INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERA

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERARoen u Beu, u siromanoj jevrejskoj porodiciKao dete, bolovao je od zapaljenja plua, rahitisa i kratkovidostiAdler je bio pripadnik Frojdovog psihoanalitikog krugaIspoljavao je naklonost ka siromanim i zapostavljenim pripadnicima tzv. niih drutvenih slojeva

Individua je nedeljiva celina, slobodna, ka cilju usmerena, odgovorna za svoje ponaanje

Stil ivota, ivotni ciljevi i borba za njihovo ostvarenje su odreuju ljudski razvoj

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERAOsnovno ovekovo oseanje je oseanje inferiornosti, a osnov celokupne motivacije je tenja da se to oseanje inferiornosti prevazie

Organska inferiornost drugi organi pokazuju tendenciju da kompenzuju inferiornost uzrokovanu hendikepom oteenog organa kod slepih osoba, neka druga ula razvijena su u veoj meri nego kod drugih osoba

2. Inferiornost sloenih psihikih funkcija Inferiornost jedne sposobnosti nadoknauje se intenzivnijim razvojem drugih sposobnosti lo crta postaje dobar matematiar i time nadoknauje narueno samopotovanje

3. Inferiornost na deijem uzrastuDete je samim svojim poloajem inferiorno, zbog bespomonosti i zavisnosti od starijih. Ukoliko je ono jo i lieno nenosti, zanemarivano i ismevano, oseanje inferiornost se pojaava

OSEANJE INFERIORNOSTINa koji nain/kojim postupcima mogu roditelji uticati na razvoj inferiornosti kod dece?

Kojim repertoarima ponaanja mogu reagovati deca kod kojih je izraeno oseanje inferiornosti?

Na koji nain deca mogu ostvariti nezavisnost u odnosu na roditelje?

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERADete je prisiljeno da pronalazi puteve kojima e poveati svoju nezavisnost u odnosu na odrasleUticaj mnotva faktora: linost roditelja, godine roditelja, veliina porodice, odnos meu lanovima u porodici, prisustvo i godine brae i sestara itdUspeni obrasci ponaanja usmereni ka reavanju problema inferiornosti, ponavljaju se i stabilizuju u trajni repertoar ponaanja stil ivotaIzbegavanje osobe da se suoi sa problemom inferiornosti stvara pasivnu, zavisnu linost

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERAAko oseanje inferiornosti due potraje iz njega moe da se razvije kompleks manje/nie vrednosti

Ako osoba u borbi sa tekoama razvije ivotni stil u kome je vano uspeti i po svaku cenu uspeti i u kojem se sopstvenim potrebama daje primat i ne vodi rauna o potrebama drugih, nastaje odreeni sklop linosti kompleks superiornosti

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERAAdler i pedagoka praksa; razlikuje dve kategorije dece:Preteno pasivna deca neradna, apatina, nemarna..Preteno aktivna deca sklona dominaciji nad vrnjacima, nestrpljiva, razdraljiva, nemirna, buna... rizik za poremeaje ponaanja

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERAivotni stil kreativna funkcija individue

ovek nije pasivni produkt fizikih i socijalnih uslova, represije...vrlo je odgovoran za svoj razvoj, svoj posebni pravac u tenji za savrenstvom tj prevladavanjem oseanja inferiornosti

Seksualnost je znaajna za razvoj linosti, ali joj Adler daje drugaiji smisao u odnosu na Frojda

Ako dete razvije ivotni stil u kom preovlauje spremnost za saradnju, stil u kome su davanje i primanje uravnoteeni, velika je verovatnoa da e taj stil ispoljiti i u odnosu sa partnerom suprotnog pola

Seksualnost moe biti prirodan izraz ljubavi partnera, ali moe biti i sredstvo u borbi za mo

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERANapravio je korak napred u razumevanju ljudske prirodeZnaajno je njegovo nastojanje da shvati socijalne razloge problema koje ima ovekPrvi ukazivao na potinjen poloaj ena u drutvuMeu prvima shvatio da mnoge organske bolesti imaju poreklo u psihikim tegobama temelj za psihosomatsku medicinu

Adler Versus FreudZa Freuda, ovekova primarna motivacija je seksualno zadovoljstvo; ljudi slie ivotinjama i mainama, voeni su prirodnim silama koji se teko odupiruZa Adlera, primarna motivacija je samo-perfekcija i jednakost oveka sa ostalim; ukazuje da su ljudi drugaiji od ivotinja i maina jer imaju vrednosti, ciljeve, slobodnu volju...

SOCIJALNA REVIZIJA PSIHOANALIZE

KAREN HORNAJ I ERIK FROM

SOCIJALNO ANALITIKA TEORIJA KAREN HORNAJNjena najranija interesovanja vezana su za poloaj ene u drutvu i izvor eninih mentalnih tekoaena je zavisna od ljubavi mukarca i njen osnovni strah vezan je za gubitak te ljubaviMukarci takoe imaju strepnju, samo je ona maskirana prividnom socijalnom sigurnouOsnovna strepnja je univerzalno ljudsko oseanje

SOCIJALNO ANALITIKA TEORIJA KAREN HORNAJIzvor strepnje je u deijoj nesigurnosti koja se naroito pojaava u nesreenim porodinim okolnostima i odnosimaRoditelji koji se ponaaju dominantno, nedosledni su u odnosu prema detetu, postavljaju neodgovarajue zahteve, hladni su itd daju krajnji ishod u vidu deije nesigurnostiDete se strepnji prilagoava uglavnom iracionalnim postupcima, ako strepnja potraje, prilagoavanje se javlja u vidu neurotiarskih potreba: ka ljudima, od ljudi i protiv ljudi

SOCIJALNO ANALITIKA TEORIJA KAREN HORNAJZnaaj seksualnosti u nastanku neuroze: prvo se javljaju promene u linosti koje posle, imaju uticaja na promene u seksualnoj sferi

Izvori konflikata vezani su za meuljudske odnose, pri emu moralne vrednosti imaju presudan znaaj

SOCIJALNO ANALITIKA TEORIJA KAREN HORNAJHolistiki terapijski model: treba ispitati celokupnu linost pacijenta, uzeti u obzir i zdravi deo linosti, i oteene funkcije, fizike i psihike osobine, socijalni i materijalni poloajMogunost za oslobaanje od destruktivnih snaga linosti vidi se u stalnom poveanju svesnosti o samom sebi

Teorija neuroza: neurotini razvoj nastaje usled udaljavanja od realnog JA samoidealizacija (linost se brani od nepovoljne slike o sebi time to izbegava realnost)

UPOREENJE psihoanalitiki i psihoanalizi srodni terapijski modeliFrojdov terapijski model: i pacijent i terapeut su pasivni i dozvoljavaju nesvesnom da se ispolji, dajui mu tek po neki podsticaj

Adlerov terapijski model: naglasak je na aktivitetu pacijenta, terapeut ga samo sledi i pomae mu da se pravilno usmeri

Hornaj: aktivni su i terapeut i pacijent u reavanju problema koji ima pacijent/osoba koja trai pomo

ERIH FROM

ERIH FROMRoen u Nemakoj, u religioznoj jevrejskoj porodiciNjegova porodica doivela brojne izlive mrnje prema jevrejskom stanovnitvuFromovi duhovni uitelji bili su Frojd i MarksFrom: ovek se osea usamljeno i izolovano jer je odvojen od prirode i drugih ljudiOsnovno obeleje ovekove egzistencije je paradoks ovek je kroz istoriju sticao sve veu slobodu, a u isto vreme je postajao sve usamljenijiSvoj teorijski pristup From naziva dijalektiki humanizam

ERIH FROMovekovo ponaanje - uzajamno delovanje njegovog socijalnog iskustva, zahteva kulture i biolokih tendencija odreenih nasleem i konstitucijom

Bioloki faktori odreuju ili ograniavaju tipove odnosa koje je mogue uspostaviti sa drugim ljudima

Tipovi karaktera - rezultat socijalnih, politikih i ekonomskih snaga koje deluju na pojedinca

ERIH FROMDete kroz razvoj postaje samostalnije u odnosu na roditelje, ali i izolovano i nesigurno. To stanje neravnotee aktivira impuls iji je smer naputanje svoje individualnosti i uklapanje u svet oko sebe potinjavanje spoljnim silama koje samo prividno daju oveku oseaj sigurnosti

Drugi put konstruktivno reenje izgubljene individualnosti - uspostavljanje spontanog odnosa sa drugim ljudima i prirodom, bez rtvovanja svoje individualnosti

ERIH FROMUkoliko ovek prihvati put bekstva od slobode, umanjuje, privremeno oseanje usamljenosti, ali potpuno gubi svoju sloboduOvaj proces je pogodna psiholoka osnova za stvaranje, uvrivanje i trajanje diktature

Linost je mogue razumeti samo ako poznajemo odreeni drutveni sistem jer svaki tip organizacije drutva postavlja pred pojedinca specifine zahteve, istie odreene norme i vrednosti i formira odreeni tip linosti

Ni jedan drutveni sistem do sada nije omoguavao oveku da zadovolji osnovne potrebe

ERIH FROMKoncept autoritarnog karaktera izgubljena primarna veza sa svetom pokuava se nadoknaditi dominacijom nad drugim ovekom ili potinjavanjem drugom oveku.

Nedostatak linog integriteta nadoknauje se stapanjem sa objektom dominacije ili potinjavanja

BIHEJVIORIZAM

BIHEJVIORIZAMPsiholoki pravac u kom se istie zahtev za objektivnou saznanja

Oiglednost, proverljivost, merenje osnovni principi sa kojima se pristupa psiholokim problemima

ta se moe objektivno meriti i utvrditi? Ponaanje koje nastaje kao rezultat podsticanja iz sredine

BIHEJVIORIZAMPretee bihejviorizma: Seenov psihiko ne postoji kao poseban entitet, o njemu se moe zakljuiti samo na osnovu ponaanjaPavlov osniva kole vie nervne delatnosti opis objektivnih fiziolokih fenomenaBehtjerev razvio psiholoki sistem u kome se kao osnovna jedinica za analizu ponaanja uzima refleksni odgovor

BIHEJVIORIZAMKlasini bihejviorizam od pojave Votsonovog lanka 1913. do 1930.godine

Neobihejviorizam 1930-1950

Neo- neobihejviorizam od 1950 do dananjih dana(Sigmund Koh, 1968)

KLASINI BIHEJVIORIZAMVotson: psihologija ne sme da se bavi nemerljivim i nepristupanim mentalnim procesima, ve konkretnim injenicama, poput ponaanja jedinke

Pojam svesti se odbacuje i zamenjuje ponaanjem kao osnovom psiholokog prouavanjaSubjektivni introspektivni metod zamenjuje se objektivnim metodama posmatranjaModifikacije u ponaanju nastaju kao rezultat drai iz sredine, S-R ema (stimulus-reakcija) kao osnovna jedinica za psiholoku analizu

KLASINI BIHEJVIORIZAMMiljenje unutranji govor, sastoji se u implicitnim, spolja nevidljivim reakcijama govornih organa; senzo-motorno ponaanje govornih organa

Emocije telesne reakcije, znaajne promene organizma u celini

KLASINI BIHEJVIORIZAMS R

S- stimulus, dra, najee fizika energija koja deluje na nervne zavretke u senzornim organima. Uslov: energija mora biti u granicama mogunosti prijema odreene vrste energije raspon prihvatljivih vrednosti, i podeenost ulnog organa za tu vrstu energije R odgovor organizma, elementarna jedinica ponaanja (kontrakcije miia, luenje lezda) ili celovita radnja ili aktivnost

KLASINI BIHEJVIORIZAMInteresovanje za periferiju organizma prijemnike koji su rasporeeni na povrini organizma i za lokomotorni aparat (miii, lezde, zglobovi, tetive..) koji omoguuje reakciju organizma i najveim delom se nalazi takoe na povrini organizma

Osnovna jedinica ponaanja je refleksnog tipa bezuslovni i uslovni refleks; sloeniji oblici ponaanja svode se na kombinaciju ovih jednostavnijih jedinica

SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA OPERANATALinost nije nita drugo nego sistem ponaanja

Ljudska priroda je strogo determinisana spoljanjim okolnostima

Skinera interesuju veze izmeu ponaanja i sredine koje su jednostavne i zakonite respodenti i operanti

Ljudska prirodadeterminisana spoljnim okolnostim

1.ovek je hedonista- tei zadovoljstvu i izbegavanju bola2.Ponaanje je odreeno uticajima sredine3.Ponaanje je naueno i ini ga skup asocijacija

SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVNJA OPERANATAStruktura linosti- naueni oblici respodentnog i operantnog ponaanjarespodentna izazvana, pasivna reakcijaoperantna - emitovana, neizazvana- pod uticajem svog ishoda, potkrepljivaaDoslednost ponaanja u razliitim situacijama - rezultat slinih uslova koji izazivaju sline reakcije- umesto pojma crte

Skinnerova teorijaAll we need to know in order to describe and explain behavior is this: actions followed by good outcomes are likely to recur , and actions followed by bad outcomes are less likely to recur. (Skinner, 1953)

SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA OPERANATAZamerka: krajnje uproen pristup, eksperimenti koje je izvodio bili su daleko od stvarnosti u kojoj se odvija ljudsko ponaanje

NEOBIHEJVIORIZAM ema S-R prelazi u S O RStrogo operacionalizovano definisanje svih naunih pojmovaPojmovi koji se odnose na unutranje stanje imaju status interveniuih varijabliNe upotrebljavaju mentalne pojmoveNaglasak na oblasti uenja ostaje dominantanZadrava se Votsonov kriterijum naune objektivnosti

NEOBIHEJVIORIZAMOsnovna jedinica ponaanja nije uslovni refleks; Pristupa se otkrivanju ponaanja zasnovanim na mnogo sloenijim pojmovima: jaina navike, potkrepljenje, nagon, nagonske drai, reakcioni potencijal

NEO - NEOBIHEJVIORIZAMPosle 1950. godine, i bihejvioristi poinju da koriste termine poput: percepcije, miljenja, emocija..

Nov nain odreivanja pojmova drai i odgovoraMiler: funkcionalna bihejvioralna definicija: odgovor je bilo kakva aktivnost individue ili u individui koja se uenjem moe funkcionalno povezati sa nekim prethodnim dogaajemTemelji klasinog bihejviorizma su znaajno uzdrmani

GETALT PSIHOLOGIJA

GETALT PSIHOLOGIJAGetalt - nemaka re, oblik ili forma

Pojam getalt oznaava jedinstvenu celinu, koja ima karakteristike koje su drugaije od njenih sastavnih delova i koja se ne moe svesti na jednostavan zbir elemenata ili delova od kojih je sastavljena.

Karakteristike te celine nije mogue objasniti karakteristikama pojedinih elemenata ili njihovim jednostavnim sumiranjem.

GETALTReenica je primer getalta jer ima karekteristiku znaenja koju ni jedna pojedina re ili slovo u njoj nemaju.

Neka muzika kompozicija je primer getalta jer njene karakteristike su zvuk i melodija koju ni jedna pojedina nota nema.

Wertheimer: primetio je da brzo ponavljanje sleda ulnih podraaja koji miruju, npr nizovi svetlosnih podraaja, stvaraju iluziju pokreta

Percepcija pokreta predmeta koji miruju poznata je kao fi-fenomen (optika iluzija).

Ukoliko se podraaji ponavljaju odreenim prostornim i vremenskim sledom dobie se utisak prividnog kretanja, jer podraaji prelaze prag kada mogu biti percipirani odvojeno

Dve sijalice jedna pored druge koje se naizmenino pale i gase odreenom brzinom. Dobija se utisak prividnog gibanja, odnosno kretanja svetlosti, iako sijalice miruju.

Lampice na boinoj jelki, ini nam se da se svetlost kree u krug oko jelke iako se lampice ustvari pojedinano pale jedna za drugom.

Na fi fenomenu zasniva se i doivljaj kretanja na filmu!

Na temelju ovih nalaza, javilo se pitanje ta mi ustvari vidimo, ako ne vidimo ono to u stvari postoji?Wertheimer: kada gledamo, mi ne vidimo svaki element zasebno, ve vidimo celinu a ona ne sadri samo elemente ve i odnose meu njimaObjekti koji imaju znaenje, kao to su drvo, knjige, sto, pas ...vide se kao takvi, ne doivljavaju se odvojeno kao take, linije, boje i drugi elementi od kojih su sastavljeni.Sami nadopunjujemo praznine kako bi dobili celovit i smislen lik

GETALT PSIHOLOGIJAGestalt psihologija dolazi do punog izraaja u okviru gestalt terapije. Polazi se od stava da je ukupni doivljaj struktura kvaliteta za sebe, te da postoji dinamiko jedinstvo polje linosti-okolinaOsnovni cilj gestalt terapije je da se postigne puna svest pacijenta o sebi, svojim sposobnostima i svojim problemima. Osnovni je oblik gestalt terapije grupna psihoterapija

GETALT PSIHOLOGIJACelina je vanija od delovaDoivljaji se ne sastoje od perceptivnih elemenata, koji se struktuiraju u odreene sadraje, ponaanje se ne moe svesti na puku kombinaciju refleksa ili uslovljenih reakcija

Psihike fenomene moemo razumeti samo ako ih posmatramo kao organizovane, struktuirane celine

KONCEPT ZAVRAVANJA POSLOVAZdrava osoba ce kompletirati najveci broj svojih ivotnih situacija kojima je obuhvaena i u kojima je uestvovalaManje zdrava licnost e verovatno vui kroz ivot kuglu i lanac itavog mnotva nezavrenih poslovaTo moze biti bilo ta, to je linost ostavila nekompletirano na svesnom ili nesvesnom nivou (nezavrene situacije iz detinjstva,sa prethodnim partner/kom itd)

Faktorske teorije linosti

Faktorska analiza - svrhaFA je statistiki postupak kojim otkrivamo obrasce povezanosti izmeu veeg broja varijabli. Objanjavamo ih pomou manjeg broja latentnih varijabli faktora

Pomou FA nastojimo da utvrdimo najmanji broj faktora koji je dovoljan da objasni povezanosti manifestnih varijabli

Nastojimo da dobijemo faktore koji meusobno to manje koreliraju. Ukoliko korelacija postoji, moemo izvriti FA na izolovanim faktorima (faktori prvog reda) i tako dobiti tzv. faktore drugog reda, koji su iri i optiji

FA - primenaFA je roena u okviru psihologije

Poetak koritenja vezan za potragu za optim faktorom inteligencije

Omoguava proveru tzv. konstrukt validnosti instrumenata (upitnika, skala, tekstova)

FA primena: struktura linostiTeoretiari linosti: Koliko je najmanje razliitih dimenzija potrebno da bismo mogli dobro opisati individualne razlike u strukturi linosti?

Primena FA - Modeli linostiKatelov model: 16 faktoraAjzenkov model: 3 faktoraPetofaktorski model: 5 faktora

Petofaktorski model (FFM)

Big Five model

Elaboracija: Kosta i MekKrae, instrument NEO-PI

FFM domeni i aspekti NeuroticizamEkstraverzijaOtvorenostSaradljivostSavesnostanksioznosthostilnostdepresiv.soc. nelagod.impulsivnostvulnerabil.toplinafantazijapoverenjekompetencijadrueljubiv.asertivnostaktivitetpoz. emocijepotraga za uzbu.estetikaidejeoseanjaakcijavrednostiiskrenostaltruizampopustljivostskromnostblaga naravreddunostpostignuesamo-discip.promiljenostOpta tendencija da se doive negativni afektiDrutvenost i aktivnostRadoznalost, otvorenost, fleksibilnostKapacitet za formiranje bliskih, iskrenih odnosaSposobnost samokontrole i discipl. stremljenja ciljevima

Ajzenkov model: PENTakoe hijerarhijski model organizacije crta linosti: dimenzije crte navike - reakcijeNa vrhu hijerarhije su tri iroke dimenzije: Neuroticizam, Ekstraverzija i Psihoticizam

Neuroticizam: ekscitabilnost autonomnog nervnog sistemaEkstraverzija: dominacija ekscitacije/inhibicije korteksaPsihoticizam: uticaj naslea uestalost meu srodnicimaInstrument: EPQ

Katelov model: 16 PFFA drugog reda na 16 faktora, zavisno od vrste podataka (L, Q ili T), daje od etiri do sedam faktora drugog reda, od kojih barem neki mogu lako da se uklope u petofaktorski model

Za razliku od NEO-PI-R, koji je nedovoljno diskriminativan za kliniku populaciju, Katelov 16PF i, u manjoj meri, Ajzenkov EPQ jo uvek se koriste i u dijagnostike svrhe

RezimeFaktorska analiza slui za utvrivanje bazine strukture velikog broja varijabli, analizom obrazaca njihovog meusobnog variranjaFA se iroko primenjuje u oblasti psihologije linosti i psihologije sposobnosti. Rezultat: modeli bazine strukture linosti i modeli osnovnih sposobnostiTri najuticajnija faktorska modela linosti su: Katelov, Ajzenkov i petofaktorski model.

VEBA

ADLER: aktivna i pasivna deca

Rad u grupama

I GRUPA -Kako biste organizovali slobodno vreme i edukativni rad sa tzv aktivnom decom?Kako cete formulisati povratnu informaciju za roditelje?

II GRUPA -Kako biste organizovali slobodno vreme i edukativni rad sa tzv pasivnom decom?Kako cete formulisati povratnu informaciju za roditelje?

HORNAJ: detetova nesigurnost

Kako podstai stabilnost i sigurnost kod deteta?

ta znai doslednost u roditeljstvu?

Kako kod roditelja izgraditi doslednost u ponaanju I ophoenju prema detetu?

GETALT PSIHOLOGIJASetite se poslova/stvari koje niste dovrili na linom, porodinom ili poslovnom planu

Hvala na panji

*