5 deo: dokumenti o saradnji Četnika sa osovinom (nacistima, fašistima, okupatorom) dr. branko...

8/8/2019 5 deo: DOKUMENTI O SARADNJI ETNIKA SA OSOVINOM (Nacistima, Faistima, Okupatorom) Dr. Branko Latas

1/57

Peti deo

DOKUMENTI NEMAKOG RAJHA

BR. 1

PONUDA DRAE MIHAILOVIA NEMCIMA ZA SARADNJU

Tajni prilog 88

IH IC

Predmet: etniki odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika DraeMihailovia stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sanemakim Vermahtom.

Na dan 28. 10. u 16 asova pojavio se u mom privatnom stanu na Dedinju moj jood ranije lini poznanik srpski kapetan Nenad Mitrovi zajedno sa srpskim generaltab-

nim pukovnikom Branislavom Pantiem.Pukovnik Panti je izjavio daje od strane pukovnika Drae Mihailovia ovlaenda stupi u vezu sa predsednikom vlade generalom Nediem, kao i sa nadlenim instan-cama u nemakom Vermahtu, kako bi se etniki odredi jugoslovenske vojske, koji senalaze pod komand om Drae Mihailovia stavili na raspolaga nje u cilju suz bijanja kom u-nizma u Srbiji. Izjava je punovana. Pukovnik Panti daje kao garanciju svoju oficirskuast.

General Nedi je u to upuen na osnovu linih razgovora koje je s njim vodio pukovnik Panti ujutro 28. 10; on odobrava taj korak i eli da se to pre pristupi njegov-om sprovoenju i aktiviranju. Ja sam izjavio pukovniku Pantiu da nemam nikakvog

punomoja da vodim ovakve razgovore, ali da u ovo obavetenje preneti nadlenimkomandama kod opunomoenog generala.

^ Pukovnik Panti je po nalogu Drae Mihailovia izjavio da Draa Mihailovi jamci i daje pune garancije da e srpski prostor istono i zapadno od Morave definitivnooistiti od komunistikih bandi. Zatim, da se on ne povodi nikakvim politikim ciljem i

Qa priznaje injenicu daje zemlja pobedena i da Nemci poseduju prava okupatora. DraaMihailovi oekuje da e od trenutka kada on izda odgovarajue zapovesti svojim odred-una biti obustavljene kaznene akcije protiv srpskog stanovnitva i masovna streljanja naPodrujima na koj ima se nalaze njego vi etniki odredi. Opti cilj je da se uspostav i stan-

je i mir i red kakvi su u okupiranoj Srbiji bili pre 28. 6. 41.Na moju upadicu da Draa Mihailovi po naim informacijama prima direktive iz

Londona, pukovnik Panti je izjavio da to nije tano. Na moje pitanje ne eli li moda Draa Mihailovi da dobije u vremenu kako bi

Ua kraju izbacio Nem ce iz zemlje, pukov nik Panti izjavio je da su i Draa Mihailovi, an sam, kao vojnici, isuvie dobro upoznati sa vojnom snagom Nemake da bi se

Uputali u takve deje iluzije. Politiki revolucionarni akcent i politiku notu su u narod

221


2/57

uneli komunsitiki partizani. Razgovor na dan 29. 10. u 15 asova u mom stanu na osnovu telefonskog poziva

Prisutni: pukovnik Panti i kapetan Mitrovi. Najpre sam skrenuo gospodi panju dasadrina onog to u im rei po nalogu opunomoenog komandanta generala mora u pot-

punosti ostati tajna, a to obavezuje i nemake oficire koji prisustvuju razgovoru.Posle toga obelodanio sam im odgovor opunomoenog komandanta generala:"Mi elimo da pukovnik Draa Mihailovi u cilju daljih razgovora doe u

Beograd i garantujemo sigurnost njegovoj linosti i ivotu pri dolasku i odlasku bez obzi-ra na ishod razgovora".

Dalje sam izjavio da sam zaduen za sprovoenje ovog zadatka.Videlo se da bi prisutni vie voleli ako bi neki opunomoenik generala doao na

razgovore na neko neutralno mesto.Gospoda su ipak uvidela da opunomoeni komandant general ima pravo da zahte-

va ovu formu i da se tu nita ne da izmeniti, pa su izrazili spremnost da sami preuzmuzadatak pre svega s obzirom na to da se sprei dalje unitavanje srpskog stanovnitva i

ekonomskih osnova egzistencije srpskog naroda. Posle toga se razgovaralo o tehnikimmogunostima sprovoenja ovog plana i obojici gospodina izdate su odgovarajue legit-imacije kako bi ih nadleni komandiri jedinica nemakog Vermahta propustili na putu doDrae Mihailovia i nazad.

Dao sam gospodi asnu re da lino uzimam odgovornost za sigurnost i ivot pukovnika Drae Mihailovia od trenutka kada ga lino preuzmem da pratim odLajkovca do Beograda i nazad. Sem toga, postarau se za odgovarajue mere i kod trans- portne komandanture. Oekujem gospodu u ponedeljak, 3. 11. do podne izmeu 15-16asova u Lajkovcu.

Na dan 30. 10. u 9 asova pojavio se kod mene kapetan Mitrovi i zamolio me uime pukovnika Pantia da se izdejstvuje dobij anje jedn e pismene potvrde. Garantovao mi

je svojom glavom da sa ovom pismenom potvrdom nee biti nikakvih zloupotreba i dae ona po uspostavljanju veze ponovo biti predata u nae ruke. Naglaavao je poznateinjenice da Draa Mihailovi ima danas daleko najvei ugled u celokupnom srpskomnarodu i daje general Nedi u razgovoru od 29. 10. sam izraavao aljenje to svojevre-meno, kada je preuzeo vladu, nije stupio u dodir sa Draom Mihailoviem. Dalje je pri-vatno saoptio da je Kota Peanac potinjen Drai Mihailoviu i da je on svoju akciju prekinuo na sopstvenu ruku. Na molbu kapetana Mitrovia obeao sam da u se kodnadlene komande postarati za jednu pismenu potvrdu koja mi je u konceptu bila preda-ta na srpskom jeziku.

Mati [Jozef]

Dokument u Nacionalnom arhivu u Vaingtonu - NAV - N - T - 314, rolna 1457, snimak (s.) 1110-1112, kopija dokumenta u Arhivu VII, objavljen u Zborniku XIV, 1, str. 857-859

BR. 2

NEMAKI POZIV DRAI MIHAILOVIU ZA SASTANAKI PREGOVORE O SARADNJI

Kopija Beograd, 30. oktobra 1941.

Generlabtabnom pukovnikugospodinu Dragoljubu Mihajloviu

U vezi usmenih pregovora Vaih poverenika sa mojim predstavnikom od 28. i 29-10. 41. bilo bi poeljno da Vi doete u moj tab u Beogradu. Bez Vaeg linog p r i s u s t v a

bespredmetni su svi dalji pregovori.

222


3/57

Ovim aktom ja Vam istovremeno svojom vojnikom au jamim za Vau linusigurnost i pri dolasku i pri povratku - bez obzira na rezultat koji bi ovim pregovorima

bio postignut.S druge strane, Vi jamite meni Vaom vojnikom au i linom odgovornou

da e ovaj dokument ostati u najstroijoj tajnosti sve dok pregovori ne budu privedenikraju.

U sluaju bezuspenih pregovora ovaj dokument mora biti vraen.

Sef generaltaba po ovlaenju[neitak paraf]

potpukovnik

Arhiv VII, NAV - N - T - 314, r. 1457, s. 1240,Zbornik XIV, 1, str. 860

BR. 3

DRAA MIHAILOVI TRAI ORUJE OD NEMACA

342. pe. divizijaOd. Ic Div. k-d no mes to, 1. 11. 41.

Pre vodizjave generaltabnog pukovnika Drag. Mihailovia,

bez. datuma, koju je Bo.o Mati, Valjevo (org. rukovodilac) u originalu predao 342. pe. diviz-iji Ic, 1. 11. 4L u 18.00 asova.

1) Na kolubars kom frontu nema komunis ta. Uko liko ih je bilo oni su postalibezopasni.

2) Organizacija etnika je u stanju da odrava red na podruju zapadne Srbije.3) Komunistika opasnost e prestati od momenta kada se etnikoj organizaciji

prui mogunost da neometano radi. Broj nacionalista je tako veliki da komunista imasamo 5%. Uz pomo svoje brojne nadmonosti nacionalni elemenat pod komandometnika moe reiti komunistika pitanja bez obostrane borbe.

Uslov je: dovoljno naoruanje, koje nedostaje.4) Ulazak u pojedine gradove je bio neophodan da se ne bi komunsitike jedinice

predstavljale kao oslobodioci i da ne bi povukle za sobom narodne mase. To se moralodogaati i radi toga da bi se spreili komunisti da vre teror nad stanovnitvom.

5) etnika akcija nije usmerena protiv nemakih jedinica, ukoliko one nenapadaju etnike i narod.

6) Na narod voli slobodu i radovao bi se kada se na njegovoj teritoriji ne binalazile nemake jedinice. To odgovara etnikom nainu voenja rata, bez obzira na2rtve koje donosi. Oblast zapadne Srbije nema nikakav vojni znaaj za nemake jedinice,' trebalo bi da bude slobodna zona, u kojoj etnici odravaju red, pod uslovom da ih se u m e ne spreava i da su dovoljno naoruani.

Tanost prepisa pot. general tabni pukov nikoverava: Drag. Mihai lovi[Potpis neitak]ka Petan

Arhiv VII, NAV-N-T-314, r. 530, s. 1348, Zbornik XIV, 1, str. 861.

223


4/57

Fotokopija dokumenta br. 3

224 I


5/57

BR. 4

PISMO DRAE MIHAILOVIA NEMCIMA

prevod

Vojnim komandantima Srbije u Beogradu

Primio sam vae pismo uz (usmeni) izvetaj moga pregovaraa. Poto iz toga proizilazi da su bez mog linog prisustva iskljueni svi dalji razgovori, odgovaram dasam u interesu dobrobiti moga naroda spreman da se odazovem vaem pozivu i linodoem u Beograd.

S obzirom na stvarnu situaciju u zemlji, koju ve nekoliko dana karakteriu borbeveih razmera koje moje jedinice vode protiv komunistikih elemenata i koje se verovat-

no pretvar aju u opti sukob, u ovom moment u je neopho dno da ostanem na svom mestudok se situacija ne raisti.

Ove borbe se vode u rejonu Uice - Poega - Kosjeri i Ivanjica.U vezi s napred izloenim neophodno je da vae jedinice ne preduzimaju nikakve

akcije na tom terenu.Taan dan mog dolaska u Beograd javiu preko mog pregovaraa.

3. novembar 1941. Peat Gors kog tabaetnikih odreda ju-goslovenske vojske

Komandant - generaltabni pukovnik pot. Dragoljub M. Mihailovi

Za tanost prevoda, kao zakleti sudski tuma

Mati

kapetan


Fotokopijadokumenta br. 4

225


6/57

BR. 10

PREDLOG HAROLDA TURNERA POVODOMMIHAILOVIEVE PONUDE ZA SARADNJU

Beograd, 6. / / . 794;

PrepisOpunom. k-t korpusa u Srbiji- Upravni tab -Br. 4675/41-11

OPUNOM. K-TU KORPUSA U SRBIJI

Beograd

U vezi sa mojim dopisom o pukovniku Mihailoviu od 3. 11. 41. br. 4675/41izvetavam vas o sledeem:

I centrala Abvera izvestila je 2. 11. 41.:

1.) Srpski predsednik vlade Nedi ponovo pregovara sa pukovnikom DraomMihailoviem preko rtanjskog vojvode. Ovaj je poslednji put bio kodMihailovia 4. 11, kada mu je dao iznos od 500 000 dinara i preneo asnoobeanje generala Nedia da e se angaovati kod nemakih vlasti daMihailovi ne bude zarobljen ili kanjen.

2.) Dalje pregovor e sa Mihailoviem je vodio pukovnik Pop ovi koji mu je 1.10. predao 500 000 dinara.

3.) Pukovnik Popo vi je 26. 10. bio posled nji put kod Mihailovia i preda o mu jo2,500.000 dinara. Vratio se 30. 10. 41. sa Mihailovievom izjavom daje ovajspreman da se sa Nedievim jedinicama bori protiv komunista pod uslovom damu Nedi da obeanje da nemake oruane snage nee preduzimati akciju pro-tiv Mihailovia.

U sredu 5. 11. 41. najavio mi se veoma rano predsedn ik vlade Nedi po hitn oj stvari.Pojavio se u 10.15 asova kod mene i izjavio da mora sa mnom hitno razgovarati u vezisa pukovnikom Mihailoviem. Poto sam mu otvoreno izneo tvrdnje c e n t r a l e Abvera onme je u zvaninoj formi obavestio o toku svih pregovora koji su preko posrednika vodenisa pukovnikom Mihailoviem:

a) Otprilike 3 dana posle stupanja na dunost predsednika vlade pojavio se kodnjega pukovnik Aleksandar Mii sa jo 2 oficira po nalogu Mihailovia i i z j av i oda bi ovaj eleo da se sa predsednikom Nediem bori protiv komunsita, te moli

naoruanje i opremu za 2000 ljudi, a posebno obuu. Nedi je izjavio p u k o v n i k uMiiu da mu ne moe nabaviti cipele i predloio upotrebu opanaka. Izmeu osta-log ostavio je Mihailoviu da oisti oblast zapadno od Morave.

Ovde treba naglasiti daje Nedi ove pregovore vodio uz moje odobrenje, p o s t o j eu to vreme postojala nada da bi Nedi raspolagao velikim delom oficira koji senalaze ne samo u Beogradu nego i u umama.

10. septembra vratio se Mii sa izjavom da je Mihailovi saglasan sa timzadatkom posle ega mu je Nedi uputio 200 000 dinara. U m e u v r e m e n u je

226


7/57

ustanovljeno da se Mihailovievi odredi pod komandom pukovnika Misite kodLoznice i kapetana Raia kod Bogatia bore zajedno sa komunistima. Zatim je poznato daje on 28. septembra zakljuio sa komunistima pismeni sporazum ozajednikom cilju, naime isterivanju nemakih oruanih snaga iz Srbije, odnos-no sa Balkana. Pismeni dokazi o saradnji pronaeni su u Kraljevu, Rudniku iGornjem Milanovcu. Kada je tamo ena jednog vieg inovnika traila odMihailovia objavu za Beograd morala je prethodno da dobije takvu legitimaci-

ju od komunsitikog funkcionera a zatim da je overi Mihailovi.

General-pukovnik Nedi je zvanino izjavio da izuzev sluaja Mii nije vie nikadaposredno ili neposredno pregovarao sa Mihailoviem niti mu slao novac, pukovnika popovia uopte ne poznaje.

b) U sredu, 29. 10. 41. pojavio se kod Nedia pukovnik Panti koji je boravio u

Beogradu i po nalogu Mihailovia ponovio predlog o zajednikoj borbi protivkomunista. Rekao mu je da Mihailovi zahteva od Nedia 5.000 puaka, 500

pukomitraljeza i 100 mitraljeza. Kada je Nedi bez okolianja odbio taj zahtevkao glup i preteran, Panti je upozorio Nedia da e se istog dana voditi pregov-ori preko posrednika sa opunom. k-tom korpusa i da je Mihailoviu za pregovoreobeana pratnja do Beograda.

U etvrtak 30. 10. 41. Nedi m ij e to odmah saoptio. Pot o sam se prilikom rukakod komandanta Srbije 30. 10. raspitao kod gospodina generala izneo sam jo

jedanput svoje miljenj e o predmetu Mihailovi pisme no 3. 11.41 , poto sam ispi-tao razne okolnosti u vezi s tim.

U utorak, 4. novembra, kod Nedia se ponovo pojavio pukovnik Panti i saoptiomu da e pukovnik Mihailovi, u etvrtak, 13. novembra, stii u Slovac kodLazarevca, a odatle e krenuti nou vozom za Beograd radi razgovora saopunomoenim k-tom korpusa. Panti je ovoga puta zahtevao od Nedia 50 ofici-ra za osigur anje Mihailovia, kao i oruje i munici ju, a zatim mu je poverljivosaoptio da j e njegov - Nediev - govor u nedelju, 2. 11. 41, ostav io veliki utisakna oficire koji se nalaze kod Mihailovia. Mihailovi se osea kao da su ga opko-lile nemake jedinice kod aka, u Valjevu, Kragujevcu i Krupnju.

Nedi je ponov o odbio pregovore sa Mihailoviem, ali me je zamolio da muobjasnim kakvu igru Nemci igraju sa Mihailoviem. U v e r a v a o s a m g e n e r a l p u k o v m -ka Nedia da moe biti siguran da opunom. k-t korpusa nee preduzimati nikakveakcije koje bi povredile linost ili politiku predsednika vlade Nedia.

Na njegovo pitanje da li treba i moe lino referisati opunomoenom k-tu korpusaodgovo rio sam potvrdno . Njegov o miljenje o Mihailoviev oj situaciji je sledee:Mihailovi se nalazi neposredno pred unitenjem, pitanje je samo vremena. SamMihailovi osea da sve vie slabi i eli da dobije u vremenu da bi se spasao,naroito preko zime. On je potpuno nepouzdana linost i zato Nedi smatra danema svrhe pregovarati.

II - U pogledu moga miljenja o pitanju Mihailovi pozvao bih se, to se tiegospodina generala, na moj izvetaj koji sam podneo 3. 11.

Ako bi dolo do sastanka izmeu Mihailovia i opunomoenika gospodina gener-ala radi uzimanja izjave, kao to sam ve izneo Ic, potpukovniku Kogardu, mora-

ju se imati u vidu sledee pretpostavke:

227


8/57

1) U sluaju da pregovori propadnu, mora se odmah dati prilika Nediu da istupi pred javnost sa objanjenjem da je izdajnik Mihailovi zbog svoje slabosti pokuao da paktira sa nemakim oruanim snagama i da je naiao na odlunoodbijanje.

2) U sluaju da Mihailovi izjavi da e poloiti oruje iako se njemu i njegovim pristalicama obea da nee biti kanjeni mora se pri tom obezbediti da to ne utiena ve zapoetu akciju ienja koja mora dovesti do konanog osloboenjapodruja Srbije. Pravi rukovodioci zavere moraju biti uniteni. Izjava o nekanja-vanju Mihailovievih pristalica ne sme se odnositi i na Komunsitiku stranu.

Na kraju jo jedanput dajem saeto moje miljenje:

Bivi generaltabni pukovnik Draa Mihailovi je odmetnik i on je lice van

zakona. Njega i njegove pristalice treba tui i unitavati gde god ih se nae. Takoe trebaodbiti i pregovore koji se vode u formi uzimanja izjave.

Turner

Arhiv VII, NAV-N-T.75, r. 69, s. 1007-1009,Zbornik XIV, 1, str. 867-870

BR. 6

OBEANJA DRAE MIHAILOVIA DATA NEMCI MA NA SASTANKU U SELU DIVCI

Poverljivo Za odelj. I c br. 1514 41 pov.Beograd, 12. 11. 1941.

ZAPISNIK

sa sastanka sa srpskim generaltabnim pukovnikom Draom Mihailoviem 11. novembra1941.

Sastanak je odran u gostionici preko puta stanice Divci, a poeo je u 19,15 izavrio se u 20,35 asova.

Prisutni su sa nemake strane:Potpukovnik Kogard [Rudolf]Vojni upravni savetnik dr Kisel [Georg]

Kapetan MatiSS-obertrumfirer Viniketandartenfirer Matern

Prisutni sa srpske strane:Pukovnik Draa MihailoviMajor Aleksandar Mii, obojica u uniformiPukovnik PantiKapetan Mitrovi, obojica u civilu.

228


9/57

Skraenice u tekstu: p.pukovnik Kogard = K. pukovnik Draa Mihailovi = D. M.major Aleks. Mii = A.M. pukovnik Panti = P.

Potpuk. Kogard proitao je sledeu izjavu:"Gos podine pukovni e! Od strane Glavne koma nde u Srbiji imam nalog da

izjavim:

Pre 2 nedelje poruili ste nam preko Vaih poverenika u Beogradu da je Vaa nam-era "da neete vie dozvoliti da se srpska krv beskorisno proliva i srpska imovina daljeunitava". Istovremeno ste ponudili da se zajedno sa nemakim Vermahtom i organima Nedieve vlade borite protiv komunizma. Ponuda je od strane Glavne komande ipakodbijena, jer:

1) nemaki Vermaht e sam u najkraem vremenu okonati sa komunizmom i2) glavni komandant ne moe imati poverenja prema Vama kao savezniku.

Nedieva vlada, polazei od pravilnog sagledavanja stanja u Srbiji, od poetka sestavila u borbu protiv komunizma. General Nedi je teio da za ovu borbu pridobije sveraspoloive borce u srpskom podruju, ali mu to, uprkos mnogim nastojanjima, kod Vas,gospodine pukovnie, nije polo za rukom. Vi ste se stavili na stranu onih koji ele da

Nemce proteraju iz zemlje i koji su ve krajem septembra sklopili sa komunsitima vrst borbeni savez. Borbu ste vodili sa onim oficirima, podoficirima i vojnicima koji su sesvojevremeno sakrili u umama i zaseocima i koji nisu na odgovarajui nain odvedeniu ropstvo od strane nemakog Vermahta.

0 Vaim borbenim metodama mora se, na alost, istai da se Vai ljudi esto sluelukavstvima da bi ostvarili uspehe protiv mirnih nemakih trupa. Pritom ukazujem nazarobljavanje nemakih vojnika kod Krupnja, Loznice i Gor. Milanovca. Vai etnicinaneli su na taj nain tetu nemakom Vermahtu, primenjujui sredstva koja nisu uupotrebi regulisanih trupa.

1 ako se Vi sada, posle svega navedenog, proglaavate saveznicima nemakogVermahta, onda se to ne moe smatrati kao stvarno uverenje.

Nemaki Vermaht je poeo sa unitavanjem svih "ustanika" i u tom postigao dobreuspehe. Vama je, takoe, poznato da su u pokretu prvoklasne frontovske divizije itenkovski odredi. Va poloaj, gospodine pukovnie, pogorava se iz dana u dan, dok sena poloaj stalno poboljava. Kao generaltabni oficir Vi svakako ocenjujete ispravno poloaj i znate da e se zima i nastavak nemakih operacija rdavo zavriti po Vae borbene grupe.

Nemaki Vermaht ne moe da se optereti takvim saveznicima koji mu se privre-meno prikljuuju iz razloga oportuniteta. Sem toga, stav Vaih voa i boraca ne moe setako brzo promeniti kao to je to potrebno.

Da je Vaa ponuda dola iz stvarnog uverenja, gospodine pukovnie, to bi semoralo osetiti u voenju borbi u poslednje vreme. Ali, to nije bio sluaj, jer vi stedopustili da Kraljevo bude 1. novembra napadnuto tenkovima, iako ste 28. oktobrauputili ponudu nemakom Vermahtu.

Vi ste, gospodine pukovnie, imali vie prilika da se prikljuite elementima redau interesu srpskog naroda, pa ipak ih niste iskoristili. Kota Peanac je pravovremenokrenuo ispravnim putem.

U odnosu na Vau nameru da potedite srpsku krv i imovinu ovlaen sam da Vamoznaim jedi ni put, a to je :

"Obustavljanje borbe i bezuslovna predaja".U to spada: Predaja svog oruja kao i celokupne municije i opreme. Osloboenje

nemakih zaroblj enika koji su uhvaeni od strane Vaih grupa ili se nalaze na Vaem podruju. Poznato Vam je, gospodine pukovnie, nastavljanje borbi na Vas stavlja kriv-icu za dalje prolivanje krvi. To utoliko vie to za svakog mrtvog Nemca stotinu, a za

229


10/57

svakog ranjenog Nemca 50 Srba odgovara svojim ivotom.Vai ljidi takoe znaju zanemaki Vermaht mora da primenjuje mere odmazde u prvoj liniji na porodicama bora-ca koji se nalaze u umama.

Vama, gospodine pukovnie, nee biti lako da donesete odluku o kapitulacijiGlavna komanda u Srbiji ne vidi ni posle zrelog razmiljanja nikakav drugi izlaz izsituacije. Ne bi ni sa nemakog ni sa srpskog stanovnitva bilo odrivo da Vae borbenegrupe u pogodnom trenutku ponovo ponu sa ilegalnom borbom. A to je izgleda i nam-era Vaih predpostavljenih, onih koji vuku konce iz Londona.

Ukol iko Vi, gospodine pukovnie, ne prihvatit e uslov e koje sam naveo, borba protiv Vaih etnika nastavie se u istoj formi kao to je protiv komunistikih bandi ve poela. M oet e biti uvereni da e Srbija po drugi put, ali ovog puta od Vae strane, bitinepotrebno gurnuta u nesreu, da e njoj posle najnovije ofanzive nemakog Vermahtaza najkrae vreme biti zavedeni mir, red i rad".

Pukovnik Draa Mihailovi je odgovorio: (Priloeno stenogramu):

"Nisam predstavnik ni Londona ni bilo koje druge zemlje. Ne interesuju me zatoni Vae dosadanje ni Vae budue namere. Ali, u Srbiji su u toku mere na osnovu kojihse nee prolivati krv onih koji nisu krivi. Komunisti e i dalje izazivati prepade da bi ubi-

jali nevine. Nedi se nije mogao probiti, jer se nije moglo delovati na otvoreni nain.Srpski narod voli slobodu, bez obzira na to to je slobodu izgubio, on se nada da e je

ponovo stei. Nedieva vlada je potpuno otvoreno istupila i stavila se na stranu okupato-ra, i to je bila njena greka. Nije moja namera da ratujem protiv okupatora, jer kao gen-eraltabni oficir poznajem snage obeju strana. Nisam komunista, niti radim za njih. Ali,

ja sam pokuao da ublaim i spreim njihov teror. Sami Nemci su predali Uice, a time je poela trka izmeu mene i komunista. Poto su Nemci povukli svoj slabi garnizon,komunsiti su napali Gornji Milanovac, pa sam stoga i ja morao to da uinim. Oni sukrenuli na aak, pa sam morao i ja. Poli su na Kraljevo, morao sam i ja.

Napad na Krupanj nije moje delo, ve je to delo otpadnika porunika [Ratka]Martinovia. Ali moji ljudi su krenuli na Loznicu zato da j e komunisti ne zauzmu. Napadna S ab acj e delo neposlunih elemenata. Tamo sam naredio povlaenje, jer je besmislenonapadati Sabac, ako se ne moe zauzeti leva obala. Nikad nisam sklapao ozbiljne spo-razume sa komunistima, jer oni se ne brinu za narod. Njih vode stranci, oni koji nisu Srbi:Bugarin Jankovi, Jevrejin Lindemajer, Maar Borota, dva Muslimana ija mi imena nisu poznata, pripadnik ustaa major Bogani. To je sve to znam o komunistikom vodstvu.Oni hoe da pogine to vie Srba kako bi docnije imali uspeha. Moja jedina namera je daspreim teror koji je isto toliko uasan kao i nemaki. Narod je trenutno izloen dvemateroristikim akcijama, a nevin je! Teroristiki akti komunista se sprovode izazivanjemincidenata, kako bi bili streljani oni koje su Nemci pohapsili.

Kao vojnik ne stidim se to sam nacionalista. U tom svojstvu elim jedino dasluim narodu. Pritom nisam se stavio na stranu onih koji ele da isteraju Nemce. Ali,neu da dozvolim, uzimajui u obzir slabe nemake snage koje su u zemlji, da Srbija postane komunistika. Vodila se borba sa pojedinim oficirima i podoficirima, ali to jeipak bio samo manj i broj. Naa dunos t je kao vojnika da se ne preda mo dogod moe moizdrati. Stoga nam se ne moe prebaciti zato se ne predajemo. Nikad nisam pomiljao

na to da se u vezi s tim sluim lukavstvima.Zahtevam da mi se omogui da nastavim borbu protiv komunizma k o j a j e poela31. oktobra. Mi znamo kako se vodi borba u umi, naroito protiv elemenata koji ele dase sakriju.

Neophodno je imati municiju! Raunajui s tim doao sam ovamo.Komunizam u zemlji predstavlja opasnost za srpski narod i za nemaki Vermaht

koji ima drugi zadat ak nego da ga ovde suzbij a. . .. . Nadao sam se da u jo ove noi dobiti jednu ogranienu koliinu municije i mis-

lio sam da e na prvom mestu ovo pitanje biti razmatrano! Nije mi poznato da su se moji etnici sluili nedozvoljenim sredstvima. Borba

protiv okupatora bila je nuno zlo kako narodne mase ne bi prele na stranu komunista.

230


11/57

Meni je kao vojniku situacija vie nego jasna. Nikad se ne bi uputao u prepade da nijedolo do komunsitikih prepada i da Nemci nisu predavali gradove i sela. Komunistiraspolau jednom fabrikom municije u Uicu i poseduju skladite municije. Molim da mise jo noas u interesu srpskog naroda, kao i u nemakom interesu, ako je mogue,isporui municija.

U tom sluaju ne bi dolo vie ni do kakvih prepada na nemake trupe. U suprot-nom sluaju, to jest, ako se municija ne isporui, komunisti bi ponovo zavladali

podrujem i uspostavili vezu sa Crnom Gorom i Sandakom. Oni nasilno mobiliu ljude,uz primenu terora i sa pitoljem u ruci teraju ih u napad. U redovima komunsita neman a r o i t o mnogo ubedenih ideologa. U selima broj njihovih pristalica iznosi jedva 1%, ugradovima neto vie. Moja potajna zamisao bila je da srpski narod, koji je proetnacionalnom sveu, zatitim od komunizma. Stoga sam morao da pokuam da budemtoliko snaan da mogu da zatitim nacionalne elemente i da time izbegnem nepotrebnertve na svim stranama. Za napad od 1. novembra kod Kraljeva nisam ja odgovoran, jer

sam upravo naredio da se moje trupe povuku i da se sakupe radi borbe protiv komuniz-ma. Ali, oko Kraljeva ima jo danas grupa partizana.Sa Kostom Peancem nisam se mogao sloiti, jer je bio sklopljen jedan otvoreni

sporazum koji narod ne bi mogao da prihvati. Kota Peanac je izgubio svaki ugled u nar-odu. Da sam sledio njegov primer, ostao bih takoe bez ugleda i uticaja. Ne znam da liete Vi kao stranac razumeti moju izjavu, ali pomislite moe li ovek da stupi otvorenona stranu okupatora, a eli otvoreno da se bori protiv onih koji su preuzeli primamljivoime "boraca za slobodu". Kota Peanac je dobio oznaku izdajnika. Moe se samo pota-

jno delovati na nacionalnoj osnovi da se nacionalna stvar ne bi kompromitovala.Pretpostavljam da bi se posle ove izjave meni moglo ukazati vie poverenja kad

je re o mojoj ispravnosti i mojim namerama, kao i da bi mi se mogla pruiti pomo.Molim da se poloaj shvati onako kako je to korisno za obe strane.

Molim jo jednom da mi se jo noas isporui odreena koliina municije!Samo po sebi je razumljivo da sve ovo sa obe strane treba da se zadri u najveoj

tajnosti. Molio bih, ako je moguno, da mi se jo noas da odgovor u vezi sa pomoi

municijom. Sve moje snage su okupljene za borbu protiv komunizma".K.: Prava okupatora su tano utvena u meunarodnom pravu. Na osnovu toga,Vaa je borba, pukovnie Mihailoviu, ilegalna. Uostalom, vi ste imali mnoge prilike zasaradnju. Nemaki Vermaht nije poeo sa prolivanjem krvi. To je samo po sebi proiziloiz ilegalnog voenja borbi. Pritom, mi smo imali dva neprijatelja: pukovnika Mihailoviai komunizam. Njihov teror izazvao je mere odmazde. Kao primer zloupotrebe poverenjanavodim prepad u Gornj. Milanovcu. Tamo su nemaki vojnici, pod izgovorom da suugroeni od komunista, bili obmanuti i zarobljeni.

D.M.: Ovaj sluaj mi nije poznat, po mom nareenju nije ispaljen nijedan metak.K.: Od glavnokomandujueg u Srbiji ja nemam nikakav drugi nalog sem da

pukovnika Mihailovia pitam da li on bezuslovno kapitulira ili ne.D.M.: Ne vidim nikakvog razloga to mi je upuen poziv za ovaj susret ako se

htelo da mi se ovo saopti. To mi se moglo poruiti i preko posrednika.K.: Morao bih odmah da dobijem odgovor.D.M.: Iako sam voa, ipak nisam sam. Ne mogu ovu odluku da donesem, a da ne

ujem miljenje svojih potinjenih voa.K.: Kada mogu da raunam sa odgovorom?D.M.: Moji drugovi su u borbi protiv komunsita na vrlo irokom frontu, a ova

borba je teka i skopana sa mnogim gubicima. Odgovor za kratko vreme mogu onda dadam kada ga dobijem sa fronta.

K.: Ako odgovor ne ispadne pozitivan, borba protiv vas bie nastavljena.D.M.: Neemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude

nametnuta.K: Ja sam u aku i sam doiveo jednu takvu borbu.A.M.: Mi smo jedino hteli da drimo okupljene nae snage, jer smo se bojali da

231


12/57

e se jednog dana nemake trupe otud evakuisati. Tada bismo svi mi dospeli pod krvavino komunista.

D.M.: Znam da su doline Morave i Dunava vane za Nemce. Zbog toga sam pret-postavio da predstoji sa njihove strane napu tanje pojed inih gradova i sela zapadne Srbije,i da je ovo podruje za nemaki Vermaht bez interesa. Stoga nisam mogao dopustiti dakomunisti ovladaju ovim podrujem, utoliko pre to je u Srbiji sasvim malo ideoloki privrenih komunista.

K.: Moja izjava je okonana. Kada elite, gospodine pukovnie, da budete vraenina dogovoreno mesto?

D.M.: Odmah.A.M.: Izjava pukovnika Drae Mihailovia, sa kojom se u potpunosti slaem

dolazi iz najplemenitijeg srpskog srca. Molio bih da se svakoj njegovoj rei pokloni pov-erenje. Mi vam neemo biti neverni. Ono to ste vi izrazili odgovara srcu svakog starogratnika. Molim Vas da to isporuite gospodinu generalu.

K.: Nije u vojnikoj prirodi da se nepotrebno proliva krv, mi udaramo samo pro-tiv rdavih elemenata.A.M.: Da li se zna neto o borbi koju mi trenutno vodimo protiv komunista?K.: Mi nemamo potvrenih vesti.A.M.: Mi idemo tako daleko da Vas molimo da do nas uputite oficire za vezu da

biste se, uz punu garanciju, mogli uveriti u nau borbu protiv komunista.K.: Izvestiu o tome generala. Zato, meutim, vodite tu borbu tako kasno?D.M.: Borba je uvek voena, ali sa taktikom da se pridobije narod.P.: Aktivna borba je poela tako kasno jer smo mi tano znali daje veina naroda

nastrojena rusofilski. Komunisti su prvi poeli borbu, dok je Mihailovi stajao potpuno po strani i pripremao se za borbu u pravcu Bosne i Sandaka. On je eleo da izvriodmazdu nad ustaama koje su pobile stotine hiljada Srba. Komunisti su svoje akcije

postavili na nacionalnu bazu i time su privukli na svoju stranu iroke narodne mase. Narod je verovao da je poela oslobodilaka borba, a nije video da je krajn ji cilj komu-nista bio politiki a ne nacionalni. Trebalo je da proe 3 meseca pa da narodne mase

uvide kuda ih vodi komunizam i da to nije bila borba na nacionalnoj osnovi. Kada je tosaznanje dolo zajedno sa kaznenim ekspedicijama veina naroda je videla da je zavede-na. U velikom broju prilazili su od komunista pokretu pukovnika Mihailovia koji je bionacionalni i koji nikada i ni u kom sluaju nije nameravao da se bori protiv nemakihoruanih snaga.

D.M.: Veoma je teko da se u ovom momentu obustavi borba, jer bi komunsitipobili sve moje pristalice. Oko Uica, aka i Poeg e vode se borbe i sada se isti taj krajizuzev oko Valjeva, a u vojnom i ideolokom pogledu vodim zavrnu fazu borbe sakomunsitima.

Postupak. Kogard je konstatovao da su suvini dalji razgovori. Posle toga su se pozdravili jedni sa drugima.

pot. dr Kiselvojnoupravni savetnik

Arhiv VII, NAV-N-T-311, r. 1457, s. 1314-1329,Zbornik XIV, 1, str. 871-878

232


13/57

Fotokopija prve strane dokumenta br.6


14/57

BR. 14

PREGOVORI JEZDIMIRA DANGIA SA NEMCIMA

Izvetaj generala Badera o pregovorima sa istonobosanskim etnikim vodommaj oro m Dangicem (5. 2. 1942). Zabeleke kapetana Matla o ovom predmet u.

Izvor: MGFA - dokumentacioni centar

_ 1Predmet: Pregovori sa srpskim majorom Dangiem

Zapovedniku Vermahta Jugoistok

Za vreme pohoda na planinu Romaniju morao sam da raunam sa dve nepri-jateljske gru pe, sa Komunistima i etnicima majora Dangia. Bilo je poznato da ova j voda

raspolae znatnim brojem pristalica. Vaio je za dobrog vou, a njegovi ljudi sastojali suse po svemu sudei veinom od isluenih vojnika. Nije bilo jasno hoe li D. ii zajednosa komunistima ili ne. Pohod koji je bio sproveden pod najteim terenskim i vremenskim

prilikama potvrdio je staro iskustvo da neprijatelj izmie i da se ne moe uhvatiti. Saiznenaenjem smo utvrdili da su Dangievi ljudi bezuslovno izbegavali borbu sanemakim trupama i da na njih nisu pucali. Manji odredi i pojedinci, kada bi uvideli danemaju vie izlaza, predavali su se bez borbe i odlagali svoje oruje. To isto uinio je

jedan odred od oko 400 ljudi. Oni su pritom objasnili da tako postupaju po nareenjumajora D. jer je on njima zabranio da se bore protiv nemakih trupa. Treba istai da binam D. mogao naneti osetne gubitke da je to hteo.

. . , 2

Naelnik taba, generaltabni pukovnik Kevi zakazao je stoga bez naloga i nasvoju odgovornost 30. januara sastanak sa majorom D. na podruju juno od Zvomika.U cetvoroasovnom razgovoru on je utvrdio sledee:

D. je spreman da se sa svim svojim ljudima bezuslovno stavi pod nemaku

komandu, da uniti do kraja komuniste u istonoj Bosni i da odri mir, tako da izbeglicemogu biti vraene. On priznaje hrvatski suverenitet, iako ne definitivno, i to ukoliko sehrvatska uprava sastavi paritetno od Hrvata, Muslimana i Srba, zavisno od sastavastanovnitva na odreenom podruju. On pritom pretpostavlja uvoenje nemake vojneuprave u zemlji. Da bi se spreili sukobi, on predlae da se istona granica prema Drinine zaposedne hrvatskim trupama, dok bi se to moglo uiniti sa hrvatskim bataljonimaredovne vojske u zapadnom delu. Po njegovom miljenju, bilo bi nemoguno da uistonoj Bosni ostanu ustake formacije bilo kakve vrste, kao jedinice ili na primer kao

pojedini inovnici, jer bi to znailo borbu na no.D. je izjavio daje njemu strahovito teko da svojim ljudima i stanovnitvu objas-

ni da istona Bosna ostaje hrvatska i da e morati da se pomire sa hrvatskiminovnitvom, a delimino i sa hrvatskim garnizonima.

Na kraju razgovora je rekao da bi on kao nepokolebivi Nediev pristalica moraoda zna da li se on slae sa takvim reenjem i da li tome daje svoju moralnu podrku. Sobzirom na to predloio je generaltabni pukovnik Kevi da bi trebalo da D. s njim i podnjegovom linom zatitom odmah krene za Beograd da bi razgovarao sa N. D. se sloio.

Kasno popodne 31. janaura stigla su obojica (D. u pratnji svog vojvode

okanovia, jednog od svojih najodvaznijih ljudi) u Beograd. Smestili su se kod pukovnika Kevia. U 21 as doao je tamo na razgovor Nedi. Postignuta je naelnasaglasnost oko zadatka da se u istonoj Bosn i, a time i u Srbiji, obezbed i mir, da seokona sa masovnim ubijanjem, a takoe i oko jasnog saznanja da se sve to moe postici

jedino u saradnji sa nemakim Vermahtom. D. je pritom izjavio da bi se on sa svojim

' Beleka o tome kome je sve dokument bio upuen.2 U daljem tekstu govori se o vojno-taktikim pitanjima borbe protiv partizana u istonoj Bosni, kao

i o poloaju brojnih izbeglica sa ove teritorije koji su se sklonili u Srbiju pred ustakim terorom. Usled nedo-voljnog broja nemakih trupa, nemaka komanda odluuje da za borbu protiv partizana angauje Dangiceveetnike. U dokumentu se podvlai: "U bosanskom prostoru major Dangi je vodea linost. On je preko poverljivih ljudi ponovo poruio da ne eli da se bori protiv Nemaca. Kao to je ve reeno, on je to na delupokazao."

234


15/57

ljudima, ak i u sluaju jednog opteg balkanskog ustanka i iskrcavanja Engleza, vernoborio na strani Nemaca. Takoe je svestrano obrazlagao svoje uverenje da samo nemaka pobeda moe Srbiji da obezbedi mesto koje joj pripada na Balkanu, dok bi pobeda boljevizma znaila unitenje svakog, pa i srpskog naroda. Kao to je poznato, istoshvatanje zastupa Nedi.

Naelnik taba me je 1. februara rano izvestio o rezultatima razgovora. Pridruiosam se njegovom miljenju da s obzirom na poloaj treba da se uini pokuaj smirivanjaistone Bosne, i to stavljanjem D. pod moju komandu, a da neka druga mogunost jed-nostavno ne postoji. Shodno tome zamolio sam dr Kisela, koji zamenjuje obolelogdravnog sekretara dr Turnera, kao i poslanika Bender za jedan razgovor sa D., potosam prethodno s njim i u prisustvu naelnika taba iscrpno razgovarao o njegovimmoguim zadacima.

U tom razgovoru potvrdio je D. sve stoje prethodno izneo naelniku taba.

Iste veeri jo jednom su u kraem razgovoru izmeu mene, naelnika taba,

Nedia i D. razmotrene tekoe. Nemaki general u Zagrebu je zamoljen da u ponedeljak 2. II doe u Beograd saopunomoenim predstavnikom hrvatske vlade budui da ne izgleda realan sporazum saD. bez saglasnosti hrvatske vlade. U toku prepodneva 2. II stigli su u Beograd: nemakigeneral u Zagrebu, nemaki poslanik u Zagrebu, dravni sekretar Vrani i ef opera-tivnog oeljenja hrvatskog generaltaba generaltabni pukovnik Dragojlov.

Najpre je voen razgovor sa nemakim generalom i nemakim poslanikom.Nemaki general bio je miljenja da su planirane mere ispravne, budui da ni on ne vidinikakvu drugu mogunost da se obezbedi mir u Bosni. Nemaki poslanik se u naelu

pridruio ovom miljenju, ali je imao i ozbiljne primedbe u pogledu toga mogu li sehrvatskoj vladi nametnuti tako dalekosena ogranienja u vrenju okupacionih prava iizgradnji aparata u korist ustanika. Stoga je podneo kompromisni predlog po kome bi sehrvatska vlada odrekla dranja garnizona u istonoj treini Bosne. S izvesnim manjimogranienjem predloeni prostor odgovarao je eljama D. Poslanik je izrazio uverenje da

bi i pitanje uprave u ovom prostoru moglo da se rei u formi jedne vojne uprave uzukljuivanje hrvatskih inovnika. Ipak, on sumnja hoe li hrvatska vlada prihvatiti ovajpredlog.

Popodne 2. II bila su ova pitanja razmatrana u prisustvu predstavnika hrvatskevlade.

. . , 2

Nije nam, dakle, polo za rukom da hrvatske predstavnike uverimo da bi maliustupak uz ouvanje hrvatskog suvereniteta pod mojom komandom bio bolji za zemlju iza presti hrvatske drave odjednog uspelog ustanka koji bi mogao da zahvati velikedelove zemlje i da kota ivota stotine hiljada ljudi.

S obzirom na to izgledalo mi je bespredmetno da nastavim pregovore sa D. Naloio sam stoga naelniku da mu to saopti i da ga vrati nazad.

Razgovor izmeu naelnika taba i D. odranje 3. II. Kako me izvestio naelnikD. je bio veoma pogoen veu da zamiljeni dogovor nije mogu. Po njegovom miljen-

ju, ne preostaje mu nita drago nego da i protiv svoje volje nastavi borbu protiv Hrvata, jer ako to on ne bi inio, poeli bi s tim komunisti. Pred svojim ljudima on bi ispaokukavica, izdajnik i kupljeni podlac i tako bi izgubio svaki ugled. Njegovi ljudi krenuli

bi s komunistima, jer oni se ne bi mogli pomiriti s tim da bez zatite prepuste daljem klan-

ju svoje ene i decu. U njihovim oima ne radi se o ustanku, ve o svetom ratu za zatitudomovine. On verovatno nee moi a sprei da se komunisti prikljue njegovoj borbi.A tada e se njemu od strane Nemaca prebacivati da je ipak komunista.

Dalje je napomenu o da e se naci u najnepri jatnijo j situaciji, jer ako hrvatskim tru-pama budu pridodate ma i male nemake jedinice, ove e da stupe u borbu. A onda e onpred nama ispasti kao ovek koji ne dri re. Ni on ni njegovi ljudi ne ele da se bore pro-tiv nemakih trupa. On e to bezuslovno spreavati ogod to bude moguno i inie to

' Dangi je, dalje, izloio svoj odnos prema nacionalnim sukobima u istonoj Bosni i tenju da izvcs-tan broj srezova prikljui Nedievoj Srbiji.

2 Objanjenja ustakog ministra Vrania i ustakog pukovnika Dragojlova koji se protive nemakomsporazumu sa Dangiem.

235


16/57

jedino u samoodbrani. Inae, svaki nemaki vojnik bie u sigurnosti kod njegovih ljudi.Nee mu faliti ni dlaka s glave. Stalno je molio da ga ne dovodimo u oajan poloaj.

U vezi s tim, dolo je, kao i ranije, na dnevni red pitanje njegovog odnosa premaItalijanima. Rekao je da su ga dva komandanta divizija zamolili da doe na razgovore'On ih je odbio. Samo je jednom sluajno i sasvim kratko razgovorao sa nekim italijan-skim majorom. On zna tano da Italijani ele da ga pridobiju. Takoe, rekao je da nemoe da razume kako to da hrvatska vlada odustaje od svog prava da dri svoje gami-zone na prostorima zaposednutim od strane Italijana, dok to oigledno nije sluaj u odno-su na moni nemaki Rajh. Naveo je da od Italijana bez daljeg moe da dobije koliko godeli oruja i municije. Sta mu, dakle, onda preostaje drugo nego da ubudue paktira saItalijanima, sa narodom kojeg on i njegovi ljudi najdublje preziru. Dosad je smatrao da

je ispod njegove asti da sedne za sto sa jednim komandantom italijanske divizije koji je beao pred njim.

D. je ponovio da se on nee boriti protiv nemakih trupa, ako na to ne bude prisil- jen. Uveravao je da se protiv Nemaca nece boriti ni u sluaju opteg ustanka do kojeg esigurno doi. Jo jednom je objasnio da bi predloeno smirivanje Bosne istovremeno

znailo i smirivanje celokupnog srpskog podruja. U idealnom smislu za Srbe ne postoji nikakva granica na Drini. Mir u Bosni bi stoga neposredno doprineo jaanju Nedievevlade, ak i onda kada ova ne bi imala nikakvog uela u smirivanju Bosne. Za njega sesada radi jedino o borbi protiv Hrvata za domovinu. On e dobiti pojaanja iz svih de'io-va Srbije, Hercegovine, Albanije i Crne Gore. Za hrvatsku vojsku borba postaje gotovo

bezizgledna. Uprkos tome, on ce je izbegavati, ukoliko mu to bude mogue.Na dan 4. II ujutro kapetan dr Mati vratio je u Zvomik D. zajedno s njegovim pra-

tiocem.1

Baderartiljerijski general

Tajna i javna saradnja etnika i okupatora: 1941-1945.Arhivski pregled, str. 28-32

BR. 8

ITALIJANSKO POSREDOVANJE POVO DOM MOLB EPAVLA URIIA NEMCIMA

Teleprinter tab divizije, 3.5.43. 10,30 asovaOtpremljeno 3.5. 18,40 asova

; Komadantu i zapovedniku u Srbiji, Beograd

U dopunu teleprintera 1. Brdske divizije, Operativno odel jenje broj 390 od 3.5.43.u 05,15 asova daje se doslovce izvetaj II/4: (Tekst danas primljenog pisma italijanskedivizije 724. Peadijskom puku):

Sadraj: Major urii moli posredovanje preko italijanske divizije kod nemake

kom and e u Prii epol ju, da ova bez pravljenja tekoa dozvoli da Vuk Kalaitov ic sa 40UUljudi automobilima moe da se otpremi sa podruja planine Zlatar. Kao to je 30.4. i Iz-javljen o, nagom ilani etnici se nalaze na prostoru Kosatica - Pravievo ( 10 km istono oo

J PKalaitovijeprema tome 30.4. odbegao u planinu Zlatar i izgleda daje odgovornivoda. Razlozi uriievog traenja:

1 Nemaki tab je i posle ovih pregovora ostao u stalnoj vezi sa Dangiem. Kada je, meutim, Dangickrajem marta i poetkom aprila poeo pokretati neke svoje jedinice bez kontrole Nemaca i kada se i sam beznemakog odobrenja prebacio preko Drine u Srbiju, uhvaen je i odveden u zarobljenitvo.

^ U tom delu Bader daje line utiske o Dangiu.^ Komandant 2. mileevskog korpusa.

236


17/57

1) Gore navedeno podruje ne moe nagomilane etnike da hrani due vremena.2) Posrednik prepiske u italijanskoj diviziji je S.I.M. porunik Storeli [Storelli].

Od njega se saznalo da D.M. ima veze. Procena: Nagomilani etnici na prostoru Kosatica. Pravievo nemaju vie izlaza.Medu njima je deo prinudno regratovanih. S druge strane meu etnicima se nalaze istre- bljivai muslimanskih naselja. Dozvola otpreme od strane nemakih vlasti najtee bi pokolebala poverenje muslimana.

Predlog komandanta 724:Protivzahtev: Potpuno predavanje oruja i otkomandovanje etnika u nemakozarobl jenitvo.

Brger s.r.1. Brdska diviznaOperativno odeljenje


BR. 9

SPREMNOST PAVLADURIIA DA SE POD NEMAKOM KOMANDOM BORI NA ISTONOM FRONTU

K.T.B 11.5.1943.23.30 asova

594

Depea KRTh

Zapovedniku u Hrvatskoj1 - Ia -

(Obavetenje poslato od strane divizije "Brandenburg") poslato depeom.

Sadraj: Predlog oficira za vezu p.pukovnika Hajnca za angaovanje delova diviz-ije "Brandenburg" po nareenju zapovednika u Hrvatskoj i operativnog oficira komandeza Jugoistok.

1.) 6. eta 4. puka sa prednjim odredom 1. brdske divizije krenula je na zadatak isvojim deliminim angaovanjem izvrila obezbeenje Mateeva. U pogledu Kolaina,

postavljeni zadatak je prevazien. Vidi nie pod br. 4.

2.) Ojaana 7. eta stigla je 11.5. u Andrijevicu.

Zadatak: delom snaga vri izvianja prema Bijelo Polje, gde se pretpostavlja dajeDraa Mihailovi. Ako se to ustanovi, onda zadatak isti kao to je pre bio u pogleduKolaina.

3.) Ostatak II. bataljona 4. puka ostaje u Vuitrnu do pristizanja vozila i II. bataljona 1. puka.

4.) 10.5. u Kolainu, gde se pogreno mislilo daje glavni stan Drae Mihailovia, pregovarao sam sa etnikim voom Duriiem.

Rezultat ovih razgovora:a) uriievi etnici su ustvari od Italijana legalizirane jedinice za odbranu

zaviajnih mesta (Heimatwehr) na podruju Crne Gore. Jaina: 2-3.000 puaka. __ b) Nast roje ni su antikomu nistiki , njiho va parola je mir i red.

' Odnosi se na Rudolfa Litersa.

\237


18/57

c) Draa Mihailovi od kraja 1942 nije vie u Kolainu 1. uriievi etnici nisunjegove pristalice jer njegova politika zbog nadmonosti i strogosti Nemaca vodi istre-

bljenju najbolji h ljudi.d) Poetkom maja urii je bio kod guvernera Crne Gore i zamolio ga da pozove

nemake trupe u Crnu Goru. Italijani se uvek povlae pred Titom, etnici su vezani zasvoja mesta, brane samo rodni kraj, nemaju jedinstveno rukovodstvo.

e) urii ie nazvao Drau Mihailovia nestalnim lutajuim fantastom koga je propaganda uzdigla u nebesa i precenila. Jedini ozbiljni protivnik je Tito.

f) Protiv Tita urii stavlja na raspolaganje etniku miliciju. Po njegovimreima, njegovi ljudi su i suvie dugo vojnici, odvikavaju se od rada, treba da se vratesvom poslu i svojoj porodici. Posle unitenja Tita garantuje razoruanje etnika. Sa jed-nim delom svoga ljudstva spre man je, kako on kae, da se po d nemakim rukovodstvom

bori na Istoku protiv komunista. Nemaki Vermaht je, kaze, jedina instanca reda. Kaeda su sve njihove porodice u selima koja dre Nemci, to je sigurna garantija da ne igra-

ju dvostruku igru. Navodno, crnogorski ovek je srastao s orujem, prisilno i nepotrebnorazoruavanie smatrao bi kao obeaenje u oima roda i plemena. Razoruan ovek

izmie ispod svoje sopstvene kontrole, postaje ilegalac.g) Utisak o uriiu: pametan i trezven ovek sa autoritetom i smislom za real-nost. Borie se s nama zajedno do konanog Titovog unitenja, a potom e stajati lojalnouz Nemce, ukoliko se prema njemu ne napravi neka psiholoska pogreka.

h) Utisak o njegovoj miliciji: ratnici koji su vezani za svoj rodni kraj, brani kojivole slobodu, primitivni? polau sve svoje nade u Nemaku. Mogue ih je angaovati pro-tiv Tita, ali u zajednici sa nemakim trupama, a posebno u zajednici sa jedinicama"Brandenburg".

i) Procena situacije: Prema uriiu, namere crvenih su: Titovo snabdevanje naprostoriji Berane - Kolasin, zadobijanje puta uz jadransku obalu, mar prema jadranskojobali, polaganje nade u englesku pomo.

k) Moj predlog, takoe i komandi 1. brdske divizije: angaovati legalne etnike uCrnoj Gori za itavo vreme dok Tito ne bude uniten. Trebalo bi da mi legalizujemouriia i da pomou njega razoruamo ilegalne etnike. Posle Titovog unitenja mogli bismo legajizovati slabu uriievu miliciju.

5.) iri predlog za angaovanje delova "Brandenburg", ujedno i predlog 1. brdskoj

diviziji: dati teite na otkrivanje i unitenje Tita lino, kao i njegovog taba.6.) Predlog za angaovanje nakon zavretka operacije "varc": 4 bataljona"Brandenburg", koji e sredinom juna biti slobodni, prebaciti na prostorije gde je verovat-no iskrcavanje i tamo ih imati pripravne za upotrebu. Prostorija oko Trsta. Prostorija uzahvatu dalmatinske obale. Prostorija oko Janjine (Janina) i prostorija Trakija -Dodekanez. Zadatak: pripremiti "mali rat", ne davati frontalan otpor invazionom talasu,voditi "mali rat" u pozadini. Prilikom nemakog protivnapada dejstvovati u lea nepri-itelja. Bataljoni koji budu na prostoriji Trsta i Dalmacije trebalo bi da budu spremni za

brzo prebacivanje u Italiju, ako bi tamo bilo teite invazije.7.) Molim da ove predloge prosledite operativnom odelenju komande za

Jugoistok.Hajnc, s.r.potpukovnik

Dodatni tekst komandanta 1. brdske divizije:Slaem se sa predlogom iznetim u pasusu pod br.5. Navodi dati u pasusu pod br.

4 poklapaju se, uopte uzev, sa zapaanjima i izvetajima divizije. I d a l j e paljivo prouavamo situaciju u tom pogledu, i to u smislu kako je to naveo p o t p u k o v n i k Hajnc.

U konkretnoj situaciji mogue je, ako se poe putem predloga potpukovnika Hajnca, postii brzo i bezbolno razoruavanje etnika, kao i rasturanje njihove organizacije.

Divizija moli za brzu konanu odluku naroito po pasusima pod br. 4 f i 4 L da oina taj nain bila u mogunosti da blagovremeno preduzme i sprovede odgovarajue meie.

fon tetner [Valter]la br. 584/43. poverlj. komanda


1 Miha ilov i je napusti o Lipovo 20. aprila 1943, a 12. maj a je preao reku Lim na putu za R a v n u Goru.

23 8


19/57

BR. 14

ETNICI U OPERACIJI "VARC" POD KOMANDOM NEMAKIH PODOFICIRA

21. 5. 1943.

Beleske sa savetovanja, z.a korpus

Crnogorska milicija

1) Pitanje etnika. Na sektoru 98. brdskog lovakog puka bile su, ne uzimajui uobzir Kolain, angaovane u planini jake etnike jedinice. One su izdrale jak udarkomunista na Kolain i povukle su se prema istoku pod borbom, usled nadmonog pri-tiska. One su bile prihvaene od nemakih eta koje su od Kolaina prodrle u planinu, te

su silom prilika, zbog vrlo napregnute situacije i zbog nedostatka naih snaga, bileangaovane kao osiguravajui zastor i u meuprostoru nemakih jedinica.Bilo je to reenje koje je nametnula nuda i samo takvom reenju moemo zah-

valiti to smo uspeli da u tekim borbama zauzmemo i oistimo visove zapadno odKolaina, visove na kojima se nalazilo 2000-3000 komunista (nae snage su iznosile prvosamo 2, a kasnije 3 lovake ete).

Borbe na ovom sektoru sada su u tolikoj meri zavrene da mi ovaj teren vrstodrimo u svojim rukama. Sada se divizija nalazi praktino u situaicji da ove etnike kojisu, borei se zajedno sa nemakim trubama, pretrpeli jake gubitke (za 3 dana 60 mrtvih)i koji su se pokazali verni i pouzdani, alje u zarobljenitvo.

98. puk je imao u svakoj etnikoj jedinici po jednog nemakog narednika kaotaktikog staremu, a podnarednike kao komandire odeljenja i etnike saborce. etnike

jedinice dri njihov voa vrsto u rukama, a taj voa je bivi crnogorski oficir, koji je usvoje vreme bio zadran u 98. brdskom lovakom puku kao talac. Svi su ovi ljudi sa svo-

jim orujem evidentirani u spiskovima.Pitanje etnika na teritoriji Crne Gore iz osnova je drukije nego na teritoriji

Srbije, odnosno Bosne. Crnogorski etnici mogu se uporediti sa nemakimFrajkorosom1 , odnosno sa tirolskim strelcima. Iz okolnih naselja ljudi su pohrlili iukljuiti se u jedinice samozatite protiv boljevikih hordi koje navaljuju. Oni tite svoju

porodicu i svoju zemlju. Oni nemaju nikakvih politikih cilejva izuzev slobode i sig-urnosti svog rodnog kraja. Ukoliko su imali voe koji su bili privreni viim idejama(urii), te voe su ve pohvatani.

Dokazano je da su se pripadnici crnogorskih milicijskih jedinica razili sa etnici-ma Drae Mihailovia. Ni neka povezanost u pogledu politikih odnosa ovde vie ne pos-toji. .

Oito je nemogue da mi teritoriju Crne Gore tako oistimo da svi komunsiti budu pohvatani ili pobijeni, te da na taj nain ovde uobiajenom banditizmu oduzmemo svakumogunost. Posle odlaska nemakih trupa, ratovanje bandita e pre ili kasnije opetoiveti, a rodoljubivi, nacionalno nastrojeni ljudi e biti u zarobljenikim logorima, ene,deca i starci, kao i itava privredom i stokom bogata zemlja bie ostavljeni bez ikakvezatite u pogledu ubistava i palje vina. Posledi ca e biti mrnja protiv Nem aca , koji bi utom sluaju napravili gore nego to su to ve uradili Italijani.

Uzroke takvih problema mogue je proventi samo na licu mesta. Generalna

nareenja odnosno, netane predstave slubenih faktora, koji su o tome [samo iz daleka]obaveteni, nem ogu e je bukvalno i bezusl ovno prime njiva ti, ako se eli da iz svegaovoga ne nastane ozbiljna teta.

Divizija je svesna da ovaj predlog i ovakva procena situacije protivurei izdatimnareenjima. Razume se samo po sebi, izdata nareenja e biti izvrena, divizija samosmatra za svoju dunost da jo jedanput, koristei se poznavanjem mesnih prilika,detaljno iznese kako stvari stoje.


1 Re je o tzv. frajkorima ili dobrovoljakim odredima.2 Slede pitanja poput snabdevanja, piata Nemcima, stanje motornih vozila itd.

23 9


20/57

BR. 11

ETNICI U ULOZI NOSA KIH BATALJONA U OPERACIJI "VARC"

Prilog br. 2uz divizijsku zapovest br. 27, 1. brdska divizija Ia br. 652/43 poverlj

Poveri five. Postupak sa etnicima

I. U pogledu postupk a sa etnicima jo jedan put ukaz ujemo na divizijsku zapovest br. 24 taka 6a. U toj zapovesti dato osnovno nareenje i dalje je u punom obimu nasnazi. 98. brdski lovaki puk, 99. brdski lovaki puk, artiljerijska grupa Grose Lege(Grosse Leege), 54. pionirski bataljon, 54. izvid. bataljon, 54. bataljon za vezu izvestie26. 5. u 08.00 asova o zavretku razoruanja svih etnika. U izvetaju teba istovremenonavesti broj ljudi, kao i koliinu oduzetog oruja. Od mukog stanovnitva sa prostorije

Kolaina lb1

e formirati jedan nosaki bataljon. Bataljon se moe upotrebiti za izvrenjesvojih zadataka samo uz angaovanje nemakog rukovodeeg kadra u njemu. Za pred-vieni zadatak uzimati samo one ljude za koje se dokae da su iz Kolaina, odn. njegove

blie okoline. Sve one koji nisu iz tog kraja, naroito Srbe, odvesti u zarobljenitvo.Pripadnicima nosakog bataljona objasniti da se, kao i do sada, angauju u borbi protivkomunista i da e u toj borbi njihovi rukovodioci biti Nemci.Italijanske trupe su ponovo od svoje pretpostavljene komandne instance dobile nareenjeda se svi etnici razoruaju. Izuzetak od ovoga za sada su samo "divizijske bande". To sumetani koji su pod rukovodstvom italijanskih oficira angaovani za slubu obezbeenja,itd. na podruju divizije Venecija (Venezia).

II. Ovo nareenje moe da izgleda i nerazu mljivo nakon to su se etnici dobro pokazali u borbi (protiv komunista), a i u drugim prilikama.

Pozadina svega ovoga, je sledea:

a) Jedna depea preko radija uhvaena 20.5. glasi: "Nemci razoruavaju i zarobl- java ju sve mukar ce od 17 do 50 godina. Treba da nam je jasn o da e ovde biti sve razbi- jeno i da mi (etnike voe) neemo imati vie snaga sposobnih za napadna dejstva.Moraemo se oporaviti i ponovo organizovati. U umi su crveni i mi tamo nemamomesta. Jedini spas za nas jeste borbena organizacija Gojni (Gojnic) (etniki voa

potinien etnikom poglavici Staniiu) sa Krstom Popoviem (voa zelenaa). Na tajnain bilo bi mogue sauvati ovaj kraj od Nemaca, te bi se mi mogli pod zatitom takvekombinacije ponovo srediti, prikupiti i organizovati."

b) Organizacija bjelaa (voa urii) uglavnom je razbijena na podruju divizije.Bjelai su predstavnici velikosrpske politike tendencije. Dokazano je da sarauju saDraom Mihailoviem i Londonom. Zelenai su "crnogorski nacionalisti". Do sada namnisu bili sumnjivi ni opasni. Kao to proizilazi iz gore navedene depee, organizacijaDrae Mihailovia koristi ovakvu konstelaciju za svoje ponovno organizovanje. Prematome su i zelenai nai neprijatelji. . ..

c) Isto tako je dokazano da se svi, Draa Mihailovi, etnici i komunisti, nadaju ioeku ju iskrcavanje saveznika na Balkanu. U sluaju ovakvog iskrcavanja sve domae voee pozvati narod u borbu protiv sila osovine. Za sada oni se maskirano pripremaju za tu

borbu. Svako oruje koje danas jo miruje bie okrenuto protiv nas, svald c e C r n o g o r a c pucati na nas pod parolom "u borbu za osloboenje zaviaja od okupatora".

III. Oe kuj em da e gore naved eno stanje stvari biti dovo ljno ubedliivo i usvoj eno odsvih pripadnika divizije, te da e izdata nareenja biti izvrena bez ikakvih kompromisa.

Italijanske komandne i slubene instance treba na licu mesta upoznati sa ovimnareenjem koje je obavezno za 1. brdsku diviziju. Stalnim razgovorima i drugarskimophoenjem treba Italijanima uiniti bliskim i jasnim ovakav tok stvari. Ako se, pak,

1 Oznaka la odnosi se na operativno, dok lb na pozadinsko odeljenje taba Prve brdske divizije.


21/57

Italijani budu ogreili o ova nareenja koja su izdale i njihove komande, onda to treba javiti redovnim putem diviziji, to e ona prosiediti dalje.

U kpnceptu potpisao.fon Stetner

Da je prepis veranoriginalu tvrdi i overava:Tilo

generaltabni major

Dostavljeno.Kao diviz. zapovest br. 24Umnoavanje: kapetan fon AmonArhiv VII, NAV-N-T-315, r. 64, s.1188-1189.

BR. 12

DRAA MIHAILOVI JAA VEZE SA NEMCIMA

Strogo poverljivo.

Samo za naelnika! Prilog uz. op. br. 075/4Samo po oficiru.

Koma ndant Jugoist oka tab, 1. 11. 1943.Str. pov. op. br. 075/43

PROCENASITUACIJE NA PODRUJU JUGOISTOKA KRAJEM OKTOBRA 1943.

. . .5

3.) Situaci ja u Crnoj Gori karakterie gotovo potpuno proterivanje sipskihustanika u sev. Crnoj Gori od strane komunistikih bandi.

4.) U Srbiji Draa Mihailovi poku ava da mobil izac ijom ubrza izgradnj unacionalne srpske armije.

U tom smislu apeluje na Srbe koji su ostali verni kralju i na iskonsku nacionalnusvest Srba. Sa aktivnim inovnitvom veu ga mnogi stari i novi odnosi. Otuda bi semoglo predvideti da bi u sluaju neprijateljskog napada koji bi imao sigurnog izgleda nauspeh dravna mo prela u njegove ruke.

Dosad postoje:u Srbiji kadrovi i tabovi za 22 potvrena korpusa i 13 verovatnih;u Bosni kadrovi i tabovi za 7 potvrenih i 2 verovatna korpusa.

U poreenju sa ovako visokim brojevima, bande I).[rae] M.[ihalovia] retko^ sepojavljuju, poto korpus raspolae samo sa 500-1.000 puaka i neto automatskog oruja.Zato i m je nareen o da se uzdrava ju od akcija. S em toga, Mihailov iu je pre svega stalosamo da zadri u rukama podruja koja su mu potrebna za regrutovanje i snabdevanje ida u povoljnim prilikama zapleni to vie oruja itd., ali da se izbegavaju mere odmazde. Inicijativu za prelaz na dela, on oekuje spolja.Poto preti opasnost da do toga nee doiove godine, to se pokret pribliava krizi. Jakog udela u tome ima sve vea zabrinutostzbog boljevike opasnosti i saznanja da sa engleske strane ne treba oekivati ni spolj-nopolitiku ni unutarpolitiku podrku.

1 U delovim a 1-1X, Vajks izlae situaciju u Grkoj, Alban iji, NDH, o planira nim opera cijam a protiv partizanskih snaga u Dalmaciji, Crnoj Gori i istonoj Bosni.

241


22/57

Nasuprot tome, komunizam u Srbiji ima sve vei uticaj. Veliki deo sabotaa pada nanjihov teret. Propusti organizacijske prirode, a pre svega nedostatak vojne organizacijekomandovanja potinjenim jedinicama, jo ne doputaju ispoljavanje u veem obimu.Prema pouzdanom izvoru, u toku su mere koje treba da doprinesu poboljanju stanja.

Krvava obraunavanja izmeu grupa D.M. i komunistikih bandi sve su ea i eanaroito u istonoj i centralnoj Srbiji.

U ovom trenutku glavna opasnost preti iz HrvatskeCrvene snage nameravaju da prodru u Srbiju preko Drine. Mihailovi vri pripreme da ih odbije. On verovatno pre-cenjuje borbenu sposobnost i gotovost svoje trupe isto onako kao i ivotnu snagu konz-ervativne ideje nasuprot revolucionarnim elementima.

Zbog toga Mihailovi ve trai vezu sa nemakim komandama, da ne bi potpao pod komunistiku vlast. Pri tome igra ulogu takoe i nada da se njegove jedinice odredo "dana osloboenja". Cilj uspostavljanja veze sa D.M. mora u pivom redu da bude utome da se on u svojoj daljoj borbi odvrati od borbi protiv nemakih trupa. Borba D.M.na nemakoj strani protiv Tita krije u sebi veliku opasnost od metoda ucenjivanja, kakve

su primenjivane prema Italijanima. Sem toga, pod velikim znakom pitanja je pouzdanostnjegovih stareina i boraca u antikomunistikom smislu. Komunizam u velikoj meriunosi rastrojstvo u njegove redove. Pripadnici D.M. i pojedini dobrovoljci moda bi semogli korisno upotrebiti za mesnu odbranu.

Molim da se ova procena situacije podnese fireru. Situacija na podrujuJugoistoka nije vie stvar neke "okupirane teritorije". Njena procena i zakljuci koji seotuda mogu izvui dobijaju znaaj koji je odluujui za rat, s obzirom na operativnenamere neprijatelja koje se oekuju u prolee, zatim s obzirom na dranje saveznikaMaarske, Bugarske i Rumunije i dobijanje sirovina vanih za voenje rata. Potebne su brze i potpune odluke.

Arhiv VII, NAV-N-T-313, r. 189, s. 7449011-24,Zbornik XII, 3, str. 619-629

BR. 13

VOJVODE UJI, DRENOVI I ROKVI IZVRAVAJU NAREENJA NEMAKIH KOMANDI

PoverijivoKomanda XV (Brd.) A.K.Odelj. Ic br. 1006/43 str.pov.

Veza: 1. Naelnik taba2. oklopne a. Ic/AO656/43 str.pov.od 25. 10. 1943.

2. Razgovor pukovnika Pfaferota [Verner]sa majoromSauerbruhom

Predmet: Saradnja sa etnicima

' Odnosi se na NDH.

Potpisaogeneral-feldmaralVajks [Maksimilijan]

H. Q. 19. 11. 1943.2 izvoda

242


23/57

NAELNIKU TABA 2. OKLOPNE ARMIJE

U vezi gornjeg javljamo:

a) Borbeno sadejstvo sa etnikim grupama du glavne saobraajnice Biha -Graac - Knin - Drni - ibenik sastoji se u tome to su cetnici okupljeni u posebnimuporitima uz oslonac na nemake trupe, etnike voe primaju naloge i uputstva ovrenju zadataka obezbeenja i izvianja od zapovednika nemakih uporita.

Obezbee nje najvanijih pogona na Krki takoe je pojaano od strane etnika. Na prostoru istono i severoistocno od Vrlike nalaze se etniki odredi vojvode ujia koji, prema uputstvima divizije, obezbeuju divizijsko podruje prema istoku.

Sem toga, specijalne etnike grupe upuuju se prema naim direktivama ukomunsitiku pozadrnu.

Podruje Banje Luke obezbeuju etnici vojvode Drenovia prema jugozapadu i jugu. . .

Pismeni sporazumi nisu ni u jednom sluaju sklopljeni.

b) Preimustva ove saradnje su na sledeim podrujima:Dobijanje obavetenja o komunistima.Pomo trupama u svojstvu vodia i jaanje sopstvenog obezbeenja.Sem toga, navedene etnike grupacije su se u periodu duem od godinu dana

dobrom veino m iskazale i u napadu i u odbrani u osloncu na nem ak e trupe. Tako je 114.lovaka divizija mogla, zahvaljujui razumnom tretiranju etnikog pitama, da prodre doobale, jer su cetnici odmah izrazili spremnost da se upuste u zajedniku borbu protivkomunista.

S obzirom na privrednu situaciju Hrvatske ne bi, takoe, trebalo umanjiti znaajinjenice da etnici pruaju dalekosenu pomo naim nabavkama stoke i odravanjustonih sajmova.

U sluaju raskida odnosa treba raunati s tim da e etnici u potpunosti bitiizrueni samovolji Hrvata i uticaju komunista.

S tim bi bilo povezano dalje radikalizovanje pravoslavnih elemenata. Podrujakoja oni naseljavaju zahvatio bi ustanak. Tome bi neminovno usledilo dalje srozavanjeionako slabih privrednih snaga, to bi jo vie ilo naruku ustanikom pokretu.

Dokaz za to su srednjobosanske grupacije koje nae trupe, usled nedostatka snaga,ne mogu dovoljno da nadziru i za sebe da veu. One sve vie podleu uticajuMihailovievog pokreta ili komunista, sve vie divljaju i pretvaraju se ili u pljakake bande ili paktiraiu sa komunsitima.

c) etnike voe sa kojima se odvijala saradnja:Vojvoda Rokvi. Energini voa koji bez prekida i ustezanja sarauje sa nemakim trupama. Izjanjava se za Nemaku i u sluaju neprijateljskog iskrcavanja stoji sigurno nanaoj strani.

Vojvoda uji. Ljotiev pristalica. Dfraa] M[ihailovi] vri stalni pritisak da biga pridobio za sebe. Pri slu kiva njem je vie puta dokaza no da je uji slao laneizvetaje D. M. kako bi se izvukao ispod njegovog uticaja. od strane divizije uji se, uznamerno preterivanje, prikazuje kao naroito aktivni borac protiv komunizma u saradnjisa nemakim Vermahtom.

Vojvoda Drenovi. Uspravna linost, nepomirljiv protivnik komunista (komu-nistiki zloini nad njego vom supr ugom odveli su je u smrt), smatra sebe zatit nikomsvojih pravoslavnih sunarodnjaka. Vie od godine dana sarauje otvoreno sa nemakimVermahtom. Pokuaj D. M. da utie na njega dosad je bez uspeha.

. itav niz drugih etnikih voa na podru ju ju no od Bihaa , neumo ljiv i su pro-tivnici komunizma i dobri vojnici. Svi su se istakli u saradnji sa naim trupama, a kaosvoj zadatak oznaavaju zatitu pravoslavnog stanovnitva od unitenja.


\243


24/57

BR. 14

SPORAZUM IZMEU KOMANDANTA JUGOISTOKA IVOJISLAVA LUKAEVIA O SARADNJI

PoverljivoPrepis

Izvod iz sporazuma izmeu vojnog zapovednika za Jugoistok1 i etnikog taba1482, voa major Lukaevi, od 19. 11. 43.

1) Primirje na podruju Baiina Bata - Drina - Tara - Bijelo Polje - Roaj - Kos.Mitrovica - Ibar - Kraljevo - aaK - Uice.

U sporazum su ukljueni nemaki Vermaht i policija, bugarska vojska, SDK, SDS,RZ K3 , srpske vlasti i privredna preduzea, a sa etnike strane odredi majora Lukaeviana pomenutom podruju.

2) Primirje treba da bude pretpostavka za zajedniku borbu protiv komunista.3) Zajednika propagandna borba protiv komunista.4) Obaveza Lukaevia da nijedan pripadnik njemu potinjenih jedinica nee

delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemakom.5) Preputanje podruja borbenih dejstava etnikim odredima radi samostalnog

voenja borbe, koju vodi i nemaki Vermaht.6) Ukljuivanje etnikih odreda prilikom veih zajednikih operacija pod

nemako zapovednitvo. U tom periodu nemako vodstvo izdaje borbene nalogeetnikim odredima.

7) Obaveza majora Lukaevia da ne preduzima nita protiv Muslimana, uzobavezu sa nemake strane da spreava muslimanske postupke protiv srpskogstanovnitva i Lukaevievih ravnanja. U sluaju sukoba usledie zajednika istraga iporavnanje.

8) Razmena tabova za vezu.9) Isporuke nemake municije radi sprovoenja zajednikih borbenih zadataka u

skladu sa vojnim potrebama. Podaci o snazi, rasporedu i naoruanju etnikih odreda.

10) Sporazum se mora drati u tajnosti.Via komanda Jugoistoka (Okdo, H. Gr. F.)4 i c G/ AG 2107/43str.pov. od 20.11.43.

O. U. 22. 11.43.

Arhiv VII, NAV-N-T-77, r. 822, s. 630919,Zbornik XIV, 3, str. 629-630

- BR. 15

UPUTSTVO KOMANDANTA JUGOISTOKA O NAINUSKLAPANJA SPORAZUMA SA ETNICIMA

Strogo poverljivo

Ic/AO, br. 2171/43.str. pov. II prilogPrepis 8 pnmerak a

2. primerakH. Qu., 21. 11. 1943.

' Odnosi se na feldmarala Maksimilijana fon Vajksa.2 ifra za tab Limsko-sandakih etnikih odreda.3 Srpski dobrovoljaki korpus, Srpska dravna straa, Ruski zatitni korpus.4 Grupa armija "F" (Heeresgruppe).

244


25/57

Komandant Jugoistoka(K-da Gr. A. "F")

Ic/AO, br. 2171/43. str.pov.

1. Kao rezultat pregovora koje due vremena vode, u najuoj saradnji, specijalniopunomoenik Ministarstva spoljnih poslova1 i komandant Jugoistoka sa voama e t n i k i h odreda, sklopljen je sporazum koj i predvia oruano prim irje ogranien o naodreeni prostor i povremeno zajedniko voenje borbe protiv komunizma.

2. Preduslov za ovaj sporazum bio je, a ostae i u sluaju sklapanja novih spo-razuma, da etniki odredi:

a) prekinu sa borbenim i sabotanim dejstvima protiv nemakog Vermahta, nje-govih saveznika koji se sa njim zajedniki bore na svom zemljitu i Muslimana;

b) prilikom uestvovanja u zajednikim borbama protiv komunista, budupotinjeni nemakom komando vanju;

c) prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu sa Nemakom i da izrue

tabove za vezu tih sila

2

koji se nalaze kod njih,d) da uestvuju u zajednikoj propagandi protiv komunizma.3. Sve oficire obavestiti o sledeem:a) Dosadanja zabrana za saradnju sa etnikim odredima i pojedinanim bandama

zasnivala se na vrstoj orijentaciji najvieg etnikog voe Drae Mihailovia da bezuslovno vodi borbu protiv Nemake i njenih saveznika, ega se on do sada nijeodrekao.

b) Izjava pojedinih etnikih voa da ele voditi borbu protiv komunizma zajed-no sa nemakim Vermahtom, dobila je novu dimenziju posmatrana u svetlu opte proceneneprijatelja i njegovih pozicija na prostoru Jugoistoka i spoznaje da pokret komunistikih

bandi, koji dokazano prima idejnu i materijalnu pomo od SSSR, predstavlja glavnuopasnost. Zbog toga se moralo pristupiti preispitivanju etnikih ponuda.

c) Odnedavno lojalna orijentacija pojedinih etnikih odreda ne sme se uoptiti, jer jo i danas etnike bande izvode prepade i sabotae.

d) Jedinicama se i nadalje zabranjuje da stupaju u pregovore sa etnikim odred-ima. Pojave samovolje mogu samo da smetaju vezama koje su uspostavljene od stranenajviih vojnih politikih ustanova i da time izazovu velike tete za opte komandovanje

na prostoru Jugoistoka.e) Lokalne etnike voe, koje se nude da uestvuju u zajednikoj borbi, trebaupuivati na najblie ustanove Abvera ili Slube bezbednosti.

f) Propagandu protiv etnikog pokreta treba obustaviti, njeno ponovno oivlja-vanje zavisie od razvoja novostvorene situacije.

pot. baron fon Vajksgeneral-feldmaral

Dostavljeno:

F. d. R! d. A. _ _ 4 : ;

generaltabni potpukovnik

' ' ' Dostav ljeno


1 Odnosi se na Hermana Najbahera.2 Re je o britanskim voj nim mis ijam a kod etnika.3, 4 l Izosta vljene koma nde, ustanove i linosti koji ma je sve upu eno uputstvo.

245


26/57

BR. 13

SPORAZUM JEVREMA SIMIAINIKOLE KALABIA SA NEMCIMA

P r e p i s

Telegram komand antu Jugoistoka (Koma ndi Grupe armija "F") Ob odel broi2364/43 str. pov. od 1. 12. 43. J

Izvod iz sporazuma izmeu etnikih voa kapetana Nikole Kalabia i pukovnikaJevrema Simia (inspektor etnika Drae Mihailovia) od 27. 11. 1943.:

1. Primirje u srezovima Umka, Vraar, Grocka, podunavskom, kosmajskom,

mladenovakom, oplenakom, aranelovakom, lepenikom, kragujevakom^gruanskom, kaerskom, kolubarskom. etnici se obavezuju da ne vre sudsku vlastsamovoljno prema Nemcima i pripadnicima nemake narodne grupe. U ugovor suukljueni nemaki Vermaht i policija, bugarske oruane snage, Srpski dobrovoljaki kor-

pus, Srpska dravna straa, Ruski zatitni korpus, stpske vlasti i privredna preduzea, ana etnikoj strani - etnike jedinice kapetana Kalabia i pukovnika Simia.

2. Primirje treba da stvori podlogu - pretpostavku za zajedniku borbu protivkomunista.

3. Potvrda Kalabia i Simia da se u potinjenim jedinicama ne nalaze pripadnicisila koje su sa nemakom u ratu. Obaveza Kalabia i Simia da spree i prekinuobavetajne puteve koji bi mogli da daju obavetenja neprijateljima velikonemakogVermahta o nemakim vojnim pokretima.

4. Ukljuivanje etnikih jedinica u nemako borbeno vodstvo prilikom veihzajednikih borbenih dejstava. Borbene zadatke etnikim jedinicama za ovo vremeodreuje nemako vodstvo.

5. Izmena tabova za vezu.

6. Liferovanje nemake municije za izvoenje zajednikih borbenih zadataka prema vojnikim potrebama.7. Ugovor je oroen do 31. 12. 43. P rodu enje je stavljeno u izgled ako etnici

budu isti lojalno sprovodili.8. Ugovor se ima drati u tajnosti.

Arhiv VII, NAV-N-T-77, r. 882, s. 5630907-8,Zbornik XIV, 3, str. 935.

BR. 17

MOLBA VOJISLAVA LUKAEVIA NEMCIMA DA MUOMOGUE SASTANAK SA PAVLOM URIIEM

Telegram 7. 12.43.

Vojnom komandantu Jugoistoka na znanje: 1. brdskoj divizijiMajor Lukaevi moli da mu se da mogunost da se ponovo sastane sa m a j o r o m

uriiem u Prijepolju ili Pljevljima1. Razlog: Razgovor o saradnji izmeu N e m a c a iostalih etnikih komandanata.

1 U telegramu "Specijalne komande I c" od 1. januara 1944. komandi 2. oklopne armije pie: ".lue 3 I.12. 43. uvee stigli u Pljevlja urii i Lukaevi sa 70 pratilaca" (Arhiv VII, NAV-T.3I3, r. 488, s. 481).

246


27/57

Nije poznato gde se zadrava urii. Molimo za obavetenje da li je i kadamogu i poeljan sastanak sa Lukaeviem. Ovde nema ta tome da se prigovori.

K-da 2. oklopne armije, Ic/AO7. 12. 43.

Arhiv VII, NAV-N-T-313, r. 488, s. 257,Zbornik XIV, 3, str. 936

' . , BR. 18

SPORAZUM KOMANDANTA JUGOISTOKA SAKOMANDANTOM RAVANIKE BRIGADE

Sporazum

izmeu vojnog komandanta Jugoistoka, koga zastupa kojniki kapetan First Vrede, ietnikog komandanta peadijskog kapetana II klase Mihajla aia, komandantaetnike Ravanike brigade.

1. U oblasti srezova Parain, uprija i jednog dela sreza Despotovac (vidi kartu)obavezuje se kapetan ai, za sebe i svoje jedinice da e se uzdravati od svih borbi isabotaa protiv nemake vojske, njenih saveznika i domaih jedinica koje se sa ovimazajedno bore.

On se dalje obavezuje da e zatititi rudnike uglja Sisevac, Senjski rudnik, Ravnureku i Bare od svake sabotae i da e vraanjem rudarskih radnika, koji su pobegli uumu, doprineti da se proizvodnja povea.

Svi mostovi koji se nalaze u oblasti obuhvaenoj sporazumom, eleznike pruge,elektrine centrale, vetake gradnje i drugi vani pogoni treba da imaju istu zatitu.

2. Na drugoj strani obavezuje se nemaka vojska - za sebe, svoje saveznike idomae jedinice - da e se u pomenutom rejonu za vreme trajanja ovog sporazuma istotako uzdravati od akcija protiv etnikih jedinica kapetana aia. Sporazumom suobuhvaeni: s nemake strane, jedinice nemake vojske i policije, bugarska vojska,Srpski dobrovoljaki korpus, Srpska dravna straa, Ruski zatitni koipus, sipske vlasti isvi vojnoprivredni pogoni koji se nalaze u pomenutoj oblasti, a sa etnike strane - sve

jedinice kapetana aia koje se nalaze u pomenutoj oblasti.U pomenutoj oblasti, za vreme trajanja sporazuma nee se preduzimati hapenje i

akcije protiv pripadnika pokreta Drae Mihailovia ukoliko oni pripadaju nadlenostikomandovanja kapetana aia, sem u sluaju da su takve mere potrebne zbog kanjivih postupaka pojedinih pripadnika.

U pomenutoj oblasti za vreme trajanja vanosti sporazuma nee se preduzimatistreljanja talaca samo zbog toga to oni pripadaju pokretu Drae Mihailovia.

3. Zakljueno primirje treba da bude preduslov za zajedniku borbu protivkomunsitikog neprijatelja.

4. Kapetan ai potvruje da se u oblasti obuhvaenoj sporazumom unutarnjemu potinjenih jedinica ne nalaze pripadnici sila koje su u ratu sa Nemakom niti kaooficiri za vezu, niti u nekom drugom svojstvu.

5. Oznaena oblast se preputa etnikim jedinicama kapetana aia zasamostalno voenje borbe protiv komunista. Ovim se, meutim, nee zadirati u prava slo-

bode kretanja nemakih jedinica itd. u oblasti obuhvaenoj sporazumom.

I247


28/57

6. Za vreme trajanja ovog sporazuma nemaka vojska nee vriti posebnu zatiturudnika koji se nalaze u oblasti obuhvaenoj sporazumom.

7. Radi saradnje kao organ za vezu kod kapetana aia odreuje se feldvebeltajber iz nemake vojne andarmerije.

8. Ova j spor azum stupa na snagu 48 asova posle potpisivan ja i vai do 1 5.1 1944.U sluaju lojalnog pridravanja sporazuma od strane etnikih jedinica kapetana aiau izgled e se staviti i produavanje ovog sporazuma radi borbe protiv komunista.

9. Obostrano e se pomagati propagandna borba protiv komunista.

10. Zakljuenje ovog sporazuma treba uvati u tajnosti.

Beograd, 14. decembar 1943.Po nalogu vojnog komandantaJugoistoka:Potpis First fon Vrede

(Potpis) (Potpis)Za tanost prepisa

First VredeKonjiki kapetan

Arhiv VII, Na, k. 2, reg. br. 3/1,Zbornik XIV, 3, str. 937-938

BR. 19

PREMETAJ NEMAKOG OFICIRA ZA VEZU IZ TABALUKAEVIA U TAB URIIA

Telegram ili radiogram22. 12. 43.

Borbenoj grupi Sigfrid (2. puk Brandenburg)

Potpoinnik Hojs, oficir za vezu kod majora Lukaevia, prekomanduje se dodaljnjeg kod etnikog komandanta uriia. Puk Fajfer dodelie Hojsu na ogranienovreme pogodnog zamenika.

K-da 2. oklopne armije, Ic/AO

Arhiv VII, NAV-N-T-313, r. 488, s. 171,Zbornik XIV, 3, str. 939

248


29/57

BR. 13

SPORAZUM KRAJSKOMANDANTURE U ZAJEARU I KOMAN-DANTA TIM0KOG KORPUSA O SARADNJI

Prepis Vojna tajnaTeleks

I) Izvod iz sporazuma izmeu Krajskomandanture u Zajearu i voe DM - odre-da u okrugu Zajear, potpukovnika Ljube Jovanovia, od 25. 12. 1943.

1. Primirje u srezovima juno od Jabukovca, Negotina, Salaa, Bor/Zlot, Zajeara,Boljevca, Andrijevca i Knjaeca.

etnici se obavezuju da prestanu sa samovoljnim postupcima prema Nemcima ifolksdojerima. U sporazum su ukljueni nemaki Vermaht, njegovi saveznici i domae

jedinice koje se zajedno s njima bore.2. Primirje treba da bude pretpostavka za zajedniku borbu protiv komunista.3. Jovanovi se obavezuje da nijedan pripadnik njemu potinjenih jedinica nee

delovati na strani sila koje su u ratu sa Nemakom. Obaveza Jovanovia da izrui svedezertere i prebeglice nemakog Vermahta.

4. Puna sloboda kretanja jedinica DM danju i nou na elom podruju na koje seodnosi sporazum.

Ovlaenje za snabdevanje ovih jedinica na terenu.Obaveza Jovanovia da onemogui obavetajne kanale preko kojih bi neprijatelji

velikonemakog Vermahta mogli da dou do informacija o nemakim vojnim pokretima.5. Obaveza obavetavanja o veim operacijama. Prilikom uea nemakih jedin-

cia zajednika komanda pripada po rangu najstarijem nemakom oficiru. Isporuke muni-cije u skladu sa vojnim potrebama.

6. Obaveza Jovanovia da podri obavljanje radova od strane stanovnitva koji sevre po nareenju nemakih okupacionih vlasti.7. Dranje sporazuma u tajnosti.8. Trajanje sporazuma do 31. I 1944. sa mogunou njegovog produavanja u

sluaju lojalnog sprovo enja.1


1 U dokumentu izvesnog Tilera od 18. februara 1944, pod naslovom "Sporazum sa DM", pored osta-log, pie:

"Na molbu kapetana Jovanovia o uspostavljanju dobrih odnosa izmeu Krajskomandanture i DMsaoptio je danas major Miler povereniku Kulaiu sledei usmeni odgovor koji se dostavlja Jovanoviu preko

jednog kurira sledee:1) Nem ak e jed ini ce nee napadati DM uko liko s njihove strane ne bi sledov ao napad;2) Major Miler putuje 19. februara 44 u Beograd da bi od vojnog zapovednika za jugoistok izdejslvovaoodobrenje za jedan tajni sporazum sa DM na naem podruju;3) Nema ke jedini ce dobile su zapovest-nareenje od majora Milera da DM ne napadaju u koliko s njihovestrane ne bude sledovao napad;4) Nemake jedinice dobile su nareenje da na svaki poziv o predaji oruja ili pak o ustupanju istog, orujemuzvrate;

5) Na svaki neprijateljski napad odgovorie se najotrijim merama;6) Smrt-pogibija Menikova mora biti razjanjena a ubica mora biti iv izruen krajskomandanturi;7) Povereniku Kulaiu s obzirom na njegovu posredniku ulogu u ovoj stvari nee se nita neprijatno desiti, anjegova bezbednost i od strane Gestapoa zajemena je i8) Posle razgovora kod zapovednika to e ga imati major Miler Krajskomandantura donee potrebnu odluku idaljem odnosu prema DM" (Arhiv VII, a, k. 128, reg. br. 2/247).

2 Dalje se iznosi tekst sporzuma Nemaca sa Mihailom aiem.

249


30/57

BR. 21

Komandant Jugoistoka(Komanda Grupe armija "F

Komandno mesto

23. 1.44.bver - grupa AOBr. 692/44 str. pov.

U nastavku dostavlja se prepis ugovora izmeu vojnoupravnog komandantaJugoistoka i inspektora etnikih odreda Drae Mihailovia, pukovnika Simia, koji jesainjen 17. 1.

Izmeu vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, kao najvieg organa okupacionihsnaga u Srbiji i predstavnika Nemakog Rajha u odnosu na sipsku vladu, s jedne strane,i inspektora etnikih odreda Drae Mihailovia, pukovnika Jevrema Simia, s drugestrane

zakljuuje se sledei sporazum o oruanom primirju:

1. Svrha sporazuma je zajedniko voenje borbe protiv komunistikih partizana,u kom cilju e se sve jedinice etnika DM potinjene pukovniku Jevremu Simiu uklop-iti u borbu nemakih i bugarskih oruanih snaga, kao i srpskih vladinih jedinica, protivkomunista.

Pri tome je predviena izgradnja zajednike obavetajne slube kao i meusobno pruanje podrke.

2. Ugovorno podruje obuhvata sledee srezove:Umka, Vraar, Grocka, Podunavlje, Jasenica, Kosmaj, Mladenovac, Oplenac, Oraac,kaerski, Kragujevac, gruanski, lepeniki, Veliki Oraac, kolubarski II i protee se, semtoga, prema zapadu do 5 km zapadno od eleznike pruge Obrenovac - G. Milanovac.

3. Na ugo vorn om podr uju nee se za vrem e traja nja sporazuma vriti hapenje idejstva protiv pripadnika pokreta DM ukoliko ne bi bile takve mere nune zbog krivinihdela pojedinih pripadnika.

4. Pukovn ik Simi potvr uje da se na ugov ornom podru ju unutar jedinica kojesu njemu potinjene ne nalaze pripadnici sila koje su u ratu sa Nemakom, niti kao ofi-ciri za vezu niti u bilo kojem drugom svojstvu.

Pukovnik Simi prihvata obavezu da e na ugovornom podruju onemoguiti sveobavetajne kanale koji bi mogli neprijateljima velikonemake ili bugarske oruane sileda prikupljaju obavetenja o nemakim vojnim pokretima.

5. Za vrem e trajanja ugovo ra suzdrae se etnici DM svake neprijateljs ke delat-nosti prema nemakim, bugarskim i s r p s k i m jedinicama i ustanovama policije, kao i pro-

Prepis

UGOVOR

2.50


31/57

tiv vojnih i civilnih upravnih organa. Regrutacija za jedinice srpske vlade nee sespreavati, ak ni propagandom. Jednako e se prekinuti vrenje represalija i pretnji

prema porodicama onih Srba koji su u slubi srpske vlade ili okupacionog aparata kaovojnici, inovnici, nametenici, radnici ili u bilo kojem drugom svojstvu.

6. Ukoliko se na ugov ornom podruju pojav e jedinic e DM sa kojima nije sklopljen ugovor o oruanom primirju, pukovnik Simi e te jedinice ili potiniti sebi ili ese postarati da one napuste taj reon. Za dranje pripadnika takvih jedinica, koje bi bilo

protivno duhu ugovora, pukovnik Simi odgovara okupacionim vlastima. Nie stareine pukovnika Simia koje ovaj sporazum ne priznaju, treba da budu odstranjene sa ugov-ornog podruja.

7. etnici DM obavezuju se da e se u ugovornom podruju iskljuivo angaovatiu borbi protiv komunsitikih partizana i time podupirati borbu snaga za odravanje

pokreta u Srbiji.8. Ukoliko etnici DM raspolau sa podacima da pripadnici nemakih, bugrskih

ili sipskih jedinic a ili ustanova ili pojedine o sobe vre komu nstiku delatnost ili se nalazeu vezi sa komunistima, u tom sluaju nee sami intervenisati i vriti pravdu, ve edokazni materijal, a ako je opasnost neposredna, takoer i lica, izruiti nemakimslubenim ustanovama.

9. O pojavi, poreklu i pravcu mareva komunis tikih jedinic a, njihovo j snazi inaoruanju na ugovornom podruju, etnici DM e najhitnije obavestiti najbliuustanovu javnog poretka.

etnici DM e, ukoliko su njihove snage dovoljne, smesta prihvatiti borbu sa takvimjedinicama. Po potrebi, u tom cilju e ih se snabdeti municijom i sanitetskim materijalom.

Ukoliko snage etnika DM nisu dovoljne, pruie im snage za odravanje poretka pomo jedinicama, a po potrebi i tekim naoruanjem. Ranjeni etnici DM zbrinjavae

se u nemakim vojnim bolnicama.10. Za borbu protiv komunista, etnici DM stavljaju na raspolaga nje snagam a za

odravanje poretka svoje podatke i svoju obavetajnu slubu.U cilju obostrane izmene formacija, pri tabu pukovnika Simia formirae se organ

za vezu. Pored toga e na ugovornom podruju slubeni organi okupacionih vlasti i vlade biti zadueni da u duhu sporazuma sarauju sa etni cima DM i da prenos e informaci je.

11. Po meusobn om dogovoru etnici DM preduzimaju i dele odgovorno st zaobezbeenje saobraajnih ureaja i sredstava protiv napada, pljake i sabotae takoe isa strane Anglo-Amerikanaca i njihovih dejstava sa zemlje.

etnici DM preduzimaju u okviru ugovornog podruja posebnu odgovornost da eu uslovima pokretnog voenja rata obezbeivati sledee saobraajnice:

a) cestu Beograd - Ripanj - Topola - Kragujevac - Kraljevo. b) elezniku prugu Obrenovac - Lajkovac - G. Milanovac, ukljuujui odvojak

Lazarevac - Aranelovac - Mladenovac,c) elezniku prugu Beo grad - Mala Krsna - Velika Plana, sa o dvojk om za Poare-vac,

d) elezniku prugu Beograd - Mladenovac - Lapovo.Zadravanje i pretresanje vozova svih vrsta, takoe i na stanicama, smatrae se

neovlatenom intervencijom na eleznikom saobraaju i zbog toga je zabranjeno.

\251


32/57

12. Zaklju ivan je ovog sporazum a treba drati u tajnosti. On stupa na snaguodmah po obostranom potpisivanju (17. I) i vai do 31. marta 1944. godine.

Po ovlatenju vojnoupravnogkomandanta Jugoistoka

potpisao vojvoda fon Vredekonjiki kapetan

Uprava za inostranstvoStr. pov. br. 329/44

STROGO POVERUIVOO. U. 7. 2. 1944

Prepisano:

Inostranstvo

Abver

WFSt1

W P imaju

I AI I AI BIIII

s molbom na znanjeI. A.

[potpis neitak]

Arhiv VII, NAV-N-T-77, r. 833, k 5632508-510,Zbornik XIV, 3, str. 942-945

BR. 22

ETNICI POD KOMANDOM UJIA, ROKVIA I BAOVIAU SLUBI NEMACA

Poverljiva depea Komandant JugoistokaK-da Grupe armija "F"Grupa "K"/Abver oficir

pov. br. 556/4424. januar 1944.

Pismeni primerci dostav-ljeni:1) Operativnom odelj.

(depea)2) Obavetajnom odelj.

Nemakom opunomoenom generalu

u Hrvatskoj

Sadraj: Saopten je general-lajtnantu Varlimontu [Valteru] o tobonjih 35.000 etnikakoji se nalaze u nemakoj slubi.

1) U Dalmaciji etnici su angaovani na:a ) Prostorno i vremenski ogranieno izvianje i osiguranje puteva s n a b d e v a n j a na

pravcu Biha - Knin - ibenik, i to Momilo uji sa 1700 etnika i vojvoda ManeRokovi sa 1900 etnika.

1 Wermachtfurungsstab (Vermahtfurungslab - Operativni tab Vermahta), na ijem elu se nalaziogeneral-oberst Alfred Jodl.

252


33/57

b) U Hercegovini pod vodstvom pukovnika Baovia neto oko 1000 etnika.Ukupno, dakle, u Dalmaciji nije angaovano, osloncem na nae jedinice, za

izvianje i osiguranje ni punih 5000 etnika. Srpski oficiri (bivi ratni zarobljenici), ilinove etnike voe, nisu bili angaovani ni u kom sluaju od strane nemakih je

5 deo: dokumenti o saradnji Četnika sa osovinom (nacistima, fašistima, okupatorom) dr. branko...

Documents