Psihologija jezičkih poremećaja

Prof.dr VesnaRadoman

FASPER

Tretman jezika kao sposobnosti

• U Psihologiji jezik najčešće tretiramo kao sistem visoko povezanih sposobnosti i veština na koje učenje ima veliki uticaj. Tu spadaju sposobnosti i veštine artikulacije, čitanja, pisanja,slušanja i razumevanja govora i jezika (Radoman 2003)

Jezik se u psihologiji tretira

• kao k o g n i t i v n a s p o s o b n o s t (najčešće)

• kao ponašanje• kao znanje

Složaj različitih ali povezanih subsistema (Radoman 2013)

• Ovaj kompleksni sistem i sposobnosti i veština nije jednostavna homogena celina već skup i složaj različitih podsistema od kojih jedan ili više njih mogu biti oštećeni ( npr. artikulacija i čitanje) dok ostali mogu ostati intaktni (npr.verbalno razumevanje).

Definicija jezičkih poremećaja

Poremećaji sposobnosti produkovanja , razumevanja i usvajanja sistema znakova koji prenosi značenje.Podrazumeva poremećaje sposobnosti na nivou govorenja, slušanja,pisanja , čitanja i razumevanja jezika.

Preduslovi za razvoj jezika(govora) ili jezičkih (govornih) poremećaja

• Organski (biološki): fiziološko-anatomska zrelost (nezrelost) intaktnost (narušenost) govornih organa,auditivnog aparata i CNS,vizuelnog senzornog aparata i motorike ili njihova oštećen.

• Psihološki :adekvatne (neadekvatne) kognitivne funkcije,emocionalne i motivacione karakteristi- ke ličnosti

• Socijalni : stimulativni (deprivacioni) socijalno- kulturalni podsticaji za razvoj jezika

Organski (biološki)preduslovi

. …• Intaktnost i zrelost

govornih organa, CNS-a,auditivnog

senzornog aparata za razvoj govora ali i vizelnog senzornog aparata za čitanje i pisanje(fina motorika i koordinacija)

Patološki organski činioci (gluvoća)

- . -

Psihološki preduslovi : dobro razvijena pažnja, pamćenje, inteligencija i druge kognitivne sposobnosti ali inekognitivni aspekti ličnosti kao što je motivacija, volja za govorenjem

Deficitni psihološki preduslovi (nedostatak volje, depresija, apatija)

Socijalni preduslovi

-Život u zajednici i kulturi-Kod male dece porodica je najvažniji socijalni činilac koji podstiče govor i daje govorno-jezičke modele

Deficitni socijalni uslovi (feralna deca, život u domu)

Klasifikacija jezičkih poremećaja

1. Somatogeni a) senzorogeni (gluvoća,slepoća) b) neurogeni

2. Psihogeni

3. Sociogeni

Somatogeni a)senzorigeni

b)neurogeni

senzorogeni Gov.por. gluvih

Gov.por.slepih

Gov.por.nagluvih

Gov.por.Gluvoslepih

Neurogeni

• Afazije• Dizartrije• Apraksije• Jezički poremećaji kod cerebralne paralize itd.

Sociogeni

• Najdrastičniji slučajevi sociogenih jezičkih poremećaja su potpuno nema deca odrasla u šumama bez dodira sa ljudima ili tzv “tavanska deca” skrivana od ljudi i nema.

• Poznato je dete –vuk iz Hesea, slučaj Kaspara Hauzera, devojčice Amala i Kamala iz Indije, slučaj Džini, slučaj Izabela, divlji dečak iz Avejrona itd.

...• Feralni slučajevi • Slučaj divljeg dečaka

VIKTORA iz Avejrona• Na slici je spomenik dr.

Itara i njegovog “rehabilitanta” Viktora

• Pronadjen je 1799g. (1800)kada je imao 11-12 godina

• Viktor je naučio da izgovara samo dve reči,da razume govor

i da čita

Mesto psiholoških činioca u jezičkom poremećaju

• Psihološki činioci kao determinante

• Psihološki činioci kao posledice

• Istovremeni psihički i jezički poremećaj kao posledice delovanja nekog zajedničkog trećeg činioca

Psihološki činioci-determinante

• Primeri:Mucanje koje nastaje kao posledica konflikta

između ljubavi i mržnje koje dete oseća prema ocu ili prema mlađoj sestri (bratu)

Elektivni mutizam kao posledica straha i agresije koja je upućena autoritativnom ocu ili učitelju u školi

Psihološki činioci kao posledice

• Primeri:Palatošiza sa poremećajem artikulacije dovodi do

osećanja nesigurnosti, osećanja manje vrednosti,anksioznosti u govornim situacijama

Gluvoća sa jezičkim poremećajem dovodi do specifičnih kognitivnih deficita (teškoće razvoja apstraktnog mišljenja) i emocionalnih poremećaja ,negativnog self koncepta

Psihički i jezič.porem kao posledice delovanja trećeg činioca

• Primer:

Neurološki poremećaj kod cerebralne paralize dovodi do intelektualnog zaostajanja i dizartrije

Promena mesta boravka

• Traži prilagođavanje na nove uslove života i novu sredinu koja takođe može dovesti do pojave jezičkog I komunikativnog poremećaja kao i drugih psihičkih problema

Psihogeni jezički poremećaji

• Jezički poremećaji nastali kao posledicapsihičkih konflikata, psihičkih trauma,

emocionalnih poremećaja i slično• Psihička oboljenja sa sobom nekad

donose i određene jezičke poremećaje Tipičan je autizam i shizofrenia

•

Psihogeni su vezani za:

• Psihički konflikt• Psihičku traumu• Frustraciju • Stres• Intenzivni afekat,emocije• Mentalni poremećaj

Provokativni psihološki činioci

• Frustracije • Anksioznost• Razni strahovi• Ljubomora• Agresija• Osećaj zanemarenosti i napuštenosti

Jezički poremećaji koji su često psihogeni

• Mucanje• Mutizam• Elektivni mutizam• Psihogena gluvoća sa mutizmom • Odloženi razvoj govora i progovaranja

Psihogeno dejstvo može zahvatiti različite jezičke nivoe

1.Fonološki nivo - fononeuroze - psihogena afonija - psihogena disfonija - spastična disfonija2.Nivo reči - mucanje3.Nivo rečenice - “salata od reči”4.Celokupno govorno izražavanje- mutizam

Emocije i jezik (govor)

Pozitivne emocije • Kao što su radost ,ljubav i

slično utiču na:

- prozodiju(ubrzavanje,ritam glasnost), - kvantitet, - sadržaj

…

Negativne emocije i jezik (jezički poremećaj)

• Negativne emocije (tuga,strah,bes, mržnja, ljubomora) utiču na prozodiju,kvantitet,sadržaj i mogu biti u korenu govorne i jezičke patologije

Jake emocije- mogu dovesti do jezičke

inhibicije i jezičke patologije

Emocionalna adaptacija

• Kritične faze u životnom ciklusu mogu biti provokativne za jezičku patologiju (polazak u školu, pubertet itd.) jer zahtevaju emocionalnu adaptaciju

• Emocionalna neadaptiranost- jez.porem.• Jezički poremećaj-emocionalna neadaptir.

Emocionalna deprivacija

• Emocionalna hladnoća majke• Zlostavljanje• Institucionalizacija (dom, bolnica-hospitalizam)• Zanemarivanje • Deca bez roditeljskog staranja

Mogu ostaviti posledice na jezičku patologiju naročito na odložen jezički razvoj , regresivni jezički razvoj, mutizam itd.

Emocionalni poremećaji i traume kod dece usled:

• Zlostavljanja i fizičkog nasilja nad detetom• Smrti roditelja ili druge emocionalno važne

osobe• Odvajanja od porodice• Zanemarivanja i nebrige o detetu• Razvoda ili raspada porodice• Ozbilnjog rivalstva sa braćom i sestrama• Krutih i drastičnih disciplinskih mera u vaspitanju • Nepodnošljivih uslova u kojima živi• Ratnih uslova, bombardovanja,izbeglištva

Primer posledica emocionalne traume na komunikaciju :

• Devojčica od 8g.dovedena je na kliniku sa sumnjom na gluvonemost. Uprkos teškoća prilikom testiranja pokazalo se da nije gluva i da je prosečne inteligencije. Nije ispoljila nikakav oblik govora prilikom testiranja i boravka na klinici tokom nekoliko nedelja, sve dok jedna vršnjakinja sa kojom je spavala u sobi nije izvestila da da joj se ova devojčica jednog jutra obratila.

Nastavak o slučaju

Obratila joj se dok su ležale u krevetima na sprat i nisu se gledale. Međutim kada su ustale i mogle da se vide devojčica je prestala da govori.

Istorija slučaja je pokazala da je devojčica živela u velikoj porodici, u skučenoj prostoriji jednog slama sa roditeljima koji su je zlostavljali verbalno, neprestano vičući na nju ,psujući i grdeći je.

Emocije-psihički poremećaj-jezički poremećaj

Emocionalna dezorga-nizacija često jepraćena i govornim odnosno jezičkim poremećajima

Emocionalni poremećaji i traume kod dece usled:

• Zlostavljanja i fizičkog nasilja nad detetom• Smrti roditelja ili druge emocionalno važne

osobe• Odvajanja od porodice• Zanemarivanja i nebrige o detetu• Razvoda ili raspada porodice• Ozbilnjog rivalstva sa braćom i sestrama• Krutih i drastičnih disciplinskih mera u vaspitanju • Nepodnošljivih uslova u kojima živi• Ratnih uslova, bombardovanja,izbeglištva

Neadekvatna očekivanja i visoke aspiracije roditelja

• Mogu da pogoduju nastanku jezičkog I komunikativnog poremećaja kod malog deteta

• Ako dete ne ispunjava roditeljska očekivanja može se javiti, mucanje, redukovan govor, slaba motivacija za govorenjem ili uznemirenost kada treba da govori. Često uz ovo idu osećanje nesigurnosti,nisko samopoštovanje, frustracije, neprilagođenost,poremećaji ponašanja

• Oni zajedno ili pojedinačno često vode u poremećaj komunikacije sa okolinom

Emocionana dezorganizacija kod psihičkih oboljenja sa govorno-

jezičkim posledicama

• SCH• Autizam i autistični spektar• Depresija i ciklična psihoza• Konverzivne neuroze• Opsesivno kompulzivne neuroze itd.

Odnos psihe i jezičkog poremećaja

• Direktan (dvosmeran)

• Dodatno se upliću socijalni i organski činioci u ovaj odnos

Jezički poremećaj i neprilagođenost ličnosti

• Neprilagođenost ličnosti može dovesti do jezičkog poremećaja (konflikt ili neuroza može dovesti do govornog ili jezičkog por.)

• Jezički poremećaj može dovesti do neprilagođene ličnosti (osećanje nesigu-rnosti, kompleks manje vrednosti itd.)

• Javlja se i cirkularna povezanost

Vendel Džonson

• Jedan je iz plejade značajnih autora koji se bavio govornim poremećajem uzimajući

u obzir psihološke i socijalno-psihološke činioce.

“Govorni poremećaj imamo kada detetov govor postane problem za dete i za druge”

Džonson razlaže govorni poremećaj na:

1. Karakteristike govora ( x )2. Reakcije slušalaca na taj govor ( y )3. Govornikove reakcije na reakcije

slušalaca ( z )

Džonsonov geometrijski model

• Govorni problem dobija svoje prave dimenzije na osnovu veličine pojedinih komponenti i njihovih interakcija

• Džonson kaže da se ovo može predsta- viti pomoću geometrijskog tela koje ima tri dimenzije pri čemu svaka dimenzija (x,y,z) ima određeni intenzitet . Ako sve tri dimenzije imaju jednak intenzitet dobijamo kocku .

Prikaz teorijske situacije na Džonsonovom modelu

• .

U životnoj konkretnoj situaciji

• Dimenzije nikad nisu jednake veličine (intenziteta). Veličina svake komponente nije fiksna i može da varira u zavisnosti od okolnosti, trenutnog psihičkog stanja govornika, broja slušalaca, ličnosti i reakcije slušalaca itd.

Džonsonov primer:

• X-hrapav glas, nizak intenzitet• Y-ekstremna zabrinutost,ekstremno visok• Z-umerena reakcija, veća od x manja od yDžonson konstatuje da se oblik problema

razlikuje od idealnog modela kocke jer je geometrijska figura (kvadar) mnogo viša i nešto dublja.

Primer sa intenzivnom reakcijom slušaoca-y

Džonsonovi primeri: 1.Karakteristike glasa ( x ) kao npr.hrapavost glasa koja nije veliki govorni problem ( dakle nizak intenzitet) 2.Reakcija okoline ( y ) može biti-neobraćanje pažnje -

obraćanje pažnje -zabrinutost -ekstremna zabrinut. -podsmevanje

3.Govornikova reakcija ( z )može biti -neprimećiv.(nije svestan) -indiferentnost -zabrinutost -potištenost -umišljene reakcije

Govornikove moguće psihičke reakcije -z

V.R.:

-uvređenost, -stid, -bes -tuga, depresivna reakcija

Psihologiju zanima

• Ličnost govornika a ne samo njegov govorni problem

• Reakcija slušaoca na govorni problem, posebno reakcija (emocionano) značajnih slušaoca ali i njihovi stavovi prema govorniku, način njihovog objašnjenja govornikovog problema i u kojoj meri su svesni svoje uloge u stvaranju problema ili njegovom olakšavanju

Psihoterapija i rehabilitacija

• Mora se baviti karakteristikama loših i dobrih slušalaca, eliminisanjem ili ublažavanjem loših aspekata i forsiranjem dobrih- “popravljanjem situacije”

• Mora se baviti neadekvatnim psihološkim, emocionalnim i govornim karakteristikama govornika i njihovom terapijom-”popravljanje govornika”. Ovo popravljanje obuhvata i ličnost govornika generalno ali i njegovu reakciju Z

Logopedi,psiholozi, pedagozi

• Moraju imati u svom tretmanu psihoterapijski pozitivne, ohrabrujuće i optimistične reakcije- moraju imati što više karakteristika dobrog slušaoca.

Van Rajperovo pitanje

• Da li je detetova govorna teškoća sama po sebi od primarne važnosti ili je ona znak za nešto drugo?

• On daje četiri moguća odgovora: 1) govorna teškoća je glavni i jedini problem 2) govorna teškoća je nusprodukt nekog drugog

samostalnog problema čije otklanjanje neće uticati na govornu teškoću

Van Rajperovi odgovori:

3) govorna teškoća je propratna pojava nekog drugog problema i nestaće kad se ukloni problem

4) govorna teškoća ne postoji već je nešto drugo pogrešno protumačeno kao govorna teškoća (npr. nepravilno gramatičko izražavanje )

Fundamentalno pitanje

• Da li će otklanjanje nekog stanja ili situacije koja je povezana sa GP uticati na eliminaciju govornog poremećaja ?

• -ako je povezana, logoped ili tim stručnjaka treba da se pozabaviti ovim problemom i pokuša da ga razreši

-ako nije povezan, onda stručnjaci treba da se koncentrišu na samu govornu terapiju

Dodatak

...

DEČAK IZ AVEJRONA

(feralni slučaj dečaka Viktora)

Spomenik dr Itaru i Viktoru u Averonu Doktor Itar je preuzeo

rehabilitaciju dečaka koji je bio potpuno nem, kada su ga pronašli. Ispuštao je neartikulisane glasove, delovao mentalno zaostalo,nije imao higijenske navike.

Doktor Itar mu je nadenuo ime Viktor, razvio mu neke osnovne navike , nikad nije naučio da govori ali je kasnije naučio da razumeva govor i da čita

Francuski reditelj Trifo snimio je film o ovom slučaju

...

• 1800g. pojavio se dečak u blizini gradića u južnoj Francuskoj došavši iz šume.

• Iako je hodao uspravno više je ličio na životinju nego na čoveka. Bio je to dečak od svojih 11 ili 12 godina koji je ispuštao čudne i reske krike

• Nije bio svestan potrebe za ličnom higijenom, vršio je nuždu na svakom mestu

...

• Policajci su ga odveli u obližnje sirotište i tamo ga smestili. On je neprestano pokušavao da odatle pobegne napolje, na otvoren prostor. Sa dosta muke su ipak uspevali da ga pronađu i ponovo vrate natrag.

• Odbijao je odeću. Kada bi ga obukli svu odeću je kidao i cepao sa sebe.

...

• Podvrgnut je detaljnom medicinskom pregledu. Doktor Itar konstatovao da telesno nema nikakvih anomalija ili nepravilnosti.

• Proces socijalizacije je bio mukotrpan

•Kada mu je u ruke dato ogledalo da pogleda svoje lice, video je svoju sliku ali

nije sebe prepoznao• Jednom prilikom je pokušao da kroz

ogledalo dohvati krompir kada ga je u njemu spazio. Krompir je držan iznad njegove glave pa je on nekoliko puta pokušavao da ga dohvati. Posle više pokušaja uspeo je ne okrećući glavu da krompir dohvati iznad sopstvene glave, rukom preko svog ramena

...

• Nije se igrao igračkama , nije bio zainteresovan za njih

• Predpostavlja se na osnovu svega poznatog da nije bio mentalno zaostao

već potpuno nesocijalizovan

...

• Kasnije su Viktora prebacili u Pariz da bi, kako se to onda govorilo, “se radilo na tome da se od životinje preobrati u čoveka”

• Uspeh njegove habilitacije je bio delimičan• Što se tiče govora postignut je skroman

rezultat od samo nekoliko naučenih reči ekspresivnog govora ali je zato kasnije razvio receptivnu verbalnu sposobnost i naučio da čita

...

• Umro je 1828 g. kada je imao oko 40 godina

...

• U slučaju dečaka Viktora potvrđuje se Lenebergova hipoteza o kritičnom vremenu za učenje govora tako da ako dete na ranom uzrastu do puberteta ostane van procesa socijalizacije,izlaganja govoru i njegovog učenja, onda su na kasnijem uzrastu mogućnosti za sticanje govora veoma ograničene