1

ВЛАДАВИНА ПРАВА И СУДСКА ВЛАСТ

др Зоран Миладиновић

2

39. Владавина права и судска власт

- Владавина права изражава се уставношћу као владавина објективног права

- Владавина права је вредносно испражњен појам, Владавина права своди се на правну државу, ваљаност права своди се на формалну законитост аката државне власти

3

Начела и институције владавине права

легитимност власти-општост изборног права, једнакост,непосредност, тајност и слобода избора,

подела власти, независност судства, уставност и законитост (легалитет), уставна јемства људских и грађанских

права, слобода привреде и привредне

активности.

4

СУДСКИ СИСТЕМ Судска власт је грана државне

власти која ауторитативно, снагом државне власти, решава спорове о праву.

власт изрицања права, тј. власт тумачења, и стварања права; и власт доношења извршне одлуке

5

КАРАКТЕРИСТИКЕ СУДСКЕ ВЛАСТИ

законодавство се састоји у одређивању општих правила, судска власт се састоји у њиховом примењивању

Спорови:појединаца и појединаца и државе

6

Врсте судова општи, и специјални судови-према њиховој

стварној надлежности Судови се организују према функционалној

надлежности-са становишта послова које обављају у два или више степена, као првостепени и другостепени (односно апелациони), а често и трећестепени (односно врховни или касациони суд).

првостепени, апелациони и касациони Првостепени су судови чије одлуке у

појединим судским предметима нису коначне

7

Општи судови

Општи судови се деле на: грађанске, у којима се пресуде доносе по приватноправним парницама, и кривичне, у којима се изричу пресуде по кривичним делима. Најчешће су то јединствени судови, а само у малом броју земаља посебно организовани грађански и кривични судови.

8

Специјални судови

трговачки, привредни, војни, управни, радни, социјалног осигурања, царински, порески, аграрни, полицијски, малолетнички, брачно-статусни, верски (посебно шеријатски) и др.

9

Подела према функционалној надлежности

Првостепени-одлуке нису коначне

Апелациони-одлучује о жалбама и првостепени је суд за веће спорове

Касациони-не одлучује о спору него само решава законитост пресуде-изузетно пресуђује

10

40. СУДСТВО У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Судови су самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.

Судови суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.

11

ОСНИВАЊЕ

Судови се оснивају и укидају законом.

Не могу се оснивати привремени, преки или ванредни судови.

12

Независност судске власти

Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне власти.

Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле.

Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку.

Свако је дужан да поштује извршну судску одлуку.

13

Судска надлежност

Судска надлежност одређује се Уставом и законом.

Суд не може одбити да поступа и одлучује у ствари за коју је надлежан

14

Одређивање судећег судије

Судија који суди одређује се независно од тога ко су странке и какве су околности правне ствари.

Само судска власт може судијама да распоређује предмете, по унапред утврђеним правилима.

15

Забрана утицаја на суд и

јавност рада Забрањено је коришћење јавног

положаја, медија и било које јавно иступање којим се утиче на ток и исход судског поступка.

Забрањен је и сваки други утицај на суд и притисак на учеснике у поступку.

Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само законом, у складу са Уставом.

Странка и други учесник у судском поступку имају право притужбе на рад суда

16

Обележја државне власти

Суд има печат који садржи назив и седиште суда и назив и грб Републике Србије, у складу са посебним законима.

Назив и седиште суда и назив, грб и застава Републике Србије истичу се на видном месту судске зграде.

Застава и грб Републике Србије истичу се и у судници.

У судовима у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

У судовима, одељењима изван седишта судова и судским јединицама у службеној употреби су и други језици и писма, у складу са законом.

17

ВРСТЕ СУДОВА Републике Србије

Судска власт је јединствена на територији Републике Србије.

Судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне надлежности.

18

Судови опште надлежности

основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни касациони суд.

19

Врховни

касациони суд

Апелациони судови 4

Виши судови 26

Основни судови 34

20

Судови посебне надлежности Привредни судови, Привредни апелациони суд- за територију РС-

БГ Прекршајни судови, Виши прекршајни суд - за територију РС-БГ Управни суд,виши за све - за територију РС-БГ Трговински судови; за територију више

општина Привредни апелациони суд, Виши прекршајни

суд и Управни суд оснивају се за територију Републике Србије, са седиштима у Београду.

21

Непосредно виши суд

Виши суд је непосредно виши суд за основни суд када је то одређено овим законом, као и за питања унутрашњег уређења судова и примене Закона о судијама.

Апелациони суд је непосредно виши суд за виши суд и основни суд, Привредни апелациони суд је непосредно виши суд за привредни суд, а Виши прекршајни суд је непосредно виши суд за прекршајни суд.

Врховни касациони суд је непосредно виши суд за Привредни апелациони суд, Виши прекршајни суд, Управни суд и апелациони суд.

22

Уставна начела о судовима

Судска власт је посебна државна власт Самосталност и независност судова Зборност суђења –суђење у већу Учешће грађана у суђењу Јавност суђења Сталност судијске функције Судијски имунитет Неспојивост судијске функције

23

Јавно тужилаштво у Републици Србији

У организационом смислу посебан самостални државни орган,

у функционалном смислу оно је носилац посебних овлашћења у обављању судске власти.

не бави се суђењем, јавно тужилаштво врши функцију која је у непосредној вези са суђењем.

Оно је израз демократске еволуције судске власти, јер је настало како би се функција кривичног гоњења одвојила од функције суђења.

инокосни орган чијим радом руководи јавни тужилац.

24

Функција јавног тужилаштва

у Републици Србији врши: јавни тужилац, заменици јавног

тужиоца и особље јавног тужилаштва.

Апсолутна хијерархијска подређеност и одговорност

Реп.јавни тужилац одговоран Народној скупштини, бира га на 6 г.

Јавно тужилаштво чине:

Републичко јавно тужилаштво, апелациона јавна тужилаштва, виша јавна тужилаштва, основна јавна тужилаштва и јавна тужилаштва посебне

надлежности.

25

Јавна тужилаштва посебне надлежности

Тужилаштво за организовани криминал и

Тужилаштво за ратне злочине.

26

27

41. УСТАВНИ СУД РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОМБУДСМАН

Уставни суд је један од најмоћнијих инструмената конституционализације, у смислу ограничавања и контроле, државне власти.

Он, правно беспоговорно, обезбеђује владавину устава и закона (устав и закон су оно што уставни суд каже да јесу) и пружа највишу правну заштиту основним људским правима у унутрашњем правном поретку.

28

УСТАВ 2006.г.

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права

29

ИЗБОР СУДИЈА На основу трипартитне поделе власти

на законодавну, извршну и судску, државни орган, представник сваке од ове три гране власти, бира трећину судија Уставног суда,

пет од десет судија Уставног суда бира Народна скупштина, пет од 10 именује председник Републике, а пет судија се именују на седници Врховног касационог суда на предлог Високог савета судства и Државног већа тужилаца

30

УСТАВНИ СУД

Судије се бирају на 9 г.Највише 2 пута

Судије бирају председника ус.суда

40.г. живота и 15.г.рада Не могу вршити друге функције имунитет

31

РАЗРЕШЕЊЕ

1) кад повреди уставну одредбу о забрани сукоба интереса;

2) кад трајно изгуби радну способност 3) кад буде осуђен на казну затвора; 4) кад буде осуђен за кажњиво дело

које га чини недостојним дужности судије.

5) Закон о Уставном суду додаје још један основ: "ако постане члан политичке странке",

32

Надлежност Уставног суда

1. општа нормативна контрола уставности или законитости;

2. сукоби надлежности између државних органа, органа територијалне аутономије и органа локалне самоуправе;

3. изборни спорови;4. забрана рада политичких странака, синдикалних

организација, удружења грађана и верских заједница;

5. уставна жалба - кад нису исцрпљена правна средства

6. посебне жалбе предвиђене Уставом; 7. одлучивање о повреди Устава од стране

председника Републике.

33

ОДЛУЧИВАЊЕ О УСТАВНОСТИ ЗАКОНА оцењује уставност или законитост

закона и других општих аката који су на снази и 6 месеци после истека

за оцену уставности закона који је на снази тражи се најмање 25 народних посланика, најмање једне трећине за закон који није проглашен

На предлог Владе да се покрене поступак за оцену уставности или законитости одлуке аутономне покрајине,

34

Суђење

Уставни суд доноси одлуке, решења и закључке

Већином гласова Обавезност за све

35

Омбудсман Реч шведска и значи "повереник",

"представник", "комесар". у Великој Британији се зове "Комесар

парламента за управу", у Аустрији "Народни правобранилац", у Француској "Медијатор (посредник)", у Квебеку "Заштитник грађана".

најчешће у употреби назив "правобранилац грађана".

36

УЛОГА Основна улога омбудсмана је да у име

парламента обавља контролу над применом закона и других прописа од стране државних органа, пре свега органа управе и јавних служби и да штити индивидуална права грађана.

Интервенција омбудсмана је могућа по искоришћењу свих правних лекова

Омбудсман мора бити политички неутрална личност, угледна, он започиње истрагу,

37

Заштитник грађана у РС

функција омбудсмана: 1) да штити права грађана; 2) да контролише законитост и

правилност рада органа државне управе

упућује препоруку, извештај парламенту