PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

www.caglas.rs

GODINA LXXXII, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 16. JANUAR 2015. GODINE

069 - 310-04-60032 - 310-460

CENTRUM

www.hostelcentrum.rs

centrumcacak@gmail.com

BROJ 2 CENA 30 DIN.

Ministar prosvete Sr|an Verbi} posetio

O[ “Milica Pavlovi}”

[TRAJK SE NASTAVQA

NI[TA OD DOGOVORA,

strana 8.

Kona~no zavr{ena

39. sednica Skup{tine grada

POSLEDWA

TRI DANA

ZASEDAWA...strane 3, 4. i 5.

Milisav Mirkovi}, predsednik

op{tine Gorwi Milanovac

Episkop `i~ki

i ~a~ansko sve{tenstvo

ODGOVORNO

RASPOLAGAWE

BUXETSKIM

SREDSTVIMA

DARIVALI

NOVE APARATE

ZA PORODILI[TE

I DE^JE ODEQEWE

UMETNI^KOM VIZIJOM

PROTIV ODUMIRAWA SELA

Projekat “Tijawe - globalno selo”

U susret 200. godi{wici

Boja na Qubi}u

INICIJATIVA

ZA PODIZAWE

SPOMENIKA

TANASKU

RAJI]U

strana 17.

strana 13.

strana 14.strane 18. i 19.

2 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINEMARKETING

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 3POLITIKA

Skup{tinsko zasedawe na-

stavqeno je i drugog dana

Bo`i}a, zbog ~ega su nego-

dovali odbornici Dveri. Neko-

liko puta su napomenuli za go-

vornicom da je praznik Hristo-

vog ro|ewa posve}en porodici i

prijateqima. Iz redova vladaju-

}e koalicije reagovala je {efica

napredwaka Nade`da Simovi},

podsetiv{i da je 8. januar radni

dan. Dverjani su poku{ali i bad-

wakom da do~araju prazni~nu at-

mosferu u skup{tinskoj sali.

Najpre je Aco \enadi} hteo da ga

oka~i za govornicu, ali je odu-

stao, po{to mu predsednik Skup-

{tine Veqko Negovanovi} nije

dozvolio da to u~ini. Kasnije je

badwak ostavio Radisav Racko-

vi}. Me|utim, predsedavaju}i je

ustao i sklonio ga sa govornice.

Iako su u tre}em ~inu 39. sed-

nice na dnevni red do{la i javna

preduze}a, zasedawe je definitiv-

no obele`ila rasprava o dodat-

noj finansijskoj podr{ci poro-

dicama sa decom. Kako je obra-

zlo`eno, primarni ciqevi ove

odluke su podsticaj ra|awa, na-

ro~ito tre}eg i svakog narednog

deteta, poboq{awe uslova za za-

dovoqewe osnovnih de~jih potre-

ba, regresirawe dela tro{kova za

boravak u vrti}ima, ~iji osniva~

nisu gradske pred{kolske usta-

nove, pravo na roditeqski doda-

tak majkama koje rode troje i vi-

{e dece, pravo na subvencije tro-

{kova komunalnih usluga poro-

dicama sa decom sa posebnim po-

trebama... Odbornik Srpske na-

predne stranke profesor dr Dra-

go Milo{evi} istakao je da su

ovu odluku inicirali on i wegov

strana~ki kolega Bojan Dra{ko-

vi}. Milo{evi} je napomenuo i

koliko je zabriwavaju}a situaci-

ja u Srbiji, da u svetu broj sta-

novnika raste, ali kod nas opada.

Sa druge strane, odbornici Dve-

ri podsetili su da su juna 2005.

godine u Slu`benom glasniku op-

{tine ^a~ak objavqeni priori-

tetni zadaci “Podr{ke razvoju

prirodnih i qudskih resursa”.

Tada je predlo`eno da porodice

sa troje i vi{e dece ne pla}aju

komunalne usluge, da one u kojima

je vi{e od troje dece budu oslobo-

|ewe tro{kova za dobijawe gra|e-

vinske dozvole, da bude pove}ana

jednokratna pomo} za svako novo-

ro|en~e na 50 hiqada dinara...

Aco \enadi} podsetio je i da je

Pokret Dveri odavno predstavio

Porodi~nu deklaraciju koja raz-

matra uzrok, a ne posledice nega-

tivnog prirodnog prira{taja.

Da ova odluka bude samo po~etni

korak u re{avawu jednog te{kog

i slo`enog problema, insistirao

je i dverjanin Aleksandar Tana-

skovi}.

KAD VLAST AMINUJE...

Odbornici Dveri ulo`ili su

desetak amandmana i na odluku o

finansijskoj podr{ci porodica-

ma sa decom. Opozicija se slo`i-

la da je re~ vi{e o socijalnoj, ne-

go konkretnoj pomo}i vi{e~la-

nim porodicama. Dverjani su

predlo`ili da bar jedan ~lan u

takvim zajednicama bude zapo-

slen u preduze}u ~iji je osniva~

grad ^a~ak. Na~elnica Gradske

uprave za dru{tvene delatnosti

Nada Vuksanovi} rekla je da, ia-

ko je predlog dobar, nije mogu} po

Ustavu. Ova konstatacija nije

izazvala samo reakcije odborni-

ka Dveri.

- Po{tenije je re}i da za ova-

kvu odluku nema para. Ustavno

pravo na rad ima svako od nas,

ali ne mo`e da ga ostvari. Ako

svi imamo ista prava, za{to Za-

kon o radu dozvoqava direktori-

ma da odlu~e koga }e primiti na

posao i da pitaju kandidate o

bra~nom statusu i da li planira-

ju pro{irewe porodice. Ne vi-

dim razlog da grad ne na|e na~ina

da porodicama sa troje i vi{e de-

ce u kojima nijedan ~lan ne radi

prona|e posao. Ustav {titi dr-

`avu, a ne obi~nog ~oveka - naveo

je Dragan Biseni}, ^a~anska op-

cija. Na izjavu opozicije da je

dosta qudi ostalo bez posla zbog

privatizacije preduze}a, reago-

vao je predsednik Skup{tine

podsetiv{i da je 2000. godine,

DOS imao apsolutnu ve}inu u Re-

publi~kom parlamentu i da su

protiv tada{weg Zakona o radu

glasali samo poslanici Socija-

listi~ke partije.

Iako skoro sve amandmane ko-

je Dveri podnesu skup{tinska ve-

}ina odbije, ovoga puta je bilo

izuzetaka. Prihva}en je amand-

man Du{ice Bojovi} i Aleksan-

dra Tanaskovi}a da u ~lanu 25,

umesto minimalne, bude napisana

prose~na zarada u Republici Sr-

biji. “Odre|ivawe ovako niske

osnovice koja opredequje nov~a-

nu pomo} kao vid finansijske po-

dr{ke porodici sa decom, a po-

sebno onima sa vi{e dece, sma-

tramo neprikladno niskom i da je

prava mera pomo}i prose~na za-

rada u Republici Srbiji. Time

bi ova pomo} dobila pun smisao”,

obrazlo`ili su Bojovi}ka i Ta-

naskovi}. Zamalo da i ovaj amand-

man bude odbijen, ali za skup-

{tinskom govornicom se pojavio

zamenik gradona~elnika Radenko

Lukovi} i predlo`io odborni-

cima da ga usvoje, {to su i u~ini-

li. Ostali amandmani, poput

onih da osnovci imaju besplatnu

kuhiwu od drugog polugodi{ta

ove {kolske godine, ili da `ene

koje rode trojke sa posla odsu-

stvuju 36, a ne 12 meseci, nisu

prihva}eni.

„NA^ETA“ JAVNA

PREDUZE]A

Do kraja tre}eg dela usvojeni

su programi poslovawa javnih

preduze}a “Gradac”, “Rzav” i “Vo-

dovod”. Razmatrani su i usvojeni

programi buxetske pomo}i ovih

preduze}a, a kod “Gradca” na

dnevnom redu su bili izgradwa i

odr`avawa javnih puteva i ulica

i ure|ewe gra|evinskog zemqi-

{ta. Odbornici su uglavnom bi-

li iznena|eni da su kru`ni tok,

kod nekada{we kafane “Moravi-

ca”, kao i ure|ewe Ulice Drago-

slava Boji}a glavne investicije u

2015. Pitali su kada }e biti sre-

|eni ivi~waci kod “Po{te”, stu-

bi}i na ulazu u Gradski park,

ulice Sime Sarage i broj 10. Od-

bornike je interesovalo i da li

}e “Gradac” nabavqati nova vo-

zila. Direktor Neboj{a Jovano-

vi} odgovorio je da }e se preduze-

}e u tu investiciju upustiti tek

kada postoje}i vozni park dotra-

je.

Za direktora “Vodovoda” Zo-

rana Pantovi}a stizale su i po-

hvale od opozicionih odbornika.

Stojan Markovi}, ^a~anska

opcija, prokomentarisao je da bi

na wega mogli da se ugledaju i

drugi rukovodioci javnih predu-

ze}a, naro~ito Neboj{a Jovano-

vi}. Radisav Rackovi} pohvalio

je radnike “Vodovoda” koji u slu-

~aju kvara na mre`i, blagovreme-

no reaguju. Po obi~aju, \enadi}

je pitao za{to je na ra~unima na-

ziv preduze}a napisan latini-

com. Kako je Pantovi} objasnio,

naziv firme {tampa stara ma{i-

na koja nema }irili~ni font.

- Realizovali smo koncept re-

vitalizacije javnih preduze}a

postavqen pre dve godine. U pr-

voj i 2014. godini smo pove}avali

cene usluga i bez subvencija, re-

zultati su bili pozitivni. Kon-

cept revitalizacije podrazumeva

mere {tedwe i smawewe broja za-

poslenih. Pritisak za pove}awe

cena usluga je i daqe veliki, ali

}emo se truditi da do toga ne do-

|e - izjavio je zamenik gradona-

~elnika Radenko Lukovi}.

^etvrti “~in” 39. sednice

Skup{tine grada odigran je 12.

januara. Na dnevnom redu su se na-

{li “Duboko”, “Komunalac”,

“Parking servis”...

Z. J.

Proteklih dana, kada su temperature vazduha

dostizale i minus 20 stepeni Celzijusa, “trpe-

la” je vodovodna mre`a, na kojoj su se de{a-

vali mnogobrojni kvarovi, koje su nadle`ne

ekipe JP “Vodovod” blagovremeno otklawale.

Me|utim, rast temperatura ovih dana i naglo

otopqavawe mogu prouzrokovati nove proble-

me, nagla{ava {ef Slu`be za odr`avawe i

izgradwu vodovoda Vladimir \ini} i apeluje

na potro{a~e da adekvatno za{tite {ahte i

vodovodne instalacije

Kada je temperatura vazduha bila izuzetno niska, u

mnogim delovima grada pucale su vodovodne cevi.

Najvi{e problema bilo je u ulicama Sime Sarage,

Vidosava Kolakovi}a i Sin|eli}evoj. Sli~ni kvarovi

de{avali su se i na teritoriji raznih mesnih zajednica

koje su na podsistemima JP “Vodovod”, kao {to su Mio-

kovci, Prislonica, Prijevor i ostalih MZ ukqu~enih na

vodosistem Grada. Ekipe “Vodovoda” reagovale su i po

prijavama kolega iz MUP-a, jer su kvarovi na vodovodnoj

mre`i uzrokovali led na kolovozu, pa su bile neophodne

brze intervencije zbog bezbednosti u saobra}aju, navodi

Vladimir \ini}:

- Evidentiran je i veliki broj kvarova na vodovodnim

instalacijama u vodomernim {ahtama, u kojima su uglav-

nom sme{teni vodomeri. Oni pripadaju vlasnicima

stambenih i poslovnih objekata, kao i stambenim zgrada-

ma. \ini} nagla{ava da je odr`avawe vodomernih {ahti

u nadle`nosti potro{a~a, pa apeluje na gra|ane da se ba-

ve preventivom, da ne bi kasnije do{lo do ne`eqenih po-

sledica.

- Ako primetite da vam je vodomer ili instalacija

smrzla, ne poku{avajte da je odledite ve{ta~kim putem.

Ne treba koristiti grejalice i gorionike da bi se cev za-

grejala. Potrebno je pustiti da se voda prirodno odledi.

Najbitnije je za{tititi vodomerne {ahte. Na mnogima od

wih nema poklopaca, {to nikako ne vaqa. Na takve vodo-

mere ili ventile u podrumima treba nabaciti neku staru

prostirku ili xakove, kako bi se instalacije zagrejale.

Na mestima gde se vodomeri nalaze, tako|e ne sme biti

mnogo hladno - savetuje \ini}. On isti~e i da naglo oto-

pqavawe tako|e mo`e prouzrokovati velike probleme:

- Sada, kada se najavquju visoke temperature, dolazi

do naglog otopqavawa prethodno zamrznute vode u cevi-

ma, {to tako|e mo`e uzrokovati kvarove na vodomerima.

[ef Slu`be za odr`avawe i izgradwu vodovoda isti-

~e da su de`urne ekipe JP “Vodovod” dostupne potro{a-

~ima 24 ~asa i da je obaveza de`urnog vodoinstalatera da

iza|e na teren i konstatuje kvar.

- Osim saveta, ne mo`emo mnogo da pomognemo kada se

zaledi voda u cevima. U slu~aju da cev pukne, odmah rea-

gujemo. Trudimo se da osposobimo instalacije u najkra-

}em mogu}em roku, niko ne ~eka du`e od nekoliko sati.

Ako se ba{ desi da cev pukne tokom no}i, sa~ekamo jutro

zbog bezbednosti radnika - ka`e \ini}. I. M.

NASTAVAK 39. SKUP[TINSKOG ZASEDAWA

SOCIJALNA ILI KONKRETNA POMO]

VI[E^LANIM PORODICAMA?

ZBOG NISKIH TEMPERATURA POVE]AN BROJ HAVARIJA NA VODOVODNOJ MRE@I,

ALI OTOPQEWE MO@E DOVESTI I DO NOVIH KVAROVA

NAJBITNIJA ZA[TITA [AHTI I INSTALACIJA

De`urni telefoni JP “Vodovod”, na koji se svi

gra|ani mogu javiti u slu~aju problema sa vodovod-

nim instalacijama su 032/5562-524 i 032/5529-009.

BROJ ZA PRIJAVU KVAROVA

4 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINEPOLITIKA

Uponedeqak, 12. januara, u

nastavku maratonske 39.

sednice Skup{tine grada,

razmatrano je i usvojeno ukupno

14 ta~aka dnevnog reda. U raspra-

vi su u~estvovali prete`no opo-

zicioni odbornici, koji su izne-

li brojne zamerke na godi{we

programe poslovawa gradskih

javnih komunalnih preduze}a, Re-

gionalne deponije “Duboko”,

Gradske stambene agencije i Tu-

risti~ke organizacije ^a~ka.

Veoma `u~na rasprava razvi-

la se povodom programa poslova-

wa JKP “Duboko” U`ice za 2015.

godinu. Odbornici opozicije su

konstatovali da je grad ^a~ak do

sada izdvojio ogromna sredstva

za ovo preduze}e i da se taj trend

i daqe nastavqa. Bo{ko Obrado-

vi} i dr Milan Roganovi} (Po-

kret Dveri) su ocenili da su sla-

bi efekti dosada{weg rada Regi-

onalne deponije u odnosu na no-

vac koji je ulo`en, a sasvim je ne-

izvesno do kada }e mo}i da se od-

la`e sme}e na toj lokaciji. Kon-

statovali su da je “Duboko” za

grad ^a~ak “dubioza” i zatra`i-

li da se zaka`e posebna sednica

na kojoj }e rad ovog preduze}a bi-

ti jedina ta~ka dnevnog reda.

Branislav Lazovi} (^a~anska

opcija) je pitao {ta se dogodilo

sa folijom koju je grad ^a~ak na-

bavio pre petnaestak godina i

zbog ~ega ona nije iskori{}ena.

On je predlo`io da se u “ Dubo-

kom” podigne spalionica otpa-

da, kako bi se delotvornije re-

{io wen vek trajawa. Prof. dr

Drago Milo{evi} (SNS) se, ta-

ko|e, interesovao za sudbinu fo-

lije, jer je iz “Dubokog” pre dve

godine stiglo pismo u kome je

predo~ena namera da se ona isko-

risti. Aleksandar Tanaskovi}

(Dveri) je postavio pitawe zbog

~ega ^a~ak i U`ice izdvajaju naj-

vi{e sredstava za finansirawe

deponije, a pojedine lokalne sa-

mouprave, koje su tako|e potpi-

snice ugovora, ne izmiruju re-

dovno svoje obaveze. Gradona~el-

nik ^a~ka Vojislav Ili} je ista-

kao da }e izgradwa transfer sta-

nica doprineti boqem funkcio-

nisawu Regionalne deponije i da

nema mesta sumwi da su ulo`ena

sredstva utro{ena pogre{no.

Podsetio je da ^a~ak nije imao

boqi izbor od “Dubokog”, jer ni-

je mogao da re{i trajnije pro-

blem deponovawa otpada na svo-

joj teritoriji. Kako je naveo Ne-

deqko Milosavqevi}, direktor

JKP “Duboko” U`ice, dobit

preduze}a bi}e utro{ena na iz-

mirewe kreditnih obaveza, a fo-

lija grada ^a~ka }e biti upotre-

bqena ~im se za to steknu uslovi.

Kada se obave planirani radovi

u ovoj godini, deponovawe otpa-

da bi}e obezbe|eno za narednih

15 godina.

Odbornici su ve}inom glaso-

va usvojili i programe poslova-

wa javnih komunalnih preduze}a

“Komunalac” , “Gradsko Zeleni-

lo” i “Moravac” Mr~ajevci.

Usvojeni su i program poslovawa

JKP “^a~ak” i “Parking servi-

sa” za 2015. godinu.

Stvarna briga

ili ubirawe poena?

Odbornici gradskog parla-

menta su razmatrali i usvojili

godi{wi plan i program poslo-

vawa Gradske stambene agencije.

Kako je istakao Milan Dra{ki},

direktor Gradske stambene agen-

cije, najzna~ajniji deo poslova-

wa u 2015. godini predstavqa}e

aktivnosti kojima }e kona~no

biti zaokru`ena realizacija

projekta socijalnih stanova na

Obre`u. Grad ^a~ak je prvi u

grupi od sedam lokalnih samou-

prava, koje su od Republi~ke

agencije za stanovawe dobile

bespovratna podsticajna sred-

stva, zavr{io izgradwu zgrada

namewenih socijalnom stanova-

wu i to pre roka. Vlada je krajem

2014. godine usvojila Uredbu o

kori{}ewu ovih socijalnih sta-

nova, koja }e predstavqati okvir

za daqe aktivnosti. Nakon usva-

jawa pravilnika o uslovima za-

kupa i raspisivawa konkursa,

potencijalni korisnici }e ima-

ti rok od 30 dana da prikupe i

podnesu neophodnu dokumentaci-

ju, na osnovu koje }e biti formi-

rana rang lista za useqewe. O~e-

kuje se da }e stanovi na Obre`u

svoje stanare dobiti u prvoj po-

lovini ove godine.

U okviru projekta izgradwe

1.720 socijalnih stanova u Srbi-

ji, 100 novih stambenih jedinica

bi}e izgra|eno na Qubi} keju,

najavio je Dra{ki}. Za socijalno

stanovawe planirano je 30, dok

}e ostalih 70 stanova biti name-

weno za neprofitnu prodaju.

Projekat }e biti realizovan kre-

ditnim sredstvima Razvojne ban-

ke Saveta Evrope. Gradwa novih

stanova na Qubi} keju trebalo

bi da startuje u drugoj polovini

ove godine.

Gradska stambena agencija

upravqa i gazduje stanovima u

Ko{utwaku, gde se nalaze 102

stambene jedinice, od kojih je

wih 76 izgra|eno za potrebe iz-

beglih i prognanih lica sa teri-

torije biv{ih jugoslovenskih re-

publika, dok su ostali dodeqeni

na kori{}ewe ratnim vojnim in-

validima i samohranim rodite-

qima. Uprkos poku{aju Stambe-

ne agencije da obnovi sve ugovore

sa stanarima na Ko{utwaku, po-

jedini korisnici nisu izmirili

svoje obaveze, pa se pristupilo

dono{ewu restriktivnih mera,

kojima je osmorici du`nika na-

lo`eno da oslobode stanove, uz

isplatu svih dospelih potra`i-

vawa. I za ostalih 13 korisnika,

koji, tako|e, nisu redovno servi-

sirali svoje obaveze, pokrenut je

postupak utu`ewa.

Odbornici opozicije su izne-

li mnoge primedbe na ra~un mera

koje se sprovode protiv korisni-

ka koji nisu redovno servisirali

svoje obaveze, pravdaju}i to wi-

hovim materijalnim prilikama

i neadekvatnom visinom zakup-

nina. Kako je istakao Dra{ki},

“diskusije pojedinih odbornika

vi{e mu li~e na poku{aj jefti-

nog ubirawe politi~kih poena

na tu|oj nesre}i”. On je podsetio

da stepen lo{eg materijalnog

stawa nije bio kriterijum za sti-

cawe stanarskog prava i da su po-

tencijalni korisnici morali da

doka`u da }e mo}i da ispo{tuje

ugovorne obaveze.

- Ako se realno sagleda situa-

cija, me|u izbeglim i prognanim

licima na teritoriji na{eg gra-

da daleko je vi{e onih koji se na-

laze u mnogo te`im materijalnim

prilikama od stanara socijal-

nih stanova u Ko{utwaku o koji-

ma danas govorimo. Predla`em

da pogledate vozni park koji se

nalazi ispred wihovih zgrada i

fejsbuk profile pojedinih nesa-

vesnih plati{a, na kojima se hva-

le letovawima u presti`nim

svetskim destinacijama. Novca

nisu imali jedino za izmirewe

svojih obaveza prema Stambenoj

agenciji. Tra`ite da obustavimo

represivne mere nad neredovnim

plati{ama dok Ustavni sud ne

donese odluku, ali za wih je to

samo dodatna kupovina vremena,

tokom koga }e poja~ati svoj pri-

tisak na stanare koji redovno

servisiraju obaveze da im se pri-

dru`e. Mi po{tujemo zakon o so-

cijalnom stanovawu i na{a oba-

veza je da {titimo javni interes

i javnu svojinu. Jo{ uvek postoji

mogu}nost postizawa dogovora o

reprogramirawu duga - rekao je

Dra{ki}, nagla{avaju}i da su u

vi{e navrata organizovani sa-

stanci sa pomenutim stanarima,

ali ponu|ena re{ewa nisu nai-

{la na dobar prijem.

Kako je naveo Dra{ki}, s ob-

zirom na to da je Kragujevac odu-

stao od realizacije projekta iz-

gradwe socijalnih stanova,

Gradska stambena agencija je kod

Republi~ke agencije za stanova-

we aplicirala za sredstva u vi-

sini od 30 miliona dinara, kako

bi se na upra`wenoj katastarskoj

parceli na Obre`u izgradila

jo{ dva objekta. Rukovodstvo

Grada je odlu~ilo da komunalno

i infrastrukturno opremawe te

lokacije bude udeo lokalne samo-

uprave, ukoliko do|e do realiza-

cije projekta.

Ambiciozan plan TO^-a

Program rada Turisti~ke or-

ganizacije ^a~ka za 2015. godinu

usvojen je nakon jedno~asovne di-

skusije. Kako je naveo Dragomir

Savi}, direktor TO^-a, posebna

pa`wa u ovoj godini bi}e posve-

}ena aktivnostima na za{titi

predela Ov~arsko-kablarske kli-

sure, afirmaciji novih turi-

sti~kih proizvoda i ja~awu sa-

radwe sa Turisti~kom organiza-

cijom Srbije, u ciqu uspe{ne re-

alizacije zajedni~kih programa.

Jedan od va`nih ciqeva Turi-

sti~ke organizacije je i ve}e an-

ga`ovawe na promociji seoskog

turizma. Turisti~ka ponuda

^a~ka bi}e predstavqena i na sa-

jamskim manifestacijama u Sr-

biji i inostranstvu.

- Pored izrade strategije tu-

rizma grada ^a~ka, koja je je veo-

ma bitna za na{ rad, mi ne odu-

stajemo ni od izgradwe Vizitor

centra. Sredstva su izdvojena, a

nisu iskori{}ena u 2014, pa o~e-

kujemo da }e lokacija za tu name-

nu biti obezbe|ena u ovoj godini.

Planiramo i gradwu osmatra~-

nice za ptice i vidikovca na Ka-

blaru - rekao je Savi}.

Odbornici opozicije su zame-

rili da su u programu rada pred-

vi|ena sredstva i za pla}awe ne-

kih posebnih usluga, {to je sa-

svim nerealno, jer TO^ i daqe

ima vi{ak radnika, iako su po-

stojala uveravawa da }e taj pro-

blem biti re{en wihovim preba-

civawem u Gradsku upravu. Dr

Roganovi} (Pokret Dveri) je po-

hvalio ambiciozne planove

TO^-a i izrazio bojazan da oni

ne}e biti realizovani zbog nedo-

statka sredstava. Zakqu~io je da

je prava sramota {to jedna ova-

kva ustanova nema turisti~kog

vodi~a. Dragan Biseni} (LDP) je

izneo mi{qewe da bi deo sred-

stava namewenih edukaciji zapo-

slenih trebalo utro{iti za obez-

be|ivawe odgovaraju}e licence

za rad turisti~kog vodi~a. Prof.

dr Drago Milo{evi} je pohvalio

ideju ure|ewa vidikovca na Ka-

blaru, iznose}i mi{qewe da bi

Grad trebalo da obezbedi sred-

stva za wenu realizaciju. Imao je

i predlog da se vajarska kolonija

“Pastirski {tap patrijarha Pa-

vla”, koja se odr`ava u okviru

Sabora frula{a u Prislonci, a

nije posebno istaknuta u progra-

mu, iskoristi kao dobra polazna

osnova za jednu sasvim novu ma-

nifestaciju. On je podsetio da je

patrijarh Pavle boravio u mana-

stiru Vujan i da se zamona{io u

manastiru Blagove{tewe, pa je

sasvim je opravdano da se upravo

u ~a~anskom kraju pokrene nova

manifestacija, koja bi bila je-

dinstvena u Srbiji. Mira Mi-

lenkovi} Talovi} (DS) je konsta-

tovala da je program rada TO^-a

isti kao i ranije, a da je jedina

razlika {to na ~elu ustanove vi-

{e nije isti direktor. Plan je

podjednako ambiciozan, ali ne

obe}ava pomak na boqe, jer su

problemi sa kojima se suo~ava

TO^ uglavnom isti.

Direktor TO^-a je objasnio

da je deo novca na poziciji za

edukaciju zaposlenih namewen

kotizaciji za u~e{}e na sajmovi-

ma, a ostatak sredstava je predvi-

|en za pla}awe kurseva engleskog

jezika i obezbe|ewe licence za

rad turisti~kih pratilaca, koji

su im potrebniji nego vodi~i.

Izrazio je uverewe da }e problem

vi{ka zaposlenih biti brzo raz-

re{en. Slo`io se sa primedbom

da grad ^a~ak nema prepoznatqi-

vu manifestaciju i obe}ao da }e

u ovoj godini TO^ zna~ajnije po-

dr`ati “Karusel” kao manife-

staciju koja mo`e privu}i znat-

no vi{e posetilaca.

V. S.

ODBORNICI SG USVOJILI PROGRAME POSLOVAWA REGIONALNE DEPONIJE “DUBOKO”

I JAVNIH KOMUNALNIH PREDUZE]A ZA 2015. GODINU

DUBIOZA ILI TRAJNIJE

ODLAGAWE OTPADA?

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 5POLITIKA

Peti dan posledweg 39. skup{tin-

skog zasedawa za proteklu godinu,

ovog utorka, bio je posve}en usva-

jawu predloga odluka o davawu saglasno-

sti na programe rada ustanova kulture u

^a~ku za 2015. Na insistirawe predsed-

nika gradske Skup{tine Veqka Negovano-

vi}a, na po~etku zasedawa utvr|en je kvo-

rum od 49 prisutnih odbornika. Ve}inom

glasova usvojeni su predlozi programa

rada Doma kulture, Narodnog muzeja i

Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”

koje imaju status ustanova od nacional-

nog zna~aja, Gradske biblioteke “Vladi-

slav Petkovi} Dis”, Me|uop{tinskog

istorijskog arhiva, Regionalnog centra

za profesionalni razvoj zaposlenih u

obrazovawu, Sportskog centra “Mla-

dost”, Ustanove za kulturno obrazovnu de-

latnost “Kosta Novakovi}” i Ustanove za

dnevni boravak dece, mladih i odraslih

sa smetwama u razvoju “Zra~ak”. Na kraju

zasedawa, sekretar SG Qubodrag Petko-

vi} saop{tio je imena ~lanova budu}eg

Anketnog odbora za preispitivawe po-

slovawa JP “Gradac”, koje su predlo`ile

sve odborni~ke grupe, a koji }e biti for-

miran na prethodnu inicijativu 25 od-

bornika. Uprkos ~iwenici da se govori-

lo o va`nom i po proceni mnogih odbor-

nika i pozicije i opozicije, najboqem

segmentu javnog dru{tvenog `ivota grada,

kulturi, atmosfera u skup{tinskoj sali

ote`avala je pra}ewe izvestilaca, koje je

bilo te{ko ~uti, ~ak i iz prvih redova,

od `amora, neprekidnog }askawa, razgo-

vora mobilnim telefonima, dobacivawa

i ~estog ula`ewa i izla`ewa ve}ine pri-

sutnih odbornika...

Izla`u}i program rada Doma kulture

u ovoj godini direktor Dragojlo Jerotije-

vi} je naveo da je okvir za planirawe svih

aktivnosti bio program i sredstva iz

prethodne. On je istakao da je buxet ove

ustanove mawi za 10 odsto u odnosu na pr-

o{logodi{wi, a s obzirom na to da Let-

wi dani kulture nisu vi{e u nadle`nosti

Doma i jo{ mawi, za neke od planiranih

aktivnosti nema sredstava, {to ne zna~i

da ne}e biti realizovane, poput rok kon-

certa mladih ~a~anskih grupa, za koji }e

se konkurisati kod Ministarstva kultu-

re. Novina u strukturi programskih ce-

lina je spajawe muzi~kog i dramskog u Mu-

zi~ko-scenski program, o~ekuje se nabav-

ka dodatne opreme za filmski program,

kako bi sala Doma kulture bila uvr{tena

u mre`u bioskopskih dvorana, a u zavi-

snosti od sponzorstava ili rebalansa bu-

xeta bi}e odr`ani koncerti na trgu za

2016. Vi{e pitawa odbornika upu}enih

Jerotijevi}u odnosilo se na rad Kancela-

rije za mlade, Slavica Dragutinovi}

(SNS), opredeqivawe dela prostora ili

Dramskog studija za potrebe tinejxerske i

studentske omladine kojoj ve} godinama

nedostaje Dom omladine u ^a~ku, Bo{ko

Obradovi} (Dveri), koji je bio saglasan sa

Acom \enadi}em (Ravnogorski pokret) da

je potrebno vi{e nacionalnih kulturnih

sadr`aja, jer je, po re~ima Obradovi}a

“apsolutno nedopustivo da se ne obrazuje-

mo u nacionalnom duhu i razvijamo kod

dece patriotsku svest, {to radi ceo svet,

naro~ito Amerika, gde dan po~iwe sa na-

cionalnom himnom, a zastave se viore na

svakom koraku, pa bi takav jedan dan za

mlade trebalo organizovati i u na{em

gradu”. On je predlo`io uvo|ewe neke vr-

ste patriotskog obrazovawa u {kole. U

istom pravcu su bila usmerena i pitawa

svim ustanovama kulture vezana za obele-

`avawe 200. godi{wice Boja na Qubi}u i

Drugog srpskog ustanka. Na primedbu po-

jedinih odbornika, Aleksandra Tanasko-

vi}a (Dveri) da se ovom jubileju ne prida-

je dovoqan zna~aj iako ima nacionalni

karakter, ako se ima u vidu ~iwenica da

se na ovim prostorima stvarala savreme-

na srpska dr`ava, odgovorio je zamenik

gradona~elnika Radenko Lukovi}, navo-

de}i sve {to }e uz pomo} ministarstava

biti ura|eno na pristupnoj saobra}ajni-

ci i Spomen kompleksu na Qubi}u tim

povodom. Da }e zna~ajan broj svojih pro-

grama, izlo`bi, predavawa, okruglih sto-

lova i publikacija biti posve}en ovom

doga|aju potvrdile su i direktorke Na-

rodnog muzeja Delfina Raji} i Me|uop-

{tinskog istorijskog arhiva Lela Pa-

vlovi}, navode}i gotovo kalendarski sled

doga|aja u ustanovama na ~ijem su ~elu. Za

Narodni muzej veliki problem je prostor

i pro{irewe stalne postavke, rekon-

strukcija konaka Jovana Obrenovi}a i

zgrade na~elstva, dok su pitawa upu}ena

direktorki Arhiva bila vezana za preuzi-

mawe arhivske gra|e, naro~ito one koja se

odnosi na Drugi svetski rat, a i daqe

podsti~e ideolo{ke podele me|u gra|ani-

ma. Umetni~ka galerija }e po re~ima di-

rektorke Milice Petronijevi} ovu godi-

nu posvetiti stogodi{wici smrti Nade-

`de Petrovi}, sa akcentom upravo na we-

noj patriotskoj ulozi u ratovima u kojima

je bila dobrovoqac i `rtva, a da bi sve to

bilo pribli`eno i gra|anima koji ne po-

se}uju galerije, bi}e u~iwen iskorak sa

postavqawem velikih panoa sa fotogra-

fijama i podacima o ovoj heroini u jav-

nom postoru. Umetni~ka galerija je i ba-

{tinik zaostav{tine glumice Sowe Sa-

vi}, na ~ijem imawu u Dowoj Gorevnici je

mogu}e formirati legat i multimedijal-

ni rezidencijalni prostor. Direktorka

Gradske biblioteke Danica Ota{evi} go-

vorila je o dve institucije koje uspe{no

postoje u ovoj ustanovi sa nedovoqnim

brojem izvr{ilaca, jedna je bibliotekar-

ska delatnost koja je pre dve godine posta-

la i informaciona, a druga Disovo pro-

le}e, kao pesni~ka manifestacija prepo-

znatqiva izvan lokalnih okvira. Ona je

izrazila nezadovoqstvo buxetom oprede-

qenim za ovu manifestaciju, iza koje

ostaju trajne publikacije kao najve}a

vrednost, uporediv{i ih sa sredstvima

koja je dobila ivawi~ka “Nu{i}ijada” i

istakla da su sve aktivnosti Biblioteke

na sabirawu i publikovawu zavi~ajne ba-

{tine, o~uvawu lika i dela V. P. Disa i

drugih velikana srpske kulture, upravo

patriotska delatnost. Negodovawe {to

grad nije re{io problem prostora Grad-

ske biblioteke jo{ od 1948. izrazio je Bo-

{ko Obradovi} (Dveri), i ~estitaju}i

“Nu{i}ijadi” rezimirao da “mi nismo

uspeli da na{e kulturne manifestacije

spojimo sa turizmom, nismo uspeli da

stvorimo gra|anski duh i omasovimo ih u

kulturolo{kom uli~nom smislu, nismo

uspeli da dovedemo qude i o`ivimo na{e

ulice, tako da je s tog aspekta gledano ovo

mrtav grad”. Gradona~elnik Vojislav

Ili} obe}ao je dodatna sredstva za Diso-

vo prole}e sa pozicije teku}e buxetske re-

zerve i istakao da je grad 24. marta pro-

{le godine dobio gra|evinsku dozvolu za

Dom vojske, da je ura|en projekat i re{eni

imovinsko pravni odnosi, osim sa vla-

snikom jedne ku}e, da je resorni ministar

obe}ao sredstva od 83 miliona dinara ko-

ja nisu stigla zbog drugih optere}ewa,

ali da }e uskoro biti uprili~en novi sa-

stanak istim povodom.

Nakon izlagawa direktora Doma kul-

ture, vi{e od dva sata na po~etku sednice

potro{eno je na polemiku ko je organiza-

tor i finansijer proslave Pravoslavne

Nove godine na Gradskom trgu, a naro~i-

to, ~iji je bio izbor Aca Lukasa kao jed-

nog od izvo|a~a. Za Bo{ka Obradovi}a

(Dveri) proslava Nove godine po Julijan-

skom kalendaru bi trebalo da bude jedina

koja se finansira iz buxeta grada, a sa we-

govom primedbom da je ovakav izbor izvo-

|a~a “{irewe muzi~kog neukusa” slo`ili

su se i Predrag @ivkovi} (SDP) i Radi-

sav Rackovi} (Dveri). Sli~na pitawa

upu}ena su na adresu odsutnog pomo}nika

gradona~elnika za dru{tvene delatnosti.

Zamenik gradona~elnika Radenko Luko-

vi} je saop{tio da Grad ^a~ak i Dom kul-

ture nisu u~estvovali u organizovawu do-

~eka Srpske Nove godine, niti ga finan-

siraju, niti su u~estvovali u odabiru u~e-

snika programa, a iz buxeta grada plani-

rana su samo sredstva za proslavu kalen-

darske Nove godine. Zarad o~uvawa tradi-

cije koja je i zapo~ela u ^a~ku, do~ek Srp-

ske Nove godine, uz prate}e sadr`aje (pe-

~enog vola na ra`wu i pi}e) organizova-

la je Nova Srbija sa svojim donatorima,

koja je davala svoj doprinos i povodom

drugih nacionalnih i verskih praznika,

replicirao je Vladica Gavrilovi} (NS),

i po wegovoj i proceni organizatora, to

je bio “pun pogodak”, {to }e pokazati ma-

sovnost publike na Gradskom trgu iste ve-

~eri. Branislav Lazovi} (^a~anska opci-

ja) je insistirao da se ka`e ko je donator

ovog koncerta.

Saglasan sa prethodnicima za skup-

{tinskom govornicom da je “kultura ne-

{to najvrednije {to Grad ^a~ak ima” bio

je i Dragan Brajovi} (DS), koji je izrazio

bojazan da “planirane aktivnosti ne

ostanu samo spisak lepih `eqa” i predlo-

`io da se “minimum pet odsto buxeta iz-

dvoji za kulturu”, sugeri{u}i svim usta-

novama kulture da ostvare {to vi{e kon-

takata sa fakultetima, {kolama i pred-

{kolskim ustanovama, po{to je evident-

no “da smo izgubili publiku za kulturne

doga|aje”. Brajovi} smatra da sala Doma

kulture ne bi smela nijedan dan da bude

prazna i da “nedostatak novca nije oprav-

dawe za nerad, jer se mo`e prihodovati i

sopstvenim aktivnostima”.

Burnu raspravu odbornika izazvao je

finansijski deo predloga programa Regi-

onalnog centra za profesionalni razvoj

zaposlenih u obrazovawu koji je, po oceni

Dragana Andri}a (DS) preambiciozan, a

on je zamerio i {to je u izboru projekata

malo onih koji se odnose na prirodne na-

uke i srpski jezik. Da je postojawe ove in-

stitucije opravdano u uslovima u kojima

Ministarstvo prosvete diktira obaveze

usavr{avawa prosvetnih radnika potvr-

dio je Lazar ^ikiriz (NS). Dragan Bise-

ni} (LDP) je insistirao na istom odnosu

grada prema profesionalnom usavr{ava-

wu zdravstvenih radnika. Za Milana La-

zovi}a (SNS) u ovom programu su “pro-

blemati~ne finansije”, kao i za Sloboda-

na Nenadi}a (Dveri). Direktorka Regio-

nalnog centra Gorica Stanojevi} istakla

je da su to planirana, a ne odobrena sred-

stva i da je sve prikazano zasnovano na

projektnom finansirawu, koje je prema

dosada{wim iskustvima pokazalo da ova

institucija mo`e da se finansira i sama.

RC organizuje stru~ne skupove na osnovu

planova koje im dostavqaju pred{kolske

ustanove i {kole, a seminari se biraju po

katalogu koji je potpisao ministar li~-

no, rekla je Gorica Stanojevi} i naglasi-

la da je Regionalni centar po svojim ak-

tivnostima postao ustanova za edukaciju

dru{tva u svim segmentima.

U planu Sportskog centra “Mladost”,

u kome se, po re~ima direktora Aca Jako-

vqevi}a jo{ uvek saniraju posledice od

majskih poplava koje su nanele {tetu pro-

cewenu na 17 miliona dinara, prioriteti

su odr`avawe funkcionalnosti postoje-

}ih objekata, naro~ito bazena i Gradske

pla`e, rekonstrukcija atletske staze i te-

niskih terena. Dok }e se u ustanovi “Ko-

sta Novakovi}” truditi da dobiju akredi-

tacije za svoje programe, delatnost usta-

nove “Zra~ak” je licencirana, a direktor-

ka Angelina Mandi} najavquje mogu}e

pro{irewe delatnosti, koje zavisi od

osniva~a.

Z. L. S.

PETOG DANA 39. ZASEDAWA SG USVOJENI PREDLOZI PROGRAMA RADA USTANOVA KULTURE U 2015.

VI[E SADR@AJA POSVE]ENIH

NACIONALNIM VREDNOSTIMA

6 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

U prethodnom broju ^a~anskog

glasa od 9. januara 2015. godine

imali smo priliku da u op{irnom

tekstu pod naslovom „Istina o

oslobodiocima“ ponovo budemo

izlo`eni ideolo{koj komuni-

sti~ko-brozovskoj indoktrinaci-

ji. Takav stil pisawa je bio po`e-

qan samo u periodu od 1945. pa do

po~etka 90-ih godina XX veka.

Mogli smo na ovaj wihov propa-

gandno-ideolo{ki tekst reagova-

ti i vrlo kratko, jednom re~eni-

com „La`i tzv. oslobodioca ^a~-

ka“ koja bi obave{tenom Srbinu

na tu temu danas bila sasvim do-

voqna. Ali budu}i da je Republi-

ka Srbija zakonskim aktima iz-

jedna~ila dva antifa{isti~ka

pokreta, smatramo da imamo pravo

na reagovawe i iskoristi}emo

priliku u istoj meri koju nam

obezbedi{e tzv. „za{titinici

istine“.

Ve} u prvim re~enicama oni

izjavi{e da danas postoje

~ak i qudi „koji iz ideolo-

{kih razloga `ele da mewaju rat-

nu istoriju“ i da se slu`e „nei-

stinama“. Moramo re}i da je to

zaprepa{}uju}a i drska izjava

„qudi“ i predstavnika jedne or-

ganizacije koji su decenijama bi-

li deo jedne represivne ideologi-

je i dr`ave u kojoj je sloboda bila

zna~ajno ograni~ena. U wihovo

vreme oni su se poistove}ivali sa

istorijom, jedino su oni mogli da

je tuma~e. O~igledno je u pitawu

`al za wihova „dobra stara vre-

mena“ kada je svako druga~ije gle-

dawe na doga|aje iz rata bilo

progoweno. Raspadom komuni-

sti~ke Jugoslavije i wenog tota-

litarnog re`ima, uvo|ewem vi-

{estrana~ja i delimi~ne demo-

kratije 90-ih godina XX veka u

na{oj zemqi po~iwe otvorenije

da se govori o tome {ta se zaista

doga|alo u toku komunisti~ke

„revolucije“ koja je predstavqana

kao antifa{isti~ka borba. Re-

zultati te wihove borbe su neupo-

redivo velike `rtve na strani

srpskog naroda u odnosu na druge

narode iz biv{e SFRJ za koje zna-

mo da su otvoreno pri{li okupa-

toru 1941. godine. Takozvani

„oslobodioci“ na ~elu sa Josi-

pom Brozom, za kojeg ni do danas

ne znamo precizno poreklo, kre-

nu{e da ubistvima i tamni~ewi-

ma utemeqe u svojoj istoriji la`

o saradwi Ravnogorskog pokreta

sa okupatorom. Takva wihova

istorija je opravdavala i masov-

na streqawa i progone srpskih

rodoquba, slavnih vojskovo|a

(vojvoda Bojovi}, major Gavrilo-

vi}). Sada, kada je kona~no do{lo

vreme da se iza|e na videlo sa

pravom istinom zasnovanom na

~iwenicama, upore|eno sa arhi-

vama savezni~kih zemaqa, sada se

to zove revizija istorije. Ali i

dokumenta koja su sa~uvana u do-

ma}im arhivima daju dovoqno po-

dataka o va{oj „oslobodila~koj“

istoriji.

Moramo se barem u ne~em slo-

`iti, godine 1941. krenusmo za-

jedno u borbu protiv okupatora.

Dodu{e, mi smo malo ranije, ve}

od maja 1941. krenuli sa organizo-

vawem pokreta otpora protiv

okupatora. Vi ste tada, budu}i da

ste bili deo komunist~ke inter-

nacionale i slu{ali naredbe

Moskve, imali druga~iji odnos

prema okupatoru. Va{ istori~ar

dr Jovan Marjanovi} je objavio

~ak i da su komunisti u U`icu

predlagali da treba „i}i i radi-

ti za Nemce“. To je objavqeno u

ono Va{e vreme, davne 1963. godi-

ne. Ali i u ^a~ku su Va{i dobili

direktive da stupe u kontakt sa

nema~kim vojnicima (maj 1941).

Na leto 1941. ste ~ak odigrali i

fudbalsku utakmicu sa nema~kim

garnizonom, koja je ovekove~ena i

zajedni~kom fotografijom. Nem-

ci napado{e SSSR 22. juna 1941.

i Vi dobijate direktivu tek tada

da dignete „ustanak“. Ali u po-

~etku Va{ ustanak nije bio pro-

tiv okupatora, jer ubijate samo

srpske `andarme i druge predrat-

ne politi~ke protivnike. Ubrzo

dolazi i do saradwe i sklapawa

sporazuma od strane legalnih

predstavnika jugoslovenske vojske

i Va{ih u selu Guberevci 21. jula

1941. o zajedni~koj borbi protiv

okupatora. Sa na{e strane je bilo

iskreno, a Vi ste sporazum isko-

ristili prevashodno za svoje ci-

qeve, {to se kasnije i pokazalo

pogubnim i po ustanak i po na{u

organizaciju. O tome {ta ste Vi

`eleli ovim sporazumom objavio

je jo{ 1969. godine Va{ u~esnik i

potpisnik sporazuma Ratko Vla-

stelica. Na{ potpis je bio

iskren, ali moramo re}i mo`da i

na{a najve}a gre{ka, jer smo Vam

tada dali legitimitet koji u na-

rodu niste imali, jer ste bili za-

braweni i okarakterisani kao te-

roristi~ka organizacija jo{

1921. godine. U zapo~etom „zajed-

ni~kom“ ustanku na{e jedinice

(JVuO) osloba|aju Loznicu - Pod-

riwski odred 31. avgust 1941,

U`ice - Vojvode Radomir \eki} i

Bo`idar ]osovi} (Javorac) 21.

septembar 1941, G. Milanovac -

Takovski odred 29. septembar

1941, ^a~ak - Jelii~ki ~etni~ki

odred 1. oktobar 1941. Zajedno vr-

{imo opsadu Kraqeva, gde vi iz-

dajete na{e jedinice koje zbog to-

ga trpe velike gubitke i ne uspe-

vaju da do kraja dovr{e osloba|a-

we grada u celini. Sve va{e akci-

je koje ste sprovodili u toku

ustanka, vojne ali i sve ono {to

ste radili u pozadini fronta, go-

vori da je Vama prevashodno bio

ciq „revolucija“ i uvo|ewe ko-

munisti~kog sistema, a ne borba

protiv okupatora. Vi ste izazva-

li gra|anski rat i za to postoje

brojna sa~uvana dokumenta, koja

su u velikoj meri objavqena nakon

pada komunisti~kog re`ima. Na-

kon slamawa ustanka krajem 1941.

deo jedinica JVuO se legalizovao

kod vlade Milana Nedi}a, najve-

}i deo ostao u ilegali. Va{e jedi-

nice be`e sa Brozom u Bosnu, ali

i neki Va{i borci se legalizuju

kod jedinica Dimitrija Ljoti}a,

Milana Nedi}a, pa ~ak i kod na-

{ih jedinica koje su bile u ilega-

li (primer Miodrag Kozoder,

@ivorad @ika Davidovi}). Neki

Va{i borci i ~lanovi partije su

od 1942. do 1944. i{li i na dobro-

voqni rad u nema~ke fabrike u

Nema~ku, ~ime su direktno poma-

gali nema~ku ratnu ma{ineriju.

Neki partizani formiraju i svo-

je „~etni~ke“ odrede, koji nisu

bili pod komandom Dra`e Miha-

ilovi}a, poput samoprozvanog

vojvode Pavla Gu~anina, koga su

na kraju i ubile jedinice JVuO.

Ostaje pitawe da li su to uradili

po zadatku partije, jer su se ka-

snije posebno isticali u likvi-

daciji Va{ih boraca. Ta~no je da

je nakon sloma ustanka stradao

veliki broj Va{ih boraca i pri-

padnika partije od strane okupa-

tora i snaga Milana Nedi}a. Ali

je ta~no i to, {to je dugo godina

skrivano, da je i veliki broj pri-

padnika JVuO stradao od okupa-

tora u logoru Bawica, u logoru u

Ni{u, u Mathauzenu, Solunu. Du-

go ste skrivali istinu i o Va{oj

saradwi sa okupatorom, na osno-

vu koje je stradao veliki broj na-

roda i pripadnika JVuO, ali i

nekih va{ih simpatizera, na pro-

storu ~a~anskog kraja. Tokom

1942. godine veliki broj va{ih

pripadnika, koji se nisu povukli

za Bosnu, sara|ivao je sa nema~-

kim ABVER-om u Gorwem Mila-

novcu. Po Draga~evu Va{i borci

iz 1941. predvodili su nema~ke

kaznene ekspedicije obu~eni u ne-

ma~ke uniforme (Savle Milosa-

vqevi}, Rade Ru`i}). Da li ste

wih kaznili ili streqali, nakon

„oslobo|ewa“?

Od 1942. do 1944. godine

Vas nema na teritoriji Srbije,

niti imate bilo kakvu borbu sa

okupatorom. „Otpisani“ tokom

cele okupacije Beograda ubi{e

samo jednog nema~kog vojnika.

Va{ ciq je bio samo gra|anski

rat, {to i pokazuju brojni zlo~i-

ni koje ste uradili i time izazva-

li reakciju na{ih jedinica. Da

li smo mi ratovali sa okupato-

rom, DA i za to postoje brojni do-

kazi i sa~uvana dokumenta. Ali

na{ ciq je bio prevashodno da se

sa~uva srpsko stanovni{tvo, zbog

nema~kih naredbi 100:1. Vi na to

niste marili, jer ste Vi uvek bili

prvo komunisti, a ne Srbi. Vama

Srbija i srpski narod na putu iz-

vo|ewa komunisti~ke revolucije

nisu zna~ili ni{ta, {to se vide-

lo tokom ustanka i naro~ito na

kraju tzv. „oslobo|ewa“. Va{em

komandantu Brozu, proverenom

srbomrzcu jo{ iz Prvog svetskog

rata, koga po{tovaste kao Boga,

jer se svoga odrekoste, takve akci-

je, u kojima je stradao srbski na-

rod, pa i vi sami, jer ste za wega

ipak samo Srbi, bile su posebno

cewene, za {ta vas je kitio orde-

wem “narodnog“ heroja. U Srbiji

se u ve}em obimu pojavqujete tek

po~etkom 1944. kada ste odbijeni

od na{ih snaga. Novi upad se de-

{ava na leto 1944. kada ste pora-

zili na{e snage na jugu Srbije.

Ka`em, na{e snage, koje nisu bile

sa Nemcima. Va{a stara pri~a da

sve jedinice koje su bile pod kon-

trolom okupatora i Milana Ne-

di}a, stavite u isti ko{ sa jedi-

nicima JVuO vi{e ne prolazi. Da

li su bili pregovori nekih na-

{ih predstavnika sa okupatorom,

mo`emo re}i da jesu, ali to je sa-

svim legitimno da se pregovara,

jer smo bili legitimna vojska

priznata od saveznika. Ako je to

saradwa sa okupatorom, {ta su

onda bili Va{i pregovori marta

1943. u Zagrebu. Na{i borci nisu

nikada bili obu~eni u nema~ke

uniforme i predvodili nema~ke

kaznene ekspedicije, niti smo ka-

ko Vi rekoste i slagaste, patroli-

rali zajedno sa wima po gradu. To

su mo`da bili ~etnici Milana

Nedi}a, ali ne i na{i borci i ne

mo`ete vi{e o tome lagati.

Posle poraza na{ih snaga na

jugu Srbije bili smo pod sna`nim

udarima dobro opremqenih par-

tizana, koji su iz zapadnih delova

Jugoslavije `urili da se sastanu

sa Crvenom armijom na Dunavu.

Partizani su u drugoj polovini

avgusta 1944. godine krenuli pre-

ko Lima prema Zapadnoj Srbiji.

U tom nastupawu imali ste borbe

sa Bugarima, ali posle wihove ka-

pitulacije 24. avgusta oni po~i-

wu da povla~e svoje jedinice iz

zapadne Srbije, odnosno iz garni-

zona u U`icu i Po`egi. Njihove

polo`aje preuzimaju Nemci, ne-

di}evci i qoti}evi dobrovoqci.

Iza wih su se nalazile na{e sna-

ge, koje su bile ipak Va{ glavni

ciq napada. I u tom trenutku Va-

{e snage 27. avgusta 1944. dobija-

ju nare|ewe da stupe u vezu sa Bu-

garima i da zajedno sa wima, doju-

~era{wim neprijeteqima i oku-

patorima, napadate Nemce i na{e

snage. Kako to obja{wavate, kada

dobro znate {ta su Bugari po~i-

nili na prostoru ~a~anskog kraja

tokom 1943. godine. Istog dana

kada Va{e snage dobijaju nare|e-

we da stupe u kontakt sa fa{i-

sti~kom bugarskom vojskom, kod

na{ih jedinica, podno sela Kame-

nica kod Ravne Gore, sti`e save-

zni~ka misija SAD, na ~ijem je ~e-

lu bio pukovnik Robert Mek Da-

uel. Me|utim, dan posle dolaska

ameri~ke misije Kraq Petar je

razre{io generala Mihailovi}a

du`nosti na~elnika {taba Vr-

hovne komande u okupiranoj

Otad`bini. General Mihailovi}

je 30. avgusta naredio za 1. septem-

bar 1944. godine op{tu mobiliza-

ciju protiv Nemaca, ali i komu-

nista. Narod je pozvan u borbu

protiv Nemaca nacionalsocija-

lista, usta{a, komunista i qoti-

}evaca, a za oslobo|ewe za demo-

kratiju protiv svih diktatura i

slobodu evropskih naroda i za de-

mokratsku, federativnu i soci-

jalnu Jugoslaviju. U trenutku ka-

da je zapo~eta mobilizacija u selu

Ro{ci odr`avaju se pregovori

predstavnika JVuO i misije SAD

sa Rudolfom [terkerom, izasla-

nikom Hermana Nojbahera u Sr-

biji o predaji nema~kih snaga u

Srbiji jedinicima JVuO.

Ubrzo se odigrala i bitka na

Jelovoj Gori 12. septembra 1944.

gde smo pora`eni. To je istina i

to niko ne spori. Ali osporava-

mo govor kraqa, koji je i sam ka-

snije priznao da je to bilo iznu-

|eno od saveznika, pre svih Bri-

tanaca. Vi ubrzo nakon toga

„osloba|ate“ 17. septembra 1944.

Gorwi Milanovac. Ali odmah po

„osloba|awu“ po~iwete obra~un

sa svojim protivnicima iz sop-

stvenog naroda, hap{ewa i stre-

qawa, nasilne rekvizicije i na-

silnu mobilizaciju mladi}a.

Posle borbi na Jelovoj Gori

najve}i broj ravnogorskih jedini-

ca ostao je u prostoru oko Vaqeva

i u [umadiji. Po{to su partiza-

ni zatvorili puteve prema Dri-

ni, preko koje je oti{ao Mihai-

lovi} sa Vrhovnim {tabom, po-

~etkom oktobra 1944. godine ma-

jor Ra~i} sa kapetanom Nedi}em

dolazi `eleznicom iz Uba do

Kraqeva sa IV grupom juri{nih

korpusa. Uz put su im se pridru-

`ile mnoge druge jedinice. Na

prostoru ~a~anskog kraja ostale

su mawe grupe koje su vodile bor-

be sa Va{im jedinicima. Krajem

septembra 1944. godine imali ste

pod svojom kontrolom prostranu

teritoriju od ^a~ka preko [uma-

dije do Vaqeva, Beograda. Pro-

stori oko Ravne Gore, centra po-

kreta generala Mihailovi}a to-

kom najve}eg dela okupacije, sada

su bili pod kontrolom Va{ih je-

dinica i vodili ste u tom trenut-

ku uglavnom borbu protiv na{ih

jedinica, ukqu~uju}i i Va{ novo-

formirani/obnovqeni ^a~anski

NOP odred. Oni su surovo likvi-

dirali veliki broj na{ih boraca

sredinom oktobra u takovskom i

qubi}kom srezu. U svojim akcija-

ma slu`ili ste se i prevarama, ta-

ko {to ste na {ajka~ama na jednoj

strani nosili kokarde a na drugoj

petokrake i okretali ih po potre-

bi.

Major Dragoslav Ra~i} u prvoj

polovini oktobra 1944. jedinice

JVuO pod svojom komandom usme-

rava ka prostoru Ivawice, Gu~e i

Po`ege. Drugi juri{ni korpus

trebalo je 12. oktobra iz Kaone da

krene prema Ivawici, koju je tre-

balo da zauzme istog dana u 7 ~a-

sova. Tre}i juri{ni korpus istog

dana je krenuo na mar{ sa zadat-

kom da do 9 ~asova zauzme Gu~u, a

SAMO JE BOG ISTINA

Marko Mesi} sa svojim saveznicima

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 7

zatim i Ariqe. Avalski korpus JVuO imao

je zadatak da 12. oktobra iz reona Pakovra-

}a preko Markovice krene za Po`egu i da

je zauzme. Od 13. do 16. oktobra, 3. juri{ni

korpus vodi intenzivne borbe sa 4. san-

d`a~kom partizanskom brigadom i preoti-

ma joj Gu~u i Ariqe. Ivawica je nekoliko

puta prelazila iz ruke u ruku, a 14. oktobra

3. juri{ni korpus JVuO uspeva da istera

partizane iz Po`ege. Snage iz [umadije su

17. oktobra vodile borbe protiv Nemaca

kod Samaile, da bi se {tab [umadijske

grupe korpusa 18. oktobra nalazio oko

^a~ka.

Po otpo~iwawu borbe sa Nemcima ma-

jor D. Ra~i} se sa svojim {tabom nalazio u

selu Trnavi i wegove jedinice su zauzima-

le sektor od Atenice do Vape na drumu ^a-

~ak-Kraqevo. U tom trenutku, oktobar

1944, na prostorima Srbije novi ~inilac u

ratu su i sovjetski vojnici. Ravnogorci su

sa Sovjetima imali promenqivu saradwu.

Zajedno sa trupama Crvene armije snage

JVuO osloba|aju Kru{evac 14. oktobra, a

slede}eg dana su wihove trupe razoru`ane

od partizana. Sve komande JVuO nare|iva-

le su pre ovog slu~aja da se Sovjeti do~eka-

ju kao savezni~ka i bratska vojska. Situa-

ciju na terenu je komplikovalo povla~ewe

nema~e grupe armije „E“ iz Gr~ke. Po{to

im je bio onemogu}en prolaz prema Beogra-

du, jedan od pravaca povla~ewa prolazio je

dolinom Zapadne Morave prema Vi{egradu

i Sarajevu. Ovim pravcem se najverovatni-

je povuklo najmawe 70.000 nema~kih vojni-

ka od oko 300.000 koliko ih je bilo. Parti-

zanske jedinice, potpomognute Bugarskom

armijom sa kojom su do po~etka septembra

1944. godine bili u ratu, kao i snage Crve-

ne armije, nisu uspele da zaustave ovo po-

vla~ewe. Nemci su se povukli, u neprekid-

nim kolonama koje su kretale vi{e od me-

sec i po dana, bez ozbiqnijeg ugro`avawa

wihove pozicije.

Odmah po dolasku Crvene armije, na{e

jedinice preduzimaju borbena dejstva pro-

tiv Nemaca. Dejstva su vr{ena u dolini Za-

padne Morave od Kru{evca do ^a~ka, Po-

`ege pa i U`ica. Po~etna saradwa oko

Kru{evca brzo se pretvorila u predaju

~etni~kih snaga partizanskim jedinicama

od strane Crvene armije. Posle razoru`a-

vawa ve}eg dela Keserovi}evih snaga, 15.

oktobra 1944. godine, ~etnici su nastavili

da se bore protiv Nemaca, ali nisu `eleli

da se stave pod komandu partizana. Drago-

slav Ra~i} izdaje nare|ewe da se 16. okto-

bra napadne Kraqevo, kako bi se spre~ilo

nema~ko povla~ewe prema ^a~ku. Zbog na-

dirawa sovjetskih i partizanskih snaga,

ve} 16. oktobra, u kasno popodne opsada

Kraqeva je napu{tena i krenulo se prema

^a~ku. Na tom putu jedinice Ne{ka Nedi-

}a vode `estoke borbe protiv Nemaca u ko-

jima je zarobqeno 300 nema~kih vojnika.

Sru{en je i most preko Zapadne Morave. U

Zabla}u je zarobqeno {est Nemaca, pet pu-

{aka i jedan pu{komitraqez, kao i jedan

autobus. Iz pravca Jelice borci JVuO su

napadali na ^a~ak 15. oktobra. Nemci su

dan kasnije izvr{ili protivnapad. Napad

na Nemce koji su bili u ^a~ku borci JVuO

su izveli 16. oktobra iz pravca grobqa.

Vojnici JVuO su u svom prodoru stigli do

Cvetne ulice (danas ulica Cara Lazara),

ali su morali da se povuku.

Posledwe borbe sa Nemcima ~etnici

samostalno izvode oko ^a~ka 17. oktobra,

za kada je planiran op{ti napad. Napadi

su organizovani i kasnije, ali uz podr{ku

Sovjeta. Istovremeno je Dragoslav Ra~i}

planirao i blokadu obe obale Zapadne Mo-

rave i Po`ege. Po{to napad nije uspeo, po-

ku{alo se sa ostvarewem saradwe sa Crve-

nom armijom. Na sastanku Predraga Rako-

vi}a sa potpukovnikom A. Gadel{inom,

komandantom 129. puka i potpukovnikom J.

Belom, na~elnikom {taba 93. divizije Cr-

vene armije, odr`anom 18. oktobra u Br|a-

nima, dogovorena je zajedni~ka akcija u

borbama oko ^a~ka. U tom smislu je Rako-

vi} izdao nare|ewa svojim jedinicama (1. i

2. qubi}ka, 2, 3. i 4. juri{na brigada) o za-

uzimawu odgovaraju}ih polo`aja oko gra-

da. Dogovoreno je i da partizani ne napa-

daju Rakovi}eve borce. Zajedni~ke borbe

vo|ene su u Kowevi}ima, Ljubi}u i Prije-

voru. Kapetan Rakovi} je 20. oktobra sa

svojim trupama zarobio 45 pripadnika Ru-

skog za{titnog korpusa, a tri dana kasnije

i 276 Nemaca. Sve zarobqenike predali su

Sovjetima. Napad na ^a~ak sa Crvenom ar-

mijom izvr{en je zajedni~kim snagama i 22.

oktobra 1944. Jedna od borbi koju su ~etni-

ci imali sa Nemcima odvijala se i u Je`e-

vici, gde je jedinica Novice Cogoqevi}a

opkolila nema~ku kolonu koja se povla~i-

la od Kraqeva prema ^a~ku. Zarobqen je

ve}i broj nema~kih vojnika koji su predati

Sovjetima u Br|anima. Rakovi}eve jedini-

ce, 1. i 2. qubi}ka brigada, na polo`aju

prema Ov~ar Bawi napadale su nema~ke ko-

lone koje su odstupale iz ^a~ka. Sa wima je

bio i jedan bataqon Crvene armije.

Saradwa Crvene armije sa jedinicama

ravnogoraca uzbunila je lokalne komuni-

ste. Milo{ Mini} je protestvovao kod so-

vjetskog pukovnika Belova, ali mu je ovaj

uzvratio da sa najvi{eg mesta ima nare|e-

we da sara|uje sa svim jugoslovenskim oru-

`anim formacijama. Posle protesta Josi-

pa Broza kod mar{ala Tolbuhina, koman-

danti Crvene armije zahtevaju od Predraga

Rakovi}a da sa svojim qudstvom pre|e pod

komandu partizana i to jedne posebne jedi-

nice koja se pojavila na prostoru ~a~an-

skog kraja. U pitawu je bila Jugoslovenska

brigada NOVJ koja je bila stvorena u

SSSR, a Vi opet „zatamwujete istinu“ i ne

rekoste od kojih boraca je ona stvorena i

ko je bio wen komandant Marko Mesi}. Za-

rad istine i ~italaca „^a~anskog glasa“,

treba re}i da su pripadnici Jugoslovenske

brigade u stvari bili ostaci usta{ko-do-

mobranske 369. pe{a~ke pukovnije koja je

svoju zadwu bitku zavr{ila u staqingrad-

skoj stepi po~etkom 1943. godine. Mnogi

borci ove legije su odlikovani najve}im

nema~kim odlikovawima, gvozdenim krsto-

vima. Zbog wene surovosti, nasiqa i pqa~-

ki legiju su ukrajinski seqaci nazvali

„vra`ja pukovnija“. Potpukovnik Marko

Mesi} bio je posledwi komandant pomenu-

te usta{ke legije koji je predao Crvenoj ar-

miji tu jedinicu. Godine 1942. bio je „za

provejerena djela na Isto~nom frontu“ od-

likovan gvozdenim krstom. Isti orden je

dobio i satnik Marijan Pri{lin, kasnije

jedan od komandanata u jugoslovenskoj bri-

gadi. Posle predaje pre`ivele usta{e se uz

pomo} KPJ preobra}aju, i od velikih srbo-

mrzaca i antikomunista postaju nosioci

ideje bratstva-jedinstva i oslobodioci od

okupatora i doma}ih izdajnika. Vi to pre-

obra}awe u Va{oj bro{uri „Zatamwena

istina“ ste obrazlo`ili da oni (misle}i

na Bugare i usta{e) „nisu tada u na{oj ze-

mqi nastupali u ime vojske kojoj su nekad

pripadali“ ve} u ime NOVJ. Kako }ete to

objasniti potomcima ubijenih od Bugara u

selu Jezdina, Miokovci, Draga~evu, isto~-

noj Srbiji ili od usta{a u dana{woj

Ukrajini i pre`ivelim Srbima u Hrvat-

skoj. Taj cini~ni potez govori o Vama, va-

{oj borbi i „oslobo|ewu“ srpskog naroda.

Brojne snage raznih fa{isti~kih forma-

cija kojima ste oja~ali svoju revolucio-

narnu vojsku posle ulaska Crvene armije,

kao i pro{lost va{eg „{vabe“ Broza su

kod vas probudile potrebu za dokazivawem

„antifa{isti~kog“ identiteta {to vam je

to do skora i uspevalo dok ste mogli pri-

mewivati mere represije, pravi Srbi ne-

maju tu potrebu, jer su potomci svojih slav-

nih predaka i sledbenici besmrtnog Dra-

goquba Mihailovi}a koji je svoj antifa-

{izam dokazao odlikovawima, kako u Pr-

vom, tako i u Drugom svetskom ratu.

Dolaskom usta{a, odnosno 1. jugoslo-

venske brigade NOVJ, prestaje saradwa So-

vjeta i vojske JVuO, jer su usta{e, odnosno

„oslobodioci“ ~a~anskog kraja, odmah po

dolasku napale snage JVuO. Napad se desio

30. Oktobra, u trenutku dok je trajao napad

snaga JVuO na ^a~ak. Snage JVuO su se na-

{le u tom trenutku u unakrsnoj vatri izme-

|u Nemaca i usta{a. Kapetan Predrag Ra-

kovi} 2. novembra upu}uje pismo komandan-

tu 93. streqa~ke divizije Crvene armije u

kome navodi da partizani napadaju wegove

jedinice i pored toga {to se on sporazumeo

sa Rusima 18. oktobra o zajedni~koj borbi

protiv Nemaca. Zamenik Predraga Rakovi-

}a dobio je 31. oktobra od na~elnika {ta-

ba 93. divizije Crvene armije i na~elnika

{taba 1. jugoslovenske brigade NOVJ usta-

{e potpukovnika Marka Mesi}a ultima-

tum po kome su ~etnici morali istog dana

izjutra polo`iti oru`je „ili se staviti

pod komandu Mar{ala Tita“. Nakon pri-

tiska Mesi}evih partizana, odnosno usta-

{a, na jedinice JVuO, Rakovi} je svoj {tab

i jedinice premestio na desnu obalu Mora-

ve. Komanda je bila u selu Trnavi. U to vre-

me kod Rakovi}a se jo{ uvek nalazio sovjet-

ski oficir za vezu, preko kojeg je upu}eno i

protestno pismo zbog prekida saradwe sa

Crvenom armijom. Predrag Rakovi} se 15.

novembra `alio komandatu 93. divizije

Crvene armije na partizane koji su u Gor-

wem Milanovcu i okolini ubijali ~etni-

ke, ukazuju}i da nije dobio odgovor na pi-

smo od 2. novembra, pretpostavqaju}i da je

potpukovnik Mesi} sa svojim partizanima

(biv{im usta{ama) iz 1. jugoslovenske

brigade uzrok takvog stawa. U tom pismu je

pored ostalog navedeno i, citiramo: „Sa

bolom u du{i moram da konstatujem da se u

Gorwem Milanovcu gde se nalazi komanda

Crvene Armije, vr{e masovna ubistva ne-

vinih qudi ~ija je sva krivica u tome {to

nisu bili partizani. Srpski narod o~eku-

je pravdu od Crvene Armije, on gleda u woj

nosioca reda i mira, i tu nadu, uprkos svih

zlo~ina partizanskih nije izgubio.“ Na-

kon ovih doga|aja jedinice Predraga Rako-

vi}a se povla~e preko Jelice 21. novembra

1944. i izvla~ewe je trajalo sve do po~etka

decembra 1944. Tokom ovog izvla~ewa jedi-

nica, ali i naroda koji nije `eleo da sa~e-

ka komuniste, bili su neprekidno napada-

ni od partizana.

Nakon povla~ewa Nemaca, koji su poru-

{ili mostove za sobom, partizani ulaze i

„osloba|aju“ ^a~ak rano izjutra 3. decem-

bra 1944. godine, a istog dana je oslobo|e-

na i Gu~a. Jedinice JVuO pod komandom

Predraga Rakovi}a se 4. decembra povla~e

prema planini Goliji. Odmah po „oslobo-

|ewu“ ^a~ka po~ele su i surove likvidaci-

je protivnika od strane „oslobodioca“.

Va{e „oslobo|ewe“ mnogi nevini nisu pre-

`iveli, a posledice Va{e politike ose}a-

mo i danas. Sve {to je ovaj narod i wegova

vojska stvorila i oslobodila u toku Prvog

svetskog rata uni{tili ste u ime „bratstva

i jedinstva“. Va{u politiku, pogubnu po

srpski narod, dobro smo osetili 90-ih go-

dina XX veka. Na`alost, ose}amo je i daqe.

Svaki poku{aj da se prika`e racional-

na slika doga|aja iz Drugog svetskog rata

odmah se osu|uje od pripadnika SUBNOR-a

i govori da je to „mewawe ratne istorije“

iz „ideolo{kih razloga“. Pri tome oni za-

boravqaju sopstvenu ulogu u vi{edecenij-

skoj propagandi i policijskim pritisci-

ma na slobodu li~nosti i posebno istorij-

sku nauku. Potpisnika teksta od 9. januara,

~lana GO SUBNOR-a ^a~ak pitamo da li

on sve ove doga|aje zna kao publicista (ne

istori~ar) ili kao borac, ili kao dete is-

taknutog partijskog rukovodioca. Ali

o~igledno je da se iza wegovog imena krije

drugi ~ovek, odnosno prvi ~ovek ove orga-

nizacije. ^ovek iz senke je poznat po tome

da se slu`io raznim dezinformacijama i

zbog toga je sklowen iz slu`be pre bezmalo

50 godina, upravo od wegovih drugova.

Jedino sa ~ime se mo`emo slo`iti iz

Va{eg pamfleta od 9. januara 2015. je ~iwe-

nica da se istorija koristi u „ideolo{ke“

i mo`emo s pravom re}i u partijske svrhe.

Na`alost i danas postoje „neki qudi“ koji

iz „ideolo{kih razloga“ naredi{e ustano-

vama kulture da naprave izlo`bu za 3. de-

cembar, iako ona nije bila u programu

ustanova kulture i tako `ele da „kroje“

istoriju. Sama ~iwenica da je izlo`ba na-

pravqena u holu Skup{tine grada ^a~ka

govori o politizaciji i iskori{}avawu

ustanova kulture u politi~ke svrhe. Ti po-

liti~ki komesari zaboravqaju da je wiho-

vo vreme pro{lo. Iako su „pravni“ nasled-

nici te totalitarne ideologije i partije,

nemaju vi{e pravo da tako rade i nare|uju.

Republika Srbija je izjedna~ila oba anti-

fa{isti~ka pokreta. Vi to ne mo`ete o~i-

gledno da prihvatite i to nam govori da

Vi ne priznajete ni zakone ove dr`ave, kao

i samu Republiku Srbiju. Vama je o~igled-

no i daqe komandant i predsednik Josip

Broz Tito. Istoriju, i Vi i Mi, treba da

ostavimo istori~arima, naro~ito mla|im

generacijima koji mogu na racionalnoj

osnovi da sagledaju doga|aje tokom Drugog

svetskog i gra|anskog rata na prostoru ~a-

~anskog kraja.

Izvori:

G. Davidovi}, M. Timotijevi}, „Zatam-

wena pro{lost. Istorija ravnogoraca ~a-

~anskog kraja“, kwige 1-3, ^a~ak-Kraqevo

2002-2004.

R. Nedovi}, P. Vasovi}, „Zatamwena

istina“, ^a~ak 2006.

G. Davidovi}, M. Timotijevi}, „Osve-

tqavawe istine“, ^a~ak-Kraqevo 2006.

Dr Jovan Marjanovi}, „Ustanak i NOP

u Srbiji 1941.“, Beograd 1963.

Dragan ]endi}

predsednik

Gradskog odbora

Ravnogorskog pokreta ^a~ak

Smotra drugog korpusa Ravnogorskog pokreta pod komandom Predraga Rakovi}a

na Vidovdan 1944. godine

8 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINEOBRAZOVAWE

Prilikom posete O[ “Milica Pa-

vlovi}” u sredu, ministar prosve-

te Sr|an Verbi} izjavio je da ne

o~ekuje da se {trajk prosvetara

radikalizuje i da je prema ra-

znim signalima dobijenim pret-

hodnih dana, siguran da svi `ele

da se situacija smiri. Me|utim,

predsednik Unije sindikata pro-

svetnih radnike Srbije Dragan

Matijevi} odmah ga je demantovao,

rekav{i da }e se zakoniti {trajk

od ponedeqka nastaviti u svim

{kolama u ^a~ku, kao i da se pla-

niraju akcije radikalizacije, pa

}e pred Savindan prosvetari or-

ganizovati “Svetosavski mar{“

ka Beogradu, da, kako re~e Mati-

jevi}, “probude” kolege iz pre-

stonice

Ministar prosvete Sr|an Verbi}

rekao je da je do{ao u ̂ a~ak u po-

setu {koli “Milica Pavlovi}”

kako bi razgovarao sa zaposlenima, jer,

prema wegovim re~ima, izuzetno je va`no

da se svi sporazumeju. Me|utim, o~igledno

je da do sporazuma izme|u Ministarstva i

sindikata jo{ uvek nije do{lo.

- [trajka~ki odbor je u subotu imao

sastanak sa ministrom prosvete i pona-

vqa se ista pri~a. Nema ni{ta od izuzi-

mawa prosvetnih radnika od smawewa

plata, od kolektivnog ugovora, od Zakona

o platnim razredima, od izmena Zakona o

osnovama sistema obrazovawa i vaspita-

wa. Sve su to bili {trajka~ki zahtevi.

Po{to do wihovih ispuwewa ne}e do}i,

{trajk se nastavqa - bio je izri~it Mati-

jevi}.

Ministar Verbi} rekao je da Vlada ne

mo`e da iza|e u susret zahtevima u vezi sa

nov~anom pomo}i u 2015. godini.

- MMF ne dozvoqava da se bilo kakva

sredstva iz buxeta izdvoje za poboq{awe

bilo ~ijeg materijalnog statusa. Treba da

razgovaramo kada i na koji na~in mo`emo

da re{imo taj materijalni status. Ako je

to 1. januar 2016. godine - onda o tome raz-

govaramo - rekao je Verbi}. On je istakao

da je {trajk legitiman na~in borbe i da ne

o~ekuje da prestane tokom no}i, ali da

o~ekuje da se za vreme {trajka radi.

- Voleo bih da su sindikati u pravu i

da u buxetu ima zna~ajnijeg novca koji bi

mogao da se upotrebi za plate, na`alost

novca za tu namenu nema. Nama je potreban

novac i za druge stvari. U~ini}emo buxet

transparentnim, tako {to }e predstavni-

ci sindikata mo}i da ga pregledaju i to

smo sa wima ve} ugovorili. @elimo da se

uvere da mi ni{ta ne krijemo - rekao je mi-

nistar. Me|utim, Matijevi} smatra da se

iz buxeta izdvajaju sredstva za potpuno ne-

bitne stvari:

- Apsurdna je situacija da se za razvoj

u obrazovawu, pri ~emu se misli na razne

projekte, igraonice, vaspitaonice izdvaja

oko deset milijardi dinara godi{we. Sav

ovaj na{ {trajk, odnosno uzimawe deset

posto od plata ko{ta {est milijardi di-

nara, tako da zaista je sme{no u jednoj go-

dini {tedwe davati tolike pare za gotovo

besmislene projekte.

Ministar Verbi} najavio je i raciona-

lizaciju broja radnih mesta.

- U ovom trenutku postoji veliki broj

onih sa nepunom normom ~asova i sistem

nam je neefikasan. Imamo mnogo qudi ko-

ji rade u tri, ~etiri {kole, putuju sa jed-

nog mesta na drugo i zapravo “nigde nisu”

u tim {kolama. @elimo da zaposleni u

{kolama imaju punu normu i budu deo ko-

lektiva. Na{ ciq je da napravimo efika-

sniji obrazovni sistem i kroz racionali-

zaciju, pri ~emu je jasno da }e biti onih za

koje }emo proceniti da je boqe da dobiju

otpremninu i odu iz obrazovnog sistema,

ali `elimo da sve to odradimo u saradwi

sa sindikatima - rekao je Verbi}.

Kao veoma aktuelnu temu, ministar je u

^a~ku najavio da je zavr{ena nova siste-

matizacija Ministarstva prosvete i da je

odlu~eno da }e 19 [kolskih uprava, koli-

ko ih ima u Srbiji, ubudu}e voditi qudi

najsposobniji za taj posao.

- Moramo u jednom trenutku da presta-

nemo sa postavqawem qudi na mesto na-

~elnika [kolskih uprava i da napravimo

konkurse. Ministastvo prosvete }e u fe-

bruaru organizovati interne konkurse na

kojima }e biti izabrani oni koji }e vodi-

ti {kolske uprave.

Dragan Matijevi} je naglasio da }e o

svakom budu}em kandidatu u na{em gradu

Sindikat obrazovawa ^a~ak dati svoje

mi{qewe, koga bi `eleli, a koga ne, ko za-

dovoqava kriterijume, a ko ne. I. M.

MINISTAR PROSVETE SR\AN VERBI] POSETIO O[ “MILICA PAVLOVI]” RADI PREGOVORA

MATIJEVI] - [TRAJK SE NASTAVQA

OCENE ]E BITI ZAKQU^ENE

Zakonski {trajk sa minimumom

procesa rada, od ponedeqka }e biti na-

stavqen u svim {kolama u ^a~ku, ali

}e ocene biti zakqu~ene.

- Oko 130 {kola u Srbiji nije odr-

`alo odeqenska ve}a i zakqu~ilo oce-

ne, pa smo se dogovorili da se 19. janu-

ara odr`e odeqenska ve}a i da {to se

makar toga ti~e, drugo polugodi{te

po~ne regularno - rekao je Dragan Ma-

tijevi}. On je naglasio da }e postojati

oskudica u kvalitetu znawa koje se sti-

~e tokom {trajka, ali i naglasio da to

nije samo problem prosvetara, ve} i

onih koji vladaju ovom dr`avom.

Dragan Matijevi}

Ministar Verbi} sa direktorom O[ „Milica Pavlovi}“

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 9PRAVOSLAVQE

10 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINEMARKETING

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 11POLITIKA

Poverenik SNS u ^a~ku dr Aleksandar Radojevi}

je na konferenciji za novinare, odr`anoj 9. janu-

ara, istakao da se Vlada trudi da sprovodi pra-

vedne reforme, kojih }e biti po{te|eni najsiroma{niji

slojevi, jer su oni te{ku ekonomsku situaciju ve} vi{e-

struko platili.

Radojevi} je potvrdio da je dr Prvoslav Savi} kandi-

dat SNS-a za novog direktora ^a~anske bolnice i tom

prilikom ocenio “da se rad ove zdravstvene ustanove da-

nas sveo na nivo tranzitne stanice, koja upu}uje pacijen-

te u Beograd”.

“Lo{im planirawem prethodnog rukovodstva i pret-

hodne Vlade onemogu}eno je zanavqawe kadrova, onemogu-

}ene su specijalizacije, tako da smo ostali bez velikog

broja specijalista zbog wihovog odlaska u penzije. S ob-

zirom na to da nemate specijaliste, ne mo`ete da se bavi-

te dijagnostikom, a bez dijagnostike, koja mora biti ta~-

na u savremenom svetu, ne postoji bolni~ko le~ewe, ve}

kozmeti~ki saloni. Ovo je posledwi momenat da ^a~an-

sku bolnicu zaustavimo od propadawa i da poku{amo da

je vratimo na one grane od pre 30 ili 40 godina”, rekao je

Radojevi}.

On je, tako|e, naveo da ne}e biti novog zapo{qavawa

lekara i medicinskih sestara, jer je ^a~ak tu priliku is-

koristio pre dve godine.

[efica odborni~kog kluba SNS Nada Simovi} oce-

nila je da su odbornici ove stranke uspeli da u prethod-

nom periodu podignu nivo demokrati~nosti u gradskom

parlamentu i da uti~u na dono{ewe {to kvalitetnijih

zakonskih re{ewa.

“Aktivno smo u~estvovali u kreirawu buxeta u kome

smo opredelili sredtsva za projekte koji }e unaprediti

`ivot sugra|ana. Ponosni smo {to smo u ovogodi{wem

buxetu uspeli da podignemo socijalnu za{titu na vi{i

nivo. Pored postoje}ih pogodnosti, doneli smo i neke

nove mere, me|u kojima posebno izdvajam subvencionisa-

we sme{taja dece u privatnim vrti}ima i pomo} porodi-

cama sa vi{e dece, {to predstavqa podsticaj ra|awu”,

rekla je Nada Simovi}.

Na konferenciji za novinare Radojevi} je predstavio

i novog pomo}nika gradona~elnika za oblast ekologije i

ekonomskog razvoja Dragana Nikoli}a, koji je na po~etku

svog izlagawa zahvalio SNS na ukazanom poverewu da vo-

di, kako je rekao, jedan od do sada najboqe vo|enih resora

u Gradskoj upravi.

“Zahvaquju}i prethodnom pomo}niku ovaj resor je do-

bro postavqen, pa su sve aktivnosti uglavnom ranije rea-

lizovane. Nije realizovana samo investicija zamene ko-

tla na gas u MZ “Prosveta”, jer se u buxet za za{titu `i-

votne sredine, umesto planiranih 30, slilo 24 miliona

dinara. O~ekujem da }e ta investicija biti ostvarena to-

kom ove godine”, rekao je Nikoli}. Iznose}i program ra-

da, on je kao prioritete naveo izgradwu transfer stani-

ce i azila za nezbrinute `ivotiwe. Nikoli} je najavio da

}e i daqe nastaviti zapo~ete aktivnosti na poqu ostva-

rivawa u{tede u javnoj rasveti kori{}ewem energetski

efikasnih svetiqki, ali i na smawewu buke na gradskoj

teritoriji aktivnim ozelewavawem povr{ina. Kako je

najavio, posebna pa`wa bi}e posve}ena Ov~arsko-ka-

blarskoj klisuri, koja postaje zna~ajno mesto na mapi

Evrope.

“Izgradwa transfer stanice bi}e realizovana uz po-

mo} donacije {vedske agencije Sida. Lokalna samoupra-

va je za ovu investiciju obezbedila 25 miliona dinara.

Izgradwi transfer stanice bi}e zapo~eta nakon okon~a-

wa tendera. Kada je re~ o Gradskoj upravi za lokalno-eko-

nomski razvoj, akcenat }e biti stavqen na poqoprivredu,

jer smatramo da u ovom sektoru mo`emo da postignemo do-

bre ekonomske rezultate i poboq{awe `ivota gra|ana.

Oko 37 odsto buxeta, odnosno 51 milion dinara, oprede-

qeno je za subvencije u poqoprivredi. Planirali smo

otvorawe laboratorije za ispitivawe hrane na Agronom-

skom fakultetu tokom ove godine, {to bi trebalo da omo-

gu}i lak{i plasman robe na inostrana tr`i{ta”, rekao

je Nikoli}. On je, tako|e, podsetio da je obezbe|eno do-

voqno protivgradnih raketa za za{titu useva u novoj

protivgradnoj sezoni.

Prema najavi Nikoli}a, ove godine kona~no bi treba-

lo da se zavr{i izgradwa azila za nezbrinute `ivotiwe

u Mili}evcima. U ovogodi{wem buxetu su obezbe|ena

sredstva za kompletno finansirawe zavr{etka izgradwe

objekta.

V. S.

^A^ANSKI NAPREDWACI ODR@ALI KONFERENCIJU ZA NOVINARE

PREDSTAVQEN NOVI

POMO]NIK GRADONA^ELNIKA

12 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINESELO

^uvawe plodova pru`a vi{estruke koristi, a najva-

`nije su {to omogu}uje ravnomerniju raspodelu

vo}a, dugotrajniju i ve}u potro{wu sve`ih plodo-

va, kao i povoqnije cene distribucije sve`eg vo}a. Zbog

toga je veoma zna~ajno da se plodovi jesewih, zimskih, pa

i letwih sorti ~uvaju u sve`em stawu {to je mogu}e du`e.

To se najboqe posti`e u hladwa~ama, pogotovo smawewem

koncentracije ugqen dioksida i, u savremenijim objekti-

ma, sni`avawem nivoa kiseonika (i do 0,5 odsto), ka`e za

“^a~anski glas” mr Branko Tanaskovi}, savetodavac iz

Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be.

- Samo odr`avawe plodova pra}eno je odre|enim bio-

hemijskim procesima koji su najvi{e uslovqeni ~inio-

cima sredine i temperaturom. Na vi{im temperaturama

ovi procesi su intenzivniji, dok se na temperaturama

bli`im nuli zna~ajno usporavaju. Oni ne mogu potpuno

da prestanu, tako da se i na najoptimalnijim temperatu-

rama {e}er i organske kiseline tro{e iz plodova. To ne-

minovno uslovqava i odre|ene gubitke uskladi{tenog

vo}a, na primer jabuke - podse}a Tanasko-

vi}.

Du`ina ~uvawa plodova zavisi od vi{e

~inilaca, a osobine sorte su prevashodni

faktor. Pored istovetnih uslova gajewa kod

raznih sorti neujedna~eno je trajawe plodo-

va u sve`em stawu. Najkra}e se mogu ~uvati

plodovi ranih, a najdu`e poznih sorti. Ta-

ko|e, obja{wava savetodavac, najboqe se ~u-

vaju plodovi sa debqom i kompaktnom kuti-

kulom poko`ice, prekriveni vo{tanom

skramicom ili pepeqkom i retkim, zatvore-

nim stomama (sitnim otvorima na povr{i-

ni ploda). Pojedini plodovi, kao kod sorte

budimka na povre|enim mestima mogu obra-

zovati tzv. suvu fleku, ~ije su }elije plutastog karaktera,

{to, na neki na~in, izoluje daqe propadawe okolnog tki-

va, obja{wava na{ sagovornik. Dokazane sorte ~iji se

plodovi boqe odr`avaju u sve`em stawu su, na primer,

{ampawka, kola~ara, {umatovka, ko`ara,

wuton `uti, ontario, vajnasep..., navodi

Tanaskovi}.

- Koliko }e plodovi zadr`ati sve`inu

zavisi i od wihovog stepena zrelosti. [to

su plodovi zreliji, utoliko su i ograni~e-

nije upotrebe. Ali, to ne zna~i da se oni

mogu du`e odr`avati u sve`em stawu, uko-

liko su zeleniji. Plodovi koji du`e ostaju

na stablu sa kasnijim sazrevawem du`e i

traju, osim kod mawe poznih zimskih sorti.

Krupno}a plodova ima zna~ajnu ulogu za

wihovu du`u upotrebu. Kod istih sorti

najsitniji i najkrupniji plodovi imaju

znatno kra}i vek trajawa. Najdu`e se ~uva-

ju plodovi sredwe krupno}e. Kod dana{wih

gajenih sorti, metod i vreme brawa plodova direktno od-

re|uje kvalitet wihovog ~uvawa. Osnovni preduslov je

pa`qivo brawe, uz izbegavawe svakog povre|ivawa tkiva

ili vo{tane skramice i pepeqka na takvim plodovima.

Obrani plodovi ne smeju biti predugo stacionirani na

letwim `egama, ili zimske sorte izlo`ene uticaju vlage

ili mraza, ve} bi ih trebalo {to pre uneti na predhla|e-

we i skladi{ta sa kontrolisanom atmosferom, ukoliko

nisu neposredno nameweni za daqi transport - ka`e Ta-

naskovi}.

Pored toga, na kvalitet uskladi{tenih plodova znat-

no uti~u i koli~ina i raspored padavina tokom vegetaci-

je, elementarne prirodne nepogode do same berbe (grad,

o`egotine od sunca, vetar i sl.), kao i primewena tehno-

logija gajewa zasada (ishrana vo}a, rezidba, prore|ivawe

plodova...), napomiwe savetodavac. Obrani plodovi bi

trebalo da imaju peteqke, da berba nije obavqena po ve-

likoj vru}ini, niti po isuvi{e vla`nom vremenu. Na

kraju dolazi do izra`aja adekvatno sprovedena tehnika,

uslovi ~uvawa u hladwa~ama (na temperaturi oko 1 ste-

pen) i postizawe odgovaraju}e vlage kod ~uvawa jabuke -

94-98 % u prostorijama skladi{ta. U dana{wem vo}ar-

stvu posebna pa`wa se mora posvetiti pravilnoj za{ti-

ti zasada od bolesti i {teto~ina, jer samo zdrav prinos,

bez o{te}ewa, uslov je za kasniju upotrebu ukusnih i so~-

nih plodova, isti~e na{ sagovornik.

N. R.

Sektor organske proizvodwe u svetu se ubrzano raz-

vija. Tokom prethodne decenije, povr{ine pod or-

ganskom proizvodwom u EU pove}avale su se u pro-

seku pola miliona hektara godi{we. Trenutno postoji

vi{e od 180.000 farmi koje primewuju metode organske

proizvodwe, koje se znatno razlikuju od konvencionalne,

ali je ciq isti - prozvodwa hrane vrhunskog kvaliteta.

Jedna od najva`nijih razlika je da umesto hemijskih sred-

stava u borbi protiv {teto~ina i korova, organski far-

meri koriste uglavnom plodored i sorte koje su otporne

na bolesti i {teto~ine, ka`e Radovan [evarli}, saveto-

davac iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be.

- U definisawu pojma i zna~aja organske proizvodwe

postoje velike zablude i nejasno}e, a neke od wih su da su

organski proizvodi druga~ijeg ukusa od onih koji su pro-

izvedeni na konvencionalni na~in, da su skupqi od kon-

vencionalnih, da je organska poqoprivreda mawe pro-

duktivna od tradicionalne, da veliki broj logoa za or-

gansku proizvodwu zna~i da ne postoje jedinstvena pravi-

la i metode proizvodwe. Neki potro{a~i tvrde da organ-

ska hrana ima boqi ukus, ali mnoge studije nisu uspele da

prona|u adekvatne dokaze za te tvrdwe. Proizvo|a~i or-

ganske hrane u svetu ne tvrde da su wihovi proizvodi bo-

qeg ukusa, ve} da je on autenti~an, jer su proizvedeni na

prirodan na~in - napomiwe [evarli}.

Organska proizvodwa ~esto zahteva vi{e vremena i

radne snage, kori{}ewe skupqih preparata i prostornu

izolovanost od potencijalnih zaga|iva~a. Ova hrana se

proizvodi i distribuira u mawem obimu, a celokupni

proces proizvodwe je pod kontrolom specijalizovanih

kontrolnih organizacija, {to sve skupa ~ini dodatni

“pritisak” na cenu ko{tawa, ka`e savetodavac. Ve}a ce-

na ko{tawa mo`e se posmatrati kao cena koju potro{a~i

moraju da plate, jer je re~ o proizvodima koji uva`avaju

sve aspekte za{tite `ivotne sredine, dobrobiti `ivoti-

wa i odr`ivog kori{}ewa prirodnih resursa, obja{wa-

va [evarli}.

- Studije pokazuju da proizvo|a~i koji primewuju tra-

dicionalne metode organske proizvodwe imaju ve}e pri-

nose po jedinici povr{ine. Jedan od razloga je i ~iwe-

nica da se organske farme ~esto nalaze u podru~jima sa

ote`anim uslovima rada, gde su prirodni uslovi ~esto

ograni~avaju}i faktor u pove}awu prinosa. Upotreba

fosilnih goriva je ista kao i u konvencionalnoj proiz-

vodwi, ali je upotreba radne snage vi{estruko ve}a, {to

tako|e uti~e na produktivnost. Istina je da u EU i svetu

postoje razli~iti logotipi koji se koriste u ozna~avawu

organskih proizvoda, ali svi oni predstavqaju garanci-

ju da su u proizvodwi kori{}ene metode i procedure ko-

je su dozvoqene i odobrene od strane kontrolnih organi-

zacija - ka`e na{ sagovornik.

Organska poqoprivredna proizvodwa sve vi{e dobija

na zna~aju, kao jedan od modela razvoja koji treba da pru-

`i nove perspektive razvoja ruralnog stanovni{tva.

Osnovni principi organske proizvodwe podrazumevaju:

prostornu izolovanost od potencijanih zaga|iva~a i pr-

oizvo|a~a koji korite sinteti~ke inpute, uvo|ewe plodo-

reda kao bitnog preduslova za efikasno kori{}ewe pri-

rodnih resursa, vrlo stroga ograni~ewa za upotrebu pe-

sticida i mineralnih |ubriva, apsolutnu zabranu genet-

ski modifikovanih organizama, gajewe biqnih i `ivo-

tiwskih vrsta koje su otporne na bolesti i koje su prila-

go|ene lokalnim uslovima, dr`awe `ivotiwa na otvore-

nom uz upotrebu hrane koja je proizvedena metodama or-

ganske proizvodwe i drugo, navodi [evarli}.

- Za poqoprivredne proizvo|a~e koji se bave organ-

skom proizvodwom od velikog zna~aja su plodnost zemqi-

{ta i za{tita i o~uvawe `ivotne sredine. Po{tovawe i

o~uvawe prirodnih resursa ostvaruje se kroz odgovorno

kori{}ewe energije i prirodnih resursa, odr`avawe bi-

odiverziteta, unapre|ewe plodnosti zemqi{ta, odr`ava-

we kvaliteta voda i promociju zna~aja organske proiz-

vodwe. Prodaja organskih proizvoda vr{i se putem raz-

li~itih kanala distribucije, a naj~e{}e su to lokalna i

specijalizovana tr`i{ta poqoprivrednih proizvoda,

direktno sa farme na kojoj se proizvode organski proiz-

vodi, dostava na ku}na vrata i putem internet prodaje -

podse}a savetodavac. N. R.

Da bi se omogu}ila efikasna kreditna podr{ka po-

qoprivredi veoma je zna~ajno uspostavqawe site-

ma javnih skladi{ta i kreditirawe na osnovu

robnih zapisa. Javna skladi{ta treba da omogu}e poqo-

privrednicima da izbegnu prodaju svojih proizvoda od-

mah nakon berbe ili `etve, kada su cene po pravilu naj-

ni`e, ka`e savetodavac Radovan [evarli}, iz Poqopri-

vredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak.

- Komparativne prednosti sistema javnih skladi{ta

su mnogobrojne, a mogu}nosti wihovog kori{}ewa zavise

od nekoliko faktora: brojnosti i dostupnosti javnih

skladi{ta u ruralnom podru~ju, udaqenosti skladi{ta

od centara poqoprivredne proizvodwe, zaiteresovano-

sti bankarskog sektora za kreditirawe poqoprivredne

proizvodwe gde se kao zalog daje uskladi{tena roba, ste-

pena razvijenosti tr`i{ta poqoprivrednih proizvoda i

ukqu~enosti poqoprivrednih proizvoda u berzansko po-

slovawe. Sistem javnih skladi{ta podrazumeva i nepo-

sredno ocewivawe kvaliteta i sertifikaciju uskladi-

{tene robe, {to umnogome olak{ava trgovinu. Osnovni

elementi dobro razvijenog sitema javnih skladi{ta su:

postojawe pravnog i regulatornog okvira, uspostavqawe

regulatorne i nadzorne agencije, licencirawe javnih

skladi{ta i osigurawe i odgovaraju}e finansijske ga-

rancije za uskladi{tenu robu - navodi [evarli}.

U na{oj zemqi garancije za uskladi{tenu robu daje

Kompezacioni fond, koji ima svojstvo posebnog pravnog

lica. Osnovna uloga fonda je pokrivawe eventualnih gu-

bitaka deponenata u slu~aju bankrota, po`ara, kra|a i

drugih malverzacija, podse}a savetodavac. Wegovo po-

stojawe predstavqa jo{ jednu pravnu sigurnost na osno-

vu kojeg bi banke trebalo da formiraju poverewe za kre-

ditirawe na osnovu izdatih robnih zapisa. Najboqi si-

stem za kontrolu javnih skladi{ta je razvoj specijalizo-

vane dr`avne inspekcijske slu`be koja je zadu`ena za iz-

davawe dozvola, sprovo|ewe regulativa i inspekcijske

poslove, nagla{ava na{ sagovornik.

Sistem javnih skladi{ta ve} dugo postoji u mnogim

zemqama sveta, sa odre|enim specifi~nostima koje su ka-

rakteristi~ne za svaku zemqu ponaosob. Javna skladi{ta

postoje i u mnogim zemqama u na{em okru`ewu, a poseb-

no je zanimqiv primer Slova~ke, gde su u funkcionisa-

we sistema ukqu~ene poslovne banke i vi{e od 60 licen-

ciranih skladi{ta, ka`e [evarli}.

N. R.

JAVNA SKLADI[TA

I KREDITIRAWE POQOPRIVREDE

MNOGOBROJNE

PREDNOSTI

ZA DU@E TRAJAWE UBRANIH PLODOVA VA@NI SU USLOVI WIHOVE NEGE I ^UVAWA

ZIMSKI UKUS SVE@EG VO]A

OSNOVNI PRINCIPI I ZNA^AJ ORGANSKE PROIZVODWE

PROIZVODWA HRANE

VRHUNSKOG KVALITETA

- Pre izno{ewa na tr-

`i{te plodovi jabuke se

mogu ~uvati u sve`em

stawu kra}e ili du`e

vreme. To je posebno va-

`no i neophodno kod

plodova zimskih sorti

koji svoju potpunu zre-

lost, uglavnom, ne mogu

posti}i na stablu do

vremena berbe, pa se mo-

raju ~uvati do sazrevawa

- ka`e mr Branko Tana-

skovi}.

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 13ZDRAVSTVO

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 office@cacanskiglas.rs

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Registarski broj: BD 82596/2007

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

Nedeqno

ISSN 0350-9613

COBISS.SR - ID 15955970

Nakon {to su za najradosniji hri{}anski

praznik Bo`i} darivali mame i bebe u Poro-

dili{tu, sve{tenstvo Crkvene op{tine ^a~ka,

nastavilo je sa pomagawem jedne od najzna~aj-

nijih ustanova u gradu, ~a~anske Bolnice. U

okviru Dobrotvornog starateqstva pri Hramu

i Nedeqe milosr|a, odr`ane za vreme Bo`i}-

nog posta, prikupqeni novac sve{tenstvo je

iskoristilo da ~a~ansko Porodili{te i De~i-

je odeqewe “ponovi” neophodnim aparatima,

a u prisustvu i po blagoslovu Episkopa `i~kog

gospodina Justina

Kako je rekao stare{ina Crkve protojer Ivan Pau-

novi}, na Bo`i} je Bolnici predat samo prvi deo

donacije, dok }e drugi biti uru~en na Savindan.

On je naglasio da su na{i sugra|ani svojim milosr|em

pomogli najzna~ajniju ustanovu u na{em gradu.

Donacija Crkvene op{tine ^a~ka sastoji se od tri

aparata, dva namewena Porodili{tu i jednog za De~ije

odeqewe.

- Skoro smo dobili jedan kardiotokograf, a evo danas

nam je stigao jo{ jedan, tako da smo postigli nivo da

istovremnmeno, u toku dva poro|aja, mo`emo snimiti de-

~ije tonove. Na{ ciq je da obezbedimo i tre}i aparat, ka-

ko bi nam svi poro|ajni stolovi bili pokriveni sa mo-

nitoringom funkcija bebe i majke. Za Porodili{te, do-

nacija je bila i halogena lampa, koja je potrebna gineko-

lozima i aku{erima pri raznim intervencijama, a tako-

|e, zna~ajna donacija je i aparat za De~ije odeqewe. To je

pulsni oksimetar, oprema koja je ko-

risna za snimawe saturacije kiseo-

nika krvqu kod dece, naro~ito kod

infekcija disajnih organa, kod br-

onhiolita koji bukvalno kosi na{u

najmla|u populaciju - objasnila je

direktorka Bolnice dr Jela Bo{ko-

vi}, isti~u}i da je impresionirana

radom mladih qudi iz na{e Crkve,

koji imaju te`wu da edukuju i upu}u-

ju na dobra dela i davawe.

Na sastanku sa predstavnicima

Gradske bolnice, Episkop `i~ki gospodin Justin nagla-

sio je da je najvi{a blagodetna zajednica ostvarena danas

u Crkvi prene{ena u Bolnicu.

- Danas smo odslu`ili svetu Liturgiju, sa koje dono-

simo najvi{i blagoslov gospoda Boga koji se daje narodu

kroz telo i krv. Crkva je tu da okupqa narod, da mu daje

ono {to mu je duhovno potrebno, ali ima i svoje prizva-

we da poma`e svima koji su u nevoqi ili imaju bilo ka-

kvu potrebu, jer tome nas u~i sam Gospod Hristos - rekao

je Episkop, napomenuv{i da je i on do{ao na svet u ~a~an-

skom Porodili{tu, 1955. godine na Vaznesewe.

Direktor Zdravstvenog centra dr Radoslav Milo{e-

vi} zahvalio je sve{tenstvu i rekao da ova donacija, po-

red materijalnog, ima i veliki duhovni zna~aj.

- Nedostajala nam je oprema, posebno za ona odeqewa u

kojima zbriwavamo na{e najmla|e sugra|ane, Porodili-

{te i De~ije odeqewe. Nadamo se da }emo ovom donaci-

jom, podi}i i na{ kvalitet rada -

rekao je dr Milo{evi}.

Stare{ina Hrama Svetog Vaz-

nesewa u ^a~ku Ivan Paunovi}

jo{ jednom je zahvalio ~a~anskim

privrednicima, {kolskim usta-

novama, trgovinskim lancima,

kao i svim sugra|anima, bez ~ije

pomo}i ova vredna donacija za

Gradsku bolnicu ne bi bila mo-

gu}a.

I. M.

U~a~anskom Porodili{tu tokom 2014. godine oba-

vqena su 1.223 poro|aja, {to je veoma malo pove}a-

we u odnosu na 2013, kada je taj broj bio 1.216, rekla

je na~elnica ovog odeqewa dr Danica Radosavqevi}. Ona

je povodom novogodi{wih i bo`i}nih praznika po`elela

da na{e sugra|anke u {to ve}em broju pose}uju Porodili-

{te, ali je podsetila i na lo{e uslove u kojima osobqe

ovog odeqewa radi.

- Zgrada u kojoj se nalazi Porodili{te je veoma stara,

kao i oprema sa kojom raspola`emo. Trenutno nam najve}i

problem predstavqaju poro|ajni stolovi. Imamo tri sto-

la, od kojih je jedan kupqen 1985. godine, a druga dva su sta-

ra i vi{e od 60 godina. Nov poro|ajni sto ko{ta oko 20

hiqada evra - rekla je doktorka Radosavqevi}. Iako je u

proteklih dva meseca, ovo odeqewe iz donacija dobilo dva

nova kardiotokografa i halogenu lampu, dr Radosavqevi}

obja{wava da zaposleni o~ekuju da se ispuni obe}awe nad-

le`nih o izgradwi novog Porodili{ta, pa su zbog toga, na

neki na~in, prekinuli svoje anga`mane u animirawu qudi

dobre voqe da im pomognu.

- Kada nas je gradona~elnik ^a~ka posetio za Novu go-

dinu, obe}ao je da }e uskoro po~eti izgradwa novog Poro-

dili{ta u produ`etku Ginekologije. To bi bila jedna sa-

vremena ustanova, istog kapaciteta kao i sada{wa, ali sa

tri poro|ajne i jednom operacionom salom za carske rezo-

ve, {to mi sada nemamo. Tako|e, bila bi obezbe|ena i pot-

puno nova oprema, od poro|ajnih stolova do instrumenata,

ali i oprema za bebe, jer bi se tu nalazio i jedan deo Neo-

natologije - rekla je dr Radosavqevi}. Ona je napomenula

da su pre dve godine, od firme “Maksima” iz Lu~ana dobi-

li jednu poro|ajnu stolicu, a da preduze}e “Milan Blago-

jevi}” iz Lu~ana ima odobrewe da u datom trenutku kupi

Porodili{tu poro|ajni sto. Od aprila prethodne godine,

porodiqe i u ~a~anskom Porodili{tu mogu imati kom-

fornost kao i u nekim ve}im porodili{tima u Beogradu,

jer su firme “Les folies” i “Budis” donirale ovom odeqewu

apartman za trudnice.

Kada je re~ o kadru, dr Radosavqevi} je rekla da posto-

ji potreba za primawem i usavr{avawem novih lekara, jer

ima nekoliko wih uskoro odlaze u penziju. Jedan od stari-

jih doktora na Porodili{tu je i @ivko Jovi~i}, koji pri-

~om o materijalno lo{im uslovima na ovom odeqewu nije

`eleo da obeshrabi budu}e mame, pa je po`eleo da ih bude

jo{ vi{e, isti~u}i da }e osobqe Porodili{ta, svojom qu-

bazno{}u i stru~no{}u uticati da u narednim godinama

bude sve vi{e novoro|enih beba.

- Motivisawe `ena da ra|aju je op{tedru{tveni pro-

blem. Mi ne mo`emo da uti~emo na ono {to je posao dr`a-

ve ili lokalne samouprave, koje svim sredstvima treba da

se trude da stimuli{u ra|awe - rekao je dr Jovi~i}.

I. M.

EPISKOP @I^KI GOSPODIN JUSTIN ZAJEDNO SA SVE[TENSTVOM HRAMA SVETOG VAZNESEWA

POSETIO ^A^ANSKU BOLNICU I URU^IO ZNA^AJNU DONACIJU

ZA RA\AWE NOVIH BEBA POTREBNI SU I BOQI USLOVI

NADAJU SE NOVOM PORODILI[TU

Kardiotokograf iz donacije

Dr Danica Radosavqevi} i dr @ivko Jovi~i]

Poro|ajni stolovi stari vi{e i od 60 godina

NOVI APARATI ZA

PORODILI[TE I DE^IJE ODEQEWE

14 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINEKULTURA

Vi{egodi{wa inicijativa gra-

|ana Qubi}a da 200. godi{wi-

ca podizawa Drugog srpskog

ustanka i Boja na Qubi}u, bude obe-

le`ena potpunim ure|ewem Spomen

kompleksa na brdu Qubi}u, nedavno

je dopuwena i predlogom da na pro-

storu kru`nog toka u ovom delu gra-

da, na posebnom postamentu, bude po-

dignut spomenik Tanasku Raji}u,

isti onakav kakav je postavqen u we-

govim rodnim Stragarima na Rudni-

ku. Spomenik ~uvenom Kara|or|evom

barjaktaru i tobxiji kneza Milo{a,

koji je stradao na Qubi}u 6. juna

1915. godine brane}i svoj top, delo je

akademskog vajara Drinke Radovano-

vi}, ~a~anske snahe, umetnice ~ije je

ostvarewe i spomenik vojvodi Stepi

Stepanovi}u u ^a~ku. Za realizova-

we ove inicijative gra|ana Qubi}a

formiran je i Odbor za podizawe

spomenika Tanasku Raji}u na ~elu sa

Dejanom Tomi}em, predsednikom Sa-

veta MZ Qubi}. Odlu~eno je da se

uradi replika spomenika iz Straga-

ra, jer je ovo re{ewe pro{lo kroz

proceduru umetni~ke procene i `i-

rirawe, a pomo} za podizawe spome-

nika o~ekuje se, po Tomi}evim re~i-

ma, i od Ministarstva kulture, ali i

~itave javnosti. Pored autorskog,

obezbe|ena je saglosnost lokalne sa-

mouprave i urbanista.Vajarka Drin-

ka Radovanovi} }e u me|uvremenu ob-

likovati i postament na kome }e spo-

menik biti uspravqen, na kome }e bi-

ti mesta i za kasnije postavqawe to-

pa, pored koga je legendarni junak sa

Qubi}a zadobio “stotinu rana od

stotinu jatagana”, ne odstupiv{i od

wega ni za pedaq. Procena je da bi

obezbe|ewe otiska i izlivawe spome-

nika sa ure|ewem kru`nog toka staja-

li oko 4.000.000 dinara. Uprkos

oskudnim vremenima u kojima `ivi-

mo, zadu`binarski duh je tradicija

na{eg naroda, a “podizawem i ovog

belega u okviru obele`avawa zna~aj-

nih jubileja iz srpske revolucionar-

ne pro{losti, osta}e trag, koji }e

svima nama i potomstvu, svedo~iti o

svekolikom srpskom slobodarstvu i

nacionalnom uznosu”. Za tu svrhu

otvoren je i poseban teku}i

ra~un, na koji svako prema

sopstvenim mogu}nostiuma

mo`e prilo`iti sredstva, a

Odbor se ovim putem zahva-

quje svim dobro~initeqima

i zadu`binarima, ka`e Dejan

Tomi}.

Savet MZ “Qubi}” doneo

je oddluku da se formira Od-

bor za podizawe spomenika

Tanasku Raji}u, koji ~ine:

Dragan Jovi}, Milisav No-

vi~i}, Milovan Lukovi},

Mi{o Petrovi}, Neboj{a

Jovanovi}, @iko Maletko-

vi}, Bratislav Jugovi}, Dra-

gan Stefanovi}, Dule ]iro-

vi}, Mom~ilo Radulovi},

Miladin Vukosavqevi} i

Dejan Tomi}.

Po{to je Boj na Qubi}u

bio najzna~ajnija borba za

oslobo|ewe Srbije od tur-

skog ropstva, koja je istovre-

meno predstavqala za~etak i

u~vr{}ivawe dr`avnosti bu-

du}e moderne Srbije, cen-

tralna proslava ovog jubile-

ja bi}e odr`ana 6. juna ove

godine na Qubi}u i ima}e

nacionalni karakter. Orga-

nizova}e je zajedno dr`ava

Srbija i Grad ^a~ak. Sredstva u iz-

nosu od 53 miliona dinara za izradu

projekta i rekonstrukciju Ulice

Dragoslava Boji}a, pristupne sao-

bra}ajnice koja vodi do Spomen kom-

pleksa na Qubi}u, u kojoj }e biti

ura|ena ki{na kanalizacija, trotoa-

ri i uli~na rasveta, obezbedi}e Mi-

nistarstvo saobra}aja. Ministar-

stvo rada finansira}e sa vi{e od

osam miliona dinara rekonstrukciju

samog Spomen kompleksa, dok je Grad

^a~ak formirao Programski odbor

za proslavu jubileja i iz buxeta obez-

bedio sredstva za odr`avawe mani-

festacije, saznajemo od gradona~el-

nika Vojislava Ili}a.

Z. L. S.

U SUSRET NACIONALNOM OBELE@AVAWU 200. GODI[WICE

DRUGOG SRPSKOG USTANKA I BOJA NA QUBI]U

INICIJATIVA ZA

PODIZAWE SPOMENIKA

TANASKU RAJI]U- Centralna proslava jubileja bi}e odr`ana 6. juna ove godine na Qubi}u i ima}e

nacionalni karakter. - Spomenik sa postamentom delo je akademskog vajara Drinke

Radovanovi}, bi}e postavqen na kru`nom toku u Qubi}u i ko{ta}e oko ~etiri mili-

ona dinara

Dejan Tomi}, predsednik Saveta MZ Qubi}

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Upustite se u nezabo-

ravnu pustolovinu kroz

vreme u kojoj istorija

o`ivqava na stranicama

ove zanimqive kwige. U

kwizi Zamkovi i vitezo-

vi saznajte kako su nasta-

li zamkovi, koji su bili

naj~uveniji sredwovekov-

ni ma~evi, kako su se od-

vijale vite{ke igre i jo{

mnogo toga...

Prepustite se opojnim

pri~ama neustra{ive [ehe-

rezade, upoznajte kraqa [a-

hrijara i zaplovite u egzo-

ti~ne predele Indije i In-

dokine u novoj, nesvakida-

{woj verziji ~uvene pripo-

vesti.

Nakon {to je otkrio ne-

verstvo svoje `ene, okrutni

kraq [ahrijar zahtevao je

da mu svake no}i dovode po

jednu devojku, kojoj je oduzi-

mao nevinost i ujutru je slao

u smrt. Uprkos gnevu wego-

vih podanika, u ~ijim srci-

ma je tiwalo seme pobune, kraq [ahrijar nastavqao je sa

svojim krvavim pirom. Lepa [eherezada, k}er kraqevog

vezira, odre|ena je da bude kraqeva slede}a nevesta. Mu-

dra lepotica ubrzo je skovala plan kako bi stala na put

nesre}i: kraqu je svake no}i pripovedala po jednu pri~u

koja je uvek pred zoru dostizala dramati~ni vrhunac. Ob-

uzet radoznalo{}u, kraq je ostavqao [eherezadu u `ivo-

tu ~ekaju}i sa nestrpqewem da pri~u privede kraju.

Poput nesagledivog okeana, mo}ne bujice nenadma-

{nog pripoveda~kog dara ~itavog Istoka utkane su u ne-

zaboravnu pripovest koja je trajala hiqadu i jednu no}.

^uveni vladari, bajkoviti predeli i nezaboravne junaki-

we obuze}e sva va{a ~ula – a onda }e nestati sa prvim

osvitom zore, samo da bi ponovo o`iveli kada Mesec

opet zagospodari nebeskim svodom.

Hanan el [ejh

HIQADU I JEDNA NO]

ZAMKOVI I VITEZOVI

PETAK - NEDEQA, 16-18. JANUAR - FILM AND CHIPS, prvo

izdawe festivala novog britanskog filma. Prire|iva~i: British

Council i Dom omladine Beograda, realizacija Filmski program

Doma kulture. Vi{e informacija o festivalu i detaqan program

dostupni su na: www.britishcouncil.rs/FilmAndChips ili

http://www.domkulturecacak.org/node/1084

Velika sala u 18:00 i 20:00

PONEDEQAK, 19. JANUAR - SVE^ANA BOGOJAVQENSKA

AKADEMIJA, organizacija: grad ^a~ak, crkva Svetog Vaznesewa

Gospodweg, Dom kulture, Narodni muzej i Sportski centar

Mladost. SVETOSAVSKI DANI - ''STOPAMA SVETOG SAVE'',

organizacija: hram Svetog Vaznesewa Gospodweg i Kwi`evni pro-

gram Doma kulture

Velika sala u 19:00

SREDA-PETAK, 21-23. JANUAR - GRAD HEROJA, dugome-

tra`ni animirani film, sinhronizovan

Velika sala u 16:00

SREDA-PETAK, 21-23. JANUAR - GOR^ILO, JESI LI TI

TO DO[AO DA ME VIDI[? - doma}i igrani film rediteqa

Milana Karaxi}a (Igraju: Mima Karaxi}, Dubravka Draki},

Andrija Milo{evi}, Boro Stjepanovi}, Anita Man~i}, Milorad

Mandi} Manda...)

Velika sala u 18:00 i 20:00

^ETVRTAK, 22. JANUAR - 34. IZLO@BA LIKOVNOG

STVARALA[TVA AMATERA MORAVI^KOG OKRUGA

Sredwi i gorwi hol u 19:00

DOM KULTURE - PROGRAM

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 15KULTURA

UNarodnom muzeju,

organizovan je jav-

ni ~as narodne tra-

dicije, koji je bio posve}en

bo`i}nim obi~ajima. U

staroj brvnari namewenoj

Muzeju detiwstva, o Bad-

wem danu, Bo`i}u i obi~a-

jima koji se upra`wavaju

povodom najradosnijeg

hri{}anskog praznika sa-

znali su na{i najmla|i su-

gra|ani, mali{ani iz

Pred{kolske ustanove

“Moje detiwstvo”. Razdra-

ganoj deci o bo`i}nim

obi~ajima govorio je glu-

mac Milutin Gigi Jev|e-

nijevi}.

- @eleli smo da kroz na-

rodnu tradiciju mali{a-

nima predstavimo na{e

obi~aje za Badwi dan i Bo-

`i}, a posebno ulogu dece u

najradosnijem prazniku.

Mali{anima koji su pri-

sustvovali javnom ~asu na-

rodne tradicije, na{ stal-

ni saradnik i prijateq

Muzeja, glumac Gigi Jev|e-

nijevi} demonstrirao je

obi~aje ovog praznika. U

ku}icu su uneli badwak i

na wega bacali `ito, bom-

bone i orase, sve ono {to

simbolizuje sre}u, napre-

dak i blagostawe. Deca su

radosno u~estvovala u sta-

rom, nekada{wem obi~aju -

kazala je etnolog Sne`ana

[apowi} A{anin.

U predstavi je u`ivalo

oko 25 mali{ana, a prema

re~ima Qiqane Radovano-

vi}, pedagoga PU “Moje de-

tiwstvo”, deca su veoma za-

interesovana za programe

srpske narodne tradicije,

“jer, pre svega, iza|u iz

svog redovnog okru`ewa,

ne{to novo nau~e i razvi-

jaju kulturu pose}ivawa

ustanova kulture u na{em

gradu”. N. R.

ODR@AN JAVNI ^AS NARODNE TRADICIJE

O BADWEM DANU I BO@I]U

Gradska biblioteka

“Vladislav Petko-

vi} Dis”, nagra|iva-

wem najvrednijih ~italaca

svog De~jeg odeqewa, koje

broji 2.000 ~lanova, nasto-

ji da motivi{e najmla|e

sugra|ane da u dru`ewu s

kwigama prepoznaju svog

najboqeg prijateqa. Ova

lepa tradicija traje ve} 12

godina, a pred kraj minule

godine diplomama “Naj~i-

talac” i kwigama nagra|e-

no je devet najaktivnijih

mali{ana. Nagrade im je

uru~io pisac za decu Slo-

bodan Stani{i}, koji je

tom prilikom predstavio

ediciju “Deca ~itaju srp-

sku istoriju” ~a~anske Iz-

dava~ke ku}e “P~elica”,

koja je na posledwem Sajmu

kwiga u Beogradu progla-

{ena za najboqu kwigu.

Pored nagra|enih ~itala-

ca i wihovih roditeqa, na

sve~anosti, kojoj su prisu-

stvovali i u~enici dva

odeqewa drugog razreda

O[ “Vuk Karaxi}”, Za-

hvalnicu za dugogodi{wu

saradwu dobio je u~iteq

Neboj{a Mileti}. Me|u

“Naj~itaocima” De~jeg

odeqewa u 2014. godini su:

~etvorogodi{wi Ogwen

Belopavlovi} i Antonina

Stankovi}, Andrej Stan-

kovi}, prva~i} i Sofija

Jeremi}, {esti razred iz

O[ “Tanasko Raji}”, Ma-

tija Savi}, drugi razred,

Sofija Savi}, ~etvrti i

Awa Majstorovi}, peti

razred, svi iz O[ “Mili-

ca Pavlovi}”, Tawa Mi-

trovi}, tre}ak O[ “Ratko

Mitrovi}” i Bojana Raji-

~i}, {esti razred O[ “Dr

Dragi{a Mi{ovi}”.

Z. L. S.

Prvog radnog dana u 2015. godini u Umetni~koj ga-

leriji “Nade`da Petrovi}” odr`ana je prva ra-

dionica iz projekta “Vrti}i bez granica 2”, koji

sprovodi Pred{kolska ustanova “Moje detiwstvo” u sa-

radwi sa ~a~anskim ustanovama kulture. Programi su na-

meweni deci uzrasta od tri do pet i po godina, koja nisu

obuhva}ena redovnim pred{kolskim vaspitawem i obra-

zovawem, a predstavqaju aktivnst osmi{qa-

vawa ponude kvalitetnih sadr`aja za decu

ovog uzrasta. Projekat u svojoj osnovi ima

multidisciplinarni pristup i podrazume-

va realizaciju posebnih i specijalizova-

nih programa pod nazivom “Igrovnica-is-

tra`ionica”. Tog dana deca su u Umetni~-

koj galeriji posetila izlo`bu {vedske gra-

fike “Dalgrafik”, a stru~ni vodi~ im je

bio kustos i saradnik na projektu Daniel

Miki}. Nakon upoznavawa sa izlo`bom,

deca su u radionici uradila crte`e koje }e

uz pomo} svojih vaspita~a i roditeqa pre-

to~iti u grafike. Ovaj pragmati~ni pri-

stup jednoj likovnoj tehnici, uve{}e mali-

{ane kroz kreativnu igru u svet umetnosti.

Projekat }e biti nastavqen tokom januara

aktivnostima u okviru programa “Prazni-

ci - gra|ewe zna~ewa”, a wegova su{tina

bi}e povezivawe iskustava kroz likovni

izraz, i tom prilikom deca }e biti upu}ena u na~in izra-

de video zapisa, mini filmova i dramsko izra`avawe.

Otvarawe vrata najmla|im sugra|anima je svakako jedan

od na~ina da ustanove kulture u ^a~ku formiraju svoju

budu}u publiku, koja }e od malih nogu biti edukovana ka-

ko nastaju, kako se posmatraju i za{to se ~uvaju umetni~-

ke vrednosti i dela. Z. L. S.

U GRADSKOJ BIBLIOTECI NAGRA\ENI NAJMLA\I ^ITAOCI

PISAC SLOBODAN

STANI[I] URU^IO NAGRADE

U UMETNI^KOJ GALERIJI “NADE@DA PETROVI]”

„VRTI]I BEZ GRANICA”

POKLON KWIGE

POVEST ^OVE^AN-

STVA JE POVEST WEGO-

VOG NESPORAZUMA S

GOSPODOM, NITI ON

RAZUME NAS NITI MI

RAZUMEMO WEGA.

„S gospodom bogom nema

{ale“ glasi jedna re~enica

iz Kaina, Saramagovog zavr-

{nog obra~una sa judeo-hri-

{}anskom tradicijom. U

ovom zaprepa{}uju}em kwi-

`evnom apokrifu Bog je negativac, an|eli su lo{i momci, a

samo je Kain, bo`jom voqom ubica svog brata Aveqa, istin-

ski preobra}enik i svedok brojnih bo`jih nedela i osiono-

sti. Zahvaquju}i mo}i da putuje kroz vreme, jer je osu|en na

ve~ito lutawe, Kain prelazi „iz proteklih u budu}e vidove

sada{wosti“, od Prvog greha do Potopa, preispituju}i ta-

ko starozavetne pri~e o postanku sveta, Sodomi i Gomori,

ru{ewu Jerihona, Avramovom `rtvovawu svog sina Isaka,

isku{avawu pravednoga Jova, zidawu Vavilonske kule, krva-

vim ratovima plemena Izraiqevog za Obe}anu zemqu...

Li{avaju}i se uobi~ajenog nakita pismenosti, portugal-

ski nobelovac je svojim posledwim objavqenim romanom

krunisao jednu visoku kwi`evnu gra|evinu, sazdanu od sve

samih parabola u ~ijoj je jezgri osporavawe pravaca kojima

je ~ovek krenuo i vrednosti koje je izneverio – umnogome vo-

|en rukom svoga tvorca.

Kwiga je razmi{qawe o biblijskom junaku Kainu, „koji

jeste ubio svog brata (Aveqa) ali koji za mene ne mo`e da bu-

de vi|en kao oli~ewe zla“, rekao je Saramago. Kain je u Bi-

bliji predstavqen kao prvi ubica u istoriji, po{to je iz

qubomore ubio mla|eg brata Aveqa. Dobitnik Nobelove na-

grade @oze Saramago }e jetko pokuditi biblijski mit o spa-

savawu sveta i alegoriju o Nojevoj barci.

Viktorija Melita od

Koburga, Daki, unu-

ka kraqice Viktori-

je, po ocu je Engleskiwa, po

majci Ruskiwa, a po zavi~a-

ju Nemica. Ve} samo zbog

toga osu|ena je na to da bu-

de pion svoje porodice na

{ahovskoj tabli dinastije.

Ali wome nije lako ma-

nipulisati. U epohi u kojoj

se smrt smatra prihvatqi-

vijom od razvoda, Daki }e

se boriti za pravo da bude

sa svojom istinskom quba-

vqu. Ona }e kr~iti svoj put

preko sramotnog egzila u

Pariz do rasko{i Sankt Peterburga i blata i krvi na

Isto~nom frontu.

Dok Rusija tone u haos 1917. godine i dinastija Roma-

novih do`ivqava pad, iznova prognana, Daki nam pripo-

veda svoju pri~u.

Uverqiv poput memoara, ovo je roman o jednoj izrazi-

to inteligentnoj i duhovitoj `eni, sna`ne li~nosti,

o{trog oka, bez ikakvih izli{nih ukrasa i sentimental-

nosti, a ipak duboko potresan i `ivotan. Pripadnica

generacije koja je raskinula s krutim dvorskim obi~aji-

ma, a ipak nerazdvojiva od svog dinasti~kog bremena,

stostruko te`eg u okolnostima ruskog prevrata, Vikto-

rija Melita je savr{eno odabrana junakiwa ovog tragi~-

nog vremena i istovremeno divan, poetski `enski lik.

Lori Grejam mo`emo zahvaliti {to ju je ponovo o`ivela

u svom neizmerno zanimqivom romanu koji se ujedno ~i-

ta i kao najlep{a `ivotna pri~a, i kao istorija.

@oze Saramago

KAIN

Lori Grejam

VELIKA KNEGIWA

I[^EZLOG CARSTVA

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obrado-

vati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave

se u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i

od naredne srede u kwi`ari Laguna, Gradsko

{etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

16 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINEGORWI MILANOVAC

Povodom majskih

poplava koje su

zadesile ~itavu

Srbiju, na namenskom ra-

~unu op{tine Gorwi Mi-

lanovac, zahvaquju}i izu-

zetnoj solidarnosti pred-

stavnika gorwomilanova~-

ke privrede, udru`ewa, or-

ganizacija i gra|ana, kao i

prijateqskih op{tina, sa-

kupqeno je 8.719.699,45 di-

nara i 14.867,46 evra.

Republi~ka procena

{tete na teritoriji op-

{tine Gorwi Milanovac

iznosila je 454.598.934,34

dinara, od ~ega

149.919.962,00 na poqopri-

vrednom zemqi{tu,

143.891.091,75 na objekti-

ma, 103.866.094,14 na mosto-

vima i 56.921.786,45 dinara

na lokalnim i nekategori-

sanim putevima.

Prema izve{taju gorwo-

milanovake Op{tinske

uprave o realizaciji dr-

`avnog programa obnove

porodi~nih i stambenih

objekata u majskim i jun-

skim poplavama, izdato je

ukupno 122 re{ewa, prema

kojima je za sanaciju {tete

opredeqeno 31.054.000,00

dinara republi~kih sred-

stava. Od toga najve}i ste-

pen ugro`enosti je {esta

kategorija sa ukupno 18 do-

netih re{ewa, deset pozi-

tivnih i osam negativnih.

Od prve do pete kategorije,

prema upravnom postupku

je doneto 104 re{ewa i to

58 pozitivnih i 46 nega-

tivnih.

Sa obzirom na to da dr-

`avnim programima nisu

tretirane {tete na poqo-

privredi i na pomo}nim

objektima, op{tina Gorwi

Milanovac odredila je po-

sebne programe pomo}i

o{te}enima koji su imali

takvu vrstu {tete. S obzi-

rom na procenu obima {te-

ta, odlu~eno je da se za po-

mo} poqoprivrednicima

opredeli iznos od

15.407.280,00 dinara, koji

je obezbe|en iz donacija i

buxetom op{tine Gorwi

Milanovac. Ova nov~ana

pomo} je raspore|ena na

677 poqoprivredna proiz-

vo|a~a, po precizno utvr-

|enim kriterijumima. Od

wih 677 za 25 poqopri-

vrednika je po posebnom

Programu za o{te}ene eko-

nomske objekte, upue}na

nov~ana pomo} ukupne

vrednosti 3.990.000,00 di-

nara.

Iz stalne buxetske re-

zerve za o{te}ene stambene

objekte i to za one vlasni-

ke koji su odbijeni na osno-

vu dr`avnog programa ob-

nove upla}eno je 1.722.000

dinara za 34 vlasnika, koji

su {tetu imali na potpor-

nim zidovima. Onima koji-

ma je {teta na stambenim

objektima nastala nakon

maja 2014. godine ukupno je

ispla}eno 470.000 dinara

za 11 vlasnika. Za 35 vla-

snika obradivog zemqi{ta

koji su zahteve podneli po

isteku rokava predvi|enih

programima, ukupno je iz-

dvojeno 624.240,00 dinara

iz stalne buxetske rezerve.

Op{tina Gorwi Mila-

novac zahvaquje svim dona-

torima, gra|anstvu, a po-

sebno predstavnicima gor-

womilanovake privrede na

izra`enoj dru{tenoj soli-

darnosti, {to ovu op{ti-

nu ~ini prepoznatqivom u

~itavoj Srbiji.

NOVAC STIGAO I OD REPUBLIKE I OD OP[TINE

DODEQENA NOV^ANA SREDSTVA

O[TE]ENIMA U POPLAVAMA

Ususret obele`avawu ovog velikog

jubileja, gorwomilanova~ka Op-

{tinska uprava je zapo~ela obiman

program restauracije i obnavqawa kul-

turno-istorijskih znamenitosti na ~ita-

voj teritoriji op{tine. Za ove namene je

potrebno trideset miliona dinara, a {e-

stina }e biti finansirana iz op{tinskog

buxeta, ali i delom iz republi~kih sred-

stava. Asfaltirawem bine na otvorenom i

svih staza kroz Kne`evu livadu, znamenito

mesto “Takovski grm”, zablistalo je u pu-

nom sjaju. Planirano je i ure|ewe mokrih

~vorova, kapije, sanacija javne rasvete, po-

stavqawe izletni~kih tabli i drugih ak-

tivnosti.

Na konkursu kod nadle`nog ministar-

stva obezbe|eno je 2,5 miliona dinara za

restauraciju Milo{evog konaka, kao i 1,9

miliona za ure|ewe Crkve brvnare, tako

da }e se od ovih sredstava najpre uraditi

projektna dokumentacija za zamenu krovne

konstrukcije, a u planu je i parterno ure-

|ewe. U muzeju “Drugog srpskog ustanaka” u

Takovu je zamewena fasada, kao i sanacije

podova, a u planu je drena`a i regulisawe

kanalizacione mre`e i uvo|ewe grejawa u

ovom objektu. Rekonstruisan je i lokalni

put Svra~kovci - Gorwa Crnu}a - Vra-

}ev{nica, zapravo putni pravci ka Milo-

{evom konaku i manastiru Vra}ev{nica.

Vrednost tih radova je iznosila 22 milio-

na dinara koje je investiralo JP “Putevi

Srbije”. U toku je sanacija muzeja “Rudni~-

ko-takovskog kraja” u gradu. Dosta pa`we

bi}e posve}eno parternom ure|ewu O[

“Takovski ustanak” u neposrednoj blizini

Muzeja, kao i ure|ewu samog naseqenog me-

sta Takovo.

Prema re~ima predsednika op{tine

Milisava Mirkovi}a, uskoro }e uslediti

i programske pripreme za sve~ane akade-

mije, koje }e zajedno organizovati Vlada

Srbije i lokalna samouprava, jer je 23.

aprila i Dan op{tine Gorwi Milanovac.

Prva smo op{tina u

Srbiji koja je done-

la buxet za 2015.

godinu, koji je u najve}em

delu razvojni, rekao je

predsednik op{toine Gor-

wi Milanovac Milisav

Mirkovi}.

- Predvi|eno je mili-

jardu i 180 miliona dina-

ra, a tu su i neutro{ena

sredstva od ranijih godina

u iznosu od 150 miliona i

sopstveni prihodi, pre sve-

ga od mesnih zajednica oko

72 miliona, {to ukupno iz-

nosi milijardu 412 milio-

na dinara. Od ukupnih

sredstva buxeta, za inve-

sticije je predvi|eno oko

500 miliona dinara. Zna-

~ajna sredstva su opredeqe-

na i za socijalna davawa, a

deo i za redovno izmirewe

svih ra~una, materijalnih

tro{kova i plata buxet-

skih direktnih i indirekt-

nih korisnika - rekao je

Mirkovi}, naglasiv{i da

je Gorwi Milanovac jedna

od retkih op{tina koja ne-

ma nepla}enih ra~una, a

javna preduze}a, ustanove i

mesne zajednice ne posluju

sa gubitkom. On je istakao

da }e i ove godine biti

ostvaren suficit koji je

planiran za zapo~ete i no-

ve radove. “Moramo ra~u-

nati i na rezerve u buxetu,

jer ne mo`emo dozvoliti da

do|emo u situaciju da zapo-

sleni ne mogu da prime pla-

te ili da nemamo da plati-

mo ra~une”, istakao je

predsednik Op{tine.

OGLAS ZA PORESKE OBVEZNIKE

Obave{tavamo poreske obveznike da ukoliko su bili u uslovnom otpisu kamate i

mirovawu glavnog poreskog duga u 2013. i 2014. godini, u obavezi su da od 1. januara

2015. godine u 24 mese~ene rate izmire svoj revalorizovani poreski dug, koji je do sa-

da bio u statusu mirovawa.

Za vreme pla}awa glavnog poreskog duga na rate, poreski obveznik je du`an da re-

dovno pla}a teku}e obaveze. Ukoliko u periodu pla}awa glavnog poreskog duga na

rate, ne izmiri teku}u obavezu ili ratu, nadle`ni organ odmah sprovodi postupak

prinudne naplate shodno propisu koji ure|uje poreski postupak i poresku admini-

straciju.

Poresko odeqewe Op{tinske uprave op{tine Gorwi Milanovac

NA PROLE]E VELIKI JUBILEJ

U TOKU PRIPREME ZA

OBELE@AVAWE DVA VEKA OD

DRUGOG SRPSKOG USTANKA

PREDVI\ENE

I BUXETSKE REZERVE

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 17GORWI MILANOVAC

“ Rezultati na{eg rada vi-

dqivi su na svakom koraku,

ali uvek ho}emo vi{e i boqe.

Gra|ane smo u proteklim godi-

nama navikli na odgovoran i

predan rad, od kakvog ni ubu-

du}e ne}emo odustajati”, re-

kao je izme|u ostalog u prvom

ovogodi{wem intervjuu za

na{ list predsednik op{tine

Gorwi Milanovac Milisav

Mirkovi}.

Da li ste zadovoqni rezultatima koje

je Op{tina ostvarila u protekloj godini?

– Prema zvani~nim podacima, postig-

nutim rezultatima u 2014. godini, svrsta-

ni smo u red boqih op{tina u Srbiji. Go-

dina je bila te{ka, kako zbog velike eko-

nomske krize, tako i zbog ogromnih {teta

od poplava i klizi{ta, ali smo i pored

toga ve}inu planova realizovali. Poseb-

no bih istakao dobar rad Op{tinske

uprave, bez ~ije na~elnice i wenog tima,

ukupni rezultati rada ~itave Op{tine ne

bi bili isti. Gra|ane smo proteklih go-

dina navikli na odgovoran i predan rad.

Istakao bih da nam problem predstavqaju

neodgovorni buxetski korisnici, koji

moraju da se uozbiqe u narednom periodu.

U protivnom ukinu}emo nov~ane transfe-

re za nepropisne zahteve, jer je op{tina

kao osniva~ odgovorna za wihovo poslo-

vawe.

Dr`avna revizorska institucija je rad

op{tine ocenila vi{e nego pozitivno.

– Op{tina je od po~etka godine imala

~etrnaest raznih kontrola. Osim gra|e-

vinskih inspekcija, upravne kontrole,

kontrole Ministarstva odbrane, poseti-

la nas je i Dr`avna revizorska institu-

cija. Za~u|uju}e je da smo jedina op{tina

u Moravi~kom okrugu koja je bila toliko

puta kontrolisana, {to navodi na zakqu-

~ak da ima onih koji svom gradu ne `ele da

pomognu, ve} naprotiv, da mu tim prijava-

ma odmognu. Ali, najva`niji su rezultati

tih kontrola, koji nas svrstavaju u red ma-

log broja op{tina koje su pozitivan pri-

mer dobrog poslovawa sa neznatnim ne-

pravilnostima, iskqu~ivo tehni~ke pri-

rode, koje }emo ispraviti u zadatom roku.

Dr`avni revizor Du{ko Pejovi} je nedav-

no javno o tome govorio, a od 27 kontroli-

sanih op{tina, posebno je izdvojio na{u

i op{tinu Para}in za odgovorno raspo-

lagawe buxetskim sredstvima.

[ta je sve ura|eno na poqu infra-

strukture Op{tine?

– Posebno bih istakao da smo zapo~e-

li adaptaciju Doma kulture, aktivnosti

na postavqawu video nadzora grada, ure-

|ewe pristupa Domu zdravqa, rekonstruk-

ciju Brda mira... Zavr{ene su pripreme za

izgradwu osnovne {kole u Semedra`i, na-

stavilo se sa adaptacijom verskih objeka-

ta, spomenika kulture, a u toku su i inte-

zivne pripreme za obele`avawe 200 godi-

na od podizawa Drugog srpskog ustanka

ove godine. Radi se i na modernizaciji ko-

tlarnice i sistema za daqinsko grejawe, a

u toku je i izgradwa auto – puta uz na{u

punu logisti~ku podr{ku, posebno u do-

menu re{avawa imovinskih odnosa. Pri

kraju su radovi na zgradi OU u ulici Ti-

homira Matijevi}a, a nastavqena je re-

konstrukcija i izgradwa putne mre`e u

svim mesnim zajednicama, kao i vodovod-

ne, kanalizacione, elektro i PTT mre`e

u gradu. U toku su radovi na vodovodu ka

Rudniku i ure|ewe re~nog korita Despo-

tovice. U okviru JP „Sportsko – rekrea-

tivni centar“ izgra|ena je teretana na

otvorenom, a za najmla|e je postavqeno

klizali{te.

Kroz agrarni buxet smo pru`ili mak-

simalnu pomo} selu i poqoprivredi, za-

{ta je izdvojeno 20 miliona dinara, od ~e-

ga je 14 dodeqeno za 153 doma}instva, kao

bespovratna sredstva.

Kakvi su planovi za narednu godinu?

- Planiramo da nastavimo adaptaciju

i rekonstrukciju Doma kulture, kao i spo-

men - parka Brdo mira. Zapo~e}emo iz-

gradwu pristupne saobra}ajnice ka auto –

putu, uz pomo} Republike, izgradi}emo

{kolu u Semedra`i, pro{iri}emo kapa-

citete PU „Sunce“ i poboq{ati uslove

rada. U planu je i rekonstrukcija kampa

„Mirko i Slavko“ u Buqarici, za {ta je

projektna dokumentacija ve} ura|ena. Ra-

di}emo Studiju opravdanosti izgradwe

nove industrijske zone u Sr~aniku, anga-

`ova}emo se oko re{avawa problema u

zdravstvenim ustanovama. Nastavi}emo sa

radovima u Ulici Vuka Karaxi}a i uredi-

}emo prostor oko gradske tr`nice, robne

ku}e i zelene pijace. Re{i}emo pitawe

projektne dokumentacije vodosnabdevawa

za prawanski i gru`anski kraj i okon~a-

ti poslove na izgradwi vodovoda u Br|a-

nima. Izgradi}emo pomo}ni fudbalski

teren u okviru sportskog centra, a nasto-

ja}emo da realizacijom Lokalnog akcio-

nog plana za mlade za period 2014/2018.

pomognemo u re{avawu osnovnih potreba

mladih u op{tini. Posebnu pa`wu }emo

posvetiti ure|ewu naseqenih mesta {i-

rom op{tine, u ciqu odr`avawa sveop-

{teg ekolo{kog trenda.

Kakva je situacija sa industrijskim

razvojem u Gorwem Milanvcu?

- Za razliku od situacije u ve}ini

ostalih op{tina, najve}i broj preduze}a

uspe{no se transformisao i privreda op-

{tine va`i za jednu od najzdravijih u Sr-

biji. Na na{oj teritoriji ima oko 2.000

aktivnih preduzetni~kih radwi i pri-

vrednih dru{tava. Gorwomilanova~ki

renomirani proizvo|a~ posu|a “Meta-

lac” je dugogodi{wi brend Gorweg Mila-

novca i jedna od ve}ih kompanija koja ~i-

ni na{u privredu, ali ne i jedina. Mo`e-

mo se pohvaliti i “Tetra Pakom”, kao i

firmom “Takovo-Swislion”. Tako|e, imamo

vi{e srodnih velikih kompanija sa sli~-

nim programima proizvodwe iz oblasti

grafi~ke delatnosti “Tipoplastika”,

“Papir Print”, “Foka”, “Spektar”. U

grupu uspe{nih privrednika spadaju i in-

dustrija boja i lakova austrijsko - slove-

na~ka kompanija “Zvezda-Helios”, kao i

{vedska firma za proizvodwu {tampar-

skih boja “Flint group Balkan”. Me|u veli-

kim preduze}ima je i fabrika automobil-

skih delova “Fad” i modna konfekcija

“Rudnik”. Uspe{nu podzemnu eksplotaci-

ju ruda vr{i “Rudnik AD”, dok je “9. sep-

tembar” preduze}e koje se bavi proizvod-

wom potro{nih medicinskih, stomatolo-

{kih i kozmeti~kih sredstava.

Mo`emo biti ponosni da su predstav-

nici gorwomilanova~ke privrede po ob-

javama Privredne komore Kraqevo dugo

nosili titulu najve}ih izvoznika Mora-

vi~kog okruga. O~ekujemo da }e distribu-

cija sirovina i roba biti jo{ efikasnija

kada se zavr{i auto-put Koridor 11.

Da li }e u 2015. biti i novih radnih

mesta?

- Prema posledwoj evidenciji Nacio-

nalne slu`be zapo{qavawa trenutno ima

3.750 nezaposlenih. Procentualno se mo-

`e re}i da skoro svaki drugi gra|anin

Gorweg Milanovca ima neki vid prima-

wa. Kada se uzme u obzir stawe drugih ne-

razvijenih ili mawe razvijenih op{tina

i gradova, mi koji `ivimo u Gorwem Mi-

lanovcu mo`emo biti zadovoqni uposle-

no{}u.

U saradwi sa Nacionalnom slu`bom za

zapo{qavawe ve} ~etvrtu godinu za redom

realizujemo Program zapo{qavawa neza-

poslenih lica (program stru~ne prakse),

tako da oko 20 mladih visoko{kolovanih

pripravnika svake godine zavr{i stru~nu

praksu, uz adekvatnu nov~anu nadoknadu.

Da li se u Gorwem Milanovcu radi na

unapre|ewu privrednog ambijenta kako bi

se pospe{io dolazak stranih investitora?

- Prvo treba da odgovorimo zahtevima

postoje}ih investitora, koji uspe{no po-

sluju, jer su na{i novi investitori uglav-

nom wihovi poslovni partneri. Tako da

otvaramo vrata svima onima koji na osno-

vu iskustava uspe{nih poslovnih partne-

ra o~ekuju i sopstvenu stabilnost u po-

slovawu. Imamo primer dolaska ruskog

investitora koji je revitalizovao fabri-

ku name{taja u Prawanima i sada posluje

pod imenom „Classic style furniture”, bave-

}i se proizvodwom name{taja od punog

drveta. Nekada{wu veoma uspe{nu firmu

u staroj Jugoslaviji koja se zvala „Seko“

preuzela je Slovena~ka firma „Mersteel

profil“, koja nastavila nekada{wi pro-

gram, ali dosta naprednije.

Ono {to je u domenu Op{tinske uprave,

a to su administrativni postupci izdava-

wa dozvola i drugih normativnih postu-

paka, op{tina Gorwi Milanovac je rea-

lizovala projekat “Unapre|ewe poslovnog

okru`ewa na lokalnom nivou kroz regula-

tornu reformu”, ~iji je ciq pojednosta-

vqivawe nepotrebno dugotrajnih admini-

strativnih procesa, koji u mnogim slu~a-

jevima ometaju ili usporavaju aktivnosti

privrednih subjekata. Kao proizvod ovog

projekta imamo Elektronski registar ad-

ministartivnih postupaka a`uriran na

na{oj zvani~noj veb prezentaciji, koji

virtuelno omogu}ava investitorima da

do|u do potrebnih dokumenata, ukqu~uju-

}i i pla}awe osnovnih republi~kih i op-

{tinskih taksi.

Uglavnom, nastojimo kao op{tinska

vlast da obezbedimo pozitivnu investi-

cionu klimu kako bi omogu}ili ve}u za-

interesovanost investitora da ula`u u

na{u op{tinu.

I. M.

MILISAV MIRKOVI], PREDSEDNIK OP[TINE GORWI MILANOVAC

PRIMER ODGOVORNOG

RASPOLAGAWA BUXETSKIM SREDSTVIMA

18 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINEDRAGA^EVO

U Srbiji se mnogo govori o

odumirawu sela, ali se realno

slabo {ta ~ini kako bi se ova ne-

da}a zaustavila. Godinama, pa

~ak i decenijama unazad, u seoska

podru~ja se mawe ula`e, tako da

se na{a sela, u ve}ini slu~ajeva,

ne mogu pohvaliti dobrom infra-

strukturnom opremqeno{}u. Za-

druge, koje su nekada predstavqa-

le sna`nu potporu i svojevrsnu

garanciju ekonomske stabilnosti

seoskih doma}instava, danas su

oli~ene u opustelim zadru`nim

zdawima, koja su se vremenom pre-

tvorila u ruine, a ono malo `ite-

qa ve}ine takvih sela, gde su se

mladi otisnuli u svet za boqim

`ivotom, u srcu ~uva `al za onim

sre}nijim vremenima, jer im ova

nova nisu donela mnogo dobrote.

Ponekad se ~ini da srpskom selu,

koje odi{e lepotom i mirom, sa-

mo malo nedostaje da se otrgne iz

kanxi otu|enosti. O tome je raz-

mi{qao godinama unazad i ~a-

~anski slikar Bo`idar Plazi-

ni}, dok je posmatrao ~arobnu i

neponovqivu lepotu svoga Tija-

wa, `ivopisnog draga~evskog se-

la, u kome je proveo bezbri`no i

nezaboravno detiwstvo. @eleo je

da dogradi porodi~nu ku}u i u

woj osnuje Centar za vizuelna is-

tra`ivawa, ali mu to nikako ni-

je polazilo za rukom. Tako je do-

{ao do veoma interesantne ideje

da deo o~evine, ta~nije 90 ari,

pokloni nekome, ko je od wega fi-

nansijski mo}niji, da tu sagradi

objekte, koji }e doneti napredak

ovom mestu. Sticaj sre}nih okol-

nosti je hteo da na putu do reali-

zacije jedne ovakve, naizgled neo-

stvarive ideje, upozna Lisu

Braun, uspe{nu poslovnu `enu,

koja poseduje istan~ani ose}aj za

dobre projekte. Odmah joj se dopa-

la Plazini}eva ideja internaci-

onalnog sela, koje }e biti otvore-

no za dolazak qudi.

- Srpska sela su ostala na mar-

ginama kulturnih de{avawa. Po-

znato je da svakoj pustiwi treba

neka oaza. I na{im selima su

neophodne male kulturne oaze, ko-

je bi udahnule `ivot tim sredi-

nama. Tako je i sa Tijawem. Raz-

mi{qali smo na koji na~in da

pomognemo qudima koji `ive u

tom selu. @eleli smo najpre da

podignemo kompleks tradicio-

nalnih srpskih brvnara, koje }e

odisati osobenim etno-stilom,

ali }e imati i brojne pogodnosti

moderne civilizacije. Jasno je da

jedno takvo, kako sam ga nazvao

“Globalno selo” ne mo`e da iz-

gradi jedan ~ovek. U projekat bi

trebalo da se ukqu~i vi{e qudi

i svako od wih da podigne po ne-

ki objekat na svom placu. Glavna

zamisao je da se na{e globalno se-

lo otvori za goste iz sveta, po-

slovne qude, umetnike i prijate-

qe, da u`ivaju u lepoti seoskog

ambijenta, ti{ini, zdravoj i uku-

snoj hrani, ali i umetnosti. Lisa

smatra da je Tijawe idealno me-

sto za antistres i rekreativne

programe, koji su posebno intere-

santni za qude sa Zapada - obja-

{wava Bo`idar, dodaju}i da }e u

svemu tome zna~ajno mesto imati

i wegov Centar za vizuelna is-

tra`ivawa, kao mesto okupqawa

umetnika, koji }e u Tijawu orga-

nizovati raznorodne radionice

za decu i ostale zainteresovane,

kao i izlo`be.

Kad se zdru`e qubav

prema selu i veliki

entuzijazam...

Ro|ena Zemunka Lisa Radmila

Braun ima srpsko i englesko dr-

`avqanstvo. Iz Srbije je oti{la

sa 19 godina, kada se udala za in-

`ewera Terensa Gordona Brauna.

Engleska joj je postala druga

otaxbina, ali joj je qubav prema

Srbiji u srcu ostala. U svoju do-

movinu je po~ela da dolazi ~e{}e

u vreme sankcija, da bi kasnije u

Beogradu osnovala tri preduze}a:

“Ingli{ buk”,”Ingli{ pot” i

“Ingli{ turs”, koja se bave kwi-

gama, porcelanom i turizmom i

danas zapo{qavaju 60 radnika.

Unuka Vladislava Petkovi}a Di-

sa po babinoj liniji, odlu~ila je

da deo svoje kreativnosti i spo-

sobnosti podari i Draga~evu.

- Ideja je da se uz sve ono {to

imaju Ov~ar Bawa i Gu~a, iskori-

ste i sve blagodeti koje poseduje

`ivopisno Tijawe, kako bi se po-

krenuo zdravstveni turizam. Qu-

di bi dolazili u to mesto na

istinski oporavak, i fizi~ki i

psihi~ki. Projekat bi trebalo da

obuhvati 16 ku}a, u koje bi moglo

da smesti ~etrdesetak gostiju, ko-

ji bi mogli da u`ivaju u ~istoti

prirode, {etwi, zdravoj hrani,

ali i modernijim na~inima opu-

{tawa kao {to su to joga, sauna i

masa`a. Za wih bi bile organi-

zvane posete manastirima i osta-

lim znamenitim mestima draga-

~evskog kraja. Doprinos wihovom

zdravqu pru`ili bi i ~asovi

slikawa, koje }e organizovati

Bo`o Plazini}. I ~uveni zlaku-

ski grn~ari bi svoje ume}e pode-

lili sa gostima Tijawa, {to bi

predstavqalo istinski u`itak.

@eqa nam je da blagodeti ovog

kraja osete qudi iz inostranstva,

koji su zbog brzog tempa `ivota

izlo`eni stalnom stresu - ka`e

Liza Braun. Ona istovremeno is-

ti~e da ovakav projekat zahteva i

ogromna nov~ana sredstva, s ob-

zirom na to da je re~ o “krupnom

zalogaju” za jednog ~oveka. Prva

brvnara, koja je preneta iz Iva-

wice, nalazi se u zavr{noj fazi,

a tu su i dve stare ku}e, koje }e bi-

ti kompletno obnovqene. Za daqu

realizaciju projekta poku{a}e

da prona}e odgovaraju}e investi-

tore.

Prvi gosti iz sveta, koje je

Lisa dovela u Tijawe, nisu kri-

li da ih je o~arala neponovqiva

lepota Draga~eva. Bili su uvere-

PROJEKAT “TIJAWE - GLOBALNO SELO”: OD IDEJE DO STVARNOSTI

UMETNI^KOM VIZIJOM

PROTIV ODUMIRAWA SELA

Brvnara Lise Braun

Centar za vizuelna istra`ivawa u porodi~noj ku}i Bo`idara Plazini}a

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 19DRAGA^EVO

ni da }e ovo gostoqubivo selo po-

stati omiqena destinacija za od-

mor mnogih poslovnih qudi.

Budu}e steci{te

brojnih

kulturnih sadr`aja

Centar za vizuelna istra`i-

vawa je pobornik participativ-

nih projekata, u kojima umetnost

i kultura u~estvuju u drugim seg-

mentima `ivota, oplemewuju ih i

potpoma`u socijalnu politiku,

turizam i sli~no, navodi Plazi-

ni}.

- Centar }e u svom sklopu ima-

ti program usavr{avawa za stu-

dente Fakulteta umetnosti, koji

}e im pru`iti mogu}nost da u

svojim umetni~kim delima ostva-

re spoj starih zanata sa savreme-

nom umetni~kom produkcijom.

Organizova}emo i drugi pro-

gram, kao mogu}i spoj ekologije i

umetnosti, odnosno kori{}ewe

recikla`nog materijala za ostva-

rewe umetni~kih ideja. Veoma je

interesantan i program organi-

zovawa kolonija, u kojima }e u~e-

stvovati qudi koji se bave razli-

~itim vrstama umetnosti, a spa-

daju u kategoriju invalidnih li-

ca. Veliki deo osmi{qenih ak-

tivnosti bi}e namewen deci i to

me posebno raduje, jer }e na ovom

primeru mo}i da shvate da umet-

nost nije ne{to {to je sasvim iz-

dvojeno, da se ona pro`ima sa

svim ostalim sferama `ivota, da

bi trebalo da postane deo svako-

dnevice i na taj na~in obogati

na{e bivstvovawe. Svi planira-

ni programi }e pomo}i `iteqi-

ma sela da se kulturno uzdignu i

u`ivaju u ne~emu {to im nije bi-

lo tako ~esto dostupno - ka`e

Plazini}, poku{avaju}i da pre-

do~i sve prednosti, koje }e nepo-

novqivo “Globalno selo” doneti

`iteqima Tijawa, ali i ~itavog

Draga~eva. U projekat se ukqu~i-

la i dr Danijela Milo{evi}, ko-

ja je odlu~ila da obnovi nasle|e-

nu ku}u. I istureno odeqewe gu~-

ke O[ “Akademik Milenko [u-

{i}”, koje se nalazi u Tijawu, po-

lako postaje sastavni deo ovog

sjajnog projekta. Planiramo da

~a~anska sredwa umetni~ka {ko-

la u ovoj godini pokrene jednu ra-

dionicu - letwu klesarsku {ko-

lu, zahvaquju}i kojoj }e selo biti

oboga}eno brojnim skulpturama.

Pri tome, i druga draga~evska se-

la dobija}e umetni~ke skulpture,

koje }e nastajati u letwim radio-

nicama.

Sre}u qudi mogu da uveli~aju

neki mali iskoraci i u svemu ni-

je uvek presudan novac. Ukoliko

~ovek ima dobru viziju, mnogo to-

ga se mo`e ostvariti, pa ~ak i za-

ustaviti odumirawe sela, smatra

Plazini}. Kao pozitivan primer

naveo je i vetrewa~u, koju je iz-

gradio jedan veliki zaqubqenik

u Tijawe, koja izaziva veliko in-

teresovawe {kolaraca. Dok po-

smatraju vetrewa~u, sti~u svoja

prva saznawa o alternativnim

izvorima energije.

- Polako zaokru`ujemo pri~u.

Otvoreni smo za korisne ideje i

pru`amo mogu}nost svima onima

koji `ele da u~estvuju u na{em

projektu. @elimo da sa~uvamo

prirodu za sada{we i budu}e ge-

neracije i da sve blagodeti ovog

kraja podelimo sa prijateqima i

gostima iz zemqe i sveta. Zna~a-

jan segmet projekta je wegova sajt

prezentacija u ciqu internacio-

nalizacije ideje, pronala`ewu

sli~nih primera u svetu i razme-

ne iskustava - ka`e Plazini}, do-

daju}i da Lisa Braun ima jo{ jed-

nu sjajnu ideju, a re~ je o tome da u

Tijawu otvori jedan mali pogon

za izradu nekih autenti~nih dra-

ga~evskih proizvoda, koji bi

imali dobru pro|u na svetskom

tr`i{tu. Nisu bitne koli~ine,

ve} wihov kvalitet i to bi bilo

pesudno u wihovom plasmanu. Re-

alizacija ove zamisli bi bila

zna~ajna i zbog otvarawa mogu}-

nosti zapo{qavawa me{tana

ovog sela.

Tijawe ima 68 ku}a, u kojima

`ivi oko 160 me{tana. Kako is-

ti~e Plazini}, projekat “Glo-

balnog sela” polako napreduje, a

ono {to je najva`nije okupqa sve

vi{e qudi, koji su voqni da pru-

`e svoj doprinos u realizaciji

ovako lepe ideje, koja bi trebalo

da pru`i {ansu bar nekolicini

`iteqa Tijawa da do|u do zapo-

slewa ili unov~e bar deo svojih

poqoprivrednih proizvoda ba{

u svom mestu. Mo`da }e ovaj inte-

resantan poduhvat inicirati i

nove ideje, pa }e mo`da uskoro u

ovom lepom draga~evskom selu iz-

ni}i neki mali prera|iva~ki po-

gon za preradu vo}a i povr}a ili

}e retke draga~evske tkaqe upra-

vo u ovom selu prona}i nove kup-

ce iz inostranstva za svoje uni-

katne }ilime, zavese ili ne{to

drugo.

V. S.

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski

prostor razli~itih

povr{ina po

povoqnim cenama (tel,

adsl)

- Magacinski prostor u Obili}evoj ulici

od 80 do 160 m2 (ima mernu grupu - indus-

trijska struja) na samo 800m od centra

grada

- Poslovno izlo`beni magacinski

prostor od 200m2 na odli~noj

lokaciji 800m od centra grada (wc,

tel, adsl)

- Izdaje se 400m2

(ceo posledwi

sprat u sivoj fazi,

mogu}nost ure|ewa

po potrebi zakupo-

davca. Pogodno za

teretane, igraon-

ice itd.)

Skulptura akademskog vajara

Neboj{e Savovi}a

20 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINEIVAWICA

Ufirmi “Western turist” 64

radnika u ponedeqak su

zapo~ela {trajk, tra`e}i

od vlasnika firme Gorana ]oso-

vi}a isplatu zaostalih zarada,

overu zdravstvenih kwi`ica, po-

vezivawe radnog sta`a i smenu

direktora Goluba Labudovi}a.

Prvi put rad su obustavili uo~i

Nove godine i tada uputili di-

rektoru minimalne zahteve za

prestanak {trajka, ka`e predsed-

nik sindikata Aco Laki}evi}.

- Razlog stupawa u {trajk su

neizmirene obaveze, a to su devet

zaostalih zarada, 46 meseci nepo-

vezanog radnog sta`a i neoverene

zdravstvene kwi`ice od februa-

ra pro{le godine. Na{ {trajk je

zakonit. Zbog toga smo i zvali

inspekciju rada da naprave zapi-

snik, ali direktor firme nije

prisustvovao, niti je potpisao

taj zapisnik - obja{wava Laki-

}evi}.

Firma “Western turist” je u

blokadi od juna 2013. godine.

“Agrobanka”, pod ~ijom hipote-

kom su bili weni objekti, daje ih

u neograni~eni zakup “Western

turist plusu”, ~iji je vlasnik di-

rektorov sin Petar Labudovi}.

Nove nevoqe po~ele su kada je

“Western turist plus” prestao da

pla}a zakupninu i da izmiruje

obaveze prema radnicima.

- Ra~uni firme “Western tu-rist plus” su u blokadi posledwih

mesec dana. Ugovor Agrobanke sa

ovom firmom istekao je 9. decem-

bra pro{le godine, a pre toga je

postojao otkazni rok od tri me-

seca. Ste~ajni upravnik je do{ao

da mu uru~i re{ewe o otkazu, ko-

je direktor nije prihvatio uz

obrazlo`ewe da je mnogo vi{e

ulo`io u objekte nego {to je we-

gova zakupnina - ka`e Laki}e-

vi}.

On dodaje da otkad su stupili

u {trajk, sve vreme su u kontaktu

sa direktorom. Dogovorili su se,

ka`e, da rade za Novu godinu, uz

uslov da se radnicima isplati

po 20 hiqada li~nog dohotka.

Radnici trenutno ne vide da

firma u ovim uslovima mo`e da-

qe da funkcioni{e, jer je u blo-

kadi, a posledwih mesec dana ni-

su u mogu}nosti ni da predaju pa-

zar, isti~e Laki}evi}.

Direktor Golub Labudovi} je

rekao da je od prethodne firme

nasledio dug za platu, ali i zao-

stale obaveze prema radnicima.

Firma “Western turist”, na-

slednica nekada{weg “Westernstajla”, raspola`e sa dva hotela i

tri restorana. Centralno mesto

pripada hotelu “Park”, koji se

svojevremeno okitio sa ~etiri

zvezdice, i kao takav bio ponos

Ivawice.

Na pojedinim mesti-

ma na Goliji, visi-

na sne`nog pokri-

va~a je i do jedan metar. Na

skija{kim stazama ima oko

tridesetak centimetara

utabanog snega, a zaqubqe-

nici u skija{ke sportove

svakog dana mogu krenuti

put Golije. Organizovan je

prevoz autobusom, koji

kre}e od Doma kulture u 9,

a vra}a se u 16 ~asova. Sta-

za za skijawe je adekvatno

pripremqena i `i~are su u

funkciji, ka`e profesor

fizi~kog vaspitawa, tre-

ner i skija{ Ivan Petro-

vi}.

- @i~are rade od 10.30

do 16 ~asova za decu koja

putuju iz Ivawice. Nakon

toga, deca se vra}aju orga-

nizovanim prevozom. Na

Goliji je veliki broj skija-

{a. Prethodne nedeqe bi-

lo ih je oko sedamdeset

dnevno, ne ra~unaju}i po-

laznike {kole skijawa.

Najvi{e wih dolazi vi-

kendom. Radi i {kola ski-

jawa, organizovane su tri,

~etiri grupe, koje ukupno

broje vi{e od 20 polazni-

ka. Staza je utabana i radi

`i~ara “tawira~a” - ka`e

Petrovi}.

Zbog velikih sne`nih

padavina, ni tokom

praznika nije bilo

odmora za komunalce. Na

primedbe nezadovoqnih

gra|ana, direktor Komu-

nalnog preduze}a Milan

Maslarevi} odgovara da su

se u ovom preduze}u trudi-

li da ispo{tuju priorite-

te, kao i da pored dobre vo-

qe nisu uspevali odmah da

iza|u u susret svim zahte-

vima.

- Prioriteti su nam da

o~istimo ulice do Doma

zdravqa, vrti}a, {kola,

pekara i apoteka. Zatim

~istimo ulice u visinskim

delovima, odnosno usponi-

ma, kao i trotoare. Ima

gra|ana koji su nezadovoq-

ni na rad na{e slu`be, me-

|utim, ne postoji mogu}-

nost da se o~istiti ceo

grad odjednom. Zamolio

bih gra|ane da budu str-

pqivi. Na{a vozila su bi-

la na terenu i za vreme

praznika, nismo prekida-

li sa ~i{}ewem i posipa-

wem ulica. Ovih dana }emo

po~eti sa izno{ewem snega

sa trotoara i pripremiti

se za po~etak polugodi{ta

u {kolskoj godini - obja-

{wava Maslarevi}.

„Ona ne zna“ pobedni~-

ka je pesma 22. Konkursa za

najlep{u qubavnu pesmu

ivawi~kog Doma kulture.

Wenom autoru, Qubomiru

O. Vujovi-

}u iz Beo-

grada, bi-

}e od-

{tampana

zbirka pe-

sama o

t r o { k u

organiza-

tora. Dru-

gu nagra-

du, sedam

dana boravka u Ivawici,

dobio je Dragoqub M. Je-

vremovi} iz Ro}evca kod

Svilajnca za pesmu „Pe-

snik Jesenski i Simonida

jedne no}i u Gra~anici“.

Tre}a nagrada, pet dana

boravka u Ivawici, pri-

pala je Miladu Obrenovi-

}u iz Republike Srpske za

pesmu „Da mi struji{ skit-

ni~kim venama“.

Selektor konkursa,

profesor

i kwi`ev-

nik Mi-

livoje Tr-

navac iza-

brao je 69

pesama 50

autora za

tradicio-

n a l n i

z b o r n i k

„@ubori

sa Moravice“, koji }e iz

{tampe iza}i u februaru.

Na konkurs je stiglo 495

pesama iz pera 165 autora

iz Srbije, BiH, Hrvatske,

Slovenije, Crne Gore i

Poqske.

Sneg koji je u ivawi~kom kraju padao

bez prestanka stvario je dosta pro-

blema. Zamenik komandanta [taba

za vanredne situacije Milinko Mijailo-

vi} rekao je da su pro~i{}eni svi putni

pravci, kao i centri mesnih zajednica,

ali svaka nova “tura” snega, zadaje nove

probleme.

- Nadam se da }emo uspeti da sve putne

pravce osposobimo za saobra}aj. Me|u-

tim, imaju}i u vidu najavu da }e sneg i da-

qe padati, mi smo mobilni i prati}emo

situaciju. Najgore je u golijskom i javor-

skom delu. Na onim putnim pravcima gde

su prevoji i veliki smetovi je stvarno

problem. Tu mora da se anga`uje te{ka me-

hanizacija, jer ne mo`e da se o~isti stan-

dardnom - ka`e Mijailovi}. On isti~e i

da [tab daje sve od sebe i kada je u pitawu

gradsko podru~je, ali i da gra|ani moraju

maksimalno da se anga`uju.

-Za sada zimska slu`ba funkcioni{e

dosta dobro, kako na dr`avnim putevima,

tako i mi na lokalu. Iznosili smo sneg iz

grada, ali i gra|ani sa svoje strane treba

da urade sve {to mogu, da ~iste ispred svo-

jih ku}a i lokala. Molimo ih i da obrate

pa`wu prilikom parkirawa gde ostavqa-

ju vozila, da ne bi ometali ma{ine da

urade svoj deo posla - rekao je Mijailo-

vi}.

Ra~une za

komunal-

ne usluge

Ivawi~anima

ubudu}e ne}e

uru~ivati inka-

santi, ve} }e ih

dobijati putem

po{te. Nov na-

~in dostavqawa

ra~una omogu-

}ila je modernizacija informacionog sistema u JKP

“Ivawica”, rekao je direktor Milan Maslarevi}. On do-

daje da cene ne}e biti promewene.

- Uveli smo novi informacioni sistem sa novom ba-

zom podataka, pa imamo mogu}nost ispostavqawa ra~una

putem po{te. Gra|ani }e mo}i da plate ra~un u po{ti,

banci, kao i na blagajni u Komunalnom preduze}u. Iako

su neki gra|ani bili zadovoqni prethodnim na~inom

pla}awa, ima i onih koji su, kako ka`u, istakli zahtev da

ne pla}aju ra~une kad im inkasant do|e na ku}ni prag -

isti~e Maslarevi}.

Ina~e, prethodnu godinu Komunalno preduze}e zavr-

{ilo je sa 45 miliona potra`ivawa. Od toga su dugovawa

gra|ana iznosila oko 15 miliona.

Izvor: Ivawi~ki radio

TRA@E SVE [TO IM FIRMA DUGUJE

[TRAJK RADNIKA “WESTERN TURISTA”

ORGANIZOVANO

SKIJAWE NA GOLIJI

SNEG OTE@AVA PROHODNOST

NAJTE@E U GOLIJSKOM

I JAVORSKOM PODRU^JU

KOMUNALNI RA^UNI

DOBIJA]E SE PUTEM

PO[TE

ODABRANE „NAJQUBAVNIJE“ PESME

POBEDNIK

“ONA NE ZNA”

DIREKTOR KOMUNALCA ODGOVARA

NA PRITU@BE GRA\ANA

^I[]ENI PRVO

PRIORITETI

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 21TV PROGRAM

PETAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 IZBOR

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - repriza

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SERIJA - repriza

11:15 OGLASI

11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:00 Dokumentarni program

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

NEDEQA

08:15 OGLASI

08:45 DE^IJI FILM

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 JAVNA RE ̂-r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 VEZE

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 PORODI^NI MAGAZIN

21:00 FILM

23:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 JAVNA RE^

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strast -

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk i papri~ica

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 Beli luk i papri~ica

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SREDA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 RE ̂VI[E

13:30 OGLASI

14:10 VI[E OD SPORTA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA -Izlog strasti -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT

20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA

21:00 KULTURNI INTERVJU

21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

^ETVRTAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA -r.

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 DOBRO DO[LI

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NA[E SELO-r.

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM

22 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINEOGLASI

AGENCIJA STAN

STANOVI

P-32 (20) m2, CENTAR, 2.

SPRAT, CG, CENA 18.000 E

P-27 M2, HOTEL MORAVA, 5.

SPRAT, CENA 19.000 E

P-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT,

TA, CENA 25.000 E

P-34 M2, AVENIJA 2, 3.

SPRAT, CG, LIFT, TERASA,

ZGRADA OD FASADNE

CIGLE., CENA 21.000 E

P-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT,

CG, TERASA, CENA 32.000 E

P-38 M2, QUBI] KEJ,

PRIZEMQE, CG, CENA

21.000 E

P-39 M2, QUBI] KEJ, 5.

SPRAT, CG, SA NOVIM

NAME[TAJEM, CENA 26.000

E

P-40 M2, CENTAR,

PRIZEMQE, POGODAN ZA

POSLOVNI PROSTOR,

CENA 26.000 E

P-42 M2, QUBI] KEJ, 6.

SPRAT, LIFT, TA, TERASA,

CENA 25.000 E

P-49 M2, NOVIJI, QUBI]

KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA

32.000 E

P-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6.

SPRAT, LIFT, CG, CENA

29.000 E

P-53 M2, HOTEL MORAVA, 1.

SPRAT, LIFT, CG, TERASA,

CENA 33.000 E

P-53 M2, AVENIJA 1, 2.

SPRAT, LIFT, CG, CENA

35.000 E

P-58 M2, QUBI] KEJ, 6.

SPRAT, LIFT, CG, TERASA,

CENA 27.000 E

P-60 M2, NOV, BALKANSKA,

4. SPRAT, CG, CENA 35.000 E

P-60 M2, ALVAXINICA, 4.

SPRAT, ZGRADA FASADNE

CIGLE, CG, TERASA, CENA

38.000 E

P-63 M2, HOTEL MORAVA,

NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA,

CENA 33.000 E

P-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT,

POGODAN ZA POSLOVNI

PROSTOR, TERASA, CENA

47.000 E

P-71 M2, ALVAXINICA, 1.

SPRAT, CG, LIFT, TERASA,

ZGRADA OD FASADNE

CIGLE, CENA 45.000 E

P-73 M2, ^ETVOROSOBAN, 1.

SPRAT, CG, LIFT, DVE

TERASE, KOD O[ “FILIP

FILIPOVI]”, CENA 56.000

E

P-76 M2, NOV, HOTEL

MORAVA, 2. SPRAT, CG,

TERASA, CENA 50.000 E

P-78 M2, K.V. POPOVI]A,

6.SPRAT, CG, LIFT,

TERASA, CENA 46.000 E

P-82 M2, HOTEL MORAVA, 9.

SPRAT, CG, TERASA, LIFT,

CENA 45.000 E

P-107 M2, CENTAR, 2.

SPRAT, CG, DVE TERASE,

KOMPLET RENOVIRAN,

CENA 95.000 E

P-115 M2, CENTAR, 2.

SPRAT, CG, DVE TERASE,

JUGOISTO^NO ORIJENTI-

SAN. CENA DOGOVOR

BEOGRAD-VRA^AR, NOVA

GARSOWERA, 1. SPRAT, UL.

GOSPODAR VU^I]A,

ODMAH USEQIVA, CENA

35.000 E

CRVENI KRST- NOV,

TROSOBAN STAN, 1. SPRAT,

CG, TERASA, ODMAH USE-

QIV, CENA 90.000 E

KU]E

P-80 M2, PLAC 1 A, CEN-

TAR, CENA 40.000 E

P-45 M2, PLAC 12 ARI,

TRBU[ANI, CENA 12.000 E

P-60 M2, PLAC 4 ARA,

ALVAXINICA, CENA 50.000

E

P-102 M2, PLAC 5.90 ARI,

KOD HOTEL MORAVE. CENA

70.000 E ILI ZAMENA ZA

DVA STANA

LOKALI

P-18 M2, QUBI] KEJ, CENA

16.000 E

P-135 M2, RAKOVA, CENA

10.000 E

P-169 M2, VIQU[A, PLAC

10 A, CENA 7000 E

P-75 M2 + 120 M2, PLAC 3

ARA, OBILI]EVA, CENA

30.000 E

www.stannekretnine.rs

064/146-87-32

064/137-41-37

060/343-32-90

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWERE

P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 E

P-26 m2, 4. sprat, Nemawina, 16.500 E

P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 E

P-26 m2, v.p., Merkator, 19.000 E

P-26 m2, v.p., Kej, 17.500 E

P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 8.500 E

JEDNOSOBNI

P-35 m2, 1. sprat, Kej, 17.500 E

P-35 m2, 1. sprat, Nemawina, 25.000 E

P-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 21.500 E

P-34 m2, 2. sprat, Dr. Mi{ovi}, 23.500 E

P-42 m2, 4. sprat, Medicinska {kola, 21.000 E

P-35 m2, 2. sprat, B. Jankovi}, 22.500 E

P-35 m2, 4. sprat, Nemawina, 22.000 E

P-34 m2, 2.sprat, S. Save, 22.500 E

P-36 m2, v.p, centar, 22.500 E

P-31 m2, 42 m2, 47 m2, novi centar, 750 E +

PDV

DVOSOBNI

P-39 m2, v.p. nov, centar, 31.000 E

P-47 m2, v.p, Kej, 26.000 E

P-56 m2, 2. sprat, centar, 27.700 E

P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 22.500 E

P-50 m2, 1. sprat, centar, 32.000 E

P-57 m2, 1. sprat, Avenija 2, 31.000 E

P-55 m2, 3. sprat, Avenija 1, 36.000 E

P-42 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 E

P-53 m2, 1. sprat, H. Morava, 31.000 E

P-60 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 33.000 E

P-50 m2, 1. sprat, Obili}eva, 33.000 E

P-56 m2, 4. sprat, H. Morava, 29.000 E

P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 31.000 E

P-61 m2, 1. sprat, st.prevoz, 30.000 E

TROSOBNI

P-75 m2, 4. sprat, centar, 40.000 E

P-76 m2, 3. sprat, centar, 38.000 E

P-76 m2, 2. sprat, H. Morava, 52.000 E

P-69 m2, 4. sprat, Med. rada, 41.000 E

P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 E+ PDV

P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 E

P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 E

P-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 E

P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 40.000 E

P-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 E

KU]E

P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 E

P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 E

P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 E

P-100 m2, Kru`ni put, plac 10 a, 39.000 E

P-50 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 6.000 E

P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40 + 50.000

E

P-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000 E

P-80 m2, bolnica, plac 4.22 a, 37.000 E

P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 E

P-45 m2, Prvomajska, 22.000 E

P-118 m2, centar, plac 3.14 ari, 65.000 E

P-120 m2, Vrani}i, plac 10 a, 35.000 E

P-120 m2, S. Breg, plac 5 a, 57.000 E

P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 E

P-200 m2, 2 ku}e, bazeni, plac 2 a, 128.000 E

P-80 m2, kru`ni put, plac 3 a, 26.000 E

PLACEVI

Plac u Preqini na magistralnom putu

povr{ine 1.10 h sa frontom od 100 m po ceni od

1200e/m2, izuzetan za poslovni prostor

Plac u Ro{cima kod jezera, 22 ara, sa temeqom

( zapo~etom vikendicom ) 7.5 / 5+ terasa, po

ceni od 10.000 E

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat,

cena: 15 000 eura

P=30 m2, Avenija, nova, CG,

cena: 21 000 eura

P=34 m2, Avenija, fasadna

cigla, CG, cena: 21 000 eura

P=46 m2, Nemawina, CG, cena:

23 000 eura

P=38 m2-nov, kod O[ Milice

Pavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000

eura

P=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat,

cena: 25 000 eura

P=49 m2, [iri centar, noviji,

CG, cena: 30 000 eura

P=48 m2, strogi centar, 1.sprat,

cena: 29 000 eura

P=66 m2, Gradsko {etali{te,

2.sprat, cena: 40 000 eura

P=57 m2, Qubi} kej, CG, cena:

27 000 eura

P=54 m2, Avenija 1, 5.sprat,

cena: 34 000 eura

P=66 m2, Kalu|erice, prizemqe,

cena: 39 000 eura

P=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

CG, cena: 43 000 eura

P=69 m2, Qubi} kej, prizemqe,

cena: 40 000 eura

P=74 m2, Avenija, fasadna

cigla, cena: 35 000 eura

P=69 m2, Nemawina, odli~an,

CG

P=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG,

70 000 eura

P=60 m2, Alvad`inica, fasadna

cigla, renoviran, cena: 34 000

eura

KU]E:

P=150 m2 + 12 ari placa,

Zabla}e, cena: 15 000 eura

P=70 m2 + 3,5 ara placa,

Omladinska, cena: 28 000 eura

P=70 m2 + 4 ara placa, Qubi},

cena: 31 000 eura

P=150 m2 + 10 ari placa,

Trnava, cena: 40 000 eura

2 ku}e u [irem centru na 5 ari

placa, cena: 63 000 eura

P=150 m2 + 6,5 ari placa, Hotel

Morava, cena: 75 000 eura

032/344-630

064/158-93-63

064/673-2-969

Kosovski venac 21

(parking iza robne

ku}e Partizanka)

senzalcacak@beotel.net

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E

060/349-8490

^a~ak, Skadarska 20

(bojad`ijsko soka~e)

STANOVI

GARSOWERA , KOD BOR^EVE HALE, 3.

SPRAT, TA, CENA 15.500 E

JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT,

CG, LIFT, VINARA, 23.000 E

JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VP,

CG, KEJ, 29.000 E

JEDNOIPOSOBAN STAN, NOV, 44 M2,

1. SPRAT, LIFT, ODLI^AN,

SIN\ELI]EVA, 42.000 E

DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT,

CG, LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E

DVOSOBAN STAN 59 M2, 2. SPRAT,

CG, PODRUM, KOMPLETNO RENOVI-

RAN, KOD GRADSKOG PARKA, 45.000 E

DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT,

TA, B. JANKOVI]A, 31.000 E

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3.

SPRAT, PARKING, PODRUM, STROGI

CENTAR, NOVIJI, 45.000 E

TROSOBAN STAN, 83 M2, 2. SPRAT,

AVENIJA 2, 39.000 E

TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT,

NOV, H. MORAVA, 33.000 E

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H.

MORAVA, 47.000 E

TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CEN-

TAR, 43.000 E

TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG,

KEJ, 42.000 E

STAN 92 M2, 3 SPAVA]E SOBE, 2.

SPRAT, CG, ODLI^AN, CENTAR,

65.000 E

STAN 84 M2, CENTAR, KU@E`EVA, 3.

SPRAT, 46.000 E

KU]E

QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E

GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARI

PLACA, 36.000 E

KMN 211 M2, 5. ARI PLACA, 80.000 E

CENTAR 2 ARA PLACA, 86 M2, 46.000

E, POGODNO ZA LOKAL I

STANOVAWE

LOKAL

NOV, QUBI]SKA 31 M2, 32.000 E

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

SUPER MODERAN

DELUKS STAN, 77 M2, 3

SPAVA]E SOBE, 2

KUPATILA, NOV,

AVLAXINICA

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 23MARKETING

“Societe generale” banka

je najstarija banka sa ve-

}inskim stranim kapita-

lom u Srbiji, koja na doma-

}em tr`i{tu posluje ve}

skoro pune ~etiri decenije

i jedna je od najzna~ajnijih

finansijskih institucija u

zemqi. O novostima iz ove

banke razgovarali smo sa

Marijanom Petrovi}, regi-

onalnom direktorkom.

“Mi smo u proteklom pe-

riodu zna~ajno unapredili

usluge u domenu elektron-

skog i mobilnog bankar-

stva, uskla|uju}i ih sa vr-

hunskim dostignu}ima u

ovoj oblasti i omogu}ili

svojim klijentima da bez

ikakve naknade plate svoje

ra~une od ku}e, iz kancela-

rije ili sa bilo kog drugog

mesta, bez odlaska u poslov-

nicu po{te ili banke. Na-

{i klijenti koji koriste

usluge elektronskog i mo-

bilnog bankarstva mogu da

provere stawe na svojim ra-

~unima, pregledaju promet,

izvr{e uvid u sve informa-

cije u vezi sa proizvodima

koje koriste, zamene valutu

bez provizije, komunicira-

ju sa svojim li~nim banka-

rom i jo{ puno toga”, rekla

je izme|u ostalog Marijana

Petrovi}.

To zna~i da nije

ta~no da u bankama

ni{ta nije

besplatno?

- Pored besplatnog pla-

}awa ra~una putem elek-

tronskog bankarstva ili

trajnog naloga, mogu}e je i

da vam odr`avawe paketa

ra~una bude besplatno ili

makar dvostruko jeftinije

od standardne cene. Sve

{to treba da uradite je da,

umesto gotovog novca, ko-

ristite debitnu karticu

kada kupujete hranu, garde-

robu, kwige, sipate benzin.

Na osnovu potro{enog iz-

nosa i paketa ra~una koji

koristite, mo`ete da ostva-

rite umawewe naknade za 50

ili 100 odsto. Imajte u vi-

du da nema premalog ra~una

za platnu karticu. Mo`ete

da pla}ate karticom i ra-

~une od nekoliko hiqada i

one od nekoliko stotina

dinara.

Najzad, pomenula bih i

potpuno besplatne pakete

ra~una za studente, koji

ukqu~uju Semestro karti-

cu, elektronsko bankarstvo

i sve ono {to studentu mo-

`e da zatreba, kao i dodatne

pogodnosti u saradwi sa

kompanijom “Vip mobile”.

Kakva je situacija

sa kreditima?

- U sektoru za rad sa sta-

novni{tvom, banka bele`i

rast plasmana, a najtra`e-

niji su gotovinski i kredi-

ti za refinansirawe. Po-

sebno smo ponosni {to smo,

uprkos niskom nivou tra-

`we na tr`i{tu nekretni-

na, uspeli da ostvarimo od-

li~ne rezultate u stambe-

nom finansirawu. Prema

podacima NKOSK, “Socie-te generale” banka je odo-

brila najve}i broj stambe-

nih kredita sa osigurawem

korporacije. Ovog meseca,

pripremili smo i nove, jo{

povoqnije uslove za kredi-

tirawe gra|ana, koji }e se

odobravati ve} od slede}e

nedeqe.

Kako reaguju klijenti na

novitete koje im nudite?

-Bez obzira na promene

tr`i{ne klime ili na~ina

komunikacije sa klijenti-

ma, gra|ani od nas pre svega

o~ekuju sigurnost za svoja

ulagawa i sigurnost da }e-

mo uvek adekvatno odgovo-

riti na wihove potrebe. Za-

to mi u “Societe generale”

banci imamo dosta razloga

da budemo zadovoqni. Pro-

{le godine smo ostvarili

odli~ne rezultate, samo u

prva tri kvartala rast ope-

rativnog prihoda od 10,6 i

bruto operativnog prihoda

od 18,3 odsto u odnosu na

isti period 2013. Ipak,

smatram da je na{ najve}i

uspeh ja~awe veza sa posto-

je}im i porast broja novih

klijenata, posebno u sekto-

ru za rad sa stanovni-

{tvom.

Pozvala bih gra|ane ko-

ji `ele da postanu na{i

klijenti da posete na{u

ekspozituru, Gospodar Jo-

vanova 24, mo`da ba{ za

wih imamo specijalnu po-

nudu, bilo da se radi o po-

voqnim kreditima ili

osloba|awu tro{kova na

proizvode koje odlu~e da

koristite. Ukoliko ve} je-

ste na{ klijent, preporu~i-

te nas svojim prijateqima,

a mi smo pripremili lepa

iznena|ewa i za vas i za

one koji po va{oj preporu-

ci postanu na{i klijenti.

OSTVARENI ODLI^NI REZULTATI U PRO[LOJ GODINI

“SOCIETE GENERALE”

JEDNA OD VODE]IH BANKI

24 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINESPORT

Konstantin - Borac

98:89 (25/18, 20/13,

13/27, 15/15, 9/9,

16/7)

Iako su Ni{lije va`ile

za izrazitog favorita, bi-

la su im potrebna dva pro-

du`etka da savladaju Bo-

rac. Kao najefikasniji u

gostuju}oj ekipi istakao se

Vladimir Mati} koji je po-

stigao 18 poena. Dvocifre-

ni u~inak imali su i Du-

mi}, Kne`evi}, Kqajevi} i

Tresa~. Kod Ni{lija naj-

boqi poenterski u~inak

imali su Guxi} i Despoto-

vi}.

U posledwim minutima

igre Borac je zabele`io

slab u~inak u {utu za tri

poena. Ipak, u odlu~uju}im

trenucima Mati} i Dumi}

poga|aju trojke. Mati} je iz

slobodnih bacawa uspeo da

iznudi jo{ jedan produ`e-

tak. Na kraju Konstantin

be`i sa {est poena razlike,

Mitrovi} uspeva da smawi

prednost Konstantina, ali

kako ^a~ani nisu pru`ili

ja~i otpor, bodovi su osta-

li u Ni{u.

Narednu utakmicu, 13.

kolo Ko{arka{ke lige Sr-

bije, Borac igra kod ku}e

protiv OKK Beograda. U

prvom delu prvenstva Beo-

gra|ani su slavili na svom

terenu.

- Posle vrlo neizvesne

utakmice u Ni{u i poraza u

produ`ecima, mislim da

imamo velike {anse protiv

Beograda. Poku{a}emo da

damo maksimum i nadamo se

velikoj pomo}i publike.

Pozivamo ih da nas i ovoga

puta podr`e u velikom bro-

ju. U Ni{u smo uspeli da se

organizujemo bez Mi}i}a

koji je na svakoj utakmici

ubacivao vi{e od 20 ko{e-

va. Imali smo odli~nog

igra~a za ovaj rang takmi-

~ewa, ali idemo daqe. Ne

potcewujemo protivnika,

ali o~ekujemo pobedu - ka`e

igra~ Borca Vladimir Ma-

ti}.

Utakmica Borac - OKK

Beograd bi}e odigrana u su-

botu, 17. januara, u hali KK

Borac. Po~etak je u 19 ~aso-

va. Z. J.

KO[ARKA

BODOVI OSTALI U NI[U

^a~anka Ivana Jorovi} vratila se nedavno sa

Floride i trenutno se u Beogradu priprema

za nastup reprezentacije na Fed Kupu. Osim

we, za Srbiju }e se takmi~iti Aleksandra Kruni},

Doroteja Eri} i Vojislava Luki}.

- Vredno treniram i jedva ~ekam okupqawe repre-

zentacije pod vo|stvom Tatjane Je~menice. Skup je za-

kazan za 28. januar, a ve} 1. februara idemo u Ma|ar-

sku, gde igramo prvi me~. Sa nama u grupi je i Austri-

ja - rekla je Ivana za Mocart sport.

Ivana Jorovi} je trenutno 304. na WTA listi, a u

narednom periodu trener }e joj najverovatnije biti

Belgijanac Alen de Vors.

TENIS

PRIPREME ZA

FED KUP

^a~anin

M a r t i n

M a r t i n o -

vi} pobed-

nik je zavr-

{nog ma-

sters turni-

ra u disci-

plini 9ball.

On je u fi-

nalu savla-

dao Beogra-

|anina Gorana Mladenovi}a sa 9:3.

Turnir na kome su u~estvovala 24

igra~a odr`an je krajem decembra u

Novom Sadu.

Z. J.

BILIJAR

Nekada{wem rukometa-

{u, treneru, sudiji i

delegatu Radenku Ga-

gi}u ponovo je stiglo prizna-

we od Rukomentog saveza Srbi-

je. Specijalna nagrada za do-

prinos srpskom rukometu uru-

~ena mu je ovih dana u Beogra-

du, povodom 65 godina postoja-

wa ovog sporta. Do sada je Ra-

denko dobijao zlatne, srebrne

i bronzane plakete, a nagra|ivan je i za

velike jubileje rukometa i Saveza.

Po~eo je da igra 1965. godine. Igrao

je za ~a~anske klubove Mladost, Ateni-

ca i Sloboda. Nakon igra~ke karijere,

Radenko se posvetio trenerskom pozivu.

O wegovom doprinosu u rukometu, neo-

sporno svedo~e uloga sudije u Drugoj sa-

veznoj ligi velike Jugoslavije, kao i

funkcija delegata u Super

ligi Srbije, koju je oba-

vqao do pro{le godine.

Sada je ponovo trener i

radi sa mla|im generaci-

jama. Trenutno predvodi

Rukomenti klub Ko{ut-

wak u kome igraju deca ro-

|ena 2000. i 2001. godine.

Uskoro Radenko Gagi}

slavi 50 godina rada u ru-

kometu. Stvorio je mnoge generacije

igra~a, a putu uspeha su i novi talenti.

Sude}i po wegovom entuzijazmu i ener-

giji, izgleda da }e proslaviti tek prvih

50 godina u rukometu. U narednim deka-

dama mo`da ga ~ekaju i boqi trenuci

rukometa, da ovaj sport bar dostigne

slavu neprikosnovenih fudbala i ko-

{arke. Z. J.

MARTIN

PRVAK SRBIJE

RUKOMET

NOVO PRIZNAWE RADENKU GAGI]U

25SPORTPETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

Superliga{i Borac i Mla-

dost i prvoliga{i Javor

Matis i Metalac, po~eli su

pripreme za prole}ni deo prven-

stva.Prvi su startovali Lu~anci,

dva dana kasnije „prozivka“ je izvr-

{ena u ^a~ku i Gorwem Milanov-

cu, od danas su u trena`nom proce-

su i Ivawi~ani.

Ambicije ~etiri najja~a fudbal-

ska kolektiva iz na{eg okruga po-

dudaraju se sa jesewim plasma-

nom.Mladost `eli da zadr`i mesto

u sredini tabele, Borac izbori op-

stanak u Superligi, Javor Matis,

kao jesewi lider i Metalac na tre-

}em mestu, posle prve polovine pr-

venstva, da od jeseni zaigraju u

elitnom rangu.Zimska pauza i pred-

stoje}i prelazni rok izvesno je ne-

}e doneti promena u trenerskom ka-

dru.Nenad Milovanovi}, Bogi} Bo-

gi}evi}, Slavenko Kuzeqevi} i

Vladica Petrovi}, u`ivaju puno

poverewe i na ve} „ ugrejanim“ klu-

pama sede}e od 21. februara, odnosno 7.

marta, kada po~iwu borbe za bodove.

Promene u igra~kom kadru tek se o~eku-

ju, iako je Mladost najbli`a zakqu~ewu

spiska .Klub su

napustili Gruji-

~i}, Prekovi},

Peji}, Cicmil,

Stojanovi} i Pe-

t r o v i } . N o v a

imena su : Lati-

novi} (Hajduk,

Kula), Raduki}

(Milicionar ,

Bogati}), Jago-

di} (Jedinstvo

Putevi), Lazar

Jovanovi} (Slo-

boda, U`ice) i

Vladimir Ota-

{evi} (Novi Pa-

zar).

Velike promene o~ekuju se i u Bor-

cu.Oti{li su Havijer Kohene, Radan [u-

wevari}, Ba}o Nikoli} i Dejan @ivko-

vi}.^a~ak }e

verovatno na-

pustiti i De-

jan Babi} i

Dejan \eni}.

Kada su u pi-

tawu poja~a-

wa, prve no-

vajlije o~ekuju

se do 18. januara, a kona~an spisak do po-

laska na drugu fazu priprema u Ohrid.

Javor Matis napustio je jedino Kame-

runac Ibrahim Vali|o, koji se vratio u

domovinu, a do sada jedini novajlija je

Emil Osmanovi} iz Novog Pazara.

U Metalac su do{li Nemawa Krsti}

(Mogren, Budva) i Bojan Mijailovi} (Ta-

kovo).Klub su napustili Aleksandar Stoj-

kovi}, Nikola Miti} i Nikola Grkovi}.

Mladost }e pripreme obaviti u Dojra-

nu, Borac u Staroj Pazovi i Ohridu, Javor

Matis tako|e u prestonici makedonskog

turizma, a Metalac u Budvi.

SUPERLIGA[I I PRVOLIGA[I IZ MORAVI^KOG OKRUGA PO^ELI PRIPREME

ZA NASTAVAK PRVENSTVA SA RAZLI^ITIM @EQAMA

Od 10. januara kadetska ekipa

Poleta iz Qubi}a koja se tak-

mi~i u ligi Zapadne Srbije

nalazi se na Div~ibarama.Prva faza

priprema za 19 igra~a koji rade pod

nadzorom trenera Stojkovi}a traja}e

deset dana, a po povratku u ^a~ak uz

tri poja~awa, golmana, manevarskog

igra~a i {pica, sledi odigravawe

prijateqskih utakmica , kako bi eki-

pa {to spremnije do~ekala prole}ni

start.

KADETI POLETA IZ QUBI]A

NA DIV^IBARAMA

^A^ANI I LU^ANCI @ELE ZLATNU

SREDINU, IVAWI^ANI I MILANOV^ANI,

DA IM OD JESENI PRAVE DRU[TVO

Stranu pripremio: Miroslav Risti}

26 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINEOGLASI

STANOVI

P-20 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica, noviji,

14.000 E

P-31 m2, 7.sprat, CG, Alvaxinica, nov,

21.000 E

P-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 E

P-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 E

P-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 21.500 E

P-49 m2, 1. sprat, TA, kod H. Morave, 23.000

E

P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov,

31.000 E

P-54 m2, 4. sprat, CG, Kalu|erice, 33.000 E

P-58 m2, 6. sprat, CG, Kej, 31.500 E

P-63 m2, 1. sprat, CG, S. Markovi}a, 36.000

E

P-51 m2, PR, TA, centar, 39.000 E

P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov,

37.000 E

P-57 m2, 1. sprat, TA, Nemawina, 32.500 E

P-68 m2, 1. sprat, CG, Kej, 40.000 E

P-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 E

P-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 E

P-82 m2, 4. sprat, CG, kod Gradskog parka,

62.000 E

P-87 m2, 1. sprat, CG, U ~iteqska, 72.000 E

P-84 m2, 3. sprat, TA, centar, 55.000 E

P-92 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva,

dupleks, 46.000 E

P-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E

KU]E

P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 E

P-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 E

P-44 m2, Prvomajska, ku}a-stan, 23.000 E

P-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 E

P-80 m2, 1.5 a, kod vojnog odseka, prizemni

deo ku}e, 22.000 E

P-129 m2, 1.5 a, kod ma{inske {kole, 26.000

E

P-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 E

P-60 m2, 1.5 a, B. Jankovi}a, 26.000 E

P-60 m2, 5 a, Parmenac, 27.000 E

P-99 m2, 1.5 a, Avenija 2, 26.000 E

P-135 m2, 22.80 a, Atenica, 35.000 E

P-99 m2, 20 a + 38 a, Atenica, 35.000 E

P-91 m2, 4 a, {iri centar, 39.000 E

P-114 m2, 2 a, Amixina, 55.000 E

P-90 m2, 3.8, Balkanska, 55.000 E

P-120 m2, 8 a, {iri centar, 42.000 E

P-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E

P-90 m2 + lokal, Balkanska, 60.000 E

IMAWA

P-50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.500 E

P-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 E

P-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 E

P-70 m2, 50 a, G. Atenica, 21.000 E

P-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nih

objekata, 28.000 E

P-50 m2, 90 a, G. Gorevnica, 26.000 E

P-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 E

BEOGRAD

P-32 m2, 1 sprat, TA, Kumodra`, jednosoban

stan, 27.000 E

P-151 m2, CG, Vra~ar, ku}a, Po+Pr+1+Pk,

170.000 E

GARSOWERE

16m2, vp, 12000 eura , Centar

U ponudi jo{ 10 garsowera

JEDNOSOBNI STANOVI

32m2 , 5, 22000 eura, [iri centar

41m2, 7, lift, 23500 eura, Qubi} kej

50m2, 5, lift, 27000 eura, Vinara

30m2, 3, lift, 23000 eura, Vinara

U ponudi jo{ 19 jednosobnih stanova

JEDNOIPOSOBNI STANOVI

47m2, vp, 28000 eura, Qubi} kej

38m2, 6, lift, 27000 eura, Qubi} kej

50m2, 5, 23000 eura, Qubi} kej

43m2 , 4, lift, 32000 eura,

Avlad`inica

U ponudi jo{ 18 jednoiposobna

stana

DVOSOBNI STANOVI

54m2, 2, 36000 eura, Hotel Morava

57m2 , 1, 31000 eura, Nemawina

53m2, vp, 30000 eura, Centar

61m2, 3, 36600 eura, Centar

64m2, 1, 38000 eura, Vinara

57m2, 1, 35000 eura, Avenija

44m2, vp, 25000 eura, Centar

U ponudi jo{ 58 dvosobnih stanova

DVOIPOSOBNI STANOVI

67m2, 4, 39000 eura, [iri centar

68m2, 1, 40000 eura, Centar

79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej

67m2 , 2, 27000 eura, Avlad`inica

U ponudi jo{ 27 dvoiposobnih stano-

va

TROSOBNI STANOVI

78m2 , 3, 35000 eura, Hotel Morava

75m2, 5, 38000 eura, Hotel Morava

69m2, 5 , lift, 37000 eura , Qubi} kej

66m2 , 5, sa stvarima, 45000 eura,

[iri centar

75m2, 2, nov, 52000 eura, [iri cen-

tar

84m2, 2, 42000 eura, Avenija

75m2, 4, 48750 eura, Centar

U ponudi jo{ 47 trosobna stana

^ETVOROSOBNI STANOVI

73m2 , 1, lift, 55000 eura, [iri cen-

tar

120m2, 6, 36000 eura, Qubi} kej

71m2, 8, lift, 37000 eura, Avenija

U ponudi jo{ 6 ~etvorosobnih stano-

va

KU]E

45m2+15 ari , 4000 eura, Mili}evci

69m2+16,00 ari, 19000 eura , Jezdina

100m2+8,30 ari, 20000 eura, Ri|age

60m2+6 ari, 15000 eura, Trbu{ani

88m2+4,10 ari, 35000 eura, Atenica

U ponudi na{e agencije velika

ponuda ku}a, placeva, vikend ku}a

i seoskih doma}instava.

PONUDU MO@ETE VIDETI NA

SAJTU

www.gasonekretnine.com

KOMPLETNU AGENCIJSKU

PONUDU MO@ETE VIDETI NA

SAJTU WEB NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O

NEKRETNINE“ POTREBNI

STANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109,

065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 27OGLASI

Komisija Saveta Mesne zajednice Parmenac objavquje

O G L A S

o izdavawu u zakup prostorije prodavnice u Parmencu putem

prikupqawa ponuda

Izdaju se u zakup poslovna prostorija povr{ine 45 m2 i magacinski prostor,

povr{ine 44,16 m2, na k.p. br. 1838/22 u KO Parmenac u Domu kulture u Parmencu (do

magistralnog puta).

Najni`i ponu|eni iznos mese~ne zakupnine je 35.664,00 dinara. Podnosilac

ponude du`an je da uplati depozit u visini 20% navedene najni`e vrednosti zakup-

nine na uplati ra~un br. 840-742142843-86, model 97, poziv na broj 50-034-49-37-01.

U~esniku koji nije uspeo u postupku prikupqawa ponuda depozit se vra}a u roku od

3 dana od dana izbora najpovoqnije ponude.

Zakupac obezbe|uje opremawe prostorija za obavqawe trgovinske delatnosti i

snosi tro{kove kori{}ewa i teku}eg odr`avawa prostorija.

Sa pravnim i fizi~kim licem koje ponudi najvi{u zakupninu zakqu~uje se ugov-

or o zakupu na odre|eno vreme do 5 godina. Na uslove i postupak prikupqawa ponu-

da, kao i na mogu}nost produ`ewa zakupa, primewuje se uredba Vlade o izdavawu u

zakup stvari u javnoj svojini.

Ponuda obavezno sadr`i: iznos zakupnine koja se nudi, dokaz o uplati depozita,

adresu i podatke o fizi~kom licu, odnosno preduzetniku ili pravnom licu podno-

siocu ponude (kopiju li~ne karte fizi~kog lica, naziv radwe i mati~ni broj pre-

duzetnika, odnosno kopiju re{ewa o upisu pravnog lica kod nadle`nog organa), kao

i punomo}je za lice koje zastupa podnosioca ponude.

Pisane ponude u zape~a}enoj koverti sa natpisom: “Ponuda za zakup prodavnice”

dostavqaju se Mesnoj zajednici Parmenac u Parmencu, radnim danima do 23. januara

2015. godine do 12,00 ~asova. Prostorije prodavnice se mogu pogledati istim dani-

ma u vremenu od 10,00 do 15,00 ~asova. Kontakt telefon: 065/60-88-539. Otvarawe i

razmatrawe prispelih ponuda je 23. januara 2015. godine u 15,00 ~asova u prostoriji

Mesne zajednice Parmenac u Parmencu (kod mesne kancelarije).

Nepotpune ili neblagovremene prijave }e se odbaciti.

MINISTARSTVO ODBRANE

REPUBLIKE SRBIJE

objavquje

J A V N I K O N K U R S

za prijavu kandidata za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa

oru`jem

i kurs za rezervne oficire Vojske Srbije

Na dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije mogu se prijavi-

ti kandidati mu{kog i `enskog pola koji u 2015. godini navr{avaju od 19 do 30 god-

ina `ivota.

Prijavu za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem u Vojsci Srbije podnosi

se centru Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu, prema mestu prebivali{ta.

Sve dodatne informacije u vezi sa dobrovoqnim slu`ewem vojnog roka sa

oru`jem mogu se dobiti u centru Ministarstva za lokalnu samoupravu ^a~ak ili na

telefon 032/342-220, 372-666 lokal 478 i na internet prezentaciji

www.budiprofesionalac.rs

Javni oglas za prijavu kandidata za dobrovoqno slu`ewe vojnog roka sa oru`jem

u Vojsci Srbije u 2015. godini je stalno otvoren.

OGLAS ZA POPUNU RADNOG MESTA

1. Potreban {umarski in`ewer sa poznavawem izrade

fasadne stolarije kao i upravqawem procesom proizvodwe

postoje}im programima.

2. Potrebna dva stolarska radnika za ma{insku obradu

stolarije i sklapawe iste.

Mogu} radni odnos na neodre|eno vreme.

Zainteresovani se mogu javiti na telefon:

064/88-34-593 i 063/604-803

Komisija Saveta Mesne zajednice Trnava objavquje

O G L A S

o izdavawu u zakup prostorije bifea u Trnavi

putem prikupqawa ponuda

Izdaju se u zakup prostorije bifea u objektu br. 1 u Trnavi, povr{ine 60 m2, na

k.p. broj 868 u KO Trnava.

Najni`i ponu|eni iznos mese~ne zakupnine je 18.000,00 dinara. Podnosilac

ponude du`an je da uplati depozit u visini 20% navedene najni`e vrednosti zakup-

nine na uplatni ra~un broj 840-742142843-86, model 97, poziv na broj 06-034-65-37-01.

U~esniku koji nije uspeo u postupku prikupqawa ponuda depozit se vra}a u roku od

3 dana od dana izbora najpovoqnije ponude.

Prostorija bifea izdaje se u zakup bez inventara i opreme, koje obezbe|uje zaku-

pac. Zakupac je u obavezi da snosi tro{kove pripreme, kori{}ewa i teku}eg

odr`avawa bifea za obavqawe ugostiteqske delatnosti.

Sa pravnim ili fizi~kim licem koje ponudi najvi{u zakupninu zakqu~uje se

ugovor o zakupu na odre|eno vreme do 5 godina. Na uslove i postupak prikupqawa

ponuda, kao i na mogu}nost produ`ewa zakupa, primewuje se uredba Vlade o izdavawu

u zakup stvari u javnoj svojini.

Ponuda obavezno sadr`i: iznos zakupnine koja se nudi, dokaz o uplati depozita,

adresu i podatke o fizi~kom licu, odnosno preduzetniku ili pravnom licu podno-

siocu ponude (kopiju li~ne karte fizi~kog lica, naziv radwe i mati~ni broj pre-

duzetnika, odnosno kopiju re{ewa o upisu pravnog lica kod nadle`nog organa) kao

i punomo}je za lice koje zastupa podnosioca ponude.

Pisane ponude u zape~a}enoj koverti sa natpisom "Ponuda za zakup

bifea"dostavqaju se Mesnoj zajednici Trnava u Trnavi ili na pisarnici Gradske

uprave u ^a~ku, Ul. @upana Stracimira broj 2, radnim danima do 23. januara 2015.

godine do 12 ~asova. Prostorija bifea se mo`e pogledati istim danima u vremenu od

10,00 do 15,00 ~asova. Kontakt telefon: 064/16-32-460. Otvarawe i razmatrawe

prispelih ponuda je 23. januara 2015. godine u 15,00 ~asova u prostoriji Mesne zajed-

nice Trnava u Trnavi.

Nepotpune ili neblagovremene prijave }e se odbaciti.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE

UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora

Dru{tvo za proizvodwu i trgovinu MIZZONI PAPIR DOO, ^a~ak, za odlu~ivawe o

potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta skladi{tewa neopasnog otpa-

da na k.p. 4458/147 KO ^a~ak.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke,

obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam

grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom

11,00 do 14,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu

adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog

upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog

objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak izdaje slobodnu

kancelariju u zakup - povr{ine 20 m2. Lokacija - cen-

tar, sa parnim grejawem.

VRLO POVOQNO!

Kontakt telefoni:

032/344 - 997; 064/242-97-72

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jed-

noj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 069 21 93 032

OGLASI/^ITUQE

17. 1. 2011 - 17. 1. 2015.

DRAGOSLAV

RISTANOVI] GANGOiz Rakove

Bolno je, kad odu o~i koje voli{, osmeh koji pamti{,

dobrota koju treba{, kad su tu se}awa koja ne prestaju.

Mrtvima donose cve}e i odaju po~ast.

Za{to ne `ivima?

Za{to se {tedi na pa`wi i ose}awima i ~eka da se o~i

zauvek zatvore.

Da si u `ivotu vi{e qubavi i pa`we dobio mo`da bi

srce tata kucalo du`e.

Po~ivaj u miru!

]erka NATA[A sa porodicom

3113

Dana, 19. 1. 2015. godine navr{ava se GODINU

DANA od smrti na{eg dragog

Vreme prolazi...

Uspomene i se}awa zauvek ostaju.

Supruga OLGA, }erka IVANA i

sin IVAN sa porodicama

31143

QUBA

DAMQANOVI]A

Dana, 15. 1. 2015. godine preminuo je na{ dragi

Sahrana }e se obaviti u subotu

17. 1. 2015. godine u 13 ~asova na

grobqu u Kowevi}ima.

Ostavio si trag koji se ne bri{e, se}awe koje ne bledi,

dobrotu koja se pamti.

Po~ivaj u miru!

Neka te An|eli ~uvaju!.

Supruga MILOMIRKA, }erke VESNA

i DRAGICA sa porodicama

RADE

PETROVI]

21. januara se navr{ava

DVE GODINE kako je preminuo

Wegov plemeniti lik }e biti u na{im mislima dok i

mi postojimo.

PORODICA

31136

RAJICA

CVETI]

1933 - 2013.

sahrawen u Dowoj Trep~i

Dana, 16. 1. 2015. godine navr{ava se

11 GODINA od smrti na{eg dragog

Godine prolaze, a uspomenu na tvoj dragi lik ~uvaju

tvoji najmiliji

supruga VERA, sin MIROSLAV

i k}erka MIRJANA sa porodicama

31132

RADO[A

VU^I]EVI]A

SE]AWE

14. 1. 2012 - 14. 1. 2015.

Tri godine su pro{le od tvog ve~nog odlaska.

U srcu tuga, na grobu ti{ina, u ku}i velika praznina.

Zauvek u na{im srcima.

TVOJI: unuka SAWA i unuk NIKOLA

31133

DESA

\URKOVI]

iz Preqine

Dana, 22. 1. 2015. godine navr{ava se GODINU

DANA od smrti na{eg dragog oca

DU[ANA

NIKOLI]A

15. 1. 2014 - 15. 1. 2015.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

TVOJI NAJMILIJI

31127

JOVANKA

KUJUNXI]

Dana, 22. januara 2015. godine navr{ava se SEDAM

GODINA od smrti na{eg dragog

BO@IDARA

MARINOVI]A

Supruga CAKA i }erka SNE@ANA

31139

DRAGOVAN

TANASIJEVI] ]AJO

21. 1. 2013 - 21. 1. 2015.

Pre 40 dana je preminuo na{ otac

Po~ivaju u miru i hvala Ti, o~e.

WEGOVA DECA: MILKA, @ARKO i LELA, snaja

QIQANA, unuci i praunuci 31140

MILUN ILI]

1921. - 2014.

28 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoja deca

\OR\E i NIKOLA sa porodicom

31131

Bio si ono {to ne mo`e biti svako, ~ovek iskrenog i

velikog srca, uvek voqen i nikad zaboravqen.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MILICA,

}erka SNE@ANA, zet DEJAN,

unuke KATARINA i NATALIJA

31130

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/ 861-7-988

SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

spec. stomatolo{ke protetike

^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1

radnim danom

9-12 i 15-19 ~

subotom

9-12 ~

322-656

Pla}awe: administrativnom zabranom,

~ekovima, platnim

karticama, gotovinski

PRODAJEM placeve od

17 i 7 ari u centru

Kotra`e.

Tel. 064/ 11-88-485

PRODAJE SE ku}a u

Mostarskoj broj 6.

Tel. 063/ 11-21-868

TRA@IM cimerku

(mo`e i dve) za stan u

Beogradu kod Vukovog

spomenika.

Tel. 064/ 04-08-938

IZDAJEM stan od 31.5 m2, novo-

gradwa kod " Merkatora", veliki

parking, poluname{ten, 1. sprat,

balkon, ima lift, vrlo povoqno.

Tel. 064/ 242-9-772

IZDAJEM konforan name{ten

stan od 35 m2 , sa TA pe} u u`em

centru Beograda.

Tel. 064/ 936-8-174

PRODAJEM hektar zemqe

na Grobnicama, tri kilome-

tra od centra Gorweg

Milanovca

060/330-904-0

IZDAJEM stan u Beogradu

064/56-96-242

PRODAJEM balirano seno,

cisternu ( metalnu ) od 2000

litara i traktor IMT 539.

Tel. 063/ 808-0-091

IZDAJEM nename{ten stan

od 45 m2 blizu {kole"

Dragi{a Mi{ovi}" u

^a~ku, povoqno. Tel. 064/

22-99-952

PRODAJEM kravu prvotel-

nu umati~enu. Tel. 064/ 137-

4-070, 032/ 538-1-124

IZDAJEM kompletno

name{tenu garsoweru. Tel.

064/ 137-4-070, 032/ 538-1-124

MALI OGLASI

IZDAJEM JEDNOIPOSOBAN

STAN PREKO PUTA RESTORANA

"BRVNARA".

TEL. 063/105-0-928

IZDAJEM veoma povo-

qno garsoweru u

Balkanskoj ulici.

Tel. 062/ 550-833

PRODAJEM seno u

balama. Tel. 032/ 385-396

PRODAJEM kotao na

~vrsto gorivo.

Tel. 065/ 590-0-651

^ITUQE

Dana, 15. 1. 2015. godine

navr{ava se GODINU

DANA od smrti na{eg

dragog

RADA

TEP^EVI]A

1961 - 2014.

MIQOJKA

DAVIDOVI]

Pro{lo je godinu

dana od kada nisi sa

nama, ali si ostala u

na{em srcu.

TVOJI NAJMILIJI

31134

SE]AWE

OLGA JOVANOVI]

21. januara navr{ava se TRI GODINE od smrti

na{eg dragog

Godine prolaze, a uspomene na tvoj vedar lik i

dobrotu ne blede.

Majka VERA i brat SLOBODAN sa porodicom

31126

MIROQUBA

MI]KA

ZLATI]A

SE]AWE

S’ ponosom i qubavqu uspomenu na wega ~uva

WEGOVA PORODICA

31125

VOJKO

TRIPKOVI]

17. 1. 2010 - 17. 1. 2015.

U sredu, 21. 1. 2015. godine navr{ava se 15 GODINA

od smrti na{eg dragog

Vreme prolazi, se}awe na tebe

i daqe traje.

Nastavili smo gde si ti stao.

PORODICA MILOJEVI]

31124

RADOVANA

MILOJEVI]A

( 1944 - 2000 )

Zahvalni za svu qubav,

dobrotu i po`rtvovanost

koju si nam pru`io.

U srcu }e te nositi

i od zaborava ~uvati

TVOJI NAJMILIJI: supruga MILENA, deca

ACO, QIQANA i GORDANA

31121

STANIMIR

PURI]

15. 1. 1930 - 15. 1. 2014.

U subotu, 17. januara navr{ava se GODINU DANA od

smrti na{eg dragog

Veliki oslonac si nam bio u

`ivotu.

Svi koji te poznava{e se}aju se

tvoje dobrote, qubavi i plemenitosti.

Vreme koje je pro{lo i vreme koje dolazi ne}e

umawiti se}awe na tebe.

TVOJI NAJMILIJI

QUBINKA

KRIVOKU]E

iz Preqine

SE]AWE

15. 1. 2014 - 15. 1. 2015.

Sa qubavqu, ponosom i

po{tovawem uspomenu na wega

~uvaju

MILENA, DEJAN, ANA, ANDREJ, IGOR, STA[A,

DUDA I SA[A

31118

MILAN

RU@I]

dipl. ekon. u penziji iz ^a~ka

POSLEDWI POZDRAV

DRAGOJ MAMI

SVETLANI BOJOVI]

CECI

Nedostaje{ nam puno i zauvek }e{ biti u na{im srcima.

TVOJI: MARKO i NEVENKA sa porodicama

31137

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 29

Svanulo je ponovo to jutro istog datu-

ma, bez saznawa u svesti i srcu da je

STVARNO... istina surova i kona~na.

Nedostaje{ do fizi~ke boli, a suze koje padaju umesto

da olak{aju jo{ te`i bol zadaju...

TVOJI NAJMILIJI

Na " Krstovdan" , osamnaesti januar, uvek smo slavili

tvoj ro|endan. Ovo je tvoj peti ro|endan za koji nisi sa

nama.

Ali, ti zna{ da si uvek u na{im srcima i mislima. Mi

se nadamo da te i tamo greje na{a qubav i da istu

ose}a{ kao {to i mi jo{ uvek ose}amo tvoju.

Bog je milostiv i prene}e ti na{a ose}awa.

Uvek }e te voleti i ~uvati od zaborava

TVOJA DECA

31129

Po dobroti }emo te

pamtiti, s' ponosom pomi-

wati, od zaborava ~uvati i

uvek voleti.

Supruga MIRJANA, sin

MIODRAG i k}erka

MARIJANA31128

STOJAN VASOVI]

COLE

13. 1. 2012 - 13. 1. 2015.

^ITUQE

PRO[LO JE [EST GODINA OD KAKO NIJE SA

NAMA NA[ VOQENI

STEVAN KOSTOV

19. 1. 2009 - 19. 1. 2015.

VREME PROLAZI, @ALOST I TUGA OSTAJU.

@IVE]E[ U NAMA DOK SMO @IVI.

Majka OLGA, otac ILIJA, brat ZORAN, snaja

ZLATA i ostala rodbina

31110

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Hvala ti za sve lepe

trenutke provedene sa tobom.

Sa ponosom }emo te pomi-

wati i u srcu nositi.

Sestra IRENA, sestri}

DEJAN i drug RUS

31117

VLADIMIRU

STAN^I]U

Dana, 8. 1. 2015. godine zauvek me je napustio moj sin

Vlade,

{ta mi uradi, da patim

celoga `ivota.

TVOJ TATA

31116

VLADIMIR

STAN^I]

Dana, 16. januara 2015. godine navr{ava se SEDAM

GODINA od smrti na{eg dragog oca

S ponosom i po{tovawem uspomenu na wega

~uvaju }erke NADA i MILKA sa porodicama

31115

MLA\ENA

MILENKOVI]A

iz Mojsiwa

Dana, 22. januara 2015. godine navr{ava se SEDAM

GODINA od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac

i deda

Sedam godina bez tebe, nije

izbrisalo se}awe na tvoje veliko

srce u kome je bilo mesta za sve nas i mi to ne}emo

nikada zaboraviti. Sa puno qubavi i po{tovawa

zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

TVOJI: supruga VIDOSAVA, sinovi DU[AN i

ZORAN, unuci \OR\E, TIJANA, BOJANA

i VIKTOR, snahe MARIJANA i IVANA,

sestra ROSA sa porodicom

MIROSLAV

MIRO

PAVLOVI]iz Zabla}a

Dana, 17. januara 2015. godine navr{ilo se TRI

GODINE od smrti na{e drage

Uspomenu na tebe sa ponosom i qubavqu ~uva}emo u

na{im srcima.

Sin \OR\e i suprug DRAGOQUB

31112

MILIJANE

MI]I]

iz ^a~ka

ro|ena 1938. godine

Dana, 16. januara 2015. navr{ava se ^ETIRI

GODINE od smrti na{eg dragog

Vreme koje je pro{lo nije

umawilo qubav i se}awe na

tebe. S ponosom te pomiwemo i

u srcu nosimo.

TVOJI NAJMILIJI:

supruga MILENKA sa decom

31111

STOJADINA

MARKOVI]A

iz Qubi}a

Dana, 18. 1. 2015. godine navr{ava se GODINA

DANA od smrti na{eg dragog

Godina je pro{la, a sve vi{e

nam nedostaje{.

Ostalo je lepih uspomena, da te

ve~no pamtimo, da o tebi s’

ponosom pri~amo, i da te nika-

da ne zaboravimo.

Supruga MILEVA, }erke VESNA i DU[ICA,

porodice RENER i BOGDANOVI]

31109

BLAGOJA

GLI[OVI]A

Dana, 17. 1. 2015. godine navr{ava se GODINA

DANA od smrti na{eg dragog

Po dobroti }emo te pamtiti, s’

ponosom te pomiwati, od

zaborava ~uvati i uvek voleti.

TVOJI NAJMILIJI:

supruga RADA, sinovi RA[KO

i MIKO sa porodicama

31108

MILANA

RAKOVI]A

iz Zabla}a

GODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i pri-

jateqe da }emo pomen odr`ati u

~etvrtak 22. januara 2015.

godine u 13 ~asova na

^a~anskom grobqu.

Bratanac DEJAN, bratanica ZORICA i snaha

DOBRILA

31104

VERA

PETROVI]

1938 - 2014.

SE]AWE

I posle sedam godina,

nikada pre`aqena,

nikada zaboravqena,

supruga, majka, baka, sestra i veliki

prijateq.

TVOJI NAJMILIJI

MILADINKA ANDRI]

19. 1. 2008 - 19. 1. 2015.

Dana, 16. 1. 2015. godine navr{ilo se DVE

GODINE od smrti na{eg dragog

^uvamo te od zaborava i uvek se

se}amo sa po{tovawem i qubavqu.

TVOJI: supruga MILA, sin

MILUN sa porodicom, }erke MILKA i JELENA sa

porodicama, sestra VERA i zet SLAVKO

31122

MILANA JOVA[EVI]A

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

30 PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE

Moje qubavi i tuge, moja mama i moj brat

nisu vi{e uz mene

QUBIVOJE

VUKOMANOVI]

30. 7. 2014.

^ETRDESETODNEVNI i POLUGODI[WI pomen

odr`a}e se 20. 1. 2015. godine na Novom grobqu u

Beogradu.

U bolu }erka i sestra DANKA

NADE@DA - NADA

VUKOMANOVI]

12. 12. 2014.

Dana, 14. 1. 2015. godine navr{ilo se

SEDAM GODINA od smrti na{eg

dragog

Godine prolaze, a uspomenu na Tebe

~uva tvoja porodica.

Supruga OLGA, sinovi DEJAN i

DRAGAN i }erka NEVENA

31135

@ELIMIRA ^ARAPI]A

^ITUQE

Dana, 11. 1. 2015. godine preminula je posle kra}e

bolesti u 82. godini `ivota na{a draga

ROSA TAJSI]

1933 - 2015.

Sahrana je obavqena u sredu 14. 1. 2015. godine na

mesnom grobqu u selu Puhovu - Draga~evo.

Uspomenu na tvoj dragi lik ~uva}e

TVOJA PORODICA

31107

Dana, 18. januara 2015. godine navr{ava se

20 GODINA od kada nije sa nama na{

WEGOVI: MILA, KATARINA, MARIJA,

MILO[ i VLADO

31103

\OR\E M.

DUWI]

U ~etvrtak, 15. 1. 2015. godine navr{ilo se

^ETRDESET DANA od smrti dragog nam supruga i tate

Ni`u se dani puni tuge i bola

za tobom.

Oti{ao si tiho i ne~ujno, kao

{to si i `iveo, ali tvoj lik

plemenitog supruga i oca `ive}e ve~no u srcima tvo-

jih najmilijih.

Supruga STAKA i sinovi SLOBODAN i SLAVKO

31101

RADIVOJA

PANTOVI]A

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM KOLEGI

MILANU SRNI]U - SRNI

OD KOLEGA DE@URNE SLU@BE ED ^A^AK

31105

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE 31

Dana, 22. 1. 2015. godine navr{ava se

[EST MESECI od smrti na{eg dragog

Toga dana u 12 ~asova da}emo POLUGODI[WI

POMEN na ^a~anskom grobqu.

Ostavio si trag koji se ne bri{e, se}awe koje ne

bledi, dobrotu koja se pamti.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Supruga STANIMIRKA, sin GORAN, bra}a RADENKO, STOJAN,

sestre DUWA, PEJKA, KRUNA i KOSA

JOVANA (JAGO[A)

JOKANOVI]A

Posledwi pozdrav dragoj Doliki

Pamti}emo lepe dane provedene sa tobom.

JEV\OVI]I

31106

DOBRILA ME^ANIN

Dana, 8. 1. 2015. godine preminuo

je na{ dragi

S’ ponosom, nikada ne zaboravqen.

TVOJA PORODICA

31123

VELIBOR - VEQO JELI]

Dana, 12. 1. 2015. navr{ilo se [EST

GODINA od smrti na{e drage majke

[est godina je pro{lo od kako si

napustila tvoje najmilije i oti{la na

put bez povratka, ali u srcima na{im

tvoje mesto stoji i ve~no }e da boli. Majko hvala ti za

sve.

Zahvalna deca: sin DRAGI[A, }erke QUBA i NATA

OLGE NOVI^I]

iz Vrani}a

SE]AWE

4. 1. 1995 - 4. 1. 2015.

Sve ove godine `ivi{ u na{em se}awu

i `ive}e{ ve~no.

]erka ZORICA sa porodicom

31100

VLASTIMIR BUJO[EVI]

31102

PETAK 16. JANUAR 2015. GODINE