Redakcija:

dr Mladenko olii, dr Pero Damjanovi, dr Branko Latas, dr Radoje Pajovi dr Dragoljub Petrovi, dr Duan Plena

Recenzenti:

? dr Dragoljub Petrovi dr Radoje Pajovi

Struni saradnik:

dr Duan Plena

AdministratorSticky NoteDokumenti etnikog porekla

AdministratorTypewritten Texthttp://www.znaci.net/00001/114.htmPreuzeto 7. 12. 2010.Branko Latas (prir.) Saradnja etnika Drae Mihailovia sa okupatorima i ustaama : 1941-1945 : dokumenti, Beograd : Drutvo za istinu o antifaistikoj narodnooslobodilakoj borbi 1941-1945., 1999 (Beograd : Nauka i drutvo Srbije). Str. ukupno u svim dodacima 339.

PREDGOVOR

Drugi svetski rat je oznaio prekretnicu u istoriji savremenog sveta: poraene su snage naci-faizma koje su svojom rasistikom, antidemokratskom, totalitaristikom, militantnom i teroristikom doktrinom i politikom strategijom zapretili itavom oveanstvu. Zajedno sa vodeim snagama naci-faizma (sile Osovine i Trojnog pakta), poraeni su i njihovi saveznici - kolaboracionisti i kvislinzi irom ove nae planete, pa i oni na prostorima onovremene okupirane Jugoslavije. Porazom snaga Trojnog pakta, stvoreni su preduslovi stvaranja novog slobodnog i demokratskog sveta.

Istorija i sudbina kvislinga i kolaboracionista jugoslovenskih naroda, pogotovo etnikog pokreta Dragoljuba Drae Mihailovia, razapeta izmeu Britanaca i Nemaca, izazivala je i privlaila panju velikog broja naunika, pisaca i publicista mnogih zemal-ja, raznih vrsta i razliitih politikih i ideolokih orijentacija. Publikovani su mnogi radovi i napisi (pamfleti, memoari, feljtoni, ozbiljna publicistika i naunoistraivaka dela), veinom nastala kao rezultat bipolarne podele sveta, obeleene beskompromisnom konfrontacijom vodeih antagonistikih sila - blokova. Na Zapadu su odluili da se "Draa Mihailovi i njegov nacionalni pokret, uprkos mnogim njegovim kontraverzama, odslikava u nacionalno - patriotskom oslobodilakom svetlu - uvek u formi ubedljive objektivnosti" (Josip C. Grew; predsednik, Nacional Committee for Free Europe, London 1948). Na Istoku, odnosno u tzv. socijalistikom svetu, sloena istorijska pojava ravno-gorskog etnikog pokreta, esto je jednostrano prikazivana, pa je general Mihailovi ne samo kolaboracionista sila Osovine, ve i kvisling tipa Votesh Tuke, Vidkaun Kvislinga, Ante Pavelia i Milana Nedia. Ideoloko politike manipulacije, ignoracija dokumen-talistike identifikacije i artificijalan pristup genezi i biu ravnogorskog pokreta, sves-t a n o su eleborirani i od srane publicista i istoriara, nekadanje jugoslovenske proveni-Jnce ' pogotovo od onih koji su i sami kolaboracionisti, prihvatili politiki azil na Zapadu. Tako su se stvarale brojne mitske apoteoze o Drai Mihailoviu kao "pivom ger-ilcu drugog svetskog rata", "strategu etnikog ratovanja", "apostolu vaskrsa sipskog nacionalnog bia", "tvorcu novih oslobodilakih komitskih pobeda", itd.

. Razume se, u svetlosti istorijske nauke, ove, i druge sline politiki marketizovane mitske paradigme, potpuno su neodrive.

. Upravo zbog toga, publikovanje originalnih sauvanih dokumenata koji govore o ce nickoj saradnji sa nemakim, italijanskim i bugarskim okupatorima, kao i ustako -

mriobranskim snagama u Jugoslaviji, pojavljuje se kao urgentna i nuna potreba, koju i / n 3 J e k t ' v n o sagledavanje i objanjenje uloge etnikog pokreta Drae Mihailovia u Drugom svetskom ratu.

.. . Podsticaj za prikupljanje, izbor i obradu dokumentacije naznaene tematike, lei injenici da u poslednje vreme u naoj zemlji , vrlo agresivno, pokuavaju da se pre-

I

vrednuju istinska istorijska dogaanje. Otvoreni i opti kolaboracionizam ravnogorskih etnika sa nacistikim okupatorima i kvislinzima, sve vie se nastoji prikazati u iskrivl-jenom svetlu, ak, kao snaan antifaistiki pokret. Meutim takvo prekrajanje istorije kod neupuenih (i ne samo kod njih) izaziva zabunu jer se ne vidi ko je, u stvari, bio u borbenom stroju protiv faista, a ko uz njihov bok ili sa njima. Publikuju se, reklamiraju i nude izdanja sa iritirajuim naslovima i neverovatnim izmiljotinama. Meu njima je veliki broj plagijata, prvenstveno onih, n a s t a l i h u redovima etnike emigracije. A l i , ne ostaje se samo na tome. Ti beasni, sramni i gnusni falsifikati ugrauju se u kolske udbenike, uz halabuku da je re o delima vrhunske i apsolutne istorijske vrednosti. Ovakve publikacije unose zabludu i sumnje u verodostojnost prikazivanja zbivanja u Jugoslaviji u vreme Drugog svetskog rata.

Preutkujui izraenu etniku ambivalentnost (tobonji nacionalni patriotizam i izdaju naroda, drsku proklamovanu paradigmu o "spaavanju naroda od biolokog unitenja" zloine nad tim istim narodom, junatvo i psihopatski kukaviluk, krutu vojniku disciplinu i potpunu razularenost, itd) apologete ravnogorskog etnikog pokre-ta i njegove nacionalne izdaje, razrauju i ire hipoteze da su relevantna dokumenta koja bi afirmisala ravnogorski poltet kao antifaistiki zanemarena, uklonjena ili unitena. Kada im se, pak, ukae na njihovo postojanje i dostupnost, i to u ogromnom broju, sprem-ni su na svaki demanti, pa i tvrdnje da se radi o "komunistikim falsifikatima". Najee se tako kvalifikuju neredbe Drae Mihailovia o "ienju nenarodnih manjina i nena-cionalnih elemenata". Zatim, Mihailovieva pisma poglavniku Paveliu, kardinalu Stepincu. Potom, naredbe i ukazi o odlikovanju i unapredjenju ustakih oficira i iskazi-vanje spremnosti za zajedniku borbu s njima protiv narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije. Pri tome, prenebregavaju injenicu da postoje dokumenti nemakog, itali-janskog, britanskog, amerikog i drugog porekla koji se nalaze u arhivima u Vaingtonu, Londonu, Beu, Bonu, Koblencu i Frajburgu,itd. Originalni dokumenti pohranjeni u pomenutim arhivama, nemilosrdno ukazuju na sve dimenzije etnikog kolaboracioniz-ma.

U nekim publikacijama, sumnjive naune vrednosti, kojima je cilj da se rehabil-ituje kolaboracija ponekad se pomene samo poneki pomirljiv stav prema okupatorima. Re je, naravno, o izolovanim, lokalnim sluajevima. Ali odmah sledi objanjenje da je to "neizazivanje" okupatora injeno u interesu zatite naroda od represalija i odmazde. Tako se, malo-pomalo, ignoriui autentine dokumente i izvrui injenice, opravdava saradnja sa nacifaistikim okupatorima.

Ima, pritom, i besmislenih, neodrivih objanjenja o saradnji etnika sa okupa-torima. Najee takav sofizam svodi se na apoteoze da su okupatorske i ustako - domo-branske oruane snage, zbog sopstvene slabosti, respektovali etniku snagu ratnih for-macija, pa su se zbog toga medjusobno pribliili i uspostavili jedinstven front protiv nar-odnooslobodilakog pokreta. Meutim, analizom publikacija koje pretenduju na tobonje objektivno prezentiranje "zadivljujuih" borbenih aktivnosti etnika, za takve tvrdnje ni u etnikim, ni u saveznikim, a niti u okupatorskim, niti u kvislinkim dokumentima nema uporita. Naprotiv, u tim dokumentima su gole injenice i podaci koji na najjed-nostavniji nain demantuju sve takve i sline pokuaje rehabilitacije etnike kolaboraci-je. Istovremeno treba rei da je Mihailovi u drugom svetskom ratu, kao tieni jednos-tavno obmanjivao sve svoje pokrovitelje na Zapadu. Zato apologeti njegove linosti i etnikog pokreta, pored svih nastojanja, da dokau neto to ne mogu dokazati, ne iznose niti jedan jedini dokument ili drugi validni dokaz, koji bi ukazivao na to da su postojala neprijateljstva izmedju okupatora i etnika. Druga je stvar, to su Nemci, na emu je osobito insistirao Hitler, rukovodjeni predrasudama o Srbima uopte, u nekim momentima iskazivali nepoverenje prema etnicima, drei da su oni produena ruka bri-tanske politike. Nema ni jednog dokumenta kojim bi se mogla dokazati antiokupatorska uloga etnika. Naprotiv, pripadnici tog pokreta su se drali stava da "jo nije vreme za borbu" to je Dragoljub Draa Mihailovi proklamovao jo u poetnoj fazi izgradnje svoje organizacije.

II

Prouavanje dokumenata razne provenijencije o problematici etnikog pokreta u svim njegovim aspektima, omoguilo je da se nauno razmere oblici, dometi, rezultati kolaboracije etnika sa okupatorima i kvislinzima. Takode, da se spoznaju inspiratori i nosioci te saradnje i njene realizacije u praksi. U svemu tome Draa Mihailovi je, iako razapet izmeu Londona i Berlina, bio glavni strateg, organizator i taktiar, odnosno glavni demiurg kolaboracije sa silama osovine i njihovim kvislinzima. Sa svoje strane, italijanske i nemake okupacione trupe na ratne usluge etnika, odgovarale su na istove-tan nain "etnike grupe koje se nalaze u borbi sa komunistima ne treba nikako ometati niti ih napadati, ve ih podupirati u borbi" - nareuje komandant Jugoistoka feldmaral Maksimilijan fon Wajks, podrunim komandantima.

Dokumenti objavljeni u ovom Zborniku, kao i mnotvo neobjavljenih, posebno okupatorskih, pruaju neoborive dokaze da su etnici Drae Mihailovia faktiki, bili oslonac i uporite okupatoru " u svim periodima NOR-a, do konanog zavretka oslo-bodilakog rata". Zato se, kod izbora dokumenata za ovu publikaciju, valjalo drati strogih merila, zasnovanih na primeni akribijskog metoda naunog istraivanja. Vodilo se rauna da se publikuju i javnosti daju na uvid i korienje prvenstveno oni dokumenti koji svojim glavnim sadrajem daju nedvosmislene podatke o kolaboraciji, odnosno, iznose istinu o njihovom stvarnom dranju u ratu.

U ovom zborniku se objavljuju dokumenti koji u sebi sadre podatke i injenice koji u punoj meri iskazuju kolaboraciju u raznim delatnostima, odnosno u ratnim bor-benim aktivnostima To su: etnike ponude okupatorima i kvislinzima za saradnju, pre-govori i potpisani sporazumi o saradnji sa okupatorima, zatim sporazumi o saradnji sa vlastima i vojnim formacijama NDH, kao i zajednikim borbenim dejstvima etnika i okupatora i kvislinga protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta. U dokumentima se nalaze podaci o snabdevanju etnika od strane okupatorskih komandi orujem, munici-jom, hranom, novanim sredstvima (plate), transportnim sredstvima, sredstvima veze, leenju u okupatorskim bolnicama, itd. Zatim, potinjavanje etnika okupatorskim komandama, izvidjaka, obavetajna i druga delatnost u korist naci-faista, obaveze etnika da za potrebe okupatora uvaju rudnike, rudnika, industrijska i saobraajna postrojenja, da obezbedjuju otpremanje ita za potrebe ishrane Hitlerove Nemake. Takoe, da etnici vre propagandu protiv velikih antifaistikih sila za potrebe okupato-ra; da hvataju, prokazuju i izruuju saveznike - anglo-amerike oborene vazduhoplovce Nemcima. Osim toga, da spreavaju britanske oficire u etnikim tabovima da prikupl-jaju podatke o rasporedu, snazi i aktivnostima okupatorskih jedinica, kao i da te podatke alju svojim komandama u London i Vaington.

Od desetina hiljada sauvanih dokumenta razliite provenijencije, koji tretiraju pitanje kolaboracije, odluili smo se za najui izbor. Nastojali smo da odabrani dokumeti prikau etniku delatnost na svim teritorijama. Dokumenti u ovom Zborniku pokazuju da saradnja etnika sa okupatorima i kvislinzima nije bila sluajna, lokalna, epizodna, ve osmiljena, usmerena, opteprihvaena, kontinuirana i dosledna. Dakle, politika kolabo-racije je voena svuda: u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a takoe, i u Sloveniji, Vojvodini i Makedoniji.

Pri izboru dokumenata za ovaj Zbornik jedno od merila bilo je da se prezentira najvie (oko 50%) originalnih, izvornih dokumenta koji potiu od etnikih koman-danata, pre svega od samog Drae Mihailovia. Opredeljenje i smisao toga je da etnike vojvode i komandanti sami govore o sebi i svojoj delatnosti. Ostali dokumenti, koji upot-punjuju etniku dokumentaciju, nastali su u izbeglikoj vladi Jugoslavije i njenim organima, zatim u britanskim diplomatskim i obavetajnim ustanovama, vojnim koman-dama i kod pojedinih britanskim oficira, odnosno vojnih misija u etnikim tabovima, zatim u amerikim oficijelnim institucijama zaduenim za otkrivanje i praenje pojave,

III

nastanka i ideoloko-politike orjentacije pojedinih pokreta u Evropi. Slede, zatim doku-menti koji su nastali u okupatorskim, uglavnom nemakim i italijanskim komandama i ustanovama a govore o odnosima sa etnicima. Najzad, u ovaj zbornik uvrtenje i manji broj dokumenta koji su potekli iz pojedinih organa NDH, a daju sutinsku sluku o etniko-ustakoj saradnji.

U Zborniku se objavljuju dokumenti koji se uvaju u naim i stranim arhivima . Najvie dokumenta etnikog porekla (preko 110.000) uva se u Arhivu Vojnoistorijskog instituta. Dosta ih je i u Arhivu Jugoslavije i drugim arhivima. Savezniki, kao i okupa-torski dokumenti, znaajni za problematiku o kojoj se govori, uvaju se u ve pomenu-tim arhivima sveta. Relevantni dokumenti iz pomenutih inostranih arhiva (Nacionalni arhiv Vaingtona, dravni arhiv Velike Britanije, arhivi treeg Rajha u Frajburgu, Bonu i Koblencu) mikrofilmovani su, pa se snimci mogu nai, preteno, u Vojnoistorijskom institutu u Beogradu.

U zbornicima dokumenata partizanskog porekla, dakle, iz tabova komandi i ustanova NOR-a, objavljeno je mnotvo dokumenata koji govore o etnikoj delatnosti. Ti dokumenti za ovu priliku nisu uzimani u obzir, da se ne bi moglo prigovoriti zbog pris-trasnosti ili neobjektivnosti. etnici su u partizanima videli svog glavnog neprijatelja, a partizani u etnicima ljutog protivnika. Opte je poznato da je prema neprijatelju doputena upotreba svih sredstava, u ta spadaju propaganda, izmiljotine i lai. Zato se, u ovoj zbirci, objavljuju samo dokumenti etnikih saradnika, dakle saveznika, a ne i pro-tivnika. Mnogi dokumenti se objavljuju po prvi put.

Struktura Zbornika izloena je po principu proveninjencije izvornih dokumenata. Unutar tog naela, dokumenti se objavljuju hronolokim redom , kako bi se njihovim korisnicima olakalo jednostavnije i bre snalaenje. Tako , ovaj Zbornik dokumenata, pored uvodnog - studijskog dela, ima sedam poglavlja: 1) dokumenti etnikog porekla; 2) dokumenti izbeglike vlade Kraljevine Jugoslavije; 3) dokumenti Velike Britanije; 4) dokumenti Sjedinjenih Amerikih Drava; 5) dokumenti nemakog Treeg Rajha; 6) dokumenti Kraljevine Italije i 7) dokumenti Nezavisne Drave Hrvatske.

Odabranoj arhivskoj grai, publikovanoj u ovom Zborniku, dati su prikladni naslovi s naglaskom na bitnu sadrinu dokumenta. Neki dokumenti popraeni su faksim-ilima, a prezentiraju se i neke fotografije, koje, takoe, na svoj autentian nain, prikazu-ju ulogu i delatnost etnikog ravnogorskog pokreta u drugom svetskom ratu.

Drutvo za istinu o antifaistikoj NOB u Jugoslaviji 1941-1945, kao inicijator publikacije (zbornika sauvanih arhivskih originalnih dokumenata) o saradnji etnikog pokreta Drae Mihailovia sa okupatorom i kvislinzima u Drugom svetskom ratu, izbor i nain obrade dokumenata, poverilo je dr Branku Latasu, autoru veeg broja strunih i naunih rasprava i dela iz nae novije istorije i renomiranom poznavaocu ove tematike.

Redukcija

IV

UVOD

Tradicionalno i ravnogorsko etnitvo

Re etnik potie od rei "eta" koja oznaava organizovanu grupu ljudi ili vojni-ka koji se pod tim imenom angauju kao gerilski borci. Kao simbol borbene aktivnosti bile su poznate hajduke ete u Srbiji1. Za vreme Prvog svetskog rata etnici su pred-stavljali primer borbenosti, hrabrosti, odlunosti i portvovanja. Zato je tradicija toga i takvog etnitva u srpskom narodu s ponosom cenjena, razvijana i negovana. Radikalna stranka je zasluna za objedinjavanje etnikih udruenja 1925. godine kada je formira-no "Udruenje srpskih etnika Petar Mrkonji za kralja i otadbinu". Na elu Udruenja, do 1928. godine bio je Punia Rai2. Simboli Udruenja bili su isti oni koje e kasnije nositi i isticati etnici Drae Mihailovia: crna zastava sa mrtvakom glavom ili plavo -belo - crvena trobojka, sa natpisom "S verom u Boga" i "Za Kralja i otadbinu". U vre-menu od 1929. do 1932. godine predsednik Udruenja bio je Ilija Trifunovi Biranin, etniki veteran i predsednik Narodne odbrane. Od 1932. na elu etnikog udruenja bio je Kota Milovanovi Peanac. On je omasovio i ojaao etniku organizaciju na celokupnom prostoru Jugoslavije. Dobru saradnju ostvario je sa Organizacijom jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA) i Srpske nacionalne omladine (SRNAO). Posle sporazuma Cvetkovi - Maek, 1939. ideja o stvaranju "velike Srbije" dobija na znaaju. Aktiviraju se razna druga udruenja, kao to su Srpski kulturni klub, Narodna odbrana, crkvene optine itd. U aprilu 1940. osnovana je etnika komanda, kojoj je bilo potinjeno est kompletnih i jedan nepotpun bataljon. Komanda se u Sarajevu 18. apri-la 1941. godine predala Nemcima3.

Meuratno etnitvo je imalo ulogu da uva postojei drutveni sistem. Kada je re o identinosti uloge predratnih etnika i, kasnije, etnika pod komandom Drae Mihailovia stvara se privid ideoloko-politikog kontinuiteta tog pokreta. Ali, reputaci-ju onovremenih etnika, ravnogorsko etnitvo ne samo to nije odralo, ve je iznever-llo, pogazilo i izdalo tu tradiciju. Ravnogorci su pokuavali da pozitivne odlike tradicije predratnog etnitva iskoriste u svrhu privlaenja masa. Osim toga, etnitvo je, ve po

nazivu nosilo u sebi obeleja borbe aktivnih gerilaca, pa bi, onda, trebalo da bude odlika i ravnogorskog etnitva. Ubrzo po kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije 1941. godine, etnici, na ijem elu se nalazio Kota Peanac, zapoeli su sa svojim organizo-vanjem. Pristupili su im neki oficiri koji su izbegli zarobljavanje i oni se u veini sluajeva, stavljaju na elo tih novoformiranih grupa.

Nemci su 1. maja 1941. godine uspostavili prvo upravno telo u Srbiji, omesarsku upravu sa Milanom Aimoviem na elu. To kvislinko telo zamenjeno je

' ^ P ' 3 etnitva na prostoru Jugoslavije dao je Nusret ehi, etnitvo u Bosni i Hercegovini iv i -1941,Sarajevo, 1971.

^ Isto str. 91. Isto, str. 209-212.

1

29. avgusta 1941. tzv. Vladom narodnog spasa sa Milanom Nediem kao predsednikom4. Pojavom partizanskog pokreta, Peanac je, napustivi svaku pomisao da je ba on poz-van da organizuje otpor, izneverio etniku tradiciju, i opredelio se da tu organizaciju podredi srpskom kvislinkom reimu.5 Praktino je etnike grupe, posredno, stavio pod nemaku komandu. Sada se ravnogorsko etnitvo nalo u dilemi da li da egzistira i delu-je i dalje kao etnitvo, ili da svoje bitisanje nastavi i pod firmom ostataka jugoslovenske vojske u "slobodnim" srpskim planinama. Kada se ravnogorsko etnitvo poelo pojavljivati i oficijelno predstavljati kao "Jugoslovenska vojska u otadbini", izraz "etnik" ostao je i dalje u upotrebi. Oznaavao je pripadnost pokretu Drae Mihailovia, odnosno pripadnost kolaboracionistikoj vojnoj organizaciji.

Pukovnik Dragoljub Mihailovi Draa, povlaei se ispred nemakih kolona u Bosni, stigao je u Srbiju, a 12/13. maja 1941. zaustavio se na Ravnoj Gori.6 Mihailovi i njegova grupa sastavljena od sedam niih oficira i 24 podoficira i vojnika, postala je jez-gro budue etnike organizacije. Kada se Mihailovi pojavio, u Srbiji, Peaneva orga-nizacija je bila u fazi oivljavanja i formiranja etnikih odreda.7 Njeno prookupatorsko opredeljenje nije jo bilo sasvim prepoznatljivo. Privlaenje oficira i ljudstva iz Peanevih odreda na Mihailovievu stranu, pobudilo je rivalitet izmeu Peanca i Mihailovia. Mihailovi je, vrbovanjem pristalica za sebe, praktino, slabio Peanevu organizaciju. To je odgovaralo nemakom okupatoru koji je zastupao naelo divide et impera. Peanac je zazirao od Mihailovia i obratno. Peanac je ponudio Mihailoviu poloaj naelnika svoga taba. Mihailovi je, meutim, predloio Peancu da podele zone delovanja, to jest da Peanac ima primat u junim delovima Srbije, a Mihailovi na ostaloj teritoriji.8 U meuvremenu se na srpskoj politikoj i ratnoj sceni pojavio ortodok-sni faista, Dimitrije Ljoti, sa svojim dobrovoljakim odredima. Nedi, Peanac, Ljoti i Mihailovi meusobno su se optuivali za sluenje Nemcima i bili svaki protiv svakog.9 Kada je zatrebalo da se angauju protiv partizanskih snaga, onda su bili saglasni i jedin-stvenih pogleda i ciljeva, a koordinatori su tada bili Nemci.10 Najzad, moramo rei da je Mihailovi mnoge svoje suparnike i neposlunike dao da se likvidiraju, a ta sudbina je zadesila i Peanca. Njegovih est vojvoda i 50 etnika iz telesne pratnje, ravnogorski etnici su po nalogu Drae Mihailovia likvidirali 5. maja 1944, kada su i Peanca zak-lali.11

^ Videti Milan Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji, Kvislinka uprava, Beograd, 1979. knj. 1. i 2. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije (Zb.NOR-a),

Vojnoistorijski institut, Beograd, tom XIV - dokumenta etnikog pokreta Drae Mihailovia, knj. 1, str. 15. Detaljan opis beanja Drae Mihailovia ispred Nemaca i dolazak na Ravnu Goru, dao je Jovan

Marjanovi, Draa Mihailovi izmedju Britanaca i Nemaca, Britanski tienik, Zagreb/Beograd, 1979, str. 57-75.

7 Krajem 1941. u oko 35 oruanih jedinica bilo je okupljeno oko 6.500 etnika, dok je u aprilu naredne godine bilo oko 8.000 oficira, podoficira i vojnika pod Peanevom, odnosno nemakom komandom. Videti: Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 15; Jozo Tomaevich, etnici u Drugom svjetskom ratu (pievod), Zagreb, 1970, str. 123. Za potpuniju sliku o Peanevim formacijama, videti Dragoljub Petrovi, Vojna organizacija etnika Koste Peanca Vojnoistorijski glasnik (VIG) br. 3/1969.

Pavle Mekovi, Na ravnoj Gori, Knjiga o Drai, I, Vinzdor, Kanada, str. 65-66. Mihailovi je 10. maja 1942. izvestio predsednika jugoslovenske izbeglike vlade Slobodana

Jovanovia: Nedi, Ljoti i Aimovi "takmie se u sluenju Nemcima". Za Ljotievce jo kae: "U Kraljevu su ove bande hvatale a Nemci vrili streljanje djaka itavih razreda gimnazije sa nastavnicima. Kragujevac Ljotievo delo". Tri dana ranije javio je za Peanca da "je notorna pijanica", koji je "stvorio stotine vojvoda medju kojima i robijai", da "harau, piju pljakaju i teroriu narod". Javio je da "Nedi verno slui Nemcima", da njegovi agenti "dre govore da su Nemci nai prijatelji" (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 249 i 356).

lu Mihailovi je prilikom angaovanja etnika sa nemakim trupama u borbama protiv snaga NOP-a u Srbiji u prolee 1944. pisao da je dobro to su etnici zajedno sa Bugarima, nedievcima, Nemcima i ljotievcima, poH u napad, on pie: "B.S.D.S. N. i LJ krenuli u napad" (Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 465). Kapetan Zivojin Markovi ika, komandant Drugog kosovskog korpusa, opominjao je Mihailovia zbog preterane javne saradnje sa okupatorima i kvislinzima. On navodi "sluaj u Ibru gde su se nali na istoj liniji, jednovremeno, Ljotievci, Nedievci, Arnautska uc policija (albanska policija - B.L.), Bugari , Nemci i Javorski korpus". Dalje pie. "Treba, po mom miljenju, raditi da se Nemci, Ljotievci, Arnauti i drugi nadju u prvim linijama a ne nai redovi" (Isto, str. 916).

11 Arhiv Vojnoistorijskog instituta (Arhiv VII), fond etnike arhive - a, k.276, reg. br. 12/1, dep. br. 1415. Videti i Nikola Milovanovi, Generali izdaje, Sloboda, Beograd, 1972, knj. 2, str. 143-145.

2

Sredinom jula 1941. Mihailovi je izdao nareenje nekim oficirima da u pojedin-im krajevima Srbije vre propagandu u korist etnika.12 U avgustu 1941. godine obra-zovan je i Centralni nacionalni komitet, sastavljen od linosti koje su imale izvesnog ugleda u predratnom politikom i javnom ivotu. Meu njima su bili dr Stevan Moljevi, advokat iz Banjaluke, sastavlja projekta "Homogena Srbija", dr Mladen ujovi, porunik u rezervi, beogradski advokat i lan Republikanske stranke, zatim Dragia Vasi, poznati srpski knjievnik i drugi.13 Ovo politiko telo trebalo je da stane iza Mihailovievih odluka, iako je u svemu imao bezrezervnu podrku izbeglike vlade.

Prve etnike jedinice koje su se sredinom leta pojavile u Srbiji bili su etniki odredi. Krajem 1941., formirane su etnike brigade, zatim korpusi, pa grupe korpusa. Naravno, to nisu bile formacije koje bi po ekvivalentu ili borbenoj spremnosti odgovar-ale tako zvunom nazivu, kao to je, na primer, koipus. U severnoj Dalmaciji i jugoza-padnoj Bosni, postojali su pukovi, pa i Dinarska divizija. U Srbiji su, pored Komande Srbije - komandant general Miroslav Trifunovi (pseudonim "Dronja ') - postojale i regionalne komande: Komanda istone Srbije - komandant potpukovnik Dragoslav Pavlovi ("Rodrigo"), Komanda June Srbije (teritorija juga Srbije i Makedonija) -komandant major Radoslav uri ("Herman ). Svoju grujju na Ravnoj Gori Mihailovi je proglasio za "etnike odrede jugoslovenske vojske , odnosno "etnike odrede redovne jugoslovenske vojske", pa onda "Jugoslovensku vojsku u otadbini". Oigledno je Mihailovi eleo da istakne kako je u pitanju formiranje etnika - nove vojne forma-cije - s istovremenim naglaskom na kontinuitet Jugoslovenske vojske. Bilo je to svo-jevrsno upozorenje Peancu d a j e etnika organizacija s njim na elu u drugom planu. Insistirajui na postojanju ostataka Jugoslovenske vojske, Mihailovi je teio da podvue razliku izmeu onih koji se nisu dali zarobiti i ostali s njim, od onih koji su pali u zarobljenitvo. Ujedno, bio je to prigovor i onima koji su napustili zemlju i pobegli u inostranstvo.

etniki tab na Ravnoj Gori nazivao se: Komanda gorskih tabova jugoslovenske vojske, ili Komanda etnikih odreda redovne jugoslovenske vojske. Od oficira koji su igrali znaajniju ulogu u operativnim i obavetajno-organizacijskim poslovima, poput potpukovnika Dragoslava Pavlovia pominjemo dva generaltabna majora. To su Zaharije Ostoji i Mirko Lalatovi.14 Desetog juna 1942. godine kralj Petar je, kao vrhovni komandant, ukazom pretvorio etniki tab u Vrhovnu komandu jugoslovenske vojske, a Mihailovia odredio za naelnika taba Vrhovne komande.15 Nekoliko meseci pre toga, 11. januara 1942, Mihailovi je, u vladi Slobodana Jovanovia, postavljen za Ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva, a Jovanovi je postao Mihailoviev zas-tupnik.16 U dve naredne vlade: Miloa Tupanjnina i Boidara Puria, Mihailovi je zadrao oba poloaja. U vladi Ivana ubaia za Mihailovia nije bilo mesta, jer je resor ministra vojnog ubai zadrao za sebe.17 Dvadesetpetog avgusta 1944. povuen je Ukaz kralja Petra o postavljenju Mihailovia za naelnika taba Vrhovne komande.Ve 29. avgusta Kralj je "po milosti Boijoj i volji narodnoj" i zvanino razreio Drau Mihailovia sa tog vojnog poloaja, stavivi ga na raspolaganje ministru Subaiu.18

Ukazom kralja Petra o smeni Mihailovia njemu je oduzet svaki kredibilitet, stavl-jen je u politiku izolaciju i vie nije predstavljao faktor na koji bi zapadni saveznici

12 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 13. 13 Arhiv VII, a. k. 15b, reg br. 1/3-50; k. 254, reg. br. 52/3-7; k. 260, reg. br. 11/1-1.

4 Pomenuti oficiri su se 20/21. septembra 1941. iskrcali iz britanske podmornice u blizini Petrovca n/m (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 817).

15 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 837. Sedam dana kasnije Mihailovi je "za osvedoenu linu hrabrost i izvanredne zasluge za na narod i nau Otadbinu u ratu protiv neprijatelja u okupiranoj Jugoslaviji", unapred-jen u in armijskog generala (Isto). Mihailovi je 7. decembra 1941. unapredjen u in brigadnog, a 19. januara 1942. u divizijskog generala.

16 Bogdan Krizman, Jugoslovenske vlade u izbeglitvu 1941-1943, Beograd / Zagreb, 1981, str. 269. Branko Latas-Milovan Delebdi, etniki pokret Drae Mihailovia 1941-1945, BIGZ, Beograd,

1979, str. 338-351 18 Zb. NOR-a, XIV, 4, str. 1037-1038.

3

mogli raunati. Budui da su saveznici imali jasnu sliku o stanju na ratitu u Jugoslaviji, kao i o odsustvu Mihailovieve volje i njegovoj nemoi da, zbog ozbiljne upletenosti u kolaboraciju, bilo ta uini u korist antifaistikog saveza, u zahtevima se ilo i dalje od njegovog smenjivanja. Kralj Petar je 12. septembra 1944., u govoru na Radio-Londonu, pozvao "sve Srbe, Hrvate i Slovence" da se ujedine i da pristupe "Narodno oslobodi-lakoj vojsci pod maralom Titom". Dalje je Kralj rekao: "Svi oni koji se oslanjaju na neprijatelje protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budunosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, nee uspeti da se oslobode izdajnikog iga ni pred narodom ni pred istorijom".19 Bez obzira na to ko je na Kralja uticao ili vrio pritisak na njega da kvalifikuje Mihailovia i sve one koji sarauju sa okupatorima kao izdajnike, Kralj je imao i previe materijalnih dokaza o kolaboraciji, pa mu je odluka bila savim utemelje-na.

tab Drae Mihailovia nalazio se na Ravnoj Gori i njenom irem podruju sve do aprila 1942. Tada je Mihailovi krenuo u Crnu Goru, gde je stigao poetkom juna 1942. Svoj tab je smestio u selo Gornje Lipovo, kod Kolaina. U aprilu 1943. bio je prinuen da se, pod pritiskom snaga NOP-a, povue iz Crne Gore, da bi se 12. maja iste godine, naao u Srbji, na putu za Ravnu Gora. To podruje je ponovo napustio poetkom sep-tembra 1944. Preao je Drinu 20. septembra i otiao na prostor planine Majevice.

Draa Mihailovi je ulagao napore da i u krajevima van Srbije uspostavi i uvrsti etniku organizaciju. U Crnoj Gori, proces nastanka etnika odvijao se pod uticajem proetnikih oficira i graanskih politiara u samoj Crnoj Gori, a takoe i nastojanjima Mihailovia da sa svojim idejama prodre na to podruje/ 0 Postavljenjem majora ora (orija) Laia za komandanta svih etnikih jedinica u Crnoj Gori i kapetana Pavia uriia za "komandanta svih snaga etnikih odreda Jugoslovenske vojske", uglavnom za srezove u severnom delu Crne Gore, 15. oktobra 1941. godine praktino je otpoelo formiranje organizacija etnika u Crnoj Gori.21 uriieva komanda je poznata pod nazivom Komanda Limsko-sandakih etnikih odreda, iako je Sandak imao zasebnu komandu pod nazivom Komanda Starog Rasa. Na elu te komande bio je organizator etnika u Sandaku kapetan Vojislav Lukaevi. U jugozapadnom delu Crne Gore bio je aktivan Zetski etniki odred pod komandom pukovnika Baje Staniia, pripadnika par-tizanskog pokreta do februara 1942. godine.22 On je svoju komandu nazvao Komanda narodne vojske Crne Gore i Hercegovine. Bilo je zamiljeno, ali je u praksi teko spro-voeno, da nadleni komandant uriiu i Staniiu bude general Blao ukanovi, komandant Komande nacionalnih trupa Crne Gore, koja se jo zvala i Crnogorski nacionalni pokret.23 Regionalni komandanti su samostalno odluivali, dok im je ukanovi, pored njihovih linih kontakata, bio dobra veza sa italijanskim okupacionim vlastima, sa Guvernerom generalom Pircijom Birolijem.24

Teritorija Bosne i Hercegovine bila je ukljuena u sastav Nezavisne Drave Hrvatske. U toj marionetskoj dravi srpsko stanovnitvo je bilo izloeno masakru geno-cidnih razmera. Za svoje samospasenje ustalo je srpsko stanovnitvo i organizovalo samoodbranu. Jedan deo ustanika svrstao se u narodnooslobodilaki pokret, pokret antifaistikih snaga s jasnim borbenim i politikim ciljevima. Drugi deo ustanika poste-peno je pao pod uticaj oficira sa Ravne Gore. Kao neprijatelja koji im je stajao na putu

19 Videti u ovoj publikaciji Drugi deo, dokument br. 10. 2 0Mihailovi je u leto i jesen 1941., u nekoliko navrata slao Vojislava Lukaevia da uspostavi kon-

takte sa proetnikim oficirima i politiarima u Crnoj Gori. U obrnutom smeru, na Ravnu Goru su u septembru upueni kapetan Rudolf Perhinek i porunik Mirko Kukli da uhvate vezu sa Mihailoviem Videti: Radoje Pajovi, Revolucija i kontrarevolucija u Crnoj Gori - etniki i federalistiki pokret 1941-1945, Obod, Cetinje, 1977, str. 132; Arhiv VII, a. k. 75, rg. br. 3/1.

21 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 38. 22 Pajovi, n.d., str. 188-192. 23 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 226 i 483. 24 ukanovi je za uriia i Staniia napravio sporazum sa Birolijem 24. jula 1942. Prvi deo doku-

ment br. 14.

4

ostvarenja sopstvenih ciljeva oni su indentifikovali partizanski pokret i njegove simpa-tizere. Jedna od formi nastanka etnika u Bosni i Hercegovini bila je i dosta esta pojava izvoenja etnikih pueva u partizanskim jedinicama.25 Bilo je i takvih ustanika koji nisu bili voljni da se svrstaju ni na partizansku ni etniku stranu, a bili su raspoloeni da se bore protiv okupatora i formacija i vlasti NDH. Takvi su formirali Dobrovoljake odrede u sastavu narodnooslobodilakog pokreta.26

Prvi oficir kojega je Mihailovi uputio u Bosnu bio je major Jezdimir Dangi. On se u istonoj Bosni pojavio sredinom avgusta 1941. i sebe je video u ulozi komandanta Bosanskih etnikih odreda. Pored Dangia, u Bosnu je Mihailovi uputio i druge oficire. Meu njima bili su Boko Todorovi, Veselin Misita, Risto Cukovi. Dok je Dangi imao ambicije da bude dominantna etnika linost u istonoj Bosni, Boko Todorovi se ori-jentisao na izgradnju i jaanje etnika u Hercegovini.27 Nakon njegovog ubistva u febru-aru 1942. i odvoenja Dangia u zarobljenitvo, za komandanta etnika u istonoj Bosni i Hercegovini doao je major Petar Baovi. Dangiu su pomo u organizacionom i oper-ativnom pogledu pruali oficiri iz Srbije, prvenstveno Dragoslav Rai. U centralnoj i zapadnoj Bosni proces organizovanja etnika tekao je mimo velikog uticaja ravno-gorskog taba. Tamo su "rasovi" dugo pruali otpor potcinjavanju Mihailovievim ofi-cirima. Meu etnikim komandantima na tom prostoru poznati su pop Sava Boi, Uro Drenovi, Rade Radi, Lazar Teanovi i drugi. Meu oficirima koje je uputio Mihailovi poznatiji su major Slavoljub Vranjeevi, komandant Zapadne Bosne i kapetani Borivoje Mitranovi i Manojlo Peji.

Slino kao i u Bosni i Hercegovini, srpsko stanovnitvo u Lici, Kordunu, Baniji i Slavoniji, a donekle i u Dalmaciji palo je pod udar ustakog genocida. Bio je to jedan od glavnih faktora koji je uticao na pojavu etnika u tim podrujima.28 Prisustvo ravno-gorske ideje osetie se u tim krajevima pred kraj 1941. Tada, uglavnom preko italijanskih veza, postaje zapaenije prisustvo oficira, koji podravaju Mihailoviev vojno-politiki program. etnici su se najpre i u najorganizovanijoj formi pojavili u severnoj Dalmaciji, u Kninskoj Krajini i junom deluLike. Pojavljuje se, izmeu ostalih, pop Momilo uji. Veoma lukava, ambiciozana i kontroverzna linost, uji uspeva da se nametne kao komandant tzv. gerilskih odreda. Poetkom 1942. formirana je Dinarska etnika divizi-ja. Ubrzo je uji nasledivi Iliju Trifunovia Biranina postavljen za njenog koman-danta. Pored Dinarske etnike divizije, zamiljene kao operativna formacija, postojala je i Dinarska etnika oblast, u ijoj nadlenosti su bili poslovi vojnoteritorijalne prirode. esto se izmeu ta dva pojma ne moe praviti razlika, jer je uji bio elni ovek u oba sluaja. Posle kapitulacije Italije Dinarska etnika divizija i Dinarska etnika oblast proirile su svoju nadlenost i na celokupno podruje Like, Gorskog kotara, Korduna, Banije, junog i jugozapadnog dela Bosne. Na pojavu i razvoj etnika u Hrvatskoj, delo-valo se iz dva etnika centra, jednog u Splitu i drugog u Rijeci (Suaku). U Splitu je legalno u odnosu na Italijane postojala i delovala etnika komanda koja se zvala Komanda zapadno-bosanskih, liko-dalmatinskih i hercegovakih etnikih odreda. Njen komandant je bio Ilija Trifunovi Biranin. Posle njegove smrti 3. februara 1943. za komandanta je doao Mladen ujovi (pseudonim: Aimovi), poto ga je predhodno kralj Petar unapredio u in potpukovnika. Biraninu i kasnije ujoviu u organizacijsko-formacijskom i operativnom pogledu bili su potinjeni svi etnici na italijanskom oku-pacionom podruju, izuzev Crne Gore. Pored Biranina, zapaeniju ulogu u etnikom tabu u Splitu imali su Dobrosav Jevevi, Radmilo Gri i kapetan Radovan

25 Latas-Delebdi, n.d., str. 137-144 Milo Hamovi, Dobrovoljaka vojska Jugoslavije u sastavu NOP-a, Svetlost, Kragujevac, 1983.

NOR-a, XIV, 1, str. 110-112. Od publikacija koje se bave problemom etnika u Hrvatskoj ukazije se na neke: Djuro

Mamsavljevi, Pojava i razvitak etnikog pokreta u Hrvatskoj 1941-1942, Istorija XX veka, Beograd, 1962; Hkreta Jeli-Buti, etnici u Hrvatskoj 1941-1945, Globus, Zagreb, 1986; Popovi-Loli-Latas, Pop izdaje, Mvarnost, Zagreb, 1988. Duan Plena, Kninska ratna vremena 1850-1946, Globus, Zagreb, 1986. Tim prob-emom se bave i ve pominjani radovi J. Marjanovia, J. Tomaevicha, Latas - Delebdi i dr.

5

Ivanievi.29 U centru u Suaku najuticajniji su bili potpukovnik Ilija Mihi, kasnije komandant etnika u Lici i major Slavko Bjelajac, alijas Nikola Deki, komandant etni-ka u severnom delu Like. Komandant Slavonije bio je pukovnik Aleksandar Nikoli. On je boravio u Beogradu ili okolini. Formirao je samo na papiru etnike jedinice od izbeglih Srba sa podruja Slavonije, u koje nikada kao etnik nije kroio. No, i bez toga, iako ne ba jako, osealo se prisustvo etnika, uglavnom u junim delovima Slavonije, prema Savi.

U Sloveniji je , pored Osvobodilne fronte s jasnim oslobodilakim i antifaistikim ciljevima, postojao i Slovenaki savez (Slovenska zveza), u kojem su bile razne profaistike i reakcionarne organizacije. Meu njima i Narodna legija u koju su se svrstale pristalice etnikog pokreta Drae Mihailovia. Protivpartizanske organizacije, u vidu vojnih formacija, organizovali su Italijani. Zvali su ih zajednikim imenom Antikomunistika dobrovoljaka milicija (Milizia Volontaria Anticomunista - MVAC). Za razliku od Bele garde, narod je pristalice Drae Mihailovia prozvao Plava garda (Modra garda). Izmeu te dve formacije nije bilo sutinske razlike. Plavogardisti su, uglavnom, regrutovani iz redova belogardista. Stareinski kadar Plave garde bio je vrlo esto i komandni kadar u Beloj gardi. Major Karlo (Karei) Novak, komandant etnika u Sloveniji bio je jedno vreme narednik u Beloj gardi.30 Ponaali su se slino kao u Srbiji, gde je znatan deo etnikih oficira, putem legalizacije, istovremeno bio i stareinski kadar u Nedievim formacijama.

Draa Mihailovi je u svojoj okolini imao nekoliko zapaenih oficira - Slovenaca: major Ivo Fregi (streljan 17. decembra 1941.kad i major Aleksandar Mii), kapetan (etniki potpukovnik) Rudolf Perhinek, alijas Rade Periin, Mihailoviev delegat za Crnu Goru, porunik Tugomir Prekorek, rukovodilac Centra veze u tabu Drae Mihailovia i drugi. U oktobru 1941. Mihailvia su posetili pukovnik Jakob Avi Jak i major Novak. Ponueni poloaj komandanta Slovenije, Avi je odbio, opredelivi se za partizane. Onda je Mihailovi tu funkciju poverio Novaku.31 Mihailovieve pristalice u Sloveniji, formirale su nekoliko odreda, a njihov ukupan broj za sve vreme rata nije prelazio 300 etnika.32

Politiki cilj etnikog pokreta

Pre nego to se iz etnikog sedita na Ravnoj Gori pristupilo organizovanju i oblikovanju etnikih vojnih formacija, bio je izraen projekat o buduem teritorijalnom prostiranju, granicama, drutvenom ureenju, spoljnjoj politici i drugim aspektima "velike Srbije" u obnovljenoj i proirenoj monarhistikoj Jugoslaviji posle Drugog svet-skog rata. To je, ustvari, predratni projekat (iz vremena stvaranja Jugoslavije, potvren od Srpskog kulturnog kluba), obnovljen, dograen, prilagoen uslovima i vremenu, inoviran od strane Stevana Moljevia. Nazvan je "Homogena Srbija".33 Projekat nosi datum 30. juni 1941, a mesto nastanka Niki.

Moljevieva reenost da aktuelizira i inovira projekat i dostavi ga na razmatranje i realizaciju Drai Mihailoviu, bila je, pored ostalog, podstaknuta i isprovocirana ustakim genocidom nad srpskim narodom u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj. Ustake vlasti su, naime, "reenje" srpskog pitanja u NDH planirali prema formuli tri treine. Na teritoriji NDH ivelo je oko 6.300.000 stanovnika, od ega su jedna treina bili Srbi. Trebalo je, dakle, da nestane vie od dva miliona Srba. Ustake vlasti su zauzele stav da

29 Opirnije : B. Latas, Djelatnost etnikog centra u Splitu 1941-1943, Split uNOB-i i socijalistikoj revoluciji 1941-1945, IHRPD, 1981, str. 1045-1065.

30 Arhiv VII, a. k. 150, reg. br. 3/4. 31 Arhiv VII, a. k. 246a, reg. br. 1/3-1. 32 B. Latas, etnici Drae Mihailovia u Sloveniji - Plava garda 1941-1943, VIG, br. 3/83. 33 U Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 1-10, objavl jenje tekst u cehm sa kartom (mapom) koja prikazuje pro-

jektovanu Jugoslaviju i u njoj "veliku Srbiju".

6

treinu Srba treba pobiti ("odailjanjem Bogu na istinu"), treinu iseliti u "Nedievu Srbiju", a treinu prekrstiti u rimokatoliku veru, odnosno, kako su govorili, prinuditi ih da prihvate "vjeru djedova". 34

Projekat "Homogena Srbija" predviao je da teritoriju "velike Srbije" sainjavaju predratna teritorija Srbije, proirena nekim prigraninim delovima teritorije Bugarske, delovi severne Albanije, teritorija Crne Gore i istone Hercegovine. Na zapadu je treba-lo da u "srpsku oblast uu", pored teritorije Vrbaske banovine, "Severna Dalmacija, srp-ski deo Like, Korduna, Banije i deo Slavonije". Na severa je trebalo da se sipskoj oblasti pripoji "Baranja s Peujem i istoni Banat sa Temivarom i Reicama". Jugoslavija bi, tako, imala "biti ureena na federativnoj osnovi sa tri federalne jedinice srpskom, hrvatskom i slovenakom (Srbija, Hrvatska i Slovenija)". Do etniki iste "velike Srbije" dolo bi se tako to bi se izvrilo preseljenje stanovnitva sa jedne na drugu teritoriju, "Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podruja". Bio je to jedini put "da se izvri raz-granienje" i time "otkloni mogunost da se ponove strani zloini", zapisao je Moljevi.

Ujesen 1941. kada su ostvareni kontakti izmeu Mihailovia i Moljevia, dolazi do radikalizacije zacrtanih stavova u projektu. Neke Moljevieve postavke, po Mihailovievom poimanju projekta, dobivaju jasniji i radikalniji smisao. Tako se pojavljuje izraz "ienje teritorije", odnosno "ienje dravne teritorije". To podrazumeva ne samo preseljenje naroda razmenom teritorije, ve i njegovo "unitenje" primenom najsurovijih i drastinih mera, metodom ubijanja ili klanja "nenarodnih man-jina i nenacionalnih elemenata".35 Pod udar je prvo trebalo da doe "ienje Sandaka od muslimanskog ivlja i Bosne od muslimanskog i hrvatskog ivlja". Smatralo se d a j e to potrebno zbog stvaranja koridora izmeu Srbije, Crne Gore i srpskih krajeva u zapad-nom delu Jugoslavije, do linije: Suak - Karlovac - Zagreb.36 Zamanije akcije "ienja" usledile su u jugoistonoj Bosni krajem 1941. i u drugoj polovinil942, a onda u istom prostoru i u delu Sandaka, poetkom 1943. godine. Bilo ih je takoe u drugoj polovini 1942. u dolini Neretve.37 Takvim programom bilo je osueno na progon ili nes-tanak vie od 2.500.000 pripadnika nesrpskog stanovnitva.38 Kada se uzme u obzir ustaki planirani i sprovodeni genocid nad srpskim narodom i, s druge strane, zamiljeni etniki plan o "ienju" nesrpskog stanovnitva, dolazi se do zaprepaujueg broja od

3 4Viktor Novak, Magnum Crimen - Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb-Beograd, 1968, str. 603-605. Ivo Lola Ribar je ve u avgustu 1941. pisao o umorstvu"pola miliona Srba"(Zb. NOR-a, II, 5, str. 169). Prema izvorima etnikog porekla ustae su u NDH, bez ikakvog suda i sudjenja, na najsvirepiji nain pobile oko 600.000 do 700.000 Srba (Arhiv VII, a. k. 8, reg. br. 2/2; k. 278, reg. br. 18/1, dep.' br. 599 i -904).

35 Prvi deo, dokument br.4 - Instrukcija Drae Mihailovia Pavlu Djuriiu. Metod klanja se naroito odnosio na pripadnike muslimanske manjine. Zaharije Ostoji je 1. januara 1943. pisao Mihailoviu: "Pitanje muslimana moramo reavati na razne naine u raznim krajevima. Sandaklije se moraju klati" (Prvi deo, doku-ment br. 33). "ienje" teritorije u Bosanskoj krajini bilo je rezervisano za etnike pod komandom popa Djujia. Taktika se svodila na to da se muslimanski ivalj ne dira dok se etnici ne osnae. U tom smislu tre-balo je prema muslimanima biti strpljiv, ne ubijati ih tako da u etnike steknu poverenje. Kad se steknu uslovi onda "ih u njihovim domovima unititi" (Arhiv VII, a. k. 151, reg. br. 5/3).

36 Zb NOR-a, XIV, 1, str. 423 i 549. Zdravko Antoni, Ustanak u istonoj i centralnoj Bosni 1941, VIZ, Beograd, 1973, na str. 471,

navodi da su etnici za nepuna dva meseca "ubili u foanskom srezu oko 5000 mukaraca, ena i djece i spalili vie stotina muslimanskih kua". etnici pod komandom Pavia Djuriia su u januaru i februaru 1943. likvidi-rah hiljade muslimana i spalili desetine sela (Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 49; Prvi deo, dokument br. 37). Opirni-je: Radoje Pajovi, Pokolj Muslimana u Sandaku i dijelu istone Bosne u januaru i februaru 1943, Neretva -Sutjeska 1943, Beograd, 1969, str. 510-519. Petar Baovi je poetkom septembra 1942. izvestio Mihailovia da je nekoliko etniikih bataljona izbilo kod Makarske i da je ta "kaznena ekspedicija zapalila i potpuno unitila 17 ustakih sela". Zatim navodi kako su u toj ekspediciji izmedju Ljubukog i Vrgorca "oderali iva tri katolika svetenika", kao i da su etnici ubijali "sve mukarce od 15 godina na vie". (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 614-615). U predelu Biokova i Makarskog primorja etnici su ubili oko 1.000 muslimana i Hrvata (Duan Plena, Meunarodni odnosi Jugoslavije u toku Drugog svjetskog rata, Institut drutvenih nauka, Beograd, 1962, str. 152).

38 Rudolf Perhinek je 5. maja 1943. pisao: "Mi traimo istu nacionalnu dravu. Ako to ostvarimo

bie zemlje i suvie, jer e preko 2,5 miliona narodnih manjina morati napustiti nau zemlju" (Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 788). Videti i J. Tomaevich, n.d.,str,139.

7

4,5 do pet miliona ljudi koje je trebalo unititi ili proterati, manje-vie, sa centralnog dela jugoslovenske teritorije.

Projekat "Homogene Srbije", program o oblikovanju takve "dravne teritorije" bio je u sferi ilegalnih priprema i postupaka. U njegovom koncipiranju uestvovao je manji broj politikih i vojnih linosti. O njemu se javno progovorilo na Konferenciji "etnike intelektualne omladine Crne Gore, Boke i Sandaka' u Sahoviima pred kraj 1942. godine. I tom prilikom je naglaeno da e na "teritoriji budue drave iveti samo Srbi, Hrvati i Slovenci" i da "Nacionalnih manjina ne moe biti". Prisutnim delegatima je predoeno da e celokupna politika, zakonodavna i izvrna vlast, na neogranieno vreme biti iskljuivo u rukama etnike organizacije.39 To, meutim ukazuje na neto to lii na uspostavlanje totalitarnog ili, pak, militantnog sistema vladavine jedne vojne organizacije oliene u etnikom pokretu. Jer, oslonac za izvrenje projektovanog plana bili su, uglavnom oficiri, manje politiari. Projekat nije javno publikovan niti predstavl-jen iroj javnosti. Ni jednoj saveznikoj sili nije predoeno na koji nain se zamilja budue teritorijalno omeenje federalnih jedinica u Jugoslaviji i njihov dravni status. Pitanje je i koliko su etniki komandanti, posebno oni u Srbiji, bili upueni u politike programe etnikog rukovodstva. Njima je saoptavano da se etnici na teritoriji NDH bore protiv ustaa, a za spas Srba i srpstva od ustakih pogroma. Ali, oni, verovatno, nisu bili upueni u pravo stanje stvari - da su tamonji etniki komandanti ostvarili saradnju sa italijanskim faistima, protivnicima "velike Srbije",40 nemakim nacistima i vlastima NDH. Ti etnici, oigledno, nisu bili u stanju da teritoriju na kojoj su legalno delovali uine etniki istom. S druge strane etnici u Srbiji su, nakon sukoba sa partizanskim odredima u jesen 1941. godine legalno, s manjim izuzecima, bili pod kontrolom kvis-linkog reima i preko njega pod uticajem nemakog okupatora. Vremenom su etnike formacije u Srbiji ostvarile saradnju sa nemakim i bugarskim okupatorima, a oni nisu bili za "veliku Srbiju". Sve se svelo na to da Mihailovi tokom celog rata nije imao "slo-bodnih" snaga s kojima je autonomno mogao raspolagati da bi ostvario postavljeni poli-tiki cilj.

etniki ustanak uslovljen anglo-amerikotn invazijom

Tokom rata na prostoru okupirane Evrope postojale su dve kategorije nacionalnih izdajnika koji su pomagali okupatorima da opstanu i uvrste svoj poloaj. Jedni su se, poput norvekog politiara i predsednika vlade Vikunda Kvislinga , mirili sa okupaci-jom, i otvoreno stupali u slubu okupatora, protiv oseanja i nacionalnih interesa svoga naroda. Tipian primer kvislinga na tlu Jugoslavije predstavljali su Ante Paveli, Milan Nedi i Leo Rupnik.41 Drugu kategoriju u sferi nacionalne izdaje, gaenja slobodarske i antituinske tradicije, predstavljali su oni koji su se izdavali za antifaiste. Oni su u pro-pagandi proklamovali svoje antiokupatorske namere, a, ustvari su, u prikrivenoj ili otvorenoj formi, dakle tajno ili javno saraivali sa okupatorima. Poznato je da se oni jo zovu kolaboracionisti. Jugoslovenska i strana istorijska nauka u takvoj ulozi tokom Drugog svetskog rata vidi Drau Mihailovia.

Kao profesionalni vojnik, i uz to kao predmetni nastavnik iz taktike ratovanja, Mihailovi je znao u kojim i kakvim uslovima se vodi gerilska borba. Najee je to sluaj kada se specijalne ili sve gerilske jedinice angauju u pozadini neprijatelja kako bi

39 Konferencija je drana od 30. novembra do 3.decembra 1942. Zanimljiv je zakljuak u kome se navodi da e etnika organizacija "sprovesti dravno uredjenje i biti jedini nosilac celokupne dravne vlasti do ostvarenja etnikog programa" (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 459-461).

Italijani su smatrali da bi stvaranje "velike Jugoslavije" predstavljalo "veliko zlo", stvaranje "velike Srbije koja bi obuhvatala Bosnu, Hercegovinu i Dalmaciju, moda do Splita" bilo bi "neto povoljnije", dok bi "stvaranje jedne velike Hrvatske" bilo "najmanje tetno" po italijanske interese (Zb. NOR-a, XIII, 3, str. 459-461).

4 1 Kao kvislinzi poznati su Haha u ekoj, Tuka u Slovakoj, maral Peten u F r a n c u s k o j , Degrel u Belgiji, Antonesku u Rumuniji

8

olakale izvrenje zadatka glavnim snagama. Mihailovi je svoj ustanak, odnosno otpoinjanje borbi protiv okupatora oznaavao kao "glavni momenat", "glavnu akciju", "odsudni momenat ', "odsudni as", "pogodan trenutak", "glavni trenutak" itd. To je, u stvari, trebalo da bude onaj momenat kada se invazione anglo-amerike snage iskrcaju na tie Jugoslavije. Dakle, glavne snage za Mihailovia u tom sluaju bile bi saveznike invazione trupe. Poznate su injenice o svestranoj britanskoj pomoi etnicima, pa i u odnosu na etnike sukobe sa partizanskim snagama.42 Vremenom su Britanci shvatili da su im politike, materijalne i moralne investicije u Mihailovia strateki promaaj. U dobro pripremljenoj analizi britanskih odgovornih slubi o etnicima, zakljueno je da Mihailovi nije "niti planirao niti eleo ustanak", ve da ga je samo strana propaganda uzdigla na "poloaj vode tobonjeg otpora koji niti je vodio niti je verovao u trenutanu korist otpora".43 Britanci su se, oigledno, pravili Englezi. Zna se d a j e upravo njihova propaganda lansirala Mihailovia i stvorila od njega "vou otpora", a znali su da on to nije. Slino su se o Mihailoviu izraavali i neki etniki komandanti. Pavle urii je prilikom pregovora sa Nemcima u Kolainu "nazvao Drau Mihailovia nestalnim luta-juim fantastom koga je propaganda uzdigla u nebesa i precenila. Jedini ozbiljni pro-tivnik je Tito".44

Mnoge Mihailovieve izjave, direktive i uputstva ukazuju da on nije imao viziju i koncepciju o tome kako bi svoj pokret mogao da uini delotvornim, u borbi protiv faizma. Od poetka je isticao kako "nije jo vreme za borbu", a istovremeno je bio opsednut brigom kako likvidirati pripadnike i simpatizere narodnooslobodilakog pokre-ta, nazvavi ih jednostavno komunistima. Smatrao je da su u borbama protiv pripadnika partizanskog pokreta doputena sva sredstva, ukljuujui i saradnju sa naci-faistima. U situacijama kada se oseao ugroenim, ili kada je mislio da "iskoristi" okupatore da bi likvidirao unutranjeg protivnika, brzo je donosio odluke koje nisu bile zasnovane na osnovu dobrih, perspektivnih, procena da svoje formacije uklopi u okupatorske borbene eelone. Ve u prvim okrajima sa partizanskim jedinicama u jesen 1941. godine, Mihailovi se obratio za pomo Nemcima. U susretu sa njima u selu Divci 11. novembra 1941. Mihailovi je izjavio: "Nije moja namera da se borim protiv okupatora, jer kao generaltabni oficir poznajem snagu obeju strana", i "Neemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude nametnuta". Pukovnik Branislav Panti, lan Mihailovieve delegacije, inae saradnik Abvera, objasnio je Nemcima: "Komunisti su prvi poeli borbu, dok je Mihailovi stajao potpuno po strani i pripremao se za borbu u pravcu Bosne i Sandaka" 45 Mihailovieva taktika je bila da se okupatori napadaju samo u propagandi kako bi se zavarao narod, a prava strateka opredeljenja su mu bila da sa okupatorima sarauje, po mogunosti tajno. Kada je zapao u teku situaciju, ova sarad-nja je postala sasvim otvorena i sveobuhvatna.

Meutim, nije samo Mihailovi bio taj kome se nije ulazilo u sukobe sa okupa-torom. Slobodan Jovanovi mu je sugerisao da "na sluaj iskrcavanja saveznika na Balkanu i opteg ustanka" mobilie broj ljudstva prema koliini imajueg naoruanaja, kacM da preduzme "blagovremene mere da Srbi po svome obiaju ne ustanu pre vreme-

42 Mihailovi je 26. maja 1942. javio Slobodanu Jovanoviu: "Prole godine primio sam znanju saoptenje britanske vlade da Jugosloveni ima da se bore za Jugoslaviju, a ne da sc borba pretvori u pobunu komunista za Sovjetsku Republiku" (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 358). Radivoje Jovanovi Bradonja, Uvod u anal-izu strategije NOP-a Jugoslavije 1941-1945, SUBNOR Srbije, 1998, na str. 125 tvrdi da je eril 1941. nare-dio Drai^Mihailoviu da napadne partizane.

Taj dokument je sastavljen na bazi razliitih izvetaja britanskih oficira kod etnika, izjava etnikih oficira, etnikih naredjenja za saradnju sa okupatorima, na bazi zagonetnog dnevnika izvesnog "H.C.Milera", a nosi naslov "The Chetniks", (Arhiv VII, a. k. 240, reg. br. 2/1). Nije utvrdjeno ko se krije iza imena "H.C.Miler". U pitanju je neko lice u etnikoj Vrhovnoj komandi. Pukovnik Stenli Bejli, na indirektan nain ga dovodi u vezu sa nemakim pijunom u Mihailovievom tabu (Arhiv VII, Public Record Office (PRO) - Dravni arhiv V. Britanije, Foreign Office (FO) 371/44282). Dobrosav Jevdjevi je skrenuo panju Mihailoviu na to da Nemci tvrde kako imaju svog pijuna u Mihailovievom tabu (Zb. NOR-a, XIV, 4, str.

44 urii je to rekao 10. maja 1943 (Original u Nacionalnom arhivu u Vaingtonu - NAV-N-T-315, r. 64, s. 665-666); Peti deo, dokument br. 9.

45 Peti deo, dokument br. 6.

9

na listom i sa motikom krenu na mitraljeze".46 I najvii etniki vojno-politiki funkcioneri poput Dragie Vasia, nisu bili za to da se ulazi u borbene aktivnosti protiv okupatora. Vasi, koji je bio pesimista u pogledu opredeljenja omladine za etnike, pisao je poetkom maja 1942. Mihailoviu da se plai kako bi omladina mogla da "izazove preuranjeni ustanak od ega se treba uvati kao od ive vatre".47 Vasi je dobro cenio. Narod je eleo borbu protiv zavojevaa. Znao je to i Mihailovi. Iz njegovog taba je u oktobru 1941. upuena depea izbeglikoj vladi o tome kako je narod : "eljan borbe".48 U Zimonjia kuli, kod Avtovca, gde se 22. jula 1942. susreo sa Ilijom Trifunoviem Biraninom, Mihailovi je izjavio "da uee Srba (to jest etnika - B.L.) u borbi moe da bude razmatrano tek kada Rusi budu u Budimpeti, a Englezi u Sofiji".49 Poto je to Mihailovi izjavio u prisustvu italijanskih oficira, to je Italijanima bilo dovoljno da etnicima, kao svojim saborcima, odnosno Antikomunistikoj dobrovoljakoj miliciji (Milizia Volontaria Anticomunista -MVAC) poklone jo vie poverenja. 50

U punom zamahu drugog svetskog rata pokazalo se d a j e vreme koje je odmicalo radilo u korist antifaistike koalicije, ije snage su bile u ofanzivi i beleile vidne uspe-he. Srpski narod je traio od etnikh komandanata da se ve jednom pone sa borbenim akcijama protiv nepodnoljive okupatorske tiranije, pljake naroda i njegovog poniavanja. Neki etniki komandanti iz Srbije, medu kojima i major Dragutun Keserovi, jo ranije zavrbovan da radi za Abver, smogli su snage i hrabrosti da upozore Mihailovia na to to narod zahteva. Ali Mihailoviu nije bilo do toga, niti su se Nemci plaili etnikih provokacija. Oni su znali da Mihailovi ne namerava da ili napadne. Poetkom avgusta 1943. godine, raspolagali su podacima da bi eventualni Mihailoviev obrt mogao da nastane ako bi se dve angloamerike desantno-padobranske brigade ubacile u Srbiju. Jedna u istoni, a druga u zapadni deo Srbije. One bi prinudile etnike da otponu sa protivnemakim akcijama.5 ' Keserovi i jo neki oficiri su poetkom juna 1943. stavili do znanja Mihailoviu da "narod eljno oekuje ustanak da skine jaram rop-stva sa sebe", jer da su pljaka i odnoenje ita prevrili svaku meru.52 Ne marei za nar-odno htenje, Mihailovi im je 25. juna odgovorio: "Ne moemo dii ustanak da bi spasili etvu. Naa opta akcija vezana je za invaziju, a invazija od nas ne zavisi".53 Pred kraj 1943. godine, nakon to je Mihailovi proirio i ojaao svoje veze sa Nemcima, i kada su etniko-britanski odnosi ve dospeli u fazu verbalnih sukoba, Mihailovi je naredio svim komandantima korpusa u Srbiji: "U odnosu na okupatore mi imamo utvrenu lini-ju od koje neemo odstupiti sve dok ne doe do invazije Balkana".54 S obzirom da je bio blizak Abveru, Keserovi je mogao doznati, a poneto i naslutiti o neodgovornom odno-su Mihailovia po pitanju ubiranje letine i sklanjanja ita ispred, niim neometanih oku-patorskih otimaa. Prema nemakim dokumentima, Mihailovi je tokom 1943. i u 1944. tajnim kanalima isporuivao ito za potrebe "ishrane Velikog nemakog Rajha".55

46 Depea je od 30. novembra 1942 (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 853). 47 ZB. NOR-a, XIV, 1, str. 258. 48 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 32. 49 Arhiv VII, italijanska arhiva, NAV-N-I-T-821, r. 403, s. 55-57. Jevdjevi je prilikom razgovora sa

nemakim predstvnicima 4. septembra 1942. izjavio d a j e Mihailovi "zapovedio pomirljivo dranje prema okupatorima" i da e obraun sa njima doi "tek kada budu Rusi u Sofiji i Englezi u Budimpeti" (Zb. NOR-a, XIV, I str. 906).

50 Petar Baovi je 16. jula 1942. izvestio Mihailovia: "Svi etniki odredi na teritoriji Hercegovine legalizovani su kod Italijana, dobijaju hranu, oruje i municiju", a "u vidu pomoi dodeljuju manje svote novca (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 428 i 524).

51 Arhiv VII, NAV-N-T-315, r. 196, s. 148-152. 52 Arhiv VII, a. k. 278, reg. br. 18/1-55. 53 Arhiv VII, a. k. 292, reg. br. 32/2, dep. br. 2526. 54 "Raspis svima" je od 10. decembra 1943 (Arhiv VII, a. k. 278, reg. br. 18/1-55). 55 Ministar Rajha za ishranu konstatuje 17. jula 1944. da e se Draa Mihailovi pobrinuti za isporuku

86.000 tona ita za Nemaku i d a j e 1943. "bio izdani liferant ita" (Arhiv VII, NAV-N-T-120, r. 2908, s. 464538-4; Peti deo, dokument br.28. Komanda Jugoistoka je 18. avgusta 1944. procenila situaciju i konstato-vala: "Prikupljanje etve, sea stabala i eksploatacija visokovrednih minerala u sadanje vreme mogue su samo pomou etnikih bandi" (Arhiv VII,NAV-N-T -311, r. 192, s. 570-582; Peti deo, dokument br.3 1).

10

Ni u etvrtoj godini rata na jugoslovenskom prostoru Mihailoviev stav u odnosu na ustanak nije se menjao. U meuvremenu je saradnja etnika u Srbiji sa nemakim tru-pama, dobila ire razmere i postala javna. Mihailovi je povodom odranog kongresa u selu Ba (25-28. januara 1944) poslao nekoliko telegrama na adrese svetskih linosti. Nemci su ih uhvatili i deifrovali. U jednoj depei Mihailovi obavetava vladu Boidara Puria u Kairu "da za sada nee poinjati borbu protiv okupatora".56 Savezniki frontovi su se pribliavali nemakim granicama, na jugoslovenskom ratitu su okupatori, kvislinzi i kolaboracionisti trpeli velike gubitke, ali etniki ustanak nije bio na pomolu. Jedan od najpoverljivijih Mihailovievih komandanata, Predrag Rakovi, je 25. marta 1944, u ime Drae Mihailovia, razgovarao sa nemakim predstavnicima i preneo im njegov stav. Nemci su zapisali: "Po nalogu D.M., Rakovi je ponovo precizirao: 1. Sigurne (pismene) garantije da ne postoje ni najmanje namere da se planira opti ustanak ili da se sprovode sabotane akcije".57

Osamnaestog avgusta 1944. Mihailovi je ponudio Nemcima sastanak radi pre-govora o saradnji. Pod takom 2. toga predloga pie: "U sluaju invazije (saveznikih snaga - B.L.) nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista e se produiti", .ler, "etnici hoe da spree vezu partizana sa invazionim trupama".58 Konano, Mihailovi je razoarao i one malobrojne koji su verovali da e do etnike akcije protiv okupatora ipak doi. Bila je to varljiva nada. Jer, Mihailovi nije imao nameru da pokrene etnike u borbu, pa ni u sluaju da je do invazije anglo-amerikih snaga i dolo. Najzad, etnici su u jesen 1944. bili prinueni da, zajedno sa Nemcima, napuste Srbiju, a da od Mihailovia, tokom celog rata, nisu dobili ni jedno nareenje da napadnu nemake trupe.

Pitanje slobodne teritorije i etnike vlasti

Rezultat borbenih aktivnosti u oslobodilakom ratu uvek je osloboenje i stvaran-je slobodne teritorije. To je nuna pretpostavka za one koji pretenduju da uspostave i neguju sopstvenu izvornu vlast i druge oblike drutvenog ivota. etnici nisu imali svoju slobodnu teritoriju u pravom smislu te rei. Iako su sebe rado nazivali "umskim" ljudi-ma, praksa i stvarnost su bili drugaiji.59 etnici, njihove komande i stareine bitisali su po gradovima, varoicama i drugim naseljenim mestima sasvim legalno.60 Britanci su 25. maja 1943. konstatovali "da se male grupe etnika mogu videti sa Italijanima u Viegradu, sa Nemcima u Sarajevu i Doboju, sa ustaama u Tuzli i Zvorniku".61 Ameriki ured za strategijske slube iznosi injenice da su etnici "stacionirani zajedno sa Italijanima i hrvatskim regularnim trupama i ustaama u gotovo svakom gradu u Hercegovini i junoj Bosni".62 Oigledno je da je nad teritorijom na kojoj su boravile i delovale etnike jedinice praktino postojala neka vrsta suvlasnikog vladanja podel-jenog izmeu etnika, kvislinga i okupatora, s najmanjim uticajem ravnogoraca. Mihailovi je i o tom pitanju imao svoj stav. Dvadesetog marta 1943. godine, iz

56 Arhiv Vii, a. k. 276, reg. br. 13/1, dep. br. 1824). Kongres se zove i "Svetosavski". Na njemu je kao delegat uestvovao ameriki porunik Djordjc Musulin (Georg Maslin), dok je britanski brigadir (general) Carls David Armstrong, ef britanskih vojnih misija kod etnika, demonstrativno odbio poziv da prisustvuje tom politikom skupu (Arhiv VII, a. k. 226, reg. br. 11/1-3; k. 275, reg. br. 2/1).

57 Arhiv VII, NAV-N-T-311, r. 286, s. 269, Peti deo, dokument br. 23. 58 Arhiv VII, NAV-N-T-311, r. 192, s. 565-582; Peti deo, dokument br. 31.

Nemci su deifrovali Mihailovievu depeu kojom 25. maja 1943. saoptava komandantima u Crnoj Gori: " U | u m i su crveni i mi tamo nemamo mesta". (Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 1035).

Mihailovi je, na primer, "kritikovao" neke komandante zato to su "sa veim brojem automatskog oruja uli u Poegu", gde je dolo do "bratimljenja" sa Nemcima i Bugarima, s napomenom da to teti ugledu etnika pred saveznicima i narodom (Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 150 i 152).

6 ' Arhiv VU, PRO, FO, k. 9, 371/37617; Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 1017. Re je o analizi Ratne obavetajne sube SAD, Office of Strategic Service - OSS (Arhiv VII, NAV,

RG, 226/3403; Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 1017).

11

Kalinovika je poslao depeu Slobodanu Jovanoviu: "Mi neemo d a stvaramo s l o b o d n u teritoriju sve dok nismo u stanju i d a j e odbranimo i sauvamo narod od r e p r e s a l i j a , a l i smo u stanju da iz planina vladamo celokupnom dravnom teritorijom".63 Nije rekao kako moe vladati bilo kojim deliem teritorije. Ravnogorski narodni odbori, od seoskih do pokrajinskih, za ije formiranje je izdata instrukcija krajem decembra 1943., bili su zamiljeni kao iskljuivo propagandni organi u funkciji vojne organizacije i pod stro-gom kontrolom vojnih komandanata koji su im bili na elu.64

Crne trojke, slovo "Z" i zloini

U prolee 1942. godine, etnici su poeli da organizuju misteriozne, strogo kon-spirativne grupe koje su imale neverovatno zastraujue dejstvo i unosile nemir i nespokojstvo. Bile su to grupe formirane od trojice etnika, kao egzekutivne formacije 11 svakoj brigadi, i zvale su se "trojke". U narodu su zapamene kao "crne trojke", jer su mnoge srpske porodice zavile u crno. Ideja o formiranju trojki potekla je od Drae Mihailovia. Treeg maja 1942., Mihailovi je, kreui se preko Golije ka Crnoj Gori, radio-depeom javio Slobodanu Jovanoviu da Radio-London objavi: "Sef trojki u Jugosl. nareuje da se to vie radi, a nita ne pria".65 Sef svih trojki u Jugoslaviji bio je, niko drugi do Draa Mihailovi.66

Iskljuivi zadatak cmih trojki bilo je klanje. Tom groznom postupku, van razuma i ljudskosti, bile su podvrgnute osobe koje su pre toga oznaavane famoznim slovom "Z". Ali, pod udar trojki dolazili su i drugi Srbi koji se nisu slagalali sa postupcima etni-ka, ili nisu podravali njihov nain miljenja i ponaanja, iako nisu bili obeleeni slovom "Z". Slovo "Z" je znailo da treba zaklati onoga ije bi ime bilo saopteno preko Radio-Londona, koji je u svemu bio na usluzi Mihailoviu, pa i u tom stranom poslu. Sedmog maja 1942. Mihailovi javlja Slobodanu Jovanoviu: "Sef trojki u Jugoslaviji izdao je naredbu da se pone sa radom protiv izdajnika", naglasivi da je za to "Znak slovo Z", i ponavlja "slovo Z".67 I sam zbunjen onim to Mihailovi ini, Slobodan Jovanovi ga je 15. maja, radio-depeom, pitao: "ta znai ef trojki i slovo Z javite hitno".68 Istoga dana Mirko Lalatovi koji je bio zaduen, pored ostalog, i za radio-veze sa inos-transtvom, izvetava Mihailovia da su: "Jue u 17 asova objavljena na radio - Londonu nareenja efa trojki za ienje izdajnika i utanje".69

Prvo saoptenje imena koje je trebalo likvidirati primenom slova "Z" objavio je Radio-London 2. juna 1942. godine, a poslednje objavljivanje imena tim putem bilo je 11. septembra iste godine.70 Preko Radio Londona bilo oglaeno ukupno 75 imena s etiketom slova "Z", dok 25 imena koje je Mihailovi dostavio Radio-Londonu nije javno

63 Arhiv VII, a. k. 302, reg. br. 1/3. 64 Na elu Pokrajinskog ravnogorskog odbora za Srbiju bio je generel Miroslav Trifunovi, koman-

dant Srbije; za Crnu Goru Pavle Djurii, za Sandak Vojislav Lukaevi, za Dinarsku etniku oblast pop Djuji, za podruje istone Bosne i Hercegovine Petar Baovi, za centralnu i zapadnu Bosnu major Slavoljub Vranjeevi, za Sloveniju Karlo Novak, za Vojvodinu pukovnik Dragomir Radovanovi itd ( Arhiv VII, a. k. 278, reg. br. 18/1). Ovim su sprovedeni zakljuci Konferencije u ahoviima gde je utvrdjeno da e etnika organizacija biti "nosilac celokupne dravne vlasti do ostvarenja etnikog programa i uslova za prelazak na ire ustavne slobode"(Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 738).

65 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 232. 66 Na sudjenju Mihailoviu odranom od 10. juna do 15. jula 1946. Mihailovia je predsednik suda

pitao: k o j e bio ef trojki. Mihailovi je odgovorio: "Ja sam bio..." (Izdajnik i ratni zloinac Draa Mihailovi pred sudom, stenografske zabeleke i dokumenta sa sudjenja, Beograd, 1946, str. 352.

67 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 353. 68 Zb. NOR-a, XIV, I, str. 836. 69 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 386. 70 Radoje i ivan Kneevi, Sloboda ili smrt, Sijetl, SAD, 1981, str. 66. Oni tvrde d a j e slovo "Z" prvo

slovo od rei zastraiti ili zaplaiti i d a j e imalo tu svrhu.

12

oglaeno.71 Efekti su, meutim, bili stravini. Jer, prema "podacima prikupljenim na terenu broj zaklanih prelazi deset hiljada".72 Najvie klanja po Srbiji od strane etnika, bilo sa trojkama ili drugim eelonima smrti, izvreno je, nakon to su Britanci otkazali usluge Radio-Londona u toj stvari. Mnogi pisci iz redova etnike emigracije skloni su tvrdnji da je slovo "Z" imalo smisao da nekoga zaplai (zastrai) da ne srlja u izdaju i kolaboraciju. Da je ono bilo, pored toga to je "uterivalo strah u kosti i pamet u glavu", i neto to nije "davalo imunitet krivcima i jemstvo za bezbednost u budunosti", a takoe i neka "pedagoka mera".7 3 Ako bi to bilo tako, zato bi onda postojale crne tro-jke. A one su likvidirale svakog na koga se odnosilo slovo "Z", pa i one "grenike" koji nisu bili pod udarom toga slova. Tako su, bez slova "Z", zaklani i neki etniki koman-danti, Mihailovievi bliski saradnici. Meu kojima su: pukovnik Jevrem Jea Simi, Mihailoviev klasni drug, inspektor etnikih jedinica u zapadnoj Srbiji, porunik Ilija Paina, porunik Milutin Jankovi, komandant telesne strae Drae Mihailovia, pot-pukovnik i vojvoda Radomir eki eda, vojvoda Maan urovi i Boo osovi Javorski. Zatim su crne trojke likvidirale kapetana Duana Radovia, komandanta Zlatiborskog korpusa i erku generala Petra Nedeljkovia. Kada su "ovo dvoje ubili, ubice su im otsekli glave i odneli u Vrhovnu Komandu".7 4 Iz raznih pobuda su etnici prema Srbima primenjivali dejstvo slova "Z". Emilija Strugarevi je, na primer, stavlje-na pod slovo "" samo "radi toga to nije htela da bude ljubavnica etnikog komandan-ta u Vrnjcima".75 Draa Mihailovi je naredio da se zakolje uiteljica Vera Filipovi iz Tometinog Polja, koja je bila veza Mihailovia sa Milanom Aimoviem i Ljotiem, a Mihailovi je posumnjao u njenu odanost.76

Delatnost etnikih trojki, pre ili kasnije, osetila se, u manjem ili veem obimu, u svim krajevima gde je bilo etnika, a najvie u Srbiji. Na koga se, ustvari, odnosilo slovo "Z" i nain njegove primene, veoma uverljivo pokaziju etniki dokumenti. Komandant etnika u istonoj Bosni i Hercegovini major Baovi je 8. avgusta 1942. naredio potinjenima prema kome i kako treba sprovoditi slovo " Z ' . "Komandant brigade po pri-jemu nareenja da se izvesno lice stavi pod slovo Z, duan je u roku od 24 sata, pomou trojki, istog likvidirati - ubiti. Ovo likvidiranje - ubijanje ima biti iskljuivo klanje kamom", nareuje Baovi. On, takoe, nareuje da ona trojka koja ne izvri zadatak "osuena je na smrt i odmah se mora sa njom likvidirati".77

Konspirativnim sastavom trojki i podmuklom primenom slova "Z", etnici su sejali smrt, zavodili strah i nespokojstvo u narodu. Sluanje Radio-Londona, tog monog i efikasnog medijskog sredstva u slubi etnika, privlailo je panju i zbog zloslutnih saoptenja o tome ko e te veeri, ili te noi na najsvirepiji nain biti likvidiran.

I sa slovom "Z" i bez njega, etnici su izvrili mnoge pokolje nedunog srpskog naroda. Ove drastine mere irih razmera naroito su se ispoljile u vreme kada su etni-ci i Nemci u Srbiji poeli da otvoreno saraduju. Jedan od motiva za klanje bila je i ansa za unapreenje u vii in. To je sledovalo onom koji, u saradnji sa Nemcima, pokolje to vie partizanskih simpatizera i jataka.7 8 Bilo je u Srbiji, bez povoda i razloga, mnotvo masovnih klanja nedunih civila ena, dece, staraca, silovanja keri, sestara, majki. Jedan od stravinih pokolja desio se u selu Vraniu 20/21. decembra 1943. Te noi etnici su zaklali 70 osoba od 1 do 93 godine starosti. Stradale su kompletne porodice. Silovane su

71 Bor. Karapandi, Gradjanski rat u Srbiji 1941-1945, KJivland, Ohajo, SAD, 1958, str. 272. Zanimljivo je d a j e Milan Nedi, s kojim su etnici saraivali jo od sredine 1941, bio na listi slova "Z", dok Dmntrije ILjoti, voda faistikog pokreta Zbor, navodno etniki neprijatelj, nije bio tim slovom "zaplaen".

Karapandi, n.d., str. 274. Radoje L. Kneevi, Jugoslovenska vlada i Draa Mihailovi. Organizovanje otpora. Poruka,

London, br. 13, str. 16. 74 Karapandi, n.d., str. 285. 75 Isto, str. 279

Radivije Jovanovi Bradonja, n.d., str. 97. I I Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 515-516.

Prvi deo, dokument br. 78.

13

devojice i ene.79 Kapetan ivan Lazovi ika, komandant Smederevskog k o r p u s a , izvestio je Mihailovia 27. decembra 1943. d a j e "likvidirao" 30 osoba, od ega je samo u Boleu poklao 11 ena, dece i staraca.80 Draa Mihailovi je bio upoznat sa nedelima ivana Lazovia. U martu 1944. primio je izvetaj da Lazovi narod "toliko tue da pojedincima otpada meso sa tela '. Za Lazovievog potinjenog kapetana Boidara Lazovia, Mihailovi je saznao da j e "sadistikim nagonom lino sekao pojedincima ui, probadao ih kamom, naterivao ih da sede na ara itd. i napokon polumrtve zaklao i jed-nostavno i najee bacao u Moravu".81 Dva dana kasnije, 29. decembra 1943., koman-dant Gorske garde Nj. V. kralja Petra II, Nikola Kalabi, izvetava Mihailovia, d a j e u "Kopitarima uhvaeno na spavanju i poklato 24 aktivna komunista od kojih su 20 cigani \ 8 2 Euforija klanja zahvatila je celu Srbiju. Prema izvetaju Jevrema Simia od 15. januara 1944. Drai Mihailoviu, porunik Tihomir Jovanovi, komandant Oplenake brigade je "u selu Banji zaklao 18 istaknutih i okorelih crvenih".83 U selu Drugovac etnici su zaklali dvadesetetvoro Srba, 41 streliali, dok je nekoliko Srba izgorelo, a nekoliko umrlo od posledica etnikog batinanja."4 Nou, 1/2. februara 1944. izvrenje pokolj u Pomoravlju. Pukovnik Ljubomir Mihailovi ("Long"), komandant grape kor-pusa, izvetava 17. februara 1944. Drau Mihailovia d a j e izvrio "ienje", ustvari, pokolj po varoima: "u Jagodini 17 mukaraca i 7 enskih, u upriji 9 mukaraca i 1 enska, u Parainu 11 mukaraca i jedna enska". Pukovnik Mihailovi dalje navodi: "Narod je ovim zadovoljan. Nainom izvrenja pokazali smo prijateljima i neprijateljima nau snagu i jedinstvo i organizatorske sposobnosti".85 Pronalazili su etnici i razne druge razloge za klanje. Partizanske zarobljenike obino su klali. Major Radomir Cveti ("Ajbih", "Bi-Bi"), komandant Javorskog korpusa, izvetava Mihailovia 21. januara 1944. o zarobljenim partizanima. "Mnogo ranjenih pomrlo im u putu. Mi smo zarobili 16 i zaklali bez prekog suda".86 Nije udo to su to radili svom jedinom neprijatelju. Zaprepauje injenica to su i svoje etnike, na isti nain, likvidirali. Prilikom jedne borbe na Bukoviku, mnogi etnici su se predali partizanima. Ovi s njima postupali u skladu sa konvencijama o statusu zarobljenika, pa su im pruili priliku da ostanu u parti-zanskim jedinicama i postanu borci protiv naci-faista, ili da odu svojim kuama. esnaestog juna 1944. Ljuba Jovanovi Patak, komandant Timokog korpusa saoptava: "Streljao sam 75 vojnika radi toga to su se predali partizanima", da ih oni ne bi pustili "da podrivaju nae redove i ire defetizam" ,87 etnici su nalazili razliita opravdanja za pokolj sopstvenog naroda. Darinku Rajkovi i dve njene maloletne erke Stanu i Radmilu, etnici su zaklali samo zato to nisu htele da izdaju partizanske rukovodioce prikrivene u zemunici. Najpre su zaklali mladu Stanu, pa Radmilu, najposle Darinku.88 Jo je gora sudbina za slinu "greku" zadesila seljaka ivana urevia iz sela Balinovia, kod Valjeva. Njega su etnici pod komandom Nikole Kalabia, zajedno sa sinovima uhvatili i podvrgli muenju. Poto su mu, na njegove oi zaklali sina, a ivan i

79 Imena poklanih, nain izvrenja, postupak pri silovanju dece pred roditeljima, braom i sestrama, iivljavanje nad mrtvim, videti Dragoljub Panti, No kame - pokolj nevinih u selu Vraniu, SUBNOR Beograd, Beograd, 1996. Videti i Latas-Delebdi, n.d., str. 297-300. Jovan Radovanovi, Dragoljub Draa Mihailovi u ogledalu istorijskih dokumenata, Sova, Beograd, 1966,na str. 166 navodi da su kobne no i zak-lane 72 osobe, navodei njihova imena.

80 Prvi deo, dokument br. 69, Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 306. Major Svetislav Trifkovi ("K.om-K.om") izvetava Drau Mihailovia de je Lazovi prilikom pokolja u Boleu opljakao narod u "vrednosti preko mil-ion dinara" (Isto, str. 306). "Od poklanih seljaka opljakani su dukati i mnoge druge stvari", pie u izvetaju Mihailoviu (Isto, str. 596).

81 Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 596-597. 82 Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 213. 83 ZB. NOR-a, XIV, 3, str. 278. 84 Radovanovi, n.d., str. 220-221. 85 Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 423. 86 Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 291. 87 Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 719. U borbi u kojoj su se partizanima predali etnici i spasili glavu, izgin-

ulo je 65 etnika a na stotine ih je bilo ranjenih i dezertera (Isto, str. 710-714). 88 Latas - Delebdi, n.d., str. 295.

14

dalje ostao odluan, etnici su ga na Debelom brdu vezali za raanj i ivog ga pekli.89 Jedan od lanova taba Gorske garde pisao je 3. novembra 1943. o ponaanju etnika pod komandom Nikole Kalabia. "Var.(oicu ) Stragare upalili su zato to su od prvog do poslednjeg bili svi pijani". Zatim se navodi da od "celokupnog br. stanja koje su poklali 50% su nevine rtve'. Dalje pie: "Narod kada uje da etnici dolaze u selo, vie se plai nego kada dolaze Nemci, Bugari, Amauti i svaka druga vera". U pismu se naglaava kako etnici, posle improvizovanih borbi protiv partizana, "zau po selima i pokolju onaj nevi-ni narod", a Mihailoviu podnose izvetaj "kako su u borbi naneli gubitke partizanima". O raspoloenju naroda prema etnicima, u pismu se kae: "Mogu samo Vam rei to da narod psuje majku Kralju, Vama - Drai i svima redom".90

Draa Mihailovi je, bez sumnje, bio dobro obaveten o svim etnikim nedelima, ali nije zabranjivao takve postupke.

Ponuda Drae Mihailovia Nemcima za saradnju 1941.

Saznanja Nemaca o Drai Mihailoviu potiu jo iz maja 1941. nakon njegovog dolaska na Ravnu Goru. Nemci su, navodno, imali nameru da "oiste ume od ostataka jugoslovenske vojske", imajui u vidu Drau i njegove ljude. To je, navodno, osujetio Milan Aimovi, uveravajui Nemce da je bolje da ti ljudi budu pod kontrolom jednog "trezvenog oveka", nego da padnu pod uticaj komunista.91 Nemci su bili zainteresovani da, poput Koste Peanca, stave pod svoju kontrolu i Drau Mihailovia. General Harold Turner je ve 17. jula 1941., u strogo poverljivoj formi, saoptio Milanu Aimoviu da j e stupio u vezu sa zvaninim predstavnikom taba Drae Mihailovia.92 Nekoliko pred-stavnika kvislinkog reima bilo je ukljueno u poslove oko uspostavljanja veze ismeu Mihailovia i Nemaca. Jedan od njih bio je pukovnik Jovan Trii. U avgustu 1941., pre-govore sa Mihailoviem, uz nemaku saglasnost, vodio je Milan Aimovi. 93 Vee zan-imanje Nemaca za Mihailovia i njegovu organizaciju poelo je nakon to je Peanac pot-pisao sporazum sa Nemcima. U posao se ukljuila nemaka vojnoobavetajna i kon-traobavetajna sluba - Abver. Ta sluba je tokom leta 1941. privolila vie oficira da postanu njeni saradnici. Oni e, pre ili kasnije, biti znaajni etniki komandanti. Medu njima su general Ljuba Novakovi, pukovnik Branislav Panti, lan etnikog taba Drae Mihailovia u Beogradu, potpukovnik Milutin Radojevi, komandant, odnosno Mihailoviev delegat za etnike na podruju Jablanice i Toplice, majori Dragutin Keserovi, komandant Rasinskog koipusa, Velimir Pileti, komandant Krajinskog kor-pusa, kapetani Nenad Mitrovi, Mihailoviev oficir za vezu sa Nemcima, Milorad Miti, veoma poverljiv Mihailoviev oficir za vezu sa Nemcima.94 Najznaajnija linost za kontakte sa Mihailoviem bio je nemaki obavetajni oficir Jozef Mati. Prema nekim izvorima, on je jo u prvoj polovini avgusta 1941. boravio na Ravnoj Gori.95

Nemcima je bilo stalo do toga da lino saznaju kakve su namere Drae Mihailovia, kao i to da li se pojedini etniki odredi bore protiv nemakih trupa u zapad-noj Srbiji. Na Ravnu Gora je, u prvoj polovini septembra 1941. upuen Aleksandar Nikolajevi Saa, pomonik direktora Bankferajna Georgija Zala. Trebalo je da utvrdi da b j e Mihailovi spreman da "zajedno sa nemakim vlastima" brine za red i mir u zapad-nom delu Srbije. Nikolajevi je razgovarao sa Mihailoviem, a nakon povratka u Beoprad ^Jomj j j e j zves t io Zala. Rekao je da je Mihailovi "kategoriki protiv komunista', da

O A

Latas - Delevdi, n.d., str. 294-295. 90 Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 78.

Arhiv VII, a. k. 18, reg. br. 47/9). Jovan Marjanovi, Draa Mihailovi izmedju Britanaca i Nemaca, n.d., str. 124. Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 865. Miti je jedno vreme bio Mihailoviev predstavnik u Vrhovnom tabu NOP-a Jugoslavije, dok se

tab nalazio u Uzicu (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 40-41). J. Marjanovi, Draa mihailovi izmedju Britanaca i Nemaca, n.d., st. 124. Marjanovi to navodi

prema kazivanju Ratka Martinovia. Mati je, inae, bio profesor slavistike na Univerzitetu u Gracu.

15

"Mihailovi nee nita preduzeti protiv Nemaea", kao i da "zbog r a s p o l o e n j a s v o j i h trupa Mihailovi ne vidi nikakvu mogunost da otvoreno radi sa Nemcima".96 U t0 vreme jedan nemaki potez pruao je dokaze da Nemci nisu ba neprijateljski r a s p o l o e n i prema etnicima. Samo to su se upoznali sa Mihailovievom izjavom datoj Nikolajeviu, predstavnik Feldkomandanture 816 u Uicu pristupio je pregovorima sa komandantom Zlatiborskog vojno-etnikog odreda, vojvodom potpukovnikom Radomirom ekiem. Rezultat toga bio je da su Nemci, pilikom povlaenja i z U i c a , prepustili taj garnizon etnicima. Oni su u grad uli 21. septembra 1941. godine.97 Oigledno je Mihailovi bio spreman na saradnju sa Nemcima, ali bez javnog eksponi-ranja. U pregovore sa Nemcima oko budue uloge Mihailovia i etnika, ukljuili su se majori Aleksandar Mii i Miodrag Paloevi.98

Dogaaji koje su pratile borbene aktivnosti partizanskih odreda, ubrzali su Mihailovievu reenost da se obrati Nemcima i ponudi im svoje odrede za borbu protiv partizana. Pre nego to e Mihailovievi delegati otputovati u Beograd da Nemcima izraze elju etnikog komandanta, u Struganiku, u kui majora Miia, sastali su se Mihailovi, Dragia Vasi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi, Branislav Panti i Nenad Mitrovi. Mihailovi im je rekao da je odluio da se obrati Nemcima i ponudi im na uslugu svoje odrede, koje je trebalo da Nemci naoruaju. Odlueno je da se o svemu obavesti general Nedi.99 Mihailovievu ponudu Nemcima u Beograd su odneli Panti i Mitrovi. U njoj pie: "Moja akcija ima se posmatrati iskljuivo kao borba protiv komu-nista... Spremni smo da kooperiemo u svakoj borbi protiv komunista koju bi izvodile nemake oruane snage".100 Mihailovievi izaslanici su 28. oktobra 1941. predali Matlu ponudu pod naslovom "etniki odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika Drae Mihailovia stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa nemakim Vermahtom".10 ' Narednih nekoliko dana pregovaralo se o tome kako da Mihailovi doe u Beograd i nemakim predstavnicima objasni sutinu svoje ponude. Mihailovi je, meutim, bio zauzet borbama koje su etnici 31. oktobra 1941. zapoeli protiv partizanskih snaga, pa nije mogao da odredi taan datum kada e doi u Beograd.102 Poto su borbe dobij ale sve ire razmere, Nemci su izali u susret Mihailoviu, pa su doli u selo Divce, gde su se 11. novembra 1941. sastali i razgovarali sa Mihailoviem. Tom prilikom Mihailovi je, pored ostalog, izjavio: " Nije moja nam-era da ratujem protiv okupatora", naglasivi: "Neemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude nametnuta". Na to je Mii dodao: "Mi vam neemo biti neverni".103 Mora se priznati, Mihailovi se do kraja rata dosledno drao svojih i Miievih obeanja datih Nemcima. Da bi im pokazao lojalnost, kao dokaz Mihailovi je naredio da se Nemcima preda 365 partizana koje su etnici na prevaru zarobili.104 Nemci su, pak, sa svoje strane bili voljni da pomognu Mihailoviu prilikom napada na partizane

96 B. Latas, Draa Mihailovi i Nemci u vreme Uike republike, Uika republika, knj. 2, Eksport-pres, Beograd, 1978, str. 125-137, posebno str. 126. arko Jovanovi, Draa Mihailovi i Nemci u Srbiji 1941, J1 br. 2/1997, iznosi iste podatke o ulozi Nikolajevia.

97 Arhiv VII, a. k. 30, reg. br. 15/1. Vidi: Uice 1941, Vojno delo, Beograd, 1961, str. 143-149. Vojvoda Deki, zvani Djedo, povukao se krajem 1941. u Bosnu. Sa etnicima pod komandom Baovia otiao je krajem 1942. u severnu Dalmaciju. Tamo je saradjivao sa Italijanima, a kada su tamo, posle kapitulacije Italije, prodrle nemake trupe nastavio je saradnju sa Nemcima. U sukobu triju vojvoda: Djuji - Mane Rokvi - Djedo, ovaj poslednji je, po naredjenju Djujia, morao da napusti teritoriju Dalmacije. Djeki je otiao u Crnu Goru, pa u Srbiju. Tamo je po naredjenju Drae Mihailovia ubijen ( Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 62; Arhiv VII, Ca. k. 153, reg. br. 19/5; NAV -N-T-314, f. 566/32).

98 Arhiv VII, NAV-N-T-120, r. 2423, s. 226630. 99 Karapandi, n.d., str. 130-132. 1 0 0 Isto, str. 133. 1 0 1 Peti deo, dokument br. 1 1 0 2 Dokument br. 4. 1 0 3 Peti deo dokument br. 6 1 0 4 Zb. NOR-a, XII, 1, str. 629; Izdajnik i ratni zloinac, n.d., str. 129-130.

u okolini Uica. Nemaki obavetajni centar iz Beograda javio je 14. novembra 1941. u Berlin d a j e Mihailovi pokrenuo akciju "protiv Uica", zbog ega "treba da se stavi u izgled bombardovanje sa nemake stane". 105

Legalizacijom u slubu Nemaca u Srbiji

Jedna od formi opstanka i ouvanja etnikih formacija u Srbiji i njihovog angaovanja na strani okupatora, bila je legalizacija etnikih odreda u formacijama kvis-linkog reima Milana Nedia. To je, ustvari, bilo indirektno potinjavanje etnika nemakim okupacionim komandama. Do legalizacije je dolo kada su nemake i kvis-linke snage, potpomognute etnicima Drae Mihailovia, uspele da potisnu partizanske odrede iz zapadnog dela Srbije. Tada je zapretila opasnost da i etnici, ako i dalje ostanu pod zvaninom komandom Mihailovia, budu razbijeni. Meutim, poto su etnici bili potrebni Nedievom reimu kako bi mogao odravati red i poredak u Srbiji,106 naeno je kompromisno reenje. Ono se sastojalo u tome da se etniki odredi stvarno stavljaju pod komandu kvislinke vlade, a nominalno ostaju pod Mihailovievim uticajem. Odluka o legalizaciji doneta je u Mihailovievom tabu na Ravnoj Gori 30.novembral941. Tada su etnikim komandantima date instrukcije za legalizaciju.107 Cesto su posrednici u preobraanju etnika u Nedievce bili Ljotievi oficiri. Tako je posredstvom Marisava Petrovia, komandanta Petog dobrovoljakog odreda, legalizovan etniki odred pod komandom porunika Predraga Rakovia ("Frike") kod nemakog komandanta u aku, potpukovnika Frikea. Zahvaljujui Frikeu porunik Rakovi je 1. marta 1942. postao komandant aka. Veoma zanimljiv razgovor je voden izmeu Frikea i Rakovia. Frike je pitao Rakovia od koga prima nareenja, on je odgovorio "Od Nedia. Na to se Frike veoma uzrujao i dreknuo: Ne od Nedia, nego od Drae".108

Mnogi legalizovani etniki komandanti zauzeli su vane i odgovorne vojne poloaje u Nedievom reimu. Major Manojlo Kora, bivi Peanev oficir, inae komandant glavne etnike kolone za napad na partizansske snage u Uicu, posle legal-izacije postao je okruni naelnik u Uicu. Istovremeno je bio komandant Grupe uiko-poekih odreda.109 Pored ostalih, legalizovao se i odred pod komandom majora Ljube Jovanovia Patka, kasnije komandanta Timokog korpusa. Jovanovi je postao koman-dant Srpske dravne strae u Zajearu.110 U to mesto rasporeeni su, kao legalni, mnogi etniki oficiri. Meu njima su bili kapetani Vladimir Komarevi, kasnije komandant Kolubarskog korpusa, Neko Nedi, komandant Valjevskog koipusa, pa naelnik taba etvrte grupe jurinih koipusa, porunik Milo Radosavljevi. Porunik Toma Aleksi je rasporeen na slubu u Zlot, kapetan Miri u agubicu. U Knjaevac je dobio raspored kapetan Toma Obradovi. U Valjevu su na slubi u vojnim formacijama Nedievog reima bili major Vojteh i kapetan Selimir Popovi.111 Legalizacijom su se stavili u slubu kvislinkom reimu odredi pod komandom Vuka Ignjatovia, Miloa Gliia i mnogi drugi. Oni etniki odredi koji se nisu legalizovali, na primer, Takovski odred pod komandom porunika Zvonimira Vukovia Zvonka ("Feliks"), jednostavno su se ras-pali, ljudstvo otilo svojim kuama.112

j 0 5 Zb. NOR-a, XII, 1, str. 630 i 655. Porunik Neko Nedi, komandant Valjevskog odreda, naredio je 13. decembra 1941. naredniku

Spasoju Radojeviu da stupi u vezu sa vlastima optine Krmarske i predstavi kao da on formira '"oruane snage" koje;e biti u slubi "odravanja reda i mira" (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 90).

j 0 7 Prvi deo, dokument br. 30. Isto. Na Rakovievom izvetaju, Mihailovi je dopisao: "Frike odlian rad". Tako je Rakovicu za

pseudonim i ifru "Frike" bio "kum" Draa Mihailovi. 09 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 55.

Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 232. Isto. 119 Karapandi, n.d., str. 161.

17

Legalizacija je za Mihailovia znaila samo masku za opstanak etnika, ali stvarnost je bila takva da su ti etnici stavljeni pod strogu kontrolu nemakih komandi. Bili su, dakle pod istim tretmanom i reimom koji su vaili za odrede Koste Peanca i Ljotieve dobrovoljake odrede. Nemci su ih razlikovali samo po oznaenim brojevima, C-20 do C-100. Tako su C-20 do C-38 bili brojevi rezervisani za etnike ravnogorskog pokreta, C-39 do 100 bili su brojevi kojima su numerisani Peanevi odredi. Brojevima D-l do D- 19 oznaavani su Dobrovoljaki odredi.1 '3 Delovanje etnikih odreda, kao legalizovanih formacija, trajalo je do prolea 1943. kada se delegalizovao i poslednji etniki odred. Ali, od tada poinje novo poglavlje u etniko-nemakim odnosima, to ujesen i zimu te godine rezultira potpisivanjem etniko-nemakih ugovora o saradnji u Srbiji. Bilo je etnikih jedinica ija se saradnja sa Nemcima odvijala kontinuirano, bez obzira na status legaliteta. Jedan od takvih bio je Drugi ravnogorski korpus pod koman-dom Predraga Rakovia. Te etnike Nemci su obilato snabdevali municijom.114 etnici su, zauzvrat, vodili borbe protiv pripadnika i simpatizera NOP-a. Bilo je, meutim, i drugih oblika saradnje, koji podseaju na Hitlerovu naredbu o odmazdama za ubijenog Nemca.115 "Ako pogine okupatorski vojnik na ovom terenu nee se paliti redom kue, ve samo po naem spisku i to partizanske i samo e se partizani ubijati", izvetava Rakovi 23. marta 1943. Drau Mihailovia.116

Javna i potpuna saradnja sa Nemcima u Srbiji

Od 1943. godine pa sve do kraja rata kada su bili primorani da se, zajedno sa Nemcima, povuku iz Srbije, etnici su saradnju sa nemakim trupama ostvarivali na osnovu pisanih sporazuma ili usmenih dogovora. Prvu ponudu za sporazum sa Nemcima uinio je Nikola Kalabi u maju 1943. godine.117 U jesen 1943. u Beograd je stigao Hitlerov izaslanik Herman Nojbaher. Pridodat je kao diplomatsko lice Komandi Jugoistoka, pod komandom Maksimilijana von Vajksa. Vajks je 1. novembra 1943. procenio da najveu opasnost za okupatore, a ujedno i za kvislinge i kolaboracioniste, predstavljaju partizanske snage koje nameravaju da prodru u Srbiju iz Bosne. Oseajui se inferiornim, Mihailovi je, kako pie Vajks, zatraio "vezu sa nemakim komandama, kako ne bi potpao pod komunistiku vlast '.118 Ubrzo je Mihailovi poslao u Beograd izaslanike koji su imali zadatak da sa Nojbaherom i Vajksom utvrde platformu na kojoj bi nemake trupe prihvatile saradnju sa etnicima. Meu pregovaraima, izmeu ostalih, bili su Miodrag Paloevi, Dragutin Keserovi,