1. Utjecaj antičkih civilizacija na razvitak europskog pisma i grafike (tiskarske tehnike, Gutenbergova pomična slova/preša) koja se pojavljuje krajem srednjeg vijeka i traje sve do početka 19. stoljeća (Antička civilizacija: od prvih civilizacija do kraja 5. Stoljeća;Srednjovjekovna civilizacija zapadne Europe: 6.‐14.stoljeća;Europska znanstveno‐tehnička civilizacija Europe: 14.‐ Francuske revolucije 1789.) 

Antička civilizacija: Značajke  Srednjovjekovna Europska civilizacija: Značajke Europska znanstveno tehnička civilizacija: ZnačajkeNajpoznatija kulturna povijest Grčke i Rima. Prva civilizacija u Europi: na otoku Kreti, pod utjecajem Egipta Postojanje gradova i urbanizacije 

• Stvaranje „građanske klase“ živi od rada onih na selu 

• Proizvođači hrane plaćaju porez (skladištenje robe, dućani, radionice obrtnika) 

• Pojava vladajuće klase • Duhovni rad, planiranje organizacija što uvjetuje izum pisma, razvoj znanosti (aritmetika, geometrija, astronomija) 

• Međunarodna trgovina zbog viška proizvoda, izrada luksuznih predmeta, obrtništvo/potražnja za materijalima 

• Široka struktura podjele obrtnika 

Civilizaciju odlikuje prisutnost obrta ili industrije i trgovine. 

Računa se nakon pada Zapadnog Rimskog carstva (476.g.) središte je premješteno u Bizant; Car Konstantin naziva carstvo Novi Rim, politički će se carstvo održati 1123 godine. Bizant je vodio velike borbe s brojnim državama (Perzija, islamski, germanski i slavenski narodi);  Europa:vrijeme povećane seobe naroda, miješanje starosjedioca i novodošlih naroda i njihovih institucija. Razvija se kršćansko‐feudalna civilizacija. Germani (ratnička družina) nagrađivala svoje ratnike posjedom, tzv. feudalci koji su upravljači u društvu, vode politiku, sude, skupljaju poreze. Formalno su  kraljevi vazali; feudalizam se oblikovao u vrijeme franačkih karolinga. Zemlja je pripadala slobodnom seljaku ili  feudalcu (svjetovnom ili crkvi); Kmetovi su bili u službi feudalca.  Zapadna Europa: nekoliko stoljeća će se ugasiti civilizacijski život (napadi Normana i Mađara do 11.st.); Europa bez prometnica, razoreni gradovi; Znanja, vještine i umjetnost gotovo nestali, gotovo rijetko je tko bio pismen i rijetko znao dobro latinski koji će postati službeni jezik. Civilizacijski život se budi tek od 11.st. Uspostavljanje FRANAČKE države (politička moć, širenje vlasti na velika područja i prelazak na kršćanstvo).Za vrijeme KARLA VELIKOG postaje dva naroda NIJEMACA i FRANCUZA.  Franci prešli na kršćanstvo (481.511.g.) od Odre do Dunava. Pokrštavanje Mađara u 10.st., a Nordijske zemlje poč. 11.st. Pokrštavanje Slavena je bilo u krugu interesa i dviju svjetovnih kršćanskih sila Franačke (kasnije Njemačke) i Bizanta, pa će među slavenskim narodima prolaziti linija koja će kasnije dijeliti Europu na Zapadnu i istočnu. 

Oblikovana je u Europi i odatle se širi u ostale dijelove svijeta.Naziva se tako jer je ovo simbioza stare tekovine, TEHNIKA od pojave čovjeka , a ZNANOST tekovina od prvih civilizacija. Generalno gledajući znanosti je svrha da tehnikom služi čovjeku. Granica početka ovog razdoblja je početak 14.st. i traje sve do francuske revolucije 1789. G. (18.st.); dolazi do promjena u svim dijelovima kulture i u svim područjima ljudske djelatnosti. U Europi: stvaranje velikih i snažnih država (Francuska, Engleska, Španjolska, Austrija i Rusija. Intenzivan sukob država s papinskom vlašću, s vjerskim herezama. Slabljenje moći crkve i utjecaja vjere; vjerski, politički, socijalni i kolonijalni ratovi; gospodarske, socijalne i upravne promjene; razvoj znanosti, tehnike i školstva. Na snazi imperijalizam (otkrivanje i osvajanje svijeta); novi svjetonazor u Europi zbog utjecaja izvaneuropskih kultura (počevši od križarskih ratova i venecijanske trgovine još u doba srednjeg vijeka, pa sve do osvajanja Portugalaca i Španjolaca, te Francuza, Engleza, Nizozemaca i Nijemaca Afrike, Indije, Amerike, jugoistočne Azije i tihooceanskih otoka). CRKVA i VJERA: U 13.st. katolička je crkva vladala svim područjima života i svim institucijama u zapadnoj Europi, početak rušenja te vlasti bilo je na prijelazu 13. u 14. st. Sukobi između pojedinih država i papinske uprave (pitanja o crkvenim prihodima). Redovi dominikanaca osnivaju se u svrhu naglašavanja sređenosti i skromnosti svakodnevnog života i novu ideju o izgradnji crkve duša koje su posvećene izravno s Bogom, to je preteča protestantizma. Ovaj vjerski pokret privukao je dosta pripadnika srednjih slojeva. Otvaranje svjetovnih škola, sveučilišta, trgovina, putovanja otvarala su oči i budili nezadovoljstvo na licemjerstva, raskoš, nemoral i druga zla crkve  sa zahtjevom za pravednošću. Inkvizicija nije stigla više odrađivati svoj posao. Puk je tražio promjene! Luther je 1517. g. započeo s reformacijom (95 teza), papa ga je osudi za heretika. Već 1555.g. svaki plemić mogao je izabrati protestantstvo ili katolicizam. PROTESTANTIZAM‐vjerska načela: osobna vjernost bogu bez posrednika, osobnu vrijednost i odgovornost. Luther ističe načelo nacionalne crkve (čija zemlja njegova i vjera). Protestantizam se širi Njemačkom, Nizozemskom, Francuskom, Švicarskom, Engleskom i skandinavskim zemljama. Reformacija je uzdrmala svevlast katoličke crkve u zapadnoj Europi, niknule su brojne protestantske crkve. Protureformacija (1545.‐1563.g.): poboljšanje morala i discipline u katoličanstvu; osnovan je red isusovaca koji su bili borci i misIonari u duhovnom ratu i uveden je vjerski red (inkvizicija). Katoličke zemlje su: Italija, Poljska, Španjolska, Austrija; protestantske su: Nizozemska i skandinavske zemlje, a podijeljene zemlje su: Francuska, Njemačka, Engleska. U prvoj polovici 17.st. trajat će tridesetogodišnji rat u Europi. Reformacija je posredno utjecala na razvoj GOSPODARSTVA i na stvaranje snažnih država koje će se kasnije razviti u moćne vojno‐političke sile. Reformacija je omogućila stvaranje novih ideja što će dovesti do novog svjetonazora u Europi. 

Odnosi između pape i careva u Bizantu postojali sve lošiji i u pitanju vjere i u političkim i gospodarskim pitanjima. Stvorena papinska država koja je trajala do 19.st., čiji su ostaci današnji Vatikan. Karlo Velik, zauzeo prijestolje i širo kršćanstvo radi kulturnog ujednačavanja. Sada je crkva dobila odlučnu ulogu kulturnog ujedinjenja. Sve svjetovno postoji zbog duhovnih ciljeva, pa svjetovno biva uređeno od duhovnika, službenika crkve. Sada crkva zastupa mir, dobiva zadaću održavanja reda i mira. Pokrštavanjem smiruje Normane na sjeveru i Mađare u Podunavlju. Crkva je zaštitnik siromašnih i napadnutih. 

Sumerska civilizacija/Mezopotamija: najstarija, na ušću Eufrata i Tigrisa (kultura Babilonaca) Gospodarstvo: močvaran i pjeskovit kraj, poljoprivreda (voćnjaci, livade, vrtovi, datulje, smokve, pšenica, ječam, lan, loza, šume, krastavci, luk, bob, repa, trska),  stočarstvo (koze, magarci, svinje, konji, perad, divljač) i ribarstvo. Obrtništvo: drvodjelci, kovači, obrađivači kamena, klesari, zlatari, draguljari, mesari, radionice za preradu trske Najvažnija: TRGOVINA, vanjska trgovina (trgovačke ispostave i kolonije)/imali i širili svoj trgovački i kulturni utjecaj; Pismo: SLOGOVNO ‐ klinastom pismu koje će biti kasnije korišteno na Europskim prostorima;  Klinasto pismo služilo za izradu PEČATA. Razvijena matematika, upotreba računala omogućila je 

KRŠČANSKA CRKVA:Rimski biskup je odsječen od Bizanta i okreće se franačkim vladarima jer je prijestolnica u Carigradu. Rimski biskup postaje vrhovni vladar ostalim biskupima, ističe se DUHOVNA vlast nad svjetovnom: BENEDIKT (6.st.) osniva samostane u zapadnoj Europi. Misionarski rad svećenika kršćanstvo će proširiti i po zapadnoj i srednjoj Europi. Do 11.st. crkva je postala vladajućom, a vjera kršćanstva prožela je cjelokupni život. Svećenici i redovnici su bili nositelji i širitelji vjere, gotovo jedini znalci i predstavnici civilizacijskih oblika života. Crkvene službe su bile vjerske i svjetovne; papa Grgur I Veliki (590.‐604.g) je bio samo visoki crkveni službenik, osnovao samostane, slao misionare na pokrštavanje, upravljao crkvenim imanjima i novcem, brinuo o prehrani stanovništva, vodio diplomatske poslove, upravljao vojskom.  Crkva gradi samostane, osniva nove redove, organizira obrazovanje, uvodi celibat za svoje službenike (benediktinci‐10.st.; cisterciti‐11.st.); to su službe intelektualnog rada. Samostani postaju kulturna središta Europe, svećenici su jedini pismeni, te uređuju i svjetovni život. Krist je postao simbol zapadne Europe, pa se za Krista ide i u križarske ratove izvan tog prostora 

GOSPODARSTVO: oživljavanje gradova i trgovine, razvijena poljoprivreda, 1700. G. na selu živi 80% stanovništva. (porast pučanstva u Europi započelo je od 12.st., stoga je bila veća potražnja za hranom i prostorom pa su se počele krčiti šume, isušivati močvare, mora i rijeke (Nizozemska), bolje su se obrađivala zemljišta. Sredinom 14.st. Europu je poharala KUGA, desetkovala je stanovništvo u nekim zemljama i do 40%. Razvija se povrtlarstvo i voćarstvo, donesene su i neke nove biljke u Europu (kukuruz, krumpir, rajčica). Stočarstvo je također uznapredovalo, pa je oživjelo gradsko gospodarstvo ‐ trgovine i novčarstvo, pa se je poljoprivreda okrenula tržištu. Europljani uvode plantažnu poljoprivredu u novo osvojenim zemljama Amerike (šećerna trska, pamuk, duhan) što će davati sirovine za Europsku industriju. Intenzivno se želi razviti industrija na poduzetništvu i natjecanju, jer se dotada cehovska organizacija štitila obrt i obrtnike (male radionice). Tržišno natjecanje zahtIjevalo je veće radionice, nova oruđa, veće količine sirovina, veće trgovačke poslove, veće zalihe za promjene na tržištu (poduzetniji duh i veći kapital). Stoga su bankari i trgovci bili istodobno veleposjednici i industrijski poduzetnici u 14.st. Tako se počela razvijati industrija na manufakturnoj osnovi. Prva i najznačajnija industrija bila je TEKSTILNA naročito razvijena u Italiji i Flandriji. Flandrijski poduzetnici kupuju vunu u Španjolskoj i Engleskoj i daju na obradu Flandrijskim seljacima, izbjegavajući tako obrtnike i cehovske propise. Poduzetnici zatim otvaraju manufakture time sve dovode pod isti krov i pod upravu i nadzor poduzetnika. Tako se u industrijskom razvoju odjeće pokazala značajnim proizvodnja pamučne odjeće. Razvija se i industrija za preradu poljoprivrednih sirovina, a posebice prerada ruda (željezo, bakar, kositar) u 16.st. Staklo se proizvodilo već i prije, ali proizvodnja sve više raste. Razvija se proizvodnja pokućstva, a zatim industrija iz rabljenih sirovina (ulja, svijeće, kozmetika). Ribarstvo je postalo unosno naročito poslije uvođenja dimljena i konzerviranja ribe. U industriji se PROIZVODNJA specijalizira ne samo po područjima nego i u samom radnom procesu. Podjela rada, usavršavanje tehnika, koncentrirana proizvodnja, jeftini radnici i prošireno tržište pojeftinjuju i same proizvode u usporedbi s proizvodima obrtnika. Poduzetnik se nije ograničavao samo na iskorištavanje radnika nego i na primjenu tehnike, na poticanje razvoja tehnike, stoga do 1700.g. 

kasnije Babiloncima da neobično razviju algebru. Poznavali: lončarsko kolo, plug, kola, srpove od kovine, tkalački stan, predmeti od zlata, srebra, olova Pravili: opeku, i žbuku, gradili zgrade s lukovima Školstvo: školovanje pretežno djece pripadnika viših društvenih slojeva   Feničani (Libanon, Sirija, Izrael) postaju trgovački gospodari Sredozemlja; poznati kao trgovački narod Feničani  su poznati po alfabetskom pismu, koje će preko Grka i Rimljana doći do nas. PISMO: Odredili su znakove samo za SUGLASNIKE, Grci će naknadno odrediti SAMOGLASNIKE, što će biti osnova svih kasnijih ALFABETA odnosno ABECEDE. •Egipatska civilizacija: hijeroglifi: slogovno i slikovno pismo •Poljoprivredna zemlja, navodnjavanje (rijeka Nil) •Birokratsko‐feudalna poljoprivredna država •Bizantski car Justinijan uništio civilizaciju, 535. g. 

do Jeruzalema. Crkva je stvorila strašnu mašineriju i kršćanstvo je ovladalo svima, ali nije išlo sve po volji pape. Unutar kršćanstva se javljaju struje i pokreti‐ne bez socijalne podloge poznati kao HEREZE. Crkva na to odgovara križarskim ratovima. Naši glagoljaši pod vodstvom Grgura Ninskog, koji je prvi u Europi crkveno‐vjersko pitanje postavili na narodnoj osnovi (šesto godina prije Luthera). U 11.st. među svećenstvom počinje popuštati disciplina, javljaju se u crkvi novi PROSJAČKI redovi, bilo da se bore za skromnost i jednostavnost tzv. FRANJEVCI ili za doktrinarnu čistoću i militantnost u suzbijanju hereze tzv. DOMINIKANCI. U 13.st. počinje kriza srednjovjekovne kulture jer vladari zahtijevaju šira ovlaštenja za sebe, suprotno crkva hoće još odlučniju riječ u politici.  

nalazimo u industriji sve jasnije odlike mehanizacije.Svu tu proizvodnju omogućio je razvoj snažne trgovine. Trgovci su bili pokretači gospodarskog poleta što je nastalo, tržište je bilo srce gospodarstva. Do 14.st.trgovinu su po svjetskim morima i novčarske poslove vodile druge kulture i narodi (Islam, Bizant, India, Kina, Japan). Od 14.st. počinju mletački i đenoveški, a zatim portugalski i španjolski, a onda nizozemski, engleski, francuski i njemački trgovci gospodariti istočnim, a nakon otkrića Amerike i zapadnim dijelom zemlje. Stoga su Europski trgovci bili pokretači kapitalističkog načina proizvodnje‐proizvodnja koja se temeljila na načelima: NOVAC RAĐA NOVAC, privređivanja okretnog tržišta, tako da se potrošnja potiče i organizira – pa će im pasti u dio i to da svijet pretvore u svjetsko tržište sa svjetskom podjelom rada. Europskim gospodarstvom, posebice od 14.‐16.st. ne vlada ni poljoprivreda ni industrija nego TRGOVINA i NOVČARSTVO. Dotadašnja cehovska društva su bivala potisnuta od strane velikih međunarodnih trgovačkih organizacija ili pak privatnika poput Medicija i Fuggera koji ulaze u veće i složenije trgovačke pothvate. Imaju sjedišta u gradovima mnogih temelja, svoje banke, svoja prometna sredstva‐čak i čitave mornarice. Porast trgovine svakojakom robom,a ne samo luksuznom, i to sada na golemom prostoru, zahtijevao je poboljšan promet. Promet se uglavnom odvijao MOREM i RIJEKAMA, najveće poboljšanje u ovom razdoblju je upravo u BRODOGRADNJI. Brodovi postaju veći i bolji, opremljeni brodskim spravama i zemljopisnim kartama. Grade se brojne luke, stovarišta, dokovi i svjetionici. Kako je najznačajnija bila prekomorska trgovina to će se otkrivanjem novih područja na Zemlji i središte trgovine, a ujedno i civilizacijsko, premjestiti u Sredozemlja u europske atlantske zemlje, koje će postati najmoćnije trgovačke, političke i kolonijalne države. Poboljšao se i kopneni prijevoz, grade se CESTE, MOSTOVI,, uvode se bolja teretna kola, grade postaje i organizira poštanska služba. Napomena: u srednjovjekovnoj Europi trgovina se nije mogla razvijati jer se crkva protivila trgovini i novčarstvu. U Europi se počinje razvijati BANKARSTVO, u 14. i 15. st. Uvodi se dvostruko knjigovodstvo, čime se stekao pregled nad novčanim sranjima. Nizozemci su prvi uveli prenosive trgovačke papire ( jedne vrste čeka). Banke su dugo vremena bile samo privatne i vladari su ovisili o bankarima, ali i bankari o naklonosti i politici vladara. Čak su i kovanice novca bile poluprivatne, a to je i jedan od razloga raznovrsnosti novca. U 14.st. zlatni florin učvrstio se kao platežno sredstvo u Europi. Od 17.st. se uvode u Europi i papirnate novčanice. U 17. I 18.st. vladajuća je ideja da snažna politička država mora počivati na čvrstim gospodarskim temeljima, zato VLAST mora u cijelosti uređivati gospodarski život. Javlja se MERKANTILIZAM, gdje se potiče snažan razvoj gospodarstva i štiti se domaća proizvodnja. Osvajaju se nove zemlje i stavljaju po svoju upravu, ratom i diplomacijom bore se za prevlast vlastite trgovine, potiču i štite razvoj domaće poljoprivrede‐HRANU NE UVOZE NEGO IZVOZE. Potiču nove načine proizvodnje i nova oruđa, potiču i potpomažu određene gospodarske grane, zabranjuju iseljavanje stručnih radnika, a potiču useljavanje. Merkantilizam (gospodarska politika) posebice je naglašavala odnos matica zemlja‐ kolonije (program koji je išao na štetu kolonija do beznadnog položaja). Kolonije izvoze određenu sirovinu, a uvoze sve ostalo – od hrane, radnika (robovi iz Afrike u slučaju Amerike) do opreme. Sada „matice zemlje“ nisu samo politički gospodari i vlasnici nego i širitelji kulture. Tako se KOLONIJALIZAM pretvorio u IMPERIJALIZAM – politički, gospodarski i kulturni. Engleska i Nizozemska su bile države koje su više vodile brigu o trgovini, a Engleska uz to i o industriji, pa joj je poljoprivreda zapadala u krize. S druge pak strane Španjolska je u kolonije prije svega izvozila feudalni sustav, a iz kolonija donosila zlato, dok je na industriju manje polagala. 

APSOLUTIZAM i s njim povezan merkantilizam odigrali su značajnu ulogu u stvaranju političkih i gospodarski snažnih država Europe. 

  Gospodarstvo: počiva na poljoprivredi koja je bila vrlo slaba do 11.st., kmetovi su radili neposredno za gospodara, jedan dio obrađivali su za sebe ali su od prinosa morali dio davati feudalcu. Obradive površine se šire tek u 11.st. koje se bolje obrađuju, iskorištava se vjetar, voda i životinjska snaga. Grade se novi zamci koji će kasnije pripadati građanskoj klasi/buržoaziji. Trgovci i obrtnici počinju osnivati udruženja, zbog socijalnih i građanskih zaštita članova i uređenje proizvodnje‐izjednačavanje nadnica, cijena, proizvoda. Udruženja imaju svoju imovinu, upravu, pečat, zastavu i statut. Velika je razlika između obrta i obrta na vlastelinskim imanjima. Feudalci bi organizirali sajmišta i uz naknade davali trgovcima povlastice, stoga trgovačka udruženja prostorno se šire. Pojavu gradova podržavaju, vladari, neki plemići jer u tome vide vlastiti probitak. Posebnim bulama gradovi postaju slobodni. Društvenu strukturu čine svećenstvo,, koji su uglavnom plemići, živjeli su u gradovima i bili pismeni, a niže svećenstvo je živjelo na selu, bili su skromni i neuki. Bilo je slobodnih seljaka, vitezova (konjanika)‐profesionalni ratnici koji se je regrutirao iz kruga siromašnih plemića. Građanski stalež trgovaca i obrtnika (majstor, kalfe i šegrt).  U srednjovjekovnoj Europi seljak je obavljao poslove na gospodarskom imanju, plemić je bio ne samo zemljoposjednik nego i upravitelj i sudac i vojnik; svećenik je mogao biti ne samo propovjednik nego i učitelj i vijećnik i pisac i knjižar i ideolog; umjetnik je mogao biti inženjer i graditelj i raznoliki obrtnik. 

DRUŠTVENA STRUKTURA: feudalna – znaku triju staleža i dviju klasa. Svećenstvo, plemstvo, slobodni seljaci i kmetovi. Najznačajniji sloj ovog razdoblja je GRAĐANSTVO (buržoazija). Građanstvo se javlja u zapadnoj Europi, dok je se u istočnoj u cjelini zadržala stara feudalno‐klasna struktura. Građanstvo zapadne Europe izrasta u snažnu klasu koja je razbili staleške i klasne granice, otvorila je međustalešku i međuklasnu pokretljivost koja u dosadašnjoj povijesti gotovo ni u jednoj civilizaciji nije bila takva po značenju i opsegu. Gradska privreda imala je utjecaj na svjetovno obrazovanje u pogledu duhovnih kretanja što je dovelo do gospodarskih i duhovnih promjena. Gospodarske su promjene omogućile materijalno jačanje i brojčano povećanje građanske klase, a njen politički utjecaj omogućen je promjenom što je nastala stvaranjem jakih država. Trgovina, novčarstvo i industrijsko poduzetništvo uzdigli su dio građanstva u vodeći sloj po bogatstvu, a koke se ih veliki dio školovao, potrebe država za obrazovanim službenicima dovest će veliki dio građana do uprave. Plemstvo je FORMALNO još uvijek vladajući stalež (plava krv). U središtu društvene ljestvice, među građanstvo su dospjeli i seljaci i odbjegli kmetovi (dogodilo se da neki slobodni seljak postane trgovac, stekne bogatstvo, kupi komad zemlje, školuje djecu, pa će njegova djeca dobiti plemićki položaj i titule. Sve te mogućnosti u gradu  stvorile su preduvjet za porast specijalističkog zanimanja. U srednjovjekovnoj Europi seljak je obavljao poslove na gospodarskom imanju, plemić je bio ne samo zemljoposjednik nego i upravitelj i sudac i vojnik; svećenik je mogao biti ne samo propovjednik nego i učitelj i vijećnik i pisac i knjižar i ideolog; umjetnik je mogao biti inženjer i graditelj i raznoliki obrtnik. Tek u 14.st. počinje u Europi veća specijalizacija i školovanje za odgovarajuće poslove. Većina laika posvećuje se znanosti i umjetnosti, a svjetovne službenici se istiskuju iz pravne službe koju sada popunjavaju službenici iz građanske klase. Nakon toga slijedi odvajanje UMJETNIKA, INŽENJERA i GRADITELJA, probitak tih zanimanja i porast njihova ugleda‐tada se počinju potpisivati pod svojim djelima, bivaju poznati po imenu. Stručna specijalizacija odigrala je značajnu ulogu u promjeni društvene strukture i naravno kulture općenito: s jedne strane da znanje i osobne odlike, ane obiteljska i staleška pripadnost, donose društveni položaj, materijalni probitak  i ugled, s druge strane da elitom postaje strukovna elita. U to vrijeme mijenja se položaj žena, žena je bila izvan javnog života i materijalno ovisna o muškarcu. Odlaskom žena u samostane odricala se materinstva, ali je postala materijalno neovisna o muškarcu. Istodobno njoj je postalo dostupno obrazovanje. Časne sestre su postajale bolničarke, bogate obitelji ih uzimaju za učiteljice svojih kćeri pa će tako steći javna znanja. RENESANSA – u to vrijeme obnavlja se kult žene, umjetnicima su žene predmet promatranja (slike, pjesme) Selo je i dalje ostalo s kmetovima, seljacima i feudalcima, živjela golema većina stanovništva i zapadne Europe. Feudalci se prilagođavaju novim tržištima pa dolazi do nezadovoljstva i seljačkih pobuna. U Engleskoj oranice pretvaraju u pašnjake za ovce, istjeruju seljake i tako raste masa bez kruha i krova, masa prosjaka lutalica. Tada se u gradu započinje sa bezdušno iskorištavanje fizičkih radnika, pa se u 14.st javlja prvi ustanak tkalaca u Italiji. Stoga u doba merkantilizma i apsolutizma počinje u gradovima jasna polarizacija na BIJEDNE (masa siromašnog industrijskog radništva) i BOGATE (poduzetnici, trgovci, bankari) 

  Uprava: ne postoji pravni građanski poredak, tek u 10.st. stvaraju upravu s predstavnicima građanstva, plemstva i svećenstva‐tri 

ORGANIZACIJA ZAJEDNICA (DRŽAVA): stvaraju se snažne države, feudalne države s formalnom vlašću kraljeva i jake apsolutističke države i republike, a susrećemo i federacijske zajednice. Vlast vladara ima snažan centralistički utjecaj na vlasti feudalaca. Dakle vlada donosi propise, vojska postaje profesionalna, 

srednjovjekovna staleža. Uprava će se temelji na kodeksu rimskog prava. U 13.st. utemeljen studij kanonskog i civilnog prava. 

pojavljuj se vojničke službe i određuju se zapovjednici. Sve više poreza odlazi u vladarovu blagajnu.Gradovima se ukidaju feudalni porezi, ukida se carina na trgovinu, izgrađuju se prometnice, daju se monopoli.  Centralističke države su omogućile razvoj tehnike, ponajprije prometa. Područja su bila nepovezana, pa je vlast bila lokalna. Gradnja cesta poboljšava promet, veći se prostori povezuju pa je i uprava na njima mogla biti uspješna. Osim toga školovani službenici su zamijenili nekadašnje feudalce. Stvaranjem kadra profesionalnih vojnika i zapovjednika središnja je uprava posebice dobila na snazi. Razvoj statistike i pojava TISKA uz brojnije i školovane službenike omogućit će središnjoj vlasti evidenciju, veći nadzor i bolji pregled svega što se događa u državi i kako se naredbe provode. Potiče se razvoj industrije, tehnike, pa i znanosti zato vladari osnivaju ZNANSTVENE AKADEMIJE. Građanska je klas pomogla jačanju vlasti mnogih kraljeva u Europi ali ju je i ograničavala jer se borila za ljudske slobode i odgovornu vlast, za institucije koje će to osigurati, takva institucija nazivala se skupština/parlamenti. Sudstvo se centralizira, uz cehovske i crkvene sudove javljaju se i kraljevski sudovi, čak kralj postaje izvorom prava. Pravo i pravnici postaju značajni, otvaraju se novi fakulteti prava, proučava se rimsko pravo. U 17. I 18.st. apsolutistički dvorovi postaju središta svekolika života – od vojnog i gospodarskog do znanstvenog i umjetničkog. Centralizacija i ujednačavanje nije išlo lako , postojala su još srednjovjekovni činioci koji su je kočili (crkva, plemić, cehovska udruženja, lokalizmi i sve to je vladar morao manje ili više uvažavati). Kraljevi su se u centralizaciji oslanjali na pripadnike trećeg staleža (građane). PROTESTANTIZAM‐ dolazi do stvaranja narodnih crkava, pa će u tim zemljama vlada imati nadzor i nad crkvom. Oduzimala su se katoličkoj crkvi imanja. Oni su protiv apsolutizma i zagovaraju odvajanje ZAKONODAVNE i IZVRŠNE vlasti i SUDSTVA kao predstavnici demokratske države – to je postati podloga ustavnom poretku kasnijih država u Europi i SAD‐u. Ovo je učenje pokretač renesanse, protestantizma te zastupnika prirodnog prava o slobodi pojedinca i ugovornoj naravi vlasti, da su prirodna prava ljudi iznad oprava što ih stvaraju pojedinci i da se ta prava moraju štititi od svake samovolje i institucionalno samostalnim sudstvom.  Osim kraljevina  postoje u Europi ovog razdoblja i republike (Venecija, Dubrovnik). Odlike republika su imali mnogi slobodni gradovi, iako su formalno bili ovisni o vladaru i feudalcu. Vlast u republikama držale su pretežno bogate trgovačke obitelji uz sudjelovanje cehova. Praksi republikanizma pridonijeli su HUMANISTI s obnovljenim antičkim idejama i vjerske struje kojima su uzorom bile prve kršćanske komune. FEDERACIJE –savezi gradova ili pokrajina ili trgovački savezi (Švicarska, Nizozemska) 

Kreta: prva civilizacija na tlu Europe nastala pod utjecajem Egipta; grade prometnice, uvode kola, razvija se pomorska trgovina, uvodi pismo na glinenim pločicama/najprije hijeroglifi Grčka: razvijala se pod utjecajem Krete, civilizacijski 

ŠKOLSTVO: Svećenici su bili jedini pismeni, a samostani dugo jedina središta intelektualnog rada. KARLO VELIKI poziva redovnike na dvor i potpomaže njihovom radu u opismenjavanju i školovanju ljudi koja će doprinijeti boljoj organizaciji državnog života, tzv. KAROLINŠKA RENESANSA. Crkva je imala vlast u odgoju i školstvu. Razvoj 

RAZVOJ TEHNIKE: tehnika je omogućila civilizacijsku promjenu i dala joj pečat. Težnja je bila za MATERIJALNIM BOGATSTVOM, razvojem ZNANOSTI i SNAŽNIH DRŽAVA. Zahtjev za većom proizvodnjom će potaknuti iskorištavanje novih izvora energije: VODA, VJETAR, PARA  i onda IZUME SPRAVA što omogućuje njihovo iskorištavanje Isti će razlog potaći razvoj industrije i nove grane industrije. A poboljšanje  i povećanje proizvodnje u svima njima bilo je moguće samo novim spravama i novim tehnologijama. Veću je TRGOVINU mogao omogućiti tek razvoj prometa i svega onoga što je s njom povezano (navigacijska pomagala u pomorstvu). Urbanizacija i nove snažne države zahtijevale su novo sredstvo za uspješniji i brži prijenos vijesti 

oblici: pismo, gradovi i živa trgovina Poljoprivreda: malo plodne zemlje, prvenstveno trgovina što će ubrzati razvoj poljoprivrede i obrta Uvozila žito, a izvozila maslinovo ulje, vino i oružje, obuću, odjeću, ukrase. Tržnica (agora) postala je gospodarsko srce polisa Društvena struktura: građani, slobodni ljudi i robovi Grčka mjesta postaju čuvena tržišta robova (zbog gospodarskog načina života raste i broj robova u Ateni) Grci govorili različitim dijalektima i imali su različite običaje, svi su se osjećali pripadnicima istog naroda – HELENSKOG. Razvoj demokratskih polisa (politika postala stvar svakog građana). Dobar građanin je onaj koji se posvećuje javnom životu‐ da sudjeluje u skupštini, sudnici, vjerskim svečanostima, vježbi u ratnim vještinama…. Grčki filozofi su utemeljitelji RACIONALNOG „ RAVNOTEŽA ČOVJEKA I PRIRODE“), UTEMELJITELJI EUROPSKE KULTURE. Sokrat (kultura), Platon (etika), Aristotel (logika)/// Otvaranje puta znanosti, četiri grčke vrline: mudrost, hrabrost, umjetnost i pravednost! Grci su utemeljitelji našeg pristupa svijetu, načinu mišljenja, utemeljitelji znanosti. Postojale škole gdje se učilo 

znanosti u Europi nije smjelo biti ni spomena zbog vjerske ideje da istraživanje svijeta kao božjeg djela znači sumnju u boga, da je to posao đavolski, posao čarobnjaštva i praznovjerja, što je crkva osuđivala i progonila. U talijanskim gradivima otvaraju se laičke osnovne škole, program iz grčko‐rimske tradicije, sa 7 slobodnih umijeća‐četiri znanstvena (geometrija, aritmetika, astronomija i glazba) i tri književna (gramatika, retorika i dijalektika). U 12. st počinju se osnivati SVEUČILIŠTA u zapadnoj Europi (Padova, Pariz, Bologna, Oxford, Cambridge). Vladari daju sveučilištima zaštitne povelje. Školovalo se za svećeničke službe, građanske i državne službe. Obrtničko umijeće stjecalo se naukovanjem. Umjetnost: shematski prikazi izabranih vjerskih sadržaja (freske, vitraji); graditeljstvo u znaku romanike (jug) i gotike (sjever) Razvoj pučke usmene književnosti, na narodnom jeziku i službenoj, vjerskoj odnosno crkvenoj pisanoj na latinskom jeziku. 

evidenciju.Težnja država za osvajanjima dovest će do upotrebe puščanog praha u ratne svrhe i usavršavanje oružja. Za potrebe u industriji i trgovini valjalo je usavršiti vagu. Sve se više mora voditi računa o vremenskim prilikama, pa treba mjeriti tlak,, toplinu. Sve su to razlozi i pobude koje su poticale na razvoj tehnike. Cistercitski redovnici znali su iskoristiti vodu kao pogonsko sredstvo koje će pokretati brojne strojeve. Što će biti temelj u nastajanju prvih modernih središta mehanizirane proizvodnje. Parnim strojem se nastojala crpiti voda iz rudnika koja je otežala vađenje rude. Dakle različita konstrukcijska rješenja sprava pripomogla su razvoju moderne znanosti kasnije. Obrtnici i izumitelji, zatim poduzetnici i izumitelji i nakraju izumitelji i znanstvenici bili su međusobno povezani. Izumi su dolazili od ljudi iz prakse (npr. dalekozor i sitnozor djelo su brusača stakla, trgovci i bankari omogućit će pojavu mehaničkih računala, liječnici medicinskih pomagala). Nakon pronalaska dalekozora (makrosvijet) i sitnozora (mikrosvijet) otkrivene su nove pojave i otvorena nova pitanja, tada je ZNANOST STUPILA U PRVI PLAN. Oni sada počinju odgovarati na pitanja, otkrivati znanost u pojavama – fizičke i kemijske procese, procese u biljnom i životinjskom svijetu; uz pomoć tehnike dakle, ali i potičući njen dalji razvoj. Tehnika je promijenila navike ljudi u PREHRANI, ODIJEVANJU, STANOVANJU i općenito življenju. Namirnice krumpir, kukuruz, neko povrće, dimljenje i sušenje ribe, stavljanje namirnica u hladno da se sačuvaju od kvarenja (kineska ideja)Sve to je omogućilo promjeni prehrane stanovništva, veću raznolikost, uklanjanje nekih bolesti, OPSKRBU GRADOVA, omogućit će zapravo industrijalizaciju i urbanizaciju, prehranu gradskog stanovništva. Golema proizvodnja pamučnih tkanina posve će izmijeniti i daleko poboljšati odijevanje velikog broja Europljana. Veća i standardizirana proizvodnja pokućstva, stakla i posuđa, bolje i veće i udobnije građene kuće u gradovima izmijenit će uvjete stanovanja dijela stanovništva. U gradovima će se stvarati bjedničke radničke četvrti s gotovo lošijim uvjetima stanovanja nego na selu. Medicina, medicinske službe i higijenske mjere ipak su iznad srednjovjekovnih. Ne samo TISAK nego i npr. uvezena KAVA i ČAJ dovest će do novih društvenih običaja do otvaranja KAVANA, oživjet će običaja sastajanja (druženja), umjetničkih priredbi i slično. Zahvaljujući otvaranju kavana, Pariz će u ovo vrijeme postati središtem duhovnog života. Meka umjetnika. S razvojem znanosti  i tehnike nastupa jedna od najvećih promjena u ljudskoj povijesti POVIJEST KULTURE, ravna onima kao što su nastanak naše vrste, eolitska revolucija i urbanizacija (prve civilizacije).   Čovjek starog kamenog doba sustavno se služio samo oruđem (i oružjem) za lov i sakupljanje i tek je upoznao vatru. Čovjek mlađeg kamenog doba stalno se nastanjuje, pripitomljuje životinje i uzgaja biljke, izumljuje alate‐POČINJE PRIRODU PRILAGOĐAVATI, ali skromno zbog skromnog iskorištavanja energije. PISMO, GRAD i DRŽAVA PRVIH CIVILIZACIJA, kao i onih kasnije, omogućili su u biti samo organizacijske promjene. Tek će ZNANSTVENO‐TEHNIČKA CIVILIZACIJA S KRAJA OVOG RAZDOBLJA DONIJETI RADIKALNU PROMJENU –čovjek će ovladati prirodom i moći će je iskoristiti do neslućena opsega. 

čitati, pisati, računati, pjevati, svirati, tjelovježba. Otvorene profesionalne škole i AKADEMIJA Platonova: liječnici, matematičari, pjesnici Civilizacija Etruščana (Rim):vješti trgovci i obrtnici; narod bogat umjetninama i živim gradskim životom    

Uprava Bizanta: Carigrad je centralistički uređen grad zemljoradnička proizvodnja i davanja, organiziranje i obrtnika i sav trgovački život. Društvena struktura Bizanta: na vrhu ljestvice carski dvor, a zatim plemstvo i aristokracija. Iako kršćanska država ropstvo se održalo sve do 14.st., ali robovi nisu mogli biti kršćani. Car je bio poglavar države. Carska birokracija prožimala cjelokupni život u Bizantu. Vjera: razlikuje se od zapadnoeuropske u liturgiji i crkvenoj organizaciji. U Bizantu postoji jedinstvo svjetovne i duhovne vlasti, te su dopuštene narodne crkve. Umjetnost: karakterizirana ikonama, preokupacija Kristovim žrtvovanjem i uskrsnućem; napuštena je rimsko‐helenistička umjetnost i stvoren novi stil pod utjecajem bliskoistočnih umjetnosti. Znanost: u početku dosta obećavao u pogledu znanosti, međutim krajem 13.st. stanje znanosti u njemu nije bolje nego u zapadnoj Europi. Školstvo:postojale u Carigradu i u lokalnim središtima. Učilo se kao i u zapadnoj Europi o sedam slobodnih umijeća. Osnovna ili „pravopisna“ naobrazba je međutim bila PRIVATNA: pismeni su bili trgovci i obrtnici. Sveučilište je u Carigradu osnovao Konstantin. Imalo je 30 katedri, što na grčkom što na latinskom jeziku. Proučavala se gramatika, pravo i filozofija. Postojale su odvojene vjerske škole poput biskupskih u zapadnoj Europi. Naobrazba se stjecala i u samostanima, koji su uz to bili prepisivačka središta. 

RAZVOJ ZNANOSTI: Do 16.st. Europa je u znaku upoznavanja znanosti prethodnih i drugih civilizacija. Obnavljaju grčko razumijevanje civilizacija (logika, matematički dokazi, uzročno‐posljedično načelo), te s razvojem tehnike i oživljavanjem svjetovnog života stvaraju se tek uvjeti za razvoj znanosti. Prirodne znanosti: počinje se razlikovati po predmetu istraživanja i u pristupu. Imali su stajalište da je svijet zakonito uređen i da je zadaća znanosti otkrivanje tih zakona, njen predmet postaje materijalan, vidljiv svijet, pojave i količinske naravi koje se mogu i pokusom provjeriti, a pristup ima pitanje KAKO‐kako se neka pojava odvija u prirodi? Duhovni svijet, svijet kvalitativnog i vrednotnog kao i pitanje ZAŠTO‐zašto se pojava događa u prirodi? Ostavlja filozofiji i teologiji. Prirodna je znanost prihvatila KVANTITATIVNU sliku svijeta, a kako će ona postati temelj novog svjetonazora, izvela je ujedno i prijelaz iz kvalitativne slike svijeta u kvantitativnu. Galilei će dati i metodologijsku osnovu znanstvenom istraživanje s tri stupnja znanstvenog istraživanja: Razumsko uočavanje pojave, pokus (ili laboratorijska provjera) i matematički prikaz. Tako su postavljeni teorijski okviri znanosti. Izum SPRAVA omogućit će da se upozna Zemlja, pogleda u svemir i otkriju oku nevidljivo, a onaj probuđeni optimistički racionalistički duh, siguran da se svijet može upoznati, a spoznaje iskoristiti da znanost može pomoći čovjeku ovladati prirodom, kako je isticao Descartes, namijenit će znanosti zadaću da ustanovi, otkrije prirodu, njene zakone, oblike i procese. Isto tako i za točnošću, mjerljivošću i provjerom što je ustvari sustavno ispitivanje u kojem će se matematičkim jezikom ovladati znanost. Valjalo je ustanoviti materije, strukture i pojave i mjeriti vrijeme, prostor, težinu, toplinu, brzinu, tlak, itd. Dalekozor je omogućio razvoj astronomije, a sitnozor razvoj biologije, kemije i fizike, a bez mjernih sprava sata (mehaničkog), vage (precizne), toplomjera, tlakomjera, elektrometra, itd. nemoguća je egzaktna znanost. Valjalo je ujednačiti mjerne sustave. Započelo je osnivanje znanstvenih društava (akademija), okupljanju više znanstvenika. Osnivaju se laboratoriji, osmatračnice, botanički vrtovi, muzeji. Uglavnom je znanstveni rad izvan sveučilišta. TISAK je omogućio znanstvene časopise i time brzu izmjenu iskustava i širenje spoznaja među znanstvenicima različitih zemalja‐počinje internacionalizacija znanosti, što je vrlo značajno za njen razvoj i dobrobit ljudi uopće. Matematika se razvijala zahvaljujući zahtjevima drugih znanosti, iz potrebe rješavanja nekih pitanja i javila se potreba za statistikom, a bez računa vjerojatnosti nije moguća statistika kao znanost. Ovo je doba razvoja velikog broja fizikalnih disciplina: ASTRONOMIJE (Kopernik, Galilei), MEHANIKE (Newton‐dao osnovne zakone mehanike), METEROLOGIJA, STATIKA, OPTIKA (optičke sprave), AKUSTIKA, proučavanje topline, magnetizma i elektriciteta (nakon razdoblja pare, a prethodi atomskom razdoblju‐kraj 19. I početak 20.st., proizveena sprava za proizvodnu elektriciteta ili generator, elektrometar, elektricitet se počinje iskorištavati, Nikola Testa‐izmjenična struja). KEMIJSKE ZNANOSTI (alkemija će živjeti do 17.st.). Elementi se mogu dobiti u laboratoriju, kemijska industrija‐bijeljenja, bojenja, čišćenja, stakla, porculana, baruta, obrade rude – to je zahtijevalo proizvodnju lužina, kiselina i oksida. U 17.st. pojavljuju se prvi priručnici iz kemije i prvi profesori kemije. Otkrivanjem kisika,dušika, ugljik‐monoksida i dušik‐oksida, kristalnog šećera poČinje razvoj ORGANSKE 

KEMIJE.Utemeljena GEOLOGIJA i PALEONTOLOGIJA, Biblijske priče o potopu kada su navodno nastale sve životinje, kao i stavovi teologa o starosti Zemlje (oko 6000 god.) dovedeni su u sumnju. Sada se proučavaju slojevi Zemljine kore, krajem 17.st. izrađuju se geološke karte. Kristali se počinju proučavati u 18.st.‐KRISTALOGRAFIJA. Došlo je do jasnih spoznaja da su FOSILI organskog podrijetla i da su prilično stari. Zahvaljujući putovanjima i istraživanjima neotkrivenih prostora zemlje razvija se ZEMLJOPIS. Do kraja ovog razdoblja otkriveni su svi kontinenti i veliki dio oceanskih otoka. To će omogućiti dobre zemljovide, a i TISKARSKI STROJ i njihov sve veći broj. U 16. St. Pojavljuju se prvi globusi i prvi atlasi, a sredinom sljedećeg stoljeća vrlo dobri udžbenici općeg zemljopisa. Razvoj BIOLOGIJE, do 16.st. biologija je poput matematike u granicama grčko‐islamskih znanja, skromna je, a važeća je Aristotelova klasifikacija. Na njen pak razvoj utjecat će zanimanja za prirodu umjetnika, liječnika za „materia medica“, a posebice putovanja Europljana u nova područja Zemlje i pojava MIKROSKOPA. Početkom 18.st. sva živa bića (i minerali) biti će podijeljeni u razrede, redove, rodove i vrste. Mikroskop je omogućio pojavu i razvoj mnogih biologijskih disciplina (citologija, bakteriologije, fiziologije, embriologije). 

Provincije pripojene Rimskom carstvu (zapadno+istočno): 31. e.p.n.e. 

  ŠKOLSTVO: Kretanja su prema svjetovnom i stručnom obrazovanju, oslobađanju školstva od nazora crkve, promjeni srednjovjekovnih predmeta i metode nastave, širenju mreže škola i dostupnosti obrazovanja većem broju djece teklo je polako i ne uvijek i svugdje ravnomjerno, istina je da ni do kraja srednjeg vijeka ni svi svećenici nisu bili pismeni. Pruski vladar izdavao je uredbu o obaveznom pohađanju škole sve djece od 5.‐13.godine i davanju stipendija siromašnoj djeci. Broj škola po Europi raste (osnovnih, srednjih, sveučilišta‐programi se mijenjaju u korist svjetovnih sadržaja, RASTE BROJ STRUČNIH ŠKOLA. Svjetovna vlast preuzima nadzor na školama iako su nastavnici i dalje gotovo u cijelosti svećenici. Predaju se sve više prirodoslovno znanstveni predmeti, javljaju se brojni teoretičari školstva koji zagovaraju nove programe, nove metode nastave, druge ciljeve školovanja i drugačije stavove školovanja o tome tko se treba školovati. U 15.st. otvaraju se brojna sveučilišta u Europi i stručnih škola. U Italiji se osnivaju umjetničke akademije‐umjetnost se razvija od obrta i školovanje umjetnika je posebno. U vrijeme REFORMACIJE‐ŠKOLA VALJA ODGAJATI U DUHU KLASIČNE UČENOSTI I HUMANISTIČKIH KRŠĆANSKIH VRLINA,  i tako razvijati neovisno mišljenje u učenika. Znanja trebaju biti dana učenicima o „znanost o ljudskim poslovima, jednaka znanja moraju dobiti i dječaci i djevojke, a nadzor nad školama treba da vode znanstvenici. Pedagoških je novina inače već bilo u školstvu u Italiji i Nizozemskoj. S reformacijom će se uvidjeti značenje školstva, pa će KATOLIČKA I PROTESTANTSKE CRKVE sada ponovno staviti jači naglasak na vjerske sadržaje, tj. Obrazovanje će podvrći službi vjere. Luther zahtjeva promjene koje ne zvuče naročito vjerski, predlaže: učenje latinskog, grčkog i hebrejskog, najboljih klasičnih pisaca, prava, medicine, umijeća i znanosti, povijesti i glazbe, školovanje za svu djecu, školovanje za praktične poslove, brigu o školama trebaju voditi obični ljudi, srednja klasa (općinske vlasti) jer je školstvo u interesu sviju U katoličanstvu, prevlast u školstvu preuzet će ISUSOVCI, svestrano će se posvetiti nastavi inzistirajući na programima vjerske pouke i klasike, također razvija strukovno obrazovanje. U Europskim gradovima osnivaju se tehničke i inženjerske škole i umjetničke akademije u 17.st. Građanski slojevi vide u školovanju mogućnost za uspjeh u životu i za uspon u društvenoj ljestvici. Širo Europe i Amerike otvaraju se tehničke škole i vojne inženjerske škole, u Americi se uvodi predmet poljoprivreda. Uvjerenja su da škola mora davati HUMANISTIČKO, ZNANSTVENO I STRUČNO OBRAZOVANJE, te da se izmijene srednjovjekovne 

metode nastave. U 17.st. dolazi do značajnih pedagoških učenja da se uči na narodnom jeziku i da se metoda učenja napamet zamijeni metodom BUĐENJA RADOZNALOSTI u učenika. Predlaže se da se za siromašnu djecu otvaraju radne škole koje bi ih pripremale za neku vrstu rada. 

476.g uspostavljanje dvaju carstava Istočno i Zapadno Rimsko carstvo Kršćanski kult Rimskog Carstva bio je stvaranje vjerske organizacije (prije toga vjerovalo se u 43 Boga i kult sreće). Odlika kršćanskog kulta: isticanje morala; a ideja o Isusu kao bogočovjeku koji je prošao ljudske patnje, žrtvovao se i pokazao put spasenju. Isticao je uvažavanje u dobrima ovog svijeta ali oslobođeno suparništva, hvalisanja i grubosti. Zagovarao: ljubav, skromnost, poštenje, snošljivost i blagost. = Stvaranje vjerske organizacije, na podlozi židovske narodne vjere. Zapadno rimsko carstvo je propalo: Kultura Rima i Grčke se nije izgubila. 

  IDEJNA STRUJANJA I PROMJENA SVJETONAZORA: Usporedo s promjenama u crkvi i vjeri, s oživljavanjem gradova i gospodarstva, sa socijalnim i upravnim promjenama tekle su duhovne, idejne promjene ali i razvoj znanosti i tehnike. Bitno je bilo otvoriti prostor za SLOBODNU MISAO jer crkva je to sprečavala, a nositelje i smrću kažnjavala. S obnovom ANTIKE umjetnici 14.st. obnovit će svjetovni život, kult prirode i duh individualizma U 15.st. omogućen je bogatiji duhovni život – od izuma tiska, nakon pada Carigrada kada su učeni ljudi preselili na zapad sa znanjima o antici (podučavaju grčki jezik i kulturu) i Kolumbo otkriva Ameriku 1492.g. U 16.st. buknuo je PROTESTANTIZAM, Magellan je oplovio zemaljsku kuglu, Kopernik je objavio djelo o heliocentričnom sustavu (čovjek više nije u središtu svemira). Tako je 17.st. u znaku TEMELJNIH ZNANSTVENIH OTKRIĆA I BROJNIH TEHNIČKIH IZUMA. Otkrićem novih zemalja i naroda pokazala su postojanja brojnih različitih kultura‐VJERA, OBIČAJA, obnova antike bogatstvo i privlačnost svjetovnog života, djela umjetnika i dostignuća u znanosti i tehnici snagu čovjeka i RAZUMA, a razvijeni promet i posebice TISAK omogućili su da se te spoznaje prošire. Buđenje svjetovne misli u 14.st, a u znaku kritika crkve i vjerskih dogmi u 15.‐16.st., tek početkom 17.st. ističe se bit mišljenja pojedinca‐teorijski temelj racionalnoj, znanstveno‐tehnološkoj civilizaciji. U 18.st.dolazi do kristalizacije svjetonazora naše civilizacije, idejno radikalne kritike srednjovjekovne kulture i politički radikalne borbe protiv institucija te kulture. Tri vrednote čine okosnicu ovog svjetonazora: razum, priroda i razvoj kao napredak (progres). Za razum nema tajni, razum pristupa pojavama svijeta. S otkrivanjem zakona prirode pomoću znanosti i praktičnim korištenjem tih znanja pomoću tehnike može se poboljšati život ljudi. FRANCUSKI PROSVJETITELJI su najzaslužniji za teorijsko oblikovanje novo svjetonazora pa onda i svega što je iz toga proizašlo. Oni su bili HUMANISTI zato što su uz razum, osjetilnost i ovozemaljsku sreću zastupali i jednakost, ravnopravnost i bratstvo, i napredna kršćanska ćudoređa načela, pomoći, nježnosti i ljubavi. S RENESANSKOM I PROTESTANTIZMOM probuđeni su individualizam i racionalizam (PRIRODNI UMNI MORAL) Ideja vodilja praktičnog života postaje VIŠE PROIZVODITI, BOLJE PROIZVODITI, doći do većeg materijalnog bogatstva, što zahtjeva nove sirovine, novu tehnologiji, novu robu i veće tržište; s druge pak strane izbit će prirodna znanost koja će sve postaviti na nov poredak dostupan matematičkom duhu (mjerljivost i računanje, laboratorijski rad, u gospodarstvu, u pravu‐MATEMATIKA POSTAJE NOVI UNIVERZALNI JEZIK). Matematika je usmjerena na praktično‐proizvodno, a s druge strane načelo neznanja je zlo, ZNANJE JE DOBRO! Rodila se ideja UNIVERZALIZMa (ljudi hodaju na dvije noge, imaju glavu, ruke,..), ideja o VRIJEDNOSNOM RAZVOJU, ideja KRETANJA, (više, bolje, uspješnije, produktivnije) – ugradit će se u nov svjetonazor. Prihvaća se ovozemaljski način života gdje se vrijeme kvantificira i mjeri mehaničkom spravom, a s druge pak strane dobra se kupuju na tržištu kao robe gdje je „idealna roba“ novac. Kako se materijalna bogatstva stvaraju radom, kako ih stvara proizvodnja, te proizvodnja (materijalna bogatstva= postaje ono što omogućava sve drugo, ona je osnova svega‐bitak kako bi filozofi rekli; RAD ILI PROIZVODNJA TO JE TEMELJ „baza“) SVEGA. A VEĆU PROIZVODNJU OMOGUĆAVA ZNANOST I TEHNIKA TO SU TEMELJI 

NOVVJEKOVNOG SVJETONAZORA.Materijali za pisanje: (izumljen PAPIR u Kini) pisalo se na kovinama, kamenima, drvenim ili vapnenačkim pločicama, na listovima masline, papirusu, kori drveta, lanenim povojima, glinenim pločicama, kožama (pergament), papirus Pojava: ARHIVA (u kraljevskim palačama, hramovima, lokalnim upravama i KNJIŽNICA (javne i privatne) Helenističko‐rimski znanstvenici iz raznih područja ne bi mogli bez njih učiniti i napisati ono što su učinili i napisali. 

  PRILOG UMJETNIKA PROMJENAMA: renesansa, barok, rokoko, klasicizam i neoklasicizam su odlike umjetnosti koje počivaju na stilskim zasadama grčko‐rimske umjetnosti. Umjetnici renesanse dali su promjene‐u buđenju svjetovnosti, individualizma,isticanja snage i veličine čovjeka, zanimanju za prirodu i ostvarenju mogućeg bogatstva življenja. Nakon srednjovjekovnog duhovnog siromaštva, skrušenosti i duhovne skučenosti ljudi izbijaju ovi divovi duha, snage i umijeća. Umjetnici su začetnici novog života, pokretači novog duha, što će u prvi plan izbaciti mislioce (ideologe) i znanstvenike. 

TEHNIČKA DOSTIGNUĆA: proizvodnja željeza, kakvoća oruđa i oružja poznavanjerecepture taljenja rude pri visokoj temperaturi/postizanje željene čvrstoće! Proizvodnja stakla veću u Egipatskoj civilizaciji. Brodarstvo u razvoju zbog povećanja prometa i trgovine. Glavni izvor energije: Čovjek i životinja Konstruirane sprave: cilindar s klipom, crpka, vodeni sat, vodene orgulje.