nostalina ni zbu-njena, neo se u taj svet ukljuila svim snaama. Socijalizam su upo-znali zbo toa što je bio deo zapadne kulture, a ne zbo toa što je

bio suprotstavljen tom Zapadu. Nikada se u svojoj modernoj istorijisrpski narod nije toliko pribliio intelektualno Zapadu kao tada krozte premlade i bolešljive popravljae sveta i Srbije.

ž ž

živojin žujovi, iako je umro u odinama kada se obino tek po-

inje, u trideset druoj odini ivota, bio je jedan od najobrazovani- jih Srba. Za osam odina inostrano školovanja u Sankt Peterburu,Minhenu i Cirihu dobio je obrazovanje iz mnoih društvenih zna-nja, ali i neposredno lino iskustvo o ivotu na Istoku i na Zapadu.Prudon, černiševski i još neka slina lektira uticali su na to mladooveka, ali ne u toj meri da bi se moao smatrati neijim znaajnimpristalicom. U Rusiji je upoznao stvarnost despotizma te je pisao da„u Rusiji despotijskoj samovlaštini nema kraja“ i da „velika ruska ca-

revina nije ništa druo neo jedan prostrani zatvor karanovaki, za-tvor de je sve što je pošteno i slobodno osueno da vene u Sibiru“.To je pisao još 1864. odine kada je srpska inteliencija bila slavjano-ilska, a politika kneevine okrenuta ruskoj spoljnoj politici. žujovi-eva kritika slavjanoilstva i panslavizma još je ubojitija od Daniie- ve, jer ne ostaje na ravni ironije i podsmeha, neo se pita o istorij-skim uzrocima.6 Tih odina je i ruska revolucionarna inteliencija


6 „Da bi tu stvar obeleili malo jasnijom bojom ja moram primetiti da se putovanjeRusa po Srbiji poinje od vremena kad se eski panslavizam primio u Moskvi, a toe rei izmeu 1830–1840. odine ov. stoljea. Svemoni imperator Nikola i idejapanslavizma tako su podišli jedno druom u to doba, da je se Rusima, tako rei, mo-zak zavrtio od toa. Društveni ivot Rusa je stenjao pod Demaklovom tojaom sil-



odbacila ideju panslavizma kao rusko velikodravlje, a černiševski je pisao o tome da ruska domaa nesloboda eli da postane evropskanesloboda. I zaista je tako bilo; naime, posle odlaska Napoleona i Be-

ko konresa, Rusija je bila lavni zaovornik, pa i arant, evropskerekonstrukcije konzervativizma i Svete alijanse. Panslavizam je došaokao vrlo ubedljiv nain da se slovenski narodi Istone Evrope dre ustanju nesamostalnosti. Sve bi to moda i bilo uspešno da nije bilo1848. odine i zahteva za samostalnošu mnoih evropskih naroda,pa i slovenskih. Tako su se i Srbi Preani našli u tom vrtlou, dok susrbijanski Srbi ostali izvan svea. U to vreme se ideja panslavizma ja-

sno sukobljava sa nasleem 1848, dok u samoj Srbiji takvo spora ne-mamo jer nema ni naslea od 1848. odine. Ali vremenom se kodZapadu sklone inteliencije razvijaju i suprotni stavovi, te je žujovi-eva kritika panslavizma u osnovi neobina, ali ne i potpuno usa-mljena pojava. Naprosto, radi se o tome da je jedan mlad ovek saevropskim iskustvom i obrazovanjem na evropski savremen nainmislio o skoro neevropskim pitanjima. Da je 1848. i ideja nacional-ne samostalnosti u osnovi njeovih stavova vidi se iz sledeih tvrdnji:

„Mi smo nacija u ravnoj meri kao što je rancuska ili ma koja evrop-ska nacija. Srpska nacija ima svoju sopstvenu sredu – sredu, svoj sopstve-ni kru, svoj sopstveni pokret, svoj sopstveni pravac, svoj osobiti karak-ter, svoj osobiti individualni proces, svoj tip i ini nas svim time da smou kolu ostalih naroda nacionalna linost među nacionalnim linostima.“7

Zbo toa i dosledan zakljuak da bi se

„Srpski narod moao sjediniti s Rusima tek u onakvim prilikama koje sjedinjavaju i najraznorodnije elemente, u prilikama koje bi sutra mo-


noa esara, a ruski um traio je rada van Rusije. Domaa pitanja ruska rešavao jesam esar, a Rusima je dato bilo da slobodno obleu Carirad, Dunav, Savu i Labu.Iz Srbije tek što su se bili vratili ruski soldati. Ovde je put bio, dakle, utrven. Rusi suodma i pošli svuda. Misao o slovenskom jedinstvu pod krilima dvolavno orla ru-sko bila je s njima. Nikolaj, panslavizam, razbuenost Slavena na juoistoku i ju-

ozapadu, strašna raslabljenost zapadnih ‘evropskih sila’, ta to valja samo uporediti jedno do druo, pa da stvar bude viena kao po dlanu. Polje za rusku antaziju bi-lo je šire polje od Kosova. Rusija na vrhu Slavena, severna Rusija – carica Balkana,Jeejsko i Crno mora, ruska monarhija od sto milijuna naroda itd. itd., štoodkolosalnije moe li se i zamisliti?“ (Sabran sps 1, str. 288).

7 Sabran sps 1, str. 290.



le staviti pod jednu zastavu take jedne protiv drue zapete sile kao štosu francuska i Prajska.“8

Ova kritika je još u okvirima liberalizma, jer polazi od uspostavljanja samostalnosti srpske nacije, što je opšte mesto liberalne srp-ske inteliencije, ali izvoenja o nainu uspostavljanja samostalnostii o potrebnoj unutrašnjoj oranizaciji moue srpske drave su sva-kako izvan obzora liberalizma. žujovi sasvim jasno odbacuje staristav konzervativne politike ideje o proširenju srpske drave na su-sedne srpske i slovenske narode, i to zbo ve uspostavljene samostal-nosti tih naroda. Ne samo da uvia subjektivnost buarske nacije,

neo smatra da je srpski narod u sebi ve tako izdeljen razliitim isto-rijskim uslovima opstanka da se ne moe podvesti pod prostu centra-listiku upravu. Takva razmišljanja su tada vrlo usamljena i sem Mi-haila Polit-Desania retko koji liberal bi moao na njih pristati. Uosnovi stvari je u tom momentu i ranica liberalizma, jer je srbijan-ski liberalizam varoški, te ne razume potrebu decentralizacije, ali jezato izrazito nacionalistiki, te ne prihvata nikakvu autonomiju ni-ko. Oni koji su toliko pisali o izvrsnosti Srbina, to isto Srbina nemou da shvate kao politiki subjekat. Po žujoviu je nuno da sesrpska drava osamostali, ali ne tako da bi ukinula samostalnost ne-ko druo naroda, pa ni Srba samih. Spreman je da preporui ede-raciju balkanskih naroda na principima ravnopravnosti i slobode, teda prizna samostalnost nesrbijanskih Srba. Tu mouu zajednicu za-mišlja kao ostvarenje staro izvorno liberalno stanovišta o „mini-malnoj dravi“, odnosno uverava o potrebi izlaska drave iz ekono-

mije i raanskoa društva. Tome još dodaje ponešto prudonovskearumentacije. Administriranje drave smatra neophodnim samo ustroo upravnim stvarima, pa ak i tu predlae upliv raanskoadruštva.9 No, smatra da veina naroda nije u stanju da prihvati decen-tralizaciju drave, jer je duhovno još zaostala.10 Ne vidi nekakvu izvr-


8 isto, str. 289.9 „To znai da u dravama koje su stupile na put suvremeno, moderno prava rani-

ce vladine radnje iz dana u dan sve su ue, da drava uzima na se samo one radnje koje ni privatna, ni okruna, niti opštinska samouprava ne moe izdrati, a to i jest de-centralizacija, inae podela uprave među dravom i dravljanima“ (sto, str. 371).

10 „Naravno, i centralizacija ima svojih primamljivih strana, osobito za svetinu koja ta-ko malo vodi briu o raanskim pravima i slobodama i koja se umesto toa takolako plenjava silom koja je kadra bezapelaciono da veša i miluje, koja podranjuje su-



snost institucije stare patrijarhalne zadrue i odbacuje je zbo prin-cipa slobode pojedinca, i u tome je sasvim druoa stava od Svetoza-ra Markovia. Naprosto, žujovi je sa pozicija evropskoa izvorno

liberalizma, istina pomešano sa ruskom revolucionarnom demo-kratijom, vršio kritiku srbijansko liberalizma i pokazao mu rani-ce.11 U tome je slian Mihailu Polit-Desaniu. No, žujovi je poku-šao da te ranice i sam pree, te se uputio pravcem socijalistike ideje. Nije u tome daleko odmakao jer Prudon mu je bio ranica. No, ipored skromnosti svojih socijalistikih stremljenja žujovi je onajkoji je liberalima jasno kazao da je nedovoljan samo politiki pro-

ram, neo je nuan i socijalni, da jedan bez druoa ne mou. Utom momentu je prevazišao i Polit-Desania i u osnovi napustio li-beralizam, ili, druaije kazano, liberalizam je kroz žujovia poeo danapušta sebe.

dš S

Draiša Stanojevi se po mnoo emu razlikovao od žujovia iMarkovia: nikad nije upoznao Rusiju, bio je duovek, jedini je odnjih bio lan Radikalne stranke itd., ali im je u dvema stvarima blizak:u kritici liberalizma i pokušaju da ponudi neku vrstu socijalizma kaorešenje srpskih prilika. Menjao je svoja stanovišta, dolazio je sa mno-ima u sukobe, ak i sa Markoviem i sa žujoviem, umeo je da iz-


jetu kako linu tako i društvenu, kolektivnu i, opšte, koja ima što više svojstva što naj- većma zanimaju lupu antaziju prostako sveta. Suviše centralizacije se tako lakorazume. Ona je prosta i po ormi i po suštini i ta njena prostota, to jedinstvo, ta jed-nolikost, stroa inovnost (jerarhija) – sve to ini centralizaciju ne samo primamlji- vom no još i jakim oruđem za disciplinu, što svetina takođe miluje (sto, str. 371).

11 žujovi najistije iznosi svoju poziciju u sledeem citatu: „Od vremena velike ran-cuske revolucije (1789. .) primamljivost centralizacije sve vema tamni. Lina slo-boda ve je u svom pravu i borba ide samo oko iste take slobode za sve druine.Pošto se zavojevala sloboda lina, odma je došla na red sloboda za druine (korpo-rativna sloboda), sloboda opštinska, sloboda okruna, sloboda narodna. Ovo je ui-nilo, te je suvremeno društvo u jedno i isto vreme podpalo pod dva zakona: pod za-

kon jedinstva i pod zakon deobe sljedujui jednovremeno za pokretom centrobe-nim i za pokretom centrotenim. Posljedak toa dvojenja (dualizma), koji je takonepojmljiv za svetinu nije drui do taj što e najposle ederacijom vlasti sve drave, i male i velike, sajediniti s korišu što dolazi od jedinstva i korist što dolazi odslobode, s korišu što dolazi od jaine i koristi što dolazi od ekonomije, kosmopo-litsko duha i patrijotsko oseanja“ (sto, str. 371. i 372).



drava i ozbiljne zatvorske kazne, ali sve do kraja duo ivota išao je svojim osobenim putem. Za srpske prilike skoro aristokratsko po-rekla, ali i aristokratsko duha, jer je njeovu svestranu obrazovanost

ispratilo jedno napadno osobenjaštvo. Bio je politiki protivnik sva-koa u Srbiji, po ubeenju republikanac, te nije nikad ostavljao namiru krunu, liberalima i naprednjacima je zaoravao svojim jetkimperom politiki ivot, a autor je najuvenije pamleta protiv prome-ne kursa Radikalne stranke („gluho doba u radikalnoj stranci“), ukome je napisao:

„I tako i Svetozara Markovića iskljuiše iz Narodne radikalne stranke.Koliko je asova na asovniku tvome, o stranko radikalna? gluho doba…“

Taj lanak je radikalima na vlasti naneo više štete neo mnoe ak-cije politikih protivnika. Njeov socijalizam je bio rancuski, pru-donovski, što ovori i naslov njeovo spisa objavljeno u francu-skoj („Individualistiki komunizam“). Po svemu tome moda ne bini bio upamen da nije bilo njeove rane kritike liberala, kada je na

velika vrata ušao u srpsku kulturu i politiku. Sa pouzdanjem se mo-e tvrditi da je baš Draiša Stanojevi bio prvi veliki kritiar liberal-ne ideje u Srbiji i prvi koa su nazivali radikalcem.

Za Sveto Savu 1868. odine odrao je besedu na Velikoj školi ukojoj je izbeao obavezni nacionalni romantizam. Liberalno lasiloSrbja je osudilo njeov ovor, na šta je on odovorio, što je izazvalopolemiku sa istaknutim liberalom i istoriarem Stojanom Boškovi-em. Sve to je bilo još za ivota kneza Mihaila, kada su liberali bili u

opoziciji. Osnova Stanojevieve kritike svodila se na dve stvari: a) na-cionalni romantizam je štetan po narod i politiku; i b) zapadni svettreba da nam bude blii od Slovena.

U ono doba je bilo skoro nezamislivo napasti osnovne pojmove li-beralistiko nacionalno romantizma na sledei nain:

„Šta Srbja spominje neku ‘srpsku nauku’, to po svoj prilici biva ne izrodoljublja, ve iz anatizma. Srbi kukavni nisu imali kad za ovo dvade-

set-trideset odina ni opanke izmama zamenuti, ve idu pola bosi, a ka-mo l’ da stvore ‘srpsku nauku’. Ta dokle emo se tako duti!“12


12 izabran sps Dragš Stanojvća, Istorijski arhiv PK SKS za Vojvodinu, Novi Sad,1957, tom I, str. 73.



Najubojitija je bila sledea otvorena aluzija na istoriju srpsko na-roda:

„poštovani Vlasi naalost behu suviše maleni da oveštvu naškode,suviše zapušteni da mu što pomonu…“13

Iako je aluzija bila jasna, u nastavku polemike je morao odustatiod nje kao suviše otvorene, ali osnovni stav ipak nije napuštao:

„U krilu same slobodoumne stranke naše morala je se izroditi ovareakcija – ako tako rei smem – koju ja zastupam a i mnoi drui zastu-

paju i zastupae. Reakcija protivu zanosno pouzdanja u sile naše, pro-tiv preterano i nerazumno uzdizanja umne i izine sile naše, kako štose tie prošlosti, tako i sadašnjosti. Poznavajui vrlo lepo prave naše na-rodne vrline i zaslue, mi se diimo njima, al’ ne moemo pristati uz onekoji, bilo iz besvesno patriotizma ili prosto iz neznanja ili nepoznava-nja onoa što je u stvari, hoe silom da uzdinu Srbina nad svim ostalimnarodima i tim ine da nam se ostali ozbiljni narodi ni manje ni više ve– smeju.“14

Svoju druu tezu u kritici liberala Stanojevi poinje sa stavomda „danas ni u jedno slavensko naroda, i ako a ima blizu sto mi-liona, nema ni toliko slobode da bih ja, ako bih hteo pošteno da ra-dim, moao i Pataoncima savetovati da je prime“.15 U jednom svomkasnijem tekstu („čemu se sprema Srbija, a šta se pripravlja na zapa-du“) tu tezu je ponovio, ak i oštrije.16 Smatrao je da se Srbi morajuokrenuti kulturama i obiajnostima Zapada a ne Istoka:

„Valjda Srbija hoe da ja ovorim, kad ve ne u o Srbima, o onom štonam je blie, a ne zna da za ideju nema blizu ni daleko; da ovorim o na-rodima koji su Srbima blie, a ne zna da smo mi po srcu i karakteru mno-


13 isto, str. 72.14 isto, str. 85.15 isto, str. 75.16

„Nova se era Evropi sprema. Latinska rasa uzimlje inicijativu. germanska rasa ra-di i ostvaruje, – a slovenska rasa? Slovenska rasa klanja se alosnim naelima koja je koje od Tatara, koje od Turaka nasledila. Dve jedine drave slavenske: Rusija iSrbija (Crna gora je rad) podiu iz roba prestarela i propasna sredstva, taru pra-šinu sa zarana oruja srednjevekovno da se njime opiru struji sa zapada…“ (sto,str. 116).



o blie francuzima, no našim narodnim ustanovama, mnoo blie En-lezima i S. Amerikancima neo Vlasima koji sa nama ive, neo Turci-ma od kojih nas samo jedan plot razdvaja!“17

Stanojevieva kritika liberalizma je bila vrlo eektna i iznad svea je bila prva, ali je ostajala u velikoj meri na površini, jer se nije pita-la o pozadini to liberalistiko nacionalizma i romantizma, kao štose nije pitala ni o uzrocima srpsko nezavidno istorijsko poloaja.To e biti uraeno tek kod Svetozara Markovia. Razlo tome, poredainiteta samo autora, je i to što Stanojevi nikad nije pripadao libe-ralnom pokretu, te mu je prišao iskljuivo spolja, dok su i žujovi iMarkovi u mladosti delili liberalna uverenja.

Sz Mk

Vrlo esto umni ljudi, što zbo razboritosti, što zbo ivota posve-eno nepraktinim stvarima, bivaju nepokolebljivo oprezni i sum-

njiavi u poteze druih, a iznad svea u vlastite. Druima se ini dase radi o plašljivosti i nedostatku sranosti, kao da su svu strast iscr-peli u svom teorijskom ili umetnikom radu, te im za ljudske poslove ne preostaje ništa. Retki su koji pokazuju neku ozbiljniju preduzet-nost u takvim stvarima. Svetozar Markovi pripada toj najreoj vrstiumnih ljudi, onih kojima tvorac nije protratio talenat smotrenošu iliplašljivošu, neo a je ostavio na nemilost hrabrosti i prejakoj stra-sti. Tako Markovia nije ubila srpska drava ili tuberkuloza, neo je

njeov ivot bio proces samoubistva, koji je okonan onda kada je tajneobino daroviti ovek preminuo u 29. odini ivota. Za mnoe lju-de koji su u mladosti pokazivali natprosean talenat zrele odine subile odine sivila, a esto i poraza, kao da su im sve snae istrošene umladosti. Markoviu se to siurno ne bi desilo, jer je njeov talenattraio zrelost i steu što njeove odine nisu mole dati. Namee se jedno, verovatno neprimereno, ali neizbeno pitanje: da li bi u mo-dernoj srpskoj istoriji bilo sve onako kako je ve bilo da je Markovi-evo telo izdralo njea samo još dve ili tri decenije due. Ovako jespor izmeu njea i Srbije trajao prekratko, samo šest ili sedam o-


17 isto, str. 73.



dina. Bio je neshvatljivo ohol, svoju meru stvari htede dati Srbiji, aona to odbi, jer nije mola druaije, jer se i ne moe druaije. Kom-promis je bio u njeovoj smrti, jer Srbija a istrpeti nije mola, a ni

on nju promeniti.Naravno, i Markovi je rastao u okviru liberalizma, kao i veina

mladih ljudi tada u Srbiji. Prema liberalizmu je postao podozriv on-da kada je upoznao neke postavke ruske revolucionarne demokratije, koje su a uputile na druaije propitivanje stvarnosti i prošlostiSrbije.

U Rusiju je stiao kad je tamo sve vrelo, kad se tamo dovodio u

pitanje poluvekovni postnapoleonovski poredak. Rusija je iz ratovasa Napoleonom izašla kao pobednik, te je u okviru Svete alijanse ira-la odluujuću konzervativnu ulou. Aktivnim uešćem u ušenju ideja iz 1848. odine samo se uvrstila u svom superiornom poloaju u- vara staro poretka. Pod okriljem uvanja staro vodila je vrlo aktiv-nu i ambicioznu spoljnu politiku koja je pretila interesima druih ve-likih sila. To zlatno doba carske Rusije okonano je Krimskim ratom,u kome su Britanija i francuska, istina sa Turskom, vojniki porazile

Rusiju, i to na prau Azije. Posle to poraza sledio je neminovan spolj-nopolitiki uzmak, koji se video i u srpskim poslovima, ali i jedno ve-liko preispitivanje vlastite pozicije. Deinitivno se ruska vojska poka-zala ineriornom naspram zapadne vojne veštine i obuenosti. Vojnadoktrina jedno naroda većinom je izraz stanja nacije i duha te nacije, tako je i ruski nain ratovanja odraavao aristokratski i konzerva-tivni karakter zajednice: sa jedne strane komandni kadar od plem-stva, de se karijera pravila većinom po poreklu a ne po veštini, a sa

drue strane vojska sastavljena od seljako elementa koji je bio me-đu najzaostalijim u Evropi. Aristokratska komanda i kmetska vojska.Dok je britanski vojnik većinom dobrovoljac koji preko vojske eli daizađe iz neprimereno socijalno poloaja, ruski vojnik je tu po ljutojnevolji, a da se o civilizacijskoj razlici i ne ovori. Ruski komandni ka-dar je olako slao svoje vojnike u smrt, uz mnoo votke i prie o caru.Nije poznat narod u svetu koji je tako lako rtvovao svoje pripadnike

u vojnim operacijama, i to je ostalo sve do danas, što ovori o traj-nom aristokratskom karakteru te nacije; uostalom, onakav dvadeseto- vekovni socijalizam nije mouć bez iskustva aristokratizma.

Vojniko pitanje je bilo osnovno pitanje Rusije i toa je bio svestani sam dvor. S tom pripitom seljakom vojskom bila je nemoua bi-




lo kakva ozbiljnija modernizacija, a niko drui nije moao da bude vojnik, jer se Rusija sastojala od plemstva i seljaka. Iako mnoi isto-riari smatraju da je veliki seljaki protest (oko 600 seljakih buna za

desetak odina) presudno uticao na Aleksandra II da krene u procespromene seljako poloaja i ukidanja kmetstva, bie da je vojnikopitanje bilo najznaajnije. Naprosto, kruni je bilo do uticaja u Evro-pi, a ne do seljaka, a što se seljaka tie njihova snaa naspram krune je bila takva da bi moli još dui niz odina da ostanu u kmetstvu;uostalom, i dvadeseti vek im je dao novu vrstu kmetstva kroz kolho-ze i sovhoze i nisu imali nikakve snae da se tome odupru. Tih odi-

na se u Americi zaoštrilo crnako pitanje, a u Rusiji kmetsko – oba subila prividna i sakrivala daleko ozbiljnije procese i interese.Stara eneracija plemikih protivnika carsko reima bila je ili ne-

de u Evropi ili u Sibiru, a i ideje su im imale slinu sudbinu. Herceni Kolokol nisu imali neko naroito uticaja. Plemiki poriv starihrevolucionara ih je onio u pravcu prosvetiteljsko i humanistikopristupa seljakom pitanju, a novi naraštaj je pomišljao na stvarnuseljaku revoluciju. Roman černiševsko Šta da s rad? bio je ideo-

loija eneracije novih buntovnika.Markovi se našao u tom kruu i bio je pod uticajem oranizaci-

je nazvane „Smoronska akademija“, u kojoj su ideje i ime černišev-sko bili preovlaujui. Iako je ozbiljno izuio černiševsko tek uŠvajcarskoj, iz Rusije je poneo dve njeove velike ideje:

a) stav da stara patrijarhalna opština moe biti osnova novoa po-retka koji bi zaobišao iskustvo kapitalizma; i

b) proramsko naelo da se politika i socijalna borba ne mou

odvajati.

Ovu potonju ideju e Markovi ublaiti i skloniti u stranu u Kra-ujevcu 1873. odine i time omouiti da a potonji radikali smatraju svojim preteom.

Te dve ideje su u svemu bile protivne liberalskom shvatanju, i tone samo srbijanskom neo i ruskom. Ruski liberali su se nalazili u još

nepovoljnijoj poziciji od srbijanskih, jer su, pored krune i konzerva-tivaca, imali i još jedno mono suparnika: revolucionarne demo-krate, tako da su u tom procepu bili samleveni i naklonili su se kon-zervativcima. Za Markovievo vremena u Rusiji je ime liberal ima-lo ak pejorativno znaenje, dok u Srbiji ipak nije.




Markovievo napuštanje liberalizma je naelne prirode i nije iza-zvano ulaskom srbijanskih liberala u vlast sa Ristiem, kao što je bi-lo kod nekih druih kritiara liberala, iako je taj postupak dodatno

uverio Markovia da je u pravu. Dokaz tome jeste da je prvu kritikuliberala dao još pre topidersko atentata u lanku „Literarna veer“18

i da je ta kritika naelne prirode. Prvo vee neodovanje spram srbijanskih liberala dato je u lanku „Šta treba da radimo?“ iz jula 1868.odine,19 a jasno distanciranje je uinjeno tek sa lankom „VelikaSrbija“ iz decembra 1868, u kome je napadan stav liberala prema kne-zu Mihailu,20 te se od njih trailo da odbace osnove njeove spoljne21


18 Markovi piše: „Jedini ljudi koji su protestirali protivu to poretka [reakcionarnihreima – prm. L. V .] bili su ‘liberali’ tj. ljudi koji su samo liberalno mislili i ovori-li (kao što je to razvijeno kod Rusa i sad kod nas) a koji nisu bili kadri da stvore ni-šta liberalno, pa zato su nazivali svaku tenju da se poe štood napred – praznomutopijom, a svaki pokušaj radnje – uzaludnim ubljenjem sile“ (Sabran sps, Kul-tura, Beorad, 1960, tom I, str. 29).

19 „I kad ne bi srpski narod izrekao te svoje elje dunost bi njeove obrazovane kla-se bila da ne dovlai više šljama iz Evrope, da ne stvara samo trošae i badavadi- je: inovnike – ospodu, kurmahere – brbljive pesnike, antazije i nadriknjie, ve

da donosi istinsku nauku, da stvara ljude sa znanjem i svešu i da upotrebi sva sred-stva da se svest i znanje rasprostru što pre u masu naroda, pa da što više rasvetlju- jemo našu dedovinu. Na to su data na raspoloenje obrazovanoj klasi sva narodnasredstva. Sad je kucnuo poslednji as. Dravna zrada (znate koja) u kojoj ivimosrušie se nad našim lavama. Ko sam sebe ne spase toa e pokriti razvaline. Aostati na preašnjem putu znailo bi: rešiti se na samoubistvo“ (sto, str. 69).

20 „Knez Mihailo, i kao Srbin i kao lava svoje dinastije, morao je teiti da uvelia ze-mljište Srbije. S drue strane, i po svom poloaju i po svojim ubeđenjima bio je le-itimista i morao je i ormalno i u samoj stvari uvaavati istorijska i dinastika prava druih drava i vladara. Time se samo moe objasniti tenja kneza Mihaila dazadobije neoranienu vlast u Srbiji, koja je izazvala silnu borbu opozicije. Samo štoopozicija nije nikad izrekla pravi uzrok toj tenji; ona je ovorila da kneza Mihaila varaju oni što a okruuju, da oni imaju u vidu svoje line celji, itd. Detinjasto jemisliti da knez Mihailo nije razumevao sistemu koju je sam ustroio. … Ali pri svemtom, besmisleno je bilo naoniti kneza Mihaila na vojnu kad on za nju, kao leiti-mista, nije bio otov, a još besmislenije zahtevati od njea da bude revolucionar“(sto, str. 106–107). „Bivša opozicija za svo vreme vlade pokojnoa kneza irala je a-losnu ulou (u emu je veliki uzrok bio njen inovniki karakter). Ona nije imalahrabrosti da udari na osnovna naela pokojnoa kneza i da iskae jasno drui put

koji vodi k narodnoj celji, već je napadala pojedine pojave i linosti“ (sto, str. 112).21 „Politika ‘jake i velike Srbije’ kao što je razumevala preašnja vlada, protivna je in-teresima srpsko naroda u temelju. Da ne ovorim o tome da svaka centralizacija vlasti (koja je dosledno sledovala iz politike ‘Velike Srbije’) s njenim nerazdvojnimdruama: cenzurom i neodovornošu okivaju umni razvitak narodni. Politika ‘Ve-like Srbije’ ujedinjava po ormi umne i materijalne sile srpskoa naroda, a u stvari



i unutrašnje politike,22 što oni oiledno nisu bili spremni i pored ra-nije suprotstavljanja pokojnom knezu. Markovia je u njeove stavove o liberalima deinitivno uverio Ristiev ustav, iju je oštru kri-

tiku dao u lanku „Srpske obmane“ iz oktobra 1869. odine. Polazi-šte njeove kritike je tvrdnja da je birokratski sistem osnovni pro-blem srpske drave, a da a novi ustav samo lealizuje i uvršuje.23

Pošto je lanak potpisan kao „Od jedno Srbina iz Kneevine“, mini-star prosvete Dimitrije Mati, inae solidan i razborit ovek, a uz topisac najspekulativnije teksta iz ilozoije prava na srpskom jeziku(naravno uz veliko oslanjanje na nemaku literaturu), traio je privat-

nim pismom od Markovia da se distancira od toa lanka, potpi-savši svoje pismo sa „Vaš poštovatelj“. Markovi je, u skladu sa svojimkarakterom, na navedeno pismo objavio tekst u Zastav pod nazivom„Otvoreno pismo . Matiu“, u kome je odbacio relativno dobrona-


sve bi te sile bile spreene i okovane. Narod bi izašao iz borbe za ‘Veliku Srbiju’ si-romašniji i razoreniji no što je sada, a ostao bi opet okruen istim neprijateljima kojima je i sada okruen. ‘Velika Srbija’ bi morala kupovati prijateljstvo u neprijateljaponiavanjem i rtvovanjem interesa svoa naroda, morala bi sve više i više trošiti

na vojenu silu, sve više zavoditi centralizaciju sa svim ‘dobrima’ što ih ona donosi,sve više da optereava narod raznim dacijama (po svoj prilici bilo bi i dravno du-a), i ranije ili docnije takva politika morala bi se završiti kakvom spoljašnjom iliunutrašnjom katastroom“ (sto, str. 113).

22 „Naša manjina, rešavajui pojedina praktina pitanja i opredeljavajui proramusvoa rada, azila je svoj osnovni princip: da su interesi ivih ljudi neizmerno višesvakih istorijskih prava i privileija i više svakih dinastinih i linih rauna i inte-resa. Dokle od tako ustraje mi emo jednako ostati pri ‘sentimentalnom’ uzdisa-nju za slobodom i napretkom svo naroda. Liberalci treba da znadu da dokle odnarod ne uzme sam inicijativu za svoje osloboenje dotle e ostati tue roblje sa-mo u razlinoj ormi“ (sto, str. 114–115).

23 „A kao što se videlo iz mo dosadanje ovora, ja kao prvu potrebu u Srbiji sma-tram unštnj brokratsk sstm“ (sto, str. 167). „Imamo još da primetimo i to dabirokratska sistema ostaje sva nedirnuta; još se ovim ustavom jae utvruje poemse inovnici stavljaju van naroda i nad narodom“ (sto, str. 175). „Narodna skupšti-na e biti samo mesto de e se narod vaspitavati za potinjenost, za tranju, kaošto je to i dosad bivalo“ (sto, str. 179). „Ujamava li današnji ustav neophodne uslove za razvitak naroda? Ne! – mi to moemo rei sa punom svešu. Svi oni uslovi koji su pree postojali u Srbiji, koji su bili uzrok narodne patnje i narodno nezado-

voljstva, ostali su onakv st, nisu ni za dlaku promenjeni. Birokratska sistema osta-la je nedirnuta. Mounost da se povtoravaju ona ista nasilja kao i pree – takva jeista. Razlika je samo ta što se sve to pree nazivalo ‘nezakonito’, a sada je to sve uza-konjeno unapred“ (sto, str. 184). „Naelo monarhizma ostaje sveto i nepovredivo.Eto zašto je narod srpski toliko patio za celo po veka, zašto je morao da izdri toli-ke bune i prevrate. Obmana… obmana… sve su to obman“ (sto, str. 185).



meran predlo ministra i nanovo izneo osnovne stavove iz prethode-e lanka. Naravno, ministar više nije imao kuda, te je oduzeo sti-pendiju neposlušnom stipendisti, koji je zbo toa morao prekinutistudije i vratiti se u zemlju. Tako je jedan od najizvrsnijih intelektu-alaca Srbije devetnaesto veka ostao upamen po oduzimanju stipen-dije i izvora prihoda druom takvom intelektualcu. Za svoa borav-ka u Švajcarskoj Markovi se u potpunosti odvojio i od Vladimira Jo- vanovia, koa je duo izdvajao od ostalih liberala, a njihovo nesla-anje, koje je izreeno u jednom privatnom razovoru u Cirihu, bilo je povod jedne vrlo oštre i due javne polemike. Markovi je bio na-

elniji jer je Jovanovia napadao za uski nacionalizam24

i ispraznostnjeovih osnovnih pojmova,25 a Jovanovi je svoa suparnika oka-rakterisao kao slavoljubivo oveka koji pokušava da preuzme Omla-dinu srpsku. I kao što to veinom biva, obojica su u velikoj meri bilau pravu, ali je Markovieva namera bila znatno ozbiljnija, te on iz tepolemike izlazi ojaan. Moe se kazati da je Jovanoviev poraz u po-lemici i naelan kraj liberalne ideje u Srbiji, iako je ona još duo trajala kao stvarna politika.

Markoviev boravak u Srbiji bio je obeleen Radnkom i Pari-skom komunom. Komunu je branio od sveopštih napada, pokušava- jui da airmiše socijalistiku ideju. Od Radnka je napravio novinesa izrazito najveim tiraom u Srbiji. Sve je to toliko bilo neobino inovo da je jedno vreme i vlast bila zbunjena, ali se brzo prenula i iz- vršila snanu pretnju, te je Markovi 1872. odine otišao iz Srbije.


24 „g. Jovanovi shvata sasvim nešto druo pod imenom ‘osnovi snae i veliine Srp-stva’. To je nešto ‘veito’, ono se kao ‘nasledno prenosi iz roda u rod’, i da se to neštoodredi valjalo bi a ‘odeliti od svea što je za vremena, što sa pojedinim linostimai naraštajima izumire’; najposle to što je trajno i veito moralo bi se razlaniti na naj-prostije misli pa tek te misli sainile bi ideju ‘o osnovama snae i veliine srpske’“(sto, tom II, str. 73). „To ini te V. Jovanovi pošto je osnove srpske snae i velii-ne sveo na psiholoijska svojstva Srbinova, i tu nam ne daje niea što bi imalo na-une vrednosti. On jednako leda kroz ruiaste naoare na svu srpsku istoriju ina sve što je ‘srpsko’. Kod njea su Srbi ovejane demokrate još u sedmom stoleu, isve što se posle doaa meu njima je nedemokratski, to je sve ‘stran uticaj’ kao da

je ceo svet u to doba bio pokvaren osim jedinih Srba. Ovakvo je ledište na jedannarod ‘bolešljivo’; ono moe imati vrlo štetna uticaja“ (sto, str. 74).25 „To su pojmovi patrijarhalni, a ne demokratski – to su dva krajnja polusa; meu

njima lee ‘civilizovani ustavni’ pojmovi, koji se danas šire po Evropi u raznim va-rijacijama. Vi niste razumeli razliku izmeu patrijarhalnih i demokratskih pojmova“ (sto, str. 107).



Rezultat te delatnosti i promišljanja je Srbja na stoku, njeovo naj-znamenitije delo, koje je poelo izlaziti u Radnku, ali je bilo zabra-njeno, te je izdano u Novom Sadu kao zasebna publikacija.

Markovieva namera je bila da napiše „socjalno-poltčku študjuo tom kako s razvjao srpsk narod u knžvn otkako s oslobodood turskog gospodarstva pa do danas“. Pošao je od analize stanja srp-sko naroda pod Turcima pre Ustanka. Video je da je turska upravakonzervirala stari patrijarhalni ivot i da „kad je propalo tursko o-spodarstvo, srpski narod je upravo produio svoj unutrašnji razvitak onde de je bio zaustavljen kad je potpao pod tursku vlast“.26 Osno-

va patrijarhalno ivota je u porodici kao obiajnoj zajednici i zadru-zi kao ekonomskoj. Nema podele rada sem eneracijske i polne. Od-mah na poetku utvruje svoju osnovnu tezu:

„Jednom rei: suvremeni ekonomski ideal veoma je blizak u naeluonom ekonomskom stroju koji postoji u zadruzi.27

Za patrijarhalni ivot kae da je „ pozja srć zadovoljstva kakv

nma u slobodnoj Srbj“ i smatra da je taj ivot superioran savreme-noj podeli rada i najamnom radu. To preterano i neistinito velianjeinstituta stare zajednice u velikoj meri podsea na liberale i Vladi-mira Jovanovia, s kojim se oko toa onako oštro sporio, s tom raz-likom što Jovanovi poistoveuje patrijarhalizam sa savremenimzapadnim društvom, a Markovi sa budunošu, odnosno sa socija-lizmom. Taj stav mu je oiledno došao od ruske revolucionarne de-mokratije i literature černiševsko. Uzroke Ustanka je video u sla-

bosti turske drave i njene nemounosti da korporira u sebe srpskipatrijarhalizam. Uviao je da je versko pitanje u svemu tome nebit-no. Osvetlio je i socijalnu i nacionalnu stranu Ustanka. Daje vrlo ube-dljiv odovor na pitanje kako nastaje nova dravna zajednica:

„Kad je propala turska uprava u beoradskom pašaluku srpski na-rod trebao je da oranizuje dravu. Kakvu je dravu moao oranizova-ti narod koji nije imao nikakvo pojma o dravnoj zajednici, o poslovi-

ma koje ima ceo narod da vrši, o odnošajima koji valja da postoje izme-u sviju lanova naroda? Obiaj tu a nije moao da rukovodi kao pri za-


26 Tom III, str. 133.27 isto, str. 136.



jednikoj radnji u opštini. Svakojako narod nije moao druke raditi nokao što je radio u opštini, tj. izabrati polavare pa ostaviti njima da sebrinu o dravi ‘kao dobar domain o svojoj kui’.“

Tako je iz patrijarhalno stava izrasla ustanika elita, koja e bitiosnova dravne vlasti:

„U Srbiji dakle ratovanjem razvila se klica za jedan privileisan sta-le, kao što se razvila u slinim prilikama kod sviju naroda. Ova klicamola je biti uušena ili razvitkom demokratskih naela kao što su bilau osnovu prve oranizacije sovjeta i maistrata ili razvitkom monarhč-n vlast – unštnjm jdno prvlgjskog stalža, jdnom porodcom.“28

Po Markoviu, monarhizam nije direktno proizišao iz patrijar-halno stava neo je nametnut od turske strane hatišeriom i bera-tom, i to je najslabije mesto njeove analize. Naprosto, odbacivao jesvaku vezu stvarnosti srpske drave sa starim ivotom, elei da tuseosku idilu sauva u istoti. I tako je opet inio nešto za šta je optu-ivao V. Jovanovia. O Sretenjski ustav se u velikoj meri orešio, a

ideju ustavobranitelja u potpunosti nije razumeo, te ju je svodio na bi-rokratizam. Smatrao je da su partijski ivot, oranizacija sudstva iakumulacija kapitala kod novo stalea imali vrlo štetne posledice, anajštetnija je bila u propadanju zadrua i patrijarhalno ivota, teproletarizaciji seljaka.29 A što se drave tie:

„Svi dravni orani: sudovi, policija, vojska i inansija i dr. postali suorue da se iziraju narodna prava“30

Jednom reju, ustrojstvo drave sa monarhistikim oblikom vla-davine i centralizovanim dravnim aparatom spreilo je razvitak pa-trijarhalne zajednice u pravcu nove socijalistike zajednice. Zbo to-a je nuno preispitati dravni osnov Srbije i revolucijom promenitii unutrašnju i spoljnu politiku. Unutrašnju tako što bi politika zajed-nica bila decentralizovana unija samostalnih opština, u kojima bi se,


28

isto, str. 159.29 „Na taj nain zapoelo se u Srbiji prikupljanje zemlje u rukama novanih kapitali-sta, koji nisu moli da rade zemlju ni onako kao što su je pree seljaci radili. Zajed-no s tim poela se je obrazovati puka sirotinja (proletarijat) pre neo što je zapoe-la industrija i abrika proizvodnja“ (sto, str. 195).

30 isto, str. 209).



kao nekad u starim zadruama, izubila podela rada i najamni rad,a svojina bi bila zajednika. Spoljna politika bi se izmenila jer revo-lucija ne bi mola da ostane u okvirima kneevine, neo bi se prelila

i u drue srpske zemlje, pre svea u Bosnu i Herceovinu, de bi na-stale iste takve zajednice opština. Tako bi se samostalne drave Crnagora i Srbija izubile i pretopile u novi poredak. Srpski narod je spo-soban za takav in i takvo politiko i ekonomsko ustrojstvo, jer još nije izubio naviku da ivi po starim patrijarhalnim obiajima, a i ina-e je to svojstvo slovenskih naroda, pre svea rusko, te se zbo toamoe ovoriti o slovenskoj civilizaciji. Iskustvo Zapada sa nalaše-

nim individualizmom, podelom rada, socijalnom nejednakošu itd.treba izbei, jer i same kapitalistike zemlje tee da napuste takvodruštveno ustrojstvo. Naprosto, zapadne zemlje e ui u socijalizamiz kapitalizma, a slovenske direktno iz patrijarhalno ivota. Pred-nost ovo druo puta je u tome što e ljudi, neiskvareni kapitali-zmom, lakše i sadrajnije razvijati socijalistike oblike ivota. Uloasrpske drave je u tome da bude predvodnik balkanske revolucije,koja e ukinuti i samu srpsku dravu.

Iako je primetna odreena razlika od shvatanja černiševsko, a ipoznavanje zapadne literature (boravak u Cirihu nije bio uzaludan),njeova razmišljanja su ipak zasnovana na, pre svea, ruskim revolu-cionarnim demokratama i njihovoj tezi o seljakoj revoluciji i pre-skakanju zapadno društveno ustrojstva. Markoviu su išle u priloneke slinosti izmeu Rusije i Srbije (izrazito preovlaujui seljakielemenat, birokratski dravni aparat, vrlo slini oblici patrijarhalnoivota, mali uticaj hrišanstva, monarhijski oblik vladavine sa jakom

centralizacijom… itd.), iako je bio svestan i razlika, koje neki put na- vodi, a eše ne (srpski seljak nema iskustva kmetstva, srpski narodnikad nije imao aristokratiju, srpski narod ima dravu nekoliko de-cenija, a ruski nekoliko vekova itd…).

Danas razmišljanja Markovića, Lavrova ili černiševsko izledaju ak pomalo naivna kad znamo šta se desilo posle njih, odnosno udvadesetom veku, ali su ta razmišljanja i Rusiji i Srbiji doneli nešto

novo: ukazali su na oromni politiki, ekonomski i socijalni potencijal seljakih masa. Seljaci su u Srbiji dotle smatrani i politiki i civili-zacijski potpuno nezrelim, što u osnovi i jesu bili, te se od njih trailasamo poslušnost. Zbo toa se oromna većina naroda nalazila u sta-nju potpune nesuverenosti, te je Srbija bila jedna od najneslobodnijih




evropskih drava. No, i ta seljaka populacija se vremenom menjala, jer su dolazili novi ekonomski odnosi na selo – to ipak više nisu biliMiloševi seljaci. Politika rupa oko Adama Boosavljevića je u skup-

štini pokazivala da selo trai i svoju politiku artikulaciju. Naprosto,selo je došlo na dnevni red istorije Srbije, a Svetozar Marković je prvito uvideo i taj problem postavio kao evropski. I to je, pored velike pro-mocije realizma u knjievnosti, njeov najveći znaaj.

Svetozar Markovi, sa jedne strane, i Adam Boosavljevi, isto ta-ko strastan i neobian ovek, s drue, najznaajniji su izvori rano iisto radikalizma. (Sama Radikalna stranka je neovala kult njih

dvojice kao osnivaa, te su njihove slike stajale decenijama u upravistranke, ak i redakcijama lasila.) Obojica su iveli i mislili istu te-zu, jedan iz ruske i evropske perspektive, a drui iz perspektive srbijansko sela. Nikola Paši i Pera Todorovi su te dve razliite per-spektive spojili, te ih time znaajno i izmenili, ali druaije i nijemolo. Izvorni Markoviev proram jedinstva politike i socijalnerevolucije, preskakanja zapadno kapitalistiko individualizma, re-habilitacije odreenih instituta patrijarhalno ivota, zajednice opšti-

na umesto centralizovane drave, svebalkanske revolucije itd. ipak nije bio proram Srbije, neo usko krua ljudi. Boosavljeviev pro-ram stalne pobune protiv inovništva i povika na nepravde premaseljakim pravima bio je razumljiv srpskom seljaku i kroz njea jemoao sebe politiki izraziti. Markovi svakako zasluuje da se o nje-mu piše ne samo kao izvoru radikalizma, neo kao samostalnoj pojavi, što je ovaj daroviti ovek svakako i bio. Ali njeov stvarni upliv u srpsku istoriju nije se desio preko zadrua koje je osnivao, preko

bosansko ustanka koji je pripremao, preko ideja, novina i zatvora,neo preko radikalizma, sa kojim ima daleko manje veze neo sa svimostalim što je nabrojano. Markovieva „krivica“ za radikalizam je ne-de izmeu nehata i umišljaja, moda blie nehatu.

P k

Ako liberalna ideja polazi od slobode kao najviše principa biamoderne praktike ideje, radikalna polazi od jednakosti. Neke nacije, poput amerike, nastale su i otvrdnule u liberalnom stavu, dok ne-ke to nisu, poput rancuske. Velika polemika izmeu slobode i jedna-




kosti nije nesporazum dva bratska principa francuske revolucije ne-o politiko odvajanje dva osnovna momenta moderne praktike ideje. Aristotelovskim jezikom kazano, princip slobode je ustta dstr-

butva, a princip jednakosti je ustta comutatva, jedno je pravda koja dovodi do nejednakosti, a druo pravda koja dovodi do izjednae-nja. I sve moderne politike ideje, pa i sasvim savremene, kreu se iobrazuju oko odnosa te dve pravde, odnosno ta dva principa. Kore-ni evropsko radikalizma su, svakako, u francuskoj raanskoj revoluciji, de je princip jednakosti tako esto pobeivao princip slo-bode, a na ideoloijskom nivou osnovni izvor je utilitarizam, de je

sloboda izubljena jer je postala iskljuivo spoljašnja, odnosno svelase na korisnost. Bentam je ovorio o „najvćoj srć za najvć brojljud“, što znai da je jednakost opet pobedila slobodu. A ko su „najvei broj ljudi“? Zar i oni nisu u sebi i u meusobnim odnosima nejednaki? Nejednaki su na spoljašnji nain, dakle iziki, zatim po po-reklu, što je ve socijalno odreenje, po talentu i sklonostima, i, iznadsvea, po imetku. Oni su ekonomsko nejednaki, moda ak i suprot-stavljeni. Evropom se zaista širio „bauk komunzma“, kako je Marks

ovorio u Komunstčkom manfstu, jer su raani Evrope u toj me-ri bili nejednaki da je Marks zaista bio u pravu. To je osnovna razli-ka socijalistike i radikalne ideje: prva polazi od stvarne, pre sveaekonomske (klasne) nejednakosti ljudi, a jednakost postavlja kao ciljkoji se tek vremenom i akcijom moe dostii, dok drua polazi odapstrakcije i zaborava svake bitne nejednakosti, te zahteva da se tapostulirana jednakost uspostavi i kao politika, što znai opšte pravo lasa i sve što s tim ide. Socijalizam jednakost postavlja kao utur,

a radikalizam kao prezent, dok liberalizam to postavlja kao plu-skvamperekt. I zaista, evropski radikalizam je nekako bio izmeuove dve drue, mnoo snanije i uticajnije ideje. U Britaniji je nepovratno bio vezan za liberalnu ideju, i bio je, u osnovi, samo jedno kri-lo liberalno pokreta (D. čejmberlen je bio osamdesetih odina naj- vieniji britanski radikal, a sedeo je u kabinetu najvienije svetskoliberalno politiara, gledstouna, i to ne kao nekakav koalicijski part-

ner, neo kao bitan ovek Liberalne stranke). U francuskoj e se ra-dikalizam emancipovati od liberalizma u daleko veoj meri, iako nepotpuno, tako da se moe rei da je rancuski radikalizam najznaaj-nija promocija radikalne ideje. Luj Blan i znaajan socijalistiki po-kret, zatim 1848. odina, pa poraz Pariske komune i mnoo toa još




uticalo je na to da se radikalna ideja nametne francuzima. No, osnov-na razlika britansko i rancusko radikalizma je u obliku vladavineza koji se zalau: Britanci, naravno, moraju biti monarhisti, a francu-

zi ne moraju, te se radikalizam kod njih pojavljuje kao najdoslednijirepublikanizam. I zaista, ako je princip jednakosti osnovni stav, nemoe se prihvatiti razlika izmeu monarha i druih, jer monarhuzurpira jednakost ostalih, pošto je on po pojmu nejednak. Od Ledri--Rolena, preko gambete, pa do Klemansoa, neprekidno se ponavljazahtev za republikom i opštim pravom lasa.

Neki istoriari misle da je rancuski radikalizam, pre svea gam-

beta i njeov Belvilski proram, znaajno uticao na srbijanski. Posvemu sudeći, za to nema istorijskih izvora, te je analoija osnovniarument u toj postavci. No, i sa analoijom ima problema, jer jesrbijanski radikalizam u velikoj meri druaiji od rancuskoj, skoroda se moe reći da je on izrazit proizvod domaće istorije i domaćihprocesa.

Prvo: rancuski radikalizam je bio varoški, skoro pariski, jer jeokupljao siromašnije varošane, dok je srbijanski bio izrazito seljaki

i po mnoo emu je podseao na arhaine seljake bune.Druo: rancuski radikalizam je bio i ostao pre svea pokret, ak

i onda kada je osnovana Radikalna partija, a to se desilo tek poetkomdvadeseto veka (zanimljivo je da je Klemanso odbio da prisustvujetom skupu, a kao razlo je naveo svoje naelno protivljenje), dok jeRadikalna partija u Srbiji bila, pored nemake Socijaldemokratije,najbolje oranizovana partija Evrope. Ako se putem analoije zaklju-uje o vezi srbijansko i rancusko radikalizma, onda bi se, takoe,

zbo vrlo sline oranizacije molo ovoriti o vezi srbijansko radi-kalizma i nemake socijaldemokratije.

Tree: rancuski radikalizam je bio izrazito antiklerikalan, ak ate-istiki, što je u Srbiji bilo bespredmetno, jer je sveštenstvo bilo zna-ajan momenat stranke. Uostalom, Srpska pravoslavna crkva nikadnije ni blizu imala uticaj i mo koju je imala katolika u francuskoj,što ne znai da to nije elela.

četvrto: Milan Obrenovi je u Srbiji bio kralj, a u francuskoj sa-mo jedan neuspešan kockar i hazarder. Naprosto, republikanizam uSrbiji nije imao šanse.

U literaturi je ostalo mnjenje da se istorija radikalizma u Srbijideli na tri aze: prva socijalistika, drua seljaka i trea varoško-kon-




zervativna. To su moda aze razvoja Radikalne stranke, a ne aze razvoja radikalizma.

Socijalistiki uticaj se povezuje sa Svetozarom Markoviem, što u

velikoj meri ne stoji. Još je Skerli zasnovao takav stav jer je tvrdio da je sam Markovi proramom iz 1873. odine pretpostavio politikezahteve ekonomskim, te je time zasnovao radikalski put. Po tome kri-terijumu, moemo i Lenjina i boljševike optuiti za radikalsku ideju jer su, ne samo jednom, i proklamativno i stvarno pretpostavljali po-litiku borbu ekonomskim zahtevima. Radi se o tome da Markoviipak nije napustio svoj osnovni stav oko vlasništva, te je do kraja sma-

trao da treba insistirati na zadrunom obliku zemljišne svojine, jerse tako rehabilituje stari institut opštine i omouava preskakanje ka-pitalizma. To je nespojivo sa radikalnom idejom jer ona polazi odpretpostavljene, a ne od stvarne jednakosti, pa za nju svojinko pita-nje ne moe biti izvor nejednakosti. Radikalizam, u naelu, polazi odprivatne svojine i u tome je neki put izriitiji i od liberalizma. Tako sene moe ovoriti o radikalnoj ideji kod Svetozara Markovia. čak seni proram iz 1871. odine, koji je napisala rupa oko Aberdara, Vlaj-

kovia, Ljoia i Aima čumia (koji e tri odine kasnije biti mini-star policije i zabranjivati Javnost ), ne moe smatrati radikalskim,iako nije bio izriito socijalistiki.

Kako se ini, Paši je još za Markovievo ivota pokazivao nekunelaodnost spram stava o zajednikoj zemljišnoj svojini, ali se tokod njea nije razvilo do jasne ormulacije sve do 1876. ili ak 1877.odine. Da li je na njea uticala stvarnost Srbije ili još, preko toa, iAdam Boosavljevi, koji je još 1873. odine pisao o nunom privat-

nom zemljišnom vlasništvu (što dokazuje da nije imao skoro nikakve veze sa Markoviem), ne znamo, ali znamo da se od promocije stavao privatnoj zemljišnoj svojini moe raunati nastanak radikalske ideje. Kako se vidi, u njoj je bio daleko znaajniji Boosavljeviev neoMarkoviev uticaj.

Boosavljevi je u skupštinu ušao 1874. odine, i to uz veliku po-mo policije, jer su mladokonzervativci podravali svako ko bi od-

uzimao lasove liberalima. No, ušavši u skupštinu, kao i drui kojisu slino mislili i dolazili sa sela, brzo se pribliava jednom krilu li-berala, pre svea Kaljeviu, i poinje da deluje zajedno s njima. Bo-osavljeviu i njeovima imponovao je jedan politiki proram koji je napisao Vladimir Jovanovi i koji je bio objavljen u Budućnost




evia na vlast. Optuiti nekoa da je karaorevievac decenijama je bila najtea kvaliikacija u Srbiji, te je to bio veliki udarac Pašievojaitaciji. Smatrajui da se radi o nesporazumu, Paši je napisao pismo

Dimitrijeviu, u kome je objasnio tenje mladih radikalaca. Najzna-ajniji deo toa pisma je onaj de se izlae odnos prema svojinskompitanju na jedan nemarkovievski nain:

„Proram radikalaca je prost i sastoji se otprilike u ovom: Narod jesuveren i po tome njemu pripadaju sva prava politiko pa i ekonomskoureenja zemlje. Prava politika pojedinih raana mou se najboljeouvati, kad je opština, srez i okru, pa i cela Srbija ureena na osnovu

samouprave. Ekonomna sloboda, tj. nezavisnost, moe se najbolje ure-diti ako se usvoji put udruenja i ako se sredstva za podizanje industrijei zemljoradnje ne daju jednom licu, no jednoj zadruzi koja pokae ne-sumnjivo da je u stanju da kapitalom upravlja i radinost razvije. Druimreima: mi ’oemo demokratsku slobodu, decentralizaciju ’oemo da na-rod sauvamo da ne usvoji poreške zapadno industrijsko društva dese stvara proletarijat i neizmerni boatašluk, no da se industrija podi-ne na osnovi zadrunoj. Za tim ne aitiramo da ukinemo ustanove pri-

vatne svojine, no da se zemljoradnici drue i obdelavaju zemlju mašina-

ma, jer bez zadrue ne moe se parna mašina s korišu upotrebiti.“31

Iako je u citiranom tekstu još uvek dosta toa preuzeto od Sveto-zara Markovia, ipak se prvi put meu njeovim pristašama usudioda ovori o trajnosti privatne svojine. Paši je, a moda i drui, kre-nuo putem emancipacije od Markovievo socijalizma, ali to još nije nekakav radikalski proram, kao što neki istoriari tvrde. Naove-štaj jeste, i ništa preko toa.

Srpsko-turski ratovi i njihovi skromni rezultati uverili su mladeradikalce da je srpska drava slaba i da dolazi vreme promena. Pašić je politiku bitku zapoeo u skupštini u koju je izabran 1878. odine,u svojoj trideset i trećoj odini ivota. U skupštini je radio isto što i ra-nije u štampi: vešto je eksploatisao rupu oko Adama Boosavljevića.Ali sve do 1880. ne moe se ovoriti o radikalskoj ideji. Dokumentkoji zasniva radikalsku ideju je Pašićevo pismo Videlu iz maja 1880.u kome je napisano da treba „žvo radt na tom da s zmljoradnjau nas poboljša, da s ndustrja domaća razvj, al ukolko j mogućbz proltarjata“. Od Markovićeve zadrue i preskakanja kapitalizma


31 Ovo pismo se uva u Matici srpskoj.



ostalo je samo „ukolko j moguć bz proltarjata“. Rubikon je tek tada pređen, i od tada se moe ovoriti o radikalskoj ideji u Srbiji.

Na izborima 1880. odine, koji su jedni od retkih poštenih izbo-ra u srpskoj istoriji, udrueni budui radikali i budui naprednjaciostvarili su skoro neverovatnu pobedu, jer je od 128 mesta u skupšti-ni liberalima pripalo samo sedam. No, pobednici su se odmah pri za-snivanju skupštine odvojili, i to ne krivicom radikalaca, te su se po-etkom 1881. i ormalno zasnovali kao zasebne partije. Naprednja-ka stranka se zasnovala kao reakcija na radikalsko osnivanje. Moe serei da je Narodna radikalna stranka prva moderna partija u istoriji

Srbije. Radikali su pokrenuli list Samouprava i u njeovom prvombroju izdali prolas o osnivanju stranke, koji je potpisalo 38 poslani-ka a još toliko podralo, što je bila skupštinska veina. Prolas i pro-ram stranke doovarani su meu više poslanika, ali pod Pašievomi Todorovievom32 direkcijom. U osmoj taki navedeni su ciljevi zakoje e se stranka boriti u skupštini u iduem periodu. glavni zada-tak je promena ustava, a ostali su sledei: sloboda štampe, slobodazbora i doovora, sloboda udruenja, opštinska samouprava, lina i

imovinska bezbednost i dravna solventnost. Piroaneva vlada jedala Srbiji verovatno najliberalnije zakone do tada, moda do danas,te je sama ispunila veinu zahteva iz radikalsko prorama. U sušti-ni, nije ni pokušala da dâ opštinsku samoupravu i nije uspela da na-pravi reda u dravnim inansijama. Tako su ti mladi konzervativcibili liberalniji od starih liberala. Što se radikala tie, primetno je da jenapuštena sva Markovieva retorika, te da nema više ni ono „ako jemoue bez proletarijata“. Sada se ovorilo samo o linoj i imovinskojsiurnosti, što sa socijalistikim stremljenjima ima malo veze. Ostao je još samo zahtev za opštinskom samoupravom i velika povika nainovnike. Na kraju je samo uljuen, modernizovan i dobro orani-zovan Boosavljeviev zahtev za seljakom politikom zajednicom.To je podrazumevalo što šire pravo lasa i ekonomsku obnovu sela.Prvoa e se radikali dosledno drati, a druoa nee.

Mnoi su skloni da Timoku bunu shvate kao prekretnicu u raz-

voju radikalske ideje i da tvrde da je stranka posle toa izneverila svo-


32 Todorovi se neposredno pre toa vratio iz Pariza posle duoodišnje iznanstva.Ako se uopšte moe ovoriti o uticaju rancusko radikalizma na srbijanski, on sekrije u Todorovievoj pariskoj literaturi.



ja naela. Moda je Timoka buna znaajan doaaj u razvoju Srbi- je, ali u razvoju radikalske ideje nije. Timoku bunu je isprovociraokralj ukidanjem narodne vojske i oduzimanjem oruja od naroda.Kralj je to uradio zbo naprednjaka, koji su mu oduzeli policiju kaooslonac moi, te je zbo toa morao da razvija stajau vojsku, ali sve je to bilo upereno i protiv radikala. Buna je imala lokalni karakter i vrh stranke ima samo posredne veze sa svim tim doaanjem. Napro-sto, radikalska partija je bila reormistika, a ne revolucionarna, i onase u svemu tome nije snalazila. Sam Paši je napustio zemlju, što jebio loian potez i pored kasnijih optubi za njeovu izdaju i kuka-

viluk, a veina rukovodstva se našla u zatvoru. Kralj Milan je zbri-sao Radikalnu stranku, ali nije i radikalsku ideju. Ona je ostala u pro-buenom srbijanskom selu. Ako je naprednjake pobedio korupci- jom, radikale stajaom vojskom, samo sebe je kralj Milan pobedioporazom na Slivnici.33 Posle izubljeno rata sa Buarskom kralj nije imao drue mounosti neo da vrati i radikale u kombinaciju. Ta-ko je nastala liberalno-radikalska vlada iz 1887. odine, a kratko vre-me posle toa i isto radikalska vlada pod predsednikom Savom gru-

jiem. Izmeu sastava te dve vlade odrani su izbori, na kojima suradikali opet potvrdili da su najsnanija partija. Najznaajnija odlu-ka grujieve vlade bila je raspisivanje novih izbora, koje e radikaliprvi put oranizovati kao partija vlasti, i dobiti sa oromnom vei-nom lasova. Oromna skupštinska veina je omouila radikalimada donesu nekoliko zakona koji su bili u skladu sa njihovim prora-mom, pre svea Zakon o opštinama i Zakon o vojsci. Iako su navede-ni zakoni bili kompromisni i pomirljivi, ipak su zabrinuli kralja iopredelili a da radikale skloni iz vlade. Novu vladu je sastavio stari


33 Tih odina se otvorio i porodini spor kralja i kraljice. Taj spor e trajati duo, svedo kraljeve smrti, a moe se rei ak i posle nje. U zemljama de zavlada autoritar-ni oblik vladavine, line stvari vladaoca mou u velikoj meri uticati na javne poslove. Tako je bilo i onda u Srbiji. Iduih desetak odina pitanje odnosa kralja i kralji-ce bilo je prvorazredno politiko pitanje. Brana kriza je dovela do dinastike i opre-delila kralja da se povue. No, ipak je onaj objektivni momenat koji je doveo do

pada kraljeve moi poraz u srpsko-buarskom ratu, jer a je prisilio da oslobodiradikalske voe iz zatvora i da se pokuša s njima doovoriti. Uspeo se doovoriti sa-mo sa Perom Todoroviem, koa je lino posetio u zatvoru, ali sa strankom nije, temu je zato propala ideja da napravi naprednjako-radikalsku vladu. Na kraju jemorao rtvovati naprednjake i prebaciti krivicu za rave rezultate rata na njih, štonije bilo druo do samookrivljenje, jer su naprednjaci bili dvorska stranka.



policajac Nikola Hristi, valjda jedini ovek u Srbiji koji je zaista bioodan tom neuspešnom vladaocu i udnom oveku. Hristieva oda-nost je poivala na naelnom stavu odanosti kruni. Lino je o kralju

mislio i ovorio kao i svi drui.Najudniji doaaj u modernoj srpskoj istoriji je donošenje Usta-

va iz 1888. odine. Najslobodoumniji ustav u srpskoj istoriji doneo je,i na njemu sa velikom enerijom radio, jedan od najautoritarnijih vladalaca koa je Srbija ikad imala (kralj Milan), a puno je takvihimala, i pod vladom iji je predsednik bio najomraeniji policajacsrpsko naroda (Nikola Hristi). Taj ustav je ostao poznat kao radi-

kalski, iako je daleko više plod kraljeve radinosti.Ustavu su prethodili, i to u duem vremenskom periodu, naporinaprednjaka da otvore ustavno pitanje, te su u dva maha sastavljaliustavne projekte, ali, što zbo sebe, što zbo liberalne kritike, a naj- više zbo kralja, to nikada nisu realizovali. Njihov projekat je zasnovan na liberalnoj ideji i pokušava da otkloni skoro otvoreni konzervativizam Ristievo ustava iz 1869. odine. Polazi od toa da je„Srbija nasledna ustavna monarhija sa narodnim predstavništvom“.34

Polazi od dvodomnosti, po kojoj bi drui dom bio senat, i izrazitonalašava imovinski cenzus. Iako je imovinski cenzus esto vezan zakonzervativnu ideju, ipak je to pre svea liberalistiki stav, jer libe-ralna ideja polazi od toa da je subjekt javnoa prava vlasnik, te zbotoa ne moe prihvatiti opšte pravo lasa. Što se tie dvodomnosti, ito je liberalistiki koncept, koji u Srbiji nije imao mnoo smisla, zbotoa što se naelno drui dom obrazuje po druaijem principu i sa-draju od prvo, a tako nešto u Srbiji nije bilo moue. Srbija nema

iskustva aristokratije da bi dvodomnost izraavala klasnu razliku, anema ni potrebu da se u sebi deli da bi drui dom izraavao teritorijalnu razliku. Naprednjaki koncept ustava poboljšava poloaj skup-štine naspram kralja, ali još ne tei parlamentarnom sistemu.

Nikola Paši je 1883. odine uputio nacrt ustava reionalnim od-borima stranke na razmatranje. Iako je sve to zamišljeno kao partij-ski posao, ipak se taj nacrt pojavio i u javnosti. Taj nacrt ustava izra-ava radikalnu ideju u potpunosti, i u osnovi je proram Radikalnestranke pretoen u zakonodavni akt. Prva reenica nacrta odreujesve: „Srpski je narod suveren i izvor i utoka svake vlasti“. Nema radi-


34 Ustavn projkat naprdn strank, i. O form vlad, državnoj oblast njnoj podl.



kalske ideje bez koncepta pune suverenosti naroda, što, naravno, povlai i opšte pravo lasa. U skladu sa osnovnim stavom razvija se do-sledan parlamentarni sistem, u kome je skupština izraz birake volje

naroda i jedini zakonodavni izvor. Vlada je odovorna skupštini iraanima, a ne kralju. Kraljeva mo je svedena na reprezentativnuulou predstavljanja i potpisivanja akata koje mu donosi od njea ne-zavisna vlada. Radikalski koncept je traio rehabilitaciju ustanove na-rodne vojske, a sva vojna i ratna pitanja vezivao je za skupštinu. Da je zaiveo, ovaj koncept bi spadao u najistije parlamentarne sistemei moda najslobodoumnije koje je Evropa tada imala, pored belij-

sko ili švajcarsko.Taj radikalski koncept je doekan neobino nepovoljno od svih: li-berali su se drali staroa ustava jer je on bio Ristievo delo, napred-njaci su napadali sa neobinom estinom ovaj koncept i smatrali aomilom promašaja koja bi uništila dravu, dok je kralj bio protivanbilo kakvoj ustavnoj promeni, a kamoli ovako radikalnoj.

Pošto su u meuvremenu postali dvorska stranka, naprednjaci ni-su moli otvoriti ustavno pitanje bez salasnosti kralja, a radikali su

završili u zatvoru ili emiraciji, dok su i sami liberali poeli traitipromenu ustava, opšte pravo lasa i ukidanje kvaliikovanih poslani-ka. Ustavno pitanje je otvoreno onda kada je kralj morao odustati odautoritarno oblika vladavine, koji je zasnivao na starom ustavu.

Kralj je pošao od stava da pitanje ustava ne moe biti rešeno majorizacijom, odnosno voljom najsnanije stranke, što je znailo daradikalni koncept neće proći, neo će morati da se vrši kompromis.Kralj Milan je ukazom zasnovao Ustavotvorni odbor, u kome je on

sam bio predsednik, a vođe Naprednjake, Liberalne i Radikalnestranke potpredsednici. Ustavotvorni odbor je radio u širem i uuem sastavu. Beleške i sećanja aktera to ustavotvorno odbora sunajizvrsniji istorijski dokument, jer u najistijem vidu pokazuju su-kob raznih politikih ideja u srpskom narodu. U osnovi stvari, radto odbora je bila velika debata tri velike politike ideje Srbije devetnaesto veka: konzervativne, liberalne i radikalne. Socijalistika

ideja u tome nije uestvovala jer je doivela naelan poraz od radi-kalne ideje, odnosno bila je sklonjena u stranu i jaaće u idućim de-cenijama. Konzervativnu ideju je zastupao kralj Milan i donekle Ri-stić. Odustavši od autoritarno oblika vladavine kralj se vratio na„rezervni poloaj“, na konzervativizam. Zbo toa njeove onako




oštre reakcije na pomen potpune suverenosti naroda. Kraljev kon-zervativizam, uostalom kao i Ristićev, nije bio taktiki, neo je to bi-lo njeovo uverenje. Da nije bio kralj, taj ovek bi bio najdosledniji

konzervativac Srbije, a ovako mu je kraljevstvo omoućilo da se upu-sti u avanturu autoritarne vlasti. Ristić je po uverenju bio kompro-mis konzervativne i liberalne ideje, i svoja osnovna naela nije pro-menio od 1869. odine. Zbo toa je ak upornije od kralja suzbijaoradikalski koncept. Iako politiki u velikoj deanzivi i vrlo ćutljivi uodboru, naprednjaci su uticali na sadraj ustava u velikoj meri, i tozato jer je njihov koncept bio u određenoj meri kompromis. Kralj je

bio spreman da dâ liberalan, ali ne i radikalan ustav. I pored tvrdnjisamo kralja da je pristao na donošenje ovako slobodoumno ustava zbo toa što je eleo da kompromituje slobodu, i da pokae daSrbija nije sposobna da podnosi slobodoumne zakone, što su inaemislili i ruski i austrouarski diplomati, ipak je sam kralj svojimautoritetom spreio donošenje isto parlamentarno sistema, štosu radikali traili.

Odluujui momenat je u odluci odbora da se odbaci radikalski

zahtev o potpunoj suverenosti naroda, što je omouilo da se radikal-ski parlamentarizam u velikoj meri oranii. Prvi stav Ustava je: „Kra-ljvna Srbja j nasldna ustavna monarhja sa narodnm prdstav-nštvom“. Ovakva odredba pokazuje da je ustav postavio dva izvora vlasti u dravi: kralja i skupštinu, i to e biti razlo mnoih buduihpolitikih kriza, pa i ustavnih kriza. Ravnotea moi kralja i skupšti-ne data je u okviru zakonodavne vlasti, jer je utvreno „da zakono-davnu vlast vrš Kralj Narodno prdstavnštvo zajdnčk“ i da je „za

svak zakon potrban prstanak oba čnoca zakonodavn vlast“, dok je u okviru izvršne vlasti data oiledna prednost kralju, jer je utvr-enoda„zvršnu vlast ma kralj on j vrš prko svojh odgovornh m-nstara po odrdb ovoga Ustava“, te da „mnstr postavlja razrša-va kralj“. Sa ovakvim odreenjem izvršne vlasti radikalna ideja je do-ivela naelan poraz, jer je vladina odovornost okrenuta suverenu,a ne narodu. Radikali su zbo kratkoronih ciljeva (izvesnosti uspo-

stavljanja samostalne vlade) napustili svoj osnovni koncept suvereno-sti naroda i odovornosti skupštinskoj vladi. No, druaije nisu nimoli, jer bi njihovo suprotstavljanje verovatno završilo novim tala-som represije i potiskivanja stranke. I suviše su bili blizu vlasti da bi je napustili. Pored toa, imali su i taktiku odstupnicu, odnosno osta-




vljena im je mounost da preko oekivane premoi u skupštini iz- vrše tihu reviziju ustava.

Radikali su morali odstupiti i u pitanju administrativno uree-

nja, de je odbaen njihov predlo da se ukinu okruzi i da ostanu sa-mo srezovi i opštine kao administrativne jedinice, što je na odreeninain oraniavalo lokalnu samoupravu.

Velika borba se vodila oko imovinsko cenzusa, de su radikaliobjašnjavali „da kad nko mož da bud vojnk bz obzra kolku po-rzu plaća, zašto mu uskraćvat pravo da bud brač? “ Ostali su od-bacili tu arumentaciju i zadran je cenzus skoro na istom nivou kao

i u prethodnom ustavu.Odbaen je naprednjaki predlo o dvodomnoj skupštini, i to uzsalasnost kralja, ali je i pored toa ustanova Dravno saveta dobi-la neke odredbe koje joj omouuju da u odreenoj meri deluje kaoornji dom. Na to su upuivali i nain biranja, a i trajanje mandata.Risti je uspeo da odbrani potrebu da se i inteliencija nae u skup-štini, te su zbo toa zadrani i kvaliikovani poslanici. Pitanje o na-rodnoj vojsci sklonjeno je u stranu i ostavljeno da se kasnije reši za-

konom.Radikalna ideja je ovim projektom za sebe izborila lokalnu samo-

upravu, što je za izborno telo i bilo najznaajnije, i prvi put je Srbijasebe postavila kao decentralizovanu zajednicu, što e uraditi još sa-mo jednom u dvadesetom veku, za vreme samoupravno socijalizma.U svim ostalim bitnim pitanjima je odstupila.

Konzervativna ideja je uspela da nametne prevlast kralja u izvr-šnoj vlasti, ali je tu prevlast ostavila nezaštienu povlaenjem polici-

je i slobodom štampe.Liberalna ideja je dobila najviše ovim ustavom, jer su bitna odre-

enja te ideje pobedile u ovoj polemici: imovinski cenzus, kvaliikovani poslanici, pravo manjine da odluuje, zaista visoka slobodaštampe i udruivanja itd.

Moe se sa pouzdanjem utvrditi da je Ustav od 1888. odine uosnovi liberalni ustav, iako je nazivan radikalski, kao što je i Ustav iz

1869. bio konzervativni, iako je nazivan liberalnim.U velikoj polemici izmeu tri velike politike ideje srpsko naro-da u devetnaestom veku o ustavu radikalna ideja je najslabije prošla,što je bio još jedan njen spoljašnji poraz, ali taj poraz joj je produiounutrašnje trajanje.




os k

Jedna od najpoznatijih ocena radikalizma u Srbiji je to da je Ra-

dikalna stranka prošla put od socijalizma, preko koncepcije seljakedrave, do konzervativizma i, na kraju, reakcionizma. Pokazali smoda je Markoviev socijalizam u relativno skromnoj meri uticao narazvoj radikalske ideje, te da je ona pre svea domae izvorišta, aonaj inostrani uticaj je pre svea ruski, i da se o radikalskoj ideji nemoe ovoriti pre 1881. odine, kada nastaje stranka i kada se obli-kuje radikalski proram. Zbo toa je vrlo problematino ovoriti osocijalizmu radikala, iako su se rado na to pozivali. Izvorna rana ra-dikalska ideja je najjasnije izloena u nizu lanaka koje je izdavalaSamouprava i koje je izdala u vidu brošure pod nazivom Građanskodruštvo njgov društvno poltčk partj i prodavala po neobinopopularnoj ceni od jedno dinara. Kasnije se utvrdilo da je autor tihlanaka Laza Pau, jedna od najneobinijih linosti Radikalne stran-ke, lekar i ekonomista, i neobino obrazovan intelektualac. Pauov cilj je bio da odbrani Radikalsku stranku od napada iz Radnka, ko-

ji je dokazivao da su radikali napustili Markovievo naslee. Pitanje je da li je Pau uspeo u svojoj polemiarskoj nameri, ali je svakako us-peo da jasno iznese radikalski proram. Na str. 165. kae :

„Šta moe biti zadatak socijalizma u Srbiji, u zemlji primitivne kul-ture? Ništa druo do ovo: razvitak i oranizacija proizvodnje, ali bez kla-sinskih suprotnosti, kao temelj materijalne nezavisnosti, i široki demo-kratski osnov drave.“

Tako je Pau sveo ekonomski proram samo na industrijalizaci- ju, a politiki na demokratizaciju, pod im je podrazumevao dosle-dan parlamentarizam. Dodatak o „klasinskim suprotnostima“ je be-znaajan i bie vrlo brzo napušten. Industrijalizacija nije bila san sa-mo radikala neo veine ekonomske inteliencije u Srbiji, praktino je samo čedomilj Mijatovi imao druaiji stav, no radikali su, zarazliku od druih, bili spremni da za potrebe industrijalizacije ko-

riste dravu u najveoj meri. Posle odlaska kralja iz zemlje i konsti-tuisanja radikalske vlade krenulo se u provoenje ekonomsko pro-rama, što je znailo pre svea zaštitu domae trišta od uvozneindustrijske robe i podsticanje domae proizvodnje. Duoodišnjiministar inansija Mihajlo Vuji bio je dosledan protekcionista i eko-




nomski nacionalista, te je svuda de je moao spreavao strani kapi-tal i robu, dok su, u istom uverenju, ministri privrede Popovi i Tau-šanovi delili domaim privrednicima vrlo brojne i izdašne povlasti-

ce, ne bi li razvili domau proizvodnju. Iako su namere bile vrloozbiljne, rezultat je bio skroman jer je preterano dravno uplitanje uekonomske stvari proizvodilo mnoe kontraeekte, a izraziti poljo-privredni karakter proizvodnje nije normalnim tokovima dozvoljavao rast preraivake industrije. Radi se o tome da Srbija nije imalani socijalne, ni ekonomske snae za brzo i opasno prelivanje viška vrednosti iz poljoprivrede u industriju, a da bi politiki eekti takve

eventualne politike bili poubni za stranku na vlasti. Ne moe jednaseljaka stranka propairati prelivanje kapitala iz poljoprivrede. Zbotoa su povlastice i zahvatanje putem carina ostali jedini ozbiljni in-strumenti u ekonomskoj politici. Naravno da se oko ministarstavasakupilo mnoo bistrih poslovnih ljudi, koji su, koristei povlastice,koristili dravu, a nisu bitnije razvijali proizvodnju. Ti ljudi, koji su vrlo brzo stupili u otvorenu spreu sa varoškim delovima Radikalskestranke, postajali su sve bitniji u privrednom, pa i politikom ivotu

Srbije. Tako se od jedne ozbiljne ideje došlo samo do radikalizacijestaro obiaja da se privileijama ostvaruje proit, samo što su ranije te privileije dolazile sa dvora, a sada iz lealnih institucija drave.Do radikalskih vlada niko nije imao takve ambicije u ekonomskimzahvatima, ali niko i nije toliko prelio dravnih novaca u privatnedepove, ak ni naprednjaci za vreme aere oko eleznice i general-ne unije. Ekonomski proram Radikalske stranke je imao prilinoskromne eekte, ali je zato bespovratno urnuo varoški deo stranke u

ruke poslovnih imunih ljudi, što je u potpunosti promenilo socijal-ni karakter stranke, jer smo od jedne seljake stranke dobili varoški vrh sa rudimentarno kapitalistikim rezonom. Sve je to stranku u-ralo od njeno osnovno prorama u ruke novih interesa i novih ideja. Radikali su, u pokušaju da ostvare svoje ekonomske ideje, napravili socijalni podstoj za razvoj stranke u konzervativnom pravcu, jer je taj novi varoški deo stranke imao šta da uva, a imao je i potpuno

razliit poled na dravne stvari. Mihajlo Vuji i Kosta Taušanovisu moda najodluniji ljudi u zaokretu stranke sa radikalsko kon-cepta na konzervativni.

Što se tie politiko dela prorama, i tu se desilo nešto vrlo sli-no. Izvorni radikalizam sa koncepcijom samouprave i seljake dra-




ve pobeivao je na izborima sa nezabeleenim rezultatima u evrop-skoj praksi, ali posle dolaska na vlast postajao je opasnost po samustranku. Radi se o tome da je slobodoumni ustav iz 1888. odine ši-

rom otvorio vrata radikalima da preuzmu vlast i da urede dravu posvojoj meri. Mnoe odredbe ustava koje im se nisu sviale radikali suublaili ili sklonili na stranu zakonima, pošto su imali potpunu kon-trolu skupštine. Za vrlo kratko vreme stvorili su partijsku dravu,kakvu dotle Srbija nije poznavala. Osnovni subjektivni momenat uzajednici postala je partija, te se radikalni parlamentarizam sveo na jednopartijsku diktaturu zakonskim sredstvima. Naprosto je poisto-

veena partijska i dravna struktura moi i odluivanja. U takvoj si-tuaciji, de je partija okupirala dravu, drava je nametnula principunkcionisanja partiji, te se umesto jedne decentralizovane partije saprevlašu lokalnih odbora odjednom pojavila potreba za vrsto ora-nizovanom partijom vlasti. Stari seljaki kadrovi tu promenu nisumoli pratiti pa su izbacivani napolje, poput Ranka Tajsia. Centra-lizam je uništio politiki proram radikalske ideje. Odluni momenat je odišnja skupština Narodne radikalne stranke u Zajearu 1891. o-

dine, de je Paši u rodnom radu doiveo jedne od najneprijatnijihtrenutaka u svom duom partijskom ivotu. Loika dravne partije vukla je u jednom pravcu, a snaa tradicije i prorama u druom. Su-kob je rešen tako da je Paši napravio selekciju kadrova, koja je na-zvana „druom seom radikala“, jer se mola porediti samo sa onimšto je Radikalnoj stranci uradio kralj Milan posle Timoke bune. Ta-ko su radikali, ostvarujui svoja naela, proizvodili nešto što je biloprotivno tim naelima, i u ekonomskom i u politikom smislu. Pobe-

divši drue, postarali su se da pobede i sebe. Te, 1891. odine uaše-na je najvea politika nada Srbije u devetnaestom veku – radikalskaideja; uašena je sama iz sebe, a ne nekom intervencijom spolja. Re-zultat je bila nova partija staroa naziva, koja je sada bila centralizovana oranizacija, partija vlasti, a iji je vrh bio u rukama interesaposlovno sveta. Era radikalizma je trajala samo deset odina, a sveostalo je samo istorija Radikalne stranke i Nikole Pašia.

Radikalska ideja je prva velika politika ideja u Srbiji koja nije po-raena od autoritarno reima, kao što je ranije konzervativna idejaporaena od autoritarno kneza Mihaila, a liberalna od strane auto-ritarno kralja Milana, ali je zato poraena od drue politike ideje –konzervativne. Srbija je poetkom poslednje decenije devetnaestoa




veka ušla u period prevlasti konzervativne politike ideje koji e trajati skoro dvadeset pet odina, sve do propasti 1915. odine i uspo-stavljanja autoritarno reima Aleksandra Karaorevia. U tom du-

om periodu povremeno e jaati socijalistika ideja, dok e liberal-na doiveti najvei poraz, jer se nikad nije oporavila i pojavila kaobitna ideja. To je išlo dotle da sav taj period nema nijedno uticajnoliberalno intelektualca, iako su se neki tako predstavljali jer su bilimanje konzervativni od druih.

Krajem devetnaesto veka završen je kru razvoja velikih politi-kih ideja u Srbiji to veka. Sve je izraslo iz patrijarhalno stava usta-

naka i Miloševe vlasti. Konzervativna ideja se prva pojavila, i u pole-mici sa patrijarhalizmom pobedila, ali su ustavobranitelji draovolj-no izubili od autoritarno reima kneza Mihaila. Liberalna ideja jenastavila de je konzervativna stala, polako se kretala u sve slobodo-umnijem pravcu, a sa Piroanevom naprednjakom idejom doive-la vrhunac, da bi bila poraena od autoritarno reima kralja Milana.Radikalna ideja je nadmašila liberalnu u svemu, ak je uspela da de-montira i jedan autoritarni reim, ali je sama pokleknula i mutirala

u konzervativnu. Kru se zaista zatvorio, ali otvorio se i novi – pro-ces zrenja velikih politikih ideja u dvadesetom veku.




druga Pojava KonZervativne ideje

V st, gospodo, čul što opozcja znos kao razlog da n trba stvarat jdnostavnu državu, zato što po-

stoj opasnost od majorzacj. Al, gospodo, majorza-cja u jdnom narodu, to j sasvm prrodna stvar.

Nikola Paši

Srbija je na razmeu vekova bila još uvek seljaka zajednica u kojoj nije izvršena prava prvobitna akumulacija kapitala na plodono-

san nain, u kojoj su subjektivna prava donekle bila zaštiena, ali usvesti ljudi nisu imala znaaj koji im pripada, dok su javna prava bi-la na nemilosti vladaocu, a dravne inansije neprekidno u dubokojkrizi. Drava Srbija je u toj meri bila prezaduena da joj je skoro tre-ina budeta odlazila na anuitete. Skoro jedanput odišnje su se di-zali zajmovi, esto pod nepovoljnim uslovima, da bi se pokrivao de-icit ili reproramirali naomilani duovi. gledajui skromnu pri- vrednu snau Srbije zaista je bilo nerazborito tako veliko zaduivanje.

Sve politike opcije su u tome bile iste, a vrlo malo je vlada koje su po-kušale da uvedu reda u dravne inansije. Sve u svemu, Srbija je pre-ma visini nacionalno dohotka bila jedna od najzaduenijih dravau Evropi. Uprava je bila opet centralizovana, drava je sluila za li-no boaenje, korupcija je bila izuzetno izraena. Društvena rasloje-nost rudimentarna, podela na usku elitu i oromnu veinu seljaka,dok se o radništvu i nije molo ovoriti. Elita je bila varoška i svojim

poslovima vezana za dravu. Inteliencija vrlo malobrojna i takoe nadravnom izdravanju. Poloaj ena katastroalan i u osnovi znatnopooršan u odnosu na stare patrijarhalne uslove. Srbija se mola po-nositi odreenom razvijenošu svoje knjievnosti i politikom neza- visnošu koja joj je arantovala solidnu budunost.



Što se privrede tie, razvoj je svakako postojao; trovinski promet je 1900. bio sedam puta vei neo 1843, a od 1873. do kraja vekaosnovano je preko sto novih preduzea. železnica je omouila unu-

trašnje povezivanje trovine (sem uiko kraja koji je u potpunostibio zaobien eleznicom), kao i vezu sa svetom preko Buarske i So-luna. Reulisanjem đerdapa omouen je reni saobraaj sa Crnimmorem itd. Ali sve to se zasnivalo na raštrkanoj seljakoj proizvod-nji i velikoj trovinskoj zavisnosti od Austro-Uarske. Preko 90 od-sto ukupno izvoza i skoro sav izvoz stoke iz Srbije išao je preko Du-nava, dok je preko 10 odsto austrouarsko izvoza išlo u Srbiju, što

nikako nije mali procenat ledajui ekonomsku snau Austro-Uar-ske i malu teritoriju i stanovništvo Srbije. Srbija je po ekonomskojsnazi bila priblina Buarskoj, ali je bila neuporedivo zaduenija iekonomski nesamostalnija. Zbo toa je Buarska u vojnoj opremlje-nosti bila znatno jaa neo Srbija, jer je mola vojnu opremu osavre-menjivati i slobodnije i uspešnije od Srbije.1 Moda se taj ekonomskinapredak u Srbiji oseao kao znaajan, ali u suštini je ipak bio vrloskroman.

Osnovna obiajnosna ideja je bila patrijarhalno-konzervativna.čak i u knjievnosti, i to ne samo u romantizmu, takav stav je domi-nantan. Politika sera je u potpunosti bila okrenuta konzervativi-zmu. Sve tri partije su bile konzervativne. Ostareli Risti je stranku ve-zao za svoje nazore stare tri decenije de je ustav iz 1869. odine sma-tran pravom merom slobode za Srbiju. Stranka je proramsku do-slednost imala samo u tome da je bila verna domu Obrenovia, a sve

ostalo je postalo nebitno. Na izborima u prolee 1898. nastupila jekao isto dvorska stranka, i kao svaka dvorska stranka bila je posle iz-bora izirana od strane dvora. Višedecenijski vo stranke Jovan Ri-sti je u toj meri postao ostrašen, što esto i ide sa starošu, da je bu-kvalno sa samrtnike postelje posle ivanjdansko atentata na kraljaMilana preporuivao dvoru streljanje radikalskih prvaka. Liberali suuvek bili nacionalisti, a u ovoj azi je njihov nacionalizam izubio onuromantiarsku podlou koju je nekad imao i sveo se na palanako

mnjenje.


1 Srpska vojska je 1906. odine imala 11 divizija (pet prvo i šest druo poziva), od-nosno 365.000 vojnika, dok je buarska vojska imala 18 divizija sa primereno većimbrojem vojnika. Srbija je imala samo 85.000 pušaka, dok je Buarska imala 248.000 itd.



Naprednjaka partija je nainila najtuniji kru, jer se od jednezapadne liberalne koncepcije svela na dvorsko moljakanje za vladom.Bez ikakvo uporišta u narodu, ak i onda kada je imala ozbiljne na-

mere, ništa nije mola da uradi preko volje kralja. Poslednji veliki po-kušaj naprednjaka da vode dravne poslove inila je vlada StojanaNovakovia iz 1895–96, de je pokazano da su naprednjaci deinitiv-no otišli u konzervativnom smeru. Iz vremena Piroanca i Mijatovi-a naprednjacima je ostao uled stranke koja se sme suprotstaviti na-cionalizmu i avanturistikoj spoljnoj politici, a sada je Novakovi bionajvei moui nacionalista u Srbiji i bez veih potreba pravio be-

smislene skandale sa Austro-Uarskom. U unutrašnjoj politici sedrao dvorske politike, a u spoljnoj pokušavao da bude samostalantakmiei se u nacionalizmu.

Radikali su bili najistija konzervativna partija, jer u njihovomdelovanju nije bilo toliko dvorsko nanosa kao kod naprednjaka i li-berala. Bili su odvojeni od preterano uticaja dvora time što je zadr-an zahtev za parlamentarizmom. No, takoe su bili slabi u sukobi-ma sa dvorom, jer to više nije bila narodna partija neo partija vlasti.

Njihov odnos prema dvoru je trajno opredeIjen Aleksandrovim pu-em od prvo aprila 1893. odine, kad su došli na vlast voljom malo-dobno prestolonaslednika, a ne sopstvenom politikom snaom. Po-što su jedanput dovedeni voljom dvora na vlast, tako mou voljomdvora biti i oterani sa vlasti. Najnia taka pada stranke je ponašanjeNikole Pašia posle ivanjdansko atentata 1899. Atentat je bio u ama-terskoj izvedbi, i u velikoj meri neozbiljan, tako da je neke savreme-nike to navelo na uverenje da je oranizator svea bio sam kralj Mi-

lan. Posle atentata su pohapšeni radikalski prvaci, pošto je Radikal-na stranka bez ikakvih ozbiljnijih dokaza okrivljena za atentat.Oormljen je preki sud koji je trebalo da deinitivno uništi radikale.No, kraljevi (Srbija je imala dva kralja: „Njeovo Velianstvo KraljaAleksandra“ i „đenerala Njeovo Velianstvo Kralja Milana“) su sveto vrlo nevešto izveli. Iako, po svemu sudei, nisu sami uestvovali uoranizovanju atentata, sve što se doaalo posle toa je njihovo de-

lo. Nezapamenom sudskom arsom izazvali su meunarodni skan-dal, te su dobili ozbiljna upozorenja ak i od Austrije. Sami sebe sudoveli u situaciju potpuno politiko poraza i mounosti da dina-stija bude odbaena. Nenadano ih je spasao Nikola Paši, jer je pri-stao na nekakvu naodbu sa dvorom, bojei se osude, a osude nije

211Prv do – Druga pojava konzrvatvn dj



molo biti jer je i ruska i austrijska diplomatija zapretila kraljevima.Paši je kasnije objašnjavao da se bojao za stranku, ostali su mislili dase bojao za sebe, no, kako bilo, svojim vrlo neasnim ponašanjem

produio je Obrenoviima vladavinu još nekoliko odina. Taj Pašiev ovor pred prekim sudom bilo je poniavanje i same stranke i njealino, jer je ovorio o objektivnoj odovornosti stranke za atentat.Pobeao je Paši iz Srbije i kod Timoke bune, ali je stranka ostala jaka i bez njea i bez mnoštva uhapšenih prvaka. Sada to nije bilomoue, jer je stranka do te mere bila vezana za vostvo preteranomcentralizacijom da je postala ranjiva. To je bila stranka vlasti koja je

bila spremna da prihvati i vraanje ustava iz 1869. odine. Bila jespremna da prihvati i prizna posledice kraljevo dravno udara, sa-mo da bi dobila zrno vlasti. A kad bi i dolazila na vlast nije praviladvoru vee probleme. U jednoj stvari su radikali ipak ostali dosled-ni: u svom nacionalizmu i okrenutosti Rusiji. To su najiskrenije mi-slili i sam Paši nikad to uverenje nee napustiti.

Subjektivni momenat u politici je svih tih odina bio dvor. Raz-lo tome je jasan: konzervativna politika ideja nije sposobna da se

odupre autoritarnom reimu, neo a ak i prieljkuje. Ne radi se sa-mo o samodrakim sklonostima Obrenovia, radi se i o Srbiji. KraljAleksandar je za desetak odina vladavine izvršio etiri dravna uda-ra i promenio tri ustava. Jedan od najneverovatnijih doaaja srpskeistorije bio je 25. mart 1903. odine kad je kralj Aleksandar izvršiodravni udar i suspendovao ustav, da bi sat vremena kasnije svojimukazom vratio taj isti ustav na snau. Dravni udar i bezustavno sta-nje su trajali samo sat vremena. Jedni plakati još nisu ni polepljeni, a

ve su stili drui. Srbija ima kontinuirano iskustvo pravne i politi-ke samovolje, ali retko šta moe da se meri sa ovim postupkom kra-lja Aleksandra. Sa ove istorijske distance izleda neobino da se jedanmladi (ubijen je u svojoj dvadeset i sedmoj odini ivota) na takav nain poiravao sa jednom zemljom i jednim narodom. Naprosto,molo mu se jer tih odina Srbija nije imala nikakve drue politikeideje osim konzervativne, a ona se tome suprotstaviti ne moe.

Takvi autoritarni reimi, ukoliko nemaju svoje oponente u viduneke politike ideje, idu principom rave beskonanosti u apsurd-nost i neobjektivnost. To se desilo i kralju Aleksandru; nije njea Srbi- ja ubila, neo su zaverenici 1903. odine izvršili politiku eutanaziju.Spoljni aktor takoe u svemu tome nije bio preterano bitan. Istina je




da su Rusi vodili i javnu i tajnu aktivnu politiku svravanja Obreno- via, ali teško da bi u tome uspeli da sam reim nije sebe uništio.Aleksandrova vlast se na kraju drala samo na vojsci, a on sâm sa voj-

skom nije umeo kao što je umeo njeov otac. Zavera protiv njea jebila dobro oranizovana, ali u njoj je uestvovalo previše ljudi, da seto ne bi znalo. Uostalom, Beorad je bio samo jedna ovea palanka.Strana diplomatija je takoe bila upuena u zaveru, ak postoji jed-no pismo Benjamina Kalaja koji naoveštava i datum izvršenja. Kaošto se Srbija nije mola suprotstaviti Aleksandrovoj vladavini, tako seni on nije moao suprotstaviti zaverenicima. Svi Obrenovii su ima-

li problema sa enama, od etvorice trojica su padala na tom pitanju,ali, kao ni njeovi prethodnici, ni kralj Aleksandar nije sklonjen zbonesrene enidbe, neo zbo potpune istrošenosti svoje vladavine. Usamom puu jedino je neobina brutalnost koju su zaverenici iskaza-li sekui sabljama mrtva tela kralja i kraljice. Sva mrnja, nemo i sra-mota Srbije eksplodirali su u tom zloinu. Posle odlaska dinastijeObrenovia konzervativnoj politikoj ideji je ostalo, istina sa manjimzaprekama, otvoreno polje promocije.

Prvi rezultat etabliranja konzervativne politike ideje bila je us-postava parlamentarizma po ustavu iz 1888. odine. Sa parlamenta-rizmom je išla vrlo visoka sloboda štampe i ovora i znatno pošteni- ji izbori neo ranije. U poreenju sa susednim dravama srbijanskiparlamentarizam je bio slobodouman. No, i pored toa, osnovni e-neratori konzervativizma ostali su nedirnuti: potpuni centralizam,komotno mešanje drave u mnoe nedravne sektore, jedna vrstaprivredno etatizma putem prodaja koncesija i mnoih privileija,

itd. Sve to pokazuje da je drava bila jedini subjektivni momenat obi-ajnosno ivota, a u okviru drave vrlo uzak kru prestonikih po-litiara i poslovnih ljudi. Prezaduenost Srbije je rasla iz odine u o-dinu, a nije postojala ni ozbiljna dokumentacija o stanju inansija.Tako je, na primer, završni raun za 1901. odinu pripremljen tek po-lovinom 1903. Prosto je neverovatno kako su politiari uvodili ze-mlju u prezaduenost, ne videi da to nije samo inansijsko pitanje,

neo i politiko. Sa jedne strane su se utrkivali u retorici spremnostina voenje nezavisne spoljne politike, a sa drue strane Srbiju uini-li inansijski izuzetno zavisnom. Krediti nisu dizani samo kod usta-nova iz zemalja na koje je spoljna politika raunala kao na savezni-ke, neo ponajviše iz Bea. Tako je spoljna politika Srbije bila para-




noina, jer je od Austro-Uarske traila i nezavisnost, ali i pare. Te-ško da to ide jedno sa druim.

Srbija je 1903. odine dobila sebi primereno vladara; kakva je bi-

la drava, takav i vladar. Relativno parlamentaran, kad se uporedi sadruim balkanskim vladarima skoro kultivisan i, naravno, maksimal-no zaduen. Ta hronina zaduenost kralja Petra omouavala je po-litiarima veliki manevarski prostor, jer bi od kralja lako izdejstvo- vali poštovanje njihove volje uz odreeno poveanje apanae. Akonisu bili spremnni za to, kralj je dizao zajmove za sebe u inostran-stvu koje bi ipak, na kraju, drava Srbija morala pokriti. Radikali su

se u okršajima sa kraljem Milanom nauili da je prezadueni vladarspreman da uništi i vlastitu dravu, te su kralja Petra drali u stanjupodnošljive zaduenosti.

Daleko vea kooperativnost kralja Petra neo svih Obrenovia zajedno bila je uslovljena još jednim uzrokom: nainom dolaska na vlast. Pošto je do krune došao ubistvom, izubio je mounost dastekne meunarodni leitimitet kao vladalac. Naroito je britanskadiplomatija bila uporna u odricanju leitimiteta vladaocu. Sa drue

strane, na odreeni nain je postao zatoenik zaverenika koji su po-stali stvarni vladari Srbije u prvih nekoliko odina njeove vladavi-ne. Tek su 1906. odine penzionisani lavni zaverenici i to posle izu-zetno jako pritiska Britanije. Koliko su zaverenici bili osioni u tomperiodu pokazuje to što su bili spremni i na iziko likvidiranje svojih protivnika, kao u sluaju kapetana Novakovia koji je ubijen u za-tvoru jer je bio nepomirljivi oranizator protesta protiv zaverenika.Posle odlaska zaverenika Srbija je zaista imala uzoran parlamentarni

reim, jer volju vlade nije ometao nijedan drui centar moi osimono koji to i treba da radi – sama skupština. Vlade su se smenjiva-le, a kralj, osim u nekoliko usamljenih sluajeva, nije kršio svoja ovla-šenja. Razlika izmeu tzv. starih radikala i tzv. samostalaca bila jedeklarativne prirode i uspostavljala se tek na konkretnim doaanji-ma, de je veinom opozicija išla protiv vlade, ne iz neko naroitoubeenja neo naprosto zato što je opozicija. Osnovni momenat sta-

bilnosti to reima nije bila naprednost ili zadovoljstvo raana nje-ovim ekonomskim ili druim uspesima, iako je svakako i toa bilo,neo salasnost podanika drave sa spoljnom politikom. Kao nekadu vreme kneza Mihaila, postojala je narodna salasnost oko spoljnepolitike koju je vrh vlasti prihvatio i enerisao. Zbo toa je tom no-




siocu vlasti bilo mnoo toa oprošteno, što inae ne bi. Srbijom nije vladao narod, što je bila tenja mlade Radikalne partije, neo se vla-dalo uz salasnost naroda, što je bio uspeh ostarele i pocepane radi-

kalske zajednice.Sve te odine u Srbiji bile su odine išekivanja rata i rešenja ju-

noslovensko pitanja. Okruena nesklonim dravama, Buarskom,Turskom i Austro-Uarskom, a crnoorski vladar takoe nije bio is-kreni saveznik, Srbija se nije mola mnoo dobru nadati. Velike silenisu bile naklonjene rešavanju junoslovensko pitanja i revidiranjuodluka Berlinsko konresa. Rusija se drala i starih i novih naod-

bi sa Austro-Uarskom u kojima je vrlo esto zaobilazila intereseSrbije, a sama Austro-Uarska je krenula da vodi vrlo aktivnu politi-ku na juoistoku. Odluni momenat je bio dolazak barona, odnosnood aneksije BiH roa Erentala na mesto ministra spoljnih poslovaAustro-Uarske umesto roa golunovsko. golunovski je povreme-no disciplinovao Srbiju zabranom uvoza poljoprivrednih proizvoda,što je stari i nasleeni metod, ali je Srbija vremenom postajala sveotpornija na takve akcije, jer je uspela da otvori kanale izvoza na za-

pad. Erental je sintetiki spojio spoljnu i unutrašnju politiku svojezemlje na juoistoku. Naime, shvatio je da su junoslovensko pitanjei problemi sa Srbijom jedno te isto pitanje, te je zbo toa krenuo darešava junoslovensko pitanje. Bilo mu je jasno da ako Austro-Uar-ska ne reši junoslovensko pitanje, da e ono rešiti nju, što se kasnije i desilo. Kako je nekad ovorio ro Andraši, austrouarski brod jebio pretovaren slovenskim teretom i bio je u opasnosti da potone, tea je trebalo na neki nain rasteretiti. Taj nain je bila ideja stvaranja

tree entiteta u okviru dvojne monarhije, de bi se junoslovenskinarodi okupili, a ne bi bili neprijatelji Bea. Staro politiko pravilo:dati da bi se dobilo. To okupljanje bi se izvršilo pod veinskim kato-likim ivljem te bi taj novi entitet bio više sklon Beu od same Uar-ske. Osnovni problem te ideje su bili odnosi u okviru BiH. Veinskisrpski ivalj siurno ne bi dobrovoljno prihvatio takvu ideju, a hrvat-sko malobrojno stanovništvo je bilo preslabo da to nametne, te je

zbo toa bilo nuno neposredno anaovanje Austrije. U Beu suse odluili na taj potez onda kada je u Turskoj izbila mladoturska revolucija. Prvi prolasi i postupci turskih revolucionara su bili vrlo li-beralni i sve je pretilo da Turska moe svojim manjinskim narodimadati neku autonomiju i zakomplikovati bosanskoherceovako pita-




nje. Zbo toa je izvršena aneksija. Vee meunarodno protestanije molo biti, jer je ak i od strane Rusije pitanje aneksije BiH bilounutrašnje pitanje Austro-Uarske. Rusiju je interesovala, kao i uvek,

mounost zadobijanja Bosora i Dardanela, te je za austrouarskupotporu bila spremna dati i daleko više od onoa što je ve biloaustrouarsko. Sa drue strane, Rusija nije bila dovoljno vojniki ja-ka da vodi politiku protivnu Austro-Uarskoj i Nemakoj.

Aneksijom BiH Austrija je uzela junoslovensko pitanje u svojeruke, elei da deinitivno udalji Srbiju od aktivno ueša u svemutome. U Austriji, i kod jedno dela Hrvata, prevladao je antisrpski i

konzervativni nain rešenja krize. Naprosto, Austrija je rešenjem ovekrize elela da konzervira sve, pre svea sebe, dok je Srbija elela dakrizu reši prenošenjem svojih ustanova na bosanskoherceovakuteritoriju. Sudarile su se dve konzervativne politike ideje: austrijsko--hrvatska i srbijanska. Ne moe se rei da su svi Srbi i svi Hrvati bilizaovornici ovih konzervativizama, jer je u Hrvatskoj bila na vlastiSrpsko-hrvatska koalicija, koja je jedina imala druaiji, nekonzer- vativan, pristup svemu tome. I najvei ubitnik u buduim doaa-

njima e biti ideja iz te koalicije. Istorija Balkana bi sasvim druaijeizledala da je junoslovensko pitanje rešavano loikom Srpsko-hrvatske koalicije, a ne loikom Beorada ili Bea. Naalost, pre sveapo Srbe, nije bilo tako.

Aneksiji BiH prethodio je poetak carinsko rata 1906. odine.Iako je naješća ocena da je Austro-Uarska ušla u carinski rat iz po-litikih razloa kako bi Srbiju toliko oslabila i odvojila od moućno-sti da bude centar junoslovensko okupljanja, ak i da je eventualno

prisajedini. Mora se primetiti da je takva ocena donekle jednostrana.Svakako da je postojala nalašena aktivna politika dimenzija u dono-šenju odluke, ali razlozi su neuporedivo kompleksniji i nisu samo bal-kanski. Uostalom, to potvrđuju i izjave samo golunovsko, ministraspoljnih poslova pre Erentala, koji je bio uveren da carinski rat nećeništa naroito naškoditi Srbiji, jer ima Dunav i eleznicu, a Austriji ćeoduzeti znaajne prihode. Austro-Uarska je vodila već jedan takav

rat protiv Rumunije i bilo je isto kao što će biti i u sluaju Srbije. Ca-rinski rat je bio, u osnovi, spoljnopolitiki iskaz duboke politike i pri- vredne krize u kojoj se Austro-Uarska nalazila. Ona iz te krize nijeizašla do Prvo svetsko rata, i u osnovi je bila jedna propala zajedni-ca koja je spoljnom aresivnošću nadoknađivala unutrašnju nemo-




ućnost ozbiljnijih reormi. Osnovna politika kriza je, naravno, bilaizmeđu samih Austrije i Uarske. Naprosto, Austrija više nije molaspreavati otvoreno nezadovoljstvo u Uarskoj, te je bila prisiljena da

tamo 1905. uvede vojnu diktaturu (fejervarijev reim). Iako u vezi saprvim, slovensko pitanje je bilo druo po znaaju, i Erental je imaoozbiljne namere da a rešava, ali nije imao ozbiljne politike moći ipodrške za sve to, odnosno bilo je već kasno.

Austro-Uarska je meu velikim silama bila razvijenija samo odRusije i nikako nije mola pratiti ekonomsku eksploziju susedne prijateljske i konkurentske Nemake. Nemaka je krajem devetnaesto

i poetkom dvadeseto veka doivela dotle nezabeleen ekonomskirast i traila je adekvatan politiki poloaj. Nemaka je, pored Brita-nije, imala najvei uvoz u Evropi i njeno trište je odreivalo eko-nomske tokove u centralnoj i istonoj Evropi. Iako industrijski razvijena, imala je problema sa ararom koji je imao nasleene ekonom-ske i politike privileije. Epoha liberalizma u trovini i politici bila je na izmaku, i polako je nastupalo doba dravne intervencije unutrai spolja. Uostalom, dvadeseti vek je vek prevlasti drave. I zbo unu-

trašnjih razloa, a i zbo evropskih tokova, Nemaka se odluuje zaprotekcionistiku politiku u araru i 1902. donosi novu carinsku ta-riu kojom praktino spreava uvoz mnoih ararnih proizvoda. Naj-znaajniji ararni snabdeva Nemake bila je Austro-Uarska, koja je takvom nemakom politikom dovedena u veliku nevolju i loikomstvari pokušavala da sve to prevali na svoje ararne partnere, a to subili pre svea Srbija i Rumunija. Naprosto, Austro-Uarska se nalazi-la naspram Nemake u istoj poziciji u kojoj se nalazila Srbija naspram

nje, a u samoj Austro-Uarskoj se Uarska nalazila u tom istom ne-zavidnom poloaju. Protekcionizam se iz Nemake poeo neodolji- vo širiti centralnom, istonom i juoistonom Evropom. Da je to sve veoma nepovoljno za one koji su slabiji, bilo je jasno još savremeni-cima. Epoha imperijalizma je ekonomski i politiki pustošila manjezajednice, a Srbija je svakako bila meu njima. Uostalom, još je Mi-hajlo Vuji, analizirajui taj protekcionistiki trend, predvideo otvo-reni sukob Austro-Uarske i Srbije.2

Dok Austro-Uarska nije imala snae da se suprotstavi NemakojSrbija je imala za to makar kurai, a da sve bude posredovanije osnov-


2 Mihajlo Vuji, Najnovj obrt u trgovnskoj poltc, Beorad, 1903, str. 183.



ni pokazatelj u tom pravcu davala je trovina sa Nemakom. U po-slednjoj deceniji pre majsko prevrata rast trovinsko prometa saAustro-Uarskom bio je 22 odsto, a sa Nemakom ak 76 odsto. Ne-

maka industrijska roba je bila daleko kvalitetnija i jetinija od austro-uarske i, da nije bilo nepovoljno trovinsko uovora izmeu Srbi- je i Austro-Uarske, siurno bi u potpunosti preovladala. Isto tako,svinje iz Srbije bile su znatno jetinije od uarskih. U nemako-srp-skoj trovini Austro-Uarska se pojavila kao nepotrebni posrednik.U samom carinskom ratu ta tendencija je doivela potvrdu i kulmi-naciju, jer je do 1906. udeo Nemake u uvozu Srbije iznosio samo

16 odsto, a Austro-Uarske bio blizu 60 odsto, da bi vrlo brzo austro-uarski izvoz u Srbiju spao na samo 20 odsto, dok se nemaki popeona preko 40 odsto. Od tada pa do danas Nemaka je, istina sa ma-njim ratnim prekidima, najznaajniji privredni partner Srbije. NijeSrbiju od Austro-Uarske u carinskom ratu sauvao izvoz na zapad(u francusku i Britaniju), neo na sever (u Nemaku). Isto se to ra-nije desilo i u carinskom ratu Austro-Uarske i Rumunije, što sve o- vori u kojoj meri je nemaka politika prema Austro-Uarskoj bila

objektivna, odnosno opasna.Carinski rat je bio nametnut i Austro-Uarskoj i Srbiji, s tim da je

Srbija ušla spremnija i ornija u njea. železnice, Dunav i povezivanjesa Buarskom bili su znaajan aktor optimizma, dok je 1905, prviput posle ko zna koliko decenija, Srbija imala rešene javne inansije.To je postinuto pre svea poveanjem poreza i prireza, kao i ured-nom naplatom. Duovi su bili veliki, ali više nije pretila pretnja ban-krotom, kao što je bilo u poslednjim odinama Obrenovia. Kad se

tome doda da se u isto vreme isteruju zaverenici sa politike scene, tese i sam kralj nepovratno disciplinuje na ustavne okvire, moe se re-i da je Srbija bila za njene prilike u solidnom stanju. Najvei pro-blem je bila vojska o kojoj posle kralja Milana niko ozbiljno nije bri-nuo. Zbo toa se krenulo u ozbiljnije naoruavanje koje e dovestido tzv. topovsko pitanja. Ono e odinama potresati Srbiju, pa ievropsku diplomatiju i inansijere. Posle mnoih posredovanja i pe-

ripetija, tih 49 poljskih i 15 brdskih baterija, kao i 280 ranata po oru-u nabavljeno je od rancusko proizvoaa, a ne od „Škode“ kako jeelela Austrija, te se Srbija odvojila od Austrije. Sredstva su se naba- vila putem jedno izuzetno veliko i ne baš povoljno zajma, koji jepretio da ovu relativnu inansijsku stabilnost drave Srbije dovede




duorono u pitanje. Ali retko ko je oko svea toa mislio u ekonom-skim kateorijama. Takav rizian ekonomski potez ovori da se Srbi- ja odluila na naoruavanje po svaku cenu, a emu bi ono sluilo ne-

o kao sredstvo za rešavanje junoslovensko pitanja. Austrija jeaneksijom BiH krenula da rešava to pitanje ne bi li spasila sebe, aSrbija je naoruavanjem pokazala da to nee proi bez nje. Skoro de-ceniju pre Prvo svetsko rata Balkan je bio spreman za rat, ali osta-li nisu, te se zbo toa saekalo. U osnovi stvari, rat bez vojnih dej-stava poeo je u decembru 1905, kad je objavljen srpsko-buarskicarinski savez i kad su prekinuti austrijsko-srpski preovori oko tro-

vinsko uovora. Srpsko-buarski carinski savez je, u osnovi, bio sa-mo jedan obian trovinski uovor, koji je zbo politikih razloapompeznije nazvan. Bio je prepun raznih meusobnih orada i ne-iskrenosti, kao što je to uvek kod srpsko-buarskih odnosa, ali i kaotakav bio je dobar povod za objavu carinsko rata.

Srpsko-austrouarski tihi rat je prošao naizled nerešeno. Austro--Uarska je pobedila u aneksionoj krizi, a Srbija u carinskom ratu.Od te dve pobede, ova drua je daleko ozbiljnija. Što se tie aneksio-

ne krize, mnoima je i u Beu i u Pešti, a kamoli nede drude, bilo jasno da je to pobeda iz nemoi. Neki savremenici su išli toliko dale-ko u proceni da su predviali da je Austro-Uarska aneksijom BiH ustvari propala. Erental nije aneksijom uspeo da ostvari svoje ideje opreureenju dvojne u trojnu monarhiju i u osnovi stvari je pokazaonemo Bea da se postavi kao stoer rešenja junoslovensko pita-nja. Aneksijom BiH je, koliko to paradoksalno zvualo, najviše dobi-la Srbija, jer se njen nacionalni proram nametnuo kao jedina jaka

alternativa austrijskom.Carinski rat je ekonomski ojaao Srbiju.Prvo: došlo je do promene strukture proizvodnje, jer su zaštitne

mere prema Austro-Uarskoj isorsirale domau industrijsku proizvodnju. Rast industrijske proizvodnje je bio izuzetan: mlinska indu-strija je skoro udvostruila proizvodnju, pivarska je imala dva i poputa vei promet, rudarstvo se upetostruilo itd. U celini ledajui,

industrijska proizvodnja je za samo nekoliko odina skoro uetvo-rostruena. Kada se zna da je izvoz porastao za petnaestak posto, auvoz za preko etrdeset, jasno je da je ararna proizvodnja došla ukrizu. Dok se izvoz itarica poveavao, pre svea zbo belijsko inemako trišta, izvoz stoke, i to sitne, znaajno se smanjivao, dok




je krupna ipak imala prou. Srbija je iz ljute nevolje prelazila ubrza-no na industrijsku proizvodnju, a u poljoprivredi je zemljoradnja po-stala atraktivnija od stoarstva.

Druo: otvoreni su novi trovaki putevi. Postalo je jasno da suSolun i Varna izuzetno bitni, ali da je najvea prednost Srbije Dunav, jer je oromna veina izvoza išla renim putem.

Tree: otvorena su nova trišta, pre svea nemako, tursko i bel-ijsko. Nemako je bilo izrazito najznaajnije.

četvrto: došlo je do velike centralizacije i koncentracije trova-ko i industrijsko kapitala. Srednji i mali trovci su za kratko vreme

nestali, dok su veliki veoma ojaali.Peto: za kratko vreme je promenjena socijalna slika. Selo je još vi-še osiromašeno, javlja se masa bezemljaša, koje industrija nije u sta-nju da prihvati. Javlja se i radništvo, ali je ono još skromno (oko 1910.Srbija nema više od petnaestak hiljada radnika). grad se takoe ra-slojava, na uzak kru boatih i vrlo mnoo radske sirotinje. No, sve je to još uvek daleko od nekih veih socijalnih nemira. Kao amorti-zer deluje i neprekidna nacionalistika propaanda koja smiruje so-

cijalne tenzije.Šesto: Srbija je izašla iz potpune ekonomske zavisnosti od Austro-

Uarske, što je uslovilo daleko povoljniju meunarodnu politiku po-ziciju. No, esto pominjana istoriarska tvrdnja da je pobedom u ca-rinskom ratu Srbija sebe povezala sa zapadnim zemljama, a što e jojomouiti kasnije i politiko i vojno povezivanje, ne stoji. Oomnideo (preko dve treine) trovinske razmene posle carinsko rata ideu tri zemlje: Nemaku, Tursku i Austro-Uarsku. To su zemlje sa ko-

jima e Srbija u iduem periodu ratovati. Kada se doda da je etvrtispoljnotrovinski partner, Belija, bila preplavljena nemakim kapi-talom, situacija biva još dramatinija. Spoljnotrovinski promet saBritanijom i francuskom zajedno iznosio je 1910. beznaajnih tri od-sto, a Rusija, u osnovi stvari, i nije bila spoljnotrovinski partner. Eko-nomska zavisnost Srbije prema politiki nesklonim dravama je osta-la, samo nije više bila jednostrana neo trostrana. Tako e spoljna po-

zicija Srbije i dalje biti paranoina, sporie se i ratovati sa onima koji su joj ubedljivo najvei ekonomski prijatelji. Što se tie toliko putapominjano prijateljstva sa francuskom i znaaja rancuskih kredi-ta moe se rei da je rancuski kredit iz 1909. odine, koji je bio najvei kredit u dotadašnjoj srpskoj istoriji, dat dravi Srbiji pod znatno




nepovoljnijim uslovima neo što je iste odine dat Buarskoj i Tur-skoj. Austrouarski poslanik u Beoradu je u svom izveštaju oceniouslove kredita takvim da bi u privatnopravnom prometu u Evropi to

bilo krivino delo. Robna struktura kredita je obavezivala na nabav-ke od rancuskih dobavljaa koji su u toj meri nazidali cene da je srp-ska vlada bila prisiljena da protestuje, ali u tome nije imala prevelikouspeha. Odluke o uzimanju rancuskih zajmova su bile iste politi-ke prirode, te su zato imale tako rave ekonomske pokazatelje. Na-prosto, Srbija se nije ekonomski odvojila od ermansko aktora, ali je pokazala ipak neoekivanu ekonomsku sposobnost. Svu dobit iz

carinsko rata zaradila je sama, istina uz odreenu pomo pohlepnihnemakih trovaca.No, aneksiona kriza i carinski rat kao dva vida tiho rata imali su

i jednu neobino ravu stranu po Srbiju: potrebu za brzim i znaaj-nim naoruavanjem. Otvoreni rat je nekoliko puta bio naovešten, aSrbija za njea nije bila spremna ni u kom poledu. Posle zajma iz1906. i kupovine topova u francuskoj trebalo je opskrbiti i drue de-love vojske. Unutrašnje rezerve su za to bile tanke i vrlo brzo potro-

šene. čak je potrošen i deo staro zajma namenjen izradnji elezni-ca. Iako je bila prezaduena, Srbija bi se nekako mola stabilizovati u javnim prihodima da nije bilo naoruanja.

Tako je 1909. odine uzet kredit od 150 miliona dinara, sa rokomotplate na pedeset odina. Tri etvrtine kredita je bilo iz rancuskihizvora, a jedna etvrtina iz nemakih. Preko dvadeset pet miliona jeodmah otišlo na avansno naplaene kamate, dobar deo na zaostaleanuitete i potrošene pare za eleznicu iz prethodno kredita, tako da

je ostalo znaajno manje od prvobitno iznosa. Sa tim kreditom jeSrbija svoj du prema inostranstvu popela na skoro 700 miliona di-nara, dok je sav njen odišnji spoljnotrovinski bilans iznosio oko150 miliona dinara. Svaki stanovnik Srbije je bio zaduen preko dve-sta pedeset dinara, što je bilo neshvatljivo optereenje. Blizu 30 odstosvih dravnih prihoda išlo je na anuitete.

Srbija je bila jedna od najzaduenijih evropskih drava, ekonom-

ski i privredno povezana sa politiki suprotstavljenim zemljama. Je-dino što je imala u svojoj aktivi po završetku carinsko rata bilo jeosavremenjeno naoruanje i izrazito nacionalno opredeljena politi-ka scena. U osnovi stvari, rat je za Srbiju bio jedini izlaz iz njenih eko-nomskih i politikih teškoa.




Sve odine carinsko rata pratio je procvat parlamentarizma. Tajparlamentarizam je bio paradoksalan, jer je, i pored naelnih liberal-nih izjava, razvijao jak intervencionizam u privredi. Naravno da je to

bilo nametnuto voenjem carinsko rata, ali je rezultat nepovoljan.Drava je bila sve u Srbiji: najvei dunik, najvei poverilac, jedini bi-tan ekonomski subjekt itd. Znaajna privredna inicijativa je ostalakrupnom trovakom kapitalu, koji je neposredno, ak personalno,bio u vezi sa dravom. U Srbiji se mnoo toa promenilo, samo jed-no nije: drava je i dalje ostala jedina svrha praktiko ivota ljudi.graanin je imao dravu koja je od njea daleko više traila neo što

je davala, a oiledno je bila spremna da mu trai i ivot. Taj bahatiodnos drave prema onome što ona nije sama bio je u skladu sa kon-zervativnom politikom idejom na spoljašnjem planu. Unutrašnja ispoljna politika su spojeni sudovi. Kao i nekad, u doba garašanina ikneza Mihaila, unutrašnja politika je bila u unkciji spoljne, s tomrazlikom što je ovo puta sazrelo vreme za rat. garašaninov principda Srbija mora sebe oranizovati centralistiki pod jednom voljom,kako bi uspešno mola da svojim vojnim dejstvima zauzme teritori-

je na kojima ivi srpski narod, a i drui junoslovenski narodi, pa daonda svoje ustanove i politiki i privredni sistem prenese u te krajeve, sada je doveden do krajnje izvedbe.

To je bila vladajua politika koncepcija, od mnoih prihvaenaiskreno i sa oduševljenjem. Ali nisu svi tako mislili, kako u raan-skim kruovima, tako i van njih.

Najznaajnija linost druaijih nazora u raanskim kruovimabio je Milovan Milovanovi, a van njih Dimitrije Tucovi.

Milovan Milovanovi je moda najcenjeniji srpski politiar na Za-padu do danas. Pariski student i doktorant, proesor javno prava naVišoj školi i, iznad svea, diplomata. Nikada Srbi nisu imali takvo di-plomatu, ni pre ni posle njea. Diplomatija pokazuje zrenje jednedrave i naroda: da li je sposoban da se odredi prema druim naro-dima i dravama i to u procesu i vremenu.

Jovan Risti je dotle bio najznaajnije ime srpske diplomatije i

njeova senka je bila jaka. Principi njeovo delovanja su bili jasni:nezavisna pozicija izmeu sila (pre svea Austrije i Rusije) i uvek pri-sutan nacionalni interes. Risti je esto pokušavao da svojim potezi-ma natera Rusiju ili Austriju na nešto. Prosto reeno, ono pokreta-ko u njeovom delovanju bio je ooljeni domai interes. Nikola Pa-




ši je nastavio isti rezon u diplomatiji, s tim da i nije pokušavao pra- viti uklon naspram ruske pozicije, neo se za nju sudbinski vezivao,esto i iracionalno, verujui da je Rusija jedini put koji vodi ka uspe-

šnosti nacionalne srpske politike. Za razliku od Ristia, koji je sav bioproceduralan i ormalan, Paši je kombinovao diplomatska sredstvasa raznim druim akcijama, po potrebi i poluvojnim, i u tome je neo-bino podseao na Iliju garašanina. No, i Risti i Paši su imali op-sesiju srpske nacionalne predodreenosti i misije, nosili su u sebi je-dan romantiarski nanos koji je u Ristievim kasnim odinama biobizaran, a u Pašievim pouban. U osnovi stvari, obojica su izašli is-

pod skuta Ilije garašanina i Načrtanja; Srbija mora biti toliko jakada zauzme teritorije na kojima ive Srbi i drui junoslovenski naro-di i da ih oslobodi tako što e svoje institucije da prenese na njih. Tajkonzervativni koncept nije priznavao niiju subjektivnost sem su-bjektivnosti srpske drave, a diplomatija je morala biti u unkciji to-a i ništa više.

Milovanovi je doneo sasvim novo shvatanje diplomatije, u kojem je drava u unkciji diplomatije, a ne diplomatija u unkciji drave,

odnosno odluke dravne vlasti moraju biti u skladu sa dobro proce-njenim i duoronim diplomatskim potezima. Pod njim se diploma-tija otela od prejako zarljaja drave i postala autonomna sera, koja je makar u istoj meri subjektivna koliko i sama drava. Takvo shva-tanje diplomatije je tada i za evropske prilike bilo vrlo novo i prore-sivno, jer podrazumeva da nacionalna drava nije sama po sebi cilj.Ostvarujui to svoje naelo Milovanovi je stekao takav uled na Za-padu, koji e kasnije imati samo još Josip Broz Tito (koji je takoe

imao vrlo slian koncept odnosa diplomatije i drave, što naravnonije sluajno). Smatran je za „najvee Evropljanina meu Balkanci-ma“, a veliki žor Klemanso je rekao „da ne poznaje evropsko drav-nika Milovanovievo kalibra“. Koliko je sam sebe cenio najviše o- vori sledea Milovanovieva izjava: „Ja sebe cenim više neo što pod-nosi prosean srpski ministar“. Neshvatljivo komotno i superiornokretao se evropskim dvorovima, centrima moi i diplomatskim kana-

lima. Bio je sklon svim uodnim stranama ivota, pravi epikurejac oijim se sklonostima – hrani i vinu – zadralo mnoštvo anedota, i utom poledu je bio sušta suprotnost garašaninu, Ristiu i Pašiu. Zasvojih samo 49 odina ivota nauivao se ivota više neo svi mini-stri spoljnih dela Srbije pre njea. Umeo je sa vladarima, ali samo sa




jednim ovekom nije umeo: sa Nikolom Pašiem, koji e nadivetinjea i njeovo ivotno delo, srpsko-buarski savez, uništiti i namet-nuti nanovo stari konzervativni balkanski koncept politike.

Milovanović nije imao sluha za nacionalne mitove i romantiarskurandomaniju nacionalno prorama koju je nosila konzervativnapolitika ideja njeovo doba. Srbiju je smatrao malom zajednicom,koja nema prevelike izlede na uspeh svo nacionalno prorama, aSrbe jednim malim narodom. Pošto je tako ocenio vlastitu pozicijuutvrdio je da politika Srbije moe biti samo usalašavanje sa interesi-ma velikih i srednjih sila, a nikako nametanje vlastito prorama. Iza

nekoa se skloniti, ubediti a da je naš interes i njeov, i u svemu to-me ne traiti veliku nevolju i kavu. Ratna rešenja politikih proble-ma nisu mu bila draa i smatrao je da ih Srbija mora izbeavati zbosvoje biološke i ekonomske snae. Koliko je bio u pravu pokazuje ce-na koju je Srbija platila u Prvom svetskom ratu. Velike sile sa kojima je Srbija bila u dodiru bile su Austrija i Rusija. Što se politike premaAustriji tie, Milovanović ju je najkraće deinisao u jednom pismu po-slaniku Simiću u Be: „Srbija mora imati prema Austro-Uarskoj svo-

je mostove sazidane i svoje kapije otvorene. Druo je pitanje da li ćeSrbija preko tih mostova prelaziti i na te kapije ulaziti. Ali oni treba dasu tu, jedno da se, ako nevolja natera, moe njima koristiti, druo dase vidi, naroito u prvom redu Buari, da za naše zblienje sa Austro-Uarskom postoji moućnost“. Austrija jeste, svakako, najveća pretnjaSrbiji, te baš zbo toa ne treba voditi neativnu politiku prema njoj,ak ne ni neiskrenu, jer uvek postoji opasnost da se bude do kraja po-raen, pa i vojniki. U vreme aneksione krize Stepa Stepanović je dao

svoju procenu Milovanoviću da Srbija ne moe da izdri više od se-dam dana u sukobu sa Austro-Uarskom, i da bi Beorad moao bitiosvojen za tako kratko vreme da bi se kralj i vlada našli zarobljeni. Što je najore od svea, Be bi moao vrlo lako da izdejstvuje salasnostostalih velikih sila za takvu intervenciju. Sa takvim, vojno, diplomat-ski i ekonomski superiornim susedom ne moe se voditi politika ina-ćenja i sukoba, ali se ne treba voditi ni obrenovićevska politika poti-

njavanja i servilnosti. Na pitanje – de je moućnost aktivne politike– Milovanović je još davno, kao mlad ovek, u lanku „Srbi i Buari“dao odovor: U prblžavanju Bugarskoj. Niko od srpskih politiaranije uviđao izuzetno veliki znaaj Buarske na Balkanu, već su se e-sto ta drava i taj narod sa potcenjivanjem i podsmehom odbacivali,




i to i pored Slivnice i jedno već izubljeno rata. I za Rusiju i zaAustro-Uarsku Buarska je imala veći znaaj od Srbije, pre sveazbo svo poloaja (blizine Bosora i Dardanela) i vojnike snae. Ako

bi Srbija i Buarska uspostavile saveznike odnose, onda bi došle udaleko povoljniji poloaj prema Austro-Uarskoj, a ukoliko to ne ui-ne Srbiji ne preostaje ništa druo neo da se priblii do kraja Austro-Uarskoj i da za to trai kompenzacije na juu. Tako je Milovanovićormulisao svoju uvenu devizu: „Ili sa Buarskom u Skopje ili saAustro-Uarskom u Solun. Treće puta nema“. Nikola Pašić je Druimbalkanskim i Prvim svetskim ratom pokazao da postoji i treći put: i

protiv Buarske i protiv Austro-Uarske, ali je pokazao i koje ljudskertve treba poloiti za to. Milovanović nikada ne bi bio spreman na ta-kvu politiku i Pašiću je objašnjavao da to nije u interesu srpsko na-roda. Njih dvojica se nisu moli razumeti.

Ako se Srbija ne priblii Buarskoj, morae ui u okrilje Austro-Uarske, te zaboraviti na Bosnu i Herceovinu, verovatno i Sandak,ali e za to postati udarna snaa Austro-Uarske u prodoru ka Solu-nu. Time bi Srbija ostvarila svoj proboj prema juu i Sredozemlju.

Da bi se pribliila Buarskoj, mora se prvo međusobno rešiti ma-kedonsko pitanje, koje je uzrok svih međusobnih pitanja. Milovano- vić je smatrao, kao i oromna većina ljudi tada, da je Makedonijanesposobna da opstane kao autonomna, jer tamo ivi jedna neopre-deljena etnika masa. To je bilo osnovno oranienje Milovana Milo- vanovića i njeova politika ranica. Zbo toa će odbiti predlo Di-mitrija Rizova iz septembra 1909. odine da se Makedoniji obezbediautonomni status i time završe razmirice. Veliko je pitanje koliko je i

taj buarski predlo bio iskren i koliko je vođen stavom da bi u tojautonomnoj Makedoniji Buarska imala daleko veći uticaj od Srbije.No, kako bilo, i jedan od retkih Srba koji nije bio nacionalista, što setie makedonsko pitanja nije moao da prihvati autonomiju Make-donije i to ne iz taktikih razloa neo iz istorijskih. Umesto toa, Mi-lovanović je zahtevao politiku podele Makedonije. Iako ranicu nijemoao da pređe, Milovanović je bio jedan od retkih koji je smatrao da

makedonsko stanovništvo nije ni srpsko ni buarsko, te da su Buariimali tamo jai istorijski uticaj, ali da je sve to poništeno viševekovnimturskim uticajem. Milovanović nije makedonsko stanovništvo svoja-tao, neo je smatrao da je ono nesposobno da se razvije do subjektiv-nosti. Iako se makedonska nacija oblikuje tek posle Druo svetsko




rata, veliko je pitanje da li se to ne bi desilo i ranije da nije bilo više-decenijsko svojatanja makedonsko stanovništva od strane Srba iBuara. Moe se pretpostaviti da bi taj razvoj bio daleko bri.

Ako se i ostvari pribliavanje Buarskoj to moe dobiti znaaj ak-tivne politike samo ako iza toa stoji neka velika sila. Milovanović je,naravno, utvrdio da to moe biti samo Rusija. Po njeovoj proceni,Rusija nikada neće podrati neku jaku slovensku dravu na Balkanu, jer to moe biti zapreka njenom uticaju, ali će podrati savez malihbalkanskih drava, jer su one sanitarni kordon prema Austro-Uar-skoj. Ta njeova procena je bila nemerljivo tana, što pokazuje i isto-

rija dvadeseto veka, kada Sovjetski Savez, a poslednjih odina nanovo Rusija, neprekidno vode istu politiku suprotstavljanja jakoj dravina Balkanu. Nesporazum konzervativne politike ideje sa spoljnompolitikom bio je od poetka u odnosu prema Rusiji. Osim, donekle,Ilije garašanina, i to na samom poetku, retko ko je video da Rusijane moe podrati jaku slovensku dravu na Balkanu. Konzervativnaideja do danas umišlja da je ruski interes u nekoj jakoj srpskoj draviili u Velikoj Srbiji. Milovanović je jasno video da Veliku Srbiju Rusija

nikada neće podrati, što se pokazalo i krajem dvadeseto veka. Ukla-pajući politiku Srbije u ruske interese Milovanović je morao rtvova-ti konzervativne snove o srpskoj Makedoniji i podeliti je sa Buar-skom. Dajući veći deo Makedonije Buarskoj Srbija bi imala mouć-nost aktivne politike prema zapadu i severu de bi ostvarivala svojnacionalni proram. Nešto se moralo napustiti. Ako se napusti poli-tiki zahtev za Makedonijom, dobija se moućnost širenja na austro-uarske teritorije, a ako se napusti politiki zahtev za Bosnom i Her-

ceovinom dobija se moućnost širenja na raun Turske. Sam Milo- vanović je mislio da je prva varijanta bolja i dui niz odina je radiona njoj. Na kraju je uspeo da je i ostvari kao Balkanski savez.

Drui veliki otklon Milovana Milovanovića od konzervativne po-litike ideje je pitanje Bosne i Herceovine. Konzervativna politikaideja je polazila od toa da u Bosni i Herceovini ivi isti narod kao uSrbiji i da je zadatak Srbije da taj narod pripoji matici. Tako su misli-

li i obini ljudi, kao i politiari. U aneksionoj krizi se pokazalo da toradikalno tumaenje principa samoopredeljenja naroda nema upori-šte u zemljama zapada. Britanski politiari su Milovanoviću direktnokazali da Srbija nema šta da trai u Bosni i Herceovini, jer je to pita-nje odnosa Austro-Uarske i Turske, to jest odnosa velikih sila. Beki




konres je odredio odnose u zapadnoj Evropi, a Berlinski u centralnojEvropi i na Balkanu. Tako odluka Austro-Uarske o aneksiji nije pro-tivna tome nasleđu. U Srbiji to niko nije shvatao, a ponajmanje inte-

lektualci i politiari. Na tajnom skupštinskom zasedanju, odmah po-sle prolašenja aneksije, Milovanović je izneo stav da velike sile nepriznaju Srbiji pravo na Bosnu i Herceovinu (što je mnoima bilo jasno), ak i sama Rusija ne pravi većih problema neo sa sa tim ak-tom Austro-Uarske sloila (što mnoima nije bilo jasno), i da takvoponašanje velikih sila nije zasnovano samo na njihovim interesima iuovorima, neo i na nemoućnosti da se pravo na samoopredelje-

nje naroda primeni u Bosni i Herceovini zbo Hrvata i muhameda-naca koji su autentini narodi tamo (što skoro nikom nije bilo jasno).Milovanović je uvideo, na primeru stalnih sukoba Hrvata i Srba u Bo-sni, da je tvrdnja o jednom narodu sporna i da bi insistiranje na toj te-zi dovelo Srbiju u neuodnu poziciju naspram velikih sila. Taj Milo- vanovićev istorijski realizam i nedomatinost su u toj meri bili su-protni lavnom toku konzervativne politike ideje, koja je tada bilaneosporna u Srbiji, da je to bilo nešto skandalozno. No, Srbija je ipak

imala ministra spoljnih dela i predsednika vlade koji je, istina u dra-matinim trenucima, bio u stanju da prihvati subjektivnost Hrvata imuhamedanaca u Bosni i Herceovini. Takav stav pretpostavlja da jesporna i koncepcija o prisajedinjenju i proširenju Srbije na tu terito-riju, jer tamo ive i drui koji to ne mou tek tako prihvatiti.

Iako je bio usamljen u svojim promišljanjima, Milovanovi je ipak bio, pored Pašia, najznaajniji srbijanski politiar i ne moe a da sene postavi pitanje: da li bi na Balkanu sve išlo onako kako je išlo da

je taj vrsni ovek due poiveo? Uostalom, i njeova smrt je vrlo neo-bina: umire navodno zbo iznenadno otkazivanja rada bubrea, ada nikad nije imao problema sa bubrezima. Autopsija nije izvršena,a austrouarski poslanik javlja u Be da je Milovanovi otrovan.

os kz m kskh

Konzervativna politika ideja je u period ratova ušla s puno samo-pouzdanja. Razlo tome je uvršen parlamentarizam u zemlji, zna-ajni ekonomski rast, bolje naoruana vojska neo inae i tursko-ita-lijanski rat. Svoje ivotno delo, srpsko-buarski savez, odnosno Bal-




kanski savez, Milovan Milovanovi nije uspeo da neuje i vodi, jer jeumro pre njeovo vojno aktiviranja. Iznenaujue, iako su grka,Buarska, Srbija i Crna gora ostvarili svoje ratne ciljeve u Prvom bal-

kanskom ratu, što pokazuje u kojoj je meri Turska bila slaba. Malibalkanski narodi su rušili staru istonjaku zajednicu, koja oiled-no više nije imala snae da se promeni i osavremeni. Balkanski save-znici su imali vojnu silu od oko 600.000 vojnika, što je bilo više neodovoljno za Tursku. Crna gora je poela operacije 8. oktobra, a osta-li 18. oktobra, a ve 4. novembra Turska je traila posredovanje veli-kih sila. Dvadeset peto novembra Turska je zatraila preovore o

primirju, koje je potpisano ve 3. decembra. Taj zaista munjeviti rat je pokazao u kojoj meri je Balkanski savez imao smisla i šta sve mo-e da znai u budunosti. Balkanske zemlje su skoro udvostruile svoje teritorije i stanovništvo i same rešile Istono pitanje.

Mnoo se kasnije pisalo o karakteru toa rata. Tucovi je postavio tezu o zavojevakom ratu, a veina druih je mislila da se radi ooslobodilakom. Neosporno je da se rat vodio pod okriljem naelasamoopredeljenja naroda, de su etiri balkanske zemlje ušle u rat

zbo osloboenja svojih sunarodnika u višeetnikoj Turskoj. No, te-ritorije koje su odvojene od Turske nisu bile nastanjene samo Srbima,grcima i Buarima, neo i nekim druim narodima: Makedoncima,Albancima, Jevrejima, Turcima, slovenskim muslimanima i Cincari-ma. Naravno da su Srbi, grci i Buari iz novih oblasti doiveli te ra-tove kao osloboenje, ali je veliko pitanje šta je sa ostalima? Turci su,svakako, sve to doiveli kao veliki poraz i u oromnoj meri se iseliliu preostalu Tursku, dok su Jevreji i Cincari sve to posmatrali sa zabri-

nutošu. Sudbina Cincara je poznata: oni su veliki ubitnici balkan-skih ratova, jer su ih okolne nacije asimilovale i u svakom poleduonemouile. Veliki deo njih otišao je i u prekomorske zemlje. Cin-cari naprosto nisu dobili šansu da se razviju do nacije. Uzrok tome jei socijalni: bili su stoarski narod, a i nesklonost istorije takvom razvoju. Jevreji su, naravno, urbani narod, te su time, kao i svojom pre-duom istorijom, otporniji na asimilaciju, iako ih je i to ekalo. Jevre-

jima je, u naelu, višeetnika zajednica odovarala i oni su se osea-li vrlo uodno pod okriljem tursko sultana. Njihova trovaka mose nesmetano razvijala, a poznata turska ravnodušnost prema upra-njavanju reliioznosti druih etnikih zajednica omouavala im jeda se nesmetano razvijaju kao narod. Solun je bio prepun Jevreja, kao




i drui sredozemni radovi u Turskoj, što posle balkanskih ratova ne-e biti sluaj. Epoha nacionalnih drava na Balkanu je, u osnovi, ne-povoljna po jevrejsku populaciju. Paranoina je bila pozicija sloven-

skih muhamedanaca, koji su reliijom bili vezani za Tursku, a pore-klom za turske protivnike. No, njihove pozicije u vreme turske uprave bile su znatno povoljnije neo što e dobiti u novo vreme. Razlotome je višeetniki karakter Turske, odnosno nacionalna aresivnostnovih balkanskih drava. Oni su ceo dvadeseti vek u potrazi za iden-titetom i, u osnovi stvari, isto kao Cincari i Jevreji, imaju mounostrazvoja samo u višeetnikoj zajednici. I Srbi, kao i ostali pobednici u

tim ratovima, odmah su krenuli da ih asimiluju, što su delom uspe-li, a delom ne, tako da su se do dana današnje odrale njihove jakezajednice u Sandaku, Makedoniji i Buarskoj.

Albanci su ni krivi ni duni iz balkanskih ratova izašli kao pobed-nici, a da u njima praktino nisu ni uestvovali, a kad jesu onda je tobilo na turskoj strani. Na Londonskoj konerenciji 17. decembra od-lueno je da se prizna Albanija, što je i uinjeno. Razlo tome jeaustrouarski stav da se Srbiji sprei izlazak na more, što je inae bio

njen ratni cilj. Albanski narod je u sebi bio podeljen izmeu tri reli-ije, sa plemenskom oranizacijom ivota, okruen aresivnim su-sedima (Srbijom, Crnom gorom, grkom i Italijom) i u osnovi stvarinije bio sposoban da se nacionalno uspostavi na nivou drave. Alban-ski narod je u znatnoj meri zaostaliji od druih balkanskih naroda, injeovo nacionalno uspostavljanje e se desiti tek krajem dvadese-to veka. Takva jedna nezrela zajednica je mola da ezistira u više-etnikoj Turskoj, ali u konkurenciji sa nacionalnim susednim drava-

ma nije imala neku šansu. Zbo toa je prelazak u austrouarsku in-teresnu zonu za Albance bilo najbolje moue rešenje. To ih je štiti-lo, iako ne uvek uspešno, od aresivnih suseda, a omouavalo im jeda se ponovo nau pod zaštitom jedne višeetnike zajednice, što zna-i da nisu surovo terani na uspostavu nacionalne koherentnosti, za štaoiledno nisu bili spremni.

Ipak, najvei ubitnici balkanskih ratova su Sloveni pravoslavne

vere, koji su imali svoj zaseban jezik i u odreenoj meri izraenusubjektivnost. Sami su došli do stava da im Turska nije najpoodni- ja zajednica, o emu svedoi i Ilindenski ustanak iz 1903. odine, ukome se dilo na oruje preko trideset hiljada ljudi. Za razliku od Je- vreja, Cincara i Albanaca, koji su, istina, imali svako svoje interese za




opstanak u Turskoj, kod ovo stanovništva je sazrela svest o izlasku,te su zato doekali srpske i buarske trupe kao oslobodioce. grka sedo danas prema toj populaciji odnosi nacionalno aresivno i ne pri-

znaje je, dok su Buarska i Srbija vodile dui propaandni i crkvenitihi rat na toj teritoriji, u kome je Buarska bila uspešnija. Ni Srbija,ni Buarska, kao ni grka, nisu na to stanovništvo ledali kao na ne-što subjektivno neo samo kao na objekat svo proširenja. U Buar-skoj je bio veinski stav da se tu radi o buarskom stanovništvu, a uSrbiji je, pored stava o srpskom karakteru makedonskih Slovena, po-stojao stav i o njihovom neutralnom etnikom karakteru. Ovaj dru-

i stav je iznosio Jovan Cviji, i bio je prihvaen od strane Pašia idruih znaajnih politikih linosti. Cviji polazi od toa da se ma-kedonski Sloveni nisu još konstituisali kao nacija i da e se to desitiu iduem vremenskom periodu, a da e na taj nain biti kooptirani iliu srpski ili u buarski nacionalni korpus, u zavisnosti u kojoj e dravi iveti. Cviji, kao i svi konzervativci, vidi osnovu nacije samo u re-liiji i dravi. Pripadnici takvo stava oiledno ne razumeju proce-sualnost nacionalno zrenja. Cvijievsko stanovište radikalske vlade

je makedonske Slovene postavljalo kao raane druoa reda. KostaStojanovi je kasnije napisao sledee:

„Trebalo je proi Makedoniju i Staru Srbiju posle dve odine našeuprave, pa osetiti sve poreške koje smo poinili našom suludom upra-

vom u ovoj zemlji. Kad smo silom izbaeni iz novih oblasti svako je odnas izneo utisak, ne samo da nijedno oko za nama nije zaplakalo, ve dase u ovom narodu, koa smo mi od petovekovno robovanja tursko

oslobodili, oteo uzdah i osetilo i donekle i zadovoljstvo što se je nas kur-talisao“.3, 4


3 Kosta Stojanovi, „Slom i vaskrs Srbije“, Arhiv SANU, str. 145.4 Ljudi na terenu su i sami oseali poubnost politike prema makedonskim Sloveni-

ma, jedno je bilo sedeti u beoradskim salonima, a druo na terenu nositi teret tihlamentiranja. Še policije u Bitolju je u Beorad poslao sledei izveštaj: „Nema spo-ra da je veoma alosno što ovaj narod ima ovako bedne pojmove o ispunjenju naj-osnovnijih raanskih dunosti, ali kad ve ovo stoji onda nam najobinija pamet

nalae da raunamo sa injenicama onakve kakve su u istini, iz ea opet sasvim lo-ino izlazi: da trebaš odmah obustaviti svako dalje uzimanje vojnih obveznika izovih krajeva, jer se bojati da se aša ne prelije. Velika je zabluda verovati da se na-rod iz ovih krajeva moe tretirati u poledu vojnom, kao i onaj iz starih ranica. Miiz starih ranica vaspitani smo, tako rei od kolevke, da ne alimo nikakve rtve zaotadbinu, dok su kod ovdašnje naroda pojmovi o otadbini, patriotizmu i por-



To stanovništvo je dobilo samo silne obaveze, a u subjektivnim ilibirakim pravima nije bilo izjednaeno sa druima. Sve to je, narav-no, pratila teška pljaka i korupcija, de su ak lanovi vlade kupova-

li u bescenje oromna imanja, te je Makedonija postajala polako privatni posed srbijanskih politiara i azda. Srbijanska administracija je u Makedoniji odmah posle balkanskih ratova pokazala da Beoradtuu zemlju smatra ratnim plenom, a ne osloboenom. Iako su ma-kedonski pravoslavni Sloveni bili nede na pola puta izmeu nacio-nalno deinisanja i nacionalne apatije, ponašanjem Srbije su realnodovedeni u situaciju da ale za turskom administracijom. Svojatanjemakedonske nacije ostaje konstanta konzervativne ideje do današnjihdana, a ponašanje Srpske pravoslavne crkve prema makedonskoj jesamo izraz to opšte stava.

Sve u svemu, sa narodnosno ledišta, moe se rei da je Prvi bal-kanski rat imao oslobodilaki karakter za pripadnike srpske, buar-ske i rke nacije koji su se nalazili na novoosvojenoj teritoriji, a da je za sve drue to bilo vrlo nepovoljno. Za veinu je taj rat znaiodolazak novo i daleko ore ospodara. Pošto veina toa stanovni-

štva nisu bili Buari, Srbi i grci, neo pripadnici druih etnikih zajednica, moe se utvrditi da se sa narodnosno stanovišta Prvi bal-kanski rat ipak ne moe nazvati oslobodilakim, iako je u manjoj me-ri i to bio. Sve etiri drave su novoosvojene teritorije shvatale kaoratni plen i pokušavale silom da nametnu sebine interese.

Drui momenat Prvo balkansko rata je socijalni, i tu se moerei da je došlo do znaajne promene, jer su turski istonjaki odno-si zamenjeni evropskim rudimentarno kapitalistikim. Ali dolazak


tvovanju još u povoju. On pod Turcima nije sluio vojsku – moao se uvek otkupi-ti za novac – niti je mnoo mario za svoju tursku otadbinu. Mi smo a istina oslo-bodili od tursko ropstva, ali on, ako hoemo iskreno da ovorimo, nije do sada vi-deo mnoo koristi od slobode, odmah po dolasku našem u ove krajeve udarili smona njea kontribucione takse zbo kojih su ivotne namirnice dvostruko poskupe-le; zatim su došli carina i vrlo veliki prirezi, pa onda komora za sve vreme buarskorata i arnautske pobune, posle ovoa otovo stalan kuluk, pa i poreza koja je i veai nepravinija no što je pod Turcima bila i, najzad, ovaj krvav i strašan rat u kome

su oni do sada uestvovali kao i mi iz starih ranica. Ne treba se mnoo uditi, pre-ma ovome, što ovaj svet, nenaviknut na vojne dunosti, bei od istih; što se ovde on-de ve poelo šaputati da je pod Turcima bilo bolje, i što su neke ene pojedinih si-romašnih bitoljskih obveznika, koji su jue iznenada pozvani u okrunu komandui odmah pod straom sprovedeni u kasarnu – išle ulicama i bacale prokletstvo na nasšto smo došli u ove krajeve da ih upropastimo.“



nekih kapitalistikih odnosa ne znai i realan boljitak za stanovni-štvo, naroito kad im se to namee spolja i u jednom prljavom kom-pradorskom obliku. Srbiji ili Buarskoj je bio potreban skoro ceo vek

da iznese svoju buroaziju i to je bio teak i muan proces. Sad se odjednom ta buroazija ustremila na dohodak i posede novoosvojenihkrajeva da bi popunila socijalnu prazninu nastalu odlaskom turskihaa i beova. Iza vojnikih pušaka su stizali prestoniki posrednici, aiza njih poreznici i andarmi. Nazadni i neslobodni društveni odno-si odstranjeni su Prvim balkanskim ratom, ali drui nisu uspostavlje-ni, neo su te teritorije bile u stanju polukolonijalizma. Stoa se Prvi

balkanski rat ni u socijalnom smislu ne moe nazvati oslobodila-kim, iako je imao neke elemente toa.Drui balkanski rat je ponajbolje pokazao da Prvi balkanski rat

ulavnom nije bio emancipatorski. Od etiri saveznice Crna gora jebila na znatno niem ekonomskom, društvenom, vojnom i politi-kom stepenu neo ostale tri, koje su bile vrlo slino istorijsko razvoja. I Srbija i grka i Buarska su bie svoje nacije tada obrazovalena konzervativnoj politikoj ideji i nacionalnoj homoenizaciji. Bu-

arska je imala najjau vojsku, grka najvee meunarodne simpa-tije, a Srbija najvee probleme.

Rezultat Prvo balkansko rata je bio polovian po Srbiju, jer je je-dan ratni cilj ostvarila (vardarska dolina), a drui (izlaz na more) nije. I pored toa što je dobila preko 30.000 km2 teritorije i milion i ponovih stanovnika, Srbija je na odreeni nain bila nezadovoljna. Do-minantna teza u nacionalnoj istorioraiji jeste da je Srbija takvimrezultatima Prvo balkansko rata bila prinuena na revidiranje uo-

vora iz 1912. odine. Tim uovorom je Buarskoj pripadala Make-donija od Krive Palanke do Strue, što znai da bi time Srbija izu-bila direktnu teritorijalnu vezu sa grkom, jer bi Buarska i Albani- ja imale zajedniku ranicu. To je svakako bilo nepovoljno po Srbi- ju, ali je veliko pitanje da li je to bio razlo napuštanja uovora iz1912. odine. Taj uovor je delo Milovana Milovanovia i njemu sePaši od samo poetka otvoreno suprotstavljao. Paši je odbijao po-

misao o deljenju tzv. sporne zone sa Buarskom i, od trenutka kada je posle Milovanovieve smrti preuzeo vladu, radio je, istina vrlo ve-što i prikriveno, na tome da se stvori arumentacija za reviziju Milo- vanovievo uovora. To je bilo znatno pre stvaranja albanske drave, što ovori da Paši ne bi predao doovorene delove sporne zone




Buarskoj i da je Srbija dobila Skadarski vilajet, odnosno izlaz na mo-re u severnoj Albaniji. Nije Pašia na reviziju uovora naterala nevo-lja zbo nemounosti izlaska na more, neo cvijievsko ubeenje da

je celu spornu zonu moue ukljuiti u srpski nacionalni korpus. USrbiji je samo jedan ovek smatrao da „ jdno pravo, trajno, za svbalkansk narod, za Srb Bugar u prvom rdu, korsno ršnj ma-kdonskog ptanja, to j poštn skrn sporazum na osnovu tačnog raz- grančnja sfra ntrsa srpskh bugarskh, sa obzrom pr svga nažvotn potrb srpsk bugarsk, čj zadovoljnj mož jdno osgu-rat njhovu državnu samostalnost “. Milovan Milovanovi je ove rei

napisao još 1898. odine i drao ih se do kraja. Posle njeove smrti nije više bilo politike volje za podelu Makedonije sa Buarskom. Tošto ni u Buarskoj nije bila mnoo bolja situacija ne skida sa Srbijeodovornost za izbijanje Druo balkansko rata, iako je Buarskaormalni izaziva toa sukoba. Moe se rei da je dominantna konzervativna ideja u Srbiji odbila rešavanje makedonsko pitanja i po prin-cipu samoopredeljenja makedonskih Slovena, a i po principu pode-le sa Buarskom. To je jedan od najodlunijih momenata srpske mo-

derne istorije, jer e sve do kraja Druo svetsko rata nerešeni od-nosi sa Buarskom donositi Srbiji, a kasnije Juoslaviji, silne proble-me. I u Prvom i u Druom svetskom ratu sauvale bi se nebrojeneljudske lave da nije bilo preterano aresivne politike konzervativneideje prema Makedoniji. Srbija je zaista prevarila Buarsku i nikakvonavoenje olakšavajuih objektivnih okolnosti ne moe da ublai tuocenu. Tako je mislilo i evropsko javno mnjenje, tako misli i svetskaistorioraija danas. To što nacionalna istorioraija u Srbiji misli dru-

aije, samo ovori o njenom konzervativnom podstoju.Buarska drava je 30. juna 1913. odine napravila izuzetno po-

rešan potez: Buarske trupe su napale srpske poloaje na Brealni-ci. Iako je Buarska u svojim zahtevima neosporno bila u pravu, ovajnapad je nju doveo u situaciju izazivaa rata. Protiv Buarske, svakaiz svojih razloa, dile su se sve balkanske drave osim Austro-Uar-ske. Ve 20. jula Buarska je zatraila primirje i Bukureštanskim mi-

rom Srbija je zadrala zaposednute teritorije, a grka i Turska su seproširile. čak je i Rumunija ostvarila dobitke. Tako je Buarska ispa-la vei ubitnik u balkanskim ratovima od same Turske, jer je Turskauspela da povrati deo izubljenih teritorija i ipak obezbedi evropskozalee Carirada. Iako je Srbija bila ubeena da je time zatvoreno




makedonsko pitanje, ono e ostati otvoreno sve do stvaranja socija-listike Juoslavije i priznanja Makedonije kao ederalne jedinice. So-cijalistika ideja je to pitanje rešila i to zato što konzervativna ideja

nikad nije imala snae za to. U meuvremenu se to pitanje otvaraloneprekidno i uvek optereivalo Srbiju. Ta velika brealnika vojnapobeda je bila veliki trijum konzervativne politike ideje, ali se, ustvari, radilo o poetku poraza te ideje kod Srba. Makedonsko pita-nje je zatvoreno onako kako je još garašanin preporuivao: vojnimosvajanjem i prisajedinjenjem novih teritorija. Stanovništvo tih teri-torija i ekonomska i prirodna boatstva su se smatrala ratnim ple-

nom. Taj obrazac e ostati dominantan u dravnom rezonu Srbije i uPrvom svetskom ratu, i u periodu posle njea, i krajem dvadeseto veka, kada e konzervativna politika ideja ponovo oiveti.

os kz Pm sskm

Od avusta 1912. pa do kraja Prvo svetsko rata, uz povremene

ostavke, krize vlade ili koalicije, na elu vlade nalazio se Nikola Paši.Staroradikali su izneli taj najznaajniji period srbijanske, pa i srpskeistorije. Protivno Milovanovievim procenama, Paši, uostalom kaoi veina intelektualaca, pa i obino sveta, smatrao je da se moe iprotiv Buarske i protiv Austro-Uarske. Njeove izjave u perioduposle Druo balkansko rata i Sarajevsko atentata, kao i izjave koje je kasnije davao, ovore da je znao da rat sa Austro-Uarskom sle-di, ali da se nadao da e do njea doi kasnije. Po nekim izvorima,

smatrao je da je optimalni predah za Srbiju tri, po jednoj njeovoj izjavi, deset-petnaest, a po kasnijem svedoenju, ak dvadeset pet o-dina. Razlozi takvim stavovima su bili dvojaki: diplomatski i realni.

Izašavši kao pobednik iz dvaju balkanskih ratova Srbija je dobilaizuzetno veliki meunarodni presti, a naroito je porastao njenuled kod druih Junih Slovena. Ona se nije više nalazila u pozicijikao u vreme aneksione krize, kada veini diplomata u Evropi nije bi-

lo jasno zašto se Srbija buni oko Bosne i Herceovine. Ojaana teri-torijom i stanovništvom pretila je da zaista odira ulou junoslovensko Pijemonta. Iako su u Austro-Uarskoj ivele dve treine Ju-nih Slovena, Srbija je posle balkanskih ratova dobila veu teinu urešavanju junoslovensko pitanja od Bea. Zbo toa je morala biti




vrlo obzirna u svojim diplomatskim akcijama, da ne bi pokvarila me-unarodnu poziciju koju je imala.

Iza to meunarodno uleda krila se vrlo tuna stvarnost Srbi-

je. Balkanski ratovi su zemlju još dodatno iscrpeli, u javnim inansijama drava je, u osnovi, bila bankrotirala i bila je zaista nepodnošlji- vo zaduena i prema inostranstvu i prema svojim raanima. Srbija je bila veliki inansijski bolesnik. Stanje vojske je ulavnom kao i sta-nje inansija, i tako je bilo i u Srbiji. Vojska ovenana slavom, vojskadobrih vojnika i oicira, visoko morala itd., ali bez municije, nedovoljno opremljena, ništa nije zanovljeno posle ratova. Balkanski ra-

tovi su, kao i uvek, pali na teret srbijanskom selu, te se potencijalni vojni obveznik nalazio u oajnom ekonomskom i društvenom polo-aju. Novoosvojene teritorije u Staroj Srbiji i Makedoniji nisu dono-sile znaajnije prihode, jer su se tamo ostrvili beoradski politiari,trovci i bankari. Najmanji problem je bilo dvadeset i nešto hiljadaljudskih lava koje su izubljene u balkanskim ratovima, Srbija jeuvek bila laka na prinošenju ivota svojih podanika, uostalom to subile seljake lave. U takvoj situaciji niko razuman ne bi prieljkivao

brz sukob sa Austro-Uarskom. No, da li je bilo tako?I sama Austro-Uarska se nalazila u velikim nevoljama. Ekonom-

ski je relativno zaostajala u odnosu na drue evropske sile, i da nijebilo još zaostalije Rusije, bila bi zaista najslabiji ekonomski partnerEvrope. Ararni karakter Uarske optereivao je ne samo ekonomi- ju neo i unutrašnje odnose. Previše Slovena je otvorilo niz kriza. Ju-noslovensko pitanje je bilo pred eksplozijom. Austro-Uarska jeimala rešenje za to pitanje, trei entitet, ali su unutrašnje blokade bi-

le vrlo jake. Rat i za samu Austro-Uarsku nije bio neko sreno reše-nje, jer je pretio da radikalizuje sva otvorena pitanja, a pre svea ju-noslovensko i uarsko. I ponašanje u vreme balkanskih ratova ovo-ri da ta zemlja i pored sve spoljašnje bahatosti i aresivnosti nije bi-la spremna za rat, ne zato što se bojala Srbije ili Rusije, neo zato štose bojala sebe. Rusija je Austro-Uarsku balkanskim ratovima samotestirala.

Pa zašto su te dve zemlje ušle u rat kad im u osnovi nije odova-rao? Odovor je kratak: širi evropski procesi.Prvi svetski rat je, zapravo, poeo 1912, a ne 1914. odine. Evro-

pa do 1912. ima dve velike evropske višenacionalne drave: Tursku iAustro-Uarsku. Iako su bile nemerljivo razliite, imale su i mnoo




slinosti, pre svea odnos prema svojim etnikim zajednicama. Nai-me, obe drave su imale visok stepen tolerancije prema svojim mno-obrojnim narodima i poivale su na principu meusobno nacio-

nalno straha. Ta ravnotea straha zasnovana je na predvidljivostipozicije rtve, jer svaki narod koji naruši ravnoteu postaje rtva. Tedve zajednice su arantovale i vanrednu poziciju Jevrejima, jer su mo-le da trpe i prenacionalni jevrejski princip. Balkanski savez je vojni-ki porazio Tursku, i to samo po sebi ništa ne znai, jer je Turska iz-ubila premnoo ratova, a nije bila srušena. Ovoa puta taj poraz nije bio spoljašnji, neo suštinski, jer su izubili od mladih probue-

nih nacionalnih drava. Prvi balkanski rat je bio polemika izmeuprincipa višenacionalnosti drave i principa jednonacionalnosti. Po-bedio je, i to više neo lako, princip nacionalne drave. Te jeseni 1912.doiveo je poraz princip na kome se zasnivala i Austro-Uarska. Nje-na pozicija velike sile i unutrašnji problemi spreili su je da se u tu po-lemiku ukljui direktno. Mnoima se još inilo da je Turska propalazbo islama i orijentalizma, dok se Austro-Uarska zasniva na kato-lianstvu i najstarijim evropskim vrednostima. No, realniji su shva-

tali da se radi o dubljim evropskim procesima. Naprosto, dolazilo je vreme nacionalne drave na Balkanu i srednjoj Evropi.

Srbija je u tom procesu bila predvodnik, i to zbo svo eora-sko poloaja i rezultata Druo balkansko rata. Loika stvari je te-rala tu siromašnu i nesređenu zemlju da na krilima istorijsko prin-cipa nacionalne drave razori i druu veliku evropsku višenacionalnudravu i da za to plati preteranu cenu u ljudskim ivotima i idejama.

No, sve to je bio samo jedan od momenata uzroka Prvo balkan-

sko rata, jer su njeovi osnovni uzroci, uostalom, kako to ve pripa-da velikim doaajima u istoriji, pre svea ekonomsko ishodišta.Poredak u Evropi, koji je postavljen još Bekim konresom, a koji jepreiveo i 1848. odinu, nije se srušio zbo politike konkurencije velikih sila neo zbo konkurencije njihovih ekonomija. Imperijali-zam je nunost raanskoa naina proizvodnje, a ne neka sluaj-nost. Sera ekonomsko raansko društva u Evropi, pa i u SAD,

krajem devetnaesto veka i poetkom dvadeseto, obeleena je pro-resivnim porastom stanovništva i industrije. Razvijaju se srednjidruštveni slojevi i u velikoj meri se razvija sera potreba, što doprino-si razvoju i nainima da se te potrebe zadovolje. To dovodi do znaaj-ne specijalizacije rada, a time i do zavisnosti društvenih slojeva veza-




nih za rad do celokupno društveno procesa rada. Nije više u pita-nju zanatlija koji je ekonomski i društveno otporan, neo industrij-ski radnik koji je neuporedivo neotpornija klasa. Rava beskona-

nost loike industrijsko kapitala alopirajuu speciikaciju rada na-domeštava proresivnim ukrupnjivanjem procesa proizvodnje, pa i vlasništva. Onaj ko ne pripada višim slojevima polako se odvaja odsvih prednosti koje nosi raansko društvo sa sobom, prednosti obra-zovanja, samopoštovanja, reliije itd. Na politikoj ravni se, shodnoekonomskim procesima, dešava ukrupnjivanje politike volje, ak ikod zajednica koje poivaju na liberalnim principima, poput britan-

ske i amerike. I u samom liberalizmu je pobedio stav da treba vlada-ti uz salasnost veine, a ne dozvoliti vladavinu veine. Naomilanaimovina na jednoj strani nije znaila i naomilavanje duha i prore-sa, neo baš suprotno od toa. Preterana razlika izmeu onih kojiimaju i onih koji nemaju, a što e se pokazati tek u velikoj ekonom-skoj krizi i Ruzveltovom i Kejnzovom rešenju, nije mola da se reši vanekonomskim sredstvima, makar se vodila najiskrenija skrbniko-socijalna politika. Uostalom, dolazak do sredstava za ivot van pro-

cesa rada protivan je osnovnom principu raansko društva i, kadbi skrbnika loika bila dominantna, raansko društvo bi se uruši-lo. Javlja se potreba da se paciikuju oni uz iju se salasnost vladadovodi do nacionalizma i šovinizma. Radniki pokret sa jedne stra-ne, a nacionalizam i šovinizam sa drue, samo su dva dominantnaizraza nemounosti raansko društva u vreme imperijalizma dareši svoju osnovnu antinomiju. Najjednostavniji nain da se ta anti-nomija i opreka ublai jeste imperijalizam, de se ta opreka proteru-

je van matine zemlje u zemlje nie ili nikakvo istorijsko razvoja.Londonska sirotinja je bila vei enerator britansko imperijalizmaod londonske aristokratije, odnosno londonska aristokratija umanju- je problem londonske sirotinje imperijalizmom i kolonijalizmom. Uisto vreme, imperijalizam ima i svoju jasnu ekonomsku snau, jer seradi o onom istom principu zbo koa se pobunilo trinaest kolonija:sa jedne strane sirovinska baza, a sa drue potroša industrijskih pro-

izvoda. Zbo svea toa raansko društvo nuno izlazi iz svo na-cionalno korpusa i tei planetarizaciji. U tom širenju nastaje konku-rencija izmeu nacionalnih raanskih društava, što direktno dovo-di do sukoba. Taj sukob više ne moe biti lokalni ili reionalni, jer seradi o ambiciji konkretno raansko društva za planetarizacijom,




osnovni stav: poloaj Bosne i Herceovine. Loika stvari je teralaSrbiju u pravcu da taj polovini posao završi. Zbo toa su se ulipucnji u Sarajevu.

Retko šta je od srpske nacionalne istorije ušlo u svetsku istoriora-iju kao pitanje o odovornosti Srbije za Prvi svetski rat, odnosno zaSarajevski atentat. I pored više neo skromnih istorijskih izvora, i to više izjava i seanja a ne dokumenata, neobino je jako, ako ne i do-minantno, istoriarsko mnjenje da je srpska vlada u najmanju rukuznala, ako ne i oranizovala akciju oko Sarajevsko atentata, te dazbo toa snosi odovornost za izbijanje Prvo svetsko rata. Ono

što je nesporno jeste da su postojale jasne veze atentatora sa „Crnomrukom“ i da su uvebavani i naoruani iz toa izvora. čak je spornoda li je cela oranizacija „Crne ruke“ stajala iza akcije, ali lavno kri-lo oko Apisa, Tankosia i druih svakako jeste. Sa austrouarske stra-ne je još više toa sporno: zašto se franc ferdinand baš na Vidovdanpojavljuje u Sarajevu, zašto nisu ozbiljno uzimana u obzir, istina sti-dljiva i nemušta, upozorenja srpske vlade da tu akciju ne ini? I što jenajznaajnije od svea, zašto je prestolonaslednikovo obezbeenje iz-

ledalo onako kako je izledalo? Naime, prosto je neverovatno daobezbeenje jedne od najznaajnijih evropskih politikih linosti do-zvoli šaici mladia, skoro dece, da izvrše atentat iz neposredne bli-zine. Mnoo toa još u bekim i peštanskim postupcima izaziva sum-nju. Priprema i tok akcije, što je dosad vrlo precizno rekonstruisano,ovore o jednom vrlo niskom nivou proesionalnosti, da ne kaemoo amaterizmu. Zaista je neobino da uspe akcija koja je pripremanana takav nain. Kada se sve to odvaa, ima se utisak da se prestolo-

naslednik franc ferdinand, koji je bio najuveniji i najtroejniji lovacna krupnu divlja svoje epohe, našao u poziciji divljai koju je takostrasno lovio. Prošao je kao jelen ili vepar iz slavonskih ili bosutskihšuma, što su bila njeova omiljena lovišta, koa su psi onii isteralipred eku de su ekale mlade i nevešte lovokradice. Psi su tako do-bro izvršili svoj proon da ak i tako loše naoruane i nevešte lovo-kradice nisu mole promašiti. Lovokradice su, naravno, uhvaene, a

lovinu je odneo neko drui.Oranizacija „Crna ruka“ i Apis prevazilazili su znaaj tajne slu-be neke drave, jer „Crna ruka“ nije bila kontrolisana od strane le-alnih centara moi, odnosno bila je politiki najznaajniji aktorSrbije, pored vlade. Neki put je radila u korist vlade, neki put potpu-




no samostalno, a neki put i protiv vlade. Ono što je u svemu bitno, ni-kom u Srbiji nije padalo ozbiljno na pamet da toj oranizaciji stanena put, neo baš suprotno od toa. Iako je istorija „Crne ruke“ isto-

rija bešaša, ubistava, zavera i mraka, i danas se još prenosi mit otoj oranizaciji kao asnoj i nacionalnoj. U njenoj ideoloiji je naci-onalni momenat bio osnovni, ali je shvatan na nain najvee nuno-sti konzervativne politike ideje. Da li je vlada znala za akciju obua- vanja i naoruavanja buduih atentatora, nije mnoo ni bitno. Dale-ko je znaajnije da vlada nije ni pokušala da sprei u delovanju takvuoranizaciju, koja svakako ne prilii parlamentarnoj demokratiji ko-

ju je Srbija onda imala. Ne treba ni ovoriti da je Paši bio najveštijitaktiar srpske politike scene. Njeova najmonija osobina je bila tada se znao koristiti svojim protivnicima. Umeo je, kada nailazi pro-blem koji se mora rešiti na nepopularan nain, da to rešavanje veštopoturi protivnicima, a da sam ostane ist. Milovanovi je naknadnoshvatio da a je Paši poturio u aneksionoj krizi, i to zato da bi se kri-za prebrodila i da neko drui bude kriv za ono što se inae moralouraditi. Stie se utisak da se i kod Balkansko saveza radi o slinoj

akciji. Kada se ono neminovno uradi i kada se bura smiri, onda po-novo nastupa veni Paši i objašnjava da sve to nije valjalo i tera da-lje po svome. Teško je verovati da i „Crna ruka“ nije korišena na ta-kav nain. Stari majstor politike je vrlo dobro znao šta oni mou daurade i šta moraju. Bolje je on znao njih, neo oni njea. On je njih više puta iskoristio, a nije poznato da su oni uspeli njea makar jed-nom. Ipak su oni bili politiki nedorasli, iako neobino opasni.

Prosto kazano, ako moda i ne postoji subjektivna odovornost

vlade Kraljevine Srbije za Sarajevski atentat, objektivna svakako po-stoji. Iako su na teritoriji Austro-Uarske austrouarski raani pu-cali na austrouarsko politiara, oruje, oranizacija i ideja su bili saone strane Drine. I to je bila drua velika poreška konzervativne po-litike ideje; prva je, naravno, nepoštovanje uovora sa Buarskomiz 1912. odine.

Poreška je u tome što se, izazivajui rat, Srbija postavila tako da

primi naješi vojni udarac. Kao i u Druom svetskom ratu, bez ve-e nevolje se ušlo u rat i zbo toa platilo daleko više neo što se mo-ralo sa mudrijom politikom. Ta nestrpljivost konzervativne ideje upoledu rata je razumljiva, jer ona u naelu ne rauna sa vrednosti-ma ivota svojih podanika, za ekonomska dobra ne zna kao za naci-




onalnu kateoriju, neo samo za linu itd. To naprosto izlazi iz idejekonzervativizma.

Iako smo utvrdili da objektivna strana odovornosti za Sarajevski

atentat postoji, ostaje da se dokae umišljaj. Ovakvo krivino-prav-no postupanje sa jednom istorijskom politikom je nuno, ne da bi seona osudila neo da bi se razumela. Nije poznato da je neko postaviopitanje da li je srpska vlada bila svesna da izaziva svetski rat? To pi-tanje je u svemu osnovno.

U ponašanju srpske vlade posle atentata vide se dva mnjenja koja jasno upuuju na to da srpska vlada nije imala nameru da izazove

svetski rat, neo nešto druo. Ta dva mnjenja su da Rusija ulazi u ratzbo Srbije i da e rat kratko trajati. Neposredno pre poetka rataambasador u Sankt Peterburu piše vladi:

„Sadašnji momenat je jedinstven, pošto je Rusija rešena ići do kraja iizvršiti istorijsko delo. Po mom mišljenju ukazuje nam se sjajna prilika is-koristiti mudro doađaj i ostvariti potpuno ujedinjenje Srba. Stoa je e-leti da nas Austro-Uarska napadne. U sluaju tome napred u ime Boa.“

Iako su neki skloni da ove ocene ambasadora Spalajkovia veu zanjeov neobuzdani temperament (naime, Spalajkovi je ostao uvenpo tome što je na prvom prijemu za ambasadora pljunuo u lice Vla-dimira Iljia Lenjina nazvavši a nemakim špijunom), ipak se ne ra-di o ematinosti jedno oveka neo o rezonu konzervativne ideje.Pašievo shvatanje diplomatije je bilo takvo da Srbija treba da namet-ne svoje ciljeve Rusiji ili nekoj druoj velikoj sili, dok je Milovanovi-evo bilo suprotno, odnosno on je mislio da Srbija treba svoje intere-se da provue kroz interese velikih sila. Taj izveštaj sanktpeterbur-ško ambasadora nedvosmisleno pokazuje da se radilo o jasnoj po-litici vlade da povede rat sa Austro-Uarskom. Ona je mislila da e tajrat kratko trajati i to iz dva razloa: prvo, Evropa ve duo nije ima-la due vojno sukoba, i druo, balkanski ratovi su bili kratkotrajni,a njihov znaaj izuzetno velik.

Sve to ovori da srpska vlada nije krenula u svetski rat, odnosno

u reviziju rezultata Beko konresa, neo u trei balkanski rat, od-nosno u završetak revizije rezultata Berlinsko konresa. Ono što jezapoeto sa dotadašnja dva balkanska rata sada se ovim treim i naj-znaajnijim dovodilo do kraja, jer se rešava pitanje Bosne i Herceo- vine, a time i celo Istono pitanje. Princip novo rešavanja Istono




pitanja bio bi nacionalni, te bi novonastala drava bila nacionalnasrpska drava. Pošto poloaj Austro-Uarske nije bio odreen samoBerlinskim konresom neo i Bekim, odnosno pre svea Bekim,

njen ulazak u rat je otvarao mounost revizije rezultata i Bekokonresa, odnosno izazivao je svetski rat u kome je bila vrlo neizve-sna sudbina Austro-Uarske. No, to je bila bria austrouarske, a nesrpske vlade. Da su na austrouarskoj strani toa bili svesni, ovori iuvena izjava cara franje Josia:

„Ako monarhija ve treba da propadne, onda neka barem pristojnopropadne.“

Mnjenje da e Rusija ui u rat zbo Srbije, a ne zbo svojih inte-resa, ovori o tradicionalnoj srbijanskoj istorijskoj prepotentnosti, alii o nerazumevanju poretka u Evropi koji je uspostavljen Bekim kon-resom. Sve u svemu, 1914. odine vodi se trei balkanski rat, a tek 1915. za Srbiju poinje Prvi svetski rat.

Trei balkanski rat je završio relativno uspešno po Srbiju, jer je

zakljuno sa Kolubarskom bitkom uspela da sauva svoje doratneranice i izbaci u potpunosti Austro-Uarsku van iz Srbije. Srpski vojnik, koji je u prethodnim odinama umeo dobro da ratuje na tu-oj zemlji, sad je na svom zemljištu pokazao vanredne rezultate, i po-red hronine nestašice osnovnih vojnih i intendantskih sredstava. Taj vojnik je bio seljak koji je na Srbiju ledao kao na prošireno selo i bo-rio se za njivu, enu i decu. Mnoi od njih nee 1915. hteti da napu-ste Srbiju jer time ostavljaju svoju njivu, enu i decu. Oicirski kadar

je bio najvea vrednost te armije, jer su ti ljudi, veinom seljaki si-novi, iznikli iz ratova. Zloini koje je izvršila austrouarska vojska(bilo je mnoo primera u Mavi da zloine vrše Hrvati i Srbi) nad civilima, a što dotle nije bio rašireniji ratni obiaj, dodatno su ojaalimoral trupa. Srbija je vojniki pobedila na svojoj teritoriji, ali nijeuspela da ostvari svoj drui ratni cilj: prebacivanje rata na teritorijuAustro-Uarske.

Prebacivanje trupa u Srem rezultiralo je povlaenjem i izuzetno velikim represalijama nad lokalnim srpskim stanovništvom, dok jeu potpunosti propao plan za dizanje ustanka u Bosni i Herceovini.Bosna je ranije i za neuporedivo manje razloe dizala bune, a sad jeostala mirna. Postavlja se pitanje šta je to u toj meri paciikovalo bo-




sanske Srbe? Austro-Uarska je, što se Bosne i Herceovine tie,spremno ušla u rat, odnosno izvršila je sve pripreme da sprei pobu-nu, ak je izvršila i napad na Srbiju sa te strane, što vojniki nije ima-

lo smisla. Meutim, srbijanska strana nije shvatala poloaj bosanskihSrba. Drui svetski rat pokazuje kako se to stanovništvo molo diina pobunu, ali postavljanje Titove vojske prema bosanskim i hrvat-skim Srbima bilo je u potpunosti druaije od ponašanja srbijanskedrave u Prvom svetskom ratu. Posebna pria je ponašanje crnoor-ske vojske na bosanskoherceovakom ratištu koje je bilo za svakuosudu. Trei balkanski rat je, dakle, kao i Prvi, završen polovino, je-

dan ratni cilj je ostvaren, ali onaj bitniji nije, jer ratna dejstva nisuprebaena na teritoriju neprijatelja.Trei balkanski rat je neprekidno pratio diplomatski pritisak na

Srbiju da revidira rezultate Druo balkansko rata, odnosno da is-puni uovor iz 1912. odine, i da podeli Makedoniju sa Buarskom.Srbija je to odbijala, jer je polazila od rezona balkanskih ratova, a saveznici su polazili od rezona svetsko rata. Radi se o principijelnojrazlici. Srbija je odbila da ispravi porešku koju je napravila 1913. o-

dine, ne uviajui posledice koje su iz nje proistekle. Prvo, Buarska,kao ooreni vojni i diplomatski protivnik, izuzetno e uticati na pot-puni vojniki poraz Srbije 1915. odine. Drua posledica rezona bal-kanskih ratova u ponašanju Srbije je njena vojna intervencija u Alba-niji. Ve u januaru 1915. Paši je pokušao da srpske trupe prebaci uAlbaniju, ali mu to nije uspelo zbo odbijanja vojvode Putnika. Tunameru je i pored opšte savezniko protivljenja uspeo da ostvaritek krajem maja ili juna, kad je zauzeta Tirana. Kao i vojvoda Put-

nik, svako dobronameran postavlja pitanje šta trai vojska Srbije ususednoj dravi, kad je sa svih ostalih strana, osim ranice sa gr-kom, okruena neprijateljima? I pored pozivanja na preventivno de-lovanje, na spreavanje anarhije itd., Srbija je u osnovi okupirala deoAlbanije. Pri tom je uinila mnoa zverstva prema civilima, što je vepostalo poslovino ponašanje srpske vojske u Albaniji. Ta kratkovi-da politika, koja nije mola predvideti mounost da e se za relativ-

no kratko vreme ostaci srpske vojske povlaiti preko teritorije drave de se sada ine zverstva, zasnovana je na neispunjenom rezulta-tu Prvo balkansko rata. Paši je smatrao da se isterivanjem trupaAustro-Uarske iz Srbije otvara mounost za ispunjenje neostvare-no ratno cilja Srbije iz Prvo balkansko rata, izlaska na more u




Albaniji. U saveznikim ponudama oko Makedonije i Buarske na-lazio se i predlo o ustupanju dela albanske teritorije Srbiji, kako biSrbija i grka imale i teritorijalni spoj. To Pašia, meutim, nije za-

nimalo, jer bi to bila revizija rezultata Druo balkansko rata. Nje-a je interesovalo samo dopunjenje rezultata Prvo. Taj uskobalkan-ski Pašiev rezon uzrok je obe velike njeove poreške na poetkuPrvo svetsko rata: reške prema Buarskoj i reške prema Albani- ji. To e, naravno, Srbija skupo platiti u jesen 1915. odine.

Istina je da su i saveznici upuivali Srbiju na uskobalkansku poli-tiku, odnosno na pokušaje revidiranja odluka Berlinsko konresa.

Saveznika akcija nije bila jedinstvena, svako je nastupao prema Srbi- ji sa svojim interesom, ali se moe kazati da je Srbija 1914. odinemola bez vee savezniko protivljenja ostvariti sledee ciljeve: uje-dinjenje sa Crnom gorom, prisajedinjenje Bosne i Herceovine i iz-laz na more sa Dubrovnikom, a moda preko severne Albanije. Za to je morala vratiti Buarskoj ono što je uzela protivno uovoru iz 1912.odine. Pitanja Vojvodine i Hrvatske su još bila daleko od savezni-ke optike, a o Sloveniji i da se ne ovori. Koliko je sve to saveznicima

bilo nejasno, pokazuje neznanje ministra spoljnih poslova Rusije Sa-zonova, koji je posle ve poodmaklo rata, uz silno uenje, saznaoda postoji još jedan slovenski narod, Slovenci. Uostalom, njeovo jebilo, kako to ve dolikuje ruskom ministru spoljnih poslova, da vidikako da se uzmu moreuzi, a ne da pamti razliku izmeu Slovaka, Slo- venaca i Slavonaca. Usmeravanje Srbije od strane saveznika oiled-no je išlo ka uspostavljanju novo stanja na Balkanu, odnosno ka re- vidiranju rezultata Berlinskoa konresa. Najznaajnije pitanje u sve-

mu bilo je makedonsko. Konzervativna politika ideja je doivela savezniki pritisak oko ispunjenja odredbi uovora iz 1912. kao nepra- vedan i u osnovi neispunjiv. Nije se tu radilo samo o Pašievoj tvrdo-lavosti. Ruska diplomatija je pokušavala da ponovo uspostavi Bal-kanski savez da bi Buarsku ukljuila u rat protiv Austro-Uarske, azapadni saveznici su taj savez išekivali da bi Buarsku okrenuli u su-protnom smeru, protiv Turske. Rusi su se, po ko zna koji put, a zapad-

njaci su im ovo puta u tome bili saveznici, zaledali u moreuze, alinikad nije zorea da se na jedan delikatan nain taj ruski apetit is-komplikuje. Buarska spoljna politika nije mola imati drui smerod pokušaja revizije rezultata Druo balkansko rata, moreuzi subili za njih vrlo daleki.




Jadransko pitanje, odnosno pitanje izlaska na more, bilo je druokoje se 1914. odine nametnulo srbijanskoj politici. Italija je neospor-no postala velika sila, njeni demoraski i vojni potencijali su bili vrlo

visoki. Iako nije postojala kada je Beki konres odravan, sa razlo-om se smatralo da je vrlo teško oekivati reviziju rezultata to kon-resa bez nje. Njen revolucionarni ujediniteljski nacionalizam je, ka-ko to ve mora biti, evoluirao u jedan imperijalistiki i osvajaki re-zon. U osnovi je to bila vrlo siromašna zemlja, sa silnim problemima.Konzervativni nacionalizam je sve te probleme drao pod kontro-lom. Uostalom, pojava ašizma posle Prvo svetsko rata ima jasne

veze sa nainom i principom italijansko ujedinjenja, iako to na prvi poled izleda veoma udaljeno. Primarni interes Italije bio je Ja-dran, a njen osnovni protivnik, naravno, Austro-Uarska. Italija je sarazloom Srbiju doivljavala kao moue konkurenta u ostvarivanjuto svo interesa. Postojalo je i nekakvo koketiranje Italije sa kraljemNikolom, ali je bilo nerealno oekivati da Crna gora moe biti pre-preka izlasku Srbije na more. Kralj Nikola je imao izuzetno dobre ve-ze sa ruskim dvorom preko svojih kerki i zetova, te je loikom po-

rodine politike spajao Italiju i Rusiju, ne bi li sauvao dinastiju i pro-širio Crnu goru. čak je i u prolee 1915. odine, mesec dana preLondonsko uovora sa Italijom, snevao o proširenju Crne gore. Na- vodno je eneralu Mitru Martinoviu rekao sledee:

„Primio sam pismo od veliko kneza Nikolaja Nikolajevia u komemi javlja, da je usljed velikih ruskih pobjeda i silaska ruske vojske u ma-arske ravnice Austrija poslala ponude za mir… Ja bih da traimo od

Bosne Sarajevo, sa njeovom cijelom okolicom, cijelu Erceovinu, i odDalmacije Split, i od Splita sve na ju do naše primorja“.

Naravno, Dubrovnik, Boka Kotorska i Skadar su se podrazumevali. Navodno je na ovo kraljevo razmišljanje eneral kazao da je „tomalo prćrano“, i da bi se moralo raunati na izlaz na more Srbije udomenu Dalmacije, te da se „n d dalj od Makarsk. A što s Bosntč n bh mmo Romanj ivan plann tražo nšta, no ostavo Srb-

j“. Ova teritorijalna pretencioznost kralja Nikole, koja se ranii sastarakom neozbiljnošu, i eneralov odovor, koji nije manje pre-tenciozan, pokazuju da je srpski izlaz na more u Dalmaciji ipak bio vrlo ostvarljiv. Ako kombinacija Italije sa Crnom gorom nije bila dovoljno snana, mola je to biti sa Hrvatskom. Povremeno se pojavlji-




vala ideja o samostalnoj hrvatskoj dravi ili nekakvoj katolikoj dravi Hrvata i Slovenaca. Stvaranje takve drave je pretpostavljalo istnacionalni princip u nastanku drave što Italija ipak nije mola daprihvati, jer bi onda od austrouarske Dalmacije dobila hrvatsku, od-nosno slovenaku Dalmaciju. Ima se utisak da za tu kombinaciju ni-ko nije imao prevelike volje, iako je ona za Italiju imala prednost spre-avanja izlaska Srbije na more i stvaranja hrvatske drave koja e bi-ti pod italijanskim uticajem. Radi se o tome da je italijanska politi-ka ideja u Prvom svetskom ratu bila konzervativna i nacionalistika,te da nije mola raunati na princip nacionalnosti. Italija je kasnije

ušla u rat sa rezonom velike sile. Ona e ratovati za teritorije za kojese naodila sa saveznicima, a ne za osloboenje nekih druih naro-da, pa ni delova svoa naroda. To je bio osnovni italijanski hendikepu Dalmaciji i zbo toa nije uspela spreiti izlazak Srbije na more. Zatu kombinaciju nisu bili ni hrvatski emiranti, koji su smatrali da bisamostalna Hrvatska bila lak plen Italije. Supilo se tada bojao da Pa-šieva srbijanska tvrdolavost oko Makedonije ne baci Hrvatsku Ita-liji pod noe, te je pisao:

„Hrvatska ta ravitaciona taka kulture, civilizacije i politike zapad-no dijela naše naroda i ona pustoš od Brealnice Eri Palanke sa pu-anstvom rko-buarsko-arbanaškim, koje nema još nikakve prave na-rodne svijesti – to su eal, koji se izmjenjuje.“

Hrvatska emiracija je takvu mouu samostalnu Hrvatsku po-redila sa Albanijom, tada, a i duo posle toa, sinonimom izmišljene

drave.Srbiji su se navedeni ratni ciljevi inili preskromnim, a da se o

Makedoniji i ne ovori. Srbija je polako prelazila sa svoje balkanskepolitike na evropsku, a osnovni momenat je u tome opstanak Austro--Uarske. Saveznici su tek u prolee 1918, kada je to i amerika stra-na potvrdila, shvatili da Austro-Uarsku treba rasparati, a to se kodSrbije pojavilo još 1914. To nikako ne znai da je srpska strana svo-

jom politikom uverila saveznike. Oni su, naravno, iz svojih interesato uinili, a ako je neko zasluan za to, to e daleko pre biti TomašMasarik, a ne Nikola Paši. Radi se o tome da je Berlinski konreszasnovan na Bekom i da Srbija, ostvarujui svoje balkanske ciljeve,nuno ulazi i u reviziju rezultata Beko konresa. Izraz toa razvo-




ja je Niška deklaracija iz decembra 1914. odine, kojom Srbija ulazisamovoljno u pitanja i razranienja koja više nemaju veze sa Ber-linskim konresom, neo menjaju principe i ranice postnapoleon-

ske Evrope.Tako je Srbija krajem 1914. odine završila trei balkanski rat i

najtoplije se preporuila za ueše u Prvom svetskom ratu. Razloto prelaza je u nemounosti da se vojnika pobeda u treem bal-kanskom ratu pretoi u realne teritorijalne dobitke. Naime, Srbija jesamo sauvala svoju teritoriju, a nijedan od druih ratnih ciljeva nije ostvarila, ak nije bila u stanju da izvrši ni ujedinjenje sa Crnom

gorom. Taj odbrambeni rat ju je koštao premnoo ivota, samo odtiusa je umrlo preko 130.000 ljudi, a rezultata nije bilo. U osnovi jetaj rat završen nerešeno, što za Srbiju ima ukus pobede. Vrlo naivnai vrlo raširena predstava da je rat Kolubarskom bitkom završen i dae brzo doi mirovna konerencija dodatno je ubrzavalo odluku da seteritorijalne pretenzije postave daleko preko dotadanjih saveznikihponuda. Istoriarsko traanje za tim kada je i u kojoj lavi došlo doubeenja da se onako ormulišu ratni ciljevi kao što je to uraeno u

Niškoj deklaraciji pipav je i nepotreban posao. Niška deklaracija jeodavno napisana, u meuvremenu je uvana kao sam stoer nacije.U prvoj verziji se zvala Načrtanj. Evropski konzervativizam u likuAdama čartorisko u tihom, delikatnom i duoronom usmeravanjuevropskih tokova protiv osnovnih principa Beko konresa i uloeRusije u Evropi, posle sedamdeset i više odina, dao je nenadani re-zultat: na krilima mlade, uspaljene nacije konzervativna ideja se vra-a uz podršku Rusije.

Po svemu sudei, ratni ciljevi Srbije bili su odreeni u Pašievojlavi još pre poetka sukoba. U prvim mesecima rata Paši je ovo-rio o ranicama budue drave „po liniji Klaenurt–Marbur–Se-edin“. Cirkularnom notom od 4. septembra 1914, kojom su poslan-stva Srbije upoznata sa tenjama Srbije u ratu, reeno je da se uz Srbi- ju oekuju: Bosna i Herceovina, Srem, Banat, Baka, Dalmacija,Hrvatska, Istra i Slovenija. Crna gora se, naravno, pretpostavlja. Ono

oko ea Paši nije bio siuran jeste to sa kim e Srbija sve ratovatioko ostvarivanja tih ciljeva. Nadao se silno u rusko savezništvo, mi-slei da e Rusija ui u rat zbo Srbije, a ne zbo sebe. Prvih dana ra-ta, kada je vlada evakuisana u Niš, odrana je sednica vlade na kojusu bili pozvani i šeovi parlamentarnih stranaka. Na uporno insisti-




ranje da odovori da li e Srbija imati saveznika u tek zapoetom ra-tu, Paši je posle duo izbeavanja rekao sledee:

„Pa kad pitate neemo sami biti u ovoj neizbenoj klanici, sa namae biti i Austrija.“

No evropska volja za rat nije imala neke naroite inspiracije uSrbiji, te je tako krenulo lanano objavljivanje rata: 1. avusta Ne-maka objavljuje rat Rusiji, 3. avusta Nemaka objavljuje rat fran-cuskoj, 4. avusta Britanija objavljuje rat Nemakoj itd. Sve te objaverata pokazale su da e u nadolazeem ratu Srbija biti sama. Svako je

ratovao iz svo rauna i za svoje ciljeve. Srbija je postavila cilj u vidudrave od Klaenurta pa do đevelije, od Timoka pa do Jadrana.Taj cilj je bio pretenciozan i premašao je saveznike ciljeve u jednombitnom momentu: pretpostavljao je ukidanje Austro-Uarske.

Prvi naoveštaj tako visoko postavljeno cilja je dat u proklama-ciji reenta Aleksandra srpskoj vojsci od 4. avusta 1914. odine:

„Junaci!

Najvei i zakleti neprijatelj naše drave i našea naroda iznenada ibez ikakvo razloa nasrnuo je besomuno na našu ast i na naš ivot.Austrija, taj nezajaljivi naš severni sused, ve je naomilala vojsku i ui-nila više pokušaja, da pree našu severnu ranicu i da porobi našu div-nu otadbinu. Njoj kao da je bilo malo, što smo mi morali odinama mir-no da slušamo jauke miliona naše brae koji su do nas dopirali iz Bosnei Herceovine, iz Banata i Bake, iz Hrvatske, Slavonije, Srema i sa našemora, kršne Dalmacije…“

Proklamacija završava na sledei nain:

„Provienje je ispisalo jasnije neo ikad naš ratni pokli:U boj za slobodu i nezavisnost srpsko naroda!živela Srbija!živela moja dina vojska!

Kraujevac, Vrhovni komandant vojske22. jula 1914. odine prestolonaslednik

A l e k s a n d a r . “

Iz objave se vidi da je kao osnovni ratni cilj postavljena sloboda inezavisnost srpskoa naroda, a ne sloboda i nezavisnost Srbije. U po-etku teksta jasno je naznaeno šta tom srpskom korpusu pripada:




Bosna i Herceovina, Banat, Baka, Hrvatska, Slavonija, Srem i Dal-macija. Nede u sredini proklamacije je u taj korpus uvrštena i Crnagora. Tako je na indirektan, ali vrlo jasan nain kazano da je cilj rat-

nih napora Srbije da junoslovensko pitanje reši tako što e vezati zasebe June Slovene. Oslobaanje Junih Slovena znai destruiranjeAustro-Uarske. Primetno je da su Slovenci izostavljeni, što e u sep-tembarskoj cirkularnoj noti biti ispravljeno. Sve to pokazuje da su re-ent Aleksandar i predsednik vlade imali vrlo jasnu predstavu o rat-nim ciljevima i da Srbija nije ušla u rat samo da bi odbranila svoju te-ritoriju neo da bi ostvarila svoj nacionalni proram, koji je napisan

sedamdeset odina ranije. Posle itanja dva navedena dokumenta,ima se utisak da su i prestolonaslednik i predsednik vlade razmišlja-li kao i Spalajkovi u Sankt Peterburu. Svi su oni bili uvereni da jedošao neponovljivi as za ostvarenje nacionalno prorama i da je sate take ledišta izuzetno dobro što je Austro-Uarska napala Srbiju.Srbija je moda nespremno ušla u rat što se tie naoruanja, ali što setie ratnih ciljeva, retko koja drava je u Prvom svetskom ratu imalaod samo poetka tako jasno postavljene ratne ciljeve.

Najjasnije izraavanje ratnih ciljeva Srbije dato je u znamenitojNiškoj deklaraciji (izjava kraljevske srpske vlade u Narodnoj skup-štini 7. decembra 1914), de je nacionalni proram predstavljen presvea saveznicima u ratu. Tamo se kae:

„Uverena u poverenje narodne skupštine, dokle od svoje sile stavljau slubu velike stvari srpske drave i srpsko-hrvatsko i slovenako ple-mena, vlada smatra za svoju prvu dunost da se s beskrajnim poštova-njem pokloni pred svetim rtvama hrabro i voljno prinesenim na oltarotadbine;

Uverena u rešenost celo srpsko naroda da istraje u svetoj borbi zaodbranu svoa sveto onjišta i slobode, vlada kraljevine smatra kao svojnajlavniji i u ovim sudbonosnim trenucima jedini zadatak, da obezbe-di uspešan svršetak ovo veliko vojevanja, koje je, u trenucima, kad jezapoeto, postalo ujedno borbom za osloboenje sve naše neslobodnebrae Srba, Hrvata i Slovenaca.

Vlada e se truditi, da bude veran izraz te rešenosti narodne, i ona e

verna svojim moima i junakim saveznicima, s poverenjem u budu-nost ekati as pobede.“

Deklaracija je utvrdila da je „velika stvar srpske drave“ „oslobo-enje sve neslobodne brae Srba, Hrvata i Slovenaca“. To znai da je




kao ratni cilj postavljena destrukcija Austro-Uarske. O karakterubudue zajednice nema ni rei, za tako nešto je bilo rano, ali je jasnoda se ta zajednica postavljala kao dravna, a ne kao zajednica drava

ili nešto slino. Tri nedelje kasnije reent Aleksandar e u izjavi srp-skoj vojsci kazati sledee:

„Mi moramo još neko vreme vršiti našu tešku dunost i stojati uznaše velike i silne saveznike, koji se bore i za nas, dokle oni ne smode na-še zajedniko neprijatelja na njihovim prostranim poljima, a tada enastati mir, i to dui mir, koji e dostojno naraditi rtve za našu VelikuSrbiju. Tada e naša otadbina biti mnoo vea, silnija i srenija no što

je ikada bila.“

Iz ovo saopštenja je vidljivo da reent kao ratni cilj vidi prošire-nje Srbije kao drave i u tome izmeu njea, Pašia i obino srpsko vojnika nema nikakve razlike. Oromna veina stanovnika Srbije totako osea. Duo naslee konzervativno nacionalno prorama po-stalo je deo kolektivne svesti naroda. Duh Ilije garašanina je naju-bojitije oruje Srba. Protiv druih, ali i protiv njih samih.

Što se tie Pašia, on je još u oktobru 1914, u usmenom uputstvuza osnivanje Komiteta juoslovenskih politikih emiranata izneopotrebu za „stvaranj jdnstvn jugoslovnsk, vntualno srpsko--hrvatsk držav“, koja e „bz posbn organzacj čuvat naconal-n osobn svakog plmna“. Paši je tada mislio, kao što e misliti dokraja, da je pozicija Srbije u toj novoj dravi superiorna jer Srbijaoslobaa ostale. Sve u svemu, zalaao se za unitarnu i centralistikudravu, sa jasnim primatom Srbije. Ta koncepcija je bila u toj meri

dominantna meu politiarima i intelektualcima, da su više neo ret-ki druaiji stavovi. Ako se izuzmu socijaldemokrati, mada su i oniposle dolaska Popovia na elo partije polako evoluirali ka jaem na-cionalnom opredeljenju, moe se rei da od uticajnih ljudi nešto dru-aije misle Slobodan Jovanovi i Stojan Proti. Slobodan Jovanovi je izraavao sumnju u spremnost Hrvata da prihvate unitaristikukoncepciju zbo njihovo istorijsko iskustva samostalnosti posle

hrvatsko-maarske naodbe. Iako u osnovi takoe unitarista i kon-zervativac, Jovanovi je, realno procenjujui stvari, ipak bio oprezan.Druaiji je sluaj sa Protiem koji je imao jasno odreen smisao zalokalnu samoupravu i decentralizaciju. On se još 1914. izjašnjavaoza koncepciju nede izmeu ederalizma i centralizma. U tome je bio




vrlo uporan i taj stav e pokušati da aktualizuje predloom ustavaposle završetka rata. Naalost, premalo je ljudi u Srbiji imalo oseajza tu koncepciju, te je Srbija dobila Vidovdanski, a ne Protiev ustav.

Od kraja Kolubarske bitke, pa do napada Nemake i Austro-Uar-ske, znai itavih devet meseci, Srbija nema nikakvih ratnih dejstava,osim u Albaniji. Iako su saveznici traili vojne aktivnosti van Srbije,niko za to nije bio raspoloen. Vojna procena je bila sasvim u koristnemešanja, jer bi Srbija ušla u ratište koje je znaajno udaljeno od ru-skih i italijanskih trupa, te bi mola lako izubiti. S drue strane, ma-kedonsko pitanje nije molo biti rešeno, te je napad Buarske bio mo-

u. Srbija je, zapravo, u Prvi svetski rat ušla 5. oktobra 1915. kada su je udruenim snaama napale Nemaka i Austro-Uarska. Devet da-na kasnije napad je izvršila i Buarska. Ve dvanaesto novembra jepoelo povlaenje preko Albanije a krajem novembra u Srbiji više nije bilo srpske vojske. Taj poraz je bio katastroalan i, pored 1813, 1941.i 1999, jedan je od etiri najvea poraza Srbije u njenoj modernoj isto-riji. Srbija je tada imala izvanrednu vojsku, izvrstan vojni kadar, visok moral itd., ali nije mola sama da se suprotstavi znaajno brojnijoj

neprijateljskoj vojsci. Krivicu za to snosi sama, jer nije ni pokušalada reši makedonsko pitanje. Upadom u Albaniju i zloinstvima koje je tamo izvršila naknadno je pooršala svoj poloaj. Neiskrena i po-rešna politika prema Crnoj gori je nastavak iste konzervativne bal-kanske konzervativne loike. Prema saveznicima je takoe bila neis-krena i sve je posmatrala iz svo balkansko ula. Koliko je rezonsrbijanske vlade bio udaljen od saveznika ovori i poruka ministraspoljnih poslova Velike Britanije greja svome poslaniku pri srbijan-skoj vladi:

„Na kraju, smelo bi se nešto rei i u poledu arumenata koji se od-nose na rtve Srbije. Kad je ona povukla svoje trupe u januaru 1913. o-dine iz Albanije i dila ruke od jedno pristaništa na Jadranu, i dalje, kad

joj je kasnije, u toj odini, stavljeno do znanja da treba da ustupi BitoljBuarskoj – ona se pozvala, i s pravom pozvala na heroizam i na rtve ukrvi i materijalnim dobrima. To je arument koji mora da pobudi puno

priznavanje i simpatiju; ali kada se ona sada na to poziva, vlada Njeo- vo velianstva (iako svesna razlike izmeu jedne velike sile, koja je vedostila ranice svo proširenja, i jedne male drave, koja izbija iz naci-onalno ropstva sa nadom na ponovno zadobijanje svoje istorijske po-zicije u Evropi), mora ipak zamoliti da se uzme u obzir, da ni na jednom




pedlju zemlje, de se sada tuku u Evropi britanske armije vlada Njeo- vo Velianstva nee nikad imati nikakva suverena prava niti pak imatineke vee koristi. Srbija se nalazi na strani saveznika koji se ne bore u

prvom redu za tamo neke nacionalne dobiti, ve za uspostavljanje jednomirno meunarodno reda. Ako Srbija ne moe da dâ ovome svoj do-prinos, bie njene rtve u ovom i ranijim ratovima u najpunijem smislute rei beskorisne, ak i onda ako bi ona zadrala svaki komad zemljekoji joj sada pripada.“

Krajem 1915. zaista je izledalo da su sve te rtve beskorisne, jerSrbija više nije postojala, iako je ormalnopravno i dalje imala svoj

meunarodni suverenitet sa vladom u izbelištvu. U toku dva jesenjameseca umrlo je novih 150.000 ljudi, te je broj ljudskih rtava zaprvih odinu i po dana rata bio preko milion ljudi. Iz Srbije se izvu-klo samo oko 150.000 vojnika i izbelica. Jedan od najstrašnijih po-dataka jeste da je od etrdeset hiljada reruta, znai skoro dece, samoosam hiljada preivelo i stilo na Kr. Srbija je rtvovala svoju biolo-šku budunost. Postojao je sukob izmeu Vrhovne komande i vlade, jer je Vrhovna komanda predlaala da se napadne Buarska pre ne-

o što izvrši mobilizaciju, ali Paši to nije smeo zbo svoje politikeprema saveznicima. Kada se sve to dobro odvaa, ipak se ne moe na vojsku prebaciti krivica za tako strašan korak. Uzrok svemu je tvrdo-lavost konzervativne ideje u njenoj balkanskoj politici. Jednom pri-likom je nosioce te ideje Supilo nazvao tovarima (maarcima), zbonjihove makedonske politike, no više im je pripadao kvaliikativ krv-nika naspram vlastito naroda. Bilo je ak predloa da se i ne ide pre-ko Albanije, neo da se skupe na Kosovu pored neko manastira ili

Peke patrijaršije i da svi izinu. To se vrlo teško moe nazvati naci-onalnim idealizmom, pre mu je ime ludilo.

Pzk kz p aks

Na Kr su borci stili polumrtvi, ali sa jednim draocenim tova-rom, sa meunarodno priznatim suverenitetom. Taj suverenitet jebio svrha povlaenja kroz Albaniju. A u Srbiji je ostao obian narodbez ikakvo suvereniteta, narod koa su inili ene, starci i deca. Tajstrašni poraz 1915. odine bio je poraz jedne politike ideje, konzer-




vativne ideje, koja je skoro neosporno vladala od ubistva poslednjeObrenovia. Poraz konzervativne ideje je znaio i završetak sistemamonarhijsko parlamentarizma i odnosa civilne i vojne vlasti. Od-

nos snaa i moi morao se menjati u pravcu slabljenja moi civilne vlasti pred krunom i pred vojnim vlastima, jer je ipak civilna vlastdovela do to zastrašujue poraza. Na Kru je vlada i dalje imala civilnu vlast, dok je najsnaniji uticaj u vojsci imala „Crna ruka“, a mo-narhijski momenat je zastupao reent Aleksandar. U tom troulu seodluivalo o promeni u politici i o budunosti Srbije. Neosporno jeda se konzervativna politika ideja mora povui pred nekim novim

vidom autoritarnosti, jer je sa porazom iz 1915. u toj meri sebe kom-promitovala i oslabila da nije više mola biti subjektivna mo obiaj-nosti Srbije. Nju nije mola da nasledi neka drua ideja, jer je u osnovi i nije bilo. Liberalizam je u Srbiji odavno zaboravljen, a i vreme munije bilo sklono, dok je socijalistika ideja još bila nejaka. Zbo sve-a toa jedini moui pravac bio je u autoritarnom reimu. Dva ja-sno proilisana kandidata su se preporuila za nosioca autoritarnoreima: vojska i kruna, odnosno Apis i reent. Na Kru se vodila pri-

prema za veliki sukob izmeu kandidata. Pozicija vojske je slabilazbo toa što srbijanska vojska više nije imala nezavisnost koman-dovanja, neo se morala povinovati saveznikim planovima, a, sadrue strane, sa smenjivanjem Vrhovne komande uticaj „Crne ruke“ je umanjen. Reent je iz svea izašao najmanje okrnjen, jer nije imao vee odovornosti za katastrou iz 1915. odine, a njeovo dranje usvemu tome je bilo dosta dobro. Kruna je postajala jedina veza sa Sr-bijom i sa dravnom idejom. Verovatno bi i vreme arbitriralo u ko-

rist reenta Aleksandra, ali se i on sam potrudio da u svoju korist ne-što uini. Odluio je da svoa konkurenta odstrani i to je uinio zna-menitim Solunskim procesom.

Poetkom oktobra 1916. odine reent je poslao vladi zahtev dase neodlono uvedu preki sudovi za oicire. Takva vrsta prekih sudova veinom ne predvia pravo na branioca, što je bilo i u ovom slu-aju. Razlo ovakvom zahtevu bio je navodni atentat uinjen desetak

dana ranije. Vlada je u svemu pomalo izbeavala da se povinuje od-mah volji reenta, ali je vremenom morala popustiti. Tako je došlo dokompromisno stava da se povue zahtev za uvoenje prekih sudova, a da sama vlada pokrene istrau. Rezultati istrae su bili vrloskromni i pokazali su da nema ozbiljnije pravno osnova za proon




pripadnika „Crne ruke“. I pored svea, Apis i ostali su uhapšeni u de-cembru i vlada se morala salasiti sa otvaranjem procesa protiv njih.Sam proces je bio najobinija pravna arsa i nije ak liio ni na poli-

tiki proces, neo na obino ubistvo. Atentat na reenta je oilednobio izmišljen, a okrivljenima se sudilo samo zato što su lanovi ora-nizacije „Ujedinjenje ili smrt“, a ne zato što su uestvovali u pripremiili izvoenju atentata. Jedan deo optuenih je suen u odsustvu, dru-i je bio prisutan. Neobino lako su presuivane smrtne kazne, da bizatim jedan deo bio preinaen pomilovanjem. Sve u svemu, pravniskandal. Na kraju su ostale smrtne kazne Dimitrijeviu – Apisu, ma-

joru Vuloviu i Radetu Malobabiu. Traili su pomilovanje, ali su sereent i vlada olušili. Vlada je ak bila jednolasna kod odbijanjamolbe za pomilovanje. Krivci su streljani pod neobinim uslovima, jer im je pored otvorenih raka itana presuda puna dva sata. Po ne-kim tvrenjima, reent je traio da oni što više pate pri izvršenju ka-zne. Administrativnim merama, penzionisanjem i slinim potezima„Crna ruka“ je deinitivno poraena i reentu više niko nije moaostati na put. Srpska vlada je bila sauesnik u ovom ubistvu, i time je

pokazala da više na stoji na principima prava i parlamentarizma. Pa-ši je mnoo puta oca reentovo svodio na meru ustavno vladao-ca, da se ovaj na kraju od nemoi i povukao. Sada se Paši morao povinovati jednom diktatorskom inu mlado vladaoca. Samo je još je-danput u ivotu bio u takvoj poziciji, kad je pristao na sudsku arsu ipodravao je. To je bio proces protiv radikala posle ivanjdanskoatentata. Onda se posuo pepelom iz najobinije kukaviluka, a sad je to uradio iz iste nemoi. Rasprava izmeu „Crne ruke“ i reenta

oko kandidature za nosioca autoritarno reima bila je rešena u re-entovu korist, a prvi in autoritarno reima reenta Aleksandra bio je baš Solunski proces. On je tim procesom u toj meri ponizio prin-cipe na kojima se zasnivala konzervativna politika ideja i njena vla-davina, da je njeova pobeda nad ustavnošu i parlamentarizmomdaleko ubedljivija od pobede nad „Crnom rukom“. Od tada pa dosmrti, reent, kasnije kralj Aleksandar neosporno vlada na autorita-

ran nain. Sa konzervativnom idejom e se ophoditi kako to nisu mo-li ni kraljevi Milan i Aleksandar Obrenovi.Jedina korist po vladu u Solunskom procesu je pismeno priznanje

Drautina Dimitrijevia – Apisa da je oranizovao Sarajevski atentat.Tim priznanjem Apis je preuzeo potpunu odovornost za ubistvo




prestolonaslednika ferdinanda i time prekinuo spekulacije o umeša-nosti srpske vlade u atentat. Teško je utvrditi šta je to priznanje u stva-ri predstavljalo – jedan patriotski in ili deo neke naodbe sa Api-

som, ali je neosporno da uslovi pod kojima je to priznanje dato nisubili reularni i da se ne moe ovoriti o slobodno izraenoj volji sa-moa Apisa. Apisova umešanost u pripremanje Sarajevsko atentata je neosporna, ali je sporna njeova elja da od odovornosti spasi i sa-mu vladu u situaciji kad mu preti ubistvo i kad mu ta vlada i reentmou dati pomilovanje.

Apis je izubio jer još nije bio spreman za autoritarni reim, zbo

objektivne situacije, a i zbo svoje slabe procene. Reent Aleksandar je bio ovek velike politike inteliencije koju je pratila i adekvatnadoza hrabrosti. Osetio je da mu se prua prilika i na najbezobzirniji,a u osnovi jedino mou nain ju je i iskoristio. često se njeovaautoritarnost vezuje za poreklo. Zaista se ne moe oekivati pitomkarakter od oveka u ijim venama tee krv kralja Nikole i Karaor-a, ali ta predispozicija je dobila mounost ostvarenja porazom kon-zervativne ideje 1915. odine i neumitnošu potrebe za autoritarnim

reimom.Konzervativnoj politikoj ideji je preostalo da vodi spoljnu poli-

tiku drave koja nema unutrašnju politiku, pošto nema ni teritoriju.Osnovni momenat te politike bio je problem nastanka nove drave,odnosno problem ujedinjenja. U celom tom duom procesu konzervativna ideja e se pokazati nesposobnom i ujedinjenje e izvršiti di-nastija direktno.

U martu 1917. odine Paši je poslao pismo Trumbiu u kome a

je pozvao da sa predstavnicima Juoslovensko odbora doe na Kr.Trumbi se nalazio u francuskoj u velikoj desperaciji, jer je porazSrbije na bojnom polju u velikoj meri bio i poraz juoslovenske emi-racije, koliko od da se ona inila nezavisnom i izvornom. Po nekimsvedoenjima ak se spremao da ode u Latinsku Ameriku i celu stvarnapusti. Posle konsultacija sa Britancima i Supilom, u junu je stiaona Kr. Konerencija je trajala od 15. juna do 20. jula. U ime Juoslo-

vensko odbora bili su zastupljeni i Hrvati i Slovenci i Srbi. Trajanjekonerencije pokazuje da stvari nisu išle latko i da je bilo mnoo ras-prave. Sam poziv na konerenciju predstavnicima Juoslovensko od-bora je znaio da vlada Srbije priznaje taj odbor kao predstavnike ju-noslovenskih naroda u Austro-Uarskoj i da odustaje od koncepci-




je da je ona jedini zaštitnik prava tih naroda. Niškom deklaracijomsrpska vlada se predstavila kao zaštitnik prava tih naroda, a sada im je priznala i neku subjektivnost. Iako lanovi Juoslovensko odbo-

ra nisu bili lealno izabrani predstavnici i neke znaajne politike li-nosti u domovini, neo politiki emiranti, ipak su imali leitimitet, jer se njihova domovina nalazila na vojno suprotstavljenoj strani i uosnovi nije bila u stanju da artikuliše svoje interese u sluaju pobedesaveznika. Radilo se o jednoj vrsti politiko raansko rata kod ju-noslovenskih naroda u Austro-Uarskoj, jer je jedan deo elite tihnaroda ostao lojalan monarhiji, a drui je prihvatio ratne ciljeve sa-

veznika. Oni prvi su sainili Majsku deklaraciju, a ovi drui Krsku;oni prvi su svoju deklaraciju pisali u kompromisu sa Beom, a ovidrui u kompromisu sa Srbijom. Verovatno druaije i nije molo.

Majska deklaracija je vrlo kratka i namerno apstraktna:

„Potpisani narodni zastupnici u ‘Juoslovenskom klubu’ udrueni,izjavljuju, da na temelju narodnoa naela i hrvatsko dravno pravazahtijevaju ujedinjenje svih zemalja u monarhiji, u kojima ive Sloven-ci, Hrvati i Srbi, u jedno samostalno, od svako ospodstva tuih naro-da slobodno i na demokratskoj podlozi osnovano dravno tijelo, pod e-zlom Habzburško-lorenske dinastije, te e se sa svom snaom zauzeti zaostvarenje ovoa zahtijeva svoa jedno te isto naroda. S ovim pridra-

jem potpisani e uestvovati u radu Parlamenta.“

Posle ovoa sledi trideset i jedan potpis, da bi naknadno bila stavljena još etiri potpisa.

Iz Deklaracije se vidi da potpisani priznaju kontinuitet Austro--Uarske i da ne ele separaciju, neo preureenje zajednice. To štoovore o „samostalnom i slobodnom“ „dravnom tijelu“ nije u pro-tivnosti sa principima pozitivno ustrojstva Austro-Uarske, jer jeona ve postulirana kao zajednica dve samostalne drave. Radi se na-prosto o preureenju Austro-Uarske u trojnu monarhiju. Kohezio-na veza bi, kao i u sluaju dvojne monarhije, bila kruna. Vidi se dapotpisnici insistiraju na lealizmu i da smatraju politiku borbu u

parlamentu kao nain za uspostavljanje svojih ciljeva. Zanimljivo jeda se u Deklaraciji nalazi stav o jednom narodu koa sainjavanjuSrbi, Slovenci i Hrvati. Tu nema velike razlike od srbijansko kon-zervativno stava o troimenom narodu. I ova ideja je takoe bila kon-zervativna i nikako nije mola pristati na pravo naroda na samoopre-




deljenje. Radi se naprosto o tome ko e taj narod ujediniti i prolasi-ti a podanikom, da li Beorad ili Zareb. Da je Austro-Uarska po-bedila, ili ak da se izvukla sa nekim separatnim mirom, što je stalno

i pokušavala, ujedinjenje Junih Slovena u Austro-Uarskoj desilo bise pod pokroviteljstvom Zareba. čak i da Austro-Uarska izubi inastavi da postoji u nekom obliku to bi se desilo. To je bila vrlo real-na procena, jer je stanje na ratištu bilo neodluno, a februarska revo-lucija je Rusiju izbacivala iz pozicije velike sile. Što se saveznika tie,ak ni Italija nije polazila od destrukcije Austro-Uarske. Takvu ideju su urali Srbi i česi, što je ipak bilo nedovoljno.

Deklaracija se poziva na hrvatsko dravno pravo, odnosno pret-postavlja privileije koje su se na strani Hrvatske naomilale u pro-šlim vremenima. Iznad svea podrazumeva ve duo stanje auto-nomnosti Hrvatske u okviru Uarske koje je uspostavljeno hrvatsko--uarskom naodbom. Uostalom, itava ideja je naodbenjaka. Tajrezon je zasnovan, jer je sve što se dešavalo neobino podsealo na vreme austrijsko-maarske naodbe. I onda, kao i sada, Be je bio uizuzetno ravom poloaju, te se spasavao amputacijom jedno svo

dela. Tada su to bili nepovoljni rezultati austrijsko-prusko rata, a sa-da oekivani nepovoljni rezultati, ak i u sluaju vojnike pobede uratu koji je bio u toku.

Ideja tree entiteta nije bila nešto novo. Imala je svoje zaovor-nike i na dvoru, bio joj je sklon i sam prestolonaslednik ferdinand.Sve to ovori o oportunosti potpisnika Deklaracije. Pitanja koja otva-ra ova deklaracija su mnoa i suštinska.

Prvo je njena konzervativnost u neiranju nacionalne samostal-

nosti i utapanje Srba, Slovenaca i ostalih u politiki narod toa budu-e entiteta. Konzervativna ideja veinom pravi inverziju statusadravljanstva i nacionalnosti, pa se to dešava i ovoa puta.

Druo, kako moe opstati Austro-Uarska bez Slovenije na koju je protenuto izvorno austrijsko pravo.

Tree, pitanje Bosne i Herceovine je prevelik zaloaj za takvu zajednicu, jer su tamo katolici malobrojni i nepopularni zbo direktno

i duo vezivanja za beku upravu.četvrto, šta je sa Srbijom i Crnom gorom i kako je mou juno-slovenski entitet bez njih, itd.

Ima se utisak, da je i došlo do realizacije tree entiteta on ne bibio stabilan i verovatno bi završio u problemima u kojima je završi-




la i Juoslavija, odnosno da bi se raspao sam od sebe. Problem je, na-ravno, u osnovnom konzervativnom stavu koji više nije bio dorastaoda uspostavlja umniju politiku zajednicu.

Konkurentska Krska deklaracija je bila u daleko većoj meri kon-kretna i jasna. Polazi od isto konzervativno prava o jednom narodu:

„Pre svea, predstavnici Srba, Hrvata i Slovenaca ponovo i najod-sudnije nalašavaju, da je ovaj naš troimeni narod jedan isti po krvi, po

jeziku ovornom i pisanom, po oseanjima svoa jedinstva, po kontinu-itetu i celini teritorije, na kojoj nepodvojeno ivi i po zajednikim ivot-nim interesima svo nacionalno opstanka i svestrano razvitka svoa

narodno i materijalno ivota.“

I Krska i Majska deklaracija se potpuno neiskreno pozivaju naprincip samoopredeljenja naroda, jer pokušavaju da spree izraava-nje nacionalnosti kroz stav o troimenom narodu. Obe deklaracije sepozivaju na princip samoopredeljenja naroda iz isto oportunih, a neiz naelnih razloa. Ipak, Krska deklaracija u jednom elementu na-dilazi stav konzervativizma, jer polazi od toa da e budua zajedni-

ca biti nova drava i da Srbija utapa svoju dravnost u nju. To je od-stupanje od staro arašaninovsko manira da se sve reši proširenjemdravnih orana Srbije na drue, kao što je uraeno u Makedoniji iStaroj Srbiji. U tom istorijskom momentu je Krska deklaracija iznadMajske, jer u potonjoj imamo nalašen konzervativni momenathrvatsko dravno prava.

Takvim stavom Juoslovenski odbor je doiveo veliku airmacijui sve je krenulo u pravcu razumno rešenja junoslovensko pitanja.

Naalost, to pitanje se neće rešavati po tekstu i principima Krske de-klaracije, a neće to raditi ni ljudi koji su sedeli tada u vladi Srbije, naelu sa Pašićem. Taj posao oko ujedinjenja obaviće reent. članovi Ju-oslovensko odbora su sa porešnim ljudima sainjavali Deklaraci- ju. No, ne moe se oekivati da su u toku rata, iz emiracije, moli dashvate promenu koja se desila na srbijanskoj politikoj sceni. Uosta-lom, da je konzervativna ideja poraena od strane reenta i da se us-

postavlja jedan autoritarni reim, nije još znao ni sam Nikola Pašić.U Deklaraciji je jasno naznaeno da e budua drava biti unitar-na i oko toa nije bilo mnoo spora. Za takvo rešenje su bili i Hrvatii Slovenci. Bojali su se ederalizma zbo toa što bi on na mala vrata vratio „malo rešenje“, odnosno omouio Srbiji da uspostavi ede-




ralnu jedinicu koja bi objedinila srpski nacionalni korpus i time, po-red Bosne i Herceovine, za Srbiju privezala i delove Hrvatske. Ta-koe je i izmešanost naroda u Bosni i Herceovini, Hrvatskoj i Voj-

vodini uticala na odbojnost prema ederalizmu. Pitanje centralizmaili decentralizma je izbenuto. Trumbi je bio stari zaovornik de-centralizma i bio je to ne iz sebinih nacionalnih razloa, neo iz na-elnih. Uviao je da savremena drava samo posreduje u svojimunkcijama i da dolazi vreme kada ona nee imati ist monopol nina politiku. U tom je poledu bio daleko iznad svojih srbijanskih sa-ovornika, pa ak i pravnih intelektualaca, osim usamljeno Stojana

Protia. Oiledno da nije moao da ubedi druu stranu u svoja uve-renja, kao ni oni njea u sopstvena. To pitanje je skinuto sa dnevnoreda. Jedino je u taki 14. reeno sledee:

„Ustav e dati narodu i mounost, da razvija svoje posebne eneri- je u samoupravnim jedinicama, obeleenim prirodnim socijalnim i eko-nomskim prilikama“.

Ovaj stav iskljuuje mounost pravljenja samouprave po nacio-nalnom principu, jer bi tako nešto podsealo na ederalizam. Ipak jenajvea rasprava voena oko naina donošenja ustava. Trumbi jezastupao mišljenje da je ustav nuno doneti kvaliikovanom veinompo nacionalnom (plemenskom) principu, jer se bojao majorizacije veinsko srpsko stanovništva. Drua strana je to odbacila videi utome opet ederalizam. Kompromisno rešenje je dato pri kraju Dekla-racije:

„Ustav se ima primiti u celini, u Ustavotvornoj skupštini, brojno kva-liikovanom veinom“.

Naalost, Paši nee 1921. odine ispoštovati ni ovo kompromi-sno rešenje, neo e isorsirati Vidovdanski ustav obinom veinomi time a najdirektnije nametnuti nesrpskim narodima u dravi.

Krska deklaracija je svakako najzdraviji i najumniji dokument

na kojem se mola zasnovati budua zajednica i velika nesrea ju-noslovenskih naroda je u tome što svoju buduu zajednicu nisu za-snovali na njoj neo na istim naelima konzervativne ideje koju jeproteirao reent. Osnovni problem Deklaracije je zatvaranje vrataederalizmu kao rešenju, zbo straha, pre svea Hrvata, od tadašnje




razranienja sa Srbima. Ono bi bilo daleko nepovoljnije po njih ne-o što e se desiti krajem dvadeseto veka, sa meunarodnim prizna-njem Republike Hrvatske.

Krska deklaracija se naprosto desila, jer su se doaaji te odluujue 1917. odvijali velikom brzinom. Najznaajnija promena bila je utome da je jedna sila, u osnovi stvari, ispala iz ronta, a da se pojavi-la sasvim nova; Amerika je zamenila Rusiju. I pored velike vojne si-le Rusije, Amerika je bila kvalitetniji saveznik, jer su njena ekonom-ska mo, politika snaa i principijelnost daleko prevazilazile snaupušaka i topova. Po Srbiju je izlazak Rusije bio vrlo nepovoljan, jer je

srpska vlada ceo svoj napor i proram vezivala za tu veliku silu. Otvo-rilo se pitanje ko e braniti interese Srbije na buduem konresu. Naj- vei strah je bio prema Italiji i njenim ambicijama, jer se sada Italijanašla u daleko povoljnijem poloaju da po svome reši jadransko pi-tanje. Na sreu, Amerika je bila daleko neuodniji saveznik Italiji odRusije, jer nije uestvovala u sklapanju Londonsko uovora, te nijeni imala obavezu da a realizuje, a ameriki principijelni stav protiv tajnih uovora i bilateralno poaanja posebno je optereivao itali-

jansku vladu. Ipak, najvea nevolja Italije je bila slaba vojska i njeniporazi od Austro-Uarske. Sve to Paši nije moao pretpostaviti, kaošto nije moao pretpostaviti šta e se izroditi iz pokušaja trijalistikereorme Austro-Uarske. Sve to, kao i veiti meupartijski interesi,privolelo a je na Krsku deklaraciju. Po svemu sudei, prvobitno jeimao ideju o nekakvoj maniestaciji koja bi potkrepila poziciju Srbi- je pred zapadnim saveznicima, jer bez rusko zalea ta pozicija kop-ni iz dana u dan. Pašievo ponašanje u narednom periodu pokazuje

da je on Deklaraciju shvatao kao dokument taktiko, a ne strateij-sko znaaja. Taj dokument je trebalo da dri juoslovensko pitanjeotvoreno i da bude velika prepreka Italiji. Sonino je vrlo tano proce-njivao da je Deklaracija više uperena protiv Italije neo protiv Austri- je. Kada zapadni saveznici nisu ozbiljnije reaovali, odnosno nisu po-drali Deklaraciju, ona je za Pašia izubila znaaj. Naprosto, njomenije uspeo da izvrši onaj taktiki pritisak koji je oekivao. No, ljudi iz

Juoslovensko odbora, kao i mnoe iseljenike oranizacije, u De-klaraciji su videli dokument strateško znaaja i oekivali su da onabude osnova dalje politike borbe. Ta dva razliita vienja Deklara-cije doveše do ponovno udaljavanja srbijanske vlade i Juosloven-sko odbora. Nikoli Pašiu nikad nije ozbiljno palo na pamet da Ju-




oslovenski odbor tretira kao ravnopravan, te da time omoui da još neko drui bude subjekt ujedinjenja osim vlade Srbije. To je bionjeov osnovni politiki stav i s njim se nije poaao, a to što je po-

vremeno iz taktikih ili propaandnih razloa dozvoljavao sebi da apriuši, kao u sluaju Deklaracije, nije za njea bilo obavezujue nadui rok. Ta deklaracija naprosto nije imala šansu za realizaciju i tozbo srbijanske, a ne zbo emirantske strane.

Objava rata Nemakoj od strane SAD i njen prekid diplomatskihodnosa sa Austro-Uarskom 6. aprila 1917. odine bila je prekretnicarata i u politikom smislu. Amerika je ušla u rat ista, bez nasleđa taj-

nih uovora i obaveza i bez opterećenosti duom evropskom istorijom. Amerikanci su zaista imali viziju šta treba uraditi sa Evropom isvetom posle toa rata. Prilazili su problemima vrlo principijelno, a sadrue strane izuzetno racionalno. Mnoo toa nisu moli predvidetiniti spreiti, naroito nisu imali nikakvo uticaja na nastanak Sovjet-sko Saveza, jer je on proizvod duo i osobeno rusko razvoja, ali supokušali da u samoj Evropi stvore dui period stabilnosti, koji će po-ivati na vrednostima na kojima je već poivala njihova zajednica.

Kada se desilo veliko udo Oktobarske revolucije, saveznici su senašli pred oromnim problemima, jer su odvoene protivnike tru-pe sa istono ratišta, a Brest Litovskim mirom je postalo jasno da semoe oekivati silan napad Nemake.

Ima mnoo spekulacija o nekakvom tajnom planu Nemake da saboljševicima ostvari svoje ciljeve. Neosporno je da je jedan voz podnajstroom pratnjom iz Švajcarske do pred rusku ranicu prevezao ne-ke ruske Jevreje sa radikalnim socijalistikim ubeđenjima. Jedan od

retkih koji nije bio Jevrejin, Vladimir Ilji Uljanov, kratko vreme pre to-a pisao je da se ne moe oekivati da njeova eneracija revoluciona-ra izvrši revoluciju u Rusiji. Posle nepunih odinu dana od te despe-rantne izjave postao je predsednik revolucionarne vlade. Taj voz je pre- vozio najeksplozivnije nemako oruje u svetskom ratu, ali tu se radisamo o tranzitnim usluama nemakih eleznica i ništa više. Oktobar-ska revolucija je rezultat razvoja ruske istorije od Petra Veliko do

Prvo svetsko rata, a ne pronicljivosti nemake obaveštajne slube.Sovjeti su, isto kao i Amerikanci, imali iste ruke u tom krvavomratu, te su objavili odmah u prolee 1918. tajne dokumente Rusije,de je na svetlo dana izašao Londonski uovor. Time je Italija istera-na na istinu u svojoj skoro imperijalnoj politici. Italija je, sve u sve-




mu, bila izrazito najslabija karika savezniko lanca, u vojnom po-ledu vrlo slaba, a u politikom nezajaljiva. U jesen 1917. doivela je stvarni vojni debakl i pokazala da se na nju ne moe raunati kao

na ozbiljnu vojnu silu. Da bude još ore, vojniki je ubila od austro-uarskih trupa prepunih Slovena, a Londonskim uovorom je predvieno da e dobiti baš slovenske teritorije. Svesni realne opasnostiod vojno poraza 1918. odine, saveznici su preovarali o mouemizlasku Austro-Uarske iz rata, odnosno o separatnom miru. Karlo jeimao takvih sklonosti, ali ne i politiko autoriteta da to izvede. fran-cuzi su tu stvar kompromitovali kad su je izneli u javnost sa najviše

mesta, te prisilili Karla da se javno opredeli za nastavak ratnih dejstava. Za saveznike je austrouarsko ratište bilo sekundarno i smatralisu, s razloom, da je pobeda nad Nemakom klju rata. Zbo toa sepretpostavljalo da ne treba trošiti mnoo napora i sredstava u borbisa Austro-Uarskom, neo da valja udarati u srce stvari. I amerikapolitika je bila u velikoj meri opredeljena takvim rezonom, s tim što je smatrala da budui mir treba da bude zasnovan na principijelnimosnovama.

formulacija naelnosti amerike politike je uvenih „četrnaesttaaka“, odnosno poruka predsednika Vilsona Konresu od 8. janua-ra 1918. odine. Poetak poruke iskazuje osnovni poriv ameriko vienja mounosti novoa poretka Evrope:

„Naša je elja i naš cilj da preovori o miru, kad zaponu, budu pot-puno javni i da ubudue ne sadravaju nikakve tajne preovore, niti ihdopuštaju. Vremena osvajanja i proširivanja su prošla; isto tako i vreme-

na tajnih doovora pravljenih u interesu pojedinih vlada, a podobna dau neko doba razore mir sveta.“

Amerikanci razmišljaju šire neo Evropljani i smatraju da trebaukloniti razloe rata. Osnovni razlo je imperijalna politika odree-nih drava, te ako se postine pobeda, a nastavi sa takvom politikom,ponovo e se desiti vojni sukob. Ovaj naelan stav je, naravno, upe-ren prema protivnikoj strani u ratu, ali i protiv saveznika, pre svea

protiv Italije, koja je vodila najotvoreniju imperijalnu politiku. Ta-kom devet je utvreno da „trba spravt granc italj prma jasnoodrdljvm lnjama po narodnost“. To je, u osnovi, odbijanje Lon-donsko uovora, sa kojim SAD nisu imale ništa. Ovakvom ormu-lacijom su Juoslovenski odbor i srbijanska vlada dobili veliki pod-




strek u svojim nadanjima, ali ve sledeom takom im je ta nada dovedena u pitanje:

„Narodima Austro-Uarske, ije mesto elimo da vidimo obezbee-no i utvreno meu narodima, treba pruiti najslobodniju priliku zaautonomni razvitak“.

Takom deset se arantovao opstanak Austro-Uarske i njena re-orma u pravcu ederalizacije. Ovakav stav daleko više korespondirasa Majskom deklaracijom, neo sa Krskom. Da sve bude još ozbiljnije, tri dana pre toa predsednik britanske vlade Lojd Dord je rekao

daseBritanijaneborida„unšt Austro-Ugarsku Tursku lš njn pr-stonc“. Vrlo slino je izjavio i 9. januara u parlamentu. Oiledno jeda se radilo o povezanoj akciji. Reakcija na ovor Lojda Dorda je odstrane Juoslovensko odbora bila brza i već je 11. januara u Londonu(štampano u Tajmsu) izdato saopštenje koje sadri sledeće:

„… ima samo jedan put, a taj je: potpuno osloboenje potlaenih na-rodnosti na osnovu prava – eto priznata tribusima njemakih kolonija –

da sami opredijele svoju budunost.Juoslovenski narod je neopozivo sankcionirao za sebe taj princip u

Krskoj deklaraciji od 20. jula 1917. odine…“

Reakcija srbijanske vlade je bila još eša i vrlo ematina. čak jeu noti od 17. januara, upuenoj amerikoj, britanskoj i rancuskoj vladi, pisalo i ovo:

„U ovom oajnom momentu, nama lebde oajni momenti uoi Ko-sovske bitke kad je srpski narod, posle pokušaja da dobije pomo sa za-pada, sam ušao u borbu sa devizom: bolje je asno izinuti neo ropskiiveti…“

Zaista je teško da zapadne diplomate razumeju ovu nediplomat-sku, istorijski ak i netanu priu o Kosovskom boju. To više pokazuje u kojoj se situaciji našla srbijanska vlada, jer je od poetka rauna-

la na destrukciju Austro-Uarske, a sada od toa nema ništa. U Vilso-novom obraćanju Srbiji predviđa se još arancija za izlaz na more iništa više. U osnovi stvari to je manje neo na poetku rata, kada semola dobiti i Bosna i Herceovina. Moe se pretpostaviti da nikomu vladi nije palo na pamet pitanje odovornosti za preko milion




mrtvih podanika, neo je oajanje izazivalo samo teritorijalno pitanje.Pet dana kasnije Pašić je poslaniku u Vašintonu, Mihajloviću, poslaoteleram u kome mu je dao upute u pravcu kontakata ka poništenju

akta aneksije Bosne i Herceovine. Iako je ova njeova inicijativa oce-njivana razliito, radilo se naprosto o usalašavanju akcija prema novoj situaciji. Naprosto, spasavao je ono što se još spasiti molo. Vero- vatno je sve to shvatao i kao svoj veliki lini poraz. Pokušao je slinuakciju i u Londonu i Parizu. Ambasadori su a, u osnovi, bojkotova-li, a Mihajlović mu se otvoreno suprotstavio, zbo ea je platio. Am-basadori su imali bolji uvid u stvari od Pašića i pokazali su se kao vrlo

hrabri ljudi. Kao retko kad Nikola Pašić nije bio u stanju da procenidoađaje i da povue prave poteze. Ima se utisak da se sve dešavalo sa-mo i skoro sluajno. Ako je neko imao još snae da povlai poteze, to je bio reent, a ne ova vlada bez zemlje i autoriteta.

Prolee je donelo sasvim novu situaciju i promenu saveznike po-litike prema opstanku Austro-Uarske. Propast mounosti separat-no mira dovela je do realne opasnosti da austrouarska vojska po-razi Italiju. Austro-Uarsku je uništila njena vojnika superiornost

naspram Italije. Da je Italija mola parirati, teško da bi se savezniciodluili na promenu svoa stava. Da sve bude još vei paradoks, Ita-liji je najviše odovarao opstanak Austro-Uarske, jer je Londonskiuovor sklopljen sa tom pretpostavkom. Da je Italija mola uspešnoratovati sa Austro-Uarskom, spasila bi opstanak Austro-Uarske, atime bi sebi omouila da dobije koncesije na druoj strani Jadrana.Na sreu slovenskih naroda, ona za to nije imala snae. Loina jesaveznika procena da ako Italija nije u stanju da onemoui Be, da

se to mora uraditi na drui nain, jer posle nestanka istono rontapreti opasnost poraza. Ruski primer je pokazao kao unutrašnji ne-miri vrlo lako izbacuju jednu veliku silu iz rata, te se tim rezonomkrenulo na unutrašnje onemouavanje Austro-Uarske, pošto jespoljašnje bilo sporno. To se molo postii samo nacionalizmom slovenskih naroda, što se stvarno i desilo. U martu se ve videla prome-na u britanskom odnosu, a vrlo brzo i kod ostalih saveznica.

Ima u amerikoj istorioraiji vrlo jaka struja koja pokušava daprikae odluku o destrukciji Austro-Uarske kao veliku rešku evrop-skih saveznika, posebno francuske. U tom pokušaju amerika admi-nistracija se odvaja od bitno odluivanja o svemu tome. No, to je ipak nezasnovano, jer su baš Amerikanci odirali odluujuću ulou kod




naroda, koji nisu imali dominantan poloaj, u okviru monarhije jedoivljavala povoljniji razvoj neo što bi a imali kao samostalni. Na-roito se to odnosi na srpski narod. Srbi u Austro-Uarskoj, a poseb-

no Srbi u Hrvatskoj i junoj Uarskoj, doiveli su nevienu ekonom-sku airmaciju i oormili se kao raanski narod. Posle razvojaenjaVojne krajine srpski narod se našao u vrlo nezavidnoj poziciji, jer jeurnut u ranokapitalistike odnose, na koje nije navikao. InstitutiVojne krajine su a drali u smiraju patrijarhalno naina ivota. No,uspostavljanjem Zadruno saveza i Srpske banke Srbi u Hrvatskoj susvoje nacionalno bie poeli da obrazuju na raanskim osnovama.

Vrlo brzo su u tome prevazišli i nadmašili Hrvate i pojavljuju se kaodominantan ekonomski inilac Hrvatske. Politiki su bili prvo podr-ška banu Hedervariju, da bi sa Srpsko-hrvatskom koalicijom došli ido raanske politike samosvesti. To je, što se tie raanskoa razvoja, znatno više neo ono što se dešavalo u Srbiji, de je nastajalaraanska klasa kao derivat dravnih privileija. Srpsko raanstvoiz Hrvatske i june Uarske nemerljivo se razlikuje po svom ekonom-skom izvorištu i socijalnom rezonu. Kod potomaka austrouarskih

Srba još ivi seanje na jednu vrlo racionalnu i uspešnu zajednicu koja se zvala Austro-Uarska. To se moe rei i za drue slovenske na-rode. No, i pored toa je postojalo nezadovoljstvo nacionalnim polo-ajem i to ne samo zbo dva privileovana naroda, Nemaca i Maa-ra, neo i zbo još vanijih momenata. Ako Austro-Uarska nije bi-la tamnica naroda, ona je bila tamnica slobode raana. Treba pod-setiti da je ona imala najstroi izborni cenzus u Evropi. Ona napro-sto nije razvijala korpus raanskih sloboda, koje su drue evropske

sile davno osvojile, a jedan momenat toa korpusa su i nacionalnaprava. Postoji jedan temeljni nesporazum oko Austro-Uarske jer supobrkana dva nivoa nacionalno odnosa: odnos jedno naroda pre-ma druom i raansko iskazivanje nacionalnosti. Vrlo je teško, i po-red dominantno poloaja Nemaca i Maara, tvrditi da je ta zajed-nica nepodnošljivo avorizovala jedan narod na raun druo (uAustro-Uarskoj je ivela jedna treina Nemaca, a plaali su dve tre-

ine poreza). Narodi su se nalazili u stanju ravnotee straha, uticaja iinteresa. Ta ravnotea je bila vrlo dinamina. Maarski narod, kaoararni narod, nalazio se prema svojim veleposednicima esto u o-rem poloaju neo neki drui narodi. Radi se o tome da je jedna pre-starela elita na jedan predraanski nain inila podstoj zajednice.




Zbo to svo predraansko izvorišta bila je represivna prema jed-nom širokom korpusu raanskih sloboda, pa je tako i nacionalnooseanje trpelo. Austro-Uarska je zbo pomanjkanja raanskih slo-

boda, uostalom kao i Rusija, dovela sebe do nivoa propasti, a samospoljašnji izraz, i u velikoj meri neistinit, bilo je pravo nacionalnosti.Austro-Uarska bi se raspala sama od sebe i da nije bilo nekakve saveznike odluke, i da nije bilo Prvo svetsko rata, i da je bila jedinazemlja na planeti. Nije problem u njenoj propasti, neo u onome što je došlo posle nje. Za to saveznike vlade snose odovornost. Save-znike vlade su stvorile poredak u zemljama bivše Austro-Uarske

koji je bio znaajno nepravedniji, neracionalniji i mnoo više kon-liktan neo što je bio ranije. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je bi-la predvodnik te nepravde, neracionalnosti i konliktnosti.

Što se amerike politike prema Austro-Uarskoj tie, najbolje ju je predstavio jedan od njenih tvoraca – Lansin (Vudro Vilson se,kao i veina amerikih predsednika, u to nije ozbiljnije mešao, i po-red sasvim druaije mnjenja savremenika) u svome „Memorandu-mu o politici u vezi sa ponudama za mir uinjenim od strane Nema-

ke i Austro-Uarske“ od 7. oktobra 1918. odine, de je napisao daAustriju „trba ostavt nko vrm da s guš u plćaku svojh muka dav u kaš koju j sama zgotovla“. Tu je reeno da se „trba pogra-vat sa nadom nmačkog naroda očajanjm austrougarsk držav“.Amerikanci su najmanje od svih imali iluzija i pored sve retorike nji-hovo predsednika. Njihova diplomatska birokratija je još onda raz-mišljala kao velika svetska sila, da ne kaemo kao ospodar sveta. Je-dan od osnovnih postulata njihove spoljne politike jeste da je uvek

jetinije i eikasnije omouiti druima da isorsiraju amerike inte-rese, neo da to sami direktno rade. Zato su i podravali slovenskenarode Austro-Uarske, jer je njihov napor po ameriku zajednicu jetiniji i eikasniji, neo da ona sama mora intervenisati. Ne radi seo sebinosti neo o racionalnosti.

Dakle, Amerika i ostali saveznici su se na destrukciju Austro--Uarske odluili zbo bojazni da ne mou izneti rat na lavnom bo-

jištu, odnosno da se Austro-Uarska ne moe onemouiti italijanskom vojnom silom. Tako su se odluili na podršku nacionalnimzahtevima njenih naroda. Srpska vlada u svemu tome nije ni molauestvovati i njen se uticaj svodio na delatnost vrlo dobrih diploma-ta kod saveznika. Daleko znaajniji je uticaj čeha koji su vodili neu-




poredivo aktivniju i pametniju politiku. Treba samo poledati koli-ko je čeha izinulo u tom ratu, a koliko Srba za potpuno isti rezul-tat. Stari nesporazum garašanina, Ristia i Pašia sa veštinom diplo-

matije, odnosno njihovo mnjenje da mala zemlja kao Srbija moe danamee svoje interese silama, premnoo je koštala. Moe se otvore-no tvrditi da je odluka pala daleko od Srbije i Srba i da se na njih usvemu tome saveznike sile nisu mnoo obazirale. Nisu se obaziraleni na Italiju, a kamoli na srbijansku vladu u izbelištvu. To su pravi-la u svetu. Srbija više nije imala vojne snae, njena vlada nije imala niteritorije, te to ne moe ni biti neki znaajan elemenat u lobalnoj

kalkulaciji. Ostaci srpske vojske, pojaani dobrovoljcima i bivšim za-robljenicima, nalazili su se na sporednom ratištu, Solunskom rontu.Sve u svemu, jedan diplomatski i vojni zapeak. Moda je sedobradisedamdesettroodišnji starac povremeno umišljao da su Srbija i on još znaajni, ali stvarno ni za saveznike, ni za protivnike, Srbija nije više bila znaajna posle 1915. odine.

Što se tie Hrvata, Srba i Slovenaca iz Austro-Uarske, oni su ovomnovom saveznikom politikom postali izuzetno znaajan aktor, jer je

na njima bilo da izvrše destrukciju monarhije. Moe se reći da su svojzadatak izvrsno obavili, ali da nisu znali to da naplate, neo su sebidozvolili da budu izmanipulisani od srbijanske vlade i da ih reent vojniki osvoji. Njihova pozicija je bila neobino povoljna: česi su imdiplomatski krili put, njihov lavni protivnik, Italija, nalazila se u vrlonezavidnom diplomatskom poloaju, a lavni konkurent pri ujedinje-nju, Srbija, bila je izbaena iz ire zbo svoje nemoći.

Austro-Uarska se raspadala iz dana u dan takvom brzinom da se

to više nije molo spreiti. Do proboja Solunskoa ronta se nekako idrala, ali je posle toa sve krenulo u sunovrat. Politike snae JunihSlovena su se konano odluile za ozbiljniju akciju, i nekako su uspe-li napraviti doovor, te su 17, 18. i 19. oktobra odrali osnivaku sed-nicu Narodno vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba. Rezultat te sednice jeDeklaracija Narodno vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba, de piše:

„Narodno Vijee, do ovoa asa, opunomoeno od svih narodnih

stranaka i rupa, preuzima u svoje ruke voenje narodne politike. Od-sada ne e uope u narodnim pitanjima nikoja stranka ni rupa ni par-lamentarna skupina više voditi nikakve posebne politike, ni zasebno stu-pati u preovore sa aktorima izvan naroda, neo e u svim tim pitanji-ma biti ubudue jedini predstavnik i odluni inilac.“




Ovakva izjava ima u osnovi dravotvorni karakter, jer pretpostavlja monopol politiko odluivanja. U lanu prvom Deklaracije od-reeno je da je taj dravotvorni karakter privremen:

„Traimo ujedinjenje cjelokupno naše naroda Slovenaca, Hrvata iSrba na itavom njeovom etnoraskom teritoriju, bez obzira na ma ko-

je pokrajinske ili dravne ranice, u kojima danas ive – u jednu jedin-stvenu potpuno suverenu dravu na naelima politike i ekonomske de-mokracije, što u sebi sadrava dokidanje svih socijalnih i ekonomskihnepravda i nejednakosti.“

Primetno je da ova izjava ne prejudicira oblik vladavine niti od-reuje blie naela budue drave. U osnovi stvari ona ni nema tajzadatak. Blie odreenje principa budue zajednice dato je pri prola-šenju Drave Slovenaca, Hrvata i Srba 29. oktobra 1918. odine. To-a dana je zakljueno na poslednjoj sednici sabora sledee:

„Hrvatski dravni sabor na temelju potpuno prava narodnoa sa-moodreenja, koje je danas ve priznato od svih zaraenih vlasti, stvaraovaj zakljuak: Svi dosadašnji dravno-pravni odnošaji i veze izmeukraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije s jedne strane, te kraljevineUarske i carevine Austrijske s drue strane, razrešavaju se… Dalmaci-

ja, Hrvatska, Slavonija sa Rijekom prolašava se posve nezavisnom dravom prema Uarskoj i Austriji, te prema modernom naelu narodnosti,a na temelju narodno jedinstva Slovenaca, Hrvata i Srba pristupa u za-

jedniku narodnu suverenu dravu Slovenaca, Hrvata i Srba na cijelometnoraskom podruju toa naroda, bez obzira na ma koje teritorijalnei dravne ranice, u kojima narod Slovenaca, Hrvata i Srba danas ivi.

Sveopa narodna ustavotvorna skupština svea ujedinjeno naroda Slo- venaca, Hrvata i Srba odluit e sa unaprijed odreenom kvaliiciranom veinom, koja potpunoma zaštiuje od svako majoriziranja, konanokako u ormi vladavine, tako u unutrašnjem dravnom ustrojstvu našedrave, utemeljene na ravnopravnosti Slovenaca, Hrvata i Srba.“

Oiledno je da je Drava Slovenaca, Hrvata i Srba sebe potvrdi-la kao privremenu i da je jasno iskazala volju da svoju privremenost

dokine ulaskom u buduu junoslovensku zajednicu. Dakle, unosi sesuverenitet u buduu zajednicu, kao nešto ve zadobijeno. To je zna-ajan otklon od Krske deklaracije, de se nikako ne pretpostavljadravni suverenitet junoslovenskih austrouarskih oblasti. Majskadeklaracija tako nešto svakako utvruje, ali u pravcu trajne zajedni-




ce na osnovama hrvatsko dravno prava. Ova izjava podrazumevanešto tree: neosporan dravni suverenitet, koji se unosi u novu zajednicu. Dakle, ne moe se ovoriti da austrouarski Slovenci, Hrva-

ti i Srbi ulaze u novu zajednicu samo kao narodi, neo i kao nosiocidravno subjektiviteta.

Pretpostavlja se da e nova zajednica biti konstituisana ustavo-tvornom skupštinom. Za njeno odluivanje se predvia kvaliikova-na veina. Kvaliikovana veina moe biti brojana, kao što je odre-eno Krskom deklaracijom, ili nacionalna. I pored odreene neja-snoe teksta vidi se da se radi o nacionalnom principu, jer se ovori

o „ potpunoj ravnopravnost Slovnaca, Hrvata Srba“. Pitanja oblika vladavine (znai: monarhija ili republika), unutrašnje ustrojstva (to jest, unitarna drava ili ederacija, centralizovana ili decentralizova-na drava) ostavljena su otvorena. Ova odreenja su daleko nepo- voljnija za konzervativni srbijanski koncept ujedinjenja, od Krskedeklaracije, a i nju Paši nije ozbiljno shvatao. Zanimljivo je obrazlo-enje predlaaa, koje je izovorio Svetozar Pribievi, najuticajnijisrpski preanski politiar u Hrvatskoj:

„Visoki sabore! Nema nikakve sumnje, kad ovo ovorim o našoj pot-puno suverenoj dravi, da onda mi, koji smo se danas sloili u jednompokliku, koji hoemo da dademo izraz svojoj nadi, svome oekivanju,da e ta zajednika drava biti velika, mona i snana, u tome momen-tu treba naroito da nalasi, da u toj zajednikoj dravi Slovenci, Hrva-ti i Srbi imadu da budu potpuno jednak aktor. Ne radi se o tome, i nemoe se i ne smije se raditi o tome, da se u tom jedinstvenom narodupojedini dijelovi majoriziraju ili nuliiciraju!“

Poznato je Pašićevo tumaenje iz 1921. odine pri konstituisanjukonstituante da se ne moe raditi o majorizaciji jer nema majorizacije u jedinstvenom narodu, a Srbi, Hrvati i Slovenci su jedan narod.Pašić je napravio konstituantu na istoj majorizaciji, ne poštujući kva-liikovano odluivanje naroda, ni brojanu kvaliikovanost, što je samdopisao u Krskoj deklaraciji. Odlueno je prostom većinom, a među

prisutnima nije bila Hrvatska republikanska seljaka stranka StjepanaRadića, tada izrazito najsnanija hrvatska partija, jer joj je uešće one-moućio Pašić zahtevom da se unapred poloi zakletva pred kraljem.

Odluujući momenat u celoj raspravi oko naina i karaktera uje-dinjenja je proboj Solunsko ronta. Za saveznike je taj ront bio spo-




redni i deanzivni, te su smatrali da se rat rešava na lavnom ratištu kaNemakoj. Ali vojnici na terenu su mislili druaije. Dva vrlo upornai talentovana rancuska enerala su uspeli da ubede politiare u neo-

phodnost aktivnih operacija na tom rontu. To ubeđivanje nije išlo la-ko i brzo, te su operacije poele tek 14. septembra 1918. odine arti-ljerijskom pripremom, a sutradan je izvršen pešadijski proboj. fran-cuski vojni plan je bio dostojan napoleonovske tradicije, jer je poivaona stavu da je brzina jaa od mase, i kao njihov veliki zemljak nekad,tako su i sada rancuski enerali uspeli da pobede brzinom. Na So-lunskom rontu saveznici su imali oko 600.000 vojnika, ali odlunu

akciju su vodile srpske i rancuske trupe. Topovi dinuti na dve hilja-de metara nadmorske visine bili su više neo iznenađenje za protivni-ka. Da sve bude još uspešnije, ubitaka je bilo vrlo malo. Buarski ot-por je bio neobino slab i već posle dvanaest dana Buarska je zamo-lila za primirje. Preovori o primirju su završeni sa, u osnovi, kapitu-lacijom Buarske, i tako je dobijen Prvi svetski rat. To što je buarska vojska brojala 300.000 vojnika nije bio odluujući momenat, neoodvajanje Turske od centra i prodor ka srcu Austro-Uarske. Već

12. oktobra zauzet je Niš, a 1. novembra Beorad. Ni sami saveznicinisu bili svesni uspeha koji je postinut, te su nameravali da napravenovi deanzivni ront na osvojenim poloajima. general D’Epere,lavnokomandujući na ovom rontu, nerado je prihvatio takvo nare-đenje, no doađaji su išli velikom brzinom i sporost centralizovanoodluivanja nije mola da prati hitnost promena. Austro-Uarska seraspadala, te se u sve to trebalo što pre umešati. Shodno tome, ene-ral D’Epere je 18. oktobra izdao sledeće naređenje:

„I. Promene koje su nastupile u opštem stanju posebnih dana a na-roito mutno stanje koje vlada u Austro-Uarskoj zahtevaju da se uineneke izmene u planu…, po kome se ima obrazovati privremeni jedanvrst odbrambeni ront u severnoj Srbiji.

II. Srpska vojska. Kako izleda, Juo-Slovenski pokret uzima velikihrazmera. Srpska vojska treba da se stara da a na sve moue naine or-anizuje i upotrebi u našu korist…

U tome cilju potrebno je direktno umešati se…“

Vrhovnoj komandi srpske vojske nije trebalo dvaput ponoviti ova-kvo nareenje. Tome treba dodati da je i Paši iz Pariza javljao o po-trebi što bre vojniko zauzimanja bitnih taaka u Austro-Uar-




skoj. I na samom terenu je dolazilo do samooranizovanja, a naje-ektnija je akcija majora Majstnera koji je samoinicijativno odvojioMaribor od Austrije i vojniki a drao sa svojim dobrovoljcima.

Ono što nisu duo vremena moli da urade srpska vlada i Juo-slovenski odbor, da diplomatskim putem dobiju isto priznanje uje-dinjenja, sada se ostvarivalo na samom terenu. Sa inom ujedinjenja,u osnovi stvari, srpska vlada nema više neke velike veze. To je bilastvar vojske i reenta Aleksandra.

Narodno vijeće u Zarebu sastavilo je jednu deleaciju koja je tre-balo da uspostavi vezu sa srpskom vojnom komandom i reentom i da

usalasi delatnost. Deleaciju su inili Bodan Medaković, Laza Popo- vić i major Drautin Perko. Bodan Medaković je otkazao put zbostarosti i bolesti i umesto njea je na brzinu imenovan Valerijan Pri-bićević. Drinković je napisao akt u kome moli vladu Srbije da uslednemoućnosti da se zaštite zemlja i stanovništvo Srema i istone Sla- vonije pošalje svoje trupe na liniju Osijek–Šamac. Svetozar Pribiće- vić, koji je bio dominantna linost doađaja u Zarebu, u tajnom raz-ovoru rekao je Lazi Popoviću da zaboravi uputstva koja je dobio, ne-

o da trai da srpske trupe idu što više na zapad. Inae, Laza Popović je bio Svetozarov kum, a Valerijan brat, te je ta deleacija u osnovi bi-la privatna deleacija Svetozara Pribićevića. Moe se kazati da je vo-ljom Pribićevića dozvoljeno srpskoj vojsci da stvori aktiko stanje ukojem Narodno vijeće nema realne suverenosti. Najbolji dokaz za to je izveštaj deleacije koji je sastavio Laza Popović. U njemu se kae:

„Kao što je poznato moja se misija sastojala u tome da naem kon-

takt i stupim u kontakt sa srpskom vladom i da od srpske vlade premapismenoj noti Narodno vijea traim vojniko zaposjednue i obezbje-enje naše zemlje poam od linije Osijek – Šamac pa na istok do Zemu-na. Ja sam prekoraio punomo utoliko što sam traio da srpska vladapošalje svoje ete što pre u Baku, Banat i Baranju, te Meimurje, najpo-sle traio sam, da srpska vlada pošalje jake vojnike odjele u Ljubljanu iZareb…“

Zaista je neverovatno u kojoj meri je cinian ovaj izveštaj. Popo- vi kae da je „ prkoračo punomoć “, a zapravo je predao Dravu Slo- venaca, Hrvata i Srba na raspolaanje srpskoj vojsci. Dobio je uput dapozove srpske trupe na liniju Osijek–Šamac, a on ih je pozvao u Voj- vodinu, Zareb i Ljubljanu. Svetozar Pribievi je omouio da ak-




tiki ujedinjenje izvrši srpska vojska putem aneksije junoslovenskihzemalja bivše Austro-Uarske i da reent Aleksandar obezbedi sebipoziciju autoritarno lidera. Iako je kasnije, kad je sve to ve odavno

prošlo, u svome pamletu „Diktatura kralja Aleksandra“, prebacivaouzroke to autoritarno reima na Aleksandrove moralne osobine,neosporno je da je sam Pribievi uinio odluni momenat u uspo-stavljanju njeovo autoritarno poretka, jer mu je omouio da bu-de jedini inilac ujedinjenja. Sa drue strane, Srbi u Hrvatskoj su seu velikoj meri osramotili takvim ponašanjem brae Pribievi i LazePopovia, jer su pitanje ujedinjenja uzeli u svoje ruke zaobilazei

Hrvate i Slovence. Zbo toa se moe rei da se, u osnovi, ujedinje-nje desilo na nain protivan interesima hrvatsko i slovenako na-roda. Najparadoksalnije je da su iznevereni i interesi Srba Preana, joši više neo Hrvata i Slovenaca, ali oni nee imati mnoo arumena-ta da se brane, jer su njihovi ljudi to uradili.

ženevska konerencija i doaaji posle nje pokazuju da je ujedi-njenje molo da se obavi i na primereniji nain neo što je uraeno.ženevskoj deklaraciji je prethodilo priznanje Narodno vijea u Za-

rebu:

„U ime kraljevske srpske vlade ast mi je izvestiti Vas, da ova priznaje Narodno vee u Zarebu kao zakonitu vladu Srba, Hrvata i Slovena-ca, koji ive na teritoriji Austro-uarske monarhije, i da sam danas upu-tio notu vladama francuske, Enleske, Italije i Severnim SjedinjenimDravama Amerikim molei ih, da i oni sa svoje strane priznaju Na-rodno vee u Zarebu, kao zakonitu vladu juoslovenskih zemalja bivšemonarhije Austro-Uarske, kao i da priznaju dobrovoljakim trupamaovih zemalja karakter ratujue strane.“

To je bilo 8. novembra a sutradan je doneta Deklaracija koja jepolazila od paralelnosti suvereniteta dva entiteta: Kraljevine Srbije iDrave Slovenaca, Hrvata i Srba. Predvieno je i ormiranje zajed-nike vlade, ali i opstanak punih suvereniteta dva entiteta. Nide sene pominje monarhija i dinastija Karaorevia. U centralnoj vladi

nije naeno mesto za Pašia. To je dokument koji je u celosti protivan Pašievim principima ujedinjenja i postavlja se pitanje zašto a jepotpisao. Koliko se moe videti, bio je veliki pritisak na njea sa svihstrana, pa i od strane srpske opozicije. Sa drue strane, nije imao ta-ne vesti o tome šta se dešava u zemlji. Ideja mu je bila da kao i mno-




o puta ranije prihvati nešto iz taktikih razloa, pa da to kasnije mi-nira i nastavi po svome. To sam i potvruje u jednom neobino emo-tivnom pismu koje je napisao Protiu 13. novembra, kada su reent

i Proti ve minirali Deklaraciju.5 U tom pismu Paši objašnjava da je njeov plan ostao da se prvo izvrši ujedinjenje pa da se onda raz-ovora o ureenju drave, i to sa stanovišta veine, što e rei majo-rizacijom volje novih krajeva. Smatrao je da je „prirodan tok poslova da Srbija rukovodi poslovima politikim, kao što je rukovodila po-slovima vojnikim“. Dalje tvrdi da a je primorala na potpisivanjeonako nepovoljno dokumenta injenica da se Trumbiu i druima

pridruila i srbijanska opozicija, te da je ostao usamljen. Smatrao jeda taj dokument treba prihvatiti iz taktikih razloa, te a kasnije la-ko destruirati nekim izrazom narodne volje, odnosno izjašnjavanjempo principu veinsko naroda.

Deklaracija je krizom vlade minirana, jer je Protić sa još nekolici-nom izašao van. Iza svea je, po svemu sudeći, stajao reent, jer je bioprotivan ženevskoj deklaraciji, i to najmanje iz dva razloa: izvlai seprvenstvo Srbije u novoj dravi i ne utvrđuje se pravo doma Karađor-


5 „U mome ivotu bilo je momenata, kada sam bio pred smru, pa ni tada mi nije bi-lo tee neo u ovom momentu, kad se rešava pitanje, da li e naš troimeni narod bi-ti ujedinjen, ili e još i posle svih rtava i posle sjajnih uspeha ipak ostati neujedinjen.Teškoe i opasnosti koje su dolazile od neprijatelja, uklonjene su. Sad su nastale neo-ekivane teškoe, koje potiu iz pobuda i poleda naše brae, koja su duo bila podtuim uticajem, i otuda nehotino i neznano primila neke polede naših neprijate-lja. Umesto da se rukovode eljom da je sad prvo i pre svea najpree, da se ujedi-nimo, da osiuramo celom našem narodu jednu nezavisnu i samostalnu dravu, pa

posle kad budemo ospodari juoslovenske drave, da se ureujemo onako, kakonarodna veina eli, mi se sad brinemo šta e posle biti i nastati ako se ujedinimo.Strah od svoje brae, da oni nee imati docnije presudan uticaj u buduoj dravi,strah, koji je tua ruka zasadila u dušu naše inteliencije, ini sad sve moue da sesuzbije prirodan tok poslova, da Srbija rukovodi poslovima politikim, kao što jerukovodila vojnikim… Iz svih tih razloa primio sam i mada protiv volje, da sestvori jedan vid zajedniko rada pre, neo da se maniestuje nesloa i pocepanostpri rešavanju pitanja: hoe li biti jedna drava, ili dve ili više. Tim razlozima pridru-io se i ovaj da su se naalost srpsko imena i krvi pridruili Trumbiu i mnoi Srbi,koji su iz raznih nepojmljivih pobuda radije pristali pridruiti se ‘Juoslaviji’, neo

pridruiti se Srbiji i na taj nain pokazali tendenciju, da ele Srbiju oslabiti i osami-ti, i ako je ona sebe rtvovala za sve njih, da bi stvorila jedinstvo. U tom najteem tre-nutku u mome ivotu, kad se rešavalo pitanje ujedinjenja, ja sam steao srce i pri-mio ponienje Srbije i svoje lino, i rtvovao ih narodnom jedinstvu u uverenju naj-tvrem, da e ostali naš narod, koji je pravedni sudija nepravdu brzo izladiti i da-ti priznanje Kraljevini Srbiji, koja je dala dokaza da se rtvuje za jedinstvo…“



đevića. Jednostavnim potezom je ukinuta Deklaracija, a Pašić osta- vljen na cedilu. Reent i vojska su vrsto drali stvar u svojim rukama.Srpska vojska je već 15. novembra bila i u Temišvaru i u Rijeci. Anek-

sija je suštinski bila završena. ženevska konerencija i doađaji okonje potvrdili su u kojoj meri konzervativna politika ideja više nije bi-tan inilac, neo je to postao reent u naporu uspostavljanja autoritar-no poretka. Mnoi su mislili da je Pašić nešto lukavio i planirao okoženevske deklaracije i njeno odbijanja, ali je teško u to poverovati.Sve što je mislio i planirao izneo je u navedenom pismu Protiću. Na-prosto, on, kao i itava koncepcija konzervativne ideje više nisu ima-

li nikakve ozbiljne politike moći, osim oduovlaenja i pokušaja majorizacije. Rimljani su ovorili da su vojska, slava i novac osnova mo-ći. Reent je imao i vojsku i slavu, a i novac će ubrzo steći.

Odluni momenat je bio dolazak potpukovnika Dušana Simovi-a u Zareb kao deleata Vrhovne komande kod Narodno vijeaDrave Slovenaca, Hrvata i Srba. To je bilo nepunih nedelju dana po-sle ženevske konerencije. Simovi je najotvorenije odbacio rezulta-te ženevske konerencije i vodeim ljudima Narodno vijea rekao

sledee:

„Ja nemam nikakvo ovlaštenje, da vam dajem bilo kakvu izjavu u to-me poledu [poledu suverenosti Drave Slovenaca, Hrvata i Srba i nje-no priznanja od strane srpske vlade – L. V .] i nisu mi poznate intenci-

je vlade. Ali, kao vojnik, mou vam rei ovo: Srbija koja je u ovom ratudala jedan i po miliona rtava za osloboenje i ujedinjenje svoje jedno-krvne brae preko Dunava, Save i Drine, ne moe ni u kom sluaju do-

zvoliti, da se na njenim ranicama ormira neka nova drava, koja bi usvoj sastav uzela sve njene sunarodnike, i da – posle etvoroodišnjihmuka i potpuno poraza neprijatelja – ostane u pozadini i sve plodovedobijene pobede prepusti druome, koji je u ratu uestvovao na nepri-

jateljskoj strani. Srbiji – po pravu oruja, a na osnovu uovora o primirju sa Maarskom koji je potpisao vojvoda Miši, kao opunomoenik ko-mandanta saveznikih vojski na Solunskom rontu enerala Desperija,pripada sledea teritorija: Banat do linije Oršava – Karansebeš – r. Ma-roš – Arad – ispod Seedina; Baka do linije Horoš – Subotica – Baja;

Baranja do linije Batasek – Peuj – Bar i dalje rekom Dravom do Ose-ka; Srem i Slavonija do linije eljeznike prue Osek – đakovo – Šamac;cela Bosna i Herceovina i Dalmacija do rta Planke. Van te teritorije semoete opredeljivati po volji: da idete sa Srbijom, ili da ormirate zaseb-nu dravu.“




Ovo je bila ponuda koja se nije mola prihvatiti jer bi Hrvatskusvela na teritoriju oko Zareba, a Dalmacija bi se oiledno podelila iz-među Srbije i Italije. Najprostije reeno, radilo se o najobinijoj uceni,

a ne o pokušaju razranienja. Reent i vojska su se postavili kao po-bednika strana koja diktira uslove kapitulacije (kao što je to već dik-tirano Buarima i Mađarima), a ne kao saveznika strana. Ili pristani-te na aneksiju ili ćemo vam uzeti sve moućnosti dravno opstanka.

Ideja Ante Pavelia, uticajno hrvatsko politiara toa doba, bi-la je ederativna drava, de bi ederalne jedinice bile: Srbija, Crnagora, Makedonija, Bosna i Herceovina, Vojvodina, Hrvatska, Dal-

macija i Slovenija. Simovi je to, naravno, odbio.Pod ovako postavljenim uslovima vodeim ljudima Narodno vijea u Zarebu nije preostalo ništa druo do da prihvate ujedinjenjena nain aneksije, a da se pitanje ureenja zemlje ostavi za kasnije.Toa dana je d facto Drava Slovenaca, Hrvata i Srba kapitulacijomušla u sastav Srbije.

a s aks s cm gm

Konzervativna politika ideja je na Crnu goru veinom ledalakao na bespotrebnu dravu, jer je polazila od stava da jedinu bitnu ve-zu naroda ini drava, a u Crnoj gori ive Srbi, te je bezrazlono po-stojanje još jedne srpske drave. Na dinastiju Petrovia se ledalo kaona konkurentsku dinastiju i odbijana je svaka mounost opstanka te

dinastije. I sami Petrovii su za vreme rata svojim postupcima dis-kvaliikovali dinastiju u oima saveznika. Taj konzervativni stav jebio u toj meri utemeljen da je zaista oromna veina i obino svetana taj nain ledala na ujedinjenje Srbije i Crne gore. Nikola Paši jeu decembru 1916. izneo pred vladu i reenta jedan reerat u kome jeizloio osnovne principe kojih se treba drati pri ujedinjenju Srbije iCrne gore. Principi su, naravno, bili u skladu sa dominantnim kon-

zervativnim stavom. Reerat su potpisali svi lanovi vlade i reent, te je time nain ujedinjenja, što se Srbije tie, bio rešen. U jesen 1918. sa-mo je izvršena ranije donesena odluka.

Problem sa Crnom gorom bio je u tome što je ona bila meuna-rodno priznata drava koja je bila saveznica u ratu protiv Centralnih




sila. Takoe je Crna gora bila u poslednjih šest odina u tri rata saveznica Srbije, i zaista je neobina upornost konzervativne ideje da tudravu ujedini putem aneksije. Konzervativna ideja se odnosila pre-

ma junoslovenskim stanovnicima Austro-Uarske kao prema pobe-enima zato što je njihova drava bila protivnik u ratu, iako su ti na-rodi sami odbacili austrouarsku dravu, a i na potpuno isti nain sekonzervativna ideja odnosila i prema Crnoj gori. Saveznik ili neprijatelj, meunarodno priznat ili ne, za konzervativnu politiku ideju jebilo nebitno, jer je ona u svom arašaninovskom stilu sve to tretiralakao proširenje Srbije na nove teritorije.

I sami saveznici su doprineli takvom ponašanju Srbije, i to ne sa-mo francuzi. Od poetka rata je kao neosporno nueno Srbiji pravona ujedinjenje sa Crnom gorom, a da se nije ulazilo dublje u nainujedinjenja. Naravno da je konzervativna ideja to shvatila kao apso-lutno pravo Srbije na Crnu goru. Jedino se Italija bunila oko ujedi-njenja, a to je prihvatano kao konkurentska i nepravedna ambicijaItalije da sama zauzme Crnu goru, što i nije bilo do kraja netano.

Trei momenat koji je išao naruku takvom konceptu ujedinjenja

jeste poloaj dinastije Petrovia u samoj Crnoj gori. Naime, vanred-no dua vladavina kralja Nikole je sama od sebe bila na izdisaju. Kra-lja Nikolu su protivnici, pa i savremeni istoriari esto nazivali auto-ritarnim vladaocem, što je netano, jer se nije radilo o autoritarnojneo o patrijarhalnoj vladavini. Usled istorijsko kašnjenja Crna go-ra je imala poetkom dvadeseto veka istu vladavinu koju je Srbijaimala osamdeset odina pre u liku Miloša Obrenovia, znai neo-sporno patrijarhalno ospodara ije je da vlada, a narodu je da slu-

ša ili da mu se ali. Izmeu vladavine Miloša i Nikole nema suštinskerazlike, to je isti oblik vladavine, a ono što ih razdvaja je više vezanoza spoljašnje okolnosti i karaktere nosioca vladavine. Srbija je bila ustanju da skloni Miloša, istina po cenu velike rtve jer je pristala nasmanjenje samostalnosti, a Crna gora je bila na putu da to uradi. Ibjelaši su to uradili ali na jedan naopak nain, jer su skinuli NikoluPetrovia tako da su ukinuli svaku samostalnost Crne gore i ušli u

Srbiju kao nekad turske nahije. Predua vladavina Nikole Petrovia je politiki konzervirala Crnu goru koja se menjala i napredovala.Njeov oblik vladavine više nije bio primeren toj zajednici, te su novi društveni slojevi i mnoi mladi ljudi bili protivni dinastiji. To jebilo znaajan momenat koji je mnoe ljude okrenuo bjelaškom rezo-




nu. Moe se rei da je postojalo odreeno raspoloenje za detronizi-ranje dinastije, ali je vrlo teško tvrditi da je postojalo isto takvo ras-poloenje za utapanje u Srbiju.

Kao i u sluaju Hrvatske, tako je i ujedinjenje sa Crnom gorom iz- vršio reent sa vojskom. Konzervativna ideja se ni ovde nije pitala inije ni imala potrebe da se pita, jer je ujedinjenje obavljeno na nainšto a je ona davno postavila. Naprosto, od Solunsko procesa reent je bio jedini ozbiljan subjektivni momenat Srbije i on je jedini i mo-ao to da uradi. Reent Aleksandar je traio od vlade da postavi jed-no oveka koji bi imao zadatak da u Crnoj gori sprovodi politiku

srpske vlade i ona je to na njeov zahtev i uinila. Tako je 15. oktobra vlada postavila Svetozara Tomia za svo opunomoenika. Tomi jedotle radio kao še crnoorsko odseka Ministarstva spoljnih poslova. Zadatak Tomiev je bio jasan: oranizovati prisajedinjenje Crnegore Srbiji, i tako spreiti mouu italijansku akciju, kao i pokušaj daCrna gora preda svoj suverenitet buduoj junoslovenskoj zajedni-ci. Drui reentov potez bilo je uspostavljanje Skadarskih trupa koje nisu imale samo vojniki zadatak. Vojvoda Miši je komandantu

Skadarskih trupa 21. oktobra poslao uputstvo u kome a je obavezi- vao da, pored vojnikih zadataka, „radi na sjedinjenju Crne gore iSrbije“. Za komandanta Skadarskih trupa postavljen je pukovnik Dra-utin Milutinovi, kojem je reent pre polaska na dunost u pover-ljivom razovoru rekao da ne okoliša mnoo u Crnoj gori. U osnovi je Milutinovi bio ospodar cele operacije i sve je išlo preko njea,ak je izvršavao i cenzuru Tomievih izveštaja vladi. Jasno je da mu je takvu poziciju omouio sam reent, koji je ipak imao poverenja

samo u vojsku.Novoormirani Centralni izvršni odbor za ujedinjenje Srbije i

Crne gore imao je zadatak da obavi oranizacionu stranu ujedinje-nja, dok je vojska imala zadatak da stvori takvo stanje na terenu da nebude prepreka radu odbora. Drautin Milutinovi je imao obavezuda vojniki okupira, a Svetozar Tomi da tu okupaciju dine do po-litike i pravne ravni. Obojica su svoje obaveze priljeno ispunili.

Skadarske trupe, u suštini, nisu imale potrebe da izvršavaju svoje vojnike zadatke koje im je izdao vojvoda Miši, neo su im poli-tiki zadaci bili jedini. Razlo tome je to što su se sami Crnoorci po-trudili da se oslobode. Tako su 13. oktobra samooranizovani usta-nici oslobodili Andrijevicu i razoruali 1.500 vojnika. Sutradan su




oslobodili Berane i razoruali 1.000 vojnika, da bi za kratko vremeoslobodili Plav, gusinje, Kolašin, Roaje i Bijelo Polje. To je imalo ve-liko odjeka i u ostaloj Crnoj gori, te su u idue dve nedelje ustani-

ci oslobodili praktino celu Crnu goru. Jedina pomo srpske vojske je bila kod osloboenja Podorice. Neosporno je da se Crna gora sa-ma oslobodila i da srpske trupe nisu imale neko ueša u tome.Zbo toa je Milutinovi prišao izvoenju svojih politikih zadataka,te je kao svoj prvi in izvršio razoruanje i raspuštanje crnoorskihustanikih trupa. Desila se paradoksalna situacija da se jedan naroddine na oruje i uspešno oslobodi od okupacione vojske, da bi ne-

posredno posle toa stila jedna saveznika vojska koja razoruava tajnarod. Postavlja se pitanje: da li je tom narodu u osnovi promenjenpoloaj?

Milutinović je svuda po Crnoj gori uspostavio vojnu vlast i u pot-punosti razbio pokušaj da se obnove stari oblici vlasti. To je rađeno vr-lo stroo i, kako je reent ranije traio, bez neko okolišenja. Sauva-na je prva naredba komandanta mesta na Cetinju. U toj naredbi piše:

„Naredba br. l Komandanta mijesta na Cetinju za 23. oktobra 1918.odine.U izvršenju naredaba vrhovne komande srpske vojske, po ijem na-

reenju srpske trupe ulaze u Crnu goru kao nosilac reda, mira i pravdeu opštem interesu nareujem sledee:

1) Zabranjujem nošenje oruija i municije svim onima, koji nijesuod mene, i mojih orana na nošenje istih ovlašteni;

2) Svako pucanje i šemluenje zabranjujem;3) Izlazak iz kua i slobodno kretanje po ulicama i putevima poslije

sedam sati uvee, zabranjujem sve do pet asova ujutru;4) Postavljenim oranima vlasti mora se ukazivati bezuslovna po-

slušnost;5) Svako narušavanje reda i mira, bilo pljakanjem, bilo uznemirava-

njem mirnih raana ili ma kakvim druim nainom najstroije zabra-njujem;

Svi oni koji bi imali, ma kakvu molbu ili traenje, imaju se obraati vojnoj komandi mjesta koja je smještena u zradi opštine varoške.

Svaki onaj koji se oriješi o red, poredak i zakone, bie odmah uhap-šen i predat sudu za suenje.“

Ovakve naredbe komandanata mesta pratila je još i naredba na-elnika Vrhovne komande srpske vojske, koji je preko komande biv-




ših Skadarskih, a sada Jadranskih trupa dostavljena svim okrunimnaelstvima. U njoj se kae:

„Odlazak iz opštine u opštinu isto sreza vršie se objavama koje eizdavati opštinske vlasti.

Odlazak iz sreza u srez isto okrua vršie se objavom sredsko na-elstva.

Objave za putovanje širih obima davae jedino komanda jadranskihtrupa ili e staviti svoju ovjeru na objave okrunih naelnika.“

Molo bi se navesti još mnoo slinih dokumenata ili postupaka,

poput skidanja crnoorske zastave sa dvora u Cetinju, što nisu ura-dili ni Austrijanci, pa batinjanje i zatvaranje ljudi koji su se izjašnja- vali kao Crnoorci ili koji su isticali bilo kakvo obeleje dinastije Pe-trovia itd.

Vidi se da je srpska vojska priznavala samo svoju Vrhovnu ko-mandu i da nije ni pokušavala da na bilo koji nain ak ni naovestisubjektivnost Crne gore. Uvodi se policijski as, ukida sloboda kre-tanja, hapsi se po kratkom postupku, kako se i sudi; šta bi to bilo dru-

o neo okupacija. Ta okupacija je bila stroa neo austrijska. Tako susrpske trupe, u stvari, ušle u jednu savezniku i meunarodno prizna-tu dravu, na ijoj teritoriji nije bilo znaajnijih neprijateljskih trupa,da bi razoruale oslobodilake trupe koje su pre toa same pobedileneprijatelja, da bi posle toa uvele vojnu upravu i ponašale se kaookupacione trupe. Pukovnik Milutinovi je ispunio svoj zadatak bašonako kako dolikuje srpskom oiciru, oštro i bez priovora. Što senjea tie, reent je moao biti zadovoljan.

No, reent je moao biti zadovoljan i sa druim svojim ovekom,Svetozarom Tomiem, odnosno sa civilnim delom operacije prisaje-dinjenja Crne gore Srbiji. Po radovima su se u prvo vreme dralizborovi de je izvikivano ujedinjenje Crne gore i Srbije, da bi 7. novembra u Beranama Centralni izvršni odbor doneo odluku o sazi- vanju crnoorske narodne skupštine koja treba da donese odluku oujedinjenju sa Srbijom. Centralni izvršni odbor je raspisao izbore i sa-

inio izborna pravila. To je bilo svea tri dana posle napuštanja teri-torije Crne gore poslednje austrouarsko vojnika. članovi Cen-tralno izvršno odbora su, naravno, postavljeni od strane vlade Srbi- je i strani su dravljani, te se postavlja pitanje kako neki oran oor-mljen od strane vlade drue drave, a sastavljen od stranih dravlja-




na moe raspisivati izbore i utvrivati izborna pravila. Pri tome ni nepokušava da se pozove na crnoorski ustav. Crna gora je bila meu-narodno priznata drava i imae svoju stolicu, istina praznu, i na Mi-rovnoj konerenciji u Versaju. Sve saveznike vlade, ukljuujui iSrbiju, imaju s njom diplomatske odnose i ambasadore, a sada nekarupa ljudi koja je došla sa srpskim trupama raspisuje i oranizujeizbore za neku skupštinu. Pri tome takva skupština nije predviena vaeim crnoorskim ustavom. Sve u svemu, radilo se o dravnomudaru koji je izvršen uz pomo srpske vojske. Pravno se to druaije ne moe kvaliikovati.

Tome još treba dodati potpunu nedemokratinost izbora. Oni sene mou smatrati valjanim, ne samo po današnjim neo i po onda-šnjim standardima, i to zbo sledee:

1) Nisu bili opšti, neo su se deleati birali na narodnim zborovimaizvikivanjem, što je izuzetno poodno za manipulaciju.

2) Ti deleati nisu automatski bili izabrani za deleate budue skup-štine, neo su meusobno odreivali manju deleaciju, što je princip ma-

jorizacije, jer tesna veina odreuje celu deleaciju.3) Od dana raspisivanja izbora, pa do odravanja izbora bilo je samo

deset dana, što je suviše kratak rok za bilo kakvu kampanju, te to vrlo ja-sno pooduje onoj strani iza koje je srpska vojska.

4) Napuštena je odredba crnoorsko pozitivno izborno prava daposlanik mora imati najmanje trideset odina, te je limit spušten na dva-deset i pet, jer se raunalo na prosrpsko raspoloenje omladine.

5) Srpska vojska i njeni ljudi su delili hranu u zamenu za podršku itd.

Pored toa što su bili nelealni, ovi izbori su oiledno bili i nele-itimni.

Rezultat izbora je bila skupština sastavljena, osim jedno, samo odpristalica prisajedinjenja Crne gore Srbiji. I pored toa, pukovnik Milutinovi je uoi zasedanja skupštine poslao još vojno pojaanjau Podoricu, a i sam je sa svojim štabom neprekidno bio prisutan uPodorici, što se moe tumaiti kao jasna vrsta pritiska na deleate.

Pri izborima, na Cetinju se desila konrontacija izmeu dve raz-liite opcije, koja e imati dalekosene posledice po budunost Crnegore. Te dve struje su, po boji papira na kome su isticale svoje liste,dobile ime bjelaši i zelenaši, što e ostati naziv za takve politike kon-cepcije do danas.




Skupština je imala 165 deleata i zasedala je od 24. do 29. novem-bra. Donela je sledee etiri odluke:

„1) Da se kralj Nikola Prvi Petrovi Njeoš i njeova dinastija zbacisa crnoorsko prestola;2) da se Crna gora sa bratskom Srbijom ujedini u jednu dravu pod

dinastijom Karaorevia, te tako ujedinjene stupe u zajedniku otad-binu naše troimeno naroda Srba, Hrvata i Slovenaca;

3) da se izabere Izvršni narodni odbor od pet lica, koji e rukovodi-ti poslovima dok se ujedinjenje Srbije i Crne gore ne privede kraju; i

4) da se o ovoj skupštinskoj odluci izvjesti bivši kralj Crne gore Ni-kola Prvi Petrovi, Vlada Kraljevine Srbije, prijateljske saveznike sile i

sve neutralne drave.“

Prva odluka je uslov za druu, koja je najznaajnija i svrha celeoperacije koju je reent sa vojskom preduzeo. Nema prisajedinjenjaCrne gore Srbiji, ako ne ode kralj Nikola. Reent nije hteo prisajedi-njenje po svaku cenu, odnosno po cenu spajanja dinastija ili neštoslino, neo iskljuivo prisajedinjenje pod Karaoreviima. KraljNikola je bio deda reentov i sve ovo imalo je ukus i porodino su-

koba. Trea odluka ovori da prvom nije samo detronizirana dinastija Petrovia, neo da je napravljen i diskontinuitet sa pozitivnim pravom Crne gore i predvienim oranima vlasti.

Odluke Podorike skupštine su takve da jasno ispoljavaju dis-kontinuitet sa pozitivnim pravom dotadanje Crne gore, te se moekazati da je Podorikom skupštinom nastala nova drava. Ta novadrava Crna gora se odmah utapa u dravu Srbiju, te tako ništi me-unarodni suverenitet Crne gore. To je nevaljan pravni posao jer jeCrna gora meunarodno priznata, te ništenje to meunarodnosuvereniteta moe da izvrši samo ona sama, a ne nova drava, kojanastaje na Podorikoj skupštini. To su i saveznici znali, pa niko nepriznaje odluke Podorike skupštine osim Srbije. Cela operacija okoprisajedinjenja Crne gore je i istorijski i pravni skandal. Tek 17. de-cembra se uruuju reentu odluke Podorike skupštine koje on pri-hvata, kako je kazao, sa „uzbuenjem“. Drava Srbija je 1. decembra

izjavom to isto reenta poništila svoj suverenitet utapanjem u novu dravu Srba, Hrvata i Slovenaca, a sedamnaest dana kasnije joj sepridruuje nova drava Crna gora. Postavlja se pitanje da li su osta-li koji su ušli u dravu sa Srbijom tim inom reenta prevareni, jer sereent postavio kao polavar Srbije, koja više ne postoji. Iako je mo-




ue i tumaenje da je u reentu tada postojala dvostruka monarhij-ska linost, dakle i Srbije i nove drave, ipak je sve to jedan velikipravni nonsens.

Sve što je raeno, i kako je raeno oko Podorike skupštine, iza-zivalo je, naravno, i proteste. Najvei protest je, svakako, bila boi-na pobuna koja je izbila poetkom januara 1919. odine i u kojoj jeuestvovalo oko pet hiljada ljudi, što za Crnu goru nije malo. Pobu-na je uušena tako što je, što ubijeno, što ranjeno oko sto ljudi, a mno-o je pobelo u inostranstvo ili u šumu. Pobunu su oranizovale onesnae koje su ostale poznate pod imenom zelenaši. Iako je u tom po-

kretu bilo raznih opcija, od lojalnosti dinastiji Petrovia, pa do repu-blikanizma, moe se rei da zelenaški pokret u veini nije bio protiv ujedinjenja sa Srbijom, ali je bio za tzv. uslovno ujedinjenje. Reju,hteli su u novu dravu, u koju je i drava Srbija ušla, da uu samostal-no, a ne preko Srbije. Naravno da to nije bio interes ni reenta, nikonzervativne politike ideje, a ni konkurentske bjelaške opcije, te jesve ostalo isto i posle pobune.

Moe se rei da je raspoloenje u Crnoj gori u jesen 1918. odi-

ne bilo takvo da bi veina prihvatila ujedinjenje sa Srbijom, i da po-stupci srpske vojske, te akcije Svetozara Tomia i druih nisu bilipotrebni, odnosno da su samo napravili kontraeekte. Da nijedan srp-ski vojnik, nijedan aent srpske vlade i reenta nije došao u Crnu go-ru, to ujedinjenje bi bilo obavljeno na valjaniji i istiji nain. Sve to jebilo nepotrebno, i samo je stvorilo mnoe razdore u kojima se Crno-orci nalaze još i danas.

Reent Aleksandar, koji je iznikao iz konzervativne politike ide-

je, naprosto nije moao druaije da razmišlja i da deluje. Srbija nije mola nikom da prizna samostalnost i subjektivnost, niko nijeimao pravo da svojim izrazom volje ue u novu dravu. Samo je Srbi- ja, odnosno on sa svojom vojskom tu novu dravu stvarao i samo eon imati prava da vlada u njoj, kako hoe i koliko hoe. Konzervativ-na politika ideja je to sve podravala jer je budui Aleksandrov auto-ritarni reim njen proizvod i njeno edo. Tako su jedni Srbi okupira-

li drue Srbe, iako su ti drui Srbi hteli s njima u istu dravu, samozbo toa što samo prvi Srbi imaju prava da prave dravu i sebi i dru-im Srbima.

No, i tako naopako ujedinjenje je na socijalnom planu Crnoj go-ri ipak donelo nešto. Pre ujedinjenja je ta zemlja bila u patrijarhal-




nom obliku vladavine koji se zasnivao na nerazvijenim oblicima pri- vređivanja, de je izrazito dominantan oblik bilo stoarstvo. Stoar-ske zajednice nuno enerišu i sebi primeren oblik vladavine, te je u

Crnoj gori bio zaaran kru: osnovni ekonomski odnos proizvodisebi primeren oblik vladavine, a taj oblik vladavine vrlo zahvalnouva taj ekonomski odnos od promene. Posledice proširenja Crnegore posle Berlinsko konresa su u ekonomskom smislu bile va-ljane i naslućivao se jedan povoljniji ekonomski razvoj, koji bi ot-klonio patrijarhalnu vladavinu kralja Nikole, ali to je bio du proces.Ujedinjenjem je Crna gora ušla u ekonomski napredniju zajednicu,

koja je imala neuporedivo višu zaštitu subjektivnih prava i znatnorazvijenije svojinske odnose. Srbija je u toj novoj zajednici u eko-nomskom smislu sa pokroviteljstvom ledala na Crnu goru, te je uprelivanju dohotka, koje se stalno dešavalo u kraljevini, Crna goraizuzetno dobro prolazila, odnosno tretirana je isto kao Srbija. To ne-zaslueno slivanje tuđe dohotka u Srbiju i Crnu goru stvorilo je je-dan neprirodan i nerazuman poloaj te dve zajednice, koji je zboduo trajanja trajno obeleio mentalitet i ponašanje ne samo elite

tih zajednica, neo i obino sveta. Kod Crne gore je to još bilo dra-stinije jer se taj privileovani poloaj nadovezao na patrijarhalneoblike svesti i plemensku oranizaciju obiajnosti, dok je to dvoje uSrbiji u devetnaestom veku ipak otklonjeno. To nalo ubrzanje isto-rije, odnosno preskok vlastitih napora u prevazilaenju patrijarhali-zma, dovelo je do toa da je taj patrijarhalizam samo mutirao u jed-nom etatistikom pravcu, te se drava pojavljuje kao izvor prihodai utoka celine ivota. Sera ekonomsko-rađansko društva je, na-

ravno, ostala zaobiđena, jer je za njen razvoj potreban du i samosta-lan period, a to se, razume se, nije molo desiti. Uostalom, ceo dinar-ski basen se tim ujedinjenjem našao u poziciji u kojoj i Crna gora:odjednom su ušli u zajednicu koja je imala druaije, civilizovanijepravne i ekonomske momente, ali, za razliku od Crne gore, ostalinisu bili u poziciji ekonomske povlaštenosti. Srbi iz Bosne i Herce-ovine, kao i Srbi iz Hrvatske, nesrazmerno više su bili oporezovani

neo Srbi iz Crne gore i Srbije. Moe se reći da su svi ostali van Srbi- je i Crne gore izdravali njih dve. Sve što je nalo i preterano je štet-no. Tako je i taj poloaj Crne gore vrlo štetan, jer je spreio taj na-rod da razvije rađanske vrednosti i nain ivota, što je ostala trajnaodlika i danas. To je omoućilo da se Crnoorci onako nerazumno




i olako veu za socijalistiku ideju, jer je njen protivrađanski mome-nat bio primamljiv.

Dakle, moe se rei da je u Crnoj gori 1918. odine bilo veinsko

prosrpsko raspoloenje, koje nije realizovano na primeren nain, ne-o je skoro poništeno nerazumnom i aroantnom intervencijom re-entove volje preko srpske vojske i krua oko Svetozara Tomia; da je napravljen izuzetno sumnjiv i nekorektan pravni posao, što još na-knadno optereuje; da je ujedinjenjem Crna gora dobila u novoj zajednici privileovan poloaj poput Srbije; da je to sve stvorilo men-talitet i sistem vrednosti u tom narodu koji je patrijarhalno izvora,

ali ne više patrijarhalan, a u osnovi izrazito protivan raanskom.Dobijali su tu dohodak, u tome uivali, i za sve to na dui rok bilionemoueni jer nisu razvijali sposobnosti za raanske vrednosti,što je svrha razvoja evropskih i zapadnih naroda.

a s aks s vm

Pored Crne gore samo je još Vojvodina direktno ušla u Srbiju prenastanka nove zajednice. I na toj konstataciji završava skoro svakaslinost ta dva prisajedinjenja, jer je vojvoanski sluaj ipak suštinskirazliit.

Pod Vojvodinom su se tada podrazumevali Banat, Baka i Bara-nja, dok je Srem bio sastavni deo Hrvatske. Na toj teritoriji je ivelonešto manje od treine srpsko stanovništva, a sa ostalim slovenskim

narodima oko 38 odsto Slovena. Ekonomska snaa te reije bila je iz-uzetna, jer je samo Budimpešta sa svojom okolinom u celoj Uarskojbila razvijenija. To je bila jedina teritorija, osim Zareba, de su Srbidošli do raansko naina ivota i trajno usvajanja raanskih vrednosti. Pravni poredak, društveni odnosi, ekonomska snaa itd. subili znatno iznad mounosti Srbije, ali, i pored toa, vojvoanskiSrbi nisu ledali blaonaklono na tu zajednicu zbo preterano i du-

otrajno poništavanja nacionalnih vrednosti. Iako su elemente svoje stare autonomije i posle razvojaenja Vojne krajine i dalje zadra-li, poput crkvene autonomije, ipak se radilo o duotrajnom poništa- vanju nacionalnih vrednosti. Airmacija Srba je bila onemouena u javnom sektoru, odnosno u javnim delatnostima. Na primer, od ne-




koliko hiljada sudija 1914. odine u celoj Uarskoj bilo je samo sedamsudija srpske nacionalnosti, i to daleko van Vojvodine. Zbo toa suSrbi svoju airmaciju potvrivali na raanskoj i subjektivnoj ravni,

kompenzujui tako nemounost potvrde u javnoj seri. Ti raan-ski, evropski Srbi, su samostalnim razvojem došli do to civilizacij-ski airmativno poloaja.

Da bi se shvatio ekonomski poloaj Srba u Vojvodini, nuno jeprikazati svojinske odnose. Vojvodina je u Uarskoj, koja je bilaararna drava, bila pre svea ararni reion. Preko 70 odsto stanov-ništva ivelo je od poljoprivrede, a od industrije i zanatstva samo oko

15 odsto. Vojvodina je bila industrijski manje razvijena od prosekaUarske, dok e u Kraljevini SHS biti drua po industrijskoj proiz- vodnji po lavi stanovnika, odmah iza Slovenije. Dotle je dohodak stvaran iz poljoprivrede bio iznad proseno dohotka po hektaru uUarskoj. Tome siurno pridonosi i plodnost zemlje, tradicija obra-de, kanalska mrea itd. Ukupno ledajui, dohodak po stanovniku jeu Vojvodini bio vei od proseno dohotka u Uarskoj. Dakle, iako je bila pre svea poljoprivredna reija, Vojvodina je bila razvijeniji

deo Uarske. Po popisu iz 1910. odine na teritoriji današnje Vojvo-dine ivelo je 33,5 odsto Srba i Hrvata, ostalih slovenskih naroda4,5 odsto, Maara 32,6 odsto, Nemaca 23,7 odsto i Rumuna 5,2 od-sto. U svojinskim odnosima takoe je vrlo slina situacija. Pripadni-ci tih naroda su vlasnici otprilike istih procenata površina zemlje (ne-što više zemlje imaju Nemci, Srbi nešto manje, dok je jedino velikanesrazmera kod Jevreja, koji su vrlo malobrojni, a imaju znaajne po- vršine zemlje). Što se Srba tie, oni vrlo retko spadaju u kateoriju

veleposednika, koji su inae vrlo esto i stranci. Veleposed ini oko19 odsto zemljišno onda, a Srbi su zastupljeni sa ispod 10 odsto vla-snika, dok su najmnoobrojniji Maari zastupljeni sa oko 40 odsto.Povereništvo Narodne uprave je 1919. odine prikupilo podatke obezemljašima u Vojvodini. Naalost, ti podaci su ostali sauvani sa-mo za Baku. Iz podataka se vidi da je Srba bezemljaša bilo oko22 odsto, što je izrazito ispod procenta (32 odsto) srpsko stanovni-

štva u Bakoj. Nemaca bezemljaša je bilo oko 18 odsto, što je ispodproseka nemako stanovništva (23 odsto), ali je nepovoljniji omerneo kod Srba. Bezemljaša Maara je bilo ak 41 odsto, što je izrazi-to iznad maarsko udela u stanovništvu (33 odsto). Vrlo slina situ-acija je i u patuljastom posedu. Sve to ovori da su Srbi procentual-




no najmanje bili zastupljeni u kateorijama bezemljaša i patuljastoposeda, odnosno da su procentualno od svih naroda u Vojvodini(osim Jevreja) imali najmanje sirotinje. Ranije smo videli da su nesra-

zmerno malo zastupljeni u kateoriji veleposednika, što ovori da suod svih naroda u Vojvodini imali najpravedniju raspodelu zemljišnoposeda, odnosno da kod njih preovlauje sitan i srednji posed. Srem-ska upanija je najbolje obraivana, te za nju imamo pouzdane po-datke. Struktura vlasništva je kod Srba 1895. odine bila sledea:17 odsto Srba je vlasnik zemlje do 1 k. j., 21 odsto od 1 do 5 k. j., ak 43 odsto od 5 do 20 k. j. i 18 odsto od 20 do 100 k. j., dok je ueše u

velikim posedima zanemarljivo. Dakle, ak 62 odsto Srba je vlasnik zemljišta od 5 do 100 k. j. što znai da dve treine srpskih porodicaivi u situaciji srednje seljako statusa. Ueše srpske populacije uzanatstvu i industriji je vrlo slino. Dakle, nikako se ne moe rei dasu Srbi u Vojvodini ekonomski bili potcenjeni, neo da su bili, u naj-manju ruku, u prosenoj poziciji, dok je socijalna situacija kod njihsiurno najpovoljnija od svih nabrojanih naroda osim kod Jevreja.Da bude sve neobinije, Maari su bili, kao vlasnici zemlje, procen-

tualno po lavi stanovnika u vrlo slinoj situaciji poput Srba, ali su usocijalnom poledu bili u najnepovoljnijem poloaju, jer su imaliubedljivo najviše bezemljaša, a isto tako i ubedljivo najviše velepo-sednika. Jedan stari aristokratski narod se nepodnošljivo socijalnoraslojio, a sve to na ostacima starih eudalnih odnosa.

Jedan od najznaajnijih istorijskih razloa razlike Srba iz Uarskei Hrvatske, sa jedne strane, i Srba iz Srbije, pa i Srba iz dinarsko ba-sena, sa drue, jesu 1848. odina i njene posledice. Srbija je izlazila iz

patrijarhalno sveta uspostavljanjem unutrašnje i deliminim ubit-kom spoljašnje suverenosti, pošto su ustavobranitelji okrnjili Miloše- vo naslee nezavisnosti od Turske, ali su zato razvili poštovanje svojine, sudstvo, administraciju itd. garašaninu su se nemiri iz 1848. i-nili opasnim po samu Srbiju, te je, razmišljajui više kao policajac ne-o kao dravnik, u svemu tome nerado uestvovao i ledao da zašti-ti poredak i tek steene unutrašnje tekovine. Zbo toa, a i mnoo

toa druo, Srbi iz Srbije nisu osetili dah najznaajnije evropskopokreta u 19. veku, dok Srbi u Hrvatskoj i Uarskoj to svakako jesu.Osnovni rezultat njihove delatnosti u tim nemirima jeste deinitivnonapuštanje patrijarhalno i privileovano statusa koji su imali. Ra- jaieva i Majerhoenova akcija protiv maarskih pobunjenika je, u




osnovi, poslednje politiko i vojno delovanje po starom patrijarhal-nom principu, u kome su patrijarh i Vojna krajina jedino bitni. Uosnovi stvari, 1848. i 1849. odine srpski patrijarhalizam je ratovao

protiv maarsko konzervativizma, podstaknut austrijskim konzer- vativizmom. A revolucija? Revolucija je nede usput zaboravljena.Ubijena je samom maarskom rukom, a ne srpskom, austrijskom iliruskom. Posle 1848. Srbi od Bea nisu dobili ništa naroito novo, tesu se njihova autonomija i Vojvodstvo pretvorili u svoju suprotnost.Zaista i nisu moli oekivati da politiki dobiju od Bea ono što ra-nije nisu dobili ni sami Maari, ali su zato dobili iskustvo koje im je

omouilo da razviju novu nacionalnu svest i da se uozbilje. Vrhunacto uozbiljivanja naroda jeste liberalna politika ideja.Pored 1848, najznaajniji istorijski momenat toa doba je razvo-

jaenje Vojne ranice, 1881. Tada su Srbi deinitivno izubili svojustaru autonomiju i odjednom od privileovano naroda postali pot-injeni. Vojna ranica nije imala smisla i zbo meunarodnih odno-sa i zbo odnosa izmeu Austrije i Maarske, a i zbo samih Srba, jer su se sami u sebi promenili. Promenom snaa u Evropi i slablje-

njem Austrije, Maari su uspeli da politikim putem dobiju ono štonisu moli 1848. odine – spoljašnje priznanje. Tom naodbom suna ist nain bili rešeni odnosi izmeu Maara i Austrijanaca, dok su odnosi Maara i Hrvata, iako isto tako institucionalizovani, bilisamo delimino rešeni. Što se Srba tie, nije bilo nikakve naodbe ilipriznanja. Srbi su zaista ubitkom Vojne ranice izubili subjektiv-nost u toj politikoj zajednici. Srbi u Uarskoj su bili pod velikomsteom i pokušajem maarizacije. Sve do Prvo svetsko rata maar-

skom politikom scenom u velikoj meri vlada konzervativizam i Srbisu vrlo teško uspevali da novim autonomnim politikim slobodamazamene stare privileije, ali su ipak uspevali.

Razvojaenje Vojne ranice i nestajanje instituta i naina ivotaKrajine je to stanovništvo stavilo u neobino nepovoljan poloaj.Zbo siromaštva, ali i ne samo zbo toa, jedni su otišli u Ameriku,a drui su nastavili da se bave starim krajiškim zanatima: vojskom,

policijom i sveštenstvom (do samo kraja Austro-Uarske mnoi suKrajišnici ostali lojalni kruni). I pored toa, jedan sloj je uspeo, zajed-no sa onim Srbima koji su iveli van ranice, da se ekonomski i kul-turno uzdine do te mere da je moao da osnuje nezavisne institucije koje su imale za cilj poboljšanje poloaja ostalo naroda. Tako je u




Zarebu 1895. osnovana Srpska banka, koja e do Prvo svetsko ra-ta postati jedna od najmonijih inansijskih institucija drave. Priosnivanju banke pokazano je da je to samo prvi korak ka ekonomskoj

autonomiji i prosperitetu Srba, jer je zakljueno da je nuno zadru-no oranizovati seljake a esnaski trovce i zanatlije. Tako se 14. sep-tembra 1897. odine osniva prva Srpska zemljoradnika zadrua uSremskoj Kamenici, a naredne odine se u Zarebu reistruje Savezsrpskih zemljoradnikih zadrua u Austro-Uarskoj. U zadrue neulaze samo zemljoradnici, neo i trovci, advokati, sveštena lica, te seza vrlo kratko vreme ceo jedan narod oranizuje na primeren nain.

Umesto stare patrijarhalne svojine iz Vojne krajine sada se uspostavlja moderna, ali se zadrava spoljašnji oblik zadrue, te se tako pod vidom staroa dešava najrevolucionarnija promena u biu toa naro-da. Pred rat je bilo blizu 400 zadrua, što znai da je jedna zadruadolazila na oko dve hiljade stanovnika. Krajem 1912. ukupni kapitalSaveza bio je 142.436.251,95 kruna. Da bismo shvatili koliko se na-predovalo, treba navesti da je Srpska banka osnovana sa kapitalom odsamo 9.000.000 kruna. Duovi zadruara te odine iznosili su samo

deset odsto kapitala, što pokazuje da je Savez inansijski bio neobi-no uspešan, a zemljišni ond Saveza sa preko 100.000 k. j. arantovao je stabilnost prihoda. U sluaju krize ili suše uvek je tu bila Srpskabanka da pomone. Rast kapitala Srpske banke kretao se vrlo sli-nim procentima, te se moe rei da Srbi iz Hrvatske i Uarske ulazeu dvadeseti vek sa uvršenom ekonomskom autonomijom. Više imnisu potrebni patenti vladara da im arantuju privileije, sada im jedosta jedna odredba Trovako zakonika Uarske da sami sebi a-

rantuju ekonomsku nezavisnost. Za tridesetak odina od patrijarhal-no ratniko naroda postaju ekonomski razvijena i samosvesna zajednica sa izraenom raanskom klasom. Moe se pouzdano kazatida je to najvee udo moderne srpske istorije. Ostali narodi sa koji-ma ive, a pre svea Hrvati, nemaju takav ekonomski uspon ni sa-mosvest, te dolazi do nesalasja s njima (uzrok usmerenosti nacio-nalizma hrvatske konzervativne ideje protiv Srba i Jevreja je ekonom-

sko osnova, jer su Srbi i Jevreji bili ekonomski snaniji u dravi desu se Hrvati oseali jedinim politikim narodom). Meusobno po-deljeni ili ne, neki put saraujui sa Maarima, veinom sa banom,bio on Karl Kuen-Hedervari ili neki drui, a ponekad i sa Hrvatima,Srbi vrlo uspešno sebe promovišu i kao politiki narod. Vrhunac nji-




hove politike samosvesti je Srpsko-hrvatska koalicija, kad su posta-li vladajui momenat u Hrvatskoj. Svoju politiku samosvest su zado-bili u neprekidnom sukobu sa uarskom i hrvatskom konzervativ-

nom politikom idejom. Iako su doskora bili objekat austrijske er-manizacije, Maari pokušavaju da izvrše potpunu maarizaciju ne-maarsko stanovništva Uarske. Hrvati, iako neprekidno trpe poku-šaje maarizacije i odnaroavanja, u velikoj meri smatraju da uHrvatskoj dravno pravo imaju samo Hrvati. Tako su se Srbi nalazi-li u posredovanijoj poziciji od druih. No, najviši momenat srpskesamosvesti je to što su uspeli da se uzdinu i od vlastite konzervativ-

ne ideje, te više sebe nisu smatrali kao narod kojem nije primerenaprivatna svojina, boaenje, kultura, uljudnost itd. Svoj elitistiki pa-trijarhalni konzervativizam su morali napustiti da bi opstali, a timešto su se trudili da opstanu nemerljivo su ekonomski jaali. Iz velikenevolje i nude jedan narod je doveo sebe na ekonomski, kulturni ipolitiki nivo raanskih naroda Evrope.

Taj uspon je prekinut Prvim svetskim ratom i rezultatima toa ra-ta. Osnivanjem Kraljevine SHS Srbi iz Uarske i Hrvatske prikljuu-

ju se Srbima iz Srbije, što svakako nije bilo protivno njihovoj volji, alisu nain i princip toa prikljuenja bili protivni njihovim duoro-nim interesima. Prikljuenje je ostvareno kao proširenje dotadašnjesrpske drave, te su Srbi iz Srbije navodno oslobodili Srbe iz Uarskei Hrvatske. Radi se o tome da su Srbi iz Uarske i Hrvatske ušli u tudravu kao politiki subjektivan i samosvestan narod, te nije jasnood koa su oslobaani. Proširenje administracije i pozitivno zako-nodavstva drave Srbije na nove zemlje izvršeno je sa samopouzda-

njem i aroantnošu kao da se radi o pripojenju nahija. Koncepcijatrojedno naroda, centralistika uprava, razulareni konzervativizami srbijanizacija politiko ivota dovodili su Srbe Preane u vrlo ne-zavidan poloaj. Dok je sve to kod druih naroda budilo manjinskikonzervativizam i nacionalizam, kod njih je bila samo zbunjenost jersu ipak bili Srbi, istina druaiji, ali Srbi. Oni kojima ermanizacijanije naudila, kojima hrvatski ili maarski konzervativizam nije mo-

ao ništa, sada su poraeni od konzervativizma vlastito naroda.Konzervativci svih naroda koji su ušli u tu dravu, ak i srbijanski, dodana današnje tvrde kako su njihovi narodi izubili tim ulaskom.To je delimino tano, ali su svi i mnoo toa dobili, ak i sami Hrva-ti, što je teško priznati. Ipak, od svih tih naroda najviše su dobili i naj-




više izubili Srbi iz Uarske i Hrvatske. Dobili su zajedniku dravusa maticom naroda, a izubili vlastitu subjektivnost i samostalnost,koja je bila visoke raanske opredeljenosti. Aleksandar Karaore-

vi, taj samoljubivi prestolonaslednik, praunuk Karaora i unuk Ni-kole Petrovia, sa svim dobrim i lošim osobinama svojih slavnih pre-daka, i Nikola Paši, ve ostareli balkanski revolucionar, a sada veikonzervativac neo što to pristaje njeovim odinama, dokinuli suraansku subjektivnost Srba Preana i otvorili proces deraaniza-cije srpsko naroda u dvadesetom veku. Ostaci herojsko doba srp-ske raanske klase doekali su i propast te njima nesklone drave, ali

ni drava koja ju je nasledila, socijalistika Juoslavija, nije im bilamnoo sklona. Socijalizam, istina iz druih razloa, nije moao datrpi raanski momenat ak više i od konzervativne politike ideje.U talasu probueno konzervativizma krajem dvadeseto veka bio-loški potomci nekadašnjih hrvatskih Srba su stili na traktorima uSrbiju, a biološki potomci Srba iz bivše Uarske i Srema zasad još ni-su pripremili svoje traktore. Potomci nekada ekonomski najrazvije-nije naroda Balkana, Srba iz Uarske i Hrvatske, danas imaju najma-

nji nacionalni dohodak na Balkanu, manji i od Albanije, i više neoneizvesnu budunost puko opstanka. Taka preloma, kad je sve kre-nulo u nepovoljnom pravcu, je, ne osnivanje Kraljevine SHS, neonain i princip to osnivanja, a prevelika nesrea krajem veka je sa-mo ponavljanje iste reške i dokaz da konzervativna politika ideja,ta ideja koja se toliko poziva na istorijska prava i istoriju u osnovi izistorije ništa nije nauila.

Srbijanska konzervativna ideja je na Vojvodinu od samo poet-

ka ledala kao na plen, a ne kao na reion odreeno subjektiviteta.Tako je Vojvodina sklonjena na stranu pri svim akcijama i srbijanske vlade i junoslovenske emiracije. Najoitije je da ne postoji nijedanpredstavnik iz Vojvodine u Juoslovenskom odboru, sve do decem-bra 1917. odine, kada je kooptiran Veljko Petrovi. Juoslovenskiodbor je osnovala srpska vlada i ne moe se rei da je to uraeno pro-tiv njene volje. Iako se ranije delovi Vojvodine pominju kao reion

koji bi trebalo da bude obuhvaen delovanjem Juoslovensko od-bora, na odlunoj sednici 27. septembra 1914. odine kada je, što setie srpske vlade, odlueno kako e izledati Juoslovenski odbor,Vojvodina je izostavljena. Zbo toa izleda uverljiva tvrdnja Vošnja-ka, lana Juoslovensko odbora iz Slovenije, koju je izneo 1928. o-




dine, da je izostanak predstavnika Vojvodine vezan za volju srpske vlade. Vošnjak kae „da ovu injenicu treba pripisati u prvom reduNikoli Pašiu, koji je zauzeo najodluniji stav, da ne sme nijedan Voj-

voanin ui u Juoslovenski odbor, pošto je Vojvodina u duhu veujedinjena sa Srbijom. Kljuevi Vojvodine ve su bili predati Beora-du“. Vojvoanin Stanoje Stanojevi, veliki konzervativac i nacionali-sta, proširuje u svojim kasnijim seanjima Vošnjakovu optubu i nasam Juoslovenski odbor. Stanojevi kae da su i srpska vlada i la-novi Juoslovensko odbora bili neskloni predstavljanju Vojvodine.Da li sama srpska vlada, kako tvrdi Vošnjak, ili i srpska vlada i Juo-

slovenski odbor, nije odluujue, jer je volja srpske vlade za tako ne-što neosporna. Kasnije primanje Veljka Petrovia uraeno je u pot-punosti bez znanja srpske vlade, jer je to bio period posvaanosti srp-ske vlade i Juoslovensko odbora. Neosporno je da Nikola Paši, kaoi veina bitnih ljudi u Srbiji, nije nikako bio za nekakvo ulaenje Voj- vodine u novu zajednicu preko Juoslovensko odbora, neo samodirektno prisajedinjenjem Srbiji. U ve citiranom pismu od 14. okto-bra 1918. odine, koje je Paši poslao Protiu na Kr, Paši se silno u-

di i protivi ambiciji Juoslovensko odbora da predstavlja Srbe iz Voj- vodine.

Srbi u Vojvodini su, u osnovi, ceo rat bili van ikakvih znaajnijihpolitikih akcija. Uzrok tome je i relativno uspešna kontrola od stra-ne uarske vojske i vlasti. Najvee represije je istrpelo sremsko stanov-ništvo, naroito posle pokušaja srpske vojske da prebaci borbe uSrem. Represija je vršena periodino i imala je pre svea preventivnikarakter. Ne mou se civilne vlasti Uarske naroito optuiti za repre-

sivnost, štaviše, esto su bile i zaštitniki opredeljene. čak i na sa-mom poetku rata, kada je ostrašenost bila najvea, u Novom Sadusu se civilne vlasti usprotivile vojnim oko pokušaja da se pred vojnisud izvede 37 Srba. Namera je bila da se ti ljudi prolase veleizdajni-cima i da se streljaju, te da se tako izvrši zastrašivanje srpsko sta-novništva. Civilne vlasti su odbacile takvu akciju i za to su dobile po-dršku i samo roa Tise, predsednika uarske vlade, koji je navod-

no pripretio ostavkom. Tako je na vojnom sudu završio samo JašaTomi, a ostalima su sudili raanski sudovi. Rezultat je bio da ih jepolovina odmah osloboena, a drua polovina je internirana. Neki suse ve krajem septembra vratili iz internacije. U osnovi stvari, inter-nacija je bila naješi vid represije prema stanovništvu, što svakako ne




spada u nekakvo preterano delovanje drave u ratnim uslovima. Ka-da se to uporedi sa Bosnom, vidimo koliko su mere i preventive i od-mazde u Bosni bile oštrije i temeljitije. To ovori da monarhija nije

oekivala vee probleme sa vojvoanskim srpskim ivljem, što se po-kazalo kao valjana procena. I pored znatno broja dobrovoljaca u sr-bijanskoj vojsci, moe se rei da su i za vreme rata vojvoanski Srbibili veinom lojalni podanici Uarske, kao što su to bili i hrvatski Srbi.Nisu pravili veih problema ni kod mobilizacije i za raun Habzbur-a su vodili još jedan rat. Kada je sve krenulo ravo po monarhiju,mnoi su napuštali armiju i beali ili protivniku ili naprosto dezerti-

rali. U samoj Vojvodini, osim delovanjem srbijanske vojske izazvaneakcije u Sremu, nema ozbiljnijih pokušaja remeenja mira. čak i u julu 1918. odine, kada Veljko Petrovi poruuje da bi valjala neka-kva akcija koja bi dovela do hapšenja nekoliko desetina ljudi, da bi se videlo da je Vojvodina iva i nezadovoljna, nema reakcije na takvezahteve. Vojvodina je bila nepovratno mirna.

Ne moe se rei da su vojvoanski Srbi bili potpuno zadovoljniAustro-Uarskom, ali njihovo nezadovoljstvo naprosto nije bilo ta-

kvo karaktera i znaaja da dovede do ozbiljnijih protesta. Veinaslovensko ivlja u Vojvodini bila je za odstupanje od monarhije, alinisu imali neku utvreniju predstavu u kom pravcu treba ii. Jedni subili za put preko Beorada, drui preko Zareba, a veina da sve tonekako proe, kako je uvek prolazilo, i da se ve jedanput završi. Štose Nemaca i Maara tie, oni su, naravno, bili opredeljeni premaAustro-Uarskoj, a Rumuni prema Rumuniji. Rat je ipak podelio na-rode u ravnici, ali ne toliko da bi krv uzavrela.

Vojvoansko pitanje se, što se tie srpske strane, na terenu otva-ra tek poetkom jeseni 1918, dok je diplomatski ono rešavano i pre-tresano izmeu vlade Srbije i saveznika. Na diplomatskom polju jepostojao strah od rumunske pretenzije na ceo Banat, dok su se Ba-ka, Baranja i Srem smatrali neospornim delom usko srpsko rešenja,a da se o juoslovenskom i ne ovori.

Prva akcija bila je vezana za ime Tihomira Ostojia, sekretara Ma-

tice srpske, koji je pri povratku iz internacije odrao jedan sastanak u Subotici sa ljudima slinih ubeenja. Tada je, 2. oktobra, doneta re-zolucija u kojoj se ovori da „Srbi i Hrvati (Bunjevci i Šokci) u Ju-noj Uarskoj“, nemajui drue mounosti da iskau svoju volju(bez zastupnika u peštanskom parlamentu, onemoueno im je jav-




no delovanje, itd.), odluuju da donesu ovu rezoluciju u kojoj trae dase status Bake, Baranje i Banata odredi na buduoj mirovnoj kone-renciji i to u pravcu „slobodne zajednice juoslovenske drave sviju

Juoslovena“. To je prvo iskazivanje volje za napuštanjem Austro--Uarske, ali u pravcu Zareba, a ne Beorada. Na druom suboti-kom sastanku, 23. i 24. oktobra, prišlo se i nekoj vrsti politike reali-zacije ranije rezolucije, te je kao predstavnik Vojvodine deleiran Va-sa Staji u Središnji odbor Narodno vijea. Tada su prihvaene i do-tadanje odluke Narodno vijea i u osnovi je ono prihvaeno u pot-punosti. Bunjevci su samostalno deleirali sveštenika Blaška Rajia u

Zareb, te su se Vasa Staji i on tamo našli vrlo slinim ako ne i istimposlom. Staji je, beei iz internacije, odmah stiao u Zareb i pri-kljuio se radu. Ali, kada se poleda paljivije, vidi se da nijedan nije dobio veu panju, niti su ljudi iz Narodno vijea, odnosno Sre-dišnje odbora, pokazivali vee zanimanje za pitanje Vojvodine. čak je i štampa bila vrlo uzdrana. Sve se to, naravno, nije doaalo sadeleatima iz Bosne i Herceovine. Oni su imali neuporedivo povolj-niji tretman.

Vojvođanski radikali, koji će kasnije vrlo vešto prikazivati ujedinje-nje kao iskljuivo svoje delo, u to vreme su bili vrlo neodluni i ak supreovarali o moućnosti ulaska u novu uarsku vladu Mihalja Karo-ljija. Izvori pokazuju da su Jaša Tomić i Kosta Hadi i krajem oktobradavali Karoljiju arancije oko podrške vladi. No, mora se priznati danisu bili spremni u tome daleko ići, jer je nekolicina najulednijih ra-dikala odbila uešće u toj vladi. Radi se o tome da radikali nisu imalinekakve preciznije inormacije o budućem poloaju Vojvodine, od-

nosno da im je bio onemoućen protok inormacija sa bitnim ljudimaiz Srbije. Ali, i pored toa, neosporno je da su oni zakasnili sa akcijomi da su se ukljuili u nju zbo straha da ne ispadnu iz ire. činjenicada su i radikali izabrali Suboticu za svoju prvu promociju na planuodvajanja, ovori da su išli starim traovima ne bi li ih poništili. Uosnovi, odluujuće je bilo to što su Slovaci i Rumuni 18. oktobra di-rektno u peštanskom parlamentu osporili pravo Austro-Uarske da

ih predstavlja na budućoj mirovnoj konerenciji. Time je onemouće-na svaka kombinacija radikala sa Peštom, te su radikali tek 27. okto-bra odrali svoju subotiku konerenciju. Ona je već opasno kasnilaiza Ostojićeve. Kasnije su radikali propaandom utvrdili da je njihova konerencija presudna što se tie odluke da se osnuju narodni od-




bori i da se u Novom Sadu osnuje Središnji narodni odbor. To, narav-no, nije bilo tano, jer je u Novom Sadu u advokatskoj kancelariji I-njata Pavlasa odrano već nekoliko oranizacionih sastanaka radi

konstituisanja Srpsko narodno odbora. U potpunosti mimo toaskupa samostalno je u Novom Sadu odlueno da se Srpski narodniodbor konstituiše u zradi Matice srpske 3. novembra i da se priđepreuzimanju vlasti odmah pri povlaenju austrouarske vojske. I za-ista se Srpski narodni odbor konstituisao toa dana i na tom mestu ina njemu su prevau odneli Tomićevi radikali. Ipak, najzasluniji zataj in je Injat Pavlas, demokrata i katolik, koji je, izleda masonskim

kanalima, bio upućeniji u predstojeće doađaje od ostalih. Osnivanjeodbora je ipak zakasnilo, jer su se već pojavljivali konkurentski mađar-ski narodni odbori, a u Banatu je potpuno samostalno dolazilo do sa-mooranizovanja.

U prolasu Srpsko narodno odbora kae se da je „Narodni od-bor Srba u Uarskoj primio na sebe samo tu briu i dunost da po-mone Srbima i ostalim Junim Slovenima u Uarskoj, da dou dosvo prava, na osnovu samoopredeljenja naroda, koje je sav kulturni

svet priznao“. Takoe se kae da „lavna i konana Odluka srpskonaroda u Uarskoj mora ostati u rukama celo naroda, odnosno nje-ove skupštine“. Iz navedeno je jasno da je svrha delatnosti odborasazivanje skupštine na kojoj e biti potvreno i artikulisano pravo nasamoopredeljenje naroda.

Srpski narodni odbor u Novom Sadu imao je dva bitna pravca de-lovanja: prema civilnim vlastima uarske drave i prema Srbiji.

Prema Srbiji je prva akcija zapoeta 5. novembra kada je Srpski

narodni odbor zajedno sa Narodnim vijeem iz Petrovaradina po-slao jednu deleaciju u Beorad da pozove srpsku vojsku. Pored ne-zaobilazno Injata Pavlasa, nju je sainjavalo još pet lanova. člano- vi deleacije su na jednoj ruci nosili srpsku, a na druoj hrvatsku tro-bojku.

U Beoradu ih je primio komandant Dunavske divizije DraomirMilojevi i izašao im u susret. U Sremske Karlovce je poslao majora

Vojislava Buarsko, deset oicira i trideset podoicira sa zadatkom daod pristilih bivših vojnih zarobljenika saine jedan bataljon koji edelovati na toj teritoriji. Iako su lanovi deleacije imali utisak da sui sami doprineli ovakvoj odluci komandanta Dunavske divizije, onau osnovi nije imala nikakve veze s njima, odnosno nije se ni molo




oekivati da komandant jedne divizije ima diskreciono ovlašenje dapošalje trupe na teritoriju drue drave. On to moe uraditi samo ponareenju, a takvo nareenje je ve dobio od svoje vrhovne koman-

de, a ona od komandanta saveznikih trupa na ovom ratištu, enera-la D’Eperea. Major Marinkovi je 2. novembra javio Vrhovnoj ko-mandi da mu je D’Epere naredio da se odmah krene sa kontaktimapreko Drine, Save i Dunava i sa prebacivanjem izviakih trupa. Istodana Paši je poslao Vrhovnoj komandi teleram iz Pariza u komeod nje trai da što pre prebacuje trupe i zauzima što je predvieno, jere biti primirje i sa Nemakom. Naravno, to nije trebalo dvaput rei.

Vojvoda Miši je poslao nareenje komandantima armija da prvoprebace slabija odeljenja preko Drine, Save i Dunava radi izvianja ikontakata. Jedino je vojvodi Bojoviu nareeno da prebaci jaa ode-ljenja u Banat radi zaposedanja linije Bela Crkva – Vršac – Temišvar.Postojao je strah od ulaska rumunskih trupa u Banat.

Prema svedocima, u isto vreme kada je sa pristaništa isplovlja- vao brod „Hrvat“ u smeru Novo Sada sa deleacijom koja je trai-la pomoć srpske vojske, pristajao je brod „Milenijum“ sa deleacijom

uarske vlade na elu sa predsednikom vlade Karoljijem. Tako supoeli preovori o primirju između Uarske i saveznika. VojvodaMišić je u međuvremenu poslao teleram Marinkoviću u Solun, ukojem razlae uslove primirja prihvatljive za srpsku stranu. U takitri se kae:

„Mi naroito molimo enerala D’Epere da zahteva, da srp. trupe po-sednu ceo Banat do linije Maroš–Baja–Subotica–fiškirhen (reška je u

pitanju, radi se o funkirchenu, odnosno Peuju – L. V .), jer se Srbijauvek i najviše interesovala za sudbinu Banata, ije je stanovništvo istosrpsko pravoslavno. A naše pravo na Baku priznato je od naših save-znika u 1915. od.“

Baranja se ne pominje, a Srem se, naravno, odavno podrazumeva kao srpska teritorija. Odovor iz Soluna je bio više neo povoljan.Ve 5. novembra stiu „specijalna nareenja“ enerala D’Eperea voj-

vodi Mišu. U taki dva se kae:

„Srpska vojska. Kako izleda, Juo-Slovenski pokret uzima velikihrazmera. Srpska vojska treba, da se stara da a na sve moue naine or-anizira i upotrebi u našu korist, za zajedniku akciju protiv centralnih




sila. U tome cilju potrebno je drktno umšat s a to e toliko biti lakšešto više nemamo da zaziremo od kakvo ponovno napada Austro--Uarskih Trupa na Severnom frontu Srbije. Srpska vojska treba dakle

da izbaci u napred što skorije potrebna odelenja na sve teritorije koje sunaklonjene Juo-Slovenskom pokretu, u Banat, Bosnu, Herceovinu,Hrvatsku itd…“

Stilo je zeleno svetlo za ulazak na sve teritorije koje je Srbija sma-trala da treba da zaposedne. U osnovi je tom depešom bila rešenasudbina budue zajednike drave, jer je francuska kao neosporniautoritet na tome ratištu, navodno iz vojnih razloa, uputila Srbiju

da vojniki zauzme sve teritorije koje smatra svojim, te da time prejudicira i ranice budue drave, a i da dobije odluujuu prednost uodreivanju unutrašnje ureenja te drave. Nova drava je nastaja-la uz salasnost dominantno meunarodno aktora na principu re-alno stanja koje je uspostavljeno vojnim zaposedanjem teritorija, nakojima više, u osnovi, nije bilo neprijateljskih trupa, što u svom na-reenju kazuje i sam eneral D’Epere. Da je srpska vojska bila sprem-

na da to uradi i bez nareenja D’Eperea, pokazuje to što su ve 5. novembra srpske trupe prešle Dunav kod Kovina (ne izviaka odelje-nja neo konjika divizija), što je uraeno pre primanja depeše izSoluna, koja je stila toa dana posle podne. D’Epere je samo pokrio ve odlueno.

Nešto kasnije to isto dana D’Epere je dobio u Solunu instruk-cije za realizovanje plana operacija protiv Nemake. Taka tri se di-rektno odnosi na Srbiju, u kojoj se eneralu D’Epereu daju instruk-

cije da u sporazumu sa srpskom vladom izvrši okupaciju zanimljivihtaaka u Bosni i Herceovini i severno od Save i Dunava da bi osiu-rao vojnu zaštitu Srbije, kao i aranciju njenih politikih interesa.D’Epere je to ve uradio dan ranije ne ekajui Klemansoove instruk-cije. Jedino nesalasje izmeu Klemansoa i D’Eperea je u tome što jeD’Epere sve to doovarao ne sa srpskom vladom neo sa reentom iVrhovnom komandom srpske vojske. Ali, druaije nije ni molo bi-ti jer je reent bio ve odavno jedini ozbiljan i objektivan politiki su-bjekat Srbije.

Ve 6. novembra D’Epere stie u Niš de se deinitivno o svemudoovara sa reentom. Tu je rešena sudbina nove drave, a ne na ne-kim skupštinama juoslovenskih naroda. Ta dva oveka su te noi




stvorili novu dravu. Sutradan je D’Epere u Beoradu primio uar-sku deleaciju koju je tretirao kao deleaciju poraene drave i name-tao joj uslove izuzetno stroo primirja, a u osnovi je to bilo više od

primirja. Na insistiranje predsednika vlade Karoljija D’Epere je po-slao depešu saveznikom ratnom savetu u Parizu u kojem se kae daUarska moe da prihvati uovor o primirju samo ako je analoanonom koji je ve potpisan na italijanskom ratištu. Dalje, trai se a-rancija interiteta maarske drave (u taj interitet Karolji više nijeraunao Slavoniju i Hrvatsku, ali je oiledno raunao Vojvodinu)do zakljuenja primirja, kao i da se omoui unkcionisanje civilne

vlasti na itavoj teritoriji Uarske. Ve sutradan u podne stiao je po- vratni teleram iz Pariza u kome se daju instrukcije D’Epereu da ap-solutno odustane od svih politikih pitanja u tim preovorima i da sedri odredaba uovora o primirju koje je postinuto na italijanskomrontu, jer taj uovor vredi za sve rontove. Taj teleram je stiao uNiš, jer je to bila jedina teleraska veza sa Solunom i Parizom. Tada je pomonik naelnika Vojne komande prosledio teleram u Beo-rad, propraen jednim prateim tekstom u kome se kae da vojvo-

da Miši nareuje naelniku komande Kalaatoviu, koji je bio u prat-nji D’Eperea, da teleram iz Pariza preda D’Epereu tek posle zaklju-enja uovora o primirju. Kasnije je Kalaatoviu stilo još jednouputstvo u kome mu se poruuje da reent ne pristaje ni na kakvudruu ranicu osim one koju je Miši ranije naveo – linije Maroš, Su-botica, Baja, Peuj, te da je do uspostave te ranice Srbija i dalje u ra-tu protiv Austro-Uarske. Dakle, od primirja sa Uarskom nema ni-šta. Srbja, odnosno rgnt, bl su sprmn na sparatn rat . Kalaato-

viu se savetuje da to saopšti D’Epereu ako bude morao. No, Kalaa-tovi to nije morao da radi, jer se D’Epere drao ranije doovorene li-nije sa reentom i Mišiem. Kašnjenje maarske vlade bilo je odluujue, jer vreme nije radilo za nju. Vrhovna komanda je iskoristila tihnekoliko dana da vojniki reši pitanje Vojvodine, a D’Epere nije bioprotivan tome. Vojvoda Bojovi je izdao nareenje 8. novembra dakonjika i Moravska divizija okupiraju Banat do navedene linije, a

Dunavska sa jednim pukom Baku do linije Baja–Subotica–Seedin.Za to vreme Drinska divizija treba da zaposedne prvo Srem, pa on-da Slavoniju i Hrvatsku. Sauvana je zapovest komandanta Dunavskedivizije pukovnika Drautina Milojevia od 9. novembra, koja je za-pravo razrada Bojovievo nareenja:




„KJf IV (20421) Mf 424DUN. DIV.OP. BR. 7905

27. OKT. 1918. – 9 čAS. BEOgRAD

Z A P O V E S T

Neprijateljski delovi koji su bili kod Paneva–Slankamena povukli suse. Tako isto oekuje se povlaenje poslednjih neprijateljskih delova odPetrovaradina. Delovi konjike divizije zauzeli su jue posle omanje bor-be Belu Crkvu i doprli do linije reka Karaš – s. Jasenovo – Udvar Salas.

Delovi Moravske divizije prebacili su se u Panevo. Kod Drinske di-

vizije i Drue armije produuje se okupiranje Srema, Slavonije i Bosnebez smetnji.

Naš konjiki eskadron zanoio je u Sremskim Karlovcima i došao u vezu sa oicirima upuenim u Petrovaradin za oranizaciju naših vojnihzarobljenika. Ostatak divizije u istom rasporedu.

Prema nareenju komandanta Prve armije obr. 19216 Konjika mo-ravska divizija ima da okupira što pre Banat, na severu do linije Maroš,a na istoku deset kilometara od linije Bela Crkva – Vršac – Temišvar.

Drinska divizija ima da okupira Srem, Slavoniju i Hrvatsku.Ovoj diviziji je stavljeno u zadatak da okupira Baku izmeu Duna- va i Tise do linije Baja – Subotica – Seedin. 7 p. p. ostae privremeno uBeoradu za njeovu posadu.

k o m a n d a n tpukovnik Dra. S. Milojevi“

Ova zapovest najjasnije moue otkriva da je srpska vojska svojeoperacije u Vojvodini smatrala za okupaciju neprijateljskih teritori-

ja, a ne za akciju osloboenja stanovništva. Navedena terminoloijauopšte nije sluajna i ne radi se o nekakvom nesporazumu. Dobili sunareenje za okupaciju i kao svaka iole ozbiljna vojska to su naree-nje i izvršili.

Pošto je Karolji u Beoradu ostavio svoja dva deleata, njima jeuruen teleram iz Pariza i oni su tek 10. novembra ujutro stili u Pe-štu. Uarska vlada je pokušala da brzo reauje te je opunomoćila mi-

nistra vojno Belu Lindera da u njeno ime prihvati uslove primirjakoji su se nalazili u teleramu iz Pariza. U međuvremenu je D’Epere već otputovao u Solun, pa je ovlastio vojvodu Mišića da u njeovo imepotpiše primirje. Tako je tek 13. novembra nešto pre ponoći potpisa-na vojna konvencija sa Uarskom, poznata kao Beoradsko primirje.




Tih nekoliko dana su bili odluujui, jer je srpska vojska iskoristi-la dobijeno vreme u tom zamešateljstvu sa teleramima i zaposela jeono što je reent hteo, a D’Epere se nije protivio. Tako je 9. novem-

bra srpska vojska ušla u Novi Sad.U noi izmeu 8. i 9. novembra u Novom Sadu je odrana sedni-

ca Srpsko narodno odbora u kojoj se raspravljalo o doeku srpske vojske i o preuzimanju vlasti. Tako je odlueno da srpsku vojsku do-ekaju Jaša Tomi i Injat Pavlas, a da se preuzimanje vlasti obavi ta-ko što e Srpski narodni odbor preuzeti rad, ali e ostaviti postoje-u civilnu uarsku vlast da deluje na taj nain što e uz svako odelje-

nje maistrata poslati svoje poverenike. U osnovi je priznato pravouarskoj dravi na civilnu vlast, s tim da Srpski narodni odbor vrši sa-mo kontrolnu unkciju.

Dolazak srpske vojske bio je vrlo svean, ali i vrlo neprijatan polavno zaovornika bezuslovno ujedinjenja sa Srbijom Jašu Tomi-a. Naime, Tomi je saekao majora Buarsko i, drei se zakljua-ka Srpsko narodno odbora od prethodne noi o stavljanju uarskeadministracije u stanje privremenosti, ali nikako u opoziv, zapitao a

je: „Nije li malo rano došao?“ Ako neko nije bio protivan dolaskusrpske vojske i ujedinjenju sa Srbijom to je bio Jaša Tomi, te se ovonjeovo pitanje nikako ne moe smatrati zlonamernim. Major Bu-arski je na to pitanje odovorio tako što je Tomia opsovao na na-in koji ne pristaje ak ni srpskom oiciru u ratnim uslovima, a po-sle toa je pripretio Tomiu da e vlast preuzeti sam, odnosno da muon za to i nije potreban. Major Buarski se ponašao isto onako kao štose u isto vreme ponašao Drautin Milutinovi u Crnoj gori, dakle

kao okupator, a ne kao pozvani osloboditelj. Odmah je pokazao da senee zadrati na vojnim stvarima, neo da je njeov posao i civilni,odnosno da rad i sve politike poslove preuzima srpska vojska. Prvo je razoruao Srpsku narodnu strau, što je takoe uraeno i u Crnojgori, jer srpsko stanovništvo van Srbije ne sme imati nikakvu nezavisnu vojnu ili policijsku oranizaciju, osim srpske vojske. Posle to-a je doneo isto politiko-pravne naredbe. Poništio je odluku Srp-

sko narodno odbora o privremenosti postojee uarsko mai-strata. Naredio je da maistrat deluje uz podreenost srpskoj vojsci.Zatim je naredio da se uprava oranizuje na osnovu pozitivno zako-nodavstva Srbije, s tim što je pokazao spremnost da se u upravu pri-me i neki koji nisu Srbi.




Analiza naredbi srpske vojske pokazuje sledee:

1) Srpska vojska ne priznaje odluke Srpsko narodno odbora.

2) Time ne priznaje ni sam Srpski narodni odbor, što po meunarod-nom pravu nije porešno, ali to pokazuje da Srbija ne priznaje nikakvusubjektivnost Srba na tim teritorijama.

3) Srpska vojska ne priznaje nikakvu civilnu vlast Uarske. To nepri-znavanje nije zasnovano, iako sa Uarskom nije sklopljeno nikakvo pri-mirje i Srbija se nalazi u ratnom stanju sa tom zemljom još od 1914. o-dine, jer po odredbama Haško pravilnika o okupaciji iz 1907. odine,okupant nema pravo da spreava raansku vlast okupirane zemlje u

vršenju, osim u isto vojnim stvarima.

4) Srbija smatra ove delove Uarske delovima neprijateljske teritorije, te na njima uvodi vojnu upravu. Srbija je kao okupant imala pravo po ve navedenim odredbama Haško pravilnika da uspostavi vojnu vlastna teritoriji june Uarske, ali nikako nije smela da vojnu vlast protenena civilnu upravu.

5) Srbija proširuje pozitivno zakonodavstvo na tu novu teritoriju, štodaleko prevazilazi prethodne iskaze, jer to više nije okupacija, neo pro-tezanje drave Srbije na nove teritorije, odnosno akt aneksije bez meu-narodno priznanja.

6) Za takvu akciju Srbija ne trai salasnost lokalno stanovništva,srpsko ili nesrpsko, što dokazuje da se radi o nereularnom aktu anek-sije.

7) Proširenjem svo zakonodavstva na ove teritorije Srbija menja ra-nicu sa Uarskom i d facto okupirane teritorije anektira, onosno uvodiu sastav svoje drave… Na to nije imala pravo, jer se to moe raditi sa-mo na mirovnoj konerenciji.

8) Srbija se u Vojvodini ponašala isto kao Italija u Dalmaciji, odno-sno prvo izvrši invaziju, koja postaje okupacijom, jer se bez domaestanovništva obavlja vojna vlast. Posle toa se vojna vlast protee na ci-

vilnu, što je aneksija, i sve se to radi bez meunarodne dozvole, odnosnobez mirovne konerencije ili uovora o primirju. Italija i Srbija su u svo-

jim postupcima neizmerno liile jedna na druu, ak je i situacija bila vrlo slina, jer je i u zaposednutim dalmatinskim teritorijama italijanskostanovništvo bilo malobrojnije od druo, kao što je i u Vojvodini srp-sko bilo malobrojnije.

Trezveniji ljudi su bili preblizu doaaja, a oni drui su imalimnoo razloa za veselje, te skoro niko nije pravilno ocenio postup-ke srpske vojske, neo je Srpski narodni odbor umišljao da i dalje ne-što predstavlja, odnosno da je bitan u procesu ujedinjenja. No, on tupoziciju nikad nije ni imao.




Poetkom novembra su ljudi iz Srpsko narodno odbora stupi-li u kontakt sa politikim predstavnicima Srbije, odnosno sa lanom vlade Momilom Niniem. On je tada bio jedini lan vlade u Beo-

radu. Iako je bio samo ministar raevina ipak je bio poodna oso-ba za konsultacije, jer je bio daleko više ministar reentov neo Paši-ev. Po svemu sudei, Nini je obavio prvo razovor sa Tomiem akasnije sa Konjoviem, inae poznatim kompozitorom. Na prvomrazovoru se sloio sa Tomiem da je neophodno ujedinjenje Vojvo-dine direktno sa Srbijom, a na druom da je bolje ujedinjenje Vojvo-dine preko Zareba. glavni odbor Srpsko narodno odbora je 4. no-

vembra odrao sednicu na kojoj je raspravljao o nainu ujedinjenja.Prvo je Jaša Tomi izneo svoju inormaciju o tome da je podran uBeoradu za direktno ujedinjenje i da bi se to tako trebalo uiniti. Po-sle njea je izašao Konjovi sa svojom inormacijom i došlo je do po-larizacije glavno odbora. Tomi je oiledno bio u manjini. Napu-štali su a i njeovi radikali. Na kraju se lasalo o predlou sledee sa-drine:

„Da se preko Zareba ujedinjuje sa Srbijom i Crnom gorom i da to-a radi Srpski narodni odbor šalje svoje predstavnike u Narodno vijee,ali u sluaju da Narodno vijee u Zarebu bude protiv ujedinjenja Voj-

vodina e se prikljuiti direktno Beoradu.“

Od oko pedeset prisutnih samo su dva bili protiv ovakvo stava(Jaša Tomi i Milan Petrovi). Prvi put je Srpska radikalna strankaotkazala potpunu poslušnost svome voi Jaši Tomiu.

Postavlja se pitanje zašto je Momilo Ninić dao dve protivreneizjave. Odovor nije u nekompetentnosti ili zbunjenosti, a naroitonije u nekoj nameri da se Vojvođanima da pravo da sami odluujuo svojoj budućnosti. Pre se radi o tome da reent još nije bio naistos tim pod kojim će uslovima Zareb ući u novu dravu. Neosporno je da je Zareb bio spreman da uđe pod uslovom da preko njea uđuDalmacija, Bosna i Herceovina i Slovenija. Bez Bosne i Herceovi-ne Zareb siurno ne bi ušao i pored svih italijanskih pretnji. Zbo

toa srpska vojska nije u Bosni i Herceovini izvršila direktno prisajedinjenje Srbiji, iako je to mola da uradi daleko lakše neo u Crnojgori ili Vojvodini. Reent nije bio sklon istom srpskom rešenju. Po-što je praktino imao odrešene ruke od strane Klemansoa i D’Epe-rea da odredi teritorije koje treba zaposesti, insistirao je iskljuivo




na junoslovenskoj dravi. Osim međunarodno, odnosno rancu-sko, bitan aktor je i njeovo samoljublje, jer je smatrao da bi istosrpska drava bila premala za vladara kakav je on. Uostalom, a to je

Pašić demonstrirao na Kru, i konzervativci i reent su isto srpskorešenje koristili samo onda kada je trebalo ucenjivati Hrvate oko ure-đenja buduće zajednice i vrlo malo preko toa. To što je Jaša Tomićbio iskren zaovornik takvo rešenja ovori samo o tome koliko jebio nebitan i van tokova. Reent je bio spreman da ponudi Zarebui Vojvodinu samo da se obavi junoslovensko ujedinjenje. Dušan Si-mović je imao zadatak da preti isto srpskim rešenjem, koje niko u

Zarebu nije moao prihvatiti, jer bi Hrvati bili svedeni na neodri- vu dravnu zajednicu, a ako to ne prođe reent je u toj trovini biospreman da ponudi i Vojvodinu. Njeova taktika je bila: junoslovensko rešenje po svaku cenu. U Zarebu su se stvari komplikovale.Radić je dobijao maha i trebalo je brzo delovati. Na reentovu sre-ću, Simovićeva pretnja sa isto srpskim rešenjem je uspela i Ante Pa- velić se morao povući sa svojim idejama o budućoj ederalnoj dravi. Tako je bio otvoren put da se Vojvodina prisajedini direktno Srbi-

ji. Najbitnija osoba u Zarebu bio je Svetozar Pribićević, koa sufrancuzi u svojim analitikim izveštajima tada nazivali „diktatorom junoslovenskih zemalja“. Na liniji Diktatora junoslovenskih i Dik-tatora srpskih zemalja odiralo se ujedinjenje u kasnu jesen 1918.odine. Svetozarov brat Valerijan je u Beoradu bio veza između tedve autoritarne volje.

Vasa Staji svedoi da mu je pri odlasku za Novi Sad Svetozar Pri-bievi poruio: „Kidajte sa Zarebom“. U Beoradu je ta odluka oi-

ledno vremenski pala kasnije, posle Ninievih razovora sa Vojvo-anima i bila je svakako vezana za razne telerame i inormacije koje su putovale izmeu Pariza, Soluna, Niša, Beorada i Pešte. Moe serei da je 11. novembar najkasniji datum kada se reent odluio zaneposrednu politiku akciju oko ujedinjenja Vojvodine, dok je vojna ve bila pri kraju. Znai, stvoreno je aktiko stanje, a sada a trebapolitiki potvrditi. Toa dana je jedna deleacija iz juno Banata,

koju su inili i demokrati i radikali, dobila uputstva od predstavnikasrpske vlade o nainu oranizovanja i suštini odluka budue Velikeskupštine. Takoe je toa dana i Svetozar Pribievi dobio inorma-ciju da je stvar sa Vojvodinom ušla u završnu azu. Da je to tako po-tvruje i pismo koje su potpisali Vasa Vukovi i Aleksandar Maa-




raševi, a u kome Svetozara obaveštavaju da je 11. novembra odransastanak u Beoradu kome su, pored nekolicine beoradskih Vojvo-ana i autentino Vojvoanina Konjovia, prisustvovali ministar

Momilo Nini i Svetozarov brat Valerijan. Na tom sastanku je stvo-ren Odbor bogradskh Vojvođana sa svrhom da radi na ujedinjenju,ako treba „i na licu mesta“. Najznaajniji deo pisma je drui stavak de se kae:

„Rešeno je da se Srpskom narodnom odboru u Novom Sadu priop-i sledea instrukcija:

B. B. B. trai ujedinjenje svih SHS pod dinastijom Karaorevia. U

sluaju plemenske podele izjavljuje B. B. B. ve sada da trai spojenje saSrbijom.

U nedelju 17. o. m. ima da se sazove u Novom Sadu poverljiva kon-erencija od petnaest lica (po prilici 7 iz Bake, 7 iz Banata i 1 iz Baranje).Na tu konerenciju Bunjevci i Šokci nee pridoi.

Konerencija e spremiti rau za skupštinu, koja e se odrati u e-tvrtak 21. o. m. u Novom Sadu. Skupština: 1) izabrae pokrajinsku upra-

vu (vladu); 2) popunie deleaciju u Narodnom vijeu SHS u Zarebu na10 lanova; i 3) izabrae deleaciju za Beorad.“

Reent i Pribievii su oiledno zajedniki nastupili i pitanje Voj- vodine uzeli u svoje ruke. Sa razloom su upute nazvali instrukcija-ma. Posle ulaska srpske vojske u Novi Sad i poništavanja ranijih od-luka Srpsko narodno odbora, on više nema autonomnost, a sada se,dva dana kasnije, direktno vezuje za Beorad i daju mu se „instruk-cije“. Srbi u Vojvodini više nemaju mounosti da odluuju o svojoj

sudbini, neo samo da slušaju.Iz teksta se vidi da još nije deinitivno pala odluka o nainu uje-dinjenja: da li preko Beorada ili Zareba, te da se direktno ujedinje-nje vezuje samo za krajnje rešenje.6 Re „direktno prisajedinjenje“ jošnije pala, iako se nasluuje. Nekoliko dana kasnije u Beorad je sti-la deleacija iz Srpsko narodno vea iz Novo Sada koja je imalazadatak da ponovo raspravi sa ministrom Niniem šta je on tanorekao. Radi se o tome da je Tomi ipak imao veliki autoritet i da se, i

pored onakvo poraza koji je doiveo pri lasanju na glavnom odbo-


6 Ovaj dokument je niz istoriara tumaio tako kao da je u njemu data instrukcija odirektnom ujedinjenju Vojvodine sa Srbijom, ali se to ipak iz samo teksta vrlo na-tenuto moe zakljuiti.



ru, ipak ne moe spreiti u pokušaju dalje borbe za svoje ubeenje.Deleaciju su sainjavali Jaša Tomi, Vasa Staji i Ivan Pavlas. Nije ihprimio Momilo Nini, neo drui ministar koji je pristiao u Beo-

rad, Ljuba Jovanovi, koji je, isto kao i Nini, bio reentov pover-ljiv ovek. Jovanovi im je jasno demonstrirao da je doneta odluka oprisajedinjenju Vojvodine Srbiji i da više ne treba okolišati. Prvo jeKrsku deklaraciju nazvao zlom, a posle toa je direktno izjavio da je volja zvanine Srbije da joj se Vojvodina prikljui nezavisno od Za-reba. Prema svedoenju Vase Stajia on je odbio takvu instrukciju,dok su se Tomi i Pavlas s njom sloili. Posle svea toa je i samom

Stajiu bilo jasno da je stvar otova, te nije hteo ni da prisustvuje Ve-likoj narodnoj skupštini, neo je otišao u Zareb. U Zareb a je po-zvao Svetozar Pribievi, ima se utisak zato da ne smeta u Novom Sa-du pri akcijama koje slede.

Ueše Jaše Tomia u svemu tome bilo je nebitno. Stie se utisak da su u Beoradu bili više skloni Konjoviu i Pavlasu, koji nisu bili ra-dikali. Razlo tome je jasan: Tomi je Pašiev prisan prijatelj od mla-dosti. Po izbijanju Timoke bune on je na istom amcu pobeao sa

Pašiem iz Beorada. Bio je s njim i u buarskom iznanstvu. Njihdvojicu nije delilo samo prijateljstvo, neo i ideje. Reent je ve due vreme Pašia smatrao kao svo najopasnije protivnika, iako se u na-inima rešenja ujedinjenja nisu mnoo razlikovali. Razlo je u tomešto je Paši, kao vodei ovek konzervativne ideje, bio odreena pre-preka uspostavljanju reentove autoritarne vlasti, koju je Aleksandar ve odreeno vreme praktikovao. Iako je konzervativna politika ideja istorijski poraena u jesen 1915. odine, bila je još jaka i tek je pred-

stojao reentov okršaj s njom. Konzervativci su umišljali da je nasta-nak nove drave vezan za njih i da je to nekakva njihova pobeda, areent je mislio da je to samo njeovo delo. Daleko blii istini bio jereent. Zbo toa bi bilo nesmotreno ukljuivati u iru jedno starokonzervativca, a još pride i Pašievo prijatelja, kao što je Tomi. Sve-mu tome treba dodati da sa Tomiem nije moao ni Pribievi, uosta-lom vrlo malo ljudi je molo da podnosi to preko i esto nerazum-

no (izmeu ostalo, bio je i ubica), a po koji put i suviše sraunatooveka. Osim tazbine Miletievih i ostarelo ika Jove Zmaja i kruaoko njih, za sve due odine Tomieve politike karijere našlo se vrlomalo ljudi koji su prijateljevali s njim, a da nisu bili njeovi partijskiposlušnici.




Moe se kazati da je ulazak Vojvodine u novu zajednicu izvedentako da se srpska vojska i sam reent airmišu kao jedini subjektivnimomenti ujedinjenja. Sama Velika narodna skupština je imala parad-

ni i reprezentativni karakter, da bi se ve uinjenom aktu dao prividleitimizma. O nekakvom lealizmu što se tie ujedinjenja Vojvodi-ne ne moemo ni ovoriti, jer se radilo o potpunom diskontinuitetusa Uarskom i apsolutnim odbacivanjem njeno pozitivno prava.Iako je Beoradskim primirjem Uarskoj ostavljena civilna vlast domirovne konerencije, srpska vojska je preuzela i drue poslove osim vojnih, odnosno oranizovala je i nadzirala raansku vlast. Srpska

vojska se u Vojvodini postavila kao okupaciona sila. Kad je re o le-itimizmu tu je vrlo slina situacija, jer kako se moe ovoriti o lei-timizmu odluka o promeni dravno statusa jedne teritorije, koju do-nesu predstavnici 38 odsto stanovništva. Na teritoriji Bake, Banatai Baranje ivelo je oko 32 odsto Srba i još oko šest odsto ostalih slovenskih naroda, dok je u Sremu po Srbe bila povoljnija demoraskasituacija. Ostalih 62 odsto stanovništva nije ni konsultovano oko naj-znaajnije moue pitanja – pitanja dravno statusa. Zbo toa

se mora tvrditi da je zbo nacionalne diskriminacije pri izboru Na-rodna skupština u potpunosti neleitimna, a da je po pozitivnom za-konodavstvu Uarske, odredbama Beoradsko primirja i odlukamaHaško protokola i nelealna.

Tu oilednu neleitimnost niko nije ni pokušao da sakrije, te seprolasom od 17. novembra raspisuju izbori za Narodnu skupštinuSrba, Bunjevaca i ostalih Slovena. Više je neo neobino da orom-na veina istoriara smatra tu skupštinu leitimnom. Vrlo je sumnjiv

leitimitet izjašnjavanja o dravnom statusu kada a donosi i veinastanovništva, jer se esto radi o majorizaciji, te se u pravnoj naucipodrazumeva da se takve odluke mou donositi samo kvaliikova-nom veinom, brojanom ili narodnosnom. Brojana kvaliikovanostse vezuje za izjašnjavanja kod jednonacionalnih zajednica, a narod-nosna kvaliikovanost (svaki narod se izjašnjava) za izjašnjavanja u višenacionalnim zajednicama. Minimum brojane kvaliikovanosti

bio bi dve treine, odnosno 66 odsto. Dakle, u zajednici de su Srbiinili ispod treine stanovništva, a Maari i Nemci iznad polovine,ne bi bilo leitimno izjašnjavanje koje su moli eventualno da ora-nizuju zajedno Maari i Nemci i de bi imali siurnu veinu. Štavi-še, bila bi moua situacija da sa odreenim brojem odanih Srba ta-




kvo izjašnjavanje prikae volju i dve treine stanovnika. čak i u tomsluaju bi to bilo neleitimno, jer se radi o majorizaciji veine nadmanjinom. Bilo bi leitimno samo ono izjašnjavanje pri kome bi se i

Srbi opredelili za predloeni dravni status. Kod sazivanja Narodneskupštine Srba, Bunjevaca i druih Slovena nije se poštovala nikakvakvaliikovanost, ni narodnosna, a ni brojana. I, povrh toa, nije sepoštovala ni prosta veina, neo je manjina „majorizovala“ veinu.Posle Prvo svetsko rata bilo je mnoo promena ranica koje su vršene razliitim postupcima, a zatim prihvaenih i meunarodnopriznatih na Mirovnoj konerenciji. Sluaj Vojvodine je u tom mno-

štvu postupaka verovatno najneleitimniji. Tome treba dodati da je ito slovensko stanovništvo bilo meusobno pocepano u vezi sa pita-njem na koji nain treba ui u novu zajednicu, preko Zareba ili pre-ko Beorada. Veliko je pitanje koji bi nain bio izabran da nije bilo in-tervencije iz Beorada i Svetozara Pribievia.

U Sremu je postojalo još jedno izjašnjavanje, takozvani Rumskizbor. žarko Miladinovi, prisan saradnik i prijatelj Jaše Tomia, ina-e deleat u Narodnom vijeu SHS u Zarebu oranizovao je u svo-

joj kui 24. novembra jedan zbor koji je imao ambiciju da se izjasnio dravnom statusu Srema. Zbor je bio, naravno, nelealan jer je ra-nijim svojim odlukama Narodno vijee u Zarebu monopolisalo pravo izjašnjavanja o dravnom statusu, što pretpostavlja da i Srem, kaodeo Hrvatske, mora podeliti sudbinu ostalo dela Hrvatske. Pošto jesrpska vlada priznala Dravu SHS, time je priznala i njene ranice, aSrem se svakako nalazio u okviru tih ranica. Uostalom, Srem je ušaou ranice Srbije, i to preko Vojvodine, tek posle Druo svetsko ra-

ta. Sam Miladinovi je svojim delovanjem pokazivao da priznaje suverenost Drave SHS, jer je bio lan Narodno vijea. Što se leiti-mizma tie, ovo izjašnjavanje je još lošije neo ono u Novom Sadu.Pored obavezne nacionalne diskriminacije, ovde imamo i potpunonedemokratsku proceduru. Nije vršen nikakav izbor, neo su biraniizaslanici. Naješe je to raeno putem poznanstva. Pored toa, ne-mamo ni minimum reprezentativnosti, jer najvea naselja u Sremu,

osim Rume (a u Rumi su Srbi bili manjina, jer je Ruma bila najveenemako naselje u Sremu), nemaju na tom zboru zastupnike. Takonemaju deleate Sremska Mitrovica, Zemun, Vukovar, Stara Pazova,Ilok i Šid. Moe se rei da je to bilo nekakvo izjašnjavanje zastupni-ka srpskih sremskih sela.




Na zboru je usvojena sledea rezolucija:

„1) Današnji zbor izaslanika Nar. Vea iz Srema trai da se ostvari

jedinstvena i demokratski ureena drava SHS pod dinastijom Karaor-evia i oekuje od Nar. Vea u Zarebu da se što pre ostvari jedinstve-na zajednika vlada sa sedištem u Beoradu.

2) Za sluaj plemensko ili politiko cepanja, izjavljuju zastupniciNar. Vea u Sremu, kao izaslanici naroda, da se odluuju za neposrednoprisajedinjenje Srema Kraljevini Srbiji.

3) Za taj sluaj elimo da nas na konerenciji o miru zastupa Kralj.Srpska Vlada.“

Iz teksta usvojene rezolucije vidi se uslovnost izjašnjavanja, od-nosno Srem bi se prikljuio direktno Srbiji samo ako ne doe do od-luke o stvaranju zajednike drave sa Srbijom u Zarebu. Pošto je taodluka doneta, moe se rei da nikad nisu ni aktivirane odluke rum-sko zbora, odnosno da je Srem u novu dravnu zajednicu ušao pre-ko Zareba, a ne preko Beorada.

Novosadska Narodna skupština je što se procedure izbora i zase-

danja tie bila daleko iznad ne samo rumsko zbora, neo i svih dru-ih izjašnjavanja oko ujedinjenja. (Npr. u Crnoj gori biralo se putemizvikivanja na zborovima, a posle toa su tako odreeni predstavni-ci birali meusobno deleate za Podoriku skupštinu, što nimalo nepodsea na demokratsku proceduru.) Kod izbora za Novosadskuskupštinu primenjeno je prvi put na Balkanu i u centralnoj Evropiopšte pravo lasa. Oranizatori skupštine, odnosno novosadski Srp-ski narodni odbor nije se dao povesti za birakim zakonodavstvom

Srbije, neo se opredelio za najviši biraki standard. U prolasu od17. novembra, kojim su raspisani izbori, kae se sledee:

„Pravo lasa imaju svi muški i enski lanovi opštine, koji su navrši-li dvadesetu odinu ivota. Ko je osuen zbo kakvo dela ili je mlaiod dvadeset odina treba da ima uviavnosti i da ne doe na izbor. Iza-brat moe biti svaki bira.“

I drui delovi ovo prolasa upućuju na sasvim reularnu demo-kratsku proceduru. Zanimljivo je da opšte birako pravo nije bilopredviđeno ni Vidovdanskim ni Oktroisanim ustavom, odnosno danije bilo predviđeno birako pravo za ene (ene dobijaju birako pravo tek posle Druo svetsko rata, dakle u socijalizmu). Moe se reći




da je sve bilo znatno demokratinije neo što će biti u novoj dravi.Ako se tome doda da socijalistiki izbori posle Druo svetsko ratanemaju potreban nivo demokratinosti zbo neosporne partijske do-

minacije, a da izbori koji su u Srbiji odravani krajem dvadeseto ve-ka posle propasti socijalizma takođe imaju partijsku dominaciju, a e-sto su bili i izrazito nepošteni, moe se reći da su izbori za Narodnuskupštinu Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena najdemokratiniji u isto-riji Srba. Treba nalasiti da je odluka o nainu izbora donesena mimobilo kakve intervencije iz Beorada ili srpske vojske. Tako se vidi da su vojvođanski Srbi preerirali neuporedivo viši nivo politikih slobodai demokratije, neo što će to biti u novoj dravi, što su iskazali i uslovima izbora. To je pokazano i kasnije odlukama Narodne uprave de je, rešavajući oranizaciju pravosuđa, donesen princip: „Jezik strana-ka je i jezik suđenja“. Takođe je i rad uprave i administracije bio pod- veden pod to naelo, te je u komunikaciji sa administracijom bio va-eći jezik stranke, a u prosveti se nastava drala na jezicima uenika.To je nemerljivo iznad pozitivno uarsko zakonodavstva, kao što jei iznad zakonodavstva buduće drave, ali najore od svea je što je to

i iznad naela sudstva i uprave koji danas vae u Vojvodini. Vojvodi-na je u mnoo emu u civilizacijski zapuštenijem poloaju neo što sumislili da treba da imaju Srbi i ostali Sloveni 1918. odine. Velika jeistorijska nepravda što im nije ostavljeno pravo da uspostavljaju jav-nopravne i privatnopravne zakone, neo im je to nametano iz Beo-rada, jer ovih nekoliko primera pokazuje da bi vojvođanski Srbiuspostavili neuporedivo civilizovanije i naprednije zakonodavstvo,koje je molo biti uzor druima u toj zemlji, pa i van nje.

Zasedanje Skupštine odrano je 25. novembra. Bilo je prisutno757 deleata, od ea 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, 3Šokca, 2 Hrvata, 6 Nemaca i 1 Maar.

Dakle, od 60 odsto neslovensko ivlja Vojvodine (Nemaca, Ma-ara, Rumuna i druih) bilo je zastupljeno na Skupštini 1 odsto de-leata, i te deleate su izabrali Srbi, Bunjevci i ostali Sloveni.

Donesene su dve rezolucije, prva o dravnom statusu, a drua ooranizaciji vlasti. U prvoj se kae:

„1) Molimo vladu bratske Srbije da na konerenciji o miru zastupanaše interese.

2) Prikljuujemo se Kraljevini Srbiji koja svojim dosadašnjim radomi razvitkom ujemava slobodu, ravnopravnost i napredak u svakom prav-




cu ne samo nama, neo i svim slovenskim pa i neslovenskim narodimakoji s nama ive.

3) Ovaj naš zahtev hoće da pomone ujedno i tenju sviju Juoslove-

na, jer je i nama iskrena elja da srpska vlada, udruena sa narodnim ve-ćem u Zarebu uini sve da dođe do ostvarenja jedinstvene drave Srba,Hrvata i Slovenaca pod vodstvom Kralja Petra i njeove dinastije, itd.“

Ova rezolucija jasno odreuje ulazak Vojvodine u novu dravupreko Beorada, odnosno da je Vojvodina postala sastavni deo Srbi- je i da se trai od Srbije proširenje njene drave i na Banat, Baku i Ba-ranju, što je ve i bilo uraeno dolaskom i ponašanjem srpskih tru-

pa. Ovo je bilo samo naknadno leitimiziranje.U druoj rezoluciji se kae:

„Banat, Baka i Baranja u ranicama koje povue Antantina balkan-ska vojska, prolašavaju se danas 25. novembra 1918. od., na osnovuuzvišeno naela narodno samoopredeljenja, odcepljeni kako u drav-nopravnom tako i u politikom i privrednom poledu od Uarske.

Zbo toa Narodna skupština postavlja Veliki narodni savet kojem jeizvršni oran Narodna uprava. Narodni savet ine 50 lanova izabranih

iz ove Narodne skupštine. Narodni savet donosi potrebne uredbe i na-redbe, postavlja narodnu upravu i vrši nadzor nad njom.“

Tekst ove rezolucije pokazuje skoro osionost jer se ovori o ra-nicama koje povue Antantina, što e rei srpska vojska. francuzi sutu bili samo da daju privid i ništa više. Poznata je odluka saveznika dao promeni ranica moe rešavati samo mirovna konerencija, te jeova odluka suprotna tome, jer namee vojno rešenje promene rani-ca. Naravno da e se saveznici drati svoje odluke, te da e izvršiti reviziju ranica koje je postavila srpska vojska.

Vidljiv je i cinizam autora teksta jer se na otcepljenje od Uarskepoziva na pravo naroda na samoopredeljenje. Postavlja se pitanje dali su narodi samo Srbi, Bunjevci i ostali Sloveni, odnosno da li Nem-ci, Maari, Rumuni i ostali nisu samo divlje horde koje ne mou is-kazivati narodnu volju. Ne radi se o pravu naroda na samoopredelje-

nje, neo o potpunoj nacionalnoj diskriminaciji.Ipak, najznaajniji deo drue rezolucije jeste deo o oranizovanju vlasti, pošto se odbacuje maarska vlast i uspostavlja se nova. To je naodreeni nain protivno prvoj rezoluciji u kojoj se ovori o pripaja-nju Srbiji. Jer, ako se radi o pripajanju, to znai prihvatanje i orani-




ma, što su bili Veliki narodni savet i Narodna uprava. U ebruaru1919. Joca Laloševi je poslao teleram Svetozaru Pribieviu, tada-šnjem ministru unutrašnjih dela nove drave u Protievoj vladi, u ko-

me se ali na inoranciju i samovolju vojnih vlasti u Vojvodini, tesmatra da je takvo ponašanje vojske u direktnoj vezi sa nepriznava-njem Narodne uprave od strane Beorada. Najoštriji sukob Narodneuprave i vojnih vlasti desio se u Temišvaru, de je vojska onemou-ila Narodnu upravu da preuzme vlast i postavi za veliko upanadr Martina filipona. Vojne vlasti su podravale dr Ota Rota, jer je onpriznavao samo Beorad, a ne neku Narodnu upravu sa sedištem u

Novom Sadu. U osnovi se radilo o tome da je nosilac aktike vlastiu Temišvaru bio eneral đorevi i da je on o svemu odluivao, štoznai da su njeove kompetencije bile superiorne.

Vlada Srbije nikada nije priznala Narodnu upravu, pa je zbo to-a nije nikada ni pozvala da demisionira. To je uinila Protieva vla-da 27. decembra, prva vlada nove drave koja je ormirana 20. de-cembra. Narodna uprava pozitivno odovara na ovaj zahtev i u dopi-su vladi kae da „Narodna uprava Banata, Bake i Baranje podnosi

centralnoj vlasti… svoju demisiju, te moli razrešenje od dunosti“.Ali preseljenje odseka Narodne uprave u Beorad teklo je sporo, ne-ki su i ostali u Novom Sadu, te je Narodna uprava unkcionisala do11. marta, kada je odrala svoju poslednju sednicu. Prema svedoe-njima, vlada u Beoradu je Joci Laloševiu i druima davala uverava-nja da e doi do uspostavljanja pokrajinske vlade i da e Narodnauprava biti imenovana kao ta budua pokrajinska vlada. No, to jeostalo samo obeanje, jer je nova drava odmah pohrlila da centra-

lizuje sve, te joj siurno nije bila potrebna pokrajinska vlada za Voj- vodinu. Stie se utisak da su mnoi u Beoradu odahnuli kad je do-šlo do demisije Narodne uprave.

Zanimljivo je da je odnos i uarske i srpske vlade prema Narod-noj upravi bio isti: nisu je priznavali. U pravnom poledu uarskonepriznavanje je daleko zasnovanije jer se uarska vlada pozivala naodredbe Beoradsko primirja u kome saveznici arantuju Uarskoj

civilnu vlast u Vojvodini, te je uspostavljanje Narodne uprave kršenjete konvencije. Srbijanska vlada nije imala ništa sa uspostavljanjemNarodne uprave i tome se protivila, jer je to na odreeni nain biloprejudiciranje oranizacije drave, odnosno naoveštaj decentralizovane drave, a u Srbiji je bilo malo ljudi koji ne bi pali u jarost kad bi




im neko pomenuo decentralizaciju i autonomnost. Ali Protieva vla-da je zatraila demisiju Narodne uprave, što znai da ju je i priznala.Narodna uprava je demisiju predala vladi drave u koju nije ušla, jer

je odlukama Narodne skupštine ušla u Kraljevinu Srbiju. To nepo-sredno znai da je Vojvodina aktiki svoju samostalnost i subjektivitet predala Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a ne Kraljevini Srbi- ji. Odlukom Narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena,prvom rezolucijom je ušla u Kraljevinu Srbiju, da bi druom rezolu-cijom uspostavila paralelnu dravnu strukturu, koja je bila u potpu-nosti odvojena od Srbije. Najzad, ta paralelna i autonomna dravna

struktura sebe je opozvala predajom svojih inerencija vladi Kralje- vine SHS. Tako je ormalno pobedilo rešenje da se u novu dravu idepreko Beorada, a stvarno je u tu dravu Vojvodina ušla samostalno.

Kraljevina Srbija se nije izjasnila o pripajanju Vojvodine Srbiji.Reent je 1. decembra izjavio da „u ime Njeova velianstva kraljaPetra I prolašavam ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne draveSlovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slo- venaca“. Dakle, reent je 1. decembra ovorio samo o ujedinjenju sa

dravom Slovenaca, Hrvata i Srba, dok nema nikakve rei o Crnojgori i Vojvodini. Što se tie Crne gore, reent Aleksandar je 17. de-cembra dao izjavu da „sa oduševljenjem“ prihvata njezin ulazak u Sr-biju, dok o Vojvodini nije dao nikakvu izjavu. Vojvodina se jedinopominje kod ratiikacije prvodecembarsko akta pri zasedanju Na-rodne skupštine Kraljevine Srbije 29. decembra. U osnovi stvari,Narodna skupština je ratiikovala samo dva dokumenta: „Adresu Na-rodno vijea“ i „Odovor reenta Aleksandra“. Vojvodina se pomi-

nje samo u uvodnom ovoru Stojana Protia, i to na sledei nain:

„18. novembra (1. decembra) proklamovalo je Njeovo kraljevsko Vi-soanstvo Prestolonaslednik Aleksandar narodno i dravno jedinstvo Sr-ba, Hrvata i Slovenaca sa Srbijom za sve delove našea naroda, koje je onopredstavljalo i koje je tu odluku na sveani nain saopćilo i predalo pred-stavniku krune u adresi od istoa dana. Skoro jednovremeno su istu eljubile izrazile u naroitim odlukama svojim i bratska Crna gora i naša di-

na Vojvodina – prva 13, a drua 12. novembra. Ovaj veliki historijski inospodo narodni poslanici svršen je bez vaše ormalno uešća itd…“

Zanimljivo je da Proti nije rekao „Banat, Baranja i Baka“, neo„naša dina Vojvodina“. No, jasno je da je mislio na Narodnu skup-




štinu Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena od 25. novembra u NovomSadu. Kada se analizira tekst, vidljivo je da je Proti obavestio Narod-nu skupštinu da je na osnovu dva dokumenta reent utopio Kralje-

vinu Srbiju u novu dravnu zajednicu i da je Narodna skupština tajreentov in prihvatila. Što se Crne gore i Vojvodine tie, Narodnaskupština je samo obaveštena o odlukama Podorike i Novosadskeskupštine i nije se o njima izjašnjavala. Proti ak nije obavestio Na-rodnu skupštinu da je reent prihvatio odluke Podorike skupštine još 17. decembra. Tako se moe rei da je odluke Podorike skupšti-ne prihvatio reent, te se time i Kraljevina Srbija pozitivno izjasnila

na elju Crne gore da se pripoji Kraljevini Srbiji, ali da Narodnaskupština to nije ratiikovala. Što se Vojvodine tie, niti je reent iz-razio volju Kraljevine Srbije da prihvati pripajanje Vojvodine Srbiji,niti je to uradila Narodna skupština, te je jasno da Kraljevina Srbijanije izrazila prihvatanje odluka Novosadske skupštine, te da su te od-luke bile jednostran akt, odnosno da se ne moe rei da je Vojvodinasastavni deo Srbije od 1918. odine. Ona je postala, po stanovištuunutrašnje prava, demisijom svoje izvršne vlasti (Narodne uprave)

u korist nove drave sastavni deo Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovena-ca, a sa stanovišta meunarodno prava Vojvodina je ušla u novudravu tek sa odlukama Mirovne konerencije. Dakle, i d ur i d facto Vojvodina se nije prisajedinila Kraljevini Srbiji, neo je samo-stalno ušla u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

a s k aks vsk s

Prvodecembarski akt je najdalekoseniji istorijski akt na balkan-skim prostorima i njeove se posledice oseaju još i danas, a njeovenevolje i pravne ravosti su izazvale mnoo problema, sukoba, ratova i krvi. On je u ormalnom poledu bio bilateralni akt ujedinjenjadve suverene i meusobno priznate drave: Kraljevine Srbije i Dra- ve Slovenaca, Hrvata i Srba. Dravu SHS je dotle priznala samo Kra-

ljevina Srbija, dok saveznici, a s njima i drui to nisu zbo naelneodluke da se promene ranica i nastanak novih drava meunarod-no sankcionišu samo na mirovnoj konerenciji. Ali postojalo je ak-tiko uvaavanje te drave koje se oleda u teleramima eneralaD’Eperea, admirala gošea i poziva Klemansoa, Lojda Dorda, Hu-




sea i Orlanda na Kr radi pitanja lote. Ta drava je sebe odredila kaoprivremenu, a kraj svoje privremenosti je odredila u vidu ujedinjenjasa Kraljevinom Srbijom i Kraljevinom Crnom gorom. Realizacija to

stava izvršena je na znamenitoj sednici od 23. i 24. novembra kada suodreeni modusi ujedinjenja, poznati kao „naputci“. Sednicu je otvo-rio Svetozar Pribievi, a bio joj je prisutan i Momilo Nini, reen-tov poverljiv ovek, koji tu svakako nije bio kao ministar raevina vlade Srbije, što mu je bio zvanini poloaj. Videli smo ve njeov znaaj oko vojvoansko pitanja. Nini je pozvao Narodno vijee, uime vlade Kraljevine Srbije, da zajednikim sporazumom obrazuju

vladu. Velika veina zastupnika je i bez poziva bila spremna za takav in. Ali bilo je potpuno razliitih mišljenja o tome kako i po kojim na-elima to treba uiniti, te je dua i jalova rasprava dovela do potrebeda se napravi jedan kompromisni predlo. Imenovano je telo od se-dam zastupnika (Paveli, Pribievi, Cankar, Smodlaka, Bukše, Svr-zo i Drinkovi), koje je u toku isto dana izašlo i sa svojim predloom,koji je kasnije bio prihvaen oromnom veinom lasova. Samo sudva zastupnika bili protiv (Stjepan Radi i Hrvoj, dakle obojica Hrva-

ti). Taj dokument je sadravao uvodne rei, a posle toa 11 „naputa-ka“. Osnovne teze su sledee:

1) Narodno vijee SHS prolašava ujedinjenje sa Kraljevinom Srbi- jom i Crnom gorom.

2) Zbo toa imenuje deleaciju od 28 lanova kojima daje potpunaovlašenja da odmah provede oranizaciju nove drave, u saradnji sa

vladama i partijskim voljama Srbije i Crne gore.

3) Predvia se oranizovanje Dravno vijea nove drave, koje bimoralo ratiikovati taj in.4) „Konanu oranizaciju nove drave moe odrediti samo sveopa

narodna ustavotvorna skupština svea ujedinjeno naroda Srba, Hrvatai Slovenaca, sa veinom od dvije treine lasova“.

5) „Konstituanta se mora sastati najkasnije šest mjeseci posle sklo-pljeno mira“.

6) „Do sastanka konstituante vršie provizorno zakonodavnu vlastDravno vijee. Dravnom vijeu pripadaju: a) svi lanovi Narodno vi-

jea u Zarebu koji e se nadopuniti sa 5 lanova Juoslovensko odbo-ra u Londonu; b) razmjerni broj predstavnika Kraljevine Srbije, koje eodabrati narodna skupština u doovoru sa tamošnjim politikim stran-kama; c) razmjerni broj lasova predstavnika Crne gore, koje e oda-brati onamošnja Narodna Skupština“.




7) Prihvata se reent Aleksandar kao privremeni vladar, jer e vlada-ti samo do konstituante.

8) Reent nema mounosti da deluje na Dravno vijee ili da a ras-

pušta.9) Izbore za konstituantu propisuje, oranizuje i vrši Dravno vijeće.10) Predvia se dravna vlada, koja e imati predsednika, ministre i

sedam „tajnika“ za pokrajine. Pokrajine e biti: Srbija, Hrvatska, Bosnai Herceovina, Slavonija, Dalmacija, Crna gora, te Baka, Banat i Bara-nja.

11) Postoje pokrajinske vlade koje imaju svu vlast osim: spoljnih po-slova, narodne odbrane, pomorsko saobraaja, inansija i pošte.

12) Centralna vlada nema pravo kontrole pokrajinskih vlada neoto ine pokrajinski sabori.

13) „Na snazi ostaju svi dosadanji zakoni i drui propisi, isto tako ioranizacija sudova, te dosadašnje administrativno ustrojstvo i sadašnjiorani zemaljskih vlada“.

Iz navedeno se vidi sledee:

• „Naputci“ se smatraju deinitivnim, odnosno nisu podloni nika-

kvoj promeni, naroito ne promeni u vidu preovora sa nekim. Oni ni-su platorma za preovore, neo deinitivni akt, te zbo toa nije pred-loeno nikakvo ratiikovanje neke odluke koja e biti doneta zajednikiu Beoradu, jer se ta odluka i ne moe razlikovati od ovo dokumenta.

• Nova drava, koja nastaje, samo je privremena i sa privremenom vlašu, a osnovni zadatak te vlasti je konstituanta.

• Izbori za konstituantu se moraju vršiti opštim pravom lasa, a od-luivanje na njoj samo kvaliikovanom veinom od dve treine. Dvotre-

inska kvaliikovana veina je bila predviena i Krskom deklaracijom apredloio ju je sam Nikola Paši.• Reent ima privremenost do konstituante i nema ozbiljniju mo-

unost mešanja u vlast. Predvia se zakonodavno telo, vlada i pokrajin-ske vlade.

• Nain na koji se obrazuje Dravno vee upuuje na to da privreme-na drava nastaje ulaskom tri nezavisne i suverene drave: KraljevineSrbije, Kraljevine Crne gore i Drave SHS.

• Smatra se da Vojvodina ulazi preko Drave SHS.

• Oranizacija privremene drave je u osnovi ederativna sa vrlo ma-lim centralnim unkcijama. To bi se pre molo nazvati „labavom edera-cijom“.

• Privremenost nove zajednice se potvruje time što ostaje na snazipozitivno zakonodavstvo sve tri drave koje ulaze.




U odluivanju o svemu ovome uestvovali su i predstavnici Srbai nijedan nije bio protivan tome. Kru oko Stjepana Radia je bio pro-tivan tome. Iz toa se moe zakljuiti da su i Srbi Preani, znai Srbi

izvan Srbije i Crne gore, iskazali svoju volju da novu dravu zasnu- ju kao labavu ederaciju, i kao decentralizovanu zajednicu. Niko natom zasedanju nije pomenuo unitarizam i centralizam. „Naputci“ suotišli i dalje od Krske deklaracije, jer je u njoj nova zajednica odre-ena kao unitarna i decentralizovana, a ovde kao ederativna i de-centralizovana.

Kada su predstavnici Narodno vijea stili u Beorad, odmah su

se suoili sa politikom voljom koja je u potpunosti suprotna „na-putcima“. Ministar Nini je u Zarebu utao i nije ni na jedan nainpokazao da bi takvi „naputci“ bili neprihvatljivi za Kraljevinu Srbiju.Radilo se o prostoj reentovoj taktici: neka oni u Zarebu odlue štahoe, bitno ih je dovesti u Beorad i nametnuti im svoju volju, jer vreme ne radi za njih, zbo Italijana i nemira u zemlji, a srpska voj-ska je ve tamo, te ona moe, ako zatreba, i delovati. Iznenaujue jeda je jedan deo deleacije dolaskom u Beorad napustio tekst „napu-

taka“, te se okrenuo centralistikoj i unitarnoj opciji ujedinjenja. Na-ravno, iza toa je stajao Svetozar Pribievi, svakako najštetniji mo-ui ovek po interese junoslovensko ivlja iz Austro-Uarske. On je, u osnovi stvari, predao Slovence, Hrvate i Srbe iz Austro-Uarske jednom oveku kao svoj privatni dar. Naravno, dar je bio upuen re-entu Aleksandru (ostalo je zapisano da a je kralj Aleksandar, priupoznavanju Pribievia sa buduom kraljicom, predstavio kao ono„ko mu je poklonio najvredniji dar u njeovoj kruni“). Paveli i osta-

li su zbo pritiska dela svoje deleacije i veliko pritiska srbijanskihsaovornika pristali na nešto na šta nisu imali ovlašenja: na preovore. Jasno je da su to uinili zato što vreme nije radilo za njih, jer jeItalija svojom aresivnošu pretila da uništi svaku mounost drav-no opstanka Drave SHS. U osnovi stvari, italijanski nerazumni im-perijalizam prema junoslovenskim narodima omouio je reentuda anektira te narode, umesto da im prizna subjektivitet. Ako je ne-

ko zasluan, pored reenta Aleksandra, za nastanak unitarne i centra-listike drave sa autoritarnim reimom na Balkanu, to je svakakoItalija.

U preovorima je deleacija iz Zareba odstupila od mnoo toa,ali je ponešto i uspela zadrati. Osnovno što je zadrala jeste stav da




nova zajednica nastaje izrazom volje tri drave: Kraljevine Srbije,Kraljevine Crne gore i Drave SHS. Zadran je i zahtev za konstitu-antom i decentralizacijom. A nije zadrano sledee:

• Odluivanje na konstituanti dvotreinskom kvaliikovanom vei-nom. To je naprosto izbaeno.

• Celokupna vlast se predaje reentu. Ta vlast se oraniava vladomkoja bi bila odovorna privremenom narodnom predstavništvu koje bise konstituisalo doovorom.

• Samo ustavotvorna skupština moe odluivati o obliku vladavine.• O nekakvom ederalizmu privremene zajednice nema ni ovora,

neo se sve podvodi pod centralnu vladu. Ali ipak ostaje autonomija„autonomnih administrativnih orana“ koji bi bili pod kontrolom cen-tralne vlasti, ali bi odovarali i autonomnim predstavništvima.

U osnovi stvari, od ederativne i decentralizovane vlade pristalose na unitarnu i decentralizovanu. Moe se rei da je sve vraeno naprincipe Krske deklaracije, odnosno na ono što je svojevremenoTrumbi uspeo da dobije od Pašia, s tim da je izbaena kvaliikova-

na veina pri odluivanju na ustavotvornoj skupštini. Ipak je Trum-bi izborio više u preovorima sa srbijanskim politiarima. Razlotome je sasvim druaija pozicija Srbije 1917. odine i na kraju rata.Sada je Srbija bila pobednik, te je mola traiti daleko više. Ante Pa- veli je za kratko vreme dvaput kapitulirao pred izrazom srbijanskepolitike volje: prvi put pred pukovnikom Dušanom Simoviem, adrui put pred srbijanskim politiarima i njihovim najveim save-znikom Svetozarom Pribieviem.

Ali samom reentu se i takav tekst inio protivan njeovim inte-resima. Moda je to zadovoljavalo interese Srbije, ali njeove svaka-ko nije. Tako je u svome odovoru na „Adresu“ u kojoj je Paveli opi-sao rezultate preovora, i to lano predstavio kao volju Narodno vijea u Zarebu, izneo poslednju varijantu principa ujedinjenja. Re-ent je utvrdio da nova drava nastaje voljom dve drave: KraljevineSrbije i Drave SHS. Crna gora je izbaena iz toa poloaja, jer je ona

smatrana sastavnim delom Srbije, zbo odluka Podorike skupštine,iako se o tim odlukama Srbija još nije ni izjasnila. Svaki pomen auto-nomnih dravnih oblika je izbenut. I, na kraju je kazano da „u imekralja Petra I se prolašava ujedinjenje“. Reent je prolasio novudravu, koja je nastala od dve drave, posle toa je obeao konsti-




tuantu, na kojoj nije predvieno kvaliikovano odluivanje, dakle do-zvoljena je majorizacija. Predvideo je i vladu koju e on ormirati uz„pomo“ ljudi iz Narodno vijea. Jasno je da je prolašena nova

drava, koja e biti unitarna i centralizovana.Iz Zareba su krenuli sa deinitivnim „naputcima“, koji nisu bili

podloni preovorima, u kojima je predviena ederativna i decentra-lizovana drava, da bi ipak preovarali, pa došli do unitarne i decen-tralizovane drave. Na kraju su dobili unitarnu i centralizovanu de je jedina utoka vlasti bila kruna. Moe se rei da je Kraljevina SHSprolašena kao unitarna, centralizovana drava koja predvia auto-

ritarni reim. Ujedinjenje je za austrouarske Srbe, Hrvate i Sloven-ce završilo na najori moui nain. Ispraviti se to više nije molo, jersu pristali na odluivanje prostom veinom na konstituanti, što jeznailo majorizaciju.

Ako se „naputci“ mou smatrati suverenim izrazom volje austro-uarskih Srba, Hrvata i Slovenaca, onda je prvodecembarski akt po-ništio tu volju. Više je neo oiledno da je Kraljevstvo Srba, Hrva-ta i Slovenaca, koje je prolašeno 1. decembra 1918. odine, nastalo

protiv volje Srba, Hrvata i Slovenaca iz Drave SHS, odnosno da seradi o najobinijoj aneksiji novoosvojenih teritorija od strane Kra-ljevine Srbije. čak nije ostavljeno pravo Narodnom vijeću u Zare-bu da ratiikuje prvodecembarski akt, iako je to pravo realizovano29. decembra od strane Narodne skupštine Kraljevine Srbije. Da jeratiikacija bila nuna oiledno je, jer se prvodecembarski akt u sve-mu razlikuje od volje Narodno vijeća iskazano u „naputcima“. No- va drava je nastala voljom jedno oveka, reenta Aleksandra, a uz

salasnost oromne većine politike elite Srbije, koja je bila jasnokonzervativna. Uloa Svetozara Pribićevića je skoro odluujuća i za-ista ima veze sa pravdom da njeova sudbina kasnije bude velikartva proona to isto Aleksandra Karađorđevića. Srbi, Slovenci iHrvati iz bivše Austro-Uarske nikad mu nisu sudili za zlo koje im je naneo svojim postupcima, ali mu je zato presudio Aleksandar Ka-rađorđević i to za dobro koje je od njea dobio. Pribićević je kasnije

promenio politiki smer i okrenuo se Radiću protiv Beorada, alisvoje rehove više nije moao ispraviti. Jedan od metaka u revolve-ru Puniše Raića bio je namenjen i njemu, ali a je sreća spasila.Umro je neduo posle toa u emiraciji kao najozlojeđeniji Srbin umodernoj istoriji Srba.




Prilikom prolašenja nove drave reent je rekao „da ovim inomispunjava svoju vladalaku dunost“. Mnoi su mu to poverovali, za-to što su hteli ili su morali, ali je neosporno da je u inu ujedinjenjareent vršio vlast koju nema po ustavu Srbije iz 1903. odine. Ustav nije poznavao mounost ujedinjenja Kraljevine Srbije sa nekomdruom dravom, neo je poznavao mounost smanjenja zemlje ilirazmene teritorija. Tako se u par. 4 kae:

„Dravna oblast Kraljevine Srbije ne moe se ni otuiti ni raz-dvojiti.

Ona se ne moe ni smanjiti ni razmeniti bez pristanka velike narod-ne skupštine. Ali u sluajevima ispravke nenaseljenih ranica od manje

vanosti dovoljan je pristanak obine narodne skupštine.“

Prvodecembarski akt nikako nije bilo smanjenje teritorije Srbije,a ni zamena teritorija, te o tome nisu moli odluivati ni kruna, ni vlada, ni obina skupština, a ni Velika skupština. Veina istoriara nije nikad dovodila u pitanje lealnost prvodecembarsko ina, a onikoji su to radili obavezno navode da je ustavom bilo predvieno dao tom pitanju odluuje Velika narodna skupština. To nije tano, jerustav ne poznaje mounost ujedinjenja Kraljevine Srbije sa druomdravom, kao što ne poznaje ni mounost poveanja teritorija. Neo-sporno je da je prvodecembarski in sa stanovišta ustava KraljevineSrbije nelealan i da je reentov in ustavni i dravni udar, jer je re-ent preuzeo vlast koja mu ustavom nije data. Ovlašenja kralja sudata u lanu 52:

„Kralj zastupa zemlju u svima odnosima sa stranim dravama. Onolašuje rat, zakljuuje uovore mira, saveza i drue, i saopštava ih Na-rodnoj skupštini, ukoliko i kad interesi i siurnost zemlje to dopuštaju.

Ali trovaki uovori i uovori za izvršenje kojih se ište kakvo pla-anje iz dravne kase, ili izmena zemaljskih zakona, ili kojima se orani-avaju javna ili privatna prava srpskih raana, vredee tek pošto ih odo-bri Narodna Skupština.“

Prvodecembarski akt svakako nije bio odnos sa stranom dravomili zakljuenje mira neo utapanje dravnosti Srbije u novu dravu, atako nešto se ovim lanom ne predvia kao kraljeva inerencija. član56. pokazuje da tu nije kraj nelealnosti:




„Ni jedan akt Kraljev, koji se odnosi na dravne poslove, nema sna-e niti se sme izvršiti, ako a nije premapotpisao nadleni ministar, ko-

ji je samim tim za njea odovoran.“

Reentu nije bio potreban niko, a kamoli nadleni ministar.Kada se sve pravno analizira, lealni put ujedinjenja bio bi samo

kad bi reent pokrenuo inicijativu za promenu ustava, u kojoj bipredvideo da se inerencije oko sluaja ujedinjenja Srbije sa druomdravom ili dravama prepusti kruni. To je moao da uradi na osnovu l. 200. u kome se kae:

„Predlo da se u Ustavu što izmeni, dopuni ili protumai moe ui-niti Kralj ili Narodna Skupština.Ako je predlo uinio Kralj on e se saopštiti Narodnoj Skupštini, pa

e se zatim Skupština raspustiti i sazvati Velika Narodna Skupština naj-dalje za etiri meseca.

Njezina e rešenja, donesena apsolutnom veinom od Ustavom od-reeno broja poslanika vredeti kad ih Kralj potvrdi.“

Pored toa, reent je morao da trai sazivanje Velike narodneskupštine i zbo davanja dozvole za polavarstvo u novoj dravi, jeru l. 55. piše:

„Kralj ne moe biti u isto vreme polavar koje drave bez pristankaVelike Narodne Skupštine.“

Pošto sve to nije uradio, neo je preuzeo na sebe da svojim inomrešava ustavnu materiju, a za to nije imao nikakva ovlašenja, on je u

osnovi odbacio ustav Kraljevine Srbije i izvršio ustavni udar. Poštosu nastupile znaajne posledice po dravu Srbiju taj ustavni udar je uisto vreme i dravni. Reent nije poštovao pozitivno zakonodavstvozemlje iji je polavar bio, a kako e poštovati pozitivno zakonodav-stvo druih koji ulaze u novu zajednicu.

Moe se rei da je sa stanovišta ustava iz 1903. odine, a koji jetada bio vaei, prvodecembarski in ništavan. Svi kasniji pokušaji

da se taj in okvaliikuje kao superustavnost (Svetozar Pribievi je usvom unitaristikom zanosu tvrdio ak da ustavotvorna skupština nesme ništa da odluuje, jer je prvo decembra sve odlueno, a odlue-no je, izmeu ostalo, da i ta skupština odluuje) nemaju nikakvuozbiljnu pravnu zasnovanost. To su uvideli i savremenici, pa i ljudi




oko reenta. Onda je odlueno da prvodecembarski akt ide na neka-kvu ratiikaciju, da bi mu se ublaila nelealnost. Jedna reška vuedruu, jer ustavom nije predviena ni mounost ujedinjenja, a ka-

moli ko i kako vrši ratiikaciju takvo akta. Odluili su se za obinuskupštinu, te je predsednik vlade Stojan Proti sazvao Narodnu skup-štinu. To je bilo protivno l. 54. ustava de jasno piše da:

„Kralj saziva narodnu skupštinu u redovan ili vanredan saziv.“

Da sve bude ore, Stojan Proti nije bio predsednik vlade Kralje- vine Srbije, jer je ona po prvodecembarskom aktu prestala da postoji, neo je bio predsednik vlade Kraljevine SHS, znai drave u kojuse Srbija ve utopila. Sve to nije protivno samo pozitivnom pravu, ne-o i osnovnim pravnim principima. Srbija ima duu istoriju pravnihnonsensa, ali je ovo verovatno najvei u njenoj istoriji, a svakako unajznaajnijem trenutku u modernoj istoriji srpsko naroda. Davno je napisano da n-pravo ne moe da vrši drava, neo samo neki njenoran, ali u ovim pravnim domišljanjima krajem 1918. odine ima

se utisak da veina orana drave Srbije, odnosno da sama dravaSrbija vrši n-pravo.Na toj sednici Narodne skupštine drave koja više ne postoji uvod-

ni ovor dri predsednik vlade drave koja postoji, a prisutni su i mi-nistri (među kojima, naravno, i Svetozar Pribićević) te vlade koji uop-šte nisu iz Srbije. Protić daje na znanje Narodnoj skupštini „Adresu“Narodno vijeća iz Zareba i reentov odovor na nju. Skupština toodobrava, ali se postavlja pitanje da li je to ratiikacija, jer kako moe

skupština Srbije ratiikovati dokument koji je donela drua drava(Drava Slovenaca, Hrvata i Srba). Eventualno je mola to da uradi sa-mo sa reentovim odovorom, ali je veliko pitanje da li se to desilo, jer je orma izlaanja bila takva da je to sve više podsećalo samo na upo-znavanje skupštine sa već urađenim i svršenim, dakle već pravno va-ljanim i neospornim dravnim poslom. Da sve bude ore, Narodnaskupština se nije izjasnila oko ratiikacije reentovo ina prihvata-

nja odluka Podorike skupštine, a nije se ni izjasnila, a pre nje nikonije, o prihvatanju odluka Novosadske skupštine.Sa stanovišta meunarodno prava prvodecembarski akt je bio

ništavan i imao je samo politiku, a ne pravnu snau, jer je postoja-la odluka da se promene ranica i nastanak novih drava mou reši-




ti samo na mirovnoj konerenciji. Zbo toa je i deleacija Kraljevi-ne SHS na Versajskoj konerenciji tretirana kao deleacija KraljevineSrbije, ak i onda kada su SAD izvršile priznanje Kraljevine SHS. Tek

znatno kasnije, na samoj konerenciji se pri potpisivanju mira sa Ne-makom priznaje Kraljevina SHS, i to kao Srbija, Hrvatska i Slavoni- ja (Trumbi je kasnije uspeo da ispravi netaan naziv drave). Odlu-ujui momenat pri priznanju imala je deleacija Nemake jer je pri-stala da se ne buni oko oiledne pravne nemounosti da sklapa mirsa dravom sa kojom nije ratovala. Dakle, Nemaka je najzaslunijaza meunarodno priznanje Kraljevine SHS. Tome treba dodati da je

sve to uinjeno iza lea italijanske deleacije, odnosno onda kada ita-lijanski deleati nisu bili prisutni.Postavlja se pitanje zašto se reent upustio u takav pravno skanda-

lozan posao oko ujedinjenja. Odovor je prost: nije njemu bilo do pravljenja nove politike zajednice na konsenzusu volja i reularnimpravnim sredstvima, neo mu je bilo do pravljenja zajednice koja ćekao stoer imati njeovu autoritarnu vlast. Tako 1918. odine nije na-stala politika zajednica koja će imati svoa monarha, neo je posto-

jao monarh koji je sebi napravio politiku zajednicu, a pri tome je po-azio ak i ustav svoje zemlje. Već se od kraja oktobra jasno videla re-entova namera da to uini. D’Epere mu je izuzetno u tome pomoao jer je prolonirao svojom nadmenošću primirje sa Uarskom, što jesrpskoj vojsci dalo vremena da zauzme sve pozicije koje su joj bile po-trebne. Po međunarodnom javnom pravu, do potpisivanja Beorad-sko primirja srpska vojska se nalazi u poloaju invazije, posle toa ne.

Prvo se mora utvrditi razliit nain ulaska raznih teritorija u Kra-ljevinu SHS:

1) Kraljevina Srbija. Srbija je ušla u Kraljevinu SHS kao suverena imeunarodno priznata drava izjavom svoje volje. Ta izjava volje je bi-lo ništenje ustava i pozitivno zakonodavstva, odnosno ustavni i drav-ni udar, te je teško ovoriti o kontinuitetu.

2) Drava Slovenaca, Hrvata i Srba ušla je kao privremena drava na-stala raspadom Austro-Uarske. Postoji jasan pravni kontinuitet između

pravno poretka Hrvatske u okviru Uarske i Narodno vijeća. Sabor jeponištio Uarsko-hrvatsku naodbu i podiao dravnu autonomnost ko-

ju je Hrvatska imala do samostalnosti. Zastupnici u Saboru su bili biraniranije u okviru zajednike drave sa Uarskom. Od svih teritorija kojeulaze u novu zajednicu samo Hrvatska vrši valjan pravni posao.




3) Slovenija, Dalmacija i Bosna i Herceovina nisu bili u situacijidravne autonomnosti koju je imala Hrvatska, te se zbo toa vezuju zaHrvatsku.

4) Crna gora je ušla kao samostalna i meunarodno priznata drava u Srbiju. Srpska vojska je izvršila okupaciju Crne gore. Podorikaskupština je bila ustavni udar, te nema rei o kontinuitetu. Izjava od stra-ne Srbije o prihvatanju prisajedinjenja bila je protivna ustavu Srbije i do-šla je od strane reenta onda kada Kraljevina Srbija d facto više nije po-stojala.

5) Vojvodina je bila deo Uarske bez dravne autonomnosti. Srpska vojska je izvršila okupaciju teritorije Vojvodine. Zbo nevaljanih pravnihposlova oko ujedinjenja i nikad izraene volje da se prihvataju odluke

Narodne skupštine Srba, Bunjevaca i druih Slovena, koja je inae bila inelealna i neleitimna, Vojvodina ulazi u novu dravu sa stanovišta me-unarodno prava aneksijom od strane Srbije, a sa stanovišta unutra-šnje prava potpuno samostalno u Kraljevinu SHS.

Dakle, bilo je pet razliitih naina ulaska u novu dravu, a od njihsu jedino Hrvatska i Slavonija lealno i leitimno izrazile svoju volju,koja je prvodecembarskim aktom odbaena i poništena. Bosna i Her-

ceovina, Dalmacija i Slovenija ulaze u novu dravu leitimnim po-stupkom, de se ne moe ovoriti o okupaciji srpske vojske neo sa-mo o invaziji. Crna gora potpuno nelealnim postupkom, sa jasnimokupatorskim ponašanjem srpske vojske, dok se ipak moe ovoritio znaajnom prosrbijanskom raspoloenju, te imamo elemente lei-timnosti. Srbija je ušla najnelealnije od svih, ali je postojalo jasnoopredeljenje veine stanovništva za takav nain ujedinjenja, te se mo-e ovoriti o leitimnosti. Vojvodina je ušla i nelealno i neleitim-no, sa jasnom okupacijom i kasnijom aneksijom. Vojvodina je ušlakao nekad Makedonija i Stara Srbija.

Pošto je okupacija aktiko stanje u ratu u kome se privremenozaposeda jedna teritorija, a po Haškom pravilniku iz 1907. odine nesme se dovoditi civilna vlast okupirane zemlje u pitanje, osim kod i-sto vojnih potreba, moe se rei da je Beoradsko primirje utvrdilookupaciju dela uarske teritorije od strane saveznika. francuske i srp-

ske trupe su vršile tu okupaciju. Okupacija nije pravno neo privre-meno stanje, odnosno sam in okupacije nije dovoljan da se ta teri-torija smatra sastavnim delom drave okupanta. Pošto je okupacijaVojvodine vršena od strane saveznika, znai zajednice drava, to nije bilo ni aktiki moue. Okupacija moe da završi tako što okupi-




rana drava uspostavi ponovo vojna dejstva, te onda okupacija pre-rasta opet u ratni sukob. Moe okupirana drava uspostaviti i vojnu vlast, te onda okupacija završava u pravnom stanju. Okupant moe

trajno zadrati teritoriju putem meudravno uovora ili mirovnekonerencije, što je onda aneksija. Srpska vojska je svojim mešanjemu civilne vlasti pokazala spremnost da ne poštuje Haški pravilnik, aoranizovanje Novosadske skupštine bila je priprema za aneksiju, od-nosno pravljenje leitimno osnova za meunarodno priznanje oku-pacije, što e rei aneksije. To se u osnovi i desilo na Mirovnoj kon-erenciji. Jedino što srbijanska strana nije predvidela su orani vlasti

koje je uspostavila Novosadska skupština, koji su bili paralelni uar-skim oranima vlasti. Narodna uprava je nelealna i sa pozicija me-unarodno prava, ali je aktiki zaivela. Obaveze srpske i rancuske vojske trebalo je da budu takve da poštuju uarsku raansku vlast,a ne revolucionarnu, što je bila Narodna uprava. Srpska strana se to-a ormalno i drala, te nikad nije ni priznala Narodnu upravu, alinije mnoo poštovala ni uarsku. Tako se kod Vojvodine radi o dvaparalelna procesa: o okupaciji i nastanku privremene drave. Ovaj

drui proces je bio nekontrolisan a završio se tako što se ta privreme-na vlast demisijom podvela pod Kraljevinu SHS. Sve bi to bilo izbe-nuto da je Vojvodina ulazila u novu zajednicu preko Zareba, jer bionda imala poloaj slian Bosni i Herceovini, Dalmaciji i Sloveniji,s tim da se nikad nije molo raunati na leitimizam, jer veina sta-novništva nije bila slovenska.

I sa meunarodno i sa unutrašnje prava Kraljevina SHS je na-stala nakaradno i nereularno, a osnova svea je bila volja reenta za

dravom koja e biti podlona njeovoj autoritarnoj vlasti. U svemu je ponašanje konzervativne politike ideje bilo kapitulantsko, jer jeona bespoovorno pristajala na reentov autoritarni nastup, isto kaošto je nekad Ilija garašanin pristajao na autoritarni reim kneza Mi-haila. Tako je za kratko vreme Nikola Paši ponovio sudbinu i po-stupke svoa slavno prethodnika, te je postao, uz nezaobilazno Sve-tozara Pribievia, temelj Aleksandrove autoritarne vlasti.

Velika veina pripadnika Junih Slovena je 1918. odine elela daivi u istoj dravi sa Srbijom i nikada na Balkanu nije postojala tako jasno izraena politika volja kao tada, ali je reent, podran od kon-zervativne politike ideje u Srbiji, nametnuo nain ujedinjenja koji je bio protivan interesima i uverenjima svih onih koji su u tu dravu




ulazili, ak je veliko pitanje da li je to bilo i u interesu Srbije. Stvore-na je drava koja nije mola da unkcioniše, jer nije imala elementar-no politiko konsenzusa oko osnovnih pitanja, naprosto roeno je

dravno mrtvoroene. Do kraja svo ivota reent, a kasnije kralj, tunakaradnu tvorevinu je svojom autoritarnom voljom drao u ivotu,ali posle njeove smrti ona se raspala sama od sebe. Ti pokušaji re-enta i konzervativne srbijanske politike ideje da nametnu druimasvoju autoritarnu volju u toj meri su zatrovali odnose na Balkanu dasu time u velikoj meri uzrokovani kasniji veliki ratni zloini u Dru-om svetskom ratu. Reent i Nikola Paši su investitori Jasenovca, a

Ante Paveli i ustaški pokret samo izvoai radova. Od svih koji suu tu dravu došli, Srbi van Srbije eneralno su najore prošli, a pose-bice Srbi iz Vojvodine. Ti Srbi su bili nakaradnim ujedinjenjem uosnovi osvojeni od Srba iz Srbije, te se njihov viševekovni san o na-cionalnom ujedinjenju pretvorio u pravu dravnu i ekonomsku mo-ru. Od Srba iz Srbije tretirani su kao druorazredni Srbi sa kojimatreba postupati isto kao i sa druim nesrpskim ivljem, a od stranenesrpsko ivlja optuivani su za srpsku heemoniju. U toj dravi su

ti evropski Srbi, taj najperspektivniji raanski momenat Balkana,ponieni, a pokoljima u Jasenovcu, glini, Kozari, Sremskoj Mitrovi-ci ili Novom Sadu dovedeni na ivicu biološko opstanka.

Ps s k aks

Konzervativna politika ideja i autoritarna politika volja nalazi-

le su se u stanju jedne simbioze, uostalom kao i uvek u modernoj srp-skoj istoriji, koja je postajala delatnom kada je trebalo nastupiti u za-štiti njihovih interesa. U osnovi stvari, reent se sluio konzervativ-nom idejom, isto kao što se nekad knez Mihailo odnosio prema ga-rašaninu, i koristio ju je kao leitimirajui osnov svoje vladavine.Neophodnost donošenja ustava bila je situacija de su te dve voljenastupile kao jedna. Iako je reent imao pokušaja da i oktroiše pre-

išen tekst ustava Kraljevine Srbije, moralo se prii izradi novoustava. Bilo je mnoo ustavnih projekata, ali najveu teinu je imaoprojekat bivše predsednika vlade, a tada ministra za konstituantuStojana Protia. Proti je polazio od unitarne i decentralizovane drave, te je predvideo devet pokrajina, koje bi imale svoje vlade i sabo-




re. Kada se sa ove istorijske udaljenosti sve odvaa, stie se utisak da je takav projekat imao velike izlede na uspeh. Na odreeni nain bio je to kompromis izmeu centralizma i ederalizma. Sa drue strane,

ima doslednost, jer se zasniva na principima Krske deklaracije. Pro-ti je vodio stranku u Pašievom odsustvu, te se inilo da e i Radi-kalna stranka stati iza to projekta. Najbitniji politiki aktor u ze-mlji bio je reent i njeova volja je odluivala o svemu bitnom, te, na-ravno, i o ustavu. Reent je inicirao pomirenje sa Pašiem i vratio a je na velika vrata u politiku, nudei mu mesto predsednika vlade. Pa-ši je to odbio iz taktikih razloa, da bi utvrdio svoj poloaj kod re-

enta, ali i da bi dobio otvoren prostor oko uspostavljanja ustavo-tvorne skupštine. Milenko Vesni, vrstan diplomata i isto tako vrstankonzervativac, ormalno je drao vladu, ali je posao oko konstituan-te vodio Paši. Bitno je nalasiti da je trei ovek po znaaju u dravi, Svetozar Pribievi, takoe bio pristalica unitarizma i centralizma.Izbori za konstituantu su pokazivali premo konzervativne opcije,pošto su Radikalna i Demokratska stranka imale veinu, ali i neobi-nu snau druih opcija. Zaprepašujui je bio uspeh komunista, ko-

ji su postali trea partija po snazi. Njihova snaa je stalno rasla i nalokalnim izborima su osvojili ak i Beorad i Zareb. četvrta partijapo snazi bila je Radieva HRSS, koja je imala republikanski i edera-listiki koncept. Izuzev komunista, stranke su se u osnovi oormlja- vale na nacionalnom principu, što je bilo protivno vladajuem stavuo jednom narodu Junih Slovena. Kraljevina SHS je naprosto bila vi-šenacionalna zajednica i to se moralo pokazati i na politikoj ravni.Pošto je Stojan Proti izubio bitku sa Pašiem, vlada je izašla sa pred-

loom ustava koji je izradio Lazar Markovi, proesor Beoradskouniverziteta i ministar za konstituantu. Pripreme su se vodile pod li-nim rukovodstvom reenta. Rezultati izbora su zabrinuli, jer je bilo jasno da od kvaliikovane veine nema ništa, te je pala odluka da seide na majorizaciju. Pokazuje se da je reentova riidnost kod or-mulisanja prvodecembarsko akta sada dobrodošla. Vesnieva vlada je usvojila poslovnik rada Ustavotvorne skupštine. Taj poslovnik je

usvojen na jedan vrlo nedemokratski nain, jer se o njemu pre sed-nice nide nije raspravljalo, ak se nisu pitali ni Radikalna stranka, ani njen poslaniki klub. Osnovno je pitanje da li je vlada imala pravoda donese poslovnik. Vlada je bila vlada privremene dravne zajed-nice, koju je postavio reent, a konstituanta je tek trebalo da odredi




oblik vladavine (republika ili monarhija). Zaista je neprimereno datakva vlada odreuje poslovnik rada ono tela koje donosi ustav, od-nosno deinitivno deiniše zajednicu. Pri konstituisanju Ustavotvor-ne skupštine odmah se postavilo pitanje lealnosti poslovnika krozraspravu o suverenosti skupštine. Ako vlada pre konstituisanja skup-štine donese poslovnik, onda skupština nije suverena, odnosno onatreba da odlui o svemu, a ne moe o proceduri svoa rada. Oiled-no je da je to pravni i demokratski nonsens. Vlada to nije mnoo nikrila, neo je vrlo aroantno postupala. Ministar Momilo Nini jerekao:

„Zamera se, ospodo – i to je izazvalo veliku uzbunu – zbo zakle-tve. Ja u sa dve-tri rei da dodirnem pitanje zakletve. Ona je izraz jed-no naroito shvatanja, koje je usvojilo Privremeno narodno predstav-ništvo i kojea se dri veina sadašnje Ustavotvorne skupštine. Ona jeizraz shvatanja da ustavotvorna skupština nije suverena.“

Postavlja se pitanje: zašto se uopšte saziva Ustavotvorna skupšti-

na kada postoji dravno telo pre nje? Takav stav vlade je bilo skoro ne-moue pravno braniti, te se krenulo u demaoiju o srpskim rtva-ma i zasluama itd.

Sadraj poslovnika otkriva zašto se vlada odluila za tako sum-njiv potez. U poslovniku je odlueno da zastupnici poloe zakletvukruni pre poetka rada skupštine i da se na njoj odluuje prostom ve-inom. Polaanje zakletve je zaista bilo prejudiciranje oblika vladavi-ne, o kome se tek skupština mola izjasniti. S drue strane, to je auto-

matski izbacivalo iz rada skupštine republikanske stranke. Za razlikuod Radia, komunisti su ipak odluili da izjave zakletvu kruni, te suuestvovali u radu skupštine i bili njen najborbeniji deo. Iako verovat-no ne bi promenili ništa u nameri dvora i konzervativaca da namet-nu njihov projekat ustava, ipak je nedostajao neko ko bi snanije na-padao taj projekat i sa drue strane. Iako su imali nemerljivu politi-ku udaljenost oko socijalno momenta, radievci i komunisti su bili

republikanci i protivnici autoritarne vlasti. Drua odredba poslovni-ka o prostoj veini pri odluivanju bila je odluujua u celoj akciji.Krska deklaracija je predvidela kvaliikovanu brojanu veinu, a dasve bude još zanimljivije na tome je insistirao sam Nikola Paši. „Na-putci“ su takoe imali decidiranu odredbu o kvaliikovanoj brojanoj




veini, te se moe rei da je odstupanje od toa znailo poništenje volje Junih Slovena iz bivše Austro-Uarske. Poslovnik je pripremaomajorizaciju. Skoro je zapanjujua otvorenost sa kojom je to raeno.

Tako je Nikola Paši izjavio:

„Vi ste, ospodo, uli, što opozicija iznosi kao razlo da ne treba stva-rati jednostavnu dravu zato, što postoji opasnost majorizacije. Al, go-spodo, majorzacja u jdnom narodu, to j sasvm prrodna stvar .“

Ovaj spoj cinizma, netanosti, konzervativnosti i loike pore-ške, što predstavlja Pašieva izjava, obeleio je celu skupštinu. Na

Ustavotvornoj skupštini majorizacija je zaista bila prirodna stvar.Na ast njemu lino i jednom delu srbijanske politike elite je po-

našanje Stojana Protia, koji je istupio iz poslaniko kluba i nijepoloio zakletvu kruni. To a je spreilo da prisustvuje sednicamaskupštine. Proti naprosto nije moao da istrpi toliku meru nereu-larnosti i samovolje.

Poslovnik je davao izuzetno velika restriktivna prava vostvu

skupštine, te je predsednik ak i cenzurisao ovore!Nereularnost i nedemokratinost je potvrena i onim što se de-šavalo izvan same skupštine, jer je 30. decembra 1920. odine došlodo donošenja jedne uredbe vlade Milenka Vesnia, koja e ostati po-znata pod imenom „Obznana“. Tako je vlada jednim podzakonskimaktom zabranila, u osnovi, rad tree po snazi partije u zemlji. Narav-no da je to bilo nezakonito i da je predstavljalo kršenje osnovnih ra-anskih sloboda. Ima se utisak da je u najmanju ruku isto, ako ne i vi-

še, na ovu odluku vlade uticala spremnost komunista na borbu u kon-stituanti, jer su poloili zakletvu kruni, kao i spremnost komunista naborbu van skupštine. Komunisti su izdrali besomuan policijski pro-on skoro šest meseci, kada su shvatili da moraju napustiti skupšti-nu, jer ih više nee biti. Ministar Draškovi im je sa skupštinske o- vornice direktno poruio da „je komunizam pokret koji nije imaoprava da se rodi“. Pri napuštanju konstituante filip filipovi je odr-ao ovor u kome je rekao sledee:

„Mi konstatujemo ovde: da je put kojim je ormalna vladina veinapošla u poledu rešenja ustavno pitanja, u najveoj meri atalan i opa-san… Vladajua buroazija eli da donese Ustav pošto onemoui sva-ku kritiku ne samo nama, neo i celoj opoziciji…“




Prvi veliki obraun konzervativne i socijalistike ideje u dvadese-tom veku kod Srba završio je naizled pobedom konzervativne, a uosnovi je to bila pobeda autoritarne volje i nad jednom i nad dru-

om. Komunisti su to jasnije videli i njihove analize su tada bile znat-no ozbiljnije od konzervativnih. Komunistiku partiju je daleko višeupropastila politika Kominterne, neo konzervativna politika ideja.Da je konzervativna politika ideja nemona u sudaru sa socijalisti-kom, pokazuje i Drui svetski rat, de nije bilo podrške konzervativ-cima od strane autoritarne volje, te su komunisti vrlo lako dobili ra-anski rat. „Obznana“ je samo pojaala ve prisutnu represiju i auto-ritarnost celo reima.

Za komunistima u skupštini nije mnoo alila ni opozicija, ali jenjihovim izlaskom ipak izubila. I pored svea, vlada nije bila u sta-nju da nakupi ni natpolovinu veinu, te je neposredno pre lasanjaradikalsko-demokratska rakcija krenula da bilo kako nakupi neop-hodnih 50 odsto plus jedan las. Prvo je politiki istrovano sa Bo-umilom Vošnjakom, ime je dobijeno deset lasova slovenakih„kmetijaca“, a posle toa je napravljen najori moui sporazum sa

Juoslovenskom muslimanskom oranizacijom i Muslimanskim po-slanikim kruom iz june Srbije i Makedonije („Demijet“). Timsporazumom je utvreno da je vlada duna da obezbedi koncesijebeovima pri ararnoj reormi. žrtvovali su i ararnu reormu, što jetada bilo osnovno pitanje zemlje, radi poveanja potrebno broja po-slanika. Naravno, sve je to bilo podrano i vrlo znaajnim novanimiznosima za pojedinaan mito ili ambasadorskim mestima.

Konano lasanje je bilo takvo da su za projekat ustava lasala

223 poslanika, a protiv 193 (odsutnih je bilo ak neverovatnih 158).Nakupljeno je na razne naine jedva nešto iznad 50 odsto.Delikatni i ospodstveni Ante Trumbi je sa skupštinske ovorni-

ce dao najbolju ocenu celo ovo posla:

„gospodo…, u ustavnom radu upotrebljen je postupak neobian uparlamentarnom ivotu. Vladin nacrt nije imao nikakva obrazloenja, auzet je za podlou rada. Predlozi nepokornih skupštinskih manjina od-bijeni su redom bez ikakvo obrazloenja.

Prešlo se bezbrino i preko jake kritike politikih i pravnikih kru-ova izvan skupštinsko krua iz samo Beorada. Prema tome ovaj ela-borat po mom shvatanju nije proizvod stvarne i objektivne diskusije, on

je diktat nekoliko klupskih prvaka, a esto i proizvod neativnih kompro-misa izmeu njih.




Prikuplja se potrebna veina sredstvima, koja se odobriti ne mou…Sve se polaalo na aritmetiki uspeh pri konanom lasanju… Nastala jedezareacija skupštinska… Je li ovakva skupština zakonito sastavljena?

Hoe li ovako donešen Ustav biti baza, na kojoj e se drava konso-lidovati ili e ostaviti otvoreno ustavno pitanje i izazvati nove borbe saBo zna kakvim posledicama…

Kakav je ovaj Ustav? U njemu nema osnovne dravnike misli, kojaima da bude trajna osnovica naše dravno ivota. Ta osnovica zamje-njena je tendencijom, koja tei da se ueše naroda u javnom ivotu ui-ni iluzornim i da se jednom birokratskom centralistikom sistemu ure-di vlast nad narodom.

Ovaj Ustav e još jae zaoštriti plemenske sporove, koj su danas v-

š zaoštrn ngo kada pod Austro-Ugarskom. To je najoštrija osuda re-ima koji daje ovakve rezultate.

Oslobodili smo se tue jarma, ali narod eka unutrašnje osloboe-nje, kojea još nema. Ovaj Ustav ne znai to osloboenje.“

U ovom odmerenom Trumbićevom izlaanju vidi se i crta razoa-ranosti, jer je tolike odine proveo u iskrenom juoslovenskom uvere-nju, da bi na kraju srbijanski konzervativizam na beskrupulozan nain

majorizovao sve i doveo do jedno neostvarivo ustavno projekta.Sam Vidovdanski ustav je zasnovan na Ustavu Kraljevine Srbije iz

1903. odine, koji nije bio rav. Problem je u tome što je Srbija uosnovi bila jednonacionalna drava, te je unitarizam i nalašenicentralizam imao svoju opravdanost, ali u novoj višenacionalnoj zajednici to nije bilo primereno. Svi problemi dolaze od osnovnopolitiko stava da je Kraljevina SHS jednonacionalna drava. To jeprihvaeno i na Mirovnoj konerenciji. Kraljevina SHS je bila višena-

cionalna zajednica, sa razliitim reliijskim i civilizacijskim oprede-ljenjima, ak i u okviru iste nacije, te je insistiranje na jednom na-rodu predstavljalo poništavanje nacionalne opredeljenosti druih,odnosno nacionalnu diskriminaciju. Posebna je injenica to da kon-zervativna srbijanska politika ideja od samo poetka, dakle od ga-rašanina, ima projekat unitarne i centralizovane drave. U velikojmeri se radilo i o pobrkanosti pojmova. Proti je zaista bio u pravu

kada je tvrdio da Paši brka decentralizam i ederalizam. Naprosto,Pašiu je i svaki oblik decentralizacije bio samo podela i ništa više. Ta-ko je konzervativna srbijanska politika ideja majorizacijom namet-nula jedan centralistiki i unitarni koncept, koji je proizvodio nacio-nalnu diskriminaciju i realno bio najvei moui enerator autori-




tarne vlasti reenta, a kasnije kralja Aleksandra. Ustav je u toj meriosnaio poloaj kralja naspram vlade i skupštine, da je kralj postaopotpuno dominantan ustavni inilac. Po ustavu iz 1888. odine, od-

nosno iz 1903. odine, to kralj nije bio, te je zbo toa AleksandarObrenovi morao da vrši onolike ustavne udare. Aleksandar Kara-orevi je moao da bude autoritarni vladar na osnovu ustavnoteksta. Kao što je 1. decembra 1918. odine napravio dravu koja eodovarati njemu, tako je na Vidovdan 1921. toj dravi dao unutra-šnje ureenje koje e takoe odovarati samo njemu. Autoritarna vo-lja se prelila u ustavni tekst. Kralj je ak po ustavu postavljao i velike

upane oblasti kojih je bilo 33. Izvršnoj vlasti je u toj meri bio nadre-en, da su od 24 vlade, koliko ih je bilo do 1929. odine, kada je ovajustav prestao da vai, samo dve pale zato što nisu imale veinu uskupštini, a sve ostale su postavljane i smenjivane po volji kralja.

Prvodecembarski akt je bio jedna velika prevara i poništenje vo-lje Narodno vijea iz Zareba, a Vidovdanski ustav jedna mešavinamajorizacije i korupcije koja je dovela do dalje poništenja volje pre-ansko stanovništva, ali i jedno dela srbijanske populacije. Sve je to

pravdano na isto demaoški nain, kao što je Paši to uradio naUstavotvornoj skupštini, de je rekao:

„gospodo, kad je Srbija sve što je imala zaloila za slobodu i ujedinje-nje svoje brae, budite uvereni da ta Srbija i ti Srbi, koji su tolike rtvepodneli, nee uiniti nikada ma štood, što bi bilo teško našem bratu i štobi bilo za njea izuzetno i što ne bi vailo i za nju. Sve što stvaramo, tostvaramo, ospodo, za sve nas bez razlike.“

Ps s k aksp v

A kako je zaista bilo?U osnovi stvari, autoritarni reim se naslonio na vojsku, policiju

i upravu, znai na dravni aparat. Van dravno aparata je osnovna

socijalna podloa bila u uskom kruu beoradskih i srbijanskih po-rodica koje su se ubrzano boatile koristei dravu u privatne intere-se. Autoritarni reim je imao izuzetno snanu podršku i od srbijan-sko stanovništva, koje je iznenada dobilo priliku da u izuzetno veli-koj meri vrši privileovane dravne slube. Tako je kod Srbijanaca




dravna sluba bila naješe zanimanje. Jedan seljaki narod je pre-ko noi postao dravna administracija.

Od samo poetka, dravna administracija je postupala prema

stanovnicima nesrbijanskih krajeva nove drave na isti nain kao što je to ve radila u Makedoniji i Staroj Srbiji posle balkanskih ratova.Da se to molo oekivati, ovore i procene od strane saveznika, ak i francuza još za vreme rata, koje su predviale da je makedonskisindrom konstanta srbijanske politike. Nova drava je shvatana kaoproširena Srbija i u teritorijalnom i u dravno-ekonomskom smislu.Naprosto se nije prihvatao bilo kakav subjektivitet bilo koa, te je od-mah prolašavan separatistom.

Po popisu iz 1931. odine etnika struktura Juoslavije izledala je ovako:

Srbijanci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.095.000Hrvati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.221.000Preanski Srbi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.662.000Bosanski muslimani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 729.000

Drui muslimani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 353.000Crnoorci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224.000Makedonci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 642.000Slovenci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.133.000Nemci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 498.000Maari. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 467.000Rumuni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134.000

česi i Slovaci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153.000Albanci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 479.000Jevreji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60.000

Popis nam otkriva da je Srbijanaca u novoj dravi bilo samo23 odsto, a Srba ukupno tek 42 odsto. Tako se nikako nije molo re-i da je ta drava srpska, a kamoli da je proširena Srbija. Srbijanaca je u novoj dravi bilo manje neo Hrvata, a nešto više neo prean-

skih Srba.Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nastala je spojem ranijih drava Srbije i Crne gore sa delovima Austro-Uarske. Austrouarski deonove drave davao je 62 odsto stanovnika, odnosno 58 odsto površi-ne. Zaista je bilo nemoue da manjinski deo drave nametne svoju




oranizaciju drave i obiajnosti veinskom delu i da to bude uspe-šno. Samo 23 odsto stanovnika nametnulo je svoju istoriju druimai sprovelo je u dravni ivot. Kada se prisetimo da je i Rimska repu-

blika propala jer je proširila svoje ustanove na celo Apeninsko polu-ostrvo posle saveznikih ratova. Ne mou ustanove i oranizacijadrave, koji su nastali u jednoj maloj zajednici, biti uspešni u jednojdaleko veoj (Apeninsko poluostrvo je tada imalo preko 4.000.000ljudi), te zbo toa dolazi do potrebe za imperatorom, odnosno prin-cipatom. Tako se desilo i u Kraljevini. Pošto je taj neizdrivi neskladizmeu srbijanske dominacije i preanske stvarnosti postajao sve

oštriji, postajala je sve jaa i pozicija krune.Tome svemu treba dodati da su Srbijanci u novu dravu ušli kaoneuporedivo siromašniji; od dvadesetak privrednih rana, samo su u jednoj bili uspešniji od Preana, u rudarstvu.

Kada se uporede, sa jedne strane, Srbija, Crna gora, Makedonijai Sandak, što je srbijanski deo drave, sa preanskim, vidimo da Pre-ani daju vrednosti:

• u poljoprivredi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77%(Vojvodina sama 31%, a ceo srbijanski blok . . . . 23%)

• u stoarstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68%• u šumarstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88%• u rudarstvu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39%• u zanatstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69%• u trovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74%• u industriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75%

• u bankarstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75% itd.

Ukratko, austrouarski krajevi su uneli u novu dravu oko 70 od-sto vrednosti, a srbijanski blok oko 30 odsto.

Oko 80 odsto izvoza i 75 odsto uvoza pripadalo je preanskimkrajevima. Jedino de je srbijanski blok bio dominantan je uvoz stra-no kapitala, pošto je veina stranih investicija usmeravana u Srbiju.

Ali otplatu kamata i lavnice kapitala vršila je cela drava.Poseban nesklad predstavljala je zaduenost koju su uneli razlii-ti krajevi. Srbija je bila pre rata jedna od najzaduenijih evropskihdrava. Ukupno sedam predratnih zajmova drave Srbije zemlju jezaduilo za 953 miliona ranaka, dok su svi duovi koje su sa sobom




uneli preanski krajevi iznosili 43 miliona ranaka. Ne uzimamo uobzir izuzetno visoke ratne duove Srbije i nekako se smatralo neiz-benim da ti duovi padnu na teret cele zajednice. Kada se uporede

predratni duovi, vidi se da je Srbijanac od Preanina bio zadueni- ji neverovatnih 25 puta. Da bude još ore, plaani su skoro iskljuivo srbijanski duovi, dok su ovi drui zaboravljani. Iz budeta je uprvih šest odina zajednike drave otišlo oko pola milijarde dinaraza predratne srbijanske duove a samo 32 miliona za preanske. Na-ravno, stanovnik preanskih krajeva je daleko više unosio u budetneo srbijanski stanovnik, te se moe rei da su srbijanski predratni

duovi prevaljeni na leđa stanovnika nesrbijanskih krajeva. Sva inan-sijska neozbiljnost i avanturizam u mnoim decenijama srbijanskeistorije sada se poništavala prebacivanjem obaveza na nove krajeve.

Sve to bilo je vrlo radikalno u prvim odinama i sakrivano je ak i od poslanika. Prosto je neverovatno da je ta drava svoj prvi zavr-šni raun donela tek za 1924. odinu, a i to je uradila tek 1927. odi-ne. Niko nije znao stanje budeta dui niz odina. A i kad su se ob- javljivali podaci, onda je to raeno tako da se nije molo znati šta ko-

ja istorijska pokrajina pridonosi. Naprosto se o inansijama ili uta-lo ili laalo.

Prva teška malverzacija srbijanske strane bila je na valutnom polju,pri uvođenju dinara kao opšte sredstva plaćanja. Poetkom 1919. uopticaju je bilo pet valuta: srbijanski dinari, austrijske krune, buarskilevi, nemake marke i crnoorski perperi. Izrazito najviše bilo jeaustrijskih kruna. Pošto je nova vlast u Beu krenula u nekontrolisa-no štampanje novca, nuno je bilo da sve naslednice i susedne zemlje

Austrije zaštite svoje podanike od to inlatorno udara i spasu ne sa-mo linu imovinu neo i nacionalnu vrednost. Tako je i Kraljevina kre-nula prvo da ioše a onda da markira austrijske marke na svojoj teri-toriji, što su radile i mnoe drue zemlje. Ali Kraljevina je uradila je-dan neobian potez jer je za tu meru uzimala 20 odsto vrednosti. Ta-ko je od svojih rađana uzela odmah dvadeset odsto pokretno imet-ka. To se pravdalo potrebom da se sauva vrednost krune, ali tih 20 od-

sto kruna povuenih iz prometa drava je odmah pustila na novanotrište, te time oborila njenu vrednost, što je bila najobinija prevara vlastito stanovništva. Naravno, to nije poodilo Srbiju, jer su tamokrune prestale cirkulisati još u jesen 1919. odine. Posle toa Kraljevi-na je podila kod Austrijske banke u Beu još 300.000.000 novanica,




zbo potreba zamene dotrajalih. I umesto da dotrajale povue pušta-njem novih, vlada u Beoradu je stare ostavila u opticaju, te je tomprevarom ukrala još jedan znaajan procenat vrednosti kruna. Beo-

radska vlada je 1919. odine menjala krune za dinare samo u Srbiji ito po paritetu dve krune – jedan dinar, što je bilo nerealno, jer je na te-renu kupovna moć krune bila ista kao i dinara, ali mora se priznati da je beoradska vlada isplaćivala i svoje oicire dreći se toa omera. Po-sle obavljene zamene u Srbiji se krenulo sa prikazanim devalviranjemkrune, odnosno otimanjem njene vrednosti od strane drave. Tako jeu martu 1920. paritet pao na nivo jedan dinar – tri krune, ali ni to ni-

je bilo dovoljno, te je Ministarstvo inansija naprosto zanemarilo tri-šnu vrednost, pa je zamenilo krune dinarima po paritetu 1 : 4. Tako jeza samo pola odine imalac kruna iz preanskih krajeva dobio duplomanje dinara za jednu krunu od imaoca kruna iz Srbije. Treba napo-menuti da je tada u Švajcarskoj dinar sasvim slobodno menjan za dvekrune. Da je zamena sprovedena po realnom paritetu, Preani bi do-bili više neo duplo dinara, odnosno ukradeno im je milijardu i400 miliona dinara. Da bi bilo jasno koliko je to veliki iznos, moramo

napraviti poređenje sa predratnim duom Kraljevine Srbije koji je po-sle revalorizacije 1925. odine iznosio oko pet milijardi dinara. Tako jeMinistarstvo inansija uspelo da za kratko vreme od stanovnika pre-anskih krajeva otme više od etvrtine ukupno predratno dua Kra-ljevine Srbije. To je zaista oroman iznos. Odmah na poetku beorad-ska vlada je pokazala da nove krajeve tretira kao nekad Makedoniju ida će joj oni sluiti za olu eksploataciju. Najveću zbunjenost ova ak-cija je izazivala kod Srba Preana, koji su tretirani na isti nain kao i

ostali nesrbijanci. Opljakani su isto kao i svi ostali.Ta valutna prevara je bila jednokratna, ali je poreska prevara bila

svakodnevna pojava te drave do njeno raspada. Kada je drava na-stala 1918. odine, na toj teritoriji je bilo pet poreskih sistema. Kra-ljevina je odbila da poreski izjednai celu svoju teritoriju, neo je pri-menjivala i razliite poreske stope i razliite poreze i prireze za razli-ite delove zemlje. Vojvodina je bila izrazito najoptereenija porezi-

ma, a posle nje Slovenija i Hrvatska. Naravno, srbijanski blok je bioneuporedivo manje oporezovan. U Vojvodini su vrlo brzo uvedenaak dvadeset i dva poreza i prireza, dok ih je u Srbiji bilo etiri putamanje. Posebno je bio besmislen ratni porez uveden u oktobru 1919.odine. Tim porezom je bilo predvieno da u Vojvodini svako, bez




obzira na imovinsko stanje, plati 60 odsto poreza na zemlju i zrade.To se pravdalo time da je u ratu bilo boaenja, te se deo toa mora vratiti. Ispalo je da je svaki stanovnik Vojvodine ratni špekulant i da

se oboatio u ratu. Taj porez se plaao i devet odina posle završetkarata. U svim preanskim krajevima oduzeta je opštinska zemlja, te jetime u potpunosti devalvirana lokalna samouprava, jer je ostala bezikakvih prihoda. Poreznici su u oromnoj meri bili Srbijanci. Tako je1923. odine doneta odluka u Ministarstvu inansija da se u Vojvo-dini povuku iz slube u poreskim oranima svi Nemci, Maari i do-mai Srbi, jer navodno nisu u stanju da shvate srbijanski poreski si-

stem, te da se upranjena mesta popune Srbijancima, koji su to odav-no shvatili. Sauvani su olasi iz mnoih mesta u Vojvodini de seraspisuje konkurs za poreznika i u kojima se trai od kandidata da jeroen na teritoriji predratne Srbije.

Što se zemlje tie, preanski, austrouarski krajevi su imali sree-ne runtovne knjie, dok u srbijanskim krajevima toa nije bilo, ne-o se zemljarina plaala na osnovu procene, što je dovodilo do korup-cije i nerealnih procena. A i pored toa postojala je potpuna poreska

nejednakost poreza na zemlju, te se tako u Vojvodini plaalo za jedanhektar iste kateorije zemlje dvaput vei iznos neo u Srbiji. Porezi nanepokretnu imovinu bili su izrazito nesrazmerni, te je tako za istukuu stanovnik Hrvatske plaao etiri i po puta više od stanovnikaSrbije, a stanovnik Vojvodine osam puta više. čak je i porez na dobitbio razliit i u Vojvodini je bio skoro dva puta vei neo u Srbiji.

Pošto nemamo budetskih podataka do 1924–1925. odine, jernije bilo nikakvo završno rauna, prikazaemo podatke iz 1925.

odine. I pre i posle toa situacija je bila vrlo slina. Za prvih pet me-seci te odine, a i na kraju odine, na snazi je ostao isti trend: nepo-sredno poreza skupljeno je u Kraljevini po oblastima:

BUDžETOMPOKRAJINA PREDVIđENO NAPLAćENO

Hrvatska i Slavonija 54.208.335 66.889.580

Bosna i Herceovina 23.020.666 30.066.204Slovenija 29.166.666 56.570.775Dalmacija 6.659.583 10.787.467Srbijanski blok 71.501.898 60.212.689Vojvodina 70.433.750 131.336.108




Dakle, iako je Vojvodina imala preko etiri puta manje stanovni-štva od srbijansko bloka (Srbija, Crna gora, Makedonija, Kosovo iSandak), ona je te odine dala više neo duplo neposrednih pore-

za, što pokazuje da je stanovnik Vojvodine 1925. odine platio ak deset puta veći iznos neposredno poreza neo stanovnik iz Srbije.Da ta odina nije iznimna, pokazuju i podaci koje je 1928. odineobjavila Trovaka komora u Novom Sadu, a na osnovu podatakabeoradsko Ministarstva inansija. Po tim podacima, za period od1919. do 1928. neposredni porez je u Kraljevini naplaćivan na slede-ći nain:

POKRAJINA PO STANOVNIKU (DINARA)

Slovenija 1.336Hrvatska i Slavonija 915Dalmacija 454Bosna i Herceovina 634Vojvodina 1.846Srbijanski blok 559

Navedeni podaci su se pokazali netanim jer je Ministarstvo i-nansija dalo lanu sliku o skupljanju poreza u Srbiji. I tako doteranipodaci pokazuju poresku pljaku nesrbijanskih delova drave. Kadase izvrše korekture, bie da je tana slika o naplati neposredno po-reza po lavi stanovnika po pokrajinama za desetoodišnji period,do 1928. odine, sledea:

POKRAJINA PO STANOVNIKU

Slovenija 507Hrvatska i Slavonija 406Dalmacija 230Bosna i Herceovina 267Vojvodina 939

Srbijanski blok 180Znai, stanovnik Hrvatske plaao je preko dva puta vei, stanov-

nik Slovenije skoro tri puta vei, a stanovnik Vojvodine preko pet pu-ta vei porez neo stanovnik Srbije.




Imamo podatke za 1927. odinu o ubranom neposrednom po-rezu:

Slovenija 13,95%Bosna i Herceovina 13,43%Dalmacija 2,85%Hrvatska i Slavonija 21,05%Vojvodina 25,47%Srbijanski blok (Srbija, Makedonija,Crna gora, Kosovo i Sandak) 23,25%

Vojvodina, koja je inila samo osam odsto drave, platila je veiporez neo zajedno Srbija, Crna gora, Kosovo, Makedonija i San-dak.

Pod velikim pritiskom HSS-a i Seljako-demokratske koalicije1928. odine je došlo do ujednaavanja poreza, ali je vrlo brzo došlo dodravno udara kralja Aleksandra i podele drave na banovine. Iako suporezi navodno izjednaeni, ipak je stanje i posle toa ostalo isto.

Banovine su napravljene tako da od devet banovina Srbi imajukontrolu nad šest, iako ine samo 42 odsto stanovništva, a Srbijanciimaju kontrolu nad pet, iako ine samo 23 odsto stanovništva. Tako je jedna etvrtina stanovništva imala kontrolu nad dve treine zemlje.Podela na banovine je nastavak srbijanske heemonije u novom ob-liku. čak i tako postavljene, banovine su po lavi stanovnika davalenesrazmerno poreza. Prikazaemo podatke za 1934. odinu, a moei za bilo koju druu:

BANOVINA PO gLAVI STANOVNIKA (DINARA)

Dravska 207Savska 207Primorska 60Dunavska 231Vrbaska 44

Drinska 76Moravska 69Zetska 63Vardarska 55Beorad 81




Iako podela na banovine skriva podelu na istorijske pokrajine,ipak se vidi da Slovenac plaa skoro etiri puta vei neposredni po-rez neo Beoraanin, odnosno da stanovnici Dunavske, Savske i

Dravske banovine, što znai stanovnici Slovenije, Hrvatske, Slavoni- je i Vojvodine preko tri puta više plaaju poreza od Beoraana. Uapsolutnoj sumi te tri banovine, dakle treina drave, daju dve trei-ne naplaeno poreza. I u okviru svake banovine postoji nejednakanaplata poreza izmeu istorijskih pokrajina. Dunavska banovina jenapravljena tako da u nju ue Vojvodina, delovi Srbije i delovi Hrvat-ske. Porezi na nepokretnosti, poznati kao zemljarina, kuevina i te-

evina su u okviru same Dunavske banovine ovako prikupljani:RASPISANO POSTOTAK

OBLAST PO gLAVI UBRANO NAPLATE

Vojvodina 206 214 104%Hrvatski krajevi (Srem) 126 171 139%Srbijanski krajevi 91 55 61%

Što se samih neposrednih poreza tie, nejednakost nam najboljeilustruju izveštaji o naplati poreza po kotarima u okviru iste banovi-ne. Tako moemo u okviru Dunavske banovine uporediti kotar ma-vanski sa kotarima Rumskim i Sremskomitrovakim, i to za odinu1936:

PO gLAVI STANOV. POSTOTAKKOTAR RASPISANO UBRANO NAPLATE

Mavanski 89 31 36%Mitrovaki 130 102 78%Rumski 194 204 105%

Mavanski okru svakako ne zaostaje za Mitrovakim i Rumskim,u najmanju ruku je iste razvijenosti. Mava je bila verovatno najbo-atiji deo Srbije posle Beorada. Postavlja se pitanje kako je moue

da u okviru iste administrativne jedinice (banovine) stanovnik Ma-ve plaa skoro sedam puta manji porez od stanovnika Srema (a dasve to još ne uporedimo sa Bakom). Nije se radilo o nejednakostisamo u Dunavskoj banovini, neo ak i u Drinskoj, de su stanovni-ci sa leve obale Drine plaali odinama skoro duplo vei porez neo




raani njihove banovine sa desne obale. Tako je (po lavi) stanov-nik Zvornika bio duplo više optereen neo stanovnik Malo Zvor-nika.

Sve što se dešavalo sa neposrednim porezima dešavalo se i sa dru-im prihodima drave: taksama, trošarinama, carinama, posrednimporezima, monopolima, poštama, eleznicama, saobraajem itd. Pre-anski krajevi su bili u nepovoljnijoj poziciji, a Vojvodina ponajviše.Za vreme postojanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosnoKraljevine Juoslavije, Srbija je samo tri puta prišla blizu naplati raz-rezano poreza, dok je Vojvodina uvek imala veu naplatu od razre-

zane, uostalom kao i Hrvatska, Slovenija i Slavonija, a ta naplata je e-sto bila i dupla. Prvo su razrezivani porezi koji su bili na veliku štetupreanskih krajeva, a onda je sistemom naplate ta šteta još multipli-kovana. Jedan deo drave je poreski besomuno pljakan na raundruo.

Na takav nain se punio budet, a na koji nain se trošio?Kraljevina je bila nerazvijena zemlja i dravno uplitanje u privre-

du bilo je u toj meri primetno da praktino bez drave nije bilo do-

biti. Dravne investicije su bile najznaajniji pokreta privrede. Do1925. odine nemamo podataka, a posle toa imamo zvanine po-datke o investicionim ulaanjima Kraljevine. Te 1925. odine Mini-starstvo raevine je ovako utrošilo, po pokrajinama, svoj budet:

POKRAJINA U MILIONIMA DINARA

Slovenija 22Hrvatska i Slavonija 38Dalmacija 17Vojvodina 16Bosna i Herceovina 53Crna gora 20Srbija 220

Slovenija, Hrvatska, Slavonija i Vojvodina, koje su davale preko

dve treine budeta, u investicijama Ministarstva raevina uestvo- vale su sa 17 odsto, a sama Srbija sa 57 odsto.To isto ministarstvo je u desetoodišnjem periodu od 1925. do

1934. odine potrošilo na investicije 2.771 milion dinara. Od toa jeinvestiralo u Hrvatsku i Slavoniju 9 odsto, u Vojvodinu najmanje, sa-




mo etiri odsto, a u Srbiju ak 63 odsto. Vojvodina, koja je sama davala preko etvrtine budeta, a imala samo osam odsto stanovnika,dobijala je etiri odsto investicija. Da li je mouća veća ekonomska

eksploatacija? Za Vojvodinu je naroito bilo poubno ponašanje drave prema hidrotehnikim radovima, jer bi bez mree kanala Vojvodi-na propala. Za odravanje te mree dobijala je iz Beorada samo e-tvrtinu troškova, a ostalo je morala sama da pribavlja. Radi se o tomeda je za investiranje u nesrbijanskom delu zemlje bilo nuno anao- vati lokalna sredstva, dok u Srbiji to nije bilo nuno jer je oromna većina sredstava tamo završavala. Imamo podatke za isti desetoodi-

šnji period o odnosu lokalno i centralno uešća u investicijama:POSTOTAK OD

POKRAJINA SVIH INVESTICIJA LOKALNA CENTRALNAU ZEMLJI SREDSTVA SREDSTVA

Slovenija 3,9% 46% 54%Hrvatska i Slavonija 9,0% 45% 55%Dalmacija 3,7% 28% 72%Bosna i Herceovina 10,0% 30% 70%Vojvodina 4,0% 61% 29%Crna gora 6,1% 15% 85%Srbija 63,3% 21% 79%

Dok su Slovenija, Hrvatska i Slavonija na jedan dinar iz Beora-da dodavale još jedan dinar da bi nešto investirale, Vojvodina je mo-rala dodavati preko dva, a Srbija samo etvrtinu dinara. To znai da je odnos izmeu potrebnih lokalnih sredstava za realizaciju central-no ulaanja u Vojvodini bio osam puta nepovoljniji neo u Srbiji.

I u druim ministarstvima je bila slina, a esto još i ravija situ-acija. Prema podacima Ministarstva za saobraaj, za izradnju noviheleznica utrošeno je ukupno 3.377 miliona dinara u periodu od1920. do 1935. odine. Ukupna suma je bila raspodeljena na sledeinain:

Hrvatska, Slavonija i Dalmacija 6,8%Slovenija 2,1%Bosna i Herceovina 4,2%Vojvodina 2,5%Srbija 84,5%




Takvo prelivanje dohotka pravdalo se potrebom obnove ratomrazrušene Srbije. To je imalo smisla nekoliko odina posle rata, alinikako 23 odine koliko je postojala ta drava. Što se tie obnove,

drava je dobila ratne reparacije od Austrije, Buarske, Maarske iNemake. Nemake reparacije su bile izrazito najvee. U periodu1921–1931. Nemaka je isplatila 666 miliona zlatnih maraka. To jebio oroman novac. Iako ratne štete nisu bile samo u Srbiji, iako jeNemaka sklopila mir sa Kraljevinom SHS, a ne sa Kraljevinom Srbi- jom, skoro sve reparacije su potrošene u Srbiji. Zanimljivo je bilo re-šenje pitanja ratne štete privatnim licima, naime drava je izdala lu-

trijske obveznice ratne štete, koje su kamaene sa 2,5 odsto. Izdato ih je ukupno ak 4,5 milijarde dinara. Amortizacija celo poduhvatatrebalo je da se vrši iz nemakih reparacija. Poznato je da je Nema-ka prestala plaati reparacije još pre Hitlerovo dolaska na vlast, 1931.odine, jer zaista više nije mola da istrpi oduzimanje toliko velikodela nacionalno dohotka. Vlada Kraljevine nije odluila da povuelutrijske obveznice, kao što bi bilo normalno, neo je nastavila da ceopoduhvat servisira iz budeta. Kada se zna da su Vojvodina, Sloveni-

ja, Hrvatska i Slavonija davale dve treine budeta, onda ispada dasu preanski krajevi nastavili da plaaju ratne reparacije Nemake.Verovatno se u Beoradu mislilo da je to u redu, jer su te pokrajine uratu bile saveznice Nemake.

Ovo prelivanje oromnih svota novca iz preanskih krajeva pomnoim osnovama je bilo još opasnije i neizdrivije po te krajevezbo situacije skupoa novca, koja je obeleila postojanje Kraljevine.Kamate na stabilnu monetu, što je tada bio dinar, išle su i do 20 od-

sto odišnje. Vrlo je jasno zašto je to bilo tako; prvo vam po svimosnovama uzmu novac, a onda a skupo plasiraju, te plaate enorm-ne kamate na ono što su vam uzeli. generator takve politike bila jeNarodna banka. Ta banka je radila sve osim onoa što treba da radinarodna banka. Ona se postavila kao poslovna banka, te joj nije išlau korist situacija smanjenja kamata. Narodna banka je plasirala novac zbo svoje dobiti, a ne zbo ekonomske politike drave. Prema

podacima iz 1937. odine ak neverovatnih 60 odsto dobiti Narodnebanke išlo je akcionarima, a samo 40 odsto dravi. A dobit je bila ve-lika. U Evropi je nepoznata situacija da neka drava prepusti dobitsvoje banke nekom druom. Kada se to uporedi sa ponašanjem teiste drave u druim oblastima, de uzima i više neo što bi smela,




postavlja se pitanje zašto je bila tako širokoruda sa Narodnom ban-kom? Odovor je u strukturi akcionara. Banka je imala 60.000 deo-nica, od toa je oko 20.000 bilo toliko usitnjeno da njihovi vlasnici

nisu imali nikakvo uticaja, a skoro ni koristi. Preostalih 40.000 de-onica bile su uticajne deonice, iji su vlasnici raunali na dobit i po-kušavali da utiu na politiku banke. Struktura vlasništva deonica Na-rodne banke bila je sledea:

Vlasnici iz Slovenije 2%Vlasnici iz Hrvatske i Slavonije 8%

Vlasnici iz Dalmacije 0%Vlasnici iz Bosne i Herceovine 0%Vlasnici iz Vojvodine 0,8%Vlasnici iz Crne gore 0%Vlasnici iz Srbije 89%

Oromna veina tih preko 35.000 srbijanskih deonica nalazila sekod vlasnika iz Beorada, tano 35.370. Da sve bude ore, od toa je

devet vlasnika, naravno svi iz Beorada, imalo 25.866 deonica, što iz-nosi 65 odsto svih deonica. Tih devet Beoraana su bili stvarni vla-snici Narodne banke Kraljevine. Tako se monetarna i eskontna poli-tika jedne drave, koja je imala 15 miliona ljudi, vodila u istom in-teresu devetorice vlasnika. Zaista neverovatno. Da se ne radi o ne-kom sluaju, pokazuje i statut Narodne banke u kome je na samompoetku napisano da najmanje polovina uprave banke mora biti izBeorada. Naravno da je stvarno stanje nadmašivalo statut, jer su

skoro svi iz uprave banke bili iz Beorada. Kad se poleda plasmankredita Narodne banke, koji su išli pod kamatom esto duplo ma-njom neo na trištu novca, vidi se da je u veini odina Narodnabanka plasirala preko pola svojih sredstava u sam rad Beorad, od-nosno u irme u Beoradu. Cela ostala zemlja je trebalo da stane udruu polovinu. To je dovodilo do toa da beoradski privredniciraspolau jetinim novcem, koji onda dalje plasiraju, dok privredni-

ci iz najznaajnijih privrednih centara, Zareba ili Novo Sada, mo-raju pozajmljivati od beoradskih privrednika ili banaka pod znatnonepovoljnijom kamatom. Sve je to nastavak stare zelenaške praksesrbijanske elite. Tako su u 19. veku beoradski mešetari dobijali kre-dite od drave koje su posle toa plasirali po znatno višoj kamati unu-




trašnjosti, mehandijama, trovcima, a neki put i sveštenicima, kojisu takoe uraunali i svoju kamatu, da bi na kraju to završilo kod ne-sreno seljaka, koji je morao da proda sve što ima, a imao je vrlo

malo, da bi vratio kredit. Ono što su radili svome seljaku, sada su ra-dili celoj dravi.

Struktura sedišta irmi koje su dobijale kredite direktno od Na-rodne banke potvruje nam navedeno. Imamo podatke za 1928. o-dinu:

Bosna i Herceovina 385

Hrvatska i Slavonija 175Slovenija 270Vojvodina 309Dalmacija 81Srbija 2.865

Koliko je sve to nepovoljno pokazuje analiza kreditno stanja pre-anskih zemalja pre Prvo svetsko rata. Podatke imamo samo za

Hrvatsku i Slavoniju, jer su one imale takav stepen autonomije u okvi-ru Uarske da su vođeni nezavisni podaci. Hrvatska i Slavonija su1910. odine primile od Austrouarske centralne banke 41,3 milionazlatnih kruna kredita. Kada se to realizuje sa dinarom iz 1937. odi-ne, to iznosi 656 miliona dinara. Te iste 1937. odine Hrvatska i Sla- vonija su dobile od Narodne banke iz Beorada ukupno 259 milionadinara. Mora se reći da je Austrouarska centralna banka bila reular-na narodna banka, odnosno da je plasirala sredstva po neuporedivo

niim kamatama od Narodne banke Kraljevine. Tako su Hrvatska iSlavonija došle u situaciju da posle punih 27 odina dobijaju od cen-tralne banke duplo manje novca i po znatno višim kamatama.

I drui poslovi Narodne banke su bili na istom trau. Tako je Na-rodna banka izdavala takozvane lombard zajmove, odnosno zajmove za zaloe. Te 1937. odine izdala je takvih zajmova 272 miliona, aod toa je odmah u Beoradu ostalo 218 miliona.

Imamo podatke i o jednom od retkih kredita pod povoljnim uslovima koje je izdavala Narodna banka, to je bilo 1927. odine. firmeu Beoradu su dobile 1.443 miliona dinara, irme iz Zareba 145 mi-liona, irme iz Ljubljane 70 miliona, a irme iz Novo Sada 40 milio-na. Vojvodina je, dakle, dobila 35 puta manje od Beorada. Isto je




bilo i sa meninim kreditom, de je u Beoradu ostalo 70 odsto sred-stava. Moe se navesti još mnoo takvih primera.

Dravna hipotekarna banka se ponašala isto kao i Narodna ban-

ka, te je plasirala pre svea u Beorad. Imamo podatke za 1934. i 1936.odinu, kada je Dravna hipotekarna banka u Savsku banovinu, koja je inila oko 20 odsto drave, plasirala nešto preko šest odsto svojih plasmana. Ili podaci iz 1936. odine, koji pokazuju da je ta istaSavska banovina dobila samo 3,2 odsto svih komunalnih zajmova koje je davala Dravna hipotekarna banka za rešavanje lokalnih proble-ma itd.

Bankarski sistem Kraljevine zavisio je od dravnih banaka: Na-rodne banke, Dravne hipotekarne banke, Poštanske štedionice i Pri- vileovane ararne banke. Privatno bankarstvo je svesno ušeno i nakraju je potpuno marinalizovano. Preko te etiri dravne banke vršena je inansijska diktatura, jer praktino i nije bilo trišta novca,neo se radilo o dravnom diktatu. Tako je inansijsko izrabljivanjepreanskih krajeva, a naroito Vojvodine, preko bankarsko sistemapostalo isto onako uspešno kao i preko poresko sistema.

Poreska i inansijska diktatura se zasnivala na politikoj diktatu-ri. I pre 1929. odine dvor je odluivao o svemu, pa i o politici. Kralj je vladao skoro na diktatorski nain. fasada parlamentarizma je bilaskoro nepotrebna. Iako je vlada, kao izvršna vlast po Vidovdanskomustavu, bila zavisna od parlamenta, nijedna od etrdesetak vlada za vreme postojanja Kraljevine nije pala u parlamentu. Veinu njih jekralj postavljao i smenjivao javno ili zakulisno. Izborni sistem je bioprocentualni, ali parlament nije prikazivao stvarno stanje, jer se o-

tovo uvek radilo o podvalama. Tako je sve do 1927. odine vaio po-pis Srbije iz 1910. kao osnova za izbor deleata. Namerno se izbea- vao popis iz 1921. odine, iako je uspešno i valjano obavljen. Razlotome su velike srbijanske biološke rtve u ratu. Kada se zna da je Srbi- ja skoro prepolovila svoju mušku populaciju za vreme balkanskih iPrvo svetsko rata, a da je Vidovdanski ustav onemouavao bira-ko pravo enama, onda je bio jasan strah od novo popisa. Iako su i-

nili samo 23 odsto stanovnika, Srbijanci su u parlamentu bili zastu-pljeni sa znatno više poslanika, njihov broj je išao i do 37 odsto. Svese to pooršalo posle Oktroisano ustava. Najvei nonsens izbornozakona je bio u tome da se postavljala jedinstvena lista za celu zemlju,i ona lista koja dobije prostu veinu, dakle pola lasova plus jedan,




dobija odmah dve treine mandata u skupštini, a ostale mandate ta-koe deli sa druim partijama. Tako se dešavalo da lista koja dobije1.076.345 lasova ima u parlamentu 67 poslanika, a lista koja dobije

1.746.982 lasa ima 303 poslanika. Ali parlament nije ni bio bitan,moao je u njemu da sedi ko hoe, pošto i nije odluivao o vladi. Kra-ljeva kamarila je bila neuporedivo znaajniji politiki aktor. Sve se re-šavalo na dvoru.

Do 1937. odine Kraljevina je imala 35 vlada u kojima je biloukupno 656 ministara. Tada su se pod velikim ministarstvima sma-trala ministarstva spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, vojske, i-

nansija, pravde i prosvete. Takvih ministara je bilo 252. Struktura mi-nistara po pokrajinama izledala je ovako:

VELIKAPROCENAT UKUP- PRO- MINI- PRO-

POKRAJINA STANOV- NO CENAT STAR- CENATNIŠTVA STVA

Srbijanci 23% 399 61% 208 83%Preanski Srbi 19% 53 8% 23 9%

Hrvati 24% 137 17% 16 5%Slovenci 8% 49 8% 5 2%Bosanski muslimani 5% 18 3% 0 0%

U osnovi stvari, bitna su samo velika ministarstva, a tu imamo si-tuaciju da 23 odsto stanovništva daje 83 odsto ministara. Tako na 100Srbijanaca ministara velikih ministarstava dolazi 7 Hrvata, kojih ina-e ima više u dravi, odnosno 10 Srba Preana. Kada znamo da suSrbi Preani u velikim ministarstvima bili veinom Srbi iz Hrvatske,sam Svetozar Pribievi je bio ministar u mnoo vlada, proizilazi daVojvodina aktiki i nije uestvovala u vladama. Vojvoana je bilopokatkad u privrednim i malim ministarstvima. Da li je moue dapokrajina koja daje najviše poreza ne moe ni sluajno da dâ nijed-no od 252 ministra velikih ministarstava. govoriti o predsednici-ma vlada još je nepotrebnije, jer nijedan predsednik vlade nije bio

Hrvat, kao što nije bio ni ministar unutrašnjih poslova ili vojske. Je-dino je na samom poetku ministar spoljnih poslova bio Trumbi,ali je svoje ministrovanje proveo u Parizu, kao lan mirovne delea-cije. O strukturi proesionalaca u okviru vlade i ministarstava tako-e ne treba trošiti rei.




Iza beoradskih ministarstava stajala je sva mrea drave u Kra-ljevini. Ta hipercentralizovana drava uspela je da stvori aparat od350.000 ljudi koji su bili pod komandom ministarstava. Zanimanje

dravno slubenika je posle zanimanja seljaka bilo najrasprostranje-nije u Kraljevini. Kad se poleda koliko je u Kraljevini bilo domain-stava, vidi se da je svako deveto domainstvo ivelo od dravne slu-be, što je zaista veliki nesrazmer. Ako se zna da su oromnu veinudravnih slubenika inili Srbijanci, vidljivo je da skoro svaka treaporodica u Srbiji ivi od dravne slube; vrlo slino stanje je i u Crnojgori. Ta birokratija je bila prava pošast za preanske krajeve, a naro-

ito za Vojvodinu. Moramo znati da je austrouarska birokratija bi-la verovatno najsposobnija i najpoštenija u celoj Evropi. U njoj su ra-dili i mnoi Juni Sloveni. Posle propasti Austro-Uarske čehoslo- vaci i Poljaci su, na primer, traili od Bea i Pešte pozajmicu u inov-ništvu, odnosno, anaovali su tue raane dok ne osposobe svojuadministraciju. Srbijanska administracija je bila esto najvei pro-blem u Kraljevini Srbiji, jer je u toj meri bila korumpirana i priva-tizovana da je sluila samo za tiranisanje seljaštva. Uostalom, cela

drua polovina 19. veka je protekla u neprekidnoj borbi srbijanskoseljaštva protiv inovnika. Pretkumanovska Srbija je imala dva i pomiliona stanovnika i administraciju primerenu tom broju. Posle bal-kanskih ratova ta administracija se protela na Makedoniju i StaruSrbiju, a posle Prvo svetsko rata i na ostale zemlje, dakle na dravu od 15 miliona ljudi, odnosno na šest puta veu dravu. Stariaustrouarski inovnici su odmah potisnuti, a videli smo kako je Mi-nistarstvo inansija odluilo da u Vojvodini iz inovništva iskljui i

domae Srbe, jer verovatno nisu bili spremni da uteraju duplo veiporez neo što je razrezano. Zbo toa je došlo do nekontrolisanoprimanja u inovnike potpuno nekvaliikovano sveta iz Srbije i Crnegore. Dravnu slubu nije dobijao onaj ko nije hteo. Svako inovni-ka je postavljala centralna vlada, te je Beorad, ta najvea aršija naBalkanu, postao trnica inovnikih mesta. Delilo se po zaviajnim,kumovskim ili roakim vezama, a korupcija je, naravno, bila naje-

ikasnija. Najznaajniji poloaj posle mesta u nekom ministarstvu bi-la je sluba sresko naelnika, jer je on bio sva vlast na terenu. Vojvo-dina je imala 24 sreza, a od 24 sreska naelnika ak 22 su bili Srbijanci.

Vojska i policija su bili osnov takvom autoritarnom reimu. Mi-nistar vojni je bio direktno pod kraljevom upravom i umeo je biti ja-




i i od predsednika vlade. U vojsku se naprosto nije smelo dirati. Pret-kumanovska Srbija je imala samo tri aktivna enerala, a pred raspadKraljevine Juoslavije armija je imala 165, što aktivnih, što penzioni-

sanih enerala. Od njih su samo dvojica Hrvati i dvojica Slovenci, aSrbijanci su zastupljeni sa preko 90 odsto. Ministri vojni, kao i ko-mandanti armija i njihovi pomonici su uvek bili Srbijanci. Policija jestavljena pod vojno okrilje, te ministar vojni unapreuje, penzioniše,odlikuje, premešta itd. i u policiji. Komandanti policije su obavezno vojna lica. Za policiju se sve moe kazati sem da je sluila civilnim vlastima. Bilo je sluajeva kad je policija delovala i protiv nareenja

ministra unutrašnjih poslova.


05 pojam i bice srpske nacije 1

Documents