PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 2 CENA 30 DIN.

www.cacanskiglas.rs

^A^AK, 18. JANUAR 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

PLIVAJU ZA ^ASNI KRSTPLIVAJU ZA ^ASNI KRST

Sutra je Bogojavqewe

Prvu nagradu za zajedni~ku akciju mladih i medija dobili ^a~ani

POBEDILI ^A AKTIVISTI

I „^A^ANSKI GLAS”

Nepopularne mere za

neredovne plati{e

ISKQU^EWA VODE

OD 21. JANUARAstrana 8.

AKTUELNO

DUGOVAWA

„TE@A”

OD JEDNOG

I PO BUXETA!

Neboj{a Jovanovi}, novi direktor JP „Gradac”

U poseti doma}instvu

Danila Brkovi}a

strana 5.

OD FUDBALERA

DO NAJBOQEG

POVRTARA strana 17.

Dr Igor

^etojevi}

POMOGAO

NOLETU

DA

STIGNE

DO

TRONAstrana 19.

strana 15.

strana 7.

Predsednica UO “Komunalca”

odgovara na optu`be ~lanova GV

strana 3.

NIJE

NEMORALNO

NEMATI

2 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

PREDSEDNICA UO JKP „KOMUNALAC” ODGOVARA NA OPTU@BE ^LANOVA GRADSKOG VE]A

3GRAD

Ni posle ne-

d a v n o g

{trajka u

JKP “Komu-

n a l a c ” ,

ostavke koju je podneo gene-

ralni direktor Miloje

Vojinovi} i imenovawa

Dragana Lukovi}a za vr-

{ioca du`nosti ~elnog ru-

kovodioca, u ovom javnom

preduze}u se, izgleda, ne

smiruju strasti. Po{to su

neki dnevni mediji prene-

li izjavu pojedinih ~lano-

va Gradskog ve}a da je ne-

moralno da na ~elu Uprav-

nog odbora ove firme bude

osoba koja, konkretno za

usluge izno{}ewa sme}a

duguje 24.000 dinara, u uto-

rak je predsednica UO Gor-

dana Petkovi} odr`ala

konferenciju za novinare,

na kojoj je, pored ostalog,

najavila da }e “zloupotre-

be i podmeta~ine

objavqene u pojedinim

sredstvima informisawa

dobiti epilog na sudu.”

Nemam ~ega da se sti-

dim, jer ne mo`e da plati

onaj ko nema, rekla je Pet-

kovi}ka i navela podatke

da gra|ani za izno{ewe

sme}a duguju “Komunalcu”

99.946.732, a privreda

37.979.000 dinara i da ovo

preduze}e potra`uje jo{ 10

miliona dinara od zakupa-

ca tezgi na zelenoj pijaci.

- Ta~no je da dugujem

24.000 dinara za izvr{ene

komunalne usluge sa obra-

~unatom kamatom i ne vi-

dim da sam u~inila bilo

{ta lo{e i nemoralno, jer

je taj dug postojao i kada

sam postavqena za predsed-

nika UO JKP “Komuna-

lac”. Na to mesto izabrana

sam glasovima ve}ine od-

bornika i nije me prote`i-

rao dr Aco Radojevi}, ve}

me je preporu~ilo isku-

stvo, s obzirom na to da

sam bila zamenik predsed-

nika UO u fabrici “Cer”-

odgovorila je Petkovi}ka

na optu`be nekih ~lanova

GV, koje su objavili dnevni

mediji, ustvrdiv{i da je

ovakve napade o~ekivala,

jer “sada{wem rukovodstvu

preduze}a odgovaraju java-

{luk, nerad i nered”, pro-

tiv kojih }e se ona boriti

“svojim stru~nim znawem i

iskustvom, a sve po zakonu

i u interesu gra|ana”.

Petkovi}ka podse}a da

je prethodni direktor Mi-

loje Vojinovi} smenio neke

qude sa odgovornih mesta,

zbog wihovog nemara i neo-

dgovornosti, da bi uveo

“rad, red i disciplinu, ko-

ji su, na`alost, kratko tra-

jali”, jer su oni manipula-

cijom radnika organizova-

li {trajk, “navodno zbog

lo{ih uslova rada i neis-

pla}ene jedne zarade.”

Ustvari, jedina `eqa i na-

mera “smewene gospode”,

tvrdi ona, bila je da se sve

vrati na pre|a{we stawe,

~ime su primorali pret-

hodnog direktora da pod-

nese ostavku. Predsednica

UO smatra i da je v. d. di-

rektora Dragan Lukovi}

prekr{io osnovna akta

preduze}a i na odgovorna

radna mesta postavio “svo-

je poslu{nike” i konkret-

no funkciju upravnika u

jednom pogonu poverio li-

cu sa sredwom, iako je za to

radno mesto predvi|ena

vi{a i visoka stru~na

sprema. Za razliku od no-

vinara koji su, prema

wenom uverewu, nezakoni-

to obelodanili podatke o

dugovawima predsednice

UO za komunalne usluge,

ona poseduje sve papire, od

kojih je pokazala ra~une za

pi}e, koje je novo rukovod-

stvo nabavilo u prodavni-

ci “Bolero”. Da je i u ovom

slu~aju, ipak, na videlo

iza{lo neslagawe izme|u

“dve struje” unutar GO

SNS, potvrdila je Petko-

vi}ka, ina~e ~lan Srpske

napredne stranke, odgova-

raju}i optu`bama na optu-

`be i apostrofiraju}i

“grehe” dvojice ~lanova

Gradskog ve}a, upravo iz

ove partije, koji su je “pro-

zvali” na posledwem

zasedawu.

Gordana Petkovi} je

odr`ala “privatnu” KZN i

na woj iznela li~ne, a ne

stavove Upravnog odbora

na ~ijem je ~elu, rekao nam

je u telefonskom razgovoru

v. d. direktora Dragan Lu-

kovi}, ne osporavaju}i

wenu tvrdwu da su na poje-

dina, iskqu~ivo

upra`wena radna mesta,

postavqeni radnici sa ni-

`om stru~nom spremom od

predvi|ene:

- Ni u jednoj firmi se

Upravni odbor ne bavi ka-

drovskim postavqewima,

ve} je to posao direktora i

wegovih saradnika. Ja ni-

koga nisam smenio, ve} sam

odre|ene qude postavio na

upra`wena radna mesta, da

bih oformio ekipu sa ko-

jom mogu da radim. Na me-

sto v. d. upravnika

postavqena je osoba sa

sredwom stru~nom spre-

mom, jer smatram da biv{i

tehni~ki direktor sa dosa-

da{wim iskustvom najvi-

{e mo`e da doprinese pre-

vazila`ewu problema u

radnoj jedinici “Sortir-

nica”, koja jedina iskazuje

gubitke u poslovawu.

Po{to je pozvao novi-

nare da prisustvuju

dana{woj sednici UO, Lu-

kovi} je demantovao Pet-

kovi}kine tvrdwe da i no-

vo rukovodstvo velika

sredstva tro{i za repre-

zentaciju, odnosno za kupo-

vinu pi}a. Tvrdi da tri

boce “nisu popijene u pred-

uze}u, niti ih je direktor

odneo ku}i”, ve} da su dve

poklowene rukovodstvu

Grada na sve~anoj sednici

SG, a jedna odneta na pro-

slavu koju je organizovala

Turisti~ka organizacija.

M.N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.cacanskiglas.rs

NIJE NEMORALNO

I NEPO[TENO NEMATI

NIJE NEMORALNO

I NEPO[TENO NEMATI

Gordana Petkovi} Dragan Lukovi}

4 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINEDRU[TVO

Svi punoletni gra|a-

ni koji smatraju da

su u stawu socijalne

potrebe, ve} od ponedeqka

mogu da podnesu zahtev

Centru za socijalni rad za

izradu socijalne karte i to

na propisanom obrascu,

koga mogu dobiti u sedi-

{tu ove ustanove, u zgradi

broj 1, u Ulici kneza Mi-

lo{a. U javnom pozivu za

prikupqawe podataka za

izradu i a`urirawe soci-

jalne karte gra|ana za 2013.

godinu, koga je potpisao

direktor Zoran Bel~evi},

navodi se da uz zahtev, po-

tencijalni korisnici tre-

ba da dostave jo{ {est do-

kumenata: fotokopije svoje

i li~nih karata punolet-

nih ~lanova doma}instva i

ta~nu adresu stanovawa,

izjavu o ku}noj zajednici i

uverewa o imovnom stawu,

pribavqena u nadle`noj

slu`bi Grada i mesta

ro|ewa. Podnosioci zahte-

va obavezni su da prilo`e

i izvode iz mati~nih

kwiga ro|enih za sve malo-

letne ~lanove doma}instva

sa upisanim jedinstvenim

mati~nim brojem gra|ana

(JMBG), a nezaposlena li-

ca i potvrdu od Nacional-

ne slu`be za zapo{qavawe

za sebe i punoletne ~lano-

ve doma}instva. Posledwi

“papir” koji je tako|e

uslov za izradu, ili

a`urirawe socijalne karte

je dokaz o primawima svih

~lanova doma}instva (pla-

ta, penzija i druge prina-

dle`nosti) i to za tri

posledwa meseca.

Direktor Bel~evi}

napomiwe da prijavqi-

vawe gra|ana po~iwe prvog

dana nakon objavqivawa

javnog poziva u listu “^a-

~anski glas” i da }e ova ak-

cija trajati do 20. februa-

ra, do kada bi i sva lica

koja su ve} ostvarila neko

od prava na subvencije ko-

munalnih usluga, trebalo

da dostave dokaze o eventu-

alnim promenama u

wihovom materijalnom i

radnom statusu:

- Gra|ani ^a~ka kojima

je ve} sa~iwena socijalna

karta i ostvaruju neko od

prava na subvencije komu-

nalnih usluga (grejawe, vo-

da i upotreba kanalizacije

i izno{ewe sme}a) du`ni

su da u predvi|enom roku

dostave potvrde o svim

promenama i dokaze o pri-

mawima svih ~lanova do-

ma}instva u prethodna tri

meseca. U protivnom, bi}e

im uskra}eno pravo na sub-

vencije komunalnih usluga

- upozorava direktor Cen-

tra za socijalni rad i

napomiwe da na osnovu Od-

luke o ostvarivawu prava u

socijalnoj za{titi iz nad-

le`nosti Grada, gra|ani

ne snose tro{kove

izdavawa svih ovih neop-

hodnih dokumenata koje

obezbe|uju nadle`ne grad-

ske uprave. Osim ovoga, u

javnom pozivu je nagla{eno

i da sva lica kojima je pri-

likom prikupqawa po-

trebne dokumentaciuje neo-

phodna pomo}, sve infor-

macije besplatno mogu do-

biti u Slu`bi pravne po-

mo}i Grada, u kancelariji

broj 4, u prizemqu zgrade

SG. Popuwene obrasce i

prate}u dokumentaciju ve}

od ponedeqka mogu predati

ovla{}enim radnicima

Centra za socijalni rad u

zgradi ove ustanove, u

Ulici kneza Milo{a, i to

svakog radnog dana od 8 do

14 ~asova.

M. N.

Skup{tina Srbije

je usvojila sram-

nu Rezolucija o

Kosovu i Metohiji, kojom

je ozvani~ena postizborna

koalicija koju su Dveri

najavile jo{ pre nekoliko

meseci. Naime, za Rezolu-

ciju kojom se dr`ava Srbi-

ja prakti~no kre}e putem

definitivnog

odustajawa od

Kosova i Meto-

hije, zdu{no su

zajedni~ki gla-

sali ~lanovi

stare i nove

Vlade Srbije –

nova vlast oli-

~ena u SNS-

SPS-URS i sta-

ra vlast oli~e-

na u DS-SPO-

DHSS...

Pre svega

treba re}i osnovnu istinu

da ovde nije u pitawu ni-

kakva Rezolucija o Kosovu

i Metohiji, ve} Rezolucija

o daqem poni`avawu Sr-

bije i ulasku u EU po svaku

nacionalnu cenu. To je na

prvom mestu daqa predaja

Kosova i Metohije, a zatim

slede i drugi uslovi i uce-

ne iz EU. Pravi smisao Re-

zolucije je ostvarivawe

dobrosusedskih odnosa sa

la`nom dr`avom Kosovom

po voqi EU. Veoma je va-

`no naglasiti da ovo nije

skup{tinska Rezolucija,

ve} Rezolucija stare i nove

vlasti koje }e ostati zabe-

le`ene u istoriji srpskog

naroda kao vlada kontinu-

iteta, kada je re~ o predaji

Kosova i Metohije.

Tako se pokazalo da je

smena vlasti na predsed-

ni~kim i parlamentarnim

izborima bila samo maska

za nastavak iste Tadi}eve

politike, tako da je Demo-

kratska stranka u potpuno-

sti mogla ostati u novoj

vlasti. U tom slu~aju ne bi

bilo nikakve razlike, {to

se posebno vidi na planu

zadu`ivawa dr`ave, koju je

nova vlast zadu`ila za oko

tri milijarde evra za ne-

koliko meseci. Posebno je

bolno, {to se vidi iz pi-

sma Srba sa KiM Tomisla-

vu Nikoli}u, odustajawe

predsednika od sopstvene

platforme i wenih najva-

`nijih delova koji su ozna-

~ili nadu da pogubna Ta-

di}eva i Da~i}eva politi-

ka mogu biti zaustavqene.

Na politi~koj sceni

Srbije protiv ovakve Rezo-

lucije stoje samo DSS,

SRS i Dveri, kao i ogro-

man broj srpskih rodoqu-

ba {irom Srbije, srpskih

zemaqa i Rasejawa. Vi{e je

nego jasno da je parlamen-

tarna borba DSS nedovo-

qna da zaustavi daqi pro-

ces uru{avawa dr`ave i da

je potreba stvarawa jedin-

stvenog patriotskog bloka

ove tri politi~ke organi-

zacije pre~a nego ikad.

[to se Dveri ti~e, mi ve}

mesecima unazad ukazujemo

na zna~aj stvarawa ovakvog

patriotskog fronta svih

onih koji su protiv ulaska

Srbije u EU i za odbranu

Kosova i Metohije, koji ne

treba da bude jedinstven

samo po ovim pitawima,

ve} i po brojnim drugim

va`nim pitawima koja }e

uskoro do}i na red, kao

{to su Vojvodina, priva-

tizacija Telekoma, prodaja

p o q o p r i v r e d n o g

zemqi{ta strancima, uki-

dawe carina na uvoz robe

iz EU, ili slobodan uvoz

sadnica i hrane koja sadr-

`i GMO.

Informativna slu`ba

Pokreta Srpske Dveri

OZVANI^ENA KOALICIJA STARE I NOVE VLASTI

ZA PREDAJU KOSOVA I METOHIJE

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD PO^IWE PRIKUPQAWE PODATAKA ZA IZRADU I A@URIRAWE

SOCIJALNE KARTE GRA\ANA ZA 2013. GODINU

Novi, tre}i po redu broj glasila

Nove Srbije pojavio se posle pau-

ze od sedam godina, zbog ~ega je

Olivera Milivoj~evi}, ~lan ure|iva~kog

odbora najavila da }e “Glasnik” ubudu}e

izlaziti mnogo redovnije.

Sadr`aj biltena, {tampanog u 10.000

primeraka, naglasila je ona, proistekao je

iz nastojawa redakcije da isprati sva va-

`na de{avawa u stranci koja je “afirmi-

{u i ~vrsto poziciraju na politi~koj sce-

ni Srbije”. Portparol GO Milan Dra-

{ki} preporu~io je ~itaocima prilog

“Stranka sa du{om”, u kome je NS prika-

zana kao stranka okrenuta “malom ~oveku”

i wegovim problemima, kao i intervju sa

liderom NS Velimirom Ili}em koji, u

svojstvu ministra za gra|evinu i urbani-

zam, izjavquje da izgradwa koridora 11

predstavqa ostvarewe wegovog `ivotnog

sna. Na stranicama novog broja “Glasni-

ka” mogu}e je ~itati i o aktivnostima po-

slanika ove stranke u skup{tinskoj klu-

pi”, wenom ekonomskom programu i stavu

o Kosovu, ali i o potrebi da se o~uvaju po-

rodica i tradicija, da penzioneri `ive

dostojanstveno i da se srpskom seqaku po-

vrati dostojanstvo. Poseban deo biltena

posve}en je radu gradskih i op{tinskih

izbora.

Novinarima je saop{teno da od decem-

bra pro{le godine pri NS ponovo funk-

cioni{e Savet `ena, ~ija je predsednica

Qiqana Ran~i}, iz Kni}a, a potpredsed-

nice dr Zorica Kova~evi} iz Lu~ana i dr

Danijela Pakovi}, iz Ni{a. Ciq Saveta

je, kako je kazala Daliborka Nestorovi},

~lanica aktiva, da `ene, ~ija je uloga u

o~uvawu porodice i tradicije nezamen-

qiva, podstakne da se aktivno ukqu~uju u

politi~ki i javni `ivot. Savet je, re~eno

je tako|e, povodom proteklih praznika or-

ganizovao vi{e humanitarnih akcija, a

naredna akcija }e biti vezana za

obele`avawe Mladenaca.

E. V.

BESPLATNI DOKAZI I POTVRDE

NA KONFERENCIJI ZA NOVINARE U GO NOVE SRBIJE

PREDSTAVQEN NOVI

BROJ GLASILA STRANKE

REZOLUCIJA O NOVIM

PONI@EWIMA SRBIJE

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

ZA REALIZACIJU TRI PROGRAMA JKP „GRADAC” ]E U OVOJ GODINI

POTRO[ITI 471 MILION DINARA

5GRAD

Autobuska stajali-

{ta sa nadstre{ni-

cama, zaklonom od

ki{e, vetra i sun-

ca, klupama i kio-

scima mogla bi ove

godine da budu

postavqena i u

^a~ku

Pitawe ure|ewa sta-

jali{ta u ^a~ku je

aktuelno ve} du`e

vreme, ali prema re~ima

Milo{a Milosavqevi}a,

na~elnika Gradske uprave

za urbanizam, ova Uprava

}e se ove godine aktivnije

posvetiti ovom problemu.

- Planovi Gradske

uprave za urbanizam su da

se u ovoj godini bude zapo-

~eto ure|ewe autobuskih

stajali{ta za gradske i

prigradske linije. Po-

trebno je izabrati odgova-

raju}i tip nadstre{nice,

jer ima mogu}nosti i za

postavqawe kioska, u kome

bi se prodavale iskqu~ivo

novine i cigarete - rekao je

Milosavqevi}.

Gradska uprava za urba-

nizam treba da “doradi”

Odluku o stajali{tima i

uputi je Skup{tini na raz-

matrawe. Nakon toga, mo-

gla bi po~eti realizacija

ovog projekta, prvenstveno

od centra ka periferiji,

ka`e Milosavqevi}:

- Zbog nekih priori-

tetnijih poslova smo malo

zastali sa izradom Odluke

o stajali{tima. Ostalo je

da se defini{u lokacije o

postavqawu ovih objekata,

jer je to komplikovan po-

sao na javnim povr{inama

- ka`e Milosavqevi}.

I direktor “Autopre-

voza” Aleksandar Petro-

nijevi} smatra da je krajwe

vreme da ^a~ak dobije mo-

derna stajali{ta, i da }e

se ova firma anga`ovati

prilikom nabavke sredsta-

va:

- Mi smo dali predlog

da, ukoliko su finansije

problem, anga`ovawem re-

klamnih agencija smawimo

sopstvena sredstva koja su

potrebna za izgradwu.

Planirali smo, u ciqu

poboq{awa usluge, da na-

{a obaveza bude

postavqawe elektronskih

displeja, koji bi putnike

obave{tavali o udaqenos-

ti vozila - rekao je Petro-

nijevi}, nagla{avaju}i da

su se do sada ve} javile dve

reklamne agencije zainte-

resovane za ovu investici-

ju.

Milo{ Milosavqevi}

isti~e da }e odre|ena sred-

stva biti opredeqena iz

buxeta Grada, ali i da bi u

ovaj posao mogli da se

ukqu~e mnogi koji “dr`e”

do marketinga, s obzirom

da autobuska stajali{ta

mogu biti odli~an reklam-

ni prostor. On je tako|e

naglasio da je najbitnije

odabrati dobar tip nad-

stre{nice, i da }e se u

^a~ku voditi ra~una o

estetskom izgledu ovih

objekata.

U studiji koja je ra|ena

pre nekoliko godina, pro-

ceweno je da 31 stajali{te

zadovoqava potrebe i zah-

teve putnika, koji koriste

gradski i prigradski pre-

voz.

I. M.

Upravo zbog ograni-

~enih sredstava ko-

ja su, u pore|ewu sa

pro{logodi{wim, i

smawena za 0,5 odsto, glav-

ni akcenat u ovogodi{wem

poslovawu bi}e stavqen na

a`urirawe naplate

potra`ivawa i smawewe

dugova za naknadu za

ure|ewe i nakandu za

kori{}ewe gra|evinskog

zemqi{ta, najavquje u pr-

voj izjavi za na{ list di-

rektor Neboj{a Jovano-

vi}:

- Uprkos odlukama koje

su omogu}avale gra|anima

da na korektan na~in, od-

nosno na rate i putem re-

programa dugova, plate na-

knadu i za ure|ewe i za

kori{}ewe gra|evinskog

zemqi{ta, ve}i broj inve-

stitora i korisnika nije

blagovremeno izmirivao

svoje obaveze. Zbog toga je

dug pravnih lica za nakna-

du za ure|ewe prema{io iz-

nos od 147, a fizi~kih 63

miliona dinara, dok su

potra`ivawa na ime na-

knade za kori{}ewe gra|e-

vinskog zemqi{ta od gra-

|ana, pravnih lica i pred-

uzetni~kih radwi dosti-

gla sumu od 474 miliona

dinara. Re~ je prakti~no o

jednom i po buxetu ovog

javnog preduze}a, zbog ~ega

smo, u skladu sa odlukom o

organizovawu JP i osta-

lim pozitivnim propisi-

ma, ve} pokrenuli sve ini-

cijative i akcije, da bismo

a`urirali naplatu. Pla-

niramo da, kada je re~ o ve-

}im du`nicima, prvenstve-

no u kategoriji privred-

nih dru{tava i preduze}a u

postupku restruktuirawa,

primenimo analogne na~i-

ne naplate, koji su zakonom

i skup{tinskom odlukom

predvi|eni za poreske ob-

veznike. Osim toga, predu-

ze}emo i sve ostale, zako-

nom dozvoqene mere i u do-

govoru sa du`nicima na-

stojati da uberemo {to vi-

{e sredstava, koja }e u kra-

jwem slu~aju biti vra}ena

sugra|anima, realizacijom

investicija i projekata

koji }e poboq{ati kvali-

tet wihovog `ivota. Zbog

toga i ovim putem apelujem

na obveznike da izmire

svoje obaveze, jer }e svaki

dinar biti ulo`en u grad-

wu i odr`avawe infra-

strukture na gradskom i se-

oskom podru~ju.

Imaju}i u vidu podatak

da privreda duguje vi{e od

300 miliona dinara za na-

knadu za kori{}ewe gra|e-

vinskog zemqi{ta, direk-

tor Jovanovi} veruje da }e

planirane mere za naplatu

i ovog duga imati efekta,

tim pre {to bi i ona tre-

balo da “pre|e” u nadle-

`nost Gradske uprave za

lokalnu poresku admini-

straciju. Na ovaj na~in po-

ve}ani sopstveni prihodi

utica}e na rebalans buxeta

JP, odnosno na lak{e

sprovo|ewe planova teh-

ni~ke, urbanisti~ke slu-

`be, u oblasti odr`avawa

javnih i zelenih povr{ina,

izgradwe i odr`avawa

ulica i puteva... Kao i

prethodnih, i ove godine

}e u svim ovim sektorima

biti anga`ovani kvalifi-

kovani doma}i izvo|a~i i

zaposlena ovda{wa javna

preduze}a.

Stru~waci iz Urbani-

sti~ke slu`be JP “Gradac”

anga`ovani su sa kolegama

iz kraqeva~ke Direkcije

na izradi urbanisti~kih

i prostornih planova za

kargo centar, navodi Jova-

novi} jednu od novih ak-

tivnosti zaposlenih u

“Gradcu” i napomiwe da

ovo JP mora iskoristiti i

pogodnost da se na terito-

riji Grada ukr{taju tri

auto - puta i obezbediti

nove poslove. Me|u prio-

ritetima je i iznala`ewe i

opremawe prostora za

otvarawe slobodnih zona,

u koje bi bili “privu~eni”

grinfild investicije i

ino partneri. Zahvaquju}i

ranije uspostavqenoj do-

broj saradwi sa republi~-

kim javnim preduze}ima i

resornim ministarstvima,

u ovoj godini bi trebalo da

bude nastavqena rekon-

strukcija druge deonice

Ulice dr Dragi{e Mi{o-

vi}a, okon~ani zanatski i

finalni radovi u \or|a

Toma{evi}a, ure|ena desna

obala Zapadne Morave, za-

po~eta izgradwa zatvore-

nog bazena, krpqewe udar-

nih rupa, ~im vremenski

uslovi to dozvole, samo su

neke od investicija u koji-

ma }e u~estvovati ovo JP,

bilo kao finansijer, teh-

ni~ka podr{ka, ili nad-

zor. O~ekuje se da bude

uspostavqena boqa sarad-

wa sa poslovnim

udru`ewima privrednika,

veruje ~elni rukovodilac

koji je, ka`e, ve} pokrenuo

inicijativu da ovo predu-

ze}e br`e izlazi u susret

wihovim zahtevima, kada je

re~ o obezbe|ewu dokumen-

tacije, opremawu lokaci-

ja... Osim ove, pokrenuto je

i niz drugih inicijativa,

me|u kojima je i zahtev upu-

}en gradskom rukovodstvu

i javnim preduze}ima, da

nadle`ni radnici “Grada-

ca” obavezno prisustvuju

svim radovima na javnim

povr{inama u Gradu.

- Iako u ovogodi{wem

programu nisu predvi|ena

zna~ajnija sredstva za

udru`ivawe sa parama me-

snih zajednica, u odnosu 75

prema 25 odsto, koje su,

ina~e, blagovremeno dosta-

vile svoje planove i pro-

grame, verujemo da }emo is-

puniti ve}inu zahteva me-

{tana, koji se uglavnom ti-

~u izgradwe i odr`avawa

nekih putnih pravaca, jer

}emo eventualnim rebalan-

som na{eg buxeta i

poboq{awem naplate, u

sve sredine ulo`iti i do-

datna sredstva - obe}ava

direktor Jovanovi}. Na

konstataciju da je izborna

godina za nama i da nema

razloga da u ovoj “Gradac”

vi{e ula`e u sredine u ko-

jima vlast na taj na~in

prakti~no kupuje glasove

bira~a, zbog ~ega je ranije

~esto trpeo kritike, Jova-

novi} tvrdi: “Prioriteti

u mesnim zajednicama bi}e

odre|ivani na osnovu kon-

kretnog stawa infrastruk-

ture, stepena opremqenos-

ti i intenziteta zahteva

me{tana, a nikako po nekoj

politi~koj liniji i pri-

padnosti.”

M.N.

GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM NAMERAVA DA MODERNIZUJE AUTOBUSKA STAJALI[TA

URE\ENA STAJALI[TA VE] TOKOM OVE GODINE

DUGOVAWA „TE@A”

OD JEDNOG I PO BUXETA!

Iako je “nasledio”

likvidno preduze-

}e, koje je pozitiv-

no poslovalo u

2012. godini, ne us-

pev{i da izmiri

obaveze samo u iz-

nosu od oko milion

dinara, novoiza-

brani direktor JP

za urbanisti~ko i

prostorno plani-

rawe, gra|evinsko

zemqi{te i puteve

“Gradac” Neboj{a

Jovanovi}, ipak,

nema razloga za

preterano zadovo-

qstvo. I pred ovom

firmom, koja u

Gradu slovi za

“najja~e” javno

preduze}e, je jo{

jedna ekonomski

krizna godina i

brojni planovi i

investicije, koje

bi trebalo reali-

zovati u sklopu tri

osnovna programa,

sa raspolo`ivim

buxetom od 471 mi-

lion dinara.

6 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINEPOLITIKA

Na 19. sednici

Gradskog ve}a, pr-

voj u ovoj godini,

razmatrane su 23 ta~ke

dnevnog reda. ^lanovi

Gradskog ve}a su jednogla-

sno utvrdili predlog od-

luke o pravima i uslugama

u socijalnoj za{titi iz

nadle`nosti grada ^a~ka.

Predlog odluke precizno

defini{e ko ima pravo da

koristi usluge Centra za

socijalni rad i dobija od-

govaraju}u socijalnu po-

mo}. Kako je istakao izve-

stilac, odluka je u skladu

sa novim Zakonom o soci-

jalnoj za{titi, koji te`i-

{te socijalnih davawa po-

mera na lokalne samoupra-

ve. Novo pravo, koje }e se

ostvarivati u ovoj godini,

je isplata nov~ane pomo}i

nezaposlenim porodiqama

u visini od 20 odsto pro-

se~ne republi~ke plate i

to za period od 12 meseci.

Centar za socijalni rad

}e za decu ometenu u razvo-

ju organizovati sme{taj

do 48 sati. Re~ je o novoj

vrsti usluge, koja }e

roditeqima omogu}iti,

kako je re~eno, “predah”,

jer }e mo}i da u periodu

kada im je to neophodno

decu ostave na starawe

stru~nim licima.

Gradski ve}nici su da-

li saglasnost na program

poslovawa Javnog preduze-

}a “Gradac”. Izre~ene su

brojne pohvale o radu ovog

preduze}e, koje su se uglav-

nom odnosile na doma}in-

sko raspolagawe sredstvi-

ma. Sugerisano je da se du-

govi, koje “Gradac” potra-

`uje po osnovu neizmire-

nih ra~una za kori{}ewe

i ure|ewe gra|evinskog

zemqi{ta, jasno defini-

{u i da se utvrdi da li su

naplativi ili ne. ^lan

Gradskog ve}a Zvonko Mi-

trovi} je rekao da bi tre-

balo u narednom periodu

posebnu pa`wu usmeriti

upravo na naplatu

potra`ivawa i predlo`io

da se nenaplativa dugov-

awa, od firmi u ste~aju

ili onih koje su likvidi-

rane, otpi{u, kako se ne

bi nepotrebno kroz bilan-

se vodio dug koji nikada

ne}e biti anuliran. Upu-

tio je sugestiju nadle`ni-

ma u JP “Gradac” da ubudu-

}e na|u neki boqi i sigur-

niji model naplate nakna-

de za gra|evinsko

zemqi{te. Gradona~elnik

^a~ka Vojislav Ili} je

istakao “da je ovo preduze-

}e danas na zdravim noga-

ma” i da spada u red ret-

kih, jer nema neizmirenih

obaveza, {to predstavqa

dobar primer stabilnog

poslovawa. On je podsetio

da je “Gradac”, u periodu

kada je on do{ao na mesto

direktora tog preduze}a,

imao dug od 305 miliona

dinara, koji je zahvaqu-

ju}i dobroj poslovnoj po-

litici sveden na svega mi-

lion dinara.

Kako je istakao Neboj-

{a Jovanovi}, direktor

JP “Gradac”, prema planu

rada za 2013. godinu pred-

uze}e }e raspolagati sa

471 milion dinara bu-

d`etskih sredstava.

- U odnosu na prethodnu

godinu sredstva su umawe-

na za 0,5 odsto, ali sve

planirane aktivnosti bi-

}e realizovane. Planski

}e se odvijati i rekon-

strukcije ulica u okviru

dozvoqenih bud`etskih

sredstava, a putni pravci

kojima gazduje JP “Pute-

vi” Srbija bi}e zajedni~-

ki revitalizovani na bazi

dogovora. Po{to JP “Gra-

dac” potra`uje velika

sredstva na ime naknade za

kori{}ewe i ure|ewe gra-

|evinskog zemqi{ta,

predlo`ili smo da se na-

plata potra`ivawa po

tom osnovu ubudu}e vr{i

preko lokalne poreske ad-

ministracije, kako bi se

pove}ala wena efikasnost

- rekao je Jovanovi}.

NOVE

INVESTICIJE U

OBLASTI ZA[TITE

@IVOTNE SREDINE

Na posledwoj sednici

Gradskog ve}a utvr|en je i

predlog kori{}ewa sred-

stava bud`etskog fonda za

za{titu `ivotne sredine.

Od ukupno 30 miliona di-

nara, koliko je u gradskom

bud`etu opredeqeno za

oblast za{tite `ivotne

sredine, oko 80 odsto sred-

stava bi}e izdvojeno za in-

vesticione programe, de-

set odsto }e biti usmereno

na edukaciju, a ostatak na

obavezne programe koji se

prema zakonu moraju po-

{tovati i pla}ati.

- Smatram da su sred-

stva dobro raspore|ena, a

na{ ciq bio je da dobro

brinemo o na{im sugra|a-

nima, kako bi oni u sva-

kom trenutku bili obave-

{teni kakav je kvalitet

vode, vazduha, polena, ko-

liki je stepen buke i da li

ona naru{ava wihovo

okru`ewe. U ovoj godini je

planiran po~etak kapi-

talnih investicija, me|u

kojima je najzna~ajnija

izgradwa fabrike za ot-

padne vode. O~ekujemo da

studija izvodqivosti Mi-

nistarstva za za{titu `i-

votne sredine bude zavr-

{ena do kraja februara.

Planiramo izgradwu pri-

hvatili{ta za nezbrinute

`ivotiwe najdaqe do kra-

ja godine, podizawe tran-

sfer stanice u Preli}i-

ma, a uz wu i centra za se-

lekciju. Ja se iskreno na-

dam da }emo svim tim ak-

tivnostima uspostaviti

jedan odr`iv sistem

upravqawa otpadom na ~i-

tavoj teritoriji grada

^a~ka na jedan pravi i

efikasan na~in - izjavila

je Mirjana \okovi}, po-

mo}nik gradona~elnika

^a~ka.

Prihvatili{te za ne-

zbrinute `ivotiwe bi

trebalo da radi u okviru

JKP “Komunalac”, tako da

bi deo vi{ka radnika iz

tog preduze}a mogao biti

anga`ovan u azilu za pse

lutalice. ^lanovi Grad-

skog ve}a su pohvalili

ovakav na~in planirawa,

jer ide u prilog o~uvawu

radnih mesta. Gradona~el-

nik je rekao da bi takav

model trebalo da primene

i druga javna preduze}a, da

ne otpu{taju radnike, ve}

da se preispitaju potrebe

i ukoliko one postoje, da

se iz jedne firme prera-

spodele u drugu.

POSKUPQEWE

KOMUNALNIH

USLUGA

Naj`u~niju raspravu na

sednici Gradskog ve}a

izazvao je zahtev JKP “Ko-

munalac” da se pove}aju

cene usluga izno{ewa i

deponovawa sme}a za 39

odsto za gra|ane i 19 odsto

za privredu. Istaknuto je

da se ovim pove}awem cena

sti~u uslovi da preduze}e

u ovoj godini posluje na

pozitivnoj nuli, a ne da

bele`i gubitke. Vladan

^vrki}, predstavnik pri-

vrednika na sednici, izra-

zio je stav da je ovo

pove}awe veliko i da ko-

munalije ne bi trebalo na-

pla}ivati pau{alno, ve}

na osnovu stvarno izvr{e-

nih usluga. Radenko Luko-

vi}, zamenik gradona~el-

nika, rekao je da je usluga

izno{ewa sme}a u na{em

gradu me|u najjeftinijima

u Srbiji i podsetio da su

osnivawem Regionalne de-

ponije “Duboko” potpisa-

ni ugovori kojima se Grad

obavezao da }e ih po{to-

vati. Zbog velikih obaveza

prema “Dubokom”, nemi-

novno je i uve}awe cena

usluga. Sa ovakvim obraz-

lo`ewem se slo`io i Mi-

ladin Ristanovi}, koji je

dodao da }e najugro`enije

kategorije stanovni{tva

imati subvencije u ovoj

oblasti. Zvonko Mitro-

vi} je rekao da na{e cene

nisu iznad republi~kog

proseka i zato je pitao

zbog ~ega privrednici ra-

nije nisu tra`ili obraz-

lo`ewe od gradskog ruko-

vodstva za{to ^a~ak ima

najni`e cene izno{ewa

sme}a u Srbiji. Gradona-

~elnik Ili} je podsetio

da gra|ani ^a~ka nisu `e-

leli deponiju na svom pod-

ru~ju i da je upravo zbog

~iwenice da se sme}e od-

vozi u U`ice neophodno i

uve}we cena. Cene

izno{ewa sme}a u pret-

hodnom periodu nisu na

vreme uve}avane, pa zbog

toga i JKP “Komunalac”

ima probleme. Izra`ene

su i sumwe u opravdanost

ugovora sa firmom “Pi-

ma”, koja se bavi selekci-

jom otpada na lokaciji

“Tehnosa”. Odluka o

pove}awu cena usluga

izno{ewa i deponovawa

sme}a je usvojena jednogla-

sno.

Saglasnost ~lanova

Gradskog ve}a dobili su i

programi rada Narodnog

muzeja i Doma kulture za

ovu godinu. Prema plani-

ranim aktivnostima, Dom

kulture }e u ovoj godini

organizovati Festival

animacije “Animanima”,

tradicionalnu izlo`bu

17. Prole}ni anale, Letwe

dane kulture u ^a~ku i Ov-

~ar Bawi, Likovnu kolo-

niju ^a~ak 2013, Festival

gitare i brojne druge kul-

turno-umetni~ke progra-

me. Prema finansijskom

planu ove kulturne usta-

nove, ukupna sredstva za

2013. uve}ana su za 19,82

odsto u odnosu pro{logo-

di{wa i iznose 65.844.000

dinara. Za realizaciju

programskih aktivnosti i

redovno funkcionisawe

bi}e utro{eno 20.980.000,

a za investicije 6.630.000

dinara. Planirana je na-

bavka led ekrana i opreme

za bioskopsku projekciju

filmova, pa je za ovu name-

nu u bud`etu predvi|eno

pet i po miliona dinara.

Gradska vlada je pri-

hvatila i inicijativu o

uvo|ewu mesnog samodo-

prinosa za mesni zajedni-

cu Zabla}e. Doneta je i od-

luka da se za do~ek Srpske

Nove godine utro{i

1.330.000 dinara. Za kon-

cert “Ribqe ~orbe” grad je

izdvojio 990.000, a za va-

tromet 132.000 dinara.

^lanovi Gradskog ve}a

doneli su i odluku o

raspisivawu javnog kon-

kursa za dodelu sredstava

udru`ewima za realizo-

vawe programa od javnog

interesa u 2013. godini.

PRVO OVOGODI[WE ZASEDAWE GRADSKOG VE]A

NOVINE U OBLASTI

SOCIJALNE ZA[TITE

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 7GRAD

Pr o s l a v u

Bogojavqewa i ove

godine organizuju

Narodni muzej, SRC

“Mladost” i Dom kulture,

pod pokroviteqstvom

Grada i uz blagoglov Cr-

kve svetog Vaznesewa u

^a~ku. Posle prazni~ne

slu`be, litija }e iz crkve-

ne porte krenuti u 9.30,

prema Gradskoj pla`i, gde

}e u 10.00 po~eti

takmi~ewe. Bogojavqenski

krst, za koji }e se, prema

o~ekivawu Dragana Sav-

kovi}a, iz SRC “Mla-

dost”, nadmetati oko 80

takmi~ara, me|u kojima

jedna devojka, ove godine je

izradilo preduze}e “Free -

mix”, koje se bavi

proizvodwom i zam-

rzavawem peciva. Prosla-

vu ovog, prevashodno ver-

skog praznika, zaokru`i}e

bogojavqenska akademija u

Domu kulture, u kojoj }e

u~estvovati hor Gimnazi-

je, Muzi~ka {kola “Dr Vo-

jislav Vu~kovi}”, KUD

“Abra{evi}”, Jadranka

Jagli~i}, peva~ izvornih

srpskih pesama i profe-

sor muzi~ke {kole u

Kraqevu, i plesni par He-

lena Petrovi} i Bo{ko

Graovac. Sve~anost, koja

po~iwe u 19.30 i za koju

ulaznice ne}e morati da

se kupuju, bi}e prilika da

se predstave svi pliva~i,

a pobedniku dodeli titula

“Nosilac bogojavqenskog

krsta za Grad ^a~ak za

2013. godinu”.

Organizatori nagla{a-

vaju da su preduzeli mere

koje su potrebne da bi ma-

nifestacija protekla bez

problema. Svi kandidati

za u~esnike podvrgnuti su

lekarskom pregledu, a to-

kom samog takmi~ewa bi}e

obezbe|eno de`urstvo me-

dicinskih ekipa. U pri-

pravnosti }e, tako|e, biti

policija i ronioci.

Plivawe za ~asni krst,

obi~aj koji je u predrat-

nom periodu obavezno

pratio slavqewe

Bogojavqewa, zabraweno

je posle Drugog svetskog

rata, kao i javno ispo-

qavawe vere uop{te. U

^a~ku je obnovqeno 2005.

godine i u me|uvremenu

ponovo je postalo tradi-

cija.

- Prve godine su u~e-

stvovala samo dva mladi-

}a, ali se broj u~esnika iz

godine u godinu pove}ava.

Pro{le godine ih je bilo

60. Sve je ve}i i broj gra-

|ana koji prati ovaj doga-

|aj, pa ih na Moravu

posledwih godina dolazi

po nekoliko hiqada. Za

~asni krst se pliva i u

drugim gradovima Srbije,

ali je organizacija kod

nas najboqa - uveren je

Savkovi}.

Govore}i o prirodi

praznika, etnolog Sne`a-

na A{anin nagla{ava da

se wime slavi dan kada je

Jovan Prete~a krstio

Isusa Hrista, u reci Jor-

danu 30. godine nove ere.

- Veoma je raspros-

traweno verovawe da se u

no}i uo~i Bogojavqewa

otvaraju nebesa i Bog uka-

zuje u svoj svojoj veli~ini.

Vetrovi u tom ~asu presta-

ju da duvaju, sve se vode

zaustavqaju i pretvaraju u

vino. Verovalo se i da je u

tom trenutku Bog spreman

da usli{i svaku `equ, pa

su mnogi ~itavu no} osta-

jali budni, ~ekaju}i da se

nebo otvori. Podstaknuti

`eqom za zdravqem, qudi

su se u jutarwim satima,

pre izlaska sunca, ritual-

no kupali u reci. U crkva-

ma se posle liturgije vr-

{i osve}ewe vode, koju na-

rod uzima i nosi ku}i, jer

veruje da ona ima blago-

tvorno dejstvo. Wome se

dom osve}uje, a uku}ani

umivaju, po starjestvu. Sud

sa bogojavqenskom vodi-

com ukra{ava se

bosiqkom.

Etnolog podse}a da je

`eqa za o~i{}ewem tela i

du{e oduvek prisutna u

na{em narodu i da je pra-

znik Bogojavqewe bio ide-

alna prilika za takav

“magijski ~in”.

E. V.

SUTRA JE BOGOJAVQEWE

Broj u~esnika se iz godine u godinu pove-

}ava, a sutra }e se, o~ekuju organizatori,

nadmetati oko 80 takmi~ara

^A^ANI DEVETI PUT

PLIVAJU ZA ^ASNI KRST

FOTO ARHIVA

FOTO ARHIVA

8 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINEGRAD

Na osnovu Zakona o uslovnom ot-

pisu kamata i mirovawu pore-

skog duga, koga je Skup{tina

Srbije donela 25. decembra pro{le go-

dine, Skup{tina grada je na posledwem

pro{logodi{wem zasedawu usvojila

istoimenu odluku i na taj na~in stvori-

la pravni osnov za mogu}nost otpisa ob-

ra~unate, a nepla}ene kamate i za tako-

zvano mirovawe glavnog poreskog duga,

dospelog za pla}awe 31. oktobra 2012.

godine. Da bi obveznici poreza na imo-

vinu iz kategorije fizi~kih i pravnih

lica, poreza na zemqi{te i gra|ani ko-

ji pla}aju komunalnu taksu za isticawe

firme na poslovnom prostoru i za

kori{}ewe reklamnih panoa, stekli

pravo na ove olak{ice, trebalo bi do

31. januara ove godine da plate sve ra~u-

ne dospele u novembru i decembru 2012.

i da od po~etka ove godine redovno iz-

miruju teku}e obaveze. Period

mirovawa duga odre|en je u zavisnosti

od ekonomske snage obveznika, odnosno

za male on traje do kraja naredne godine,

a za velika pravna lica do 31. decembra

2013, obja{wava na~elnik Gradske upra-

ve za lokalnu poresku administraciju

Du{ko Savkovi}:

- Osnovni smisao odluke je da se uve-

de fiskalna disciplina u naplati pore-

za, a sa druge strane da se poreski obve-

znici (privredna dru{tva i preduzet-

nici) finansijski rasterete, kako bi

bili u mogu}nosti da u propisanim ro-

kovima izmiruju teku}e obaveze. Na taj

na~in bi bili stvoreni i uslovi za

o`ivqavawe i razvoj privrede i predu-

zetni{tva, a davawem istovetnih prava

i fizi~kim licima obezbe|en ravnopra-

van tretman svih obveznika u poresko-

pravnom sistemu. Iako }e primenom

ovih mera biti izgubqen deo lokalnih

javnih prihoda, smatramo da }e one sti-

mulativno delovati na fiskalno

rastere}ewe obavezama iz prethodnog

perioda, ~ime se stvaraju uslovi za pod-

sticaj privrednog razvoja i preduzetni-

{tva i za jednostavniju i br`u naplatu

zaostalih dugova.

Na~elnik Savkovi} je posebno poten-

cirao ~lan 4 skup{tinske odluke koji

ka`e: “Za vreme mirovawa glavnog pore-

skog duga, do wegove otplate u celosti,

ne te~e kamata. Za vreme mirovawa, glav-

ni poreski dug se valorizuje indeksom

potro{a~kih cena, po~ev od 1. novembra

2012. godine, do otplate duga u celosti.”

Komentari{u}i ovaj ~lan on se “poslu-

`io” narodnom izrekom “nije {ija, nego

vrat”, izra~unav{i da }e, ukoliko poje-

dinim obveznicima dug bude mirovao do

1. januara 2015, indeks rasta potro{a~-

kih cena prema{iti 20 procenata. Zbog

toga je poreskim obveznicima du`nici-

ma savetovao da plate glavni dug i sa~e-

kaju da im kamata bude otpisana i to ma-

lim obveznicima 50 odsto po isteku ove,

a druga polovina na kraju 2014, a veli-

kim prvi deo na kraju prvog polugodi-

{ta, a preostalih 50 odsto po isteku ove

godine. M. N.

Po{to opomene i

pretwe iskqu~ewima

nisu dale o~ekivane

rezultate, JKP

"Vodovod" je prinu|eno

da preduzme i

najnepopularniju meru,

koju nije nikada do

sada, a to je obustava

isporuke vode

potro{a~ima koji su

veliki du`nici i nere-

dovne plati{e, rekli

su ~elni qudi JKP

"Vodovod"

Od 21. januara, JKP

"Vodovod" po~e}e sa

obustavom isporuke vode

potro{a~ima koji `ive u stam-

benim ku}ama, kojih ima oko

18.000.

- Veliki broj ovih potro{a~a

su uredne plati{e, kojima se

"Vodovod" zahvaquje, jer su upra-

vo svojim pla}awem omogu}ili

da grad ima vode, ~ak i za vreme

restrikcija. Ali, jedan deo tih

potro{a~a ne izmiruje svoje

obaveze. Kontrolom smo

zakqu~ili da nisu svi socijalni

slu~ajevi. Ima onih koji mogu da

plate vodu, ali, iz kog razloga ne

pla}aju, ne znamo. Prema wima

}emo biti rigorozni, jer nije

korektno da neko pla}a, a neko ne

- rekao je direktor "Vodovoda"

Zoran Pantovi}. Iako je 21. jan-

uar, datum koji je odre|en kao

po~etak primene ove rigorozne

mere, Pantovi} isti~e da on nije

dan D i apeluje na sve du`nike da

do|u u "Vodovod" kako bi se

dogovorili na koji na~in da

izmire svoja dugovawa:

- Ovo ne treba shvatiti kao

pretwu, ve} kao upozorewe i

molbu potro{a~ima da do|u u

"Vodovod", da se dogovorimo o

na~inu pla}awa, reprogramu

duga, o odre|enim pogodnostima.

GRA\ANI DUGUJU

257 MILIONA DINARA

Potra`ivawa JKP

"Vodovod", na dan 31. 12. 2012.

godine, iznose 403.523.000

dinara, {to je vi{e od godi{we

realizacije ovog preduze}a. Od

toga, 257 miliona duguju

gra|ani, od ~ega oni koji `ive u

ku}ama duguju 170.759.000 dinara.

Prose~no doma}instvo duguje

8.920 dinara.

- Sve mere koje smo do sada

preduzimali bile su opomene i

pretwe iskqu~ewima, koje nisu

dale o~ekivane rezultate.

"Vodovod" zbog toga, a u ciqu

stvarawa uslova da u ovoj godini

imamo normalno vodosnabde-

vawe, mora preduzeti najnepopu-

larniju meru, a to je obustava

isporuke potro{a~ima koji

imaju neizmirene obaveze - rekao

je finansijski direktor

Gradimir ]ur~i}.

RIZICI U POSLOVAWU

RAZLOG ZA ISKQU^EWA

Razlog za ove rigorozne mere,

~elnici JKP "Vodovod" obraz-

lo`ili su rizicima, koji mogu

da pogor{aju poslovawe ovog

preduze}a, koje ve} 19 godina

posluje sa gubicima. Prvi od tih

rizika je, kako su naveli,

izuzetno smawewe koli~ine vode

privredi od avgusta 2012.

godine, na koji "Vodovod" ne

mo`e da uti~e. Jedan od rizika je

i daqe pogor{awe likvidnosti

potro{a~a iz oblasti privrede,

a najve}i je dono{ewe Zakona o

rokovima izmirewa nov~ane

obaveze komercijalnih transak-

cija, po kome JKP "Vodovod", kao

du`nik mora da izmiri svoje

obaveze u roku od 45 dana.

- To je velika opasnost,

imaju}i u vidu da veliki broj

na{ih potro{a~a ne izmiruje

svoje obaveze prema nama. Jedini

rizik na koji mi mo`emo da

uti~emo je smawewe procenta

naplate potra`ivawa. Na{

zadatak je da u 2013. godini taj

procenat zadr`imo na sada{wem

novou ili ga podignemo - rekao je

Pantovi}. On je naglasio da je

potro{a~ima koji `ive u stam-

benim zgradama, izuzetno

ote`ano obustaviti isporuku

vode:

- Du`nici u stambenim

zgradama su uredno tu`eni, a

Grad je preuzeo na sebe obavezu da

odr`i sastanak sa predstavnici-

ma Suda, kako bi se pove}ala

efikasnost sudskih organa, a

samim tim i naplata. Pantovi}

je istakao da }e JKP "Vodovod"

sve raditi u koordinaciji sa

Gradom i Komunalnom polici-

jom.

- Ovo je na{a borba da

pre`ivimo 2013. godinu.

@elimo da pove}amo procenat

naplate, koji je identifikovan

kao rizik, a u nadi da }emo mi

mo}i da platimo na{e obaveze,

koje su izuzetno velike u ovoj

godini, da bismo imali uredno

vodosnabdevawe do kraja 2013 -

zakqu~io je Pantovi}. I. M.

DU@NICIMA KOJI SU NEREDOVNE PLATI[E JKP "VODOVOD" OBUSTAVI]E ISPORUKU VODE

- U prvoj fazi, kada se steknu uslovi za iskqu~ewe, ono }e se

vr{iti iskqu~ivo u vodomernim {ahtama, skidawem brojila

vodomera i plombirawem odgovaraju}eg prikqu~ka. Svi

tro{kovi padaju na teret potro{a~a, a ova intervencija ko{ta

2.160 dinara sa PDV-om. Kada se steknu uslovi za gra|evinsku

sezonu, koja po~iwe 1. marta, ako budemo morali da radimo

raskopavawe na ku}nom prikqu~ku na ulici, ti tro{kovi su

veoma veliki. Jedno iskqu~ewe, najmaweg obima, sa razbijawem

asfalta, zatim asfaltirawem, pada na teret korisnika i ne mo`e

ko{tati mawe od 35.000 dinara - rekao je Bo`o Gavrilovi},

tehni~ki direktor JKP "Vodovod".

PONOVNO PRIKQU^IVAWE IZUZETNO SKUPO

PORESKI OBVEZNICI KOJI OBAVEZE PLATE DO 31. JANUARA, STI^U PRAVO NA MIROVAWE

GLAVNOG DUGA I OTPIS KAMATE

FISKALNA DISCIPLINA

U NAPLATI POREZA

ISKQU^EWA VODE OD 21. JANUARA

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 9OBRAZOVAWE

„U ovoj godini }u nastaviti

istim tempom“, obe}ava

dvadesetogodi{wa devojka,

kojoj je pro{la godina done-

la dosta rada, ali i uspeha

Osnovnu {kolu je poha|ala u ^a~-

ku, a trinaestodnevni boravak u

edukativnom centru u Poqskoj

otvorio joj je vrata u svet. Op{tu gimna-

ziju ju zavr{ila je u Budimpe{ti, o tro-

{ku Evropske unije i kao |ak generacije,

a onda dobila ponudu presti`nog mo-

skovskog univerziteta Lomonosov za me-

ster studije iz oblasti za{tite na radu.

Za to je, naravno, bila potrebna diplo-

ma sa odgovaraju}ih osnovnih studija, pa

je na{a sugra|anka odustala od prijem-

nog ispita na glumi i upisala se na Fa-

kultet za{tite na radu u Ni{u, a u isto

vreme postala student Filolo{kog fa-

kulteta u Beogradu, na odseku za ma|ar-

ski jezik i kwi`evnost.

O Nedi Domanovi}, kao devojci koja

“`eli da bude broj jedan u svojoj profe-

siji”, pisali smo u vreme kada je zakora-

~ila u studentski `ivot, a sada je pono-

vo privukla na{u pa`wu, zbog uspeha

koje je postigla u pro{loj godini. Sa

prose~nom ocenom 9,6, ona je novembra

pro{le godine, kao najboqi polaznik

osnovnih studija, nov~ano nagra|ena iz

“Fonda Mijailovi}”, koji je osnovala

porodica nekada{weg dekana fakulteta.

Neda nagla{ava da joj ovo priznawe

mnogo zna~i, prevashodno zbog toga {to

je dr Miroslav Mijailovi} bio poznati

stru~wak u oblasti za{tite radne i `i-

votne sredine i veoma zaslu`an i za raz-

voj fakulteta na kome ona danas studira.

Proteklu godinu Neda }e pamtiti i

po u~e{}u na “Za{titijadi”, koja je u

maju mesecu organizovana u bugarskom

mestu Kranevo. Bila je, ka`e sa ponosom,

deo ekipe svog fakulteta, koja je u konku-

renciji osam fakulteta iz regiona osvo-

jila prvo mesto, a tema nau~ne debate u

kojoj je u~estvovala odnosila se na

spaqivawe opasnog otpada u Srbiji.

Nije ~udno {to je ambiciozna studen-

tkiwa, u svojstvu koordinatora, bila

anga`ovana i u akciji “O~istimo Srbi-

ju”.

- To je bio veliki projekat, najmasov-

nija akcija koju je na teritoriji cele dr-

`ave pokrenulo Ministarstvo za{tite

`ivotne sredine i prostornog plani-

rawa. Prikqu~ila sam se kao predstav-

nik fakulteta, jer sam uo~ila da je nizak

nivo upravqawa otpadom jedan od najve-

}ih problema `ivotne sredine u Srbiji,

kao posledica nerazvijene svesti gra|a-

na, lo{ih navika i nedovoqne brige o

sredini u kojoj `ivimo i radimo -

obja{wava Neda Domanovi}.

E. V.

Tokom drugog polugo-

di{ta u~enici }e

prikupqati odba~e-

nu ra~unarsku opre-

mu, instalirati nove

kompjutere i pok-

lawati ih vr{waci-

ma koji nisu u fi-

nansijskoj mogu}nosti

da ih nabave

Na konkurs “Stvarno va-

`na ideja”, raspisan

pro{le godine od stra-

ne “Fondacije Ana i Vlade Di-

vac”, pristiglo je 88 predloga, a

me|u 15 odabranih je projekat

“Sa~uvaj prirodu, nau~i i po-

kloni ra~unar” koji je potekao

od ~lanova U~eni~kog parla-

menta Ma{insko - saobra}ajne

{kole.

Predlaga~i su po{li od

~iwenice da mnogi u~enici, ia-

ko su veoma zainteresovani za

sticawe znawa iz oblasti ra~u-

narstva i informatike, nemaju

sopstveni ra~unar.

- Ovaj problem je izra`en u

celokupnoj lokalnoj zajednici,

ali je u na{oj {koli nagla{en

usled nepovoqne socijalne

strukture u~enika. Zna~ajan

broj u~enika ima nezaposlene

roditeqe ili roditeqe koji du-

`i period nemaju stalna pri-

mawa, ve}ina ih je sa seoskog

podru~ja ili iz prigradskih

naseqa. U takvim uslovima u~e-

nici su slabo motivisani za

rad, imaju ni`i nivo aspiraci-

ja, a to uti~e i na postignu}a u

{koli.

^lanovi U~eni~kog parla-

menta su uo~ili i ozbiqan eko-

lo{ki problem:

- Stalni napredak dru{tva

uslovqava ubrzani razvoj savre-

menih tehnologija, {to dovodi

do sve ve}e proizvodwe i upo-

trebe razli~itih i elektron-

skih ure|aja i opreme bez kojih

je svakodnevni `ivot prosto ne-

mogu}e zamisliti. Zbog potrebe

da se unaprede proizvodni pro-

cesi, ali neretko i presti`a

pojedinaca, ova oprema veoma

brzo za pojedine ustanove, pred-

uze}a ili doma}instva postaje

neupotrebqiva i pretvara se u

elektronski otpad o kome kod

nas niko ne brine.

Znaju}i da se na “prevazi|e-

noj” elektronskoj opremi mogu

obavqati mnogi poslovi, kao i

da se odba~eni delovi mogu is-

koristiti za sklapawe novih ra-

~unara, u~enici Ma{insko - sa-

obra}ajne {kole }e u drugom po-

lugodi{tu, nakon uvodnih edu-

kacija, prikupqati odba~enu

ra~unarsku opremu u doma}in-

stvima, obrazovnim ustanovama,

javnim i drugim preduze}ima.

Potom }e se, uz aktivno u~e{}e

u~enika, obaviti ispitivawe

opreme, weno rasklapawe i

“ p r e k o m b i n o v a w e ” .

Novosklopqeni ra~unari po-

sta}e vlasni{tvo vrednih i

marqivih u~enika, dok }e neis-

kori{}ena oprema biti prosle-

|ena firmama koje su ovla{}ene

za weno skladi{tewe.

Za realizaciju projekta ^a-

~ani }e, kao i predlaga~i osta-

lih inicijativa koje su pro{le

na konkursu, od “Fondacije Ana

i Vlade Divac” dobiti 200 do-

lara, a ostatak sredstava su

obavezni da sami obezbede, {to

su ve} dobrim delom i u~inili,

organizovawem humanitarnog

turnira u malom fudbalu. Svih

15 predloga, ina~e, ide na online

glasawe, a od sedam ideja sa naj-

ve}im brojem glasova `iri, sas-

tavqen od promotera kampawe

“Stvarno va`no” odabra}e tri

najboqa, koje o~ekuje “vredna na-

grada”. E. V.

^A^ANKA NEDA DOMANOVI] NAJBOQI STUDENT FAKULTETA ZA[TITE NA RADU U NI[U

AMBICIOZNA I ZAINTERESOVANA ZA STRUKU

U^ENICI MA[INSKO - SAOBRA]AJNE [KOLE OSMISLILI PROJEKAT

„SA^UVAJ PRIRODU, NAU^I I POKLONI RA^UNAR“

PRO[LI NA KONKURSU

FONDACIJE DIVAC

10 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

ODR@ANA PRVA OVOGODI[WA SEDNICA OKRU@NOG [TABA ZA VANREDNE SITUACIJE

PRIJEM KOD PREDSEDNIKA HRVATSKE

GRAD

Na prvoj sednici

[taba za van-

redne situacije

M o r a v i ~ k o g

upravnog okruga, odr`anoj

pro{log ~etvrtka, usvoje-

ni su izve{taji o radu

{taba u pro{loj i plan za

2013. godinu. Po oceni

~lanova, prethdoni period

definitivno su obele`ili

jaki mrazevi u januaru i

februaru, kao i po`ari ne-

zapam}enih razmera krajem

avgusta. Vatra je najvi{e

zahvatila Gorwu Gorevni-

cu, Srezojevce i Vu~kovi-

cu.

- U ga{ewu po`ara an-

ga`ovani su vojska, `an-

darmerija, vatrogasci. In-

tervencija je trajala dugo.

Nedostatak ve}ih snaga do-

veo je i do posledica {i-

rih razmera. Trebalo je

vremena prikupiti snage i

posle toga je uz pomo} avi-

jacije i helikoptera po`ar

stavqen pod kontrolu -

podsetio je Dragi{a Bro-

}i}, na~elnik [taba za

vanredne situacije MO.

Ga{ewe po`ara omele

su izuzetno visoke tempe-

rature i jak vetar.

- [to je najva`nije, u

tim trenucima svi su poka-

zali prisebnost. Po{to je

opasnost pro{la, preduze-

te su sve mere za sanaciju

posledica po`ara. One }e

biti realizovane u naredne

dve, tri godine. Za to su za-

du`eni resorno ministar-

stvo i ostale relevantne

institucije - rekao je Dar-

ko Domanovi}, na~elnik

Moravi~kog upravnog

okruga.

Pre velike vatre i pre-

toplog leta, na svoj na~in

je i zima bila ekstremna.

Niske temperature i veli-

ke padavine najpre su oko

Badwe ve~eri pro{le godi-

ne zahvatile Ivawicu, a

potom u februaru i ostale

delove okruga. Ivawi~ani

su najgore pro{li, jer ih je

nevreme pratilo sve do

marta.

Zbog izuzetno niskih

temperatura, kod nas, kao i

ostalim gradovima i op-

{tinama Srbije, bila je

progla{ena vanredna sita-

ucija. Na ~i{}ewu snega i

dostavi pomo}i ugro`enom

stanovni{tvu bio je anga-

`ovan veli broj qudi. Ka-

ko napomiwu Bro}i} i Do-

manovi}, svi su tada ko-

rektno obavili svoj deo

posla, od pojedinaca, fir-

mi, lokalnih samouprava

do republi~ke vlasti.

Iskustvo u ekstremnim

situacijama pomoglo je i

da priprema za ovu godinu

bude ja~a i opse`nija.

Plan rada sadr`i detaqne

i precizne odredbe o even-

tualnim nepredvi|enim

doga|ajima i elementarnim

nepogodama, a posebna

pa`wa posve}ena je ulozi

lokalnih samoprava u van-

rednim situacijama. Z. J.

Upredsedni{tvu Hrvat-

ske, u Zagrebu, u poned-

eqak je organizovan prijem

kod predsednika Iva Josi-

povi}a, za dobitnike me|u-

narodnih turisti~kih na-

grada “Zlatni interstas”.

Prijemu je prisustvovao v.

d. direktora Turisti~ke

organizacije ^a~ka Mio-

drag Stevani}, kao pred-

stavnik dobitnika ove pre-

sti`ne me|unarodne nagra-

de. Tom prilikom

uspostavqen je kontakt i sa

gradona~elnikom Zagreba

Milanom Bandi}em, koji je

bio odu{evqen prezenta-

cijom Ov~arsko-kablarske

klisure i Atomske bawe

Gorwa Trep~a. Sastanak

gradona~elnika Milana

Bandi}a i v. d. direktora

TO^-a Miodraga Stevani-

}a najverovatnije }e biti

odr`an u februaru. N. R.

Unedequ je u centru “Babi}”

Gradski odbor Nove Sr-

bije obradovao oko 60 mal{a-

na iz ^a~ka, podeliv{i im pa-

keti}e u okviru proslave Pra-

voslavne nove godine. Dali-

borka Nestorovi}, ~lanica

aktiva Saveta `ena NS ista-

kla je da je ovo jedan u nizu hu-

manitarnih gestova ove poli-

ti~ke partije, nagla{avaju}i

da ni{ta nije vrednije od de-

~ijeg osmeha.

Mali{ane koji su prisu-

stvovali dodeli paketi}a,

zabavqali su wihovi vr{waci

iz Kulturno - umetni~kog dru-

{tva “Bambi”, a Bo`i} Bata

im je podelio poklone. Vlasni-

ca “Dezerta” Zorica Selako-

vi} je za ovu priliku pokloni-

la tortu. I. M.

ZA DOBITNIKE NAGRADA

„ZLATNI INTERSTAS”

GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJE

DARIVAO MALI[ANE

MRAZEVI I PO@ARI ZAGOR^ALI 2012.

Du{an Novakovi}

penzioner

- Neka se praznuje. Neka i

Srbi imaju ne{to posebno

svoje, ba{ kao {to su oni

posebni kao nacija.

Goran Nikoli},

serviser

- Treba da bude dr`avni

praznik, jer je Srpska

nova godina. Radim u pri-

vatnoj firmi, mi danas

praznujemo.

Milo{ Parezanovi}

- Ne treba. Mislim da je

ina~e mnogo praznika.

Dragan Peri{i},

voza~

- Ja radim, ali mislim da

treba da se ne radi. Ako

praznujemo dva dana za 31.

decembar, {to da ne

praznujemo i za Srpsku

novu godinu.

Stana Sin|eli}

radnik

- Puno je qudi ostalo bez

posla, ne treba prazno-

vati. Ima ve} mnogo

praznika, dovoqna nam je

jedna proslava Nove

godine.

Du{ica Pavlovi}

nezaposlena

Mislim da bi 14. januar

trebalo da bude neradan

dan, jer to je Pravoslavna

Nova godina i srpska

slava Vasilije Veliki.

DA LI TREBA PRAZNOVATI 14. JANUARANKETA

ANKETA

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 11MARKETING

marketing 032/342-276

12 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINEGRAD

^estitku rodnom

gradu na do~eku

Srpske Nove go-

dine u no}i izme-

|u 13. i 14. januara na Grad-

skom trgu u ^a~ku, prvi je

uputio Bora \or|evi},

frontmen rok grupe “Ribqa

~orba”, a usledile su i ~e-

stitke koje je prisutnima, a

bilo ih je vi{e od 10.000,

uputio gradona~elnik Vo-

jislav Ili} sa svojim zame-

nikom Radenkom Lukovi}em

i pomo}nikom Aleksan-

drom Da~i}em, po`elev{i

^a~anima vi{e sre}e,

zdravqa, qubavi, toleran-

cije i radnih mesta.

Iznena|ewe ve~eri bio je

nastup Harisa Xinovi}a,

koji se pred ~a~anskom pu-

blikom pojavio oko 22 sata,

umesto najavqenog lokal-

nog benda “Za X”, koji je

zbog izmene termina, odu-

stao od nastupa. Bora “^or-

ba” je svojim rok satirama,

na sebi svojstven na~in,

kroz stihove komentarisao

aktuelnu politi~ku me|u-

narodnu i srpsku situaciju,

a koncert u rodnom gradu

bio je prilika i za promo-

ciju novog CD “Uzbuna”,

kao i za podse}awe na anto-

logijske hitove “Ribqe

~orbe”. Haris Xinovi} je

svojim poznatim hitovima

zagrejao publiku, a nakon

predpono}nog odbrojavawa

posledwih sekundi stare

godine sa Borom, zasvirali

su truba~i orkestra “Zao-

TaroLajt”. U pono}nim mi-

nutima nad ^a~kom su se

rascvetali slapovi vatro-

meta, a ni sugra|ani, upr-

kos upozorewima na opa-

snosti od upotrebe, nisu

odustali od pirotehni~kih

sredstava, tako da je grmeo

ceo grad. ^a~ak je uz Beo-

grad, Kru{evac i Novi Sad

bio jedan od ~etiri grada u

kojima se nije odustalo od

tradicije organizovawa

do~eka pravoslavne Srpske

Nove godine.

Do~eku je prethodila

konferencija za novinare

na kojoj su se u ime organi-

zatora, Grada ^a~ka, obra-

tili pomo}nik gradona~el-

nika za dru{tvene delatno-

sti Aleksandar Da~i} i di-

rektor Doma kulture Dra-

gojlo Jerotijevi}. Tom pri-

likom saop{teno je da }e

ukupni tro{kovi do~eka

iznositi 1.330.000 dinara,

od ~ega 990.000 dinara pri-

pada “Ribqoj ~orbi”, a pr-

vi put je kori{}ena i nova

“Led” rasveta kojom se

opremio Dom kulture. Bora

je obe}ao vi{e od dva sata

svirke i odli~an zvuk, s ob-

zirom da je produkciju kon-

certa radio “Akva” tim. U

nedequ se dru`io sa ^a~a-

nima u prodavnici “Time

Out-a”, firme, koja je pomo-

gla izdavawe posledweg CD

“Uzbuna”, koji su kupci ma-

jice dobijali kao poklon,

dok je u ve~erwim satima

govorio svoju poeziju na

otvarawu izlo`be slikara

Milana ^akajca. Z. L. S.

Koncert Harisa Xinovi}a na predlog grupe privred-

nika dogovoren je u subotu uve~e, dan pred do~ek i nije

ko{tao grad, tako da je lep poklon logi~no prihvatiti,

rekao nam je Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~el-

nika za dru{tvene delatnosti, kada smo ga pitali za{to

nije svirao i najvaqeni lokalni bend.

- Postojala je ideja da bend “Za X” nastupi posle kon-

certa “Ribqe ~orbe”, ali tehni~ki uslovi nisu omogu-

}avali da nastupe ranije, {to se pokazalo i na samoj teh-

ni~koj probi u nedequ u pet popodne. Tehni~ki je bilo

neizvodqivo da nakon nastupa Harisa Xinovi}a i

“Ribqe ~orbe”, kao glavne zvezde do~eka Nove godine,

svira i ovaj bend, jer je bilo potrebno mewati instru-

mente i ozvu~ewe, {to bi potrajalo, a kori{}ewe opre-

me “Ribqe ~orbe” nije bilo prihvatqivo i u praksi se

generalno ne de{ava. Iz tih razloga lokalni bend “Za

X” nije nastupio, a ja se nadam da }e se grad potruditi

da na|e adekvatan na~in da im ponudi koncert, ili u

okviru Letwih dana kulture, kao wihov celove~erwi

nastup, ili u okviru nekog drugog programa, {to u ovom

trenutku ne mo`e da se ka`e - rekao je za “Glas” Aleksan-

dar Da~i} i istakao da smatra jako bitnim, da je sve

pro{lo u odli~nom raspolo`ewu, dobroj energiji i da

nije bilo nikakvih incidenata.

Na primedbu da je publika Harisa Xinovi}a ostala

uskra}ena, jer nije bila obave{tena o wegovom nastupu,

Da~i} isti~e da je “Jasno da Haris Xinovi} ima svoju

publiku, kao {to je ima i “Ribqa ~orba”, a informaci-

ja o wegovom nastupu bila je prosle|ena u nedequ ujutru

agencijama i TV Galaksija.

TEHPNI^KI USLOVI OMELI NASTUP BENDA “ZA X”

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 13GRAD

DO^EK SRPSKE NOVE GODINE UZ „RIBQU ^ORBU”, HARISA XINOVI]A I TRUBA^E

VI[E OD DESET HIQADA

^A^ANA NA GRADSKOM TRGU

Osvrnuv{i se na zavr{nicu

protekle godine Bora je rekao

da je “Ribqa ~orba” kalendar-

sku godinu ispratila nastupom

na prepunom trgu u “Andri}

gradu”, dan nakon otvarawa ove

izuzetne atrakcije kod Vi{e-

grada, a nakon koncerta u ^a~-

ku, 23. marta ih o~ekuje Beo-

gradska arena.

- Postoji jo{ jedan ^a~anin

koji, pored “^orbe” puni Arenu, a to je To~ak - re-

kao je Bora i ponosno dodao da “^a~ani dr`e pri-

mat u Areni”.

Posle Arene “Ribqu ~orbu” o~ekuje put u Lon-

don, gde }e svirati u “Klubu 100” na Oksford stri-

tu, gde je sviralo, prema Borinim re~ima, “sve {to

je u rokenrolu vredelo, pa i Rolingstounsi i

Bitlsi”. Vajkaju}i se {to ga je takav nastup “do~e-

kao” u {ezdesetim, Bora je rekao da o~ekuje i Engle-

ze u publici i najavio intervju koji }e dati za “Clas-

sic Rock”, najboqi ~asopis ove vrste u svetu.

Po{to je u jednom intervjuu rekao da bi vaqalo

da je u prethodnoj godini bilo “vi{e love”, na

pitawe va{eg novinara “zna~i li to da u ^a~ku ima

para”, Bora \or|evi} je odgovorio:

- Svirao sam za honorar, zato {to sam profesio-

nalac, ali pare nisu presudne u celoj toj pri~i. Ho-

norari su simboli~ni kao {to vidite. Dakle, nisam

kao Vlado Georgiev.

„RIBQA ^ORBA” USKORO

U “KLUBU 100” U LONDONU

Mladi ~a~anski rokeri iz benda "Za X", najavqeni

kao predgrupa"Ribqoj ~orbi" za do~ek Srpske Nove

godine na Gradskom trgu, odustali su od svirke

koja im je ponu|ena iste ve~eri, ali tek oko pola

jedan i kasnije.

- Grad nije ispao fer prema nama, jer nije

ispo{tovan dogovor napravqen jo{ sredinom

decembra, da sviramo kao predgrupa te ve~eri. Da

}e u na{em terminu pevati Haris Xinovi}, saznali

smo no} uo~i koncerta, kao i da je na{ termin

pomeren posle pono}i. Da smo svirali prvi ne bi

bilo tehni~kih prepreka. Pomalo smo razo~arani

odnosom Grada prema nama mladima, ali se nadamo

da nam ovo ne}e biti prva i posledwa {ansa da

sviramo i nastupamo u svom gradu - rekao je, nakon

svega Janko ]irkovi}, solista i gitarista grupe

"Za X".

RAZO^ARANI U BENDU "ZA X"

14 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

PRVU NAGRADU ZA ZAJEDNI^KU AKCIJU MLADIH I MEDIJA DOBILI ^A^ANI

15GRAD

Zavr{ena realiza-

cija projekta UG

Grupa Proces “[ta

sve mo`emo u slo-

bodno vreme”, koji

je finansiralo Mi-

nistarstvo omladi-

ne i sporta

Uokviru projekta

“[ta sve mo`emo u

slobodno vreme”,

koji je Udru`ewe gra|ana

“Grupa Proces” iz Beogra-

da realizovalo u saradwi

sa pet lokalnih medija, a

finansiralo Ministar-

stvo omladine i sporta,

pro{log petka, u hotelu

“Palas”, za najboqu lokal-

nu akciju progla{ena je

akcija “Kad si slobodan

budi human”, koju su orga-

nizovali ^A aktivisti i

redakcija “^a~anskog gla-

sa”. Dru`ewe mladih i no-

vinara sa decom iz soci-

jalno ugro`enih porodica

i wihovim roditeqima,

zabavna radionica i pode-

la paketi}a, progla{eni

su za pobedni~ku akciju na

osnovu glasova predstav-

nika UG “Grupa Proces”,

lokalnih medija

ukqu~enih u realizaciju

projekta, ali i onih, dobi-

jenih glasawem posred-

stvom Fejsbuka. Simboli-

~an nagradni fond, koji

iznosi 20.000 dinara, re-

dakcija lista i mladi su

odlu~ili da iskoriste za

organizovawe jo{ jedne hu-

manitarne akcije za decu

iz socijalno ugro`enih

porodica.

Na sve~anosti prire|e-

noj povodom progla{ewa

pobedni~ke akcije i sumi-

rawa rezultata projekta

realizovanog u Zrewaninu,

Be~eju, Leskovcu, ^a~ku i

Petrovcu na Mlavi, govo-

rili su Jelena Kne`evi},

predstavnica Ministar-

stva omladine i sporta,

Ivana Ili} [underi},

predsednica UG “Grupa

Proces”, kao i predstavni-

ci pobedni~ke akcije, no-

vinara i mladih aktivi-

sta.

- Saradwa izme|u Mi-

nistarstva, “Procesa”, lo-

kalnih medija i mladih ak-

tivista traje ve} {est go-

dina, a rezultati su sve

boqi i boqi. Lokalni me-

diji promovi{u sve ono

pozitivno {to mladi rade

u svojim sredinama. Svi za-

jedno pokazali su kako je

mogu}e kvalitetno prove-

sti slobodno vreme, a da to

istovremeno bude i dru-

{tveno korisno. To je sjaj-

no, a znajte da pri~e o ova-

kvim lokalnim akcijama

ponekad stignu i do Saveta

Evrope – istakla je pred-

stavnica Ministarstva

omladine i sporta Jelana

Kne`evi}.

Zahvaliv{i na nagradi,

predstavnik ^A aktivista

Sa{a Pe{i} je ukratko

opisao humanitarnu akciju

koja je organizovana 17. no-

vembra pro{le godine u

prostorijama “^a~anskog

glasa”, istakav{i i zna~aj

budu}e saradwe izme|u me-

dija i mladih.

^estitaju}i ^a~anima,

Ivana Ili} [underi}

podsetila je da je projekat

realizovan u proteklih pet

meseci i da je ciq bio da se

mladi anga`uju u promoci-

ji kvalitetnog provo|ewa

slobodnog vremena i

ukqu~ivawu u `ivot lo-

kalne zajednice:

-@eleli smo i da una-

predimo wihovu saradwu

sa medijima, promovi{emo

volonterizam i integraci-

ju mladih. Osim novinara

“^a~anskog glasa”, Radio

Zrewanina, TV Leskovac,

Be~ejskih dana i Radio Pe-

trovca, u realizaciji pro-

jekta je u~estvovalo i sko-

ro 40 mladih aktivista.

Rezultati wihove saradwe

su vi{e od 30 priloga u me-

dijima i pet organizova-

nih akcija, u kojima je u~e-

stvovalo oko 200 qudi. Je-

dan od na{ih generalnih

zakqu~aka je i to da smo

osim omladinskog aktivi-

zma, kao rezultat svega do-

bili i ne{to novo, a veoma

vredno, a to je novinarski

aktivizam. Mi smo u ovaj

projekat i ukqu~ili medi-

je sa kojima smo ranije ima-

li najboqu saradwu, tako

da nam je drago {to su no-

vinari i mladi u`ivali u

zajedni~kom anga`ovawu.

Istakav{i da o~ekuje da

ovo budu samo “rani rado-

vi” “Grupe Proces” i lo-

kalnih medija, novinar

Nedeqko Golu{in je rekao:

-Radio Zrewanin i “^a-

~anski glas” su, slobodno

mogu re}i, veterani u

saradwi sa “Procesom” i

ona je prethodnih godina

bila sjajna. Svi zajedno, mi

novinari pet medija i mla-

di, imali smo mogu}nost

da svoje ideje realizujemo

kroz lokalne akcije i da na

kraju izaberemo i pobedni-

ka. Zahvaqujemo “Grupi

Proces” i Ministarstvu

omladine i sporta {to iz

godine u godinu potvr|uju

da prepoznaju i nas novi-

nare i lokalne medije kao

vrlo bitnu kariku u pro-

mociji omladinskog akti-

vizma.

G. D.

Neformalna grupa ^A ak-

tivisti i “^a~anski glas”

organizovali su sakupqawe

garderobe i igra~aka za decu

iz socijalno ugro`enih po-

rodica. Na zavr{nom doga|a-

ju, u okviru zabavne radioni-

ce, uz poslu`ewe, muziku i

dru`ewe, dvadesetoro dece

dobilo je i poklon paketi}e.

^A aktivistima i redakciji

lista u ovoj humanitarnoj ak-

ciji su se pridru`ili i mla-

di iz Kola srpskih sestara i

Crvenog krsta, IK “P~eli-

ca”, TO^ i Centar za soci-

jalni rad.

POBEDILI ^A AKTIVISTI

I „^A^ANSKI GLAS”

„KAD SI SLOBODAN BUDI HUMAN”

16 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINESELO

Osnovana 15. maja 1958.

godine, kao regionalna

Poqoprivredna stru~na

slu`ba, ~iji je osniva~ bio

tada{wi sreski savez

zemqoradni~kih zadruga u

^a~ku. Osnovni zadaci Slu-

`be su unapre|ewe poqo-

privredne proizvodwe,

biqne i sto~arske, na

imawima proizvo|a~a i za-

druga, uvo|ewe novih sora-

ta hibrida poqporivrednog

biqa i rasa doma}ih

`ivotiwa, kao i uvo|ewe

savremene tehnologije u

proizvodwu.

Poqoprivredna stru~na

slu`ba ^a~ak obavqa sve

poslove utvr|ene zakonskim

propisima i po

ovla{}ewima Ministarstva

poqoprivrede, {umarstva i

vodoprivrede, kao {to su:

stru~na i zdravstvena kon-

trola nad proizvodwom se-

mena i sadnog materijala

poqporivrednog biqa,

proizvodwa priplodnog ma-

terijala u sto~arstvu, kon-

trola izvoza poqoprivred-

nih proizvoda i izdavawe

fitosanitarnih uverewa,

podse}a Olga Bjeli}, direk-

torka PSSS ^a~ak.

Uuslovima dominacije sit-

nih porodi~nih gazdin-

stava Poqoprivredna sa-

vetodavna i stru~na slu`ba ^a-

~ak, predstavqa jedan od sto`era

agrarnog razvoja na podru~ju svo-

ga rada, op{tina Ariqe, Lu~ani

i Gorwi Milanovac i Grada

^a~ka. Ciqna grupa savetodavne

slu`be su odabrana gazdinstva,

ali savetodavci sara|uju i sa

ostalim poqoprivrednim proiz-

vo|a~ima, udru`ewima proizvo-

|a~a i svim relevantnim organi-

zacijama bitnim za ukupan razvoj

poqoprivredne proizvodwe (fa-

kulteti, instituti, zadruge,

NVO, lokalna samouprava itd),

ka`e direktorka PSSS ^a~ak

Olga Bjeli}.

- Najva`nija uloga PSSS je da

stimuli{e razmenu informacija,

znawa i ve{tina svih aktera

ukqu~enih u poqoprivredi. Edu-

kacijom proizvo|a~a (predavawa,

tribine, radionice, zimska {ko-

la, demonstracioni ogledi,

izdavawe biltena i bro{ura)

PSSS poma`e poqoprivrednim

proizvo|a~ima u usavr{avawu

metoda i tehnika proizvodwe,

vo|ewa gazdinstva, odnosno far-

me, vr{i transfer novih znawa i

tehnologija, od nau~no istra`i-

va~kih institucija i fakulteta,

do proizvo|a~a, kako bi unapre-

dili proizvodwu na svojim ga-

zdinstvima i pove}ali dobit od

bavqewa poqoprivredom. Pospe-

{uje saradwu porodi~nih poqo-

privrednih gazdinstava sa svim

institucijama, pojedincima i or-

ganizacijama i poma`e stvarawe

udru`ewa poqoprivrednika.

Ostvarivawe ovih ciqeva slu`ba

realizuje metodologijom i obi-

mom svojih aktivnosti koje pro-

pisuje Ministarstvo poqo-

privrede - obja{wava direktorka

PSSS. Prakti~na i mo`da najve-

}a korist poqoprivrednicima je,

kako ka`e, pomo} kod ostvari-

vawa prava na subvencije poqo-

privredne proizvodwe, koje daje

Ministarstvo poqoprivrede,

kao i kod u~e{}a na projektima

razvoja proizvodwe, uz dobijawe

podsticajnih sredstava iz fondo-

va Republike Srbije ili EU.

Prema wenim re~ima, 2013. go-

dina predstavqa su{tinski pre-

lomnu godinu za budu}nost na{eg

agrara u celini:

- Brzina kojom }e poqo-

privrednici, ali i drugi bitni

~inioci na{e poqoprivredne

proizvodwe, shvatiti da vi{e ne-

ma vremena za postepeno prila-

go|avawe ili tra`ewe nekih no-

vih puteva razvoja, je u stvari

presudna u oceni koliko }emo

uspe{no realizovati zacrtane

ciqeve.

PSSS ^a~ak je registrovana

kao Regionalna odgajiva~ka orga-

nizacija i sara|uje sa 13 osnov-

nih odgajiva~kih organizacija na

podru~ju svoga rada. U evidenci-

ji ima oko 4.000 umati~enih grla

u govedarstvu i oko 300 grla u ov-

~arstvu. Nad ovim organizacija-

ma se rade poslovi selekcije i ma-

ti~na evidencija po programu me-

ra Ministrstva poqoprivrede.

Sprovodi se koordinacija i nad-

zor na kontrolu produktivnio-

sti, ocena i klasirawe umati~e-

nih grla, navodi Olga Bjeli}.

- O~ekuje nas veliki posao u

vezi sa akreditacijom Regional-

ne laboratorije za jabu~asto i ko-

{ti~avo vo}e, kao i kona~no

definisawe rada Prognozno iz-

ve{tajne slu`be (PIS-a). Slu-

`ba prati podatke sa osam meteo-

rolo{kih stanica i dvadeset

punktova, a u perspektivi je izra-

da programa za{tite od biqnih

bolesti i {teto~ina, kao i

obave{tavawa poqoprivrednih

proizvo|a~a o vremenu, na~inu i

izboru preparata za tretirawe.

Kada je re~ o laboratoriji, o~e-

kujemo pove}awe obima ura|enih

analiza jabu~astog i ko{ti~avog

vo}a na prisustvo virusa i bakte-

rija, na oko 12 do 15 hiqada uzo-

raka. Radi}emo i aprobaciju se-

menskog i sadnog materijala na

prijavqenim povr{inama, koje

bi trebalo da budu ve}e nego

prethodne godine, koja je bila ja-

ko lo{a zbog izrazito su{nog pe-

rioda i slabijeg roda. Tako|e,

obavezni smo da vr{imo poseban

nadzor nad pojavom odre|enih ka-

rantinskih bolesti i {teto~ina,

pratimo promet pesticida na na-

{em terenu i na kraju o svim po-

slovima blagovremeno

dostavqamo izve{taje nadle-

`nim slu`bama u okviru Mini-

starstva poqoprivrede -

obja{wava direktorka.

Radi {to boqeg rada Slu`be,

vr{i se konstantna edukacija za-

poslenih i usavr{avawe za po-

sebne oblasti wihovog delovawa,

pogotovo u zimskom periodu, ta-

ko da ve} posle 20. januara svi sa-

vetodavci odlaze na seminar za

sticawe novih znawa i razmenu

postoje}ih iskustava.

“Predstoji nam jedna veoma

dinami~na i poslovno zahtevna

godina, u kojoj o~ekujem da Slu-

`ba potvrdi svoje najve}e vredno-

sti izra`ene u visokoj stru~no-

sti zaposlenih i wihovoj posve-

}enosti poslu koji zaista vole da

rade”, isti~e direktorka Bjeli}.

N. R.

Srbija je 5. januara posta-

la 71. ~lanica Me|una-

rodne unije za za{titu

novih biqnih sorti - UPOV.

Kao neophodan preduslov Repu-

blika Srbija je u potpunosti

uskladila svoju zakonsku regu-

lativu i sistem za{tite prava

oplemewiva~a biqnih sorti sa

UPOV Konvencijom iz 1991. go-

dine, usvajawem Zakona o za{ti-

ti prava oplemewiva~a biqnih

sorti (2009), Zakona o

potvr|ivawu UPOV Konvencije

(2010) i Zakona o izmenama i do-

punama zakona o za{titi prava

oplemewiva~a biqnih sorti

(2011).

- Pristupawem UPOV-u dr-

`ave ~lanice pokazaju te`wu da

za{tite oplemewiva~e biqa na

osnovu principa koji su {irom

sveta dobili priznawe i podr-

{ku. Dr`ava ~lanica ima mo-

gu}nost da kroz ~lanstvo u

UPOV-u u~estvuje i koristi se

iskustvima drugih dr`ava, in-

tenzivira}e se saradwa izme|u

~lanica dr`ava usmerena na

ispitivawe biqnih sorti, gde

jedna zemqa ~lanica prihvata

rezultate ispitivawa sorti

drugih zemaqa ~lanica, kao

osnovu za dodelu

oplemewiva~kog prava. Na ovaj

na~in se smawuju tro{kovi

funkcionisawa sistema za{ti-

te, a oplemewiva~ima se omogu-

}ava da za{tite svoje sorte u

drugim zemqama, uz ni`e tro-

{kove i da na taj na~in ostvare

{iri plasman svog semena i sad-

nog materijala na inostrana tr-

`i{ta - navodi se, izme|u osta-

log, u saop{tewu Ministarstva

poqporivrede, {umarstva i vo-

doprivrede.

^lanstvo u UPOV-u ima}e

uticaj na poqoprivredne proiz-

vo|a~e, oplemewiva~e, proizvo-

|a~e semenskog i sadnog repro-

dukcionog materijala, kao i na

dr`avu u celini, u smislu reg-

ulisawa pitawa za{tite inte-

lektualne svojine u svim sfera-

ma. Tako|e, doprine}e i

pove}awu tr`i{ne konkurent-

nosti doma}ih proizvoda na

svetskom tr`i{tu, uz upotrebu

velikog broja novih za{ti}enih

sorti, koje se odlikuju boqim

proizvodno-tehnolo{kim svoj-

stvima, ve}im prinosima, ot-

pornijih na bolesti i {teto~i-

ne, ~ime }e se omogu}iti kvali-

tetnija biqna proizvodwa. U

saop{tewu se navodi da }e se po-

ve}ati i ostvareni prihodi

proizvo|a~a, a time i bruto na-

cionalni dohodak. N. R.

REPUBLIKA SRBIJA, ^LANICA ME\UNARODNE UNIJE ZA ZA[TITU NOVIH BIQNIH SORTI

DOPRINOS POVE]AWU PRIHODA

PRIOZVO\A^A I BRUTO DOHOTKA

PLANOVI POQOPRIVREDNE SAVETODAVNE I STRU^NE SLU@BE ^A^AK ZA 2013. GODINU

Sa aspekta prirodnih uslova, kako klimatskih, tako i

pedolo{kih, na{e podru~je ima zna~ajnih prednosti nego neke

druge teritorije u Srbiji, jer je mogu}e uspe{no organizovati

proizvodwu u svim oblastima poqoprivrede, napomiwe Olga

Bjeli}:

- Ravni~arski deo ~a~anske kotline i dolina Zapadne Morave,

pru`aju odli~ne uslove za ratarsku i povrtarsku proizvodwu.

Blago talasasti predeli na levoj strani Zapadne Morave, svojom

ekspozicijom pru`aju izvanredne uslove za plasteni~ku proizvod-

wu ranog povr}a. Na brdskom podru~ju razvijena je vo}arska,

ratarska i sto~arska proizvodwa. Ovo podru~je je poznato po

velikim vo}nim zasadima i odli~nim vo}arima. Sto~arstvo pred-

stavqa strate{ku granu unapre|ewa poqoprivredne proizvodwe i

ima posebno mesto i svoju tradiciju. Podru~je Moravi~kog okru-

ga je posebno prepoznatqivo po proizvodwi semenskog i merkan-

tilnog krompira i kvalitetne maline.

PODRU^JE POGODNO ZA SVE OBLASTI

POQOPRIVREDNE PROIZVODWE

DINAMI^NA I POSLOVNO

ZAHTEVNA GODINA

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 17SELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 30 - 50 dinara

pasuq 220 - 500

paprika 120

paradajz 150

krastavac 200

praziluk 70 - 80

rotkva 50 - 60

tikvice 200

brokoli 200

kupus 20 - 30

karfiol 80

per{un 20

{argarepa 40 - 80

cvekla 50

zelena salata 30

spana} 130

crni luk 50 - 60

mladi veza 30

beli luk 400

VO]E

suve {qive 250 - 350

jabuke 50 - 80

kru{ke 80 - 120

mu{mule 200

ju`no vo}e 90 - 200

orasi 800 - 1.000

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 -

100

pili}i 370

jaja 9 - 13

kajmak 400 - 700

sir 300 - 400

pr{uta 1.300 - 1.600

slanina 400 - 900

suxuk 800 - 900

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 200

prasi}i 240 - 270

ovce 110 - 120

jagwad 250

p{enica 35

je~am 35

kukuruz 35

Porodica Brkovi} iz

Trbu{ana poznata je po

poqoprivrednoj

proizvodwi ve} vi{e od

100 godina. U po~etku su

se Brkovi}i bavili po-

vrtarstvom, ratarstvom i

sto~arstvom. Posledwih

25 godina su intenzivi-

rali proizvodwu povr-

}a, a ve} je decenija

pro{la od kada su po~e-

li da se bave i vo}ar-

stvom. Danas je

tridesetsedmogodi{wi

Danilo Brkovi} poznat

kao najboqi povrtar,

{to potvr|uju i ~etiri

nagrade za redom na mr-

~ajeva~koj “Kupusijadi”.

Ipak, u medijima, kako

ka`e, nije `eleo da se

mnogo pojavquje.

Doma}instvo Brkovi}a gaji

nekoliko povrtarskih vr-

sta. Gazdinstvo je poznato

po proizvodwi zelene salate, pa-

radajza, krastavca, paprike i ku-

pusa. Najzastupqeniji su paradajz

i zelena salata, a zahvaquju}i

zadovoqnim kupcima iz Novog

Pazara i Prijepoqa, po~eli su da

seju i spana}. Proizvodwa svih

vrsta se bazira na gajewu pod vi-

soko kvalitetnim plastenicima.

Poseduju oko 100 plastenika koji

pokrivaju vi{e od dva hektara

radne povr{ine.

Dok obilazimo gazdinstvo i

razgovaramo sa Danilom, pokazuje

nam desetine redova plastenika i

veoma negovan vo}wak jabuka, koji

je, kako ka`e, u osmoj godini. Od

jabuka gaje sorte ajdared, zlatni

deli{es, jonagold, gloster i gre-

ni smit. Vo}wak, koji se “prosti-

re” na dva hektara, obezbe|en je

protivgradnom mre`om, a kako bi

postigli boqu i kvalitetniju

proizvodwu za navodwavawe ko-

riste sistem “kap po kap”. Ovaj

sistem za navodwavawe najracio-

nalnije koristi raspolo`ivu ko-

li~inu vode i doprinosi uve}awu

prinosa za vi{e od 100 odsto,

obja{wava na{ sagovornik.

Zahvaquju}i kvalitetnoj

proizvodwi, Brkovi}i su izgra-

dili i hladwa~u koja im omogu}u-

je skladi{tewe robe, a samim tim

i uvek dostupne proizvode.

Hladwa~a, sa dve komore po 60 to-

na, napravqena je po najvi{im

standardima, a u sklopu we je i

pakirnica od 150 kvadrata. ^itav

proizvodni sistem u ovom doma-

}instvu, od odgajawa sadnice do

berbe, temeqi se na savremenoj za-

{titi i kontroli agronoma.

- Vo}wak i plastenici ~ine

ukupnu povr{inu od oko {est hek-

tara. U plastenicima se godi{we

gaje tri kulture, prole}na i jese-

wa salata, paradajz i spana}.

Ukupno imamo oko 100 plasteni-

ka. Paradajz uglavnom izvozimo, a

mawu koli~inu plasiramo i u

U`ice. U dva ciklusa, prole}ni i

jesewi, proizvedemo oko pola mi-

liona salate, koju najvi{e plasi-

ramo u Beograd, a deo u Rumuniju,

U`ice, ^a~ak i Kragujevac. Snab-

devamo velike markete i kvanta-

{ke pijace. Uglavnom svu robu

plasiramo na rusko, crnogorsko i

slovena~ko tr`i{te - pri~a Da-

nilo.

Wihovi potro{a~i su izuzetno

zadovoqni, kako proizvodima, ta-

ko i na~inom saradwe. Brkovi}i

su sara|ivali i sa nekoliko koo-

peranata kojima su plasirali ro-

bu, a nadaju se da }e narednih go-

dina saradwa jo{ vi{e za`iveti

i da }e ozbiqnije “napasti” tr`i-

{te.

Pored savremene mehanizacije,

ovo gazdinstvo poseduje mnogo-

brojna znawa i ve{tine ste~ene

dugogodi{wim radom i velikim

zalagawem, {to im omogu}ava

proizvodwu najkvalitetnijih

proizvoda.

- Konkurencija je velika, a ro-

ba mora biti prvoklasna i zbog

toga proizvodwa zahteva stalna

ulagawa. Od pazara po 30 odsto se

izdvaja za inpute, slede}u kulturu

i za infrastrukturu ili ostala

ulagawa. Nije uvek lako, ali mora

se pa`qivo ulagati. Na primer,

pro{le jeseni je cena salate bila

kao pre 20 godina - podse}a na{

sagovornik.

Danilo isti~e da je za wegovo

priznawe “najboqi povrtar” za-

slu`na cela porodica, majka

Milka, supruga Ana, snaja Nata-

{a i sinovica Magdalena. Svi

poma`u koliko mogu, ali je svaka

pomo} dobrodo{la i dragocena.

^ak im i Danilov i Anin {esnae-

stomese~ni sin Nikola “poma`e”,

ulep{avaju}i im trenutke odmo-

ra. Tako|e isti~e, da ima dobre,

vredne i pouzdane radnike, {to je

veoma va`an faktor velike

proizvodwe:

- Rumuni su dobri radnici, u

sezoni su po tri meseca anga`ova-

ni kod nas. Naravno, me|u sezon-

skim radnicima su i qudi iz ovih

krajeva.

Iako je uglavnom zadu`en za

organizaciju posla, Danilo ~esto

poma`e u vo}waku ili plasteni-

ku, makar po dva-tri sata. Ipak,

ponekad uspe da “ukrade” koji tre-

nutak i u`iva u zelenilu

vo}waka.

Na|e se vreme i za odmor, za

letovawe, zimovawe, ali i da se

pogleda dobra utakmica, {to i ne

~udi ako znamo da je Danilo godi-

nama igrao fudbal, ’96. i ’97. u

Borcu, u Prvoj A ligi, a ostavio

je trag i u fudbalskim klubovima

iz Trbu{ana i Qubi}a.

N. R.

U POSETI DOMA]INSTVU DANILA BRKOVI]A IZ TRBU[ANA

OD FUDBALERA

DO NAJBOQEG POVRTARA

Dok pe{a~imo do Danilovog imawa, me{tani rado i sa

uva`avawem pozdravqaju na{eg sagovornika, a on nam skromno ka`e

da razume {to mediji predstavqaju najuspe{nije, ali i da ga brine

~iwenica {to to nije prava slika Srbije:

- Svaki proizvo|a~ je primer za sebe. Ja sam puno imao i sre}e.

Pored svog kapitala i zemqe koje sam imao, bilo je nezamislivo da

se zaposlim u nekoj firmi. Kada se rodi{ na poqoprivrednom

imawu, logi~no je da nastavi{ porodi~nu tradiciju. Rastao sam na

ovom imawu i od malena sam radio, naravno ono {to sam kao dete

mogao. Te{ko je le`ati, dok drugi rade.

Voleo bi, ka`e, da dr`ava vi{e ula`e u ozbiqne proizvo|a~e.

Ponekad je koristio subvencije, za podizawe plastenika ili

postavqawe sistema za navodwavawe. Smatra da treba izabrati

ciqnu grupu i investirati u wu, kako bi ti proizvo|a~i obezbedi-

li nova radna mesta. Nije re{ewe te{ko izdvojena sredstva “sitno

razlagati kao socijalnu pomo}”.

Tako|e bi voleo da dr`ava mlade vi{e motivi{e da ostanu na se-

lu i bave se poqoprivrednom proizvodwom. Na`alost, mladi su za-

pla{eni da je poqoprivreda “te`ak i prqav” posao, ka`e Danilo,

koji svojim primerom upravo pokazuje suprotno.

„TE[KO JE LE@ATI, DOK DRUGI RADE“

18 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINEZDRAVSTVO

Sistematski pregled

ukqu~uje temeqan inter-

nisti~ki pregled, labora-

torijske pretrage krvi i mokra}e

i razne druge ciqane preglede.

Mo`e se obavqati jednom ili

dva puta godi{we, jednom u dve

godine ili u vi{egodi{wim in-

tervalima, u zavisnosti od na~i-

na `ivota, trenutnog zdravstve-

nog stawa, starosnog doba i izlo-

`enosti specifi~nim faktori-

ma rizika. Osim otkrivawa pr-

vih, naj~e{}e nevidqivih simp-

toma bolesti, sistematski pre-

gled slu`i i za detektovawe ri-

zika za bolesti dana{weg doba.

U wih spadaju pu{ewe, stres, ne-

uravnote`ena ishrana, debqina,

rizi~no pona{awe i mnogi obli-

ci zavisnosti. Sistematski pre-

gled mo`e obuhvatiti osnovnu

lepezu pretraga i pregleda, a mo-

`e biti i pro{iren. Posebna vr-

sta su i menaxerski preventivni

sistematski pregledi, kod kojih

se dodatnim pretragama nastoji

rano otkriti bolest kod qudi

koji su izlo`eni pove}anom stre-

su.

Sistematski pregled je kao ob-

lik prevencije obavezan kod dece

i mladih tokom {kolovawa, dok

kod starijih wegova u~estalost u

najve}oj meri zavisi od svakog

pojedinca i wegove motivisano-

sti da se bolest spre~i ili rano

otkrije, pa na vreme po~ne le-

~ewe.

Od ~ega se sastoji

sistematski pregled odra-

slih

Temeqan internisti~ki pre-

gled ukqu~uje merewe krvnog

pritiska, pregled glave, srca,

plu}a, abdomena i ekstremiteta,

snimawe EKG-a srca, ultrazvu~-

ni pregled... Sastavni deo pre-

gleda je i razgovor - anamneza,

odnosno podaci o preboqenim

bolestima, operacijskim zahva-

tima, bolestima u porodici, na-

vikama... Na kraju pregleda, le-

kar daje ocenu zdravstvenog

stawa ili odredi daqe pretrage.

Tako|e, ako je potrebno, lekar }e

dati i preporuku o prevenciji,

odnosno uklawawu uzroka rizika

ili preporu~iti po~etak le~ewa.

Laboratorijske

pretrage

Laboratorijske pretrage krvi

i mokra}e su rutinski deo svakog

klini~kog pregleda. Biohemijske

pretrage krvi su pokazateq

funkcije pojedinih organa u na-

{em telu. Ukoliko nalaz pokazu-

je vrednosti koje su druga~ije od

raspona normalnih vrednosti,

doktor }e odrediti daqe anali-

ze. Normalne referentne vredno-

sti se odre|uju na osnovu godina

starosti, pola, fizolo{kih

stawa... Pre va|ewa krvi, ne tre-

ba jesti 12 sati, kako bi vredno-

sti koje se dobiju bile {to vero-

dostojniji odraz “pravog” stawa

u organizmu.

Pregled mokra}e, tako|e je ru-

tinska osnovna laboratorijska

pretraga. Po sastavu i koli~ini

mokra}e mogu se uo~iti promene

metabolizma, otkriti poreme}a-

ji jetre i mokra}nog sistema, en-

dokrini poreme}aji i niz drugih

stawa. Obi~no se uzima sve`a

jutarwa mokra}a. Sakupqenu mo-

kra}u treba {to pre pregledati,

a najkasnije dva sata nakon {to je

uzeta.

Ostali ciqani

pregledi

Kontrolni pregled vida uz

pregled o~ne pozadine i kontro-

lu o~nog pritiska je tako|e deo

sistematskog pregleda. Obavezna

je kontrola vida za osobe koje ra-

de uz monitore. U ciqu otkri-

vawa sve prisutnije osteoporoze

sprovodi se, uz laboratorijske

testove, merewe gusto}e kostiju,

odnosno denzitometrija. U siste-

matski pregled svakako treba

ukqu~iti pregled ko`e, naro~i-

to kod sumwivih promena ko`e i

nepravilnosti ve} postoje}ih

mlade`a. Nezaobilazni deo je,

najmawe dva puta godi{we, sto-

matolo{ki pregled radi

o~uvawa zdravqa usne {upqine i

zuba. Prevencija raka debelog

creva je od velikog zna~aja, zbog

velikog porasta broja obolelih

od ove bolesti. Sistematski pre-

gled uz anamnezu, fizikalni i

digitorektalni pregled,

ukqu~uje i test okultnog krvare-

wa u stolici, koji je namewen

osobama starijim od 50 godina, a

ako postoji pojava raka debelog

creva u porodici, trebalo bi se

pregledati ve} od ~etrdesete go-

dine. To je test koji otkriva tra-

gove krvi u stolici, koji nisu

vidqivi golim okom, a koji su

naj~e{}e prvi znak karcinoma.

Pozitivan test ukazuje na potre-

bu za daqim pretragama, kao {to

su kolonoskopija, sigmoidosko-

pija, irigografija. U ciqu pre-

vencije raka `eluca, ali i otkri-

vawa uzroka poreme}aja lu~ewa

`eluda~ne kiseline i gastriti-

sa, sprovodi se i test na bakteri-

ju Helicobacter pylori.

I. M.

Januar je mesec praznika, a tradicija nam nala`e da

se tokom wih spremaju obilne gozbe. Pre nego {to se

pristupi takvoj trpezi, svi treba da budu svesni da

se tokom ovih praznika mogu ugojiti i do pet kilograma.

Dovoqno je da se dnevno pojede izme|u 200 i 500 kalori-

ja vi{e nego ina~e. Osim toga, u januaru i februaru, mno-

go se mawe kre}emo. Poja~ana ishrana i mawak kretawa

matemati~ki precizno dovode do porasta telesne mase, a

prate je ose}aji gor~ine i razo~arawa. Tu je i opasnost

od posledica akutnog prejedawa, kao {to su bol u `elu-

cu, goru{ica, nadutost, pospanost i bezvoqnost.

PREVENCIJA JE NAJBOQA

Sve {to jedemo, treba jesti polako. Da bi signal o si-

tosti stigao iz probavnog trakta do mozga treba mu ba-

rem 15 minuta. [to se br`e jede, to su ve}i izgledi da se

“pretrpamo” hranom, jer mozak jo{ nije shvatio da je `e-

ludac pun.

Iz jelovnika treba izbaciti velike obroke. Treba je-

sti ~e{}e, ali koli~inski mawe. To }e obuzdati glad i

pomo}i da ne do|e do prejedawa, a ujedno }e i organizam

ravnomerno obezbediti energijom.

[TA SME DA SE JEDE

Namirnice bogate “dobrim”, slo`enim ugqenohidra-

tima, kao {to su testenina i peciva od integralnog bra-

{na, zobena ka{a, kukuruz, musli, sme|i pirina~ ili

krompir vaqalo bi da budu na jelovniku. Tako|e, povr}e

kao {to su keq, brokoli, spana}, paprike i {argarepa.

Treba koristiti belan~evine iz piletine, }uretine, gra-

{ka, ora{astih plodova, sve`eg sira... Voda, u {to ve-

}im koli~inama, odli~na je prevencija od prejedawa.

Dnevno je dovoqno dva litra, a u tu koli~inu mogu se

ura~unati i supe, sokovi i ~ajevi. Treba izbegavati al-

kohol, kremasta pi}a i zasla|ene koktele.

AKO SE IPAK PRETERA

Ako se ipak pretera sa hranom, treba dozvoliti pro-

bavnom sistemu da se odmori. Narednih dana vaqa jesti

~etiri do {est malih obroka dnevno, izbegavati pr`enu

hranu i zasi}ene masno}e. Vaqalo bi ograni~iti ishra-

nu na bistre supe, integralna peciva, sve`e vo}e i povr-

}e i minimalno zasla|ene ~ajeve. Varewe ove hrane ne

tro{i puno energije i poma`e organizmu da se oporavi

od preterivawa. Odli~an je i ~aj od nane. Dnevno treba

uzimati najmawe tri {oqice ~aja od nane, koji se mo`e

pome{ati sa kamilicom. Nana lekovito deluje na `elu-

dac i probavu tako {to smiruje creva, smawuje nadutost

od nakupqenih gasova, a ujedno ima i antibakterijska i

antivirusna svojstva. Treba smawiti koli~inu kafe i

drugih kofeinskih pi}a. Pu{ewe, tako|e mo`e pogor{a-

ti stawe “uznemirenog” `eluca.

Nakon prejedawa prvi je poriv le}i i zadremati ili

kukati zbog previ{e pojedene hrane. Ali, du`e le`awe

mo`e pogor{ati neprijatnost i goru{icu. Treba se la-

gano pro{etati, ali se ne naprezati. Ukoliko je potreb-

no, mo`e se uzeti i neki lek protiv kiseline.

PREVENCIJA KAO JEDAN OD NAJBITNIJIH ZA[TITNIKA ZDRAVQA

[TA SADR@E SISTEMATSKI PREGLEDI

ZIMSKO PRETERIVAWE SA HRANOM, KAKO SPRE^ITI ILI LE^ITI

Paradentoza je bakterijska infekcija, koja

o{te}uje desni i vilicu, a mo`e zahvatiti je-

dan ili vi{e zuba.

Jedan od prvih znakova paradentoze je povremeno

krvarewe desni prilikom prawa zuba, kao i ~esta upa-

la desni, odnosno gingivitis. Ukoliko se ne le~i, ovo

zapaqewe se {iri i mo`e dovesti do gubitka zuba.

Formirawe paradentalnih ~epova, u prostoru izme|u

zapaqenih desni i korena zuba, je najva`niji znak pa-

radentoze. Hroni~no zapaqewe u xepovima desni, vre-

menom dovodi do o{te}ewa mekih tkiva i nastanka ra-

nica, preko kojih bakterije lako dospevaju u krv.

Paradentoza mo`e ugroziti mnoge organe i biti

uzro~nik raznih oboqewa. Ponekad, paradentoza ne

mora biti u vezi sa krvarewem iz desni, crvenilom

ili otokom. Tako da je te{ko uo~iti po~etni stadi-

jum. Zbog toga je va`no voditi ra~una o oralnoj higi-

jeni i redovno pose}ivati stomatologa.

I. M.

PRVI ZNACI

PARADENTOZE

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 19ZDRAVSTVO

Mo`da je ime doktora Igora ^eto-

jevi}a nekima nepoznato, ali svi su

sigurno ~uli za ~oveka koji je Novaku

\okovi}u izbacio iz ishrane gluten,

i tako pomogao na{em teniseru da po-

stani broj jedan u svetu. Re~ je upravo

o dr ^etojevi}u. Tajna je le`ala u saz-

nawu da je \okovi} alergi~an na od-

re|ene sastojke hrane, poput glutena.

Zbog toga su iz wegovog tawira „izba-

~ene“ pice, testenine i hleb, {to je

uzrokovalo smawewe telesne te`i-

ne, kao i pove}awe fizi~ke snage.

“^a~anski glas” je imao priliku

da sa ovim, svetski poznatim ime-

nom u svetu medicine i sporta, ura-

di intervju, zahvaquju}i ^a~aninu

dr Mladenu Behari, drugaru dr ^e-

tojevi}a kod koga je on skoro bora-

vio. Doktor ^etojevi} odr`a}e i

predavawe iz holisti~ke medicine,

u ^a~ku 7. februara, koje }e organi-

zovati Udru`ewe privatnih dokto-

ra medicine i stomatologije.

Igor ^etojevi} je diplomirao me-

dicinu na Univerzitetu u Sarajevu

1988. godine, a nakon toga je u Beo-

gradu studirao kinesku tradicio-

nalnu medicinu u Evropskom centru

za mir i razvoj. Kasnije je svoja

znawa prakti~no proveravao u

najmnogoqudnijoj zemqi na svetu, a

radio je i brojna istra`ivawa da bi

otkrio uticaj raznih zra~ewa na

zdravqe qudi, a posebno se bavio

smawewem wihovih negativnih uti-

caja. Usavr{avao se u Ju`noj Afri-

ci i Budimpe{ti. Ima diplomu In-

dijskog instituta za magnetoterapi-

ju i me|unarodni je instruktor za

kvantnu tehnologiju.

Wegov rad uglavnom je u vezi sa

insistirawem na zdravoj ishrani i

velikom konzumirawu ~iste vode,

koja je kqu~ za uklawawe toksina iz

qudskog organizma. Tako|e, on

napomiwe da ne treba preterivati

sa {minkom i sredstvima za higije-

nu, jer su oni puni hemikalija koje

{tete ko`i. Izabrao je da `ivi na

Kipru, jer je tamo jo{ uvek vazduh

~ist. Sa svojom suprugom Fran~e-

skom Pinoni, napisao je kwigu „Va-

{e zdravqe - to je pitawe balansa“,

jednostavan vodi~ za razumevawe kako

qudsko telo funkcioni{e sa energet-

skog stanovi{ta

Mnogi su ~uli za Vas, zahvaquju}i

uspehu Novaka \okovi}a, ali, recite

nam doktore, ~ime se Vi zapravo bavite?

- Malo je te{ko objasniti u par re~i,

ali poku{a}u da opi{em moj rad sa pa-

cijentima na ovaj na~in - ja se bavim

energetskom/kvantnom medicinom, koja

integri{e razli~ite tehnike, znawa i

iskustva zapadne i isto~ne medicine.

Ko Vama mo`e da se obrati, odnosno

koju vrstu bolesti le~ite i na koji na-

~in?

- Kontaktiraju me pacijenti sa zai-

sta razli~itim oboqewima, tako da

svako mo`e da se obrati za pregled, na

osnovu koga dolazimo do pravih uzro~-

nika zdravstvenog stawa i pravimo

strategiju le~ewa.

Vi smatrate da simptomi nisu prio-

ritet, ve} uzroci. Na koji na~in holi-

sti~ka medicina mo`e pomo}i ve} bole-

snoj osobi?

- Pa upravo samim pronalaskom i

uklawawem uzroka i simptomi nestaju.

Simptomi, sami po sebi nisu lo{a

stvar, jer nas opomiwu da treba ne{to

da promenimo, da bismo ozdravili. A to

su naj~e{}e lo{e navike.

[ta je to holisti~ka medicina?

- To je sveobuhvatni pristup u

le~ewu pacijenta, u kome se posmatra,

pored fizi~kog tela i wegov psiho -

emotivni balans, mentalna stawa,

okru`ewe, relacije sa okolinom... Zna~i

sve {to mo`e da uti~e na zdravqe paci-

jenta.

Rekli ste da je zdravqe slagalica sa

mnogo delova. Koji su to delovi?

- Pa ima ih na hiqade, ali ve} sam

spomenuo neke osnovne, kao {to su fi-

zi~ko zdravqe, mentalno, emotivno, du-

hovno, ishrana, uticaji okoline, navi-

ke...

Smatrate da je na{e zdravqe zavisno

od nesvesnih se}awa, mo`ete li to da

nam objasnite?

- Svest i podsvest su dve velike kom-

ponente na{eg zdravqa, ali bih, prili-

kom le~ewa, dao ve}i fokus na podsve-

sna stawa. To vam je magacin informa-

cija, i lo{ih i dobrih, a ove lo{e

stvari mogu da nas blokiraju da ozdra-

vimo.

Koliko mentalno zdravqe uti~e na

fizi~ko? I kako mi, koji `ivimo u Sr-

biji, koja je iz godine u godinu sve stre-

snija sredina za `ivot, da sa~uvamo na-

{e mentalno, pa samim tim i fizi~ko

zdravqe?

- Sve je me|usobno povezano i inter-

aktivno. Tako da to ne mo`emo razdva-

jati, ve} posmatrati kao celinu. Evo

samo jedan primer. Na{ narod ima lepe

opisne dijagnoze. Kad se naquti/pobe-

sni ka`u, povratio sam `u~ od muke,

ili kad strah zadominira telom, ka`e-

mo odsekla mi se kolena...

Na koji na~in poma`e tradicional-

na kineska medicina i {ta su weni

osnovni principi?

- Najosnovniji je posmatrawe tela

kroz wegov balans, {to zna~i zdravqe,

odnosno, disbalans kada je bolesno

stawe. Tu je jo{ dosta stvari, ali vi-

{e }emo o toj temi pri~ati na pre-

davawu u ^a~ku.

Koje su ~etiri bele smrti o kojima

govore Kinezi, {ta treba preduzeti po-

vodom wih?

- Bele opasnosti za na{e zdravqe

ili bele smrti su bra{no, mast, {e}er

i so, ali samo pod jednim uslovom - ako

se konzumiraju u velikim koli~inama.

Koliko je konzumirawe vode bitno za

zdravqe na{eg organizma? O kojim ko-

li~anama vode u toku dana govorimo?

- Telo ~ini oko 70 posto vode, pa sa-

mim tim, potreba za zdravom i ~istom

vodom je ogromna. Voda ja nosa~ infor-

macija u telu. Tako|e, pomo}u vode

(mokra}a, znoj, suze) izbacujemo toksi-

ne.

Kako ste otkrili da je Nole osetqiv

na gluten?

- Opservacijom i nakon par pregle-

da.

Na koji na~in neko mo`e da primeti

tu preosetqivost kod sebe?

- Ako se u~estalo javqaju neki simp-

tomi, nazovimo ih “simptomima tihe va-

tre”... Oni ne smetaju puno. Recimo, ose-

timo nelagodnost u stomaku, ili se na-

dujemo posle obroka sa `itaricama...

Ali, ako se jave bolovi, onda mo`emo da

posumwamo na ve}i disbalans.

^ime se sada bavite? Da li radite sa

nekim sportistima?

- @ivim i radim na Kipru, putujem

po svetu, dr`im predavawa, obu~avam

kolege da budu dobri holisti~ki terape-

uti... Pi{em drugu kwigu i radim sa ne-

koliko mawe poznatih, ali zaista do-

brih sportista. I. M.

DR IGOR ^ETOJEVI]

DOKTOR KOJI JE

POMOGAO NOLETU DO TRONA

20 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINEKULTURA

VLADAN MATIJEVI]

“BESEDA U SEDAM ZAPISA”

- Nisam o~ekivao “Ko~i}evu kwigu”,

ali smatram da je zaslu`ujem. ^itavog `i-

vota bio sam jazavac u vre}i, kojem sude

zbog nekog karaku{qivog kukuruza koji

nije ni carski, ni spa’iski, a ni ubran sa

legalizovane wive Davida [trpca. Mo-

ram priznati da su na mene vi{e ostavili

traga pisci koji su pisali posle Ko~i}a.

Mnogima od wih Ko~i} je bio temeq i

oslonac, tako da je na mene veliki srpski

pisac uticao posredstvom tih, koji su bi-

li izme|u nas. I oni su tako|e qubili

slobodu i svoj rod, ali se za wih nisu ta-

ko strasno borili, mada jesu vi{e nego ja.

Nadam se da bi Ko~i} bio zadovoqan iz-

borom laureata kada bi pro~itao moja de-

la, mada, sigurno bi bio razo~aran mojim

pomirqivim i nebunxijskim karakterom.

Nijedan ustanak nisam podigao, ~ak nije-

dan ~asopis nisam pokrenuo, nijedno moje

delo nije bilo zabraweno, slutim, on pre-

ko toga ne bi lako pre{ao.

Umalo jednom nismo pokrenuli

kwi`evni ~asopis. Sedeli smo u kafani “

Takovo”. Sve je bilo dogovoreno. Imali

smo i ime, “Kowske {irine”. I To{ke je

obe}ao pesme. On je mnogo znao o poeziji, o

filosofiji. Hajdegera je prepisao ru~no,

u mno{tvo svezaka. Bez razloga, tako mu se

htelo. Ali, nikom nije hteo da poka`e svo-

je pesme. Paji} je trebalo rano izjutra da

stupi kontakt sa Duwi}em, da nam on ilu-

struje ~asopis. Ali, sutradan smo bili

mamurni. Znao sam dosta qudi sli~nih

mojoj viziji ~oveka Ko~i}a. \ura Damja-

novi}a iz Bawaluke nisam poznavao. Ni

wega, ni wegovo delo. Ali i bez wega, mi

smo svakodnevno sedeli za stolom i pri~a-

li o poeziji. Mi, pijani pesnici. To{ke,

Maltezova, Paji}, mladi ja i jo{ mla|i

Alempijevi}. Za susednim stolom su zasme-

javli dru{tvo Xaja i \embo. Mihailo je u

Galeriji ka~io slike. U grad su ~esto na-

vra}ali Kuki} i Basara. Ali, sve re|e su

dolazili Puri{a, Ma~ista i Tikalo, kao

da su znali ne{to {to mi nismo.

Poznato je bilo da `ivim sam i da u ku-

}u ne primam posete. Desetak godina ka-

snije, zlobnici su to koristili da pri~a-

ju kako skrivam optu`ene za ratne zlo~i-

ne. Ali, To{keta sam jednom pozvao u go-

ste. Do{ao je i doneo mi kwigu crvenih

korica, {tampanu u beogradskoj “Prosve-

ti”. Re~ je o kwizi \ura Damjanovi}a

“Magla u rukama”. Upoznao sam se sa de-

lom tog Bawalu~anina. Sa delom, koje go-

vori o sudbini potomaka onih, o kojima je

pisao Ko~i} u kwizi “Jauci sa Zmijawa”.

I magle su ubrzo do{le u na{ gradi}.

Po~eo sam sve strasnije da objavqujem pe-

sme, kasnije i da pi{em prozu. Ponekad mi

se ~ini da sam izneverio taj kafanski sto,

da je on i mojom krivicom izba~en, a kafa-

na pretvorena u banku. To{keta, Maltezo-

ve i Mihaila vi{e nema na ovom svetu.

Nema ni \ura Damjanovi}a. Nikad ga ni-

sam video, a sve mi se ~ini da sam ga pozna-

vao. On je po mom mi{qewu bio jedini na-

slednik Petra Ko~i}a i zato imam utisak

da danas uzimam nagradu koja nosi i Ko~i-

}evo ime, i wegovo ime, i imena mojih pri-

jateqa iz kafane “Takovo”.

Postoje umetnici koji iz mesta u kojem

`ive zra~e ka vani, koji se trude da svoje

zrake pru`e {to daqe u svet, i postoje

oni, koji svu svetlost sveta upijaju i wome

obasjavaju mesto u kojem `ive. Pripadam

prvima, divim se drugima. Moja svetlost

se rasipa, wihova je mala, ali ima svrhu,

ako ni{ta, wome obasjavaju kafanski sto

za kojim sede. Priredila: Z. L. S.

Ogranak Vukove zadu`bine u ^a~ku i Vukova zadu`bina u Beogradu raspisuju

NAGRADNI KONKURS

MLADI SAKUPQA^I USMENOG NARODNOG BLAGA I RUKOTVORA

Konkurs traje do 15. maja 2013. godine i u wemu mogu u~estvovati svi mladi.

Sakupqenu gra|u iz usmenog stvarala{tva dostaviti u pismenoj formi, a

rukotvorine fotografisati i prilo`iti. Tekstove kaziva~a bele`iti izvornim

jezikom. Obavezno napisati sve podatke o kaziva~ima i vlasnicima fotografisanih

predmeta, mestu gde su prona|eni, kao i podatke o sakupqa~u.

Najboqi radovi bi}e nagra|eni i {tampani u Zborniku. Konkurs ima

istra`iva~ki karakter, a ve} objavqena gra|a ne}e se uzimati u obzir.

Radove slati na adresu:

mr Grozdana Komadini}

Pigova 4/15

32 000 ^a~ak

tel: 032/343-104; 064/ 26 80 403

Milan Gromovi}, profesor srp-

skog jezika i kwi`evnosti u Ma-

{insko-saobra}ajnoj {koli u

^a~ku je i pesnik. U protekloj godini

wegov talenat zapazili su na mnogim pe-

sni~kim manifestacijama, pored ostalih

i organizator “Scene svih kreativnih” u

Novom Sadu, na 6. Me|unarodnom festi-

valu poezije i kratke pri~e (za osnovce,

sredwo{kolce i omladinu do 30 godina),

posve}enom uspomeni na Du{ka Trifuno-

vi}a, svog sugra|anina od 1992. godine. U

konkurenciji nekoliko hiqada radova iz

zemqe i inostranstva `iri je izabrao i

najboqe u kategoriji do 30 godina. Me|u

nekoliko prvonagra|enih za poeziju bio je

i ^a~anin Milan Gromovi} (1988). Gro-

movi} je studirao srpski jezik i

kwi`evnost na Filozofskom fakultetu u

Novom Sadu, a master studije zavr{io je

pro{le godine. Prvu zbirku poezije “Bi-

stre o~i” sa Neboj{om Mladenovi}em, ob-

javio je 2008. godine u ovom gradu, a za ~a-

~ansku promociju zaslu`an je, ka`e autor,

lokalni Kwi`evni klub “Dragoslav Gr-

bi}”.

Poeziju i kratke pri~e objavquje na

kwi`evnim sajtovima i blogovima, a svo-

jim stavrala{tvom zastupqen je u sombor-

skom kwi`evnom ~asopisu “Avangard”,

zborniku “Poetsko }o{e” u Beogradu,

“Zave{tawa 2012” - zborniku srpskih pi-

saca u [vajcarskoj, ~asopisu “Qudi govo-

re” u Torontu i mnogim drugim. Objavio je

eseje posve}ene Radoju Domanovi}u i

Mom~ilu Nastasijevi}u, a za esej “Poezi-

ja i poetika Vojislava Despotova” dobio

je tre}u nagradu na pro{logodi{wem kon-

kursu kwi`evnog ~asopisa “Ulaznica” i

Gradske biblioteke u Zrewaninu. “Temat-

ski raznoliki i ispisani sa zavidnim

kwi`evnim ume}em i uverqivo{}u, ovi

tekstovi su se iz mno{tva izdvojili ukup-

nim utiskom i zrelo{}u. @iri ovog kon-

kursa u svom radu nije vrednovao poeti~-

ki pristup, tematsko opredeqewe ili

vi|ewe sveta predstavqeno u delu, ve} se

iskqu~ivo rukovodio kvalitetom

kwi`evno-jezi~kog izraza koji je u nagra-

|enim radovima nesumwiv”, zabele`eno je

u obrazlo`ewu nagrade.

Z. L. S.

MILAN GROMOVI], NAGRA\IVAN ZA POEZIJU I ESEJE

PROFESOR I PESNIK

RE^ VLADANA MATIJEVI]A PRILIKOM URU^EWA NAGRADE "KO^I]EVO PERO" I "KO^I]EVA KWIGA"

U VUKOVOJ ZADU@BINI

^a~anskom kwi`evniku Vladanu Matijevi}u, nosiocu brojnih i presti`nih

kwi`evnih nagrada, pored ostalih i NIN-ove, 25. decembra u Vukovoj zadu`bini u Be-

ogradu uru~ene su nagrade „Ko~i}evo pero” za zimu i „Ko~i}eva kwiga” za 2012. godinu,

koje dodequje Zadu`bina „Petar Ko~i}, Bawaluka–Beograd”. ^lanovi `irija bili su

pisci Vida Ogwenovi}, Miqenko Jergovi} i Nikola Vukoli}, direktor Zadu`bine

„Petar Ko~i}”. Ovo ugledno priznawe laureat je primio iz ruku ministra kulture i

informisawa Bratislava Petkovi}a koji je tom prilikom istakao da nagrade Zadu`bi-

ne „Petar Ko~i}“, koja i na taj na~in spaja Srbiju i Republiku Srpsku, neguju}i uspo-

menu na lik i delo velikog Petra Ko~i}a, ovog puta zaslu`eno odlaze u ruke Vladana

Matijevi}a, koji ve} poseduje priznawa sa imenom Ive Andri}a i Me{e Selimovi}a.

Nagra|enu kwigu “Memoari, amnezije” u izdawu “Slu`benog glasnika”, Petkovi} je

svrstao me|u retke i dragocene, jer otkriva pi{~evu intimu i kontekst u kome nastaju

wegova dela.

Zahvaliv{i na uglednom priznawu koje mu je dodeqeno Vladan Matijevi} je pro~itao

„Besedu u sedam zapisa”, kao svojevrsni oma` ~a~anskim stvaraocima preseqenim u ve~-

nost, Branislavi Maltez, Mihajlu Bo{wakovi}u i Vladanu To{i}u.

OMA@ ^A^ANSKIM

PISCIMA I JEDNOJ KAFANI

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 21KULTURA

Krajem decembra u hotelu “Livade”

u Preqini je predstavqena

kwiga dr Dragutina Radovanovi-

}a, “Preqinska hronika i poreklo fa-

milije Radovanovi} (@agri} i Jovano-

vi})”. O kwizi je u ime izdava~a Me|uop-

{tinskog istorijskog arhiva iz ^a~ka

govorila direktorka Lela Pavlovi},

podsetiv{i da je ova ustanova dosada po-

dr`ala izdavawe pet hronika sela u na-

meri da, podsticawem pisawa i

izdavawa kwiga o lokalnoj istoriji

kraja, potpomogne razvoj ovih mesta i da

kao i u ovoj kwizi, zajedno sa autorom

pozove ~lanove familija Radovanovi},

@agri} i Jovanovi} da osnuju

Poqoprivredno-prehrambenu zadrugu,

koja bi se bavila proizvodwom `itari-

ca, povr}a, vo}a i rakije. Rezencent

kwige je Rado{ @. Maxarevi}, arhivski

savetnik, lekturu i korekturu potpisuje

Vesna [ubi}, profesor, a grafi~ku

pripremu uradila je Helena Miti}, obe

su saradnice “Zadu`bine Andrejevi}” iz

Beograda. [tampana je na 187 strana u

300 primeraka, u “Jel mil” {tampariji

Baji} iz ^a~ka. Kwiga pored predgovora

autora, ima sa`etak, abstrakt na engle-

skom jeziku i uvod, a slede celine: “Hro-

nika o Preqini”, u kojoj autor govori o

geografskom polo`aju, stanovni{tvu,

porodicama, ratovima i privrednom

razvoju mesta; “Familije u Preqini po

regionima krajem 20. veka” - o zna~ajnim

li~nostima u selu; {esti deo pod nazi-

vom “Koreni familije Radovanovi} iz

Preqine” o wihovom poreklu, rodoslo-

vu, i familiji koja `ivi u Zabla}u, Jun-

kovcu, Sremu, Boqevcu i Sur~inu. Sed-

mi deo govori o “Slavi familije Rado-

vanovi} (@agri} i Jovanovi})” i zavr-

{ni rezime sa biografijom autora.

Objavqivawe ove kwige pozdravio je i

dugogodi{wi mesni paroh prota Miro-

slav Mileti}.

OD KV ALATNI^ARA DO

DOKTORANTA U MOSKVI

Dragutin Radovanovi} Guto ro|en je

21. novembra 1936. godine u Preqini, od

oca Jovana i majke Novke (ro|ene Bo`o-

vi}). Osnovnu {ko-

lu zavr{io je u rod-

nom mestu, a ~etiri

razreda gimnazije i

malu maturu u ^a~-

ku. [kolovawe je

nastavio u Beogra-

du, gde je zavr{io

Industrijsku {ko-

lu metalske struke

„[umadija“ i ste-

kao zvawe KV alat-

ni~ara. Zatim upi-

suje Vi{u stru~nu

pedago{ku {kolu u

Rijeci, koju zavr-

{ava 1964. godine

stekav{i zvawe na-

stavnika stru~ne

nastave, gde zavr{ava i Visoku indu-

strijsku {kolu 1968, stekav{i zvawe

profesora ma{instva. Postdiplomske

studije okon~ao je na Ma{inskom fakul-

tetu u Beogradu 1978, a doktorske na

istom fakultetu, odbraniv{i tezu

“Istra`ivawe osnova za unapre|ivawe

organizacije istra`iva~kog rada u me-

taloprera|iva~koj

industriji” 1984,

stekav{i zvawe dok-

tora tehni~kih nau-

ka. Pre toga, dokto-

rirao je i na Insti-

tutu Priborostroje-

nija u Moskvi, gde je

stekao zvawe dokto-

ra tehni~kih nauka.

Bio je radno anga`o-

van u: preduze}u

„Elip“ Novi Beo-

grad, RU „\uro Sa-

laj“ Beograd kao

stru~ni saradnik;

bio je direktor Metalsko {kolskog cen-

tra IMT – Beograd; vode}i projektant u

Institutu „Go{a organomatik“ Beo-

grad, 12 godina; zamenik direktora In-

stituta IRRI Ceqe i sedam godina gene-

ralni direktor preduze}a „Patent

In`ewering“ Beograd. Objavio je vi{e

od 80 stru~nih i nau~nih radova, od to-

ga 20 kwiga i tri

uxbenika iz obla-

sti tehni~kih nau-

ka. Uradio je 25

projekata za velike

metalske i vojne

poslovne sisteme,

od Novog Sada, Be-

ograda, Sevojna,

B a t a j n i c e ,

Trebiwa, Mostara

do Zagreba, Nik-

{i}a, Podgorice i

Tivta. Potpisuje i

dva projekta

OECD-a, u okviru

~ega je boravio na

s t u d i j s k o m

usavr{avawu u ve-

}em broju zemaqa

OECD-a: Institu-

tu za menaxment u

Dablinu, Institu-

tu IMI u Oslu,

M e | u n a r o d n o m

kolexu za direktore u Londonu, [koli

za menaxere FIAT u Torinu, Institutu

Lomonosov, Institutu Priborostroje-

nija u Moskvi. U okviru projekta UNPD

obavio je specijalizaciju u {koli za

menaxere u ^ikagu.

PATENTI U

PROJEKTIMA

OECED-A

[IROM SVETA

Rad na projektima OECD-a omogu}io

mu je studijski boravak u nekoliko fir-

mi giganata automobilske industrije.

FIAT, VOLVO, SAB, FORD i PE@O.

Autor je i vi{e od 10 pronalazaka, od

kojih su dva priznati patenti: “Gas si-

stem za napajawe gorivom motora sa

unutra{wim sagorevawem”, broj P-

48497 i “Ure|aj za su{ewe vo}a i povr}a

u vakuumu”, broj P-49327. Osniva~ je

preduze}a „Patent In`ewering“ u Beo-

gradu, u kome je ostvario svoje najzna~aj-

nije pronalaske: benzinski motor sa di-

rektnim ubrizgavawem gasne sme{e

SGDI; supersoni~na toplotna pumpa;

sigurnosni ko~ioni cilindar – auto-

blokator; rotacioni plug – kopa~ica;

supersoni~ni gas sistem za napajawe go-

rivom motora sa unutra{wim sagore-

vawem – „Superxet“. Radovanovi} je za

svoje pronalaske na me|unarodnim izlo-

`bama u Briselu, @enevi, Sofiji i Beo-

gradu nagra|en sa sedam zlatnih, pet sre-

brnih i jednom bronzanom medaqom. Au-

tor je TV serijala „21 pronalazak za 21.

vek“ prikazanog na TV Gorwi Milano-

vac. Organizator je Me|unarodne izlo-

`be patenata, novih proizvoda i tehno-

logija pod nazivom „Teslianum JU Eure-

ka“, odr`anom povodom 140 godina

ro|ewa Nikole Tesle.

Z. L. S.

O AUTORU I JO[ JEDNOJ HRONICI SELA U IZDAWU ISTORIJSKOG ARHIVA

- Dragutin Radovanovi} je u svetu priznati doktor

tehni~kih nauka, autor brojnih patenata i projekata

iz struke plasiranih u zemqama OECED-a. Hronikom

o Preqini `eleo je da se odu`i rodnom kraju.

PREQINA I POREKLO FAMILIJE

RADOVANOVI] (@AGRI] I JOVANOVI])

Prota Miroslav Mileti}

22 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se od 11 do 11,30 ~asova

u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen

posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni nared-

na dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulka-

n u Roda centru.

Kwiga Kako

u`ivati u `i-

votu i poslu

ispuwena je inspira-

tivnim pri~ama raz-

li~itih qudi, od do-

ma}ica do milione-

ra, koji su pobedili

dosadu, frustracije

i umor i po~eli da

vode uspe{an i

ispuwen `ivot. Pro-

verene tehnike Dejla

Karnegija pomogle su

milionima da razvi-

ju ose}aj za harmoniju

i smisao, i da otkri-

ju tajne vrhunskog

uspeha: o Saznajte ko-

je su ~etiri radne na-

vike presudne za

uspeh; o Otkrijte {ta vas zamara i {ta mo`ete preduze-

ti; o Ako `elite da sakupite med, ne prevr}ite ko{nicu;

o Poka`ite iskreno, otvoreno uva`avawe: nemojte kri-

tikovati ili se `aliti; o Istinski se zainteresujte za

druge qude; o Indirektno skrenite drugima pa`wu na

gre{ke i dozvolite im da sa~uvaju obraz.

Ket je oduvek bila

savr{ena devojka

iz kraja.

Pa`qiva drugarica.

Puna podr{ke. Stara se

o svojoj mla|oj bra}i i

sestri i velika je pomo}

ocu otkad joj je mama

umrla. Me|utim, Ket se

sada suo~ava sa nekim ve-

likim dilemama. Dru-

{tvena igra ‘istina,

izazov, poqubac ili

obe}awe’ stavqa je u ne-

zgodan polo`aj zato {to

je primorana da ka`e

istinu koju ne sme da

oda. Povrh svega, ne `e-

li da povredi svog mom-

ka tako {to }e mu re}i istinu, iako zna da je me|u wima

sve gotovo. Da li je ispravno lagati da biste za{titili

nekog ili odr`ali mir? Mo`e li istina da bude toliko

bolna?

Keti Hopkins

BEZAZLENE LA@I

Dejl Karnegi

KAKO U@IVATI

U @IVOTU I POSLU

^ast da otvori izlaga~ku sezonu u Likovnom salonu

Doma kulture u sredu uve~e pripala je

Biqani Cari} (1976), magistru sli-

karstva iz Beograda, istakla je otvaraju}i iz-

lo`bu Vesna Petrovi}, urednik Likovnog

programa i glavni urednik Doma kultu-

re. Biqana Cari} je zavr{ila Akade-

miju umetnosti u Novom Sadu, u klasi

profesora Halila Tikve{e, a post-

diplomske studije na Likovnoj aka-

demiji u Beogradu, na odseku za cr-

te`. Prvi put izla`e u ^a~ku, a do-

ma}oj publici predstavila se sa

dvadeset uqa na platnu.

Odnos kolorita i forme

bio bi su{tina likovnog

koncepta slikarstva mr

Biqane Cari}, koji se u

najkra}im crtama, prema

re~ima umetnice, mo`e

definisati kao post-

ekspresionisti~ko, dok

u nekim segmentima sin-

tetizuje ekspresivno i

apstraktno. Za wu su te-

matske sadr`ine slike

sekundarne, a dominant-

no je istra`ivawe feno-

mena likovnosti. Za ri-

tam boje i poteza na svo-

jim platnima, Biqana

Cari} je zahvalna svom

afinitetu ka muzici.

Boje razlivene u ap-

strakciju, uglavnom,

tamnijih valera, sa fi-

guracijom koja se tek

nazire, odraz su, po re-

~ima umetnice, raspo-

lo`ewa i trenutka u ko-

me su slike nastale. Cr-

te` joj je glavna preoku-

pacija, a tehnike kojima

naj~e{}e stvara su

akril i uqe na platnu.

- Pristupawe pejza-

`u kao potrebi poseb-

nog, odnosno naro~itog

umetni~kog delovawa i

izra`avawa, u odsustvu

deskripcije, je svojevrstan izazov. Biqana

Cari} se hvata u ko{tac sa likovnom proble-

matikom, spremna da pronikne u sve tajne qud-

skog okru`ewa. Apstraktnim jezikom slikar-

ske forme, u ponekad, haoti~nom kretawu raz-

li~itih boja, umetnica prenosi svoj

unutra{wi do`ivqaj sveta i sopstvenu reak-

ciju na wega. Slika tako odra`ava mo} umet-

nika da se otrgne od realnosti - rekla je, po-

red ostalog, o slikarstvu Biqane Cari},

Vesna Petrovi}.

Z. L. S.

SLIKE BIQANE CARI] U LIKOVNOM SALONU

Pri~e iz „autobusa“

Pro{la je prazni~na euforija i trgovci sumi-

raju rezultate. Sude}i po anketama, promet je

bio znatno slabiji i pro{le i ove godine, ali

neke ~iwenice sa terena, ponekad demantuju ovakav

utisak. Da nije ~ekova i mogu}nosti odlo`enog

pla}awa, ali i akcija sa popustima na prehrambene

artikle, mnogi bi `iveli mnogo te`e nego {to `ive.

I pored muke da se ~ovek odlu~i da krene u ve}u kupo-

vinu, strahuju}i da li }e biti u mogu}nosti da “po-

krije” u narednim mesecima {to je zadu`io, shvati da

ga tek tamo, na licu mesta, o~ekuje “slalom”, {to sa

qudima, {to sa cenama. Prvo, u dane vikenda ~esto je

nemogu}e u megamarketima u centru grada na}i korpu,

a oni koji ih ve} imaju, “voze” ih tako da je ponekad

potreban “saobra}ajac”. Ve}a kupovina podrazumeva i

du`e zadr`avawe u pro-

davnicama, nervozu, po

pravilu zagu{qiv pro-

stor, preznajawe. “Uzmi

ovo, vrati ono...” I taman

kad pomislite da ste sve

sabrali, uklopili se i mo-

`ete na kasu da platite, tu

vas ~ekaju novi redovi,

“narod kupuje kao da je

kraj sveta”, primeti jedna

na{a koleginica. Oni

strpqiviji }ute i ~ekaju,

mla|i bi da na|u neku

“krivinu” i nekako preko

reda plate svoju robu, a

stariji, po pravilu nervo-

zniji, ~esto psuju, hu~u,

frk}u, negoduju... A na ka-

si, nova agonija. Sami

istovremeno vadimo robu

iz korpi, sami je pakujemo,

a u me|uvremenu na toj “li-

niji” je i pla}amo. Po{to

u na{im marketima nema kao u bankama obele`ene gra-

ni~ne linije za narednog kupca, de{ava se da slede}i

nestrpqivi sugra|ani stoje svuda okolo vas i komen-

tarima skre}u pa`wu. Jednom mi se iza le|a gotovo

“zalepila” mlada devojka, dr`e}i u rukama pli{anu

igra~kicu koju je `elela da kupi, sa kojom je skoro

`onglirala, bacakaju}i je iz ruke u ruku i sme{kaju}i

se neprekidno. Bukvalno mi je disala za vrat, a od tog

pritiska da se po`uri, pogre{ih datum na ~eku i tek

onda napravih zastoj na kasi... Jer, trebalo je na drugi

na~in platiti robu... Sad razumem voza~e koji imaju

strastvenu naviku da preti~u automobil ispred sebe,

prate}i to re~ima, “be`i od baksuza”. Pomislih u toj

situaciji “{to ne pustih baksuza, mawe bi me ko{ta-

lo...” Z. L. S.

PUSTI BAKSUZA!

IZME]U EKSPRESIVNOG

I APSTRAKTNOG

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 23KULTURA

Presti`nu nagradu “Lazar Trifu-

novi}” za 2012. godinu, koju dode-

quje Dru{tvo istori~ara umet-

nosti Srbije svake godine 14. januara, do-

bila je dr Qiqana Stojanovi}, selektor

i umetni~ki direktor 26. Memorijala

Nade`de Petrovi} za studiju objavqenu u

publikaciji “^itanka”, koja je pratila

ovu bijenalnu manifestaciju likovnih i

vizuelnih umetnosti, jednu od najstari-

jih ove vrste u zemqi. Qiqana Stojano-

vi} je na temu 26. Memorijala “Dubok

san” odgovorila, sada nagra|enom studi-

jom “Situacionisti, omladinci i stri-

povi”. Nagrada je dobila ime po Lazaru

Trifunovi}u (1929-1983), znamenitom

srpskom profesoru moderne umetnosti na

Filozofskom fakultetu u Beogradu, a

dodequje se za

najboqu teorijsku

raspravu, likovnu

kritiku ili kwigu

u prethodnoj godi-

ni, koja se odnosi

na oblast umetno-

sti. @iri nagrade “Lazar Trifunovi}” su

~inili Qiqana ]inkul, Aleksandra

Mir~i} i Dragan Bulatovi}. Nagrada je

Qiqani Stojanovi} uru~ena u ponedeqak,

na dan Trifunovi}evog ro|ewa, u Galeri-

ji “Artget” Kulturnog centra u Beogradu.

Ubedqivost istorijske verifikacije

jednog aktivisti~kog umetni~kog pokreta,

analiza istrajnosti wegovih ideja i mu-

drosti aktuelizacije problema “koloni-

zacije i spektakularizacije svakodnevi-

ce”, bili su presudni za `iri prili-

kom ocewivawa studije Jelene Stoja-

novi}, koja je posve}ena jednom seg-

mentu delovawa grupe “Internacio-

nala situacionista”, aktivne u Evro-

pi izme|u 1957. i 1972. godine,

wihovom kriti~kom pristupu stvara-

la{tvu i `ivotu, kao i naporima da

se na|e efikasna dru{tvena forma od-

brane prava na individualizaciju

svakodnevice.

Kako je autorka pronicqivo

zakqu~ila, postojalo je dobro re{ewe

u otporu hladnoratovskom diskursu u iz-

vrnutoj retorici stripa, u izme{tenom

kvadratu sa table popularnog konzumnog

stripa, koju je bilo mogu}e pretvoriti u

o{tar, ironi~an komentar, ako se omla-

dinci zapitaju {ta tu nije po meri isto-

rijske svesti i otkriju konzumeristi~ku

prevaru, istakao je `iri, dodaju}i da

wenu studiju odlikuju i istraviva~ka

pronicqivost i metodolo{ka

ubedqivost. Ono {to je bila kritika

hladnoratovskog diskursa, upotrebqivo

je danas kao model kritike diskursa hlad-

nog mira, a demonstrirano na posledwem

izdawu Memorijala Nade`de Petrovi}”,

navedeno je u obrazlo`ewu `irija.

Z. L. S.

Unedequ uo~i do~eka

Srpske nove godine

u ^a~ku, u prosto-

rijama Dru{tva srpsko-

gr~kog prijateqstva otvo-

rena je izuzetno dobro po-

se}ena trinaesta samostal-

na izlo`ba slika slobod-

nog umetnika Milana ^a-

kajca. Re~ je o slikaru koji

`ivi i stvara u obli`woj

Slatini, a prepoznatqiv

je po akvarelima inspiri-

sanim ~a~anskim temama i

Moravom. Izlo`ene su

slike posve}ene urbanim

motivima ^a~ka i nekoli-

ko pejza`a sa Morave, koji

su autoru omiqeni i ima

ih najvi{e u umetnikovom

stvarala~kom opusu. Slike

su nastale posledwih se-

dam meseci, na 11 akvarela

su prikazane ulice i arhi-

tektura grada, a na pet,

predeli sa Morave. Mladi,

Bo`idar ^akajac iz Eko-

nomske, i Marina Savi} iz

Prehrambeno ugostiteqske

{kole, koje je predstavio

Gojko Vujinovi}, predsed-

nik Dru{va doma}ina, su

svojim stihovima i pesmom

upotpunili ve~e, a

otvarawe izlo`be svojim

prisustvom uveli~ao je i

Bora ^orba, dugogodi{wi

prijateq Milana ^akajca

i ~est gost na wegovim beo-

gradskim izlo`bama. Bora

je tom prilikom pro~itao

svoju nostalgi~nu pesmu

“Sve mi reke na Moravu

li~e”. Umetnik je zahvalio

svim u~esnicima i poseti-

ocima izlo`be.

Milan ^ajkajac (1967) je

studirao slikarstvo u Ri-

jeci u klasi profesorke

Ksenije Mogin i u Novom

Sadu, u klasi profesora

Milana Blanu{e. Izlagao

je na vi{e grupnih izlo-

`bi Udru`ewa likovnih

umetnika “Risim” iz ^a~-

ka.

Ovog prole}a o~ekuje ga

samostalna izlo`ba u Na-

rodnom muzeju u Rumi, gde

}e biti postavqen upravo

ovaj novi ciklus akvarela.

Z. L. S.

NAGRADA QIQANI STOJANOVI], SELEKTORKI 26. MEMORIJALA NADE@DE PETROVI]

Jelena Stojanovi} je i diplomirala kod profesora Trifunovi}a, na Katedri za

modernu istoriju umetnosti na Odeqewu istorije umetnosti Filozofskog fakul-

teta u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala iz istorije i teorije savremene

umetnosti na Sorboni u Parizu. Weno poqe specijalizacije su evropska i fran-

cuska posleratna umetnost i vizuelna kultura, avangardna i neo-avangardna umet-

nost, kritikalna muzeologija. Radila je kao kustos Muzeja savremene umetnosti u

Beogradu, kao direktorka Handwerker Galerije Itaka Koledxa u SAD, bila je pro-

fesorka istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao i na uni-

verzitetima u Sidneju i Koloradu, Itaka Kolexu, Kornel Univerzitetu i

Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Jedna je od recenzenata izdawa

“Contemporary Art: Art Since 1970” (Brandon Taylor, Prentice Hall, New Jersey, 2005) i

organizatorka konferencije “Colonization of Everydayness: Cold War Histories” CAA

u Atlanti 2005. godine. Dobitnica je stipendija i po~asti Gete instituta i [kole

za teoriju i kriticizam Kornel univerziteta, a `ivi na relaciji Beograd-Itaka.

PREDAVA^ NA SVETSKIM UNIVERZITETIMA

STUDIJA IZ ^ITANKE „DUBOK SAN“

NOVOGODI[WA IZLO@BA MILANA ^AKAJCA U

DRU[TVU SRPSKO-GR^KOG PRIJATEQSTVA

URBANI ^A^AK I MORAVA

24 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINERECEPTI

Kilogram sviwskog buta

Ka~kavaq

Kajmak

Kiseli krastavci

Dimqena slanina

So, biber

Bosiqak

SASTOJCI

Meso ise}i na tawe {nicle, izlupa-

ti, posoliti i pobiberiti. Sa

unutra{we strane premazati {nicle

tankim slojem kajmaka, pore|ati tan-

ke listi}e ka~kavaqa i slanine i od-

ozgo posuti sitno seckane krastavce.

Uvijati jednu po jednu u rolat i ob-

motati ih koncem za pe~ewe. Pe}i ih

u dobro zagrejanoj rerni sat, na tihoj

vatri, sat i po, dva. Desetak minuta

pre kraja pe~ewa posuti ih bosiqkom

da bi bile mek{e. Po `eqi, ovo jelo

slu`iti sa sve`om, ruskom ili mimo-

za salatom.

dva i po sata

zahtevno, ali wam, wam

Vreme pripreme:

Te`ina:

PRIPREMA

ROLOVANA

SVIWETINA

Penasto umutiti `uman-

ca i {e}er i skuvati ih

na pari sa mlekom. Kad

po~ne da se zgru{wava,

skloniti smesu sa vatre

i prohladiti. U prohla-

|en fil dodati mleveni

keks. Sadr`aj razliti u

plasti~ne posude i zamr-

znuti. Gotov sladoled mo-

`e se preliti

rastopqenom ~okoladom

ili vo}nim sirupom.

Pome{ati oce|en

{e}erac, pavlaku i

majonez. Dodati sitno

seckanu {unku, renda-

ni ka~kavaq i za~ine.

Salatu dobro ohla-

diti i servirati.

SALATA OD

KUKURUZA

PRIPREMA

PRIPREMA

Kilogram obarenog

{e}erca

Dve ~a{e pavlake

100 g majoneza

300 g {unke

300 g rendanog

ka~kavaqa

Per{un, so, biber

SASTOJCI

SASTOJCI

Pola litra mleka

^etiri `umanceta

150 g {e}era

100 g mlevenog keksa

DOMA]I

SLADOLED

sat i kusur

tako, tako

Vreme pripreme:pola sata

Sredwe zahtevno jelo

Vreme pripreme:

Te`ina: Te`ina:

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 25BA[TE I BALKONI

Sreda, 23. januarUtorak, 22. januarPonedeqak, 21. januarPetak, 18. januar Nedeqa, 20. januarSubota, 19. januar

40

C

-50

C

10

C 50

C 30

C 40

C 40

C

20

C

30

C

-80

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 24. januar

Ki{aPovremeni pquskoviObla~no Obla~no

-50

C 00

C-10

C-20

C

Ki{a/snegKi{a Delimi~no obla~no

Listovima veselih

boja ukrasne tra-

ve krasi}e saksije

nedeqama. One svojim

vlatima elegantno “ma-

{u” na vetru. Pampas

trava, kineska {a{ ili

perasti tipac imaju vla-

ti duge kao ruka, koji ne

treba da se “stide” u

pore|ewu sa {arenim

cvetovima. Srebrna klas

privla~i svojim traka-

stim vlatima poglede na

sebe. Ona ~esto slu`i kao

ukras tokom cele zime.

I same vlati ukrasnih

trava dolaze u malo

isku{ewe kada, povijaju-

}i se na vetru, prave neo-

bi~ne skulpture. Zimska

trava je srodna |ur|evku,

a ne travama, ali mnogo

podse}a na wih. Pravi je

draguq, weni tamno

qubi~asti listovi vole

senovito i za{ti}eno

mesto. Izolujte saksije

preko zime posebnom fo-

lijom.

Festuka nema samo boju

koja podse}a na boju le-

da, ve} izgleda da je svoju

ja~inu nasledila od ne-

kog plemenitog metala.

Vlati joj ostaju ~vrste

dokle god je vreme blago,

~esto do februara. U

martu naj~e{}e iz saksije

izbijaju nove vlati tra-

ve.

Ove trave lako podnose

ni`e temperature, ali

mo`e da im {teti stalna

vlaga iz zemqe. Zato po-

dignite saksije na neke

podmeta~e ili na cigle,

kako bi se saksija i iznu-

tra br`e su{ila. Ovo

rastojawe od zemqi{ta

istovremeno je i izola-

cija. Izbegavajte stani-

{ta ispod krovova sa ko-

jih kapqe voda.

Suve vlati trave bi}e i

tokom zime uspravne i

atraktivne. Wihove tra-

ve su omiqena hrana pti-

cama, pa bi zato trebalo

da uve`ete vlati trave.

Tek u prole}e, pre izbi-

jawa novih izdanaka,

uklawaju se suve vlati

koje podse}aju na slamu.

Pripremila: N. R.

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

DA LIMUN

PONOVO

PROCVETA

Za formirawe cvetova i plodova kod

limuna, pomoranxi i ostalih citrusa

od odlu~uju}eg zna~aja je prezimqavawe.

Optimalna bi bila svetla zimska ba-

{ta sa temperaturom od oko 15 stepeni,

malo zagrejano predsobqe, ili nezagre-

jana spava}a soba. Ove biqke vole sve-

tlost i puno sve`eg vazduha. Ako je sta-

ni{te previ{e tamno, biqka gubi svoje

listove i postaje pogodna za napade ra-

znoraznih {teto~ina i bolesti. Zaliva-

ti pomalo vodom koja je siroma{na

kre~wakom.

An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitekta

PERFEKCIJA DUGIH VLATI TRAVE

26 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

NA[A DECA NA[A DECA

DE^IJA STRANA

Sara

Vuli}evi}

- Kad se neko igra i

kad im je ne{to sme-

{no.

Jevrem

Jeli}

- To je na primer

kad nam je ro|endan,

pa je neko sre}an

zbog toga.

Teodora

Kuzmanovi}

- Kada se igram

stalno sa sekom i

kad mogu da se

igram doktora sa

wom.

Nikola

Jovanovi}

- Sre}an sam kad se

igram i kad gledam

crtani.

Mina

Staji}

- Ja sam sre}na kad

~itam.

Teodora

Stefanovi}

- Kad mi mama ne-

{to kupi lepo, kad

mi ispuni `equ.

[TA JE SRE]A?

Tridesetoro pred-

{kolaca vaspita-

~ica Slavice

Stijepovi} i

Qubinke Marjanovi} sada

su ve} “velika” deca, koja

se polako spremaju za

{kolske dane. Vaspita~i-

ca Qubinka je trenutno na

bolovawu, pa se sa mali-

{anima ovih dana dru`i

Jelena [u{war. Slavica

Stjepovi} je sa wima jo{

od jaslica, i ka`e da pored

toga {to su dosta nau~ili,

oni su i emotivno zreli.

Deca u ovom uzrastu ve}

u~e grafomotoriku, imaju

svoje radne sveske u kojima

ve`baju za po~etak pisawa.

- U avgustu su deca po-

~ela da popuwavaju svako

svoju svesku, osloba|ali

ruku i radili ve`be za po-

~etke pisawa. Sada vi{e

nema povijenih listova,

pravilno dr`e olovku... -

hvali vaspita~ica Slavi-

ca svoje mali{ane, pokazu-

ju}i nam wihove uredne

sveske.

Ona ka`e da vaspita~i

moraju da sara|uju sa

roditeqima, {to oni ~ine

odr`avaju}i roditeqske

sastanke, i na taj na~in

upu}uju roditeqe kako da

ve`baju sa svojim mali{a-

nima kada su kod ku}e. Sla-

vica ka`e da deca sve nau-

~e kroz igru, ali i da izme-

|u wih mora vladati uza-

jamno po{tovawe:

- Deca mnoge stvari mo-

gu da nau~e kroz igru i mi

odli~no sara|ujemo. Po-

trebno je da postoji

poverewe i da se izgradi

odnos drugara. Ali, uvek

mora da vlada po{tovawe.

Oni po{tuju moja pravila,

a ja wihova. I. M.

Vrti} „Bo{ko Buha”,

pred{kolci

(6 godina)

Vi{e fotograija na sajtu www.cacanskiglas.rs

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 27DRU[TVO

Pred{kolska usta-

nova „Radost“ }e

od 23. do 25. janua-

ra, organizovati manife-

staciju „^uvajmo priro-

du, di`imo glas, pa }e i

ona ~uvati nas”. Ovom ma-

nifestacijom, koja je ujed-

no i proslava dana vrti-

}a, PU “Radost” }e pred-

staviti rezultate svoga

rada iz oblasti za{tite

`ivotne sredine.

Za sredu 23. januar, u

Domu kulture u 17 sati,

planirano je otvarawe

ekolo{ke izlo`be “^uvaj-

mo prirodu”. Posetioci

}e mo}i da vide radove

koje su pravili mali{ani

u vrti}ama, u okviru vas-

pitno - obrazovnih aktiv-

nosti za decu i roditeqe.

Tokom izlo`be bi}e pri-

kazani promotivni i edu-

kativni ekolo{ki fil-

movi. Centralna prired-

ba je zakazana za 18 ~aso-

va, u okviru koje }e deca i

vaspita~i predstaviti

svoja ume}a. Nastupa}e

mali{ani iz vrti}a “Ra-

dost 1”, “Mali kapetan”,

“Neven”, “Majski cvet” i

“Bo{ko Buha”. Prisutni

}e mo}i da pogledaju i

ekolo{ku predstavu

„@ivotiwe u {umi“, koju

}e izvesti vaspita~i vr-

ti}a „Mali kapetan“.

U ~etvrtak 24. januara,

planirano je prikazi-

vawe ekolo{ke predstave

“Ekolo{ki re~nik”, za

decu koja poha|aju Pred-

{kolsku ustanovu „Ra-

dost“. Predstavu izvode

vaspita~i vrti}a „Sun-

ce“, prema tekstu „Dobro

drvo“ autorke Gordane

Brun, koju je adaptirala

vaspita~ica Qiqana

]ur~i}.

Kruna ove manifesta-

cije je tre}eg dana, kada

PU “Radost” u saradwi sa

Regionalnim centrom za

profesionalni razvoj za-

poslenih u obrazovawu,

organizuje konferenciju

„Unapre|ivawe vaspitno-

obrazovnog rada u obla-

sti za{tite `ivotne sre-

dine“ za stru~nu javnost

Moravi~kog okruga i {i-

re.

Ovom konferencijom

PU “Radost” `eli da pro-

movi{e projekat „U skla-

du sa prirodom“ koji je u

protekle ~etiri godine

realizovala uz podr{ku i

saradwu Skup{tine gra-

da. Tokom konferencije

~u}e se i preporuke za

unapre|ewe vaspitno - ob-

razovnog rada u oblasti

o~uvawa `ivotne sredine

u pred{kolskim ustano-

vama.

Doprinos konferenci-

je pru`i}e prof. dr Mi-

lenko Kunda~ina i mr

Gordana Brun, pedagog

Suzana Simeunovi}, vas-

pita~i koji predstavqaju

ekolo{ku praksu PU “Ra-

dost” Gordana Sjeni~i},

Mira Ne{kovi}, Sne`a-

na Todorovi}, Qiqana

]ur~i}, kao i prosvetni

savetnik Danijela Kova-

~evi} Miki} i savetnik

za razvojno planirawe

Rada Karanac.

I. M.

Pro~itah „Moj re~nik ~a-

~anskih pojmova“ autora

Du{ka Milo{evi}a i

sadr`aj kwige me podseti na

„Porodi~ni album starog Mila-

novca“ autora Du{ana D. Ili}a

iz 1999. godine.

Prvi utisak po pro~itanoj

kwizi je u sli~nom pristupu

pisawu ova dva autora - Du{ka

Milo{evi}a i Du{ana D. Ili}a

o svom zavi~aju, sugra|anima i

wihovim `ivotnim putevima i

sudbinama kroz istoriju posto-

jawa dva grada.

Su{tina obe kwige je u prib-

li`avawu savremenom ~itaocu

jednog davnog vremena i wihovom

do`ivqavawu svojih ~a~anskih i

milanova~kih korena.

Tako, Du{ko Milo{evi} svoj

„Re~nik ~a~anskih pojmova“ po-

sve}uje svojim ~a~anskim koreni-

ma, to su se}awa i razmi{qawa o

`ivotu poznatih ili nepoznatih

^a~ana, o doga|ajima u kojima je

u~estvovao ili su mu drugi pri-

~ali da su se dogodili. Za wega je

glavni junak kwige ^a~ak sa oko-

linom, sa svojim qudima, menta-

litetom, istorijom. Opisano je

„sve ono {to ~ini duh mesta“, ka-

ko re~e autor.

Autor „Porodi~nog albuma

starog Milanovca“ Du{an D.

Ili}, kwigu posveti svojim Mi-

lanov~anima, wihovim zgodama

i nezgodama, {armu i humoru,

rasko{i i {irini wihove du{e,

wihovom ~ovekoqubqu iz perio-

da malo poznatom sada{woj gene-

raciji, kao delu kulture ovog

grada.

Kao ~italac ovih kwiga i

Milanov~anin, osetih veliku

sli~nost u razvoju kultura dva

grada.

Oba autora sa dubokom pri-

padno{}u svom zavi~aju bude u

pisawu uspomene koje naviru iz

wihovog pera, iz wihove qubavi

i odanosti svom gradu.

Tako, Du{ko Milo{evi} iz

srca pri~a o Qubi}koj i Ulici

Ratka Mitrovi}a, Moravi, bede-

mu, korzou. U dahu pi{e „o miri-

su i huku reke, bojama Ov~arsko-

kablarske klisure i zvucima

Draga~evske trube“.

Du{an D. Ili} u svom „Poro-

di~nom albumu starog Milanov-

ca“ govori o na~inu `ivqewa

Milanov~ana, istorijskim doga-

|ajima, li~nostima i delima zna-

menitih qudi. I ovaj autor govo-

ri o uro|enom {armu qudi na-

{eg grada, wihovoj {irokoj kul-

turi i plemenitosti. Podse}a

~itaoca da na{ grad okru`uju u

neposrednoj blizini: Rudnik,

Vra}ev{nica, Takovo, Savinac,

Crnu}e, Brusnica, Vujan,

Luwevica, koji ~ine istoriju

ovog grada i celog Rudni~ko -ta-

kovskog kraja.

Autor Du{ko Milo{evi} u

svom „Re~niku ~a~anskih pojmo-

va“ ka`e da voli da izgovara ras-

prskavaju}e, milozvu~na imena

sela oko ^a~ka: „Katrga, Ri|age,

Rakova, Trbu{ani, Trnava, Pri-

jevor, Ostra, Du~alovi}i,

Tijawe, Alvaxinica, Pridvori-

ca, Mr~ajevci, Atenica, Prislo-

nica, Mojsiwe, Pakovra}e“.

Isti~e ose}aj „po{tovawa

predaka i brigu za potomstvo“.

Autor se divi humanizmu narod-

nog lekara Dragi{e Mi{ovi}a,

Puri{inim filmovima „Devoj-

ka“, „San“, „Jutro“, ~arobnim

slikama Mihajla \okovi}a-Ti-

kala, Nade`de Petrovi}, Diso-

vim pesmama, nadahwuje ga go-

spodska gluma Mrguda Radovano-

vi}a, sportska veli~ina Dragana

Ki}anovi}a i Radmila Mi{ovi-

}a, umetnost Radmile Bako~evi},

muzi~ko delo bra}e „Teofilo-

vi}“, dr`avni{tvo Milana Sto-

jadinovi}a, slava velikih bita-

ka Stepe Stepanovi}a. Autor je

ushi}en samo`rtvovawem za srp-

stvo od Tanaska Raji}a na

Qubi}u, Haxi-Prodana iz Trna-

ve, Lazara Mutapa, majora Dra-

gutina Gavrilovi}a u odbrani

Beograda, do poru~nika Grujovi-

}a iz novijih doga|aja.

Na sli~an na~in, Du{an D.

Ili} u svom „Porodi~nom albu-

mu starog Milanovca“, pi{e iz

du{e o Milanova~kim boemima,

kwi`evnicima, slikarima, mu-

zi~arima, pesnicima, zanatlija-

ma, trgovcima, ratnicima, vojvo-

dama, kne`evima, kraqevima,

ali i „obi~nim qudima“, grad-

skom korzou, starom sudu, igra-

li{tu na brdu. Autor isti~e da

na Savincu u crkvi po~iva Mina

Karaxi}, k}erka Vuka Karaxi}a.

Milanovac je centar zbivawa,

ali on simbolizuje ceo Rudni~-

ko-takovski kraj.

Knez Aleksandar Kara|or|e-

vi} - osniva~ grada, knez Milo{

Obrenovi}, arhimandrit Haxi -

Melentije Pavlovi}, vojvoda

Milan Obrenovi}, kraq Alek-

sandar Obrenovi} i kraqica

Draga, Arsenije Loma, Milan

Drin~i}, Toma Vu~i}-Peri{i},

vojvoda @ivojin Mi{i}, samo su

neke od istorijskih li~nosti po-

menutih u kwizi. Tu su i bra}a

Nastasijevi}, dr Bo`idar Pro-

danovi}, Dragi{a Vasi}, Veli-

mir Raji} - li~nosti visokog do-

meta u kwi`evnosti, slikarstvu

i kulturi uop{te, koji su svojim

velikim delima stvarali u Mi-

lanovcu.

Autor slikovito opisuje Mi-

lanovac „sa svojih tri hiqade

stanovnika u 1939. godini, a svi

se znaju i svako se svakom javqa“.

Svoj prolog, autor Du{ko

Milo{evi} zavr{ava da „^a~ak

zna da mali, ponositi srpski na-

rod mora ponekad, u nedostatku

ja~ih oru`ja, da se brani i aro-

gantno{}u ili ose}ajem vi{e

vrednosti, {to nije uop{te lo-

{e. Ko zna koliko smo zahvaqu-

ju}i toj osobini ostali svoji.

Iako ponekad to li~i na sva|a-

la~ki mentalitet, ali uvek boga-

to pro`et plemenito{}u i

iskrenom ube|eno{}u u poseb-

nost sopstvenog mentaliteta”.

Dva autora iz ^a~ka i Mila-

novca, oba grada u srcu Srpstva,

izreko{e sa ose}ajem duboke pri-

padnosti svom zavi~aju i

wihovim qudima, karakteristi-

ke i osobine qudi, kao deo kultu-

re ovog kraja, koji simbolizuju

^a~ak i Milanovac. Autori su

nesumwivo uspeli da u ~itaocu

pobude ose}awe velike me|usobne

sli~nosti qudi i sli~nosti kul-

tura ^a~ka i Milanovca.

Miomir Barovi}

SLI^NOSTI KULTURA

PRED[KOLSKA USTANOVA „RADOST“ SLEDE]E SEDMICE ORGANIZUJE MANIFESTACIJU

„^UVAJMO PRIRODU, DI@IMO GLAS, PA ]E I ONA ^UVATI NAS"

EKOLO[KA ZABAVA I EDUKACIJA

JEDAN POGLED NA KWIGU „MOJ RE^NIK ^A^ANSKIH POJMOVA“

28 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

PLANIRANE AKTIVNOSTI LU^ANSKOG CRVENOG KRSTA U 2013. GODINI

LU^ANI

Ova godina }e bi-

ti izuzetno te-

{ka za socijal-

no ugro`ene ka-

tegorije stanovnika. Teret

krize te{ko podnose i po-

rodice koje imaju prose~ne

prihode, a koliko se muko-

trpno bore za golu egzi-

stenciju najboqe znaju oni

koji nemaju zaposlewe, a

pri tom podi`u decu ili

se staraju o bolesnim ~la-

novima doma}instva. Po-

daci lu~anskog Centra sa

socijalni rad najboqe go-

vore u kojoj meri je te{ka

ekonomska situacija mno-

gih porodica u Draga~evu.

Oko deset odsto stanovni-

ka u lu~anskoj op{tini se

nalazi u stawu socijalne

potrebe. Ekonomska kriza

koja je zahvatila ~itavu

Srbiju, uzela je svoj danak

i na ovom podru~ju. Mnogi

qudi su ostali bez posla,

pa samim tim i bez osnov-

nih sredstava za `ivot.

Tako|e, ima mnogo stara~-

kih doma}instava na seo-

skom podru~ju, u kojima ne-

ma radno sposobnih ~lano-

va, gde i pomo} dece naj~e-

{}e izostaje, jer se ni sama

nisu sna{la u ovim tran-

zicionim vremenima. Ka-

ko saznajemo u Crvenom kr-

stu u Gu~i, vi{e od 1.700

stanovnika ovog kraja `i-

vi na ivici egzistencije,

pa im je svaki vid pomo}i

itekako dragocen.

- Zbog katastrofalno

lo{e ekonomske situacije

u kojoj su se na{le mnoge

porodice na podru~ju Dra-

ga~eva, prioritet u ovoj

godini ima}e Narodna

kuhiwa. Iako se krajem de-

cembra nije znalo da li }e-

mo imati neophodne na-

mirnice za pripremawe

obroka u prvom kvartalu

ove godine, sada sa sigur-

no{}u znamo da }e Narod-

na kuhiwa raditi. Vlada

Republike Srbije je obez-

bedila neophodne namir-

nice, a lokalna samoupra-

va }e pokriti tro{kove

pripremawa hrane. Mi }e-

mo konkurisati za neop-

hodna sredstva iz buxeta

do kraja ovog meseca, kako

bismo obezbedili redovne

tople obroke za sve kori-

snike. Crveni krst je pri-

premio i interventnu po-

mo} za 50 doma}instava, za

koja se pretpostavqa da

mogu postati ugro`ena u

slu~aju ekstremno niskih

temperatura i velikih sne-

`nih padavina. Paketi, u

kojima se nalaze osnovne

`ivotne namirnice, stoje

u magacinu i deli}e se u

slu~aju vanrednih situa-

cija - ka`e Anka Radoji-

~i}, sekretar Crvenog kr-

sta, dodaju}i da su ovaj

put, pou~eni iskustvom iz

prethodne zime,

razmi{qali unapred, kako

bi u odsudnom momentu

imali sve ono {to mo`e da

zatreba jednom seoskom do-

ma}instvu u slu~aju zave-

janih saobra}ajnica.

U prvom tromese~ju ove

godine bi}e organizovano

vi{e akcija dobrovoqnog

davala{tva krvi za potre-

be `iteqa Draga~eva, koji

se le~e u ^a~anskoj bolni-

ci ili na beogradskim

klinikama. Prva akcija }e

biti u lu~anskom preduze-

}u “Milan Blagojevi}”, a

druga u “Farmakomu” u Gu-

~i, kako bi se obezbedile

neophodne rezerve drago-

cene te~nosti, koja `ivot

zna~i.

DEDA MRAZ

U KO^IJAMA

- NOVOGODI[WI DAR

Z a h v a q u j u } i

anga`ovawu volontera

Crvenog krsta op{tine

Lu~ani, u Gu~i su nizom

akcija obele`eni i novo-

godi{wi praznici. U pe-

tak, 28. decembra, kroz

centar varo{ice pro{le

su ko~ije Deda Mraza. Ka-

ko se praktikovalo i rani-

jih godina, Deda Mraz i

ovoga puta nije izneverio

o~ekivawa najmala|ih iz

Gu~e i okolnih sela, koji

su se ta~no u podne okupi-

li na trgu da do~ekaju ko-

~ije. Bombone za decu obez-

bedio je Centar za kulturu

i sport.

Uo~i Nove godine mla-

di aktivisti Crvenog kr-

sta u Gu~i posetili su vi-

{e~lanu porodicu Davi-

dovi}, koja ima troje dece,

i uru~ili im prazni~ne

poklone. Novac za ode}u,

igra~ke i hranu mladi vo-

lonteri su obezbedili sa-

mostalno. Oni su se tokom

decembra pro{le godine

svakodnevno okupqali u

prostorijama Crvenog kr-

sta, gde su pravili ~estit-

ke i prodavali ih gra|ani-

ma. Od ostvarenog prihoda

su odabrali poklone za po-

rodicu Davidovi}. Sli~ne

aktivnosti su organizova-

li i ~lanovi podmlatka

Crvenog krsta iz Osnovne

{kole u Lu~anima.

PROMOCIJA

HUMANIH

VREDNOSTI

Program promocije hu-

manih vrednosti, koji je

tokom 2012. realizovan u

{kolama u Gu~i i Lu~ani-

ma, a kojim je bilo obuhva-

}eno oko 300 u~enika, bi}e

afirmisan i ove godine. U

taj projekat bi}e ukqu~ena

i deca iz Kotra`e, koja }e

kroz niz tema, poput nena-

silnog re{avawa konfli-

kata i zdravih stilova `i-

vota, pro}i proces eduka-

cije sa osam izabranih vo-

lontera.

- Ovakvi programi su se

pokazali kao veliko

osve`ewe i u~enici ih ra-

do prihvataju. Rezultate

takvog rada smo ve} uo~ili

na dobrim primerima iz

prakse. U~enici koji su

ve} pro{li proces eduka-

cije, kako u Lu~anima, ta-

ko i u Gu~i, tokom pro-

{log decembra su samo-

stalno organizovali raz-

li~ite humanitarne akci-

je. Prikupili su novac,

ode}u, obu}u i igra~ake i

sve to su uru~ili drugari-

ma u svom okru`ewu, koji-

ma je, kako su procenili,

ta pomo} bila najneophod-

nija. Ponosimo se inici-

jativom u~enika i drago

nam je {to su akciju pokre-

nuli samostalno. To najbo-

qe govori o tome koliko

mladi mogu da budu preduz-

imqivi i nesebi~ni kada

se kod wih pobudi ovakvo

interesovawe - ka`e Anka

Radoji~i}.

Zdravstveno-preventiv-

ne aktivnosti Crvenog kr-

sta u osnovnim {kolama

bi}e usmerene na organi-

zovawe predavawa o {tet-

nosti alkoholizma i niko-

tina.

OBUKA PRVE POMO]I

U PROSTORIJAMA

CRVENOG KRSTA

U GU^I

U prostorijama Crve-

nog krsta u Gu~i sutra

po~iwe obuka prve pomo-

}i, koja je namewena budu-

}im voza~ima. Obuku rea-

lizuju akreditovani pre-

dava~i u specijalno

opremqenoj u~ionici. Op-

{tina je obezbedila sred-

stva za opremawe prosto-

ra, a obuka je jeftinija za

hiqadu i po dinara u od-

nosu na druge, koje se orga-

nizuju na drugim susednim

podru~jima. Prijave se

podnose u zgradi Crvenog

krsta u Gu~i. U kojim ter-

minima i oliko puta me-

se~no }e obuka biti orga-

nizovana zavisi}e od broja

i potreba zainteresovanih

kandidata. S obzirom da u

ovom kraju trenutno nema

registrovanih {kola za

obuku voza~a, zaintereso-

vani kandidati su prete-

`no sa podru~ja grada ^a~-

ka.

VI[E AKCIJA ZA NAJUGRO@ENIJE!

Mladi aktivisti Crvenog krsta: Uvek spremni da pomognu

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 29LU^ANI

Podru~je Draga~eva, u ~ijim ne-

drima je izrasla neponovqiva i

u svetu visoko cewena manife-

stacija posve}ena trubi, zaslu-

`uje da tokom ~itave godine

ima izuzetno sadr`ajan kultur-

no-umetni~ki program. Okosni-

cu kulturnih i zabavnih

doga|awa u draga~evskom kraju

predstavqa}e i ovaj put, svaka-

ko, jedinstvena smotra truba-

{tva, koja se odr`ava po~etkom

avgusta, ali za razliku od nekih

ranijih godina, kulturna ponu-

da }e biti daleko obimnija i

kavalitetnija i u drugim perio-

dima godine. Ako je suditi po

novom programu rada, koji }e

uskoro biti zavr{en i upu}en

Skup{tini op{tine Lu~ani na

razmatrawe, qubiteqi kulture

i brojni posetioci ovog kraja

ima}e u ~emu da u`ivaju i u

drugim periodima godine, jer

ih o~ekuje mno{tvo sadr`aja,

me|u kojima }e, sigurno, mo}i

da odaberu ono {to im najvi{e

odgovara.

@iteqi lu~anske op{tine u

ovoj godini }e na poqu kultu-

re i sporta imati veoma boga-

tu ponudu. U Centru za kulturu i sport

uveliko rade na osmi{qavawu novih

programskih sadr`aja, koji }e u 2013. go-

dini pru`iti kvalitet vi{e u odnosu

na prethodni period. Kako isti~e Adam

Tadi}, direktor ove kulturne ustanove,

u toku je zavr{na faza izrade programa

rada za teku}u, kao i zavr{nog finan-

sijskog ra~una za prethodnu godinu.

- Gra|ani ovog podru~ja mogu ra~una-

ti da }e u narednom periodu imati dale-

ko sadr`ajniji kulturni program.

Ljubiteqi pozori{ta u novoj sezoni dva

puta mese~no }e mo}i da u`ivaju u pozo-

ri{nim predstavama, a filmofili dva

puta nedeqno u filmskim projekcijama

u Lu~anima i Gu~i. Ovakva praksa nije

postojala u prethodnih nekoliko godi-

na, jer nismo imali odgovaraju}e uslove.

Sada, kada su obe sale renovirane, ima-

mo odli~an prostor u kome }emo na ve-

likom platnu prezentirati nova, ali i

stara filmska ostvarewa - ka`e Tadi} u

svojoj analizi budu}ih kulturnih i

sportskih de{avawa u Draga~evu.

Skup{tina op{tine je krajem pro{le

godine donela odluku da Centar u Gu~i

ubudu}e rad usmeri iskqu~ivo na obla-

sti kulture i sporta. Turisti~kom de-

latno{}u bavi}e se Turisti~ka organi-

zacija op{tine Lu~ani, koja se trenutno

nalazi u postupku registracije.

Do karaja januara bi}e progla{eni

najboqi sportisti i sportski radnici

za 2012. godinu. Re~ je o tradicionalnoj

manifestaciji, koja ne}e izostati ni u

ovoj godini. Trenutno se zavr{ava i

plan sportskih takmi~ewa {kolske dece

u rukometu, fudbalu, odbojci,

streqa{tvu, stonom tenisu i drugim

sportovima. Sportska takmi~ewa bi}e

organizovana u {kolama i na op{tin-

skom nivou, a najboqe ekipe }e, kao i ra-

nijih godina, odmeravati snage na okru-

`nim i republi~kim nadmetawima.

- U protekle tri godine, mladi spor-

tisti Lu~ana su zabele`ili odli~ne re-

zultate u razli~itim sportskim disci-

plinama, pa otuda smatramo da sportske

aktivnosti u {kolama i u narednom pe-

riodu moraju imati odgovaraju}i tret-

man. Imamo sjajne mlade sportiste, koji

na najboqi mogu}i na~in predstavqaju

na{u sredinu. Nadam se da }e svi oni i

u ovoj godini ulo`iti maksimum napo-

ra, kako bi postigli dobre rezultate.

@elimo da se i u ovoj sezoni uspeh mu-

{ke odbojka{ke ekipe iz Lu~ana pono-

vi. Da podsetim, pro{le godine su osvo-

jili prvo mesto u Srbiji. Pomaga}emo

sportiste i nezavisno od {kolskih

takmi~ewa. Imamo vi{e od 40 sport-

skih klubova u Draga~evu. Nastoja}emo

da im pokrijemo osnovne materijalne

tro{kove, {to ukqu~uje takse za

takmi~ewa, sudijske takse i prevoz,

ustvari ono {to je najelementarnije da

bi se bilo ko bavio sportom - ka`e di-

rektor lu~anske kulturne ustanove.

Iako je centralna kulturna manife-

stacija ovog draga~evskog kraja Sabor

truba~a, ova godina }e imati mnogo van-

saborskih aktivnosti. Prema vi|ewu

Tadi}a, Draga~evo je prestonica trube

po~etkom avgusta, ali i u ostalim peri-

odima godine neophodno je da se gra|a-

nima Lu~ana i Gu~e obezbede kvalitetni

kulturno-umetni~ki sadr`aji. Osim

“Raspevanog Draga~eva” i “Saborskog

leta”, organizova}e se brojne izlo`be

radova akademskih slikara i kwi`evne

ve~eri. Povodom Belih poklada bi}e

uprili~en maskenbal. Predvi|eni su i

brojni koncerti, me|u kojima izdvajamo

nastupe polaznika Muzi~ke {kole “Dr

Vojislav Vu~kovi}” iz ^a~ka, kao i raz-

li~itih kulturno-umetni~kih dru{ta-

va, plesnih grupa i horova sa podru~ja

Moravi~kog okruga i {ire.

- Poku{avamo da na{u draga~evsku

tradiciju otrgnemo od zaborava. Pomo-

gli smo mesne zajednice da obele`e No-

vu godinu i Bo`i}, onako kako to stari

obi~aji nala`u. Imali smo veli~an-

stveni defile fijakera i ~eza u Gu~i,

kao i smotru traktorista u Milatovi-

}ima. Ovi divni doga|aji su ulep{ali

na{e praznike i dali im sna`an pe~at

izvornosti. Mi imamo i na{e udru`ewe

naivnih slikara, koje vi{e puta

godi{we prire|uje izlo`be u Muzeju

trube. Praksa je pokazala da ovakvi sa-

dr`aji pobu|uju veliko interesovawe ne

samo gra|ana ovog podru~ja, ve} i broj-

nih posetilaca Gu~e, pa smo u tom smeru

i razmi{qali. Otuda i na{ novi pro-

gram predvi|a da pored jedne stalne po-

stavke umetni~kih dela odabranog ak-

demskog slikara, svakog meseca obavezno

uprili~imo i neke druge, koje }e se

smewivati, {to }e uticati da kulturni

`ivot ovog kraja bude jo{ bogatiji -

smatra Tadi}.

CENTAR ZA KULTURU I SPORT U GU^I NAJAVQUJE PROGRAMSKI BOGATIJU GODINU

Tadi} isti~e da }e svi oni koji se bave kulturom na ovom podru~ju i ove godine

mnogo energije ulo`iti u pripremu Sabora, kako bi ova me|unarodna takmi~arska

manifestacija opravdala o~ekivawa. Organizatori 53. Sabora su Centar za kultu-

ru i sport i Mesna zajednica Gu~a. Pripreme uveliko teku i ve} se uspostavqaju

kontakti sa truba~kim orkestrima iz ~itavog sveta i stranim ambasadama. Kako

procewuje Adam Tadi}, svi do sada odr`ani sabori su uspeli da sa~uvaju ono {to

je najva`nije, a to su umetnost truba{tva i tradicija draga~evskog kraja. Prostor

na kome se manifestacija odr`ava je pro{iren, a iz godine u godinu {irili su se

i prate}i sadr`aji, kako bi se zadovoqili kulturni afiniteti {irokog spektra

posetilaca. Gu~u je tokom Sabora, u avgustu pro{le godine, posetilo oko 600.000

qudi. Organizatori o~ekuju da }e, bez obzira na ekonomsku krizu, i u 2013. pose}e-

nost manifestacije biti podjednako dobra. Krajem januara u Gu~i }e biti organi-

zovan skup, na kome }e se veoma stru~no razgovarati o predstoje}em Saboru truba-

~a. O svim novinama koje }e Sabor doneti, {ira javnost }e biti blagovremeno oba-

ve{tena putem medija. Takmi~ewa }e se odvijati u istim kategorijama kao i pret-

hodne godine. Kao i ranije, i ovaj put ne}e izostati koncerti poznatih svetskih i

na{ih doma}ih truba~kih zvezda.

Gu~a se u proteklih nekoliko godina mnogo izmenila. Napredovala je u oblasti

infrastrukture i sada ima odli~ne uslove za organizovawe na daleko poznate ma-

nifestacije, koja je odavno uspela da preraste lokalne okvire i dobije epitet me|u-

narodne. Ono {to joj nedostaje jeste Dom za truba~ke orkestre, u kome bi bili sme-

{teni saborski takmi~ari. Kako najavquje Tadi}, do kraja februara trebalo bi da

se ta~no utvrdi lokacija na kojoj }e biti izgra|en. Razmatra se i mogu}nost rekon-

strukcije nekih postoje}ih objekata, koji bi savr{eno odgovarali toj nameni.

PLANIRANA IZGRADWA DOMA ZA TRUBA^KE ORKESTRE

SABOR TRUBA^A I OBIQE

NOVIH KULTURNIH SADR@AJA

30 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINEIVAWICA/ARIQE

^etvrti dan manifestacije

“Ariqske zimske radosti” obele-

`ile su sportske aktivnosti. U

fiskulturnoj sali O[ “Stevan ^olo-

vi}”, 11. januara odr`ano je takmi~ewe u

basketu i {utirawu trojki. Od jedanaest

prijavqenih ekipa takmi~ilo se devet

po uzrasnim kategorijama.

Prvo mesto u basketu, uzrasta osnovne

{kole, zauzela je ekipa “Otpisani”, u ka-

tegoriji petog i {estog razreda, a u ka-

tegoriji u~enika sedmog i osmog razreda

prvo mesto zauzela je ekipa “Uglavnom

99”. U konkurenciji ~etiri ekipe

Sredwe {kole prvo mesto osvojila je

ekipa “Omegle”, drugo “Mjau Mjau” i

tre}e “Na{i”.

Najboqi u {utirawu trojki u konku-

renciji osnovne {kole bili su Vuka{in

Mili} (prvo mesto), \or|e Simeunovi}

(drugo) i Mihailo Simi} (tre}e). Od

sredwo{lolaca najuspe{niji su bili

Bojan Bojovi} (prvo mesto), Stefan Bla-

gojevi} (drugo) i Du{an Radovi} (tre}e).

Na takmi~ewu u stonom tenisu u~e-

stvovalo je 38 u~enika osnovne i sredwe

{kole. Najuspe{niji u uzrastu osnovne

{kole bio je Aleksa [pehar, koji je

osvojio prvo mesto, Bogdan Davidovi}

drugo i Luka @ivanovi} tre}e. Sr|an

Cveti} je zauzeo prvo mesto u uzrastu

sredwe {kole, Petar Milovanovi} dru-

go i Gavrilo Simi} tre}e mesto.

U sali Sokolskog doma, odr`ano je

finale takmi~ewa u pevawu “A glas” na

kome je nastupilo 11 u~esnika.

Prvi glas i 10.000 dinara, osvojio je

Sreten Alempijevi}, drugoplasirani

Marko I~eli} nagra|en je sa 5.000, dok

tre}e mesto i nagradu od 3.000 dinara de-

le Marko Miloradovi} i David Mili-

}evi}.

Nagradu za najperspektivnijeg mladog

peva~a od 2.000 dinara osvojile su tri

devoj~ice Marija Bo`ovi}, Kristina

Jakovqevi} i Natalija Niketi}, a naj-

mla|a u~esnica Mina ]irkovi} je od or-

ganizatora dobila paketi}.

Posledweg dana manifestacije, 12. ja-

nura, u gradskoj Galeriji je odr`ana iz-

lo`ba radova koji su nastali tokom

odr`avawa radionice industrijskog di-

zajna, slikarske i foto radionice.

Prvo mesto u slikarstvu, uzrasta od

prvog do ~etvrtog razreda, zauzela je Bo-

jana Mladenovi}, drugo Teodora Jev|o-

vi} i tre}e Marija Brki}. Prvo mesto

od petog do osmog razreda zauzeo je Bog-

dan Stojanovi}, drugo Kristina

Jakovqevi} i tre}e Nikola Luki}.

Pripremila: N. R.

Za do~ek Srpske nove

godine, u glavnoj

ulici u Ariqu, odr-

`ano je takmi~ewe u

kuvawu kupusa na tradi-

cionalan na~in u

zemqanim loncima. U~e-

stvovalo je 13 ekipa iz

Ariqa i okoline. @iri,

u kome je bio svetski pr-

vak u kulinarstvu Mili-

jan Stojani} iz Kosjeri-

}a, najvi{e glasova dao je

Mili}u Nedeqkovi}u iz

Ariqa, Andriji Stojadi-

novi}u iz Pogledi i Mi-

lanu i Marku

Radosavqevi}u iz Rado-

bu|e.

Prema proceni orga-

nizatora, lokalne samou-

prave u Ariqu, oko 500

kilograma kupusa, kuvano

vino i ~aj, degustiralo je

oko 2.000 posetilaca koji

su, uz bogat kulturno-

umetni~ki program i u

prazni~noj atmosferi,

do~ekali pono} na grad-

skom trgu. U okviru pro-

grama do~eka, u sportskoj

hali u Ariqu, odr`an je

prvi Memorijalni tur-

nir u malom fudbalu “Ra-

di{a Tripkovi} Ra}o”.

Na turniru je u~estvova-

lo deset ekipa politi~-

kih stranaka iz Ariqa.

Prvo mesto i prelazni

pehar osvojila je ekipa

“Pokret radnika i seqa-

ka”, koja je u finalu sa-

vladala veoma dobar tim

“Dveri”. Turnir je bio

humanitarnog karaktera

i posve}en delu rano pre-

minulog Radi{e Tripko-

vi}a, dugogodi{weg u~e-

snika politi~kog `ivota

u Ariqu.

DO^EK SRPSKE NOVE GODINE ZAVR[ENA MANIFESTACIJA „ARIQSKE ZIMSKE

RADOSTI 2013“

KUVALI KUPUS

I IGRALI FUDBAL SPORT, PEVAWE, SLIKAWE...

Na hiqade

Ivawi~ana u`iva-

lo je u koncertu

Goce Tr`an, koji je lokal-

na samouprava gradu po-

klonila za Srpsku Novu

godinu. Re|ali su se hitovi

od “Stoperke” do “Ve{ti-

ce”, da bi petnaestak minu-

ta pre pono}i svi zajedno

zaigrali kolo. Dok su ras-

polo`eni Ivawi~ani cup-

kali u ritmu Moravca, po-

pularna peva~ica pratila

ih je na bini uzvicima

“Srbija do Tokija”.

Nasmejana, vesela i pu-

na energije Goca Tr`an je

pevala i hitove wene neka-

da{we grupe “Tap 011”.

Ta~no u pono} “zapalilo”

se i nebo iznad male srpske

varo{i od raznobojnog va-

trometa.

Popularnu peva~icu i

wen bend u Ivawici su do-

~ekali zamenik predsedni-

ka op{tine Raco Sekuli},

koji je kasnije u centru

grada pozdravio

Ivawi~ane i po`eleo im

sve najboqe u godini pred

nama, direktor turisti~ke

organizacije Radomir Li-

{anin i direktor hotela

“Western style” Golub La-

budovi}. Odu{evqena spe-

cijalitetima doma}e kuhi-

we Tr`anova je uputila

komplimente kuvarici i

izrazila `equ da {to pre

do|e u Ivawicu kao turi-

sta.

- Aplauzi za kuvaricu,

ovo je sjajno, svaka ~ast.

Trudi}u se {to pre da do-

|em ovde privatno, kako

bih u`ivala u prirodnim

lepotama. Ovo je prelepa

varo{ - rekla je Goca Tr-

`an i izrazila `equ da ku-

pi plac na Goliji. Doma-

}ini su popularnoj peva-

~ici obe}ali da }e jedan

plac na Goliji, gde je

dozvoqena gradwa, dobiti

na poklon.

Pored Goce Tr`an,

Srpska Nova godina

proslavqena je i uz Slavka

Poledicu, Steva

Damqanovi}a, truba~e i

vru}u rakiju.

Manifestacija “Zimske ~arolije”

nastavqena je na igrali{tu O[

“Milinko Ku{i}” sportskim

aktivnostima pod nazivom “Radujem se

zimskom danu”. Posebno interesantan bio

je poligon spretnosti takmi~arskog ka-

raktera. Manifestacija je okupila jedana-

est takmi~ara i za prvu godinu, kako na-

stavnici ka`u, odziv je mogao da bude i ve-

}i. Vremenske prilike nisu i{le na ruku

organizatoru, jer se o~ekivao sneg i egzi-

bicije sa sankama. Takmi~ari su morali

da se zadovoqe ve`bama sa loptom,

tr~awem, skakawem i precizno{}u ga|awa

loptom. Prvo mesto osvojio je Lazar Jovi-

}evi}, druga je Milica Gavrilovi}, a tre-

}e mesto su podelili Ilija Nikoli} i La-

zar Jovan~evi}. Oni }e dobiti pehare, dok

}e svi ostali u~esnici dobiti zahvalni-

ce.

NEPRILAGO\ENA BRZINA

Uponedeqak, u 21,30 ~asova, dogodila se saobra}ajna nezgoda na putu Ivawica -

Po`ega, kod fabrike “Proleter”. Zbog neprilago|ene brzine voza~ je izgubio

kontrolu nad vozilom i tom prilikom zadobio te{ke telesne povrede, dok je materi-

jalna {teta procewena na 100.000 dinara.

Za vreme praznika jedno lice je zadr`ano u Policijskoj stanici zbog vo`we u pi-

janom stawu.

Zavr{ena je prva sme-

na [kole skijawa na

Daji}a brdu, koja je

okupila 34 polaznika, 23

za prvi kurs i 11 za drugi,

napredni. Potom je po~e-

la druga sedmodnevna

[kola skijawa. Kako u

ime organizatora ka`e

Dragoslav Radojevi},

predsednik Skija{kog

kluba “Golija”, intereso-

vawe je jo{ ve}e nego za

prvu.

Cena, u koju su

ukqu~eni obuka, oprema i

prevoz, iznosi 7.000 dina-

ra. Obuku dr`e tri in-

struktora.

- Uslovi su idealni.

Snega ima pola metra,

staza je u odli~nom stawu,

a `i~ara je duga 400 meta-

ra - ka`e Radojevi}.

U okviru [kole ski-

jawa odr`ano je i

takmi~ewe pod nazivom

“Bo`i}ni kup Golije”.

U~estvovalo je u obe kon-

kurencije pedestak takmi-

~ara, i to od pred{kolaca

do sredwo{kolaca. Naju-

spe{niji su bili: An|ela

Simi}evi}, Milo{ Ef-

tovski, Iva Drami}anin,

Vuk Stojmenovi}, Jovana

Savi}, Nikola Peruni-

~i}, Aleksandra Vujovi},

Aleksa Peruni~i} i

Nemawa Jakovqevi}.

POKLON ZA SRPSKU NOVU GODINU

DO^EK UZ GOCU TR@AN

I VATROMET

SPORTSKI DAN NA „ZIMSKIM ^AROLIJAMA“

RADUJEM SE ZIMSKOM DANU

[KOLA SKIJAWA

BO@I]NI KUP GOLIJE

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 31GORWI MILANOVAC

Na novogodi{woj trci u Lat-

kovi}ima atleti~ari „Tako-

va“ osvojili 14 odlikovawa

Atleti~ari „Takova“ iz Gorweg

Milanovca su Novu, 2013. go-

dinu do~ekali malo neuobi~a-

jeno. Oni su u posledwim trenucima

stare godine startovali u Latkovi}i-

ma u uli~noj trci na 1500 metara, a ve}

po~etkom Nove godine, na{li su se na

pobedni~kom postoqu sa medaqama

oko vrata i peharima u rukama. Ovaj

uspeh je bio povod da se na|u na prije-

mu kod predsednika op{tine Gorwi

Milanovac Milisava Mirkovi}a.

- Ovo je 29. put da se ova trka odr`a-

va u Latkovi}ima, a zanimqivo je da

su na{i atleti~ari osvojili prva ~e-

tiri mesta. Ove godine je po {esti put

odr`ana i {tafetna trka, tri puta po

100 metara, a dve na{e ekipe su osvoji-

le prva dva mesta. Sve u svemu, osvoji-

li smo 11 medaqa i tri pehara, {to je

vi{e nego lep po~etak godine, a nada-

mo se da }e nas rezultati sa starta No-

ve godine pratiti tokom ~itavih 12

meseci - rekao je Milovan Borovwak,

predstavnik AK „Takovo“, predaju}i

predsedniku op{tine plaketu zahval-

nosti za doprinos razvoju atletskog

sporta u Gorwem Milanovcu.

Predsednik op{tine je zahvalio na

plaketi i ~estitao na ostvarenim re-

zultatima na samom po~etku godine,

po`elev{i im sli~an nastavak sezone.

Naglasio je i da atletski radnici i

lokalna samouprava treba zajedni~-

kim snagama da rade na ponovnom

uvo|ewu krosa „Takovski ustanak“, ko-

ji je bio jedan od simbola Rudni~ko ta-

kovskog kraja.

G. T.

Predvi|eno je da

agrarni buxet za

teku}u godinu

iznosi 16 miliona dina-

ra, a prema najavama ru-

kovodstva op{tine, uko-

liko bude neophodno,

rebalansom buxeta bi}e

opredeqena i dodatna

sredstva.

- Navedena suma je-

predvi|ena samo za di-

rektna ulagawa, dok }e

indirektna davawa biti

znatno ve}a. Op{tina

Gorwi Milanovac je uradila i dva pro-

jekta iz oblasti poqoprivrede:

„Unapre|ewe rasnog sastava sto~nog fon-

da kroz nabavku kvalitetnog semena za ve-

{ta~ko osemewavawe“, i „Postizawe EU

kvaliteta mleka kod farmera na terito-

riji op{tine Gorwi Milanovac“. Od

opredeqenih 16 miliona, protivgradnim

strelcima pripada milion i 750 hiqada,

a za nabavku protivgradnih raketa dva

miliona dinara. Za edukaciju poqo-

privrednika je predvi|ena suma od 300

hiqada dinara, za proces kalcifikacije

zemqi{ta milion i 200 hiqada, a za ve-

{ta~ko osemewavawe krava milion i 500

hiqada dinara. Za razna udru`ewa poqo-

privrednika tokom ove godine izdvojili

smo sredstva u visini od 300 hiqada, dok

za podsticajna sredstva poqoprivrednim

proizvo|a~ima izdvajamo skoro devet mi-

liona dinara. U indirektna davawa ubra-

jamo 35 miliona dinara koja smo predvi-

deli za ovogodi{wi rad seoskih mesnih

zajednica, dok }e u buxet Op{tinskog jav-

nog preduze}a za puteve biti preneto 40

miliona dinara, predvi|enih za izgrad-

wu, popravku i odr`avawe seoskih sao-

bra}ajnica - istakao je predsednik op{ti-

ne Gorwi Milanovac Milisav Mirko-

vi}. G. T.

Drugi me|unarodni

festival kratkog

filma „Kratka for-

ma“, bi}e odr`an u gradu

pod Rudnikom, od 26. do 29.

septembra, pa je ve} ogla-

{en konkurs za u~e{}e na

ovoj reviji.

- Festival predstavqa

promociju kratkog i mini

filma i filmskog stvara-

la{tva dece i omladine, a

takmi~ewe se obavqa u ~e-

tiri kategorije. U prvu ka-

tegoriju smo svrstali mikro filmove u

trajawu od jednog minuta, u drugu mini

filmove od jednog do tri minuta, dok su u

tre}oj kategoriji kratki filmovi koji

traju od tri do 15 minuta. U ~etvrtu kate-

goriju svrstano je stvarala{tvo dece i

omladine u trajawu od maksimalnih 15

minuta. Prijave za festival se {aqu do 1.

jula, a bi}e razmatrane prijave iskqu~ivo

filmova napravqenih u posledwe dve go-

dine- predstavqa prve korake druge

„Kratke forme“ Predrag Lo{i} u ime or-

ganizatora festivala,

gorwomilanova~kog Kulturnog centra.

G. T.

U maloj sali Skup{tine op-

{tine Gorwi Milanovac odr-

`an sastanak predsednika op-

{tine sa na~elnicima odeqe-

wa i {efovima slu`bi Op-

{tinske uprave.

Sastanak je tradicionalno uprili-

~en radi sumirawa rezultata rada

u pro{loj godini, ali i da bi se ~u-

la o~ekivawa o radu u teku}oj godini.

- Op{tinska uprava je servis gra|ana i

takva bi trebalo da bude stalno. Prema

mi{qewu gra|ana imamo dosta razloga za

zadovoqstvo radom na{ih slu`bi, jer je

u~iwen zna~ajan pomak u protekloj godi-

ni, ali to istovremeno ne zna~i da taj rad

ne mo`e biti i boqi. Da bi se to dogodi-

lo, neophodno je da se stvore jo{ boqi

uslovi za rad svih zaposlenih u op{tin-

skim slu`bama, ali i da te iste slu`be bu-

du servilnije i jo{ vi{e u slu`bi gra|a-

na. Da li }e tako biti i ove godine, sudi-

}emo po broju pohvala, odnosno pritu`bi

gra|ana Rudni~ko takovskog kraja- rekao

je predsednik op{tine tom prilikom.

Osim na~elnika odeqewa i {efova

slu`bi op{tinske Uprave, sastanku su

prisustvovali i na~elnica Uprave Gori-

ca Petrovi} i zamenik predsednika Op-

{tine Miroslav Milovanovi}. G. T.

OBJAVQEN KONKURS ZA U^E[]E NA FESTIVALU

“KRATKA FORMA“

USPEH MILANOVA^KIH ATLETI^ARA VI[E PARA ZA POQOPRIVREDU

MEDAQAMA SPOJILI

STARU I NOVU GODINU

PRILIKA ZA

„MINI“ FILMAXIJE

KOLEGIJUM NA NAJVI[EM NIVOU

REZULTATI DOBRI,

O^EKUJU SE BOQI

POJA^AN

AGRARNI BUXET

32 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINESPORT

Ko{arka{ kadet-

skog tima Mladosti

je prvi asistent i

drugi igra~ po in-

deksu korisnosti u

ABS Elektro ligi

Srbije

Za Nikolu je ko{arka

prvenstveno u`ivawe.

Iako trenira i za ju-

niorsku reprezentaciju

Srbije, a uspeo je da ostva-

ri izuzetan rezultat u naj-

ja~oj kadetskoj ligi, trudi

se da na sport kojim se ba-

vi, iz perspektive

{esnaestogodi{waka, ne

gleda kao na {ansu za veli-

ku zaradu i luksuzniji `i-

vot.

- Nikad se ne zna. Mno-

gi su u mladosti zablista-

li, a posle ih nigde nije

bilo. Poku{avam da `i-

vim u skladu sa svojim go-

dinama. Da li su me ve} vr-

bovali neki menaxeri?

Ima svega, ali ja sam tu gde

jesam. Glavno je da u`ivam

u ko{arci. Poku{avam i

da ne razmi{qam mnogo o

tome {ta }e biti jednog da-

na - ka`e Nikola. Iz sop-

stvenih prili~no zrelih

razmi{qawa otkriva i da

}e, kada zavr{i sredwu

{kolu, upisati fakultet.

Sada je druga godina u Gim-

naziji. U istom je odeqewu

sa sestrom bliznakiwom,

koja je, priznaje Nikola,

boqi |ak od wega. On je u

prvoj godini bio odli~an,

tako bi trebalo da zavr{i

i ovaj razred. Wegova naj-

starija sestra nedavno je

diplomirala na Ekonom-

skom fakultetu u 23. godi-

ni.

Porodi~no nasle|e i

ko{arka pomogli su Niko-

li da prili~no izraste za

svoj uzrast. Iako je u timu

plejmejker, ve} sada je vi-

sok 1.94 metara.

- Tata mi je prose~no vi-

sok, a mama ima 1.84 m, {to

je za `enu neobi~no. Mene

je i sport dosta izvukao,

po{to treniram od prvog

razreda osnovne. Od po~et-

ka sam u bio u [koli ko-

{arke KK Mladost - pri~a

Nikola.

U prethodnom delu pr-

venstva bio je u vi{e na-

vrata najkorisniji igra~ u

ekipi. Wegov tim je polu-

sezonu zavr{io na drugom

mestu ABS kadetske lige i

samo za jedan bod zaostaje

od prvoplasirane Mega vi-

zure. Nikola trenira i sa

reprezentacijom, ali, ka`e

da mu je najlep{e u wegovoj

Mladosti. Celu ekipu vo-

di porodi~na atmosfera,

nema qubomore i zavisno-

sti, a rivalstvo je prisut-

no onoliko koliko bi tre-

balo da ga bude, jer ko{ar-

ka je, ipak kolektivna

igra. Zato Nikola insi-

stira, da sve te rezultate u

prethodnoj sezoni ne bi po-

stigao bez Popovi}a, Rado-

vanovi}a, Nikoli}a, Do-

manovi}a, ]iri}a, Mi-

linkovi}a, Gavrlovi}a,

Tutunovi}a, Miju{kovi}a,

Kur}ubi}a, Jovan~evi}a,

Stojanovi}a. Sve wih,

stalne ~lanove i one koji u

tim usko~e po potrebi,

objediwuje trener Mihai-

lo [u{i}. On je, po Niko-

linim re~ima, najzaslu-

`niji za dobru atmosferu

u klubu.

I koliko god se trudio

da ne misli mnogo o budu}-

nosti, Nikola je svestan da

}e mu ko{arka zna~ajno

obele`iti `ivot. Ve}ini

igra~a je san da jednog zai-

graju u NBA ligi. Znaju

oni da Evropqani igraju

pravu ko{arku, da u Ame-

rici nema toliko prave

igre i koliko je dolar za-

kon.

- Mnogima je NBA san, a

ja bih voleo da igram u

Evropi i zavr{im karije-

ru u Americi. Ipak su oni

imali Majkla Xordana,

najboqeg igra~a svih vre-

mena. I od wega sam nau~io

da je rad sve i u sportu -

pri~a Nikola. Obe}ava da

}e, ako jednog dana stigne

do velikih klubova, ostati

prizeman i pristupa~an.

Pod pla{tom nadmenosti,

gotovo sigurno se kriju

oni kojima u “zanatu” ne-

{to {kripi, a to, ili mo-

`e dobro da se sakrije ili

qudi nekada i ne primete.

Osim Xordana, ima Ni-

kola jo{ uzora. Ka`e, po-

ku{ava da od najboqih po-

kupi najboqe. Z. J.

Od 25. januara do 5. februara u Ju`noj Koreji bi}e

odr`ane Zimske olimpijske igre za osobe sa po-

sebnim potrebama. Srbiju }e predstavqati 12 re-

prezentativaca, me|u kojima su i ^a~ani Milena Bara-

li}, Danica Topalovi} i Milan Jovi~i}, ~lanovi

Sportskog kluba Morava i u~enici [kole za osnovno i

sredwe obrazovawe “1. novembar”. Wih troje }e u Ju`nu

Koreju otputovati sa Srbom Ristanovi}em, trenerom i

profesorom fizi~kog vaspitawa. Milena }e se nadmeta-

ti u nordijskom tr~awu, a Danica i Milan u alpskom

skijawu, spustu i veleslalomu.

- Prethodnih godina na Zimskoj olimpijadi osoba sa

posebnim potrebama u~estvovalo je vi{e od 100 zemaqa i

svaka reprezentacija je imala 12 takmi~ara. Nama

medaqa nije imperativ, ali s obzirom na to koliko su de-

ca trenirala i kako su savladala skijawe i nordijsko

tr~awe, ne bi bilo iznena|ewe ako je i osvojimo - ka`e

Srbo Ristanovi}. On je sa reprezentativcima iz ^a~ka

dva puta bio na pripremama na Kopaoniku. Z. J.

U15. kolu Ko{arka{ke

lige Srbije Borac Mo-

cart sport izgubio je u

U`icu od Slobode. Novi poraz

do{ao je sli~no kao i na po~et-

ku sezone, kada su ^a~ani na

svom terenu 39 minuta imali

igru, rezultat i pobedu i izgu-

bili u zavr{nici.

- U U`icu smo osetili nedo-

statak Mladena Panti}a, koji

je bez sumwe, u prvom delu

takmi~ewa bio nose}i igra~

Borac Mocart sporta. Ali, mi

smo i bez wega bili u situaci-

ji da se revan{iramo Slobodi.

Posle lo{e otvorene utakmi-

ce, uspeli smo da se vratimo u

igru i prvo poluvreme zavr{i-

mo u svoju korist. U nastavku,

U`i~ani preuzimaju inicija-

tivu i dobro koriste na{e gre-

{ke. Tokom cele utakmice izgu-

bili smo 13 lopti. Povratili

smo se krajem tre}e i po~etkom

~etvrte ~etvrtine, ostavrili

prednost od pet poena, me|utim

oni su, uz svesrdnu podr{ku pu-

blike, u fini{u uspeli da po-

bede - komentar je trenera Bo-

rac Mocart sporta Ra{ka Bo-

ji}a.

Pro{le sedmice klub iz

^a~ka je napustio Mladen Pan-

ti} koji je na svakoj utakmici

postizao po 20 i vi{e poena. U

jesewoj polusezoni Borac je do-

bio samo jednu utakmicu u kojoj

on nije igrao.

- Ostaje nam da se dobro pri-

premimo za Vr{ac i pobedimo

na doma}em terenu. U nastavku

takmi~ewa raspored nam je ne-

{to lak{i, nego u prvom delu -

ka`e Boji}.

Utakmica sa Vr{cem }e bi-

ti odigrana sutra u 19 ~asova u

hali KK Borac. Ovog vikenda i

juniori Borac Mocart sporta

igraju na svom terenu sa u`i~-

kom Slobodom.

Z. J.

TRI U^ENIKA [KOLE

„1. NOVEMBAR“ PUTUJU

U JU@NU KOREJU

MEDAQA

NE BI BILA

IZNENA\EWE

NIKOLA KO^OVI], JO[ JEDNA NADA ^A^ANSKE KO[ARKE

OD NAJBOQIH

UZIMA NAJBOQE

SLOBODA - BORAC MOCART SPORT 75:69

Posle odlaska Panti}a u Gr~ku, u ekipu Borac Mocart spor-

ta stigao je Milivoje Bo`ovi}, nekada{wi igra~ Hemofarma.

Nakon Vr{ca, Bo`ovi} je karijeru nastavio u Italiji, gde je

operisan zbog ukr{tewa ligamenata. Ta intervencija iziskiva-

la je du`u pauzu.

- Vidi se da je dugo izostao, ali on je izuzetno dobar igra~. U

ponedeqak je po~eo da trenira i za ovih desetak dana trebalo bi

da procenimo koliko mo`e da nam pomogne. Nije sporno wegovo

znawe i nadam se da }e ve} slede}e nedeqe potpisati ugovor sa

Borcem. Da li }e igrati sa Vr{cem, zavisi koliko bude spre-

man. Verovatno}a je mala. Ipak, to {to je on zaista izuzetan

igra~, daje nam velike {anse - ka`e Ra{ko Boji}.

STIGAO BO@OVI]

PROPU[TENA PRILIKA ZA REVAN[

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 33SPORT

Prvi tim `enskog odbojka-

{kog kluba Libero ^a

zavr{io je jesewi deo

takmi~ewa na prvom mestu Druge

lige Zapad. Devojke su u prven-

stvu izgubile samo jednu utakmi-

cu i to na svom terenu protiv

Zlatibora.

- Imale su i veliku pomo} su-

dija za poraz - komentar je odboj-

ka{a Viktora Stoki}a, ~lana

mu{ke ekipe OK Libero ^a.

Sa 20 najboqih u Srbiji, u vi-

{em rangu takmi~ewa, nadmeta}e

se samo prvoplasirani timovi

ostalih liga.

- S obzirom na kavlitet na{eg

tima i igru, realno je da o~ekuje-

mo plasman u Prvu ligu. Devojke

su u jesewem prvenstvu trenirale

i po {est sati dnevno, odmora

nema ni u pauzi takmi~ewa, a mo-

ram da napomenem i da ve}ina

wih u {koli ima prosek 5,0. Rad

nam ne mawka, samo jo{ da nas

poslu`e zdravqe i sre}a - ka`e

Sla|ana Rutovi}, trener OK Li-

bero ^a.

Prva ekipa ovog kluba je i u

posledwe dve godine izgubila sa-

mo dva me~a, dok je regionalnu

ligu 2012. odigrala bez poraza.

U jesewem delu takmi~ewa sjaj-

ne su bile i kadetkiwe Libera.

Odigrale su pet kola bez poraza,

a sve utakmice su dobile sa 3:0.

Za kadetkiwe igra i reprezenta-

tivka Dragana Rutovi}.

Nastavak sezone je sredinom

februara.

- U klubu trenira oko 250 de-

voj~ica. Mislim da i sa mla|ima

i sa ve} formiranim igra~icama

radimo vrlo kvalitetno. [to je

najva`nije, deca su vrlo zainte-

resovana. Treniramo u salama

osnovnih {kola “Preqina” i

“Vuk Karaxi}”. Trudimo se da

nam treninzi budu sadr`ajni i

zanimqivi. Na{e i wihovo zala-

gawe, trebalo bi da poka`e i re-

zultate. Nadam se da smo na putu

da ~a~ansku odbojku jo{ uzdigne-

mo, a i do sada smo imali dobre

rezultate - napomiwe Radovan

Zo}evi}, trener `enske ekipe.

Ostaje im da se izbore sa hro-

ni~nom besparicom. Klub se iz-

dr`ava uglavnom od ~lanarina.

Odbojka{ice i ostali deo ekipe

sami finansiraju takmi~ewa i

putovawa. Ka`u, nekoliko puta

su tra`ili pomo} od Grada, ali

slaba vajda. Obe}ali su im ve}u

finansijsku podr{ku, ukoliko

u|u u Prvu ligu. Ali, do tada,

mora}e sami.

Momci Libera se tek pripre-

maju za takmi~ewa. Iako je upis

novih ~lanova u toku, ve} je na-

~elno formiran pr-

vi tim.

- Mu{ka odbojka u

^a~ku nikada nije

bila ja~a. Imamo i

dosta vremena da se

spremimo za

takmi~ewa koja

po~iwu na jesen ove

godine. Moram da ka-

`em i da je atmosfe-

ra u klubu fanta-

sti~na. Poma`emo i

podr`avamo jedni

druge, sjajno se dru-

`imo i svi imamo taj

pobedni~ki duh.

Stalno nam dolaze

novi ~lanovi i u

mla|im i u starijim

grupama, tako da

sada{wi tim nije ko-

na~an. [ansu }e imati talento-

vani, vredni i odgovorni. Pro-

~ulo se da ozbiqno radimo, zato

je vaqda i interesovawe veliko.

Imamo i sjajne igra~e od 17, 18

godina. Nadamo se da }e oni ima-

ti i dobre rezultate i zapa`ene

karijere - uveren je Viktor Sto-

ki}. On namopiwe i da je upis no-

vih ~lanova vikendom u Gimnazi-

ji. Momci se mogu prijaviti su-

botom u 18,30 i nedeqom u 12,30

~asova. Mu{karci koji tako|e

treniraju u “Preqini” i “Vuku”

za vreme raspusta koristili su

gimnazijsku fiskulturnu salu.

Odbojka{ki klub Libero naj-

verovatnije }e imati {ansu da na

prole}e u ^a~ku organizuje veli-

ki de~ji turnir. Ukoliko on bude

odr`an, vi{e stotina dece }e na

trgu igrati odbojku na tri tere-

na.

- Turnir - otom, potom. Za sa-

da nam je najva`nije da devojke

osvoje Prvu ligu i da mu{karci

na takmi~ewima poka`u koliko

su jaki - ka`u Radovan, Sla|ana i

Viktor.

Z. J.

Posle uspe{nog nastupa u Mrsa}u,

atleti~ari kluba ^AAK ^a~ak

doneli su osam medaqa sa Ibar-

skog krosa, koji je 13. januara, po ~etvrti

put, odr`an u Kraqevu.

U konkurenciji mla|ih pionira prvo

mesto je osvojila Teodora Tomi}, drugo

Ogwen Nikoli}, dok je Katarina Propa-

dovi} bila ~etvrta. U trci pionirki

Tijana Milunovi} je zauzela ~etvrto me-

sto.

Mla|e juniorke su osvojile dve

medaqe, Jovana Xambasevi} srebro i

Dragana Nedovi} bronzu.

Starija juniorka Kristina Tovilo-

vi} bila je najboqa u svojoj konkurenci-

ji, a Marko Tvrdi{i} ~etvrti.

Kod seniora Milena Josipovi} je bi-

la druga, dok je Darko Rosi} zauzeo tre}e

mesto.

Na krosu u Kraqevu u~estvovalo je 12

atleti~ara AK ^AAK, tr~ale su i mlade

takmi~arke Miqana Bukarica, Teodora

Xambasevi} i Nevena Markovi}. Osim

^a~ana, takmi~ili su se Para}inci, Be-

ogra|ani, U`i~ani, Milanov~ani i

atleti~ari iz ]uprije.

Z. J.

JO[ JEDAN USPEH KLUBA ^AAK NA IBARSKOM KROSU

OSVOJILI

OSAM MEDAQA

@ENSKI ODBOJKA[KI KLUB LIBERO ^A USPE[NO ZAVR[IO SEZONU

NA DOMAKU PRVE LIGE

34 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINESPORT

Posle jednomese~ne

pauze fudbaleri

Javora zapo~eli

su pro{log petka pripre-

me za prole}ni deo prven-

stva. U prelaznom roku

ivawi~kog prvoliga{a

napustili su @arko Laze-

ti} i Nikola Jakimovski.

Lazeti}u je istekao ugo-

vor, a Jakimovski nas-

tavqa karijeru kod Pik-

sija u japanskoj Nagoji.

Javor su poja~ali Fi-

lip Kosti}, koji je stigao

iz Ma|arske, Ogwen Pe-

trovi}, mladi reprezenta-

tivac Bosne i Hercegovi-

ne, Marius Papsus, repre-

zentativac Litvanije,

Marko Milosavqevi} iz

Mladenovca, a na probi je

i Kenijac Owour Berry.

Prvi deo priprema

Ivawi~ani }e odraditi

kod ku}e na terenu ili u

sali, zavisno od vremena.

Krajem janura, na dve sed-

mice, preseli}e se u Ti-

vat.

- Planirano je da odi-

gramo 12 kontrolnih

utakmica. Prvu bi, ukoli-

ko vreme dozvoli, trebalo

da igramo ve} 26. januara u

Ivawici, sedam u Tivtu i

~etiri po povratku ku}i.

Namera nam je da svi igra-

~i u pripremi imaju pod-

jednaku minuta`u na tere-

nu. Najva`nije je da ekipu

zadr`imo na okupu i uz

poja~awa kompletiramo

tim za nove izazove. Pre-

ko nam je potrebno vi{e

igra~a, jer se mi sada tak-

mi~imo na dva fronta -

izjavio je Mladen Dodi},

{ef stru~nog {taba FK

Javor.

Kako je napomenuo

sportski direktor Javora

Nikola Li{anin, u pre-

laznom periodu ne}e biti

gomilawa igra~a, ve} }e

oni biti pa`qivo oda-

brani, u skladu sa potre-

bama kluba.

Dva fronta koja je spo-

menuo trener Dodi} su op-

stanak u ligi i takmi~ewa

za Kup Srbije.

- Razmi{qamo od utak-

mice do utakmice i da se

za svaku maksimalno pri-

premimo. Verujem u ove

momke i siguran sam da }e-

mo se dobro spremiti za

nastavak prvenstva - re-

kao je Dodi}.

Ivawi~ani su jesewi

deo sezone zavr{ili na

{estom mestu Jelen Super

lige.

Iako su visoke temperature ovih

dana stvorile probleme u

odr`avawu leda, sezona klizawa

ne}e biti zavr{ena kada i {kolski ras-

pust. Od 24. decembra do danas klizali-

{te Sportsko rekreativnog centra “Mla-

dost” posetilo je oko ~etiri hiqade qudi.

- Nadamo se da }e ih u narednih desetak

dana biti jo{ vi{e. S obzirom na dosa-

da{wi broj posetilaca, slobodno mo`emo

re}i da je sezona klizawa uspela. Kako je u

^a~ku raspust uglavnom pro{ao bez snega,

da nije bilo klizali{ta, deca ne bi mno-

go ni osetila zimu - ka`e Aco Jakovqevi},

direktor SRC “Mladost”. Z. J.

U JAVORU STARTOVALE PRIPREME

OTI[LI LAZETI]

I JAKIMOVSKI

Fudbaleri Borca ju~e su zapo~eli pripreme, posle prozivke, dok bi ekipa Mla-

dosti trebalo da se okupi u Lu~anima na Svetog Jovana. Prozivka u Metalcu je dan

kasnije u ponedeqak, 21. januara.

PRVA LIGA SRBIJE

KLIZALI[TE OTVORENO DO 1. FEBRUARA

SEZONA USPELA

FK Metalac

Svetski sport ostao je pro{le

godine bez dve superzvezde i leg-

ende. Ameri~ki pliva~ Majkl

Felps povukao se nakon osvajawa jo{

{est olimpijskih medaqa u Londonu,

dok je voza~ Formule jedan Mihael

[umaher oti{ao kao 13. voza~ sveta.

Majkl Felps se povukao kao osvaja~

najvi{e medaqa u istoriji olimpizma,

po{to ih je osvojio 22, od ~ega 18 zlat-

nih. Mihael [umaher je osvojio sedam

titula prvaka sveta u konkurenciji

voza~a i pobedio je u 91 trci. Wih dvoji-

ca su najpoznatiji i najuspe{niji na

spisku onih koji su 2012. godine

zavr{ili karijeru, ali svetski sport je

ostao bez jo{ nekoliko velikih zvezda.

U maju se od fudbala oprostio Englez

Sol Kembel, u 37. godini. Nekada{wi

centralni {toper reprezentacije

Engleske i legenda Arsenala i

Totenhema nije uspeo da na|e klub nakon

{to ga je Wukasl pustio. Istog meseca,

svet fudbala je ostao i bez Holan|anina

Ruda van Nistelroja, koji je zavr{io

karijeru sa 35 godina. On je tokom 20

sezona igrao za razne klubove, od kojih su

najpoznatiji Man~ester Junajted i Real

Madrid. Otprilike u isto vreme, od

aktivnog igrawa oprostila se evropska

ko{arka{ka legenda Ramunas

[i{kauskas, sa samo 33 godine. U kari-

jeri je pro{ao kroz skoro sve najva`nije

evropske lige.

Od fudbala se u junu oprostio 39-

godi{wi Silvan Viltor, osvaja~ evrop-

skog zlata sa Francuskom 2000. godine.

Istog meseca je nekada{wi broj 10 svet-

skog tenisa Arno Klemon odlo`io

teniski reket.

U julu je sa igrawem fudbala prestao

Ukrajinac Andrej [ev~enko, u 35. godi-

ni. On je osvojio "zlatnu loptu" 2004.

godine. Povukao se da bi se posvetio

politici.

U avgustu je fudbal napustio legen-

darni Brazilac Roberto Karlos, po{to

je sa 39 godina odigrao posledwu sezonu

u ruskom An`iju.

U oktobru se od fudbala oprostila i

legenda nema~kog fudbala, 36-godi{wi

Mihael Balak. On je karijeru zavr{io

kao najboqi nema~ki igra~ u ovom veku.

Istog meseca se od hokeja kona~no opros-

tio legendarni golman Dominik Ha{ek,

popularni "Dominator", sa punih 47

godina.

Po~etkom decembra se drugi put

povukla belgijska teniserka Kim

Klejsters, sa 29 godina. Nekada{wa prva

igra~ica sveta oti{la je sa 41 pobedom u

singlu, od ~ega ~etiri grend slema.

Istog meseca je oti{ao i 30-godi{wi

Amerikanac Endi Rodik, koji je tokom 12

godina karijere osvojio 32 turnira,

ukqu~uju}i i jedan grend slem.

FELPS, [UMAHER

I OSTALI „PENZIONERI“

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 35

marketing 032/342-276

VODI^

Dom kulture

Petak, 18. januar

- SMRT ^OVEKA NA BALKANU, igrani film

Miroslava Mom~ilovi}a, velika sala u 20 sati

- Izlo`ba fotografija planinarskog dru{tva "Kablar,

sredwi hol u 19 sati

Subota, 19 januar

- Bogojavqenska akademija, velika sala u 19,30 ~asova

Utorak, 22 januar

- "VIDARICA" - Koncert bra}e Teofilovi} i Miroslava Tadi}a

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

Kafe klub "VELVET"

- Subota, 19. januar

- GRAB YOUR BEAT,

22 ~asa

Restoran

„ROMANSA"

- Qubiteqi staro-

gradske muzike dobro-

do{li su svake ve~eri

od 17 ~asova

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

Kafana

„PALILULAC“

- Svakog vikenda nas-

tupa orkestar "[e{ir

moj"

„SRPSKI PAB”

- Petak, 18. januar - Svirka benda

„NEZVANI^NA VERZIJA", 22 ~asa

- Subota, 19. januar - Svirka benda

„ZA[TO DA NE", 22 ~asa

Narodni muzej

- Petak, 18. januar 2013. u 19 sati

izlo`ba Miqane Dra{kovi}

„Objavqewe”

- Stalna postavka u konaku Jovana

Obrenovi}a

Muzej je otvoren radnim danima od

9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13

~asova

Gradska biblioteka

„V. P. DIS“

Radno vreme 7,30 - 19 ~asova

Telefoni: 032/22 36 08

34 09 60

Istorijski arhiv

- Izlo`ba "Jugoslovensko -

francuski odnosi 1918-1941"

GRADSKA BA[TA

Svakog petka i subote

GIPSY ALEKSI]I,

broj za rezervacije

063-620-333

5D BIOSKOP - u zgradi Doma kulture (pored

ulaza u Biblioteku) - filmovi u trajawu do 10

minuta, 250 dinara za jednu projekciju i

popusti za porodicu i grupe. Radno vreme od

10 do 23 ~asa.

PIVNICA „CITY PUB”

Gospodar Jovanova 22,

telefon 032/228 - 310

36 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE[ARENA STRANA

MIS

SLONICA

Vi{e desetina slonova u~estvovalo je na

takmi~ewu lepote, koje se svake godine orga-

nizuje u nacionalnom parku ^itvan u Nepalu,

a tri slona su u{la u finale. Kriterijumi za

finale bili su, izme|u ostalog, temperament

i li~nost `ivotiwe. Ve}ina slonova imali

su imali ura|en pedikir i obojene nokte, {to

je tako|e bilo presudno za krunu najlep{eg, a

tako|e se gledala i ~isto}a i {are koje su im

bile iscrtane po telu.

[ri Ram koji radi u komitetu za menax-

ment slonova, rekao je da su slonovi koji su

u{li u finale izabrani zbog veoma lepe deko-

racije na sebi.

Neprospavane no}i, alkohol

i gomile kola~a sigurno

su uzeli danak izgledu

va{e ko`e, ali to nije ni

va`no jer uz nekoliko

trikova, za samo nekoliko

minuta, mo`ete opet izgle-

dati sve`e i odmorno

- Umijte se hladnom

vodom. Hladna voda }e

skupiti pore i vratiti

rumenilo i sve`inu licu.

- Dobro hidrirajte

ko`u. Nanesite hidratan-

tu kremu i kremu za

podru~je oko o~iju,

pri~ekajte da se sve upije,

a zatim nanesite jo{ jedan

sloj.

- Kapi za o~i. Ako vam

se ~ini da vam o~i

izgledaju umorno,

isprobajte klasi~ne kapi

za o~i, koje }e razbistriti

va{ pogled.

- Izbegavajte te{ke

pudere. Zaboravite na svoj

klasi~ni mejk ap luk.

Lice ujedna~ite BB kre-

mom ili toniranom kre-

mom, ili velikom ~etkom

nanesite puder u kamenu.

- Korektor je va{

najboqi prijateq.

Korektor lagano nanesite

na podo~wake i utapkajte

prstima, a zatim ga nane-

site i na same kapke,

ispod obrva i uz nos, da

bi licu dali sve`iji

izgled.

- Samo ne`no s bojama.

Na o~i nanesite be`, belu

ili svetlo ru`i~astu

senku, a uz liniju trepavi-

ca povucite tanku crtu

crnom ili sme|om

olovkom ili tu{em. Lepo

nama`ite trepavice.

- Izaberite ru`i~asta

rumenila. Ru`i~asto

rumenilo osve`i}e lice,

ali nemojte preterivati s

koli~inom!

- Odaberi lagane

cvetne mirise. Svima je

dosta dima i zagu{qivih

mirisa, pa izaberite

ne`an parfem, baziran na

cvetnim ili citrusnim

notama.

LIMUN ZA SJAJ NOKTIJU

Samo limun

Ako ste previ{e lewi da me{ate razne sastojke, samo isecite kri{ku sve`eg limuna i po~nite s

manikirom. Potopite prste u toplu vodu dva, tri minuta, a zatim utrqajte kri{ku limuna na nokte i ne`no

trqajte ko`icu oko noktiju. Isperite toplom vodom, a zatim nanesite hidratantnu kremu.

Limun i so

Dok utrqavate kri{ku limuna na nokte, pospite so i uklonite mrtve }elije ko`e oko noktiju. Operite ruke

toplom vodom i sapunom, a zatim nanesite hidratantnu kremu kako biste dobili mekane i sjajne nokte. Jo{

jedan jednostavan na~in da, uz pomo} ovih sastojaka uradite piling ruku, je da dodate prstohvat soli i

limunov sok u toplu vodu. Potopiti prste pet, {est minuta, a zatim ne`no o~istite nokte mekom ~etkicom.

Isperite vodom i nanesite hidratantnu kremu.

Limun i glicerin

Limun ~isti nokte i ~ini ko`icu belom i sjajnom, ali istovremeno i su{i ko`u. Ako imate suvu ko`u,

dodajte nekoliko kapi glicerina u ovaj manikir. U odgo-

varaju}u posudu sipajte toplu vodu i pome{ajte sok od

limuna i ~etiri, pet kapi glicerina. Potopite svoje

prste u smesu i dr`ite oko pet minuta, a zatim

ne`no obri{ite prste, kako biste uklonili mrtve

}elije ko`e oko noktiju.

Limun i {e}er

[e}er je prirodan piling koji hidrira ko`u.

Pome{ajte ga sa limunovim sokom i dodajte malo

vode. Potopite prste u smesu na nekoliiko minuta, a

zatim isperite ~istom vodom. Nakon toga, nanesite

hidratantnu kremu.

1

2

3

4

Rukama nedostaju lojne `lezde, pa prsti i nokti ~esto budu suvi. Uz to, redoavn kontakt

s hemikalijama, pra{inom i prqav{tinom dodatno {tete noktima. Kako biste vratili

sjaj va{im noktima, iskoristite limun – jedan od najboqih sastojaka za lepotu!

Uborbi sa vi{kom kilograma najve}i

neprijateq uvek je glad. Po{to je svaka

dijeta izvestan {ok za organizam, ~esto se

de{ava da imate i la`an ose}aj gladi, odnos-

no da su vam "gladne o~i". Postoje namir-

nice koje je najboqe konzumirati u tom

trenutku. Ima}ete ose}aj sitosti, a zapravo

une}ete minimum kalorija. Zovu ih i namir-

nice za "hitno ga{ewe apetita"!

Voda

Jedna ~a{a vode i 10

minuta strpqivog ~ekawa

je jedna od opcija! Ose}aj

gladi }e nestati ili }e se

bar smawiti.

Zeleno povr}e

Kupus, brokoli, zelena

salata, keq... Imaju tako

malo kalorija, da su one

potpuno zanemarqive.

Jabuke

Biqna vlakna u jabuci

suzbijaju glad. One tako|e

pokre}u hormone, koji

suzbijaju apetit pre nego

{to se prejedete.

Banane

Reguli{u varewe i

imaju nizak nivo masno}e

(na 100 grama banana ide

0,5 odsto masti). Prose~na

banana ima oko 90 kalori-

ja, a ose}aj sitosti do|e

jako brzo.

Kafa

Od velike koli~ine

posta}ete razdra`qivi,

ali jedna {oqica umereno

jake kafe ubrza}e va{

metabolizam i odlo`iti

ose}aj gladi.

I POSLE

PRAZNIKA

IZGLEDAJTE

SVE@E

NAMIRNICE

KOJE GASE APETIT

pripremila: I. M.

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 37[ARENA STRANA

MI[EL OBAMA

KORISTI

SVOJE POVR]E

Za razliku od Kremqa, gde

se skoro svaki predsedni~ki

mandat mewao kuvar, u mnogim

drugim zemqama nije tako.

Francuski kuvar Bernar Vo-

sion ove godine slavi ~etiri

decenije rada u Jelisejskoj palati, Fransoa Oland je wegov {esti predsednik.

Kristeta Komerford kuvala je Klintonu, zatim Bu{u, a sada Obami. Ona pri~a da je

Mi{el Obama posadila oko Bele ku}e svoj mali vrt, pa predsednikova porodica jede

iskqu~ivo svoje povr}e bez hemikalija.

[TA JEDE

PUTIN

Biv{i glavni kuvar u

Kremqu Mihail @ukov je

jo{ pre osam godina kazao

da je on pristalica doma}e,

ruske hrane i sladoleda.

„[ef“ se pohvalio da se

Putinu posebno dopala pe-

~ena }urka „Mona Liza“,

kao i riba s pe~urkama

„Stjenka Razin“.

Predsednik Rusije je

sportista, svakog dana pli-

va i nema problema sa kila-

`om pa mo`e da jede {ta

po`eli. Za doru~ak Putin,

kao i mnogi Rusi, jede razne

ka{e od `itarica, mladi

sir koji Rusi zovu tvorog,

kao i med. Za ru~ak jede meso ili ribu, a voli i slatki{e, posebno sladoled. Kuvar Vah-

tang ka`e da Putin vi{e voli rusku kuhiwu, dok sada{wi premijer Medvedev daje pred-

nost evropskoj.

Putin je u prethodnom predsedni~kom mandatu insistirao da se pove}a koli~ina

hrane koja se nudi gostima na prijemima. Wemu se ne svi|a ona zapadna restoranska este-

tika, gde je na ogromnom tawiru mali komadi} mesa sa nekim prelivom. Goste treba na-

hraniti, rekao je Putin. Kuvari vode ra~una o tome {ta gost ne jede, kao i o wegovoj ve-

ri. Takve informacije na vreme dobiju od protokola.

U Kremqu pored kuvara zaista postoji „sanitarni lekar“ koji se brine za ~isto}u i

sve`inu namirnica. Kuhiwa mora da bude uredna i ~ista, pa je iskqu~ena svaka mogu}-

nost trovawa.

Kuvar britanske kraqice kazao je da Rusi nisu jedini koji imaju takvog ~oveka. Ka-

da im je Bu{ dolazio u goste, na ve~eru su do{la dva ameri~ka agenta i nadgledala {ta

se i kako sprema. Svi kuvari se sla`u da je zapravo najva`nije da namirnice budu sve-

`e. Svi predsedni~ki kuvari tvrde da su stalno pod stresom. Moraju da rade brzo i bez

prava na gre{ku. Zato je u predsedni~kim kuhiwama vojni~ka disciplina.

OMIQENA HRANA

NELSONA MENDELE

Kuvarica koja je punih 20 godina bila

u slu`bi biv{eg ju`noafri~kog predsed-

nika Nelsona Mandele predstavila je ku-

var sa receptima nekih od wegovih

omiqenih jela.

Kwiga Ksolisve Ndojije “Doma}a

kuhiwa: Ukusi iz kuhiwe Nelsona Mande-

le” sadr`i veoma zanimqive recepte zvu~nih naziva kao {to su umsila wenkomo (gula{

od gove|eg repa), umngqusho (kukuruz i pasuq) i ulusu (iznutrice) za koje 49-godi{wa ku-

varica ka`e da je Mandela znao da “oli`e prste”. Govore}i na promociji kwige u Jo-

hanesburgu, ~lanovi Mandeline porodice rekli su da je Ndojija za wih bila poput maj-

ke. Mandela ju je anga`ovao odmah nakon osloba|awa iz zatvora 1990. Kuvarica je is-

pri~ala je publici kako je po~ela da radi za Mandelu, kojeg iz miqa zovu Tata.

- Tata mi je rekao da je ~uo da sam dobra kuvarica i pitao me je da li bi `elela da

kuvam za wega. A ja sam mu odgovorila: “Da, kuva}u za tebe Tata”. O~ekivala sam da }e

biti jo{ jedan razgovor, ali to je bilo sve - rekla je Ndojije, dodaju}i da je tog istog da-

na po~ela s radom.

TITO JE VOLEO

PE^EWE SA PAWA

- Jovanka Broz je bila stroga i pro-

birqiva, a wen mu` mnogo bla`i i to-

lerantniji - pri~ao je Budvanin Savo

Petkovi} (74), rodom iz Beograda, kuvar

u penziji. Savo je u svojoj bogatoj kuvar-

skoj karijeri radio i u ekipi koja je ku-

vala za do`ivotnog predsednika biv{e

SFRJ Josipa Broza Tita. U „Titov tim“

dospeo je na preporuku svog prijateqa i

li~nog Brozovog kuvara Martina ]oze,

od koga i zna najvi{e detaqa o Titovim

gurmanskim afinitetima, jer je on kao kuvar-pomo}nik predsednika vi|ao veoma retko.

- Tito nije bio izbirqiv. Voleo je ribqe specijalitete, a jo{ vi{e kuvanu jagwet-

inu. Dolazio je ~esto u kuhiwu da jede pe~ewe s pawa. Tada je jeo prstima uz obiqe rena

i senfa - pri~a Savo Petkovi}. Petkovi} ka`e da od Josipa Broza osobqe nikada nije

dobilo grdwu ili bar ne neposredno. Mnogo stro`a bila je wegova supruga Jovanka.

- Jovanka je bila opasna za osobqe, znala je i da bude gruba zbog sitnica. Bila je i ve-

oma probirqiva u pogledu hrane i na~ina usluge. Tito je, me|utim, bio veseo i voleo je

{alu.

Pio je viski i francuski kowak. Najmo}niji bra~ni par u tada{woj zemqi slu`ila

su dva posebna konobara, uvek - jedan Tita, drugi Jovanku. Zbog predostro`nosti ~ita-

va ekipa kuvara i posluge bila je organizovana po principu kontrole osobqa. Koliko

je kontrola namirnica i osobqa bila detaqna najboqe govori doga|aj sa ru~ka u Baji-

noj Ba{ti.

- Posle obeda, trebalo je da li~no skuvam dvanaest kafa za sve zvanice. Ali, pri{ao

mi je tada{wi Titov lekar i rekao: “Ti skuvaj deset, a ja }u dve”. Nije dozvolio da ne-

ko drugi to uradi i tada sam prvi put video ve{ta~ki {e}er „natren“ jer je predsednik

bio dijabeti~ar.

Kuvari {efova dr`ava i

vlada su “top {efovi”,

majstori kulinarskog

ume}a koji vladaju kuhiwama

svetskih lidera i znaju kako

da rasko{nim jelima “za~ine”

me|unarodne odnose.

Tajne svojih

jela me|u-

sobno

razmewuju

na sastanku

u Parizu.

Imaju i svoje udru`ewe “Klub

glavnih kuvara {efova dr`a-

va”. Oni su krem de la krem

svetske gastronomije.

- Mislim da ono {to kuvam

mo`e uticati na atmosferu

tokom razgovora. Ne mislim

da uti~e na politiku. Ali lak-

{e je ako qudi jedu i u`ivaju

u onome {to jedu, onda je lak-

{e i razgovarati - rekao je

Daryl Schembeck, {ef kuhiwe

u Ujediwenim nacijama.

Mnogi kuvaju svaki dan jela

svojim klijentima. Ve}ina dr-

`avnika tra`i da se namirni-

ce kupuju od lokalnih poqo-

privrednika. Ima i onih koji

su oti{li korak daqe. “Vrt

prve dame tu je otkad su se

uselili. Pro{irio se ovih go-

dina. Povr}e i za~ine iz tog

vrta koristimo u svakodnev-

nim jelima, kao i za dr`av-

ni~ke ve~ere”, rekla je Criste-

ta Comerford, {efica kuhiwe

u Beloj ku}i.

Francuskom predsedniku se

nipo{to ne serviraju arti~o-

ke. On kao i nema~ka kance-

larka najvi{e voli sir. “An-

gela Merkel, na primer, voli

da dolazi u Pariz jer zna da

}e dobro jesti. Ne ka`em da na

drugim mestima ne jede, ali

ona stvarno voli francusku

kuhiwu”, rekao je Bernard Va-

ussion, {ef kuhiwe u Jelisej-

skoj palati.

[TA JEDU

NAJMO]NIJI

QUDI SVETA

//////////////////////////////////////////////////////////////////

//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

pripremila: I. M.

38 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 39

PETAK 18. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA – IZLOG

STRASTI

10:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ - R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

@I^KE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 19. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM

10:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE - R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 52 VIKENDA U SRBIJI

21:00 SUPER 70

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

NEDEQA 20. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

17:15 OGLASI

17:45 IZBLIZA

18:30 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE

23:00 PROGRAM SRBIJA

NA DLANU 1

PONEDEQAK 21. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA -

IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK

I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI-R.

16:45 SERIJA - IZLOG

STRASTI-R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 DOKUMENTARNI

FILMOVI – ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM

SRBIJA NA DLANU

UTORAK 22. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG

STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT –R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM – R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG

STRASTI

16:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD-R.

18:15 MILANOVA^KA

SEDMICA-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SREDA 23. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG

STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV,

SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA -

IZ DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM-R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG

STRASTI

16:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

^ETVRTAK 24. 1. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM-R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA – IZLOG

STRASTI

16:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

40 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINEENIGMATIKA

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 41OGLASI

P-18 m2, II sprat, CG, Obili}eva / novo /. Cena 16.000 eura

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej. Cena 18.500 eura

P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura

P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 25.000 eura

P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura

P-36 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva, novo. Cena 23.000 eura

P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura

P-36 m2, 4.sprat, CG, Qubi}ska. Cena 22.500 eura

P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura

P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura

P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura

P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 31.000 eura

P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura

P-47.5 m2, 5.sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura

P-48 m2, 12.sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura

P-53m2, 3.sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 53.500 eura

P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura

P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura

P- 56m2, 4.sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura

P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura

P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura

P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat,TA, S.Save. Cena 42.000 eura

P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura

P-66.5 m2, 7.sprat,CG, Nemawina. Cena 41.000 eura

P-67 m2, 3.sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura

P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura

P-73 m2,1.sprat, CG, Alvaxinica.Cena 58.000 eura

P-74 m2, 5.sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,Centar. Cena 51.000 eura

P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura

P-78 m2, 6.sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura

P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura

P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura

P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura

SSTTAANNOOVVII

KKUU]]EE

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

PRODAJEM stan P-65

m2 + podrum + 2 terase,

ulica Ku`eqeva.Tel.

032/344-630, 064/158-

93-63

PRODAJEM stan P-64

m2 sa CG u blizini {kole

Dragi{a Mi{ovi}. Tel.

063/691-761

PRODAJEM trosoban

stan P-68 m2 u

Nemawinoj ulici,

3.sprat, CG. Cena 42.000

eura. Tel.064/1589363

PRODAJEM jednosoban

stan P-37 m2 na Qubi}

keju u zgradama od

fasadne cigle. Cena

23.700 eura. Tel.

063/691-761

PRODAJEM dvosoban

stan P-53 m2 sa CG na

Alvaxinici. Cena 27.000

eura. Tel. 032/344-630

PRODAJEM nov stan P-

39.5 m2 u ulici

Svetozara Markovi}a,

2.sprat. Tel. 063/691-

761

PRODAJEM dvoiposoban

stan P-50.26 m2, 3.

sprat, kod Hotel Morave.

Tel. 032/222-552,

064/158-93-63

PRODAJEM renoviran

dvosoban stan P-55 m2

na Qubi} keju. Cena

34.000 eura.

Tel.032/344-630

PRODAJEM stan P-43

m2 u blizini {kole

Milice Pavlovi}, povo-

qno. Tel. 066/9000-228

NOV, odmah useqiv stan

P-50 m2, Qubi}ska

ulica. Cena 770 eura/m2.

Tel. 064/158-93-63

PRODAJEM stan P- 59

m2 Industrijski prolaz.

Cena 22.000 eura sa

stvarima. Tel. 063/691-

761

PRODAJEM stan na

Gradskom {etali{tu, P-

40 m2. Cena 41.000

eura. Tel. 064/158-93-63

PRODAJEM dvosoban

stan P-61 m2,

Alvaxinica. Cena 31.000

eura. Tel. 032/344-630

PRODAJEM ku}u P-57

m2 i 1.56 ari placa,

Savkovi}a kosa. Tel.

063/691-761

PRODAJEM seosko

doma}instvo sa 60 ari

zemqe u Trnavi. Tel.

063/691-761

PRODAJEM nov stan P-

60 m2, ugao Balkanske i

Solunske. Povoqno. Tel.

032/222-552, 064/158-

93-63

PRODAJEM kompletno

name{tenu garsoweru na

Qubi} keju. Cena 18.500

eura. Tel. 032/344-630

PRODAJEM dvosoban

stan P-58 m2 u centru

grada, CG. Cena 33.000

eura. Tel. 032/222-552,

064/158-93-63

PRODAJEM ku}u na 6

ari placa u Aveniji 1.

Cena 29.500 eura. Tel.

063/691-761

PRODAJEM ku}u P-50

m2 i 5 ari placa u

Trnavi. Cena 15.000

eura. Tel.032/344-630

PRODAJEM dvoiposoban

stan P-55 m2 na Qubi}

keju, u zgradama od

fasadne cigle. Tel.

064/673-29-69

KUPUJEM ku}u u {irem

centru grada sa nezavis-

nim placem. Tel.

063/691-761

PRODAJEM nove, odmah

useqive stanove u

Obili}evoj ulici, dogov-

or. Tel. 064/158-93-63

PRODAJEM dvoiposoban

stan P-69 m2, CG, Avenija

1. Tel. 032/222-552,

064/673-29-69

PRODAJEM odli~an stan

P-74.35 m2 na 1. spratu u

Aveniji 2. Cena 650 eura

/ m2. Tel. 064/158-93-63

KUPUJEM dvosoban stan

u {irem centru grada.

Tel. 066/9000-228

DVE ku}e na 4 ara placa

u Atenici, jedna renovi-

rana i useqiva sa gre-

jawem na gas P-70 m2 i

druga samo ozidana i

pokrivena P+1. Prodajem

ili mewam za dvosoban

stan. Tel. 064/158-93-63

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-120 m2 sa 5.5 ari placa, {iri centar. Cena 40.000 eura

P-65+50 m2 sa 2.7 ari placa, Cara Lazara. Cena 43.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura

P-300 m2 sa 9.5 ari placa / poslovno-stambeni prostor /. Cena 78.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura

P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura

P-106 m2 sa 5.8. ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura

PRODAJEM mesing u {ipka-

ma fi 12, 7. kg. Cena 60 E.

Mo`e zamena za cerova

drva. Tel. 353-016,

063/7494846

PRODAJEM be`i~ni tele-

fon Panasonik. Cena 15 E.

Mo`e zamena za cerova

drva.Tel. 353-016,

063/7494846.

PRODAJEM magnetnu traku

za fitnes sa 8 brzina. Cena

120 E. Mo`e zamena za

cerova drva. Tel.353-016,

063/7494846

PRODAJEM zvu~ne kutije

Jamma 200 v, 1.par. Cena

100 E. Mo`e zamena za

cerova drva.Tel.353-016,

063/7494846

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan, poseban

ulaz, ku}a, grejawe TA. Tel.

032/332-761

PRODAJEM razne bicikle.

Mo`e zamena za cerova

drva.Tel.353-016,

063/7494846

PRODAJEM muzi~ku liniju

Philips 60 E. Mo`e zamena

za cerova drva. Tel.353-

016, 063/7494846

PRODAJEM biciklu sa 21

brzinom Skot. Cena 150 E.

Mo`e zamena za cerova

drva. Tel. 353-016,

063/7494846

PRODAJEM zup~astu pumpu

za pretakawe uqa i emulzi-

je, trofazna Sever

Subotica. Cena 60 e. Mo`e

zamena za cerova drva. Tel.

353-016,063/ 7494846

PRODAJEM razne delove

za Opel Kadet Kocku. Mo`e

zamena za cerova drva.

Tel.353-016, 063/7494846

PRODAJEM neonke za kvar-

covawe lica i tela 80-100

W, cena 9 e komad. Mo`e

zamena za cerova drva.

Tel.353-016, 063/7494846

PRODAJEM 500 zna~ki iz

stare Jugoslavije. Cena 90

e. Mo`e zamena za cerova

drva. Tel. 353-016,

063/7494846

PRODAJEM ku}u u

varo{ici u Kotra`i, sa 2

objekta, prodavnicom i 2

gara`e, na 40 ari

zemqe.Tel. 0033354540398

IZDAJEM name{tenu sobu

sa upotrebom kupatila i

kuhiwe, CG, KTV, iskqu~ivo

za u~enice i samice. Tel.

064/8292720, 032/ 373-

571.

IZDAJEM name{ten stan,

oko 35 m2, CG, KTV. Tel.

064/ 8292720, 032/ 373-

571

IZDAJEM ku}u u Qubi}u

kod zelene pijace. Tel.

064/8423736

PRODAJEM crevo za vodu

50 m, od pola cola na kale-

mu.Tel. 064/9950345

PRODAJEM muzi~ku liniju

Philips sa gramofonom i

zvu~nicima, vrlo povoqno.

Tel. 064/ 9950345

POTREBNA kuvarica i

fizi~ki radnik u etno cen-

tru u podno`ju Div~ibara.

Tel. 060/ 3004264

POTREBNI radnici za rad

u autoperionici sa

iskustvom. Tel. 064/

2620064

IZDAJEM stan i lokale u

Qubi}skoj 50. Tel.

032/343-667, 065/

6107999

IZDAJEM ku}u P-35 m2 kod

zelene pijace u Qubi}u.Tel.

064/ 8423736

KUPUJEM stan do 40 m2,

u`i centar, bez centralnog

grejawa, do tre}eg sprata.

Tel. 060/ 328-38-92, 061/

289-25-16

IZDAJEM kompletno

name{ten jednosoban stan u

Beogradu, u blizini \era

pijace. Cena 300 E. U cenu

ulazi voda, struja, grejawe i

kablovska. Tel.

069/8160071, 032/341-738

PRODAJEM ku}u,

Kulinova~ko poqe 78 i 10

ari placa, i 20 ari wivu.

Telefon 371-496

ORDINACIJA

op{te stomatologije

Dr. Sa{a Spasojevi},

Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel.

032/ 343-314,

064/2454-094

MALI OGLASI

42 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINEOGLASI

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i

elektri~nih `i~a-

nih instru-

menata (gi-

tara, mandolina, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

061/617-82-60

064/137-41-37

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

PRODAJEM nov stan 31 m2 Obili}eva,

CG, cena 26.000 E

PRODAJEM nov stan 32.50 m2 kod

Merkatora, CG, cena 26.500 E

PRODAJEM stan 26 m2 Qubi} kej, TA,

cena 18.000 E

PRODAJEM stan 25 m2, centar, CG, cena

25.500 E

PRODAJEM stan 23 m2 Obili}eva u

izgradwi, CG, cena 19.780 E

PRODAJEM stan 35 m2 Medicinska

[kola, CG, cena 27.000 E

PRODAJEM stan 35 m2 B.Jankovi}, CG,

Cena 25.000 E

PRODAJEM stan 45 m2, Medicinska

{kola, CG, cena 28.000 E

PRODAJEM stan 35 m2 Hotel Morava,

TA, cena 24.000 E

PRODAJEM stan 35 m2 Nemawina, CG,

cena 25.000 E

PRODAJEM stan 38 m2 Avenija, CG, cena

25.000 E

PRODAJEM stan 47 m2 Obili}eva / u

izgradwi /, CG,cena 800 e/m2+PDV

PRODAJEM stan 38 m2 Obili}eva / u

izgradwi /, CG, cena 800 e/m2+PDV

PRODAJEM stan 59 m2 Balkanska / nov /,

CG, cena 42.000 E

PRODAJEM stan 51 m2 Alvaxinica, CG,

cena 40.000 E

PRODAJEM stan 53 m2 Nemawina, CG,

cena 40.000 E

PRODAJEM stan 54 m2 Avenija 1, CG,

cena 37.000 E

PRODAJEM stan 57 m2 Avenija 2, CG,

cena 45.000 E

PRODAJEM stan 46 m2 Hotel Morava,

CG, cena 33.000 E

PRODAJEM stan 58 m Qubi} kej, CG,

cena 41.000 E

PRODAJEM stan 66 m2 stari Autoprevoz,

CG, cena 37.000 E

PRODAJEM stan 59 m2 Qubi}ska /nov /,

CG, cena 46.000 E

PRODAJEM stan 66 m2 Avenija 2 /44+22

m2/, CG, cena 40.000 E

PRODAJEM stan 76 m2 Hotel Morava

/nov/, CG, cena 81.000 E

PRODAJEM stan 70 m2 Avenija 2, CG,

cena 50.000 E

PRODAJEM stan 68 m2 Avenija1, CG,

cena 50.000 E

PRODAJEM stan 74 m2 Obili}eva / nov /,

CG, cena 70.000 E

PRODAJEM stan 84 m2 Alvaxinica, CG,

cena 84.000 E

PRODAJEM stan 90 m2 centar, CG, cena

72.000 E

PRODAJEM ku}u 200 m2 , sa 5.5 ari paca,

Avenija 2, cena 65.000 E

PRODAJEM ku}u 100 m2 sa 10 ari placa,

Kru`ni put, cena 46.000 E

PRODAJEM ku}u 180 m2 sa 4 ara placa,

Avenija2, cena 66.000 E

PRODAJEM ku}u 147 m2 sa5 ara placa

Beqina, cena 40.000 E

PRODAJEM ku}u 85+52 m2 sa 4.5 ari

placa Svetozara Markovi}a, cena 63.000 E

PRODAJEM ku}u 50 m2 sa 8 ari placa

Beqina, cena 40.000 eura

PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 5 ari placa

{kola Ratko Mitrovi}, cena 46.000 E

PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 5 ari placa

Qubi}, cena 40.000 E

PRODAJEM ku}u 70 m2 sa 3.5 ari placa

Nemawina, cena52.000 E

PRODAJEM ku}u 92 m2 sa 5.5 ari placa

Qubi}, cena 60.000 E

PRODAJEM ku}u 120 m2 sa 3 ara placa

Ko{utwak, cena 65.000 E

PRODAJEM ku}u 90 m2 sa 4 ara placa

Atenica, cena 36.000 E

PRODAJEM ku}u 80 m2 sa 2.7 ari placa

Lomina, cena 45.000 E

PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa

Atenica, cena 45.000 E

PRODAJEM ku}u 80+70 m2 sa 9 ari placa

B.Stani}, cena 58.000 E

PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 8.5 ari placa

Prijevor, cena 25.000 E

PRODAJEM ku}u 190 m2sa 5.6 ari placa

Loznica, cena 40.000 E

PRODAJEM ku}u 150 m2 sa 3 ara placa

G.Trep~a, cena 25.000 E

STANOVI

KU]E

TRA@IM posao u butiku

ili nekoj drugoj trgovin-

skoj radwi. Tel.

064/6650345

PRODAJA tehnike

MARANC DEK TEHNIKS

DEK JVCCD PLEJER, po

20 eura komad. Nenad,

tel. 063/ 1665062

PRODAJEM traktor RUS

DT 20, dosta dobar, mala

potro{wa, povoqno. Tele-

fon: 064/5107879.

PRODAJEM Golf 2, 1,6

dizel, 1990 godi{te, ura-

|ena generalna, limarija,

registrovan, nove gume,

nov akumulator, dosta

povoqno. Mobilni:

064/5107879.

PRODAJEM dosta povo-

qno {lajfericu, A. Spa-

si} - ]uprija, sa diskom

600 mm, samousisni venti-

lator i gumeni cilindar.

Vredi videti. Mobilni:

064/5107879.

IZDAJEM lokal od 50 m2

u ^a~ku, na prometnoj

lokaciji, povoqno. Tel.

064/2299952

IZRADA ma{inskih ce-

mentnih ko{uqica,

izvo|ewe svih gipsanih

radova, postavqawe zvu~-

ne, hidro i termo izolaci-

je. Izvo|ewe svih vrsta

betonskih radova. Mobil-

ni: 064/6152763.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI

PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora

"TELEKOM SRBIJA" AD, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu

sredinu projekta radio bazne stanice mobilne telefonije na lokaciji "^A

Bulevar oslobodilaca 2"-^A58/^AU58, na KP 784/2 KO Kowevi}i, u ulici

Bulevar oslobo|ewa br.86 u Kowevi}ima, teritorija grada ^a~ka.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u

podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za

urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim rad-

nim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahte-

vu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog

upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog

objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu.

Policija ..........................................

Hitna pomo}.....................................

Bolnica ...........................................

Dom zdravqa....................................

Medicina rada ...............................

Vatrogasna slu`ba ..........................

Ta~no vreme .....................................

Obave{tewa ....................................

Prijava telefonskih smetwi ........

AMSS .................................................

Apoteke:

"Dr Mom~ilo Katani}" ...................

"Dr Dragi{a Mi{ovi}" .................

Grad ^a~ak .....................................

JP "Gradac" .......................................

JKP "Komunalac" .............................

JKP "Gradsko zelenilo"...................

JKP "Vodovod" .................................

JKP "^a~ak" ......................................

"Elektrodistribucija" ....................

"Autoprevoz" ....................................

@elezni~ka stanica ......................

Dom kulture ....................................

Biblioteka ......................................

Arhiv ...............................................

Narodni muzej .................................

Umetni~ka galerija ........................

Bioskop "Sutjeska" ...........................

Turisti~ka organizacija ...............

Crkva ...............................................

Veterinarska stanica ....................

Institut za vo}arstvo ....................

Poqoprivredna stanica "Ov~ar" ..

VA@NI TELEFONI

92 i 222-701

94

307-000

225-717

224-278

93

95

988

977

381-097

340- 385

222-296

224-024

303-202

225-693

373-760

303-600

222-618

222-084 i 341-991

224-246

221-390

225-073

223-608 i 340-960

222-729

222-169

222-375

342-268

343-721

343-900

320-230

221-413

349-160

IZDAJEM prazan jed-

nosoban stan (45 m/2) u

Nemawinoj ulici, preko puta

{kole "Milica Pavlovi}".

Parno grejawe, cena povoq-

na. Mobilni: 064/9934038

i 032/345 738.

IZDAJEM lokal od 35 m/2 u

centru, pogodan za pekaru,

}evabxinicu i sl. Telefon:

064/10 22 759 i 226 417.

U BEOGRADU izdajem jed-

nosoaban komforan stan sa

trpezarijom, 40 m/2, cg, kom-

pletno name{ten sa tele-

fonom i tv, studentkiwama

od 1. februara 2013. g.

Telefon: 011/2662252.

IZDAJEM name{tenu kance-

lariju u blizini suda pogod-

nu za advokata i sl. Telefon:

064/10 22 759 i 226 417.

TRA@IM ortaka za

otvarawe restorana -

diskoteke u strogom centru.

Telefon: 064/10 22 759 i

226 417.

PRODAJEM imawe sa 2

ku}e u Pakovra}u, asfaltni

prilaz. Vredi videti. Mob:

064/196 4705.

PRODAJEM razne motore,

reduktore, ventilatore, kom-

presor, CO/2 aparat,

{asiju 8 metara. Telefon:

032/367 657.

NAJPOVOQNIJE kwigov-

odstvene usluge, jedan mesec

gratis, osnivawe - gratis,

dogovor. Mob:

064/1964705.

PRODAJEM stan u strogom

centru grada, Solid, 53 m/2,

ukwi`en. Cena 32.900 eura.

Telefoni: 061/11 59 863 i

061/278 99 37.

KUPUJEM plac prazan ili

sa bilo kakvim objektom,

Suva Morava, Trbu{ani ili

Prijevor. Telefoni: 061/11

59 863 i 061/278 99 37.

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan na Novom

Beogradu. Pogodan za stu-

dente. Mobilni:

063/8502359.

PRODAJEM Pasat benz-

inac, B 3 1,8, limuzinu sa

ugra|enim plinom.

Registrovan do avgusta, nove

gume, akumulator, u dobrom

stawu. Prvi vlasnik.

Mobilni: 063/817 63 76.

PRODAJEM staru ku}u sa

1,5 ari placa u strogom cen-

tru grada. Mobilni: 063 80

33 676

PRODAJEM dva tovqenika,

oko 130 kilograma i dva

sena. Telefon: 032/5 485

236.

PRODAJEM okretne i

prenosive dvori{ne

su{ilice za ve{. Telefon:

374 125.

IZRADA ma{inskih,

cementnih ko{uqica,

izvo|ewe svih gipsanih

radova, postavqawe zvu~ne,

termo i hidro izolacije,

izvo|ewe svih betonskih

radova. Tel: 064 - 615 27 63

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo Ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel:

065/5900651 i 032/391-

964

PRODAJEM ku}u 30m2 u

ulici dr. Mi{ovi}a kod

Praga 064/1394468

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru sa parnim grejawem u

ulici Sin|eli}evoj 83/1.

Tel: 032/700-957 i

063/7000-425

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

PROLE]NI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.DE@URNI

STOMATOLOG

Dr. MLADEN BEHARA

Ko~e An|elkovi}a 1

322-656

De`urni tel:

062/86-17-988

ODGAJIVA^NICA

"MANGULICA" U

OKOLINI ^A^KA,

PRODAJE MANGULICE

ZA PRIPLOD I

KLAWE. MOBILNI:

064/134 82 36.

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e

An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

de`urni telefon

062/8617 988

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim kar-

ticama, gotovinski.

PRODAJEM komplet

ugradnu rernu sa ven-

tilatorom i ugradnu

plo~u marke Gorewe.

Aparati su vrlo malo

kori{}eni i u

odli~nom stawu.

Tel: 032/375-683

060/388-22-99

OGLASI / ^ITUQE

Re~i su siroma{ne da objasne

bol, ti{ina je vrisak koji se naj-

daqe ~uje...

Da mogu da vratim vreme unazad, da mogu tebe

da vratim, ni{ta ne bih mewala... samo bih te svojim

`ivotom od smrti sa~uvala.

S tugom u srcu zauvek te ~uva od zaborava

tvoja sestra Sne`ana

15648

PAVI] GORAN

22. 1. 2001 - 22. 1. 2013.

Dana 16. januara 2013. godine

preminuo je na{ dragi

RADOQUB URO[EVI]

RA]O

iz Dowe Trep~e

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 43

Dana 19. 01. 2013. navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana

od smrti na{eg dragog

ZORANA

PAVLOVI]A

iz Qubi}a

POSLEDWI POZDRAV

dragoj mami i supruzi

MILENI ILI]

1935 - 2013.g.

Dana 14. januara navr{ilo se TRI

GODINE otkako je oti{la na{a majka

Na{a te qubav nije sa~uvala, na{e te suze

ne}e vratiti. Ponosni smo bili {to smo

te imali da nam otvori{ vrata, a sada

tu`ni {to niko da nas sretne. Majko po~ivaj u miru.

Tvoje }erke: GROZDA, VERA, STANA i IKA,

zetovi, unu~ad i praunu~ad.

15644

MLADENA JOVANOVI]

iz Vu~kovice

koja je preminula 6. januara 2013.

godine.

O@ALO[]ENI: }erke: RAZA

i CECA i suprug SRETEN

upl.

Dani prolaze, a tuga u na{im srcima ne prestaje.

Sa ponosom te pomiwemo i po dobru pamtimo.

Tvoji najmiliji: supruga BOJANA, }erka JELENA,

sin BOBAN, snaha SAWA i unuke TEODORA i DUWA

15628

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA ZA

OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG I

ENGLESKOG JEZIKA

ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

Sahrana }e se obaviti (danas)

18. januara u 14 ~asova na grobqu u Dowoj Trep~i.

O@ALO[]ENE PORODICE

URO[EVI] i @IVKOVI]

U petak, 18. januara 2013. godine, navr{ava se

^ETRDESET DANA od smrti na{eg dragog

Uspomenu na wega zauvek }e ~uvati wegovi:

supruga MILENIJA i }erka SVETLANA

sa porodicom.

15635

MILANA

DRAGUTINOVI]A

1930 - 2012

iz Mr~ajevaca

Dana 19. 01. 2013. navr{ava se 40 dana

od smrti moga brata

ZORANA

Uspomenu na wega ~uvaju

brat SLOBODAN i snaja MIRJANA

PAVLOVI] sa porodicom.

15623

^ITUQE

Dana 23. januara 2013. god. navr{ava se

15 GODINA od smrti na{e majke

NATALIJE

MITROVI]iz Vrani}a

Ponosni na nesebi~no prijateqstvo koje si nam

pru`ao,

POSLEDWI POZDRAV

dragom

od IVONE i SR\ANA

15642

MILAN^ETU

Pre {est meseci na ve~ni po~inak oti{ao je na{

MIODRAG

MI[O

LUKOVI]

Dana 12. 01. 2013. god. navr{ilo se

^ETIRI GODINE od smrti

drage nam majke

OLGE NOVI^I]

iz Vrani}a

Dana 16. januara 2013. navr{ilo se

20 GODINA od smrti dragog brata

Godine prolaze a uspomenu na wega ~uva

brat MILOQUB sa porodicom.

15638

NENADA PLAZINI]A

NE[A

iz ^a~ka

Dana 12. januara 2013. godine,

preminuo je na{ dragi

Sahrana je obavqena 14. januara na

^a~anskom grobqu.

Zahvaqujemo se prijateqima, kom{ijama i

rodbini na izrazima sau~e{}a i prisustvu na sahrani.

O@ALO[]ENA supruga QIQANA

i k}erka ILINKA

MILO[ GLAVOWI]

]E]O

Najdra`i na{

MILANE

bi}e{ svakodnevno u na{im mislima i

pri~ama ali TE ne}e biti

tamo gde }e{ nam najvi{e

nedostajati, u `ivotu.

Vole te tvoji najmiliji

44 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

Svakodnevno si u na{im mislima i srcima, ali te

nema tamo gde najvi{e nedostaje{, u `ivotu.

TVOJI NAJMILIJI

^etiri godine su pro{le od kako si zauvek

napustila tvoje najmilije i oti{la na put

bez povratka. Ali ti }e{ ve~no `iveti u

srcima tvojih najmilijih. Hvala ti majko za sve {to si

u~inila za nas.

TVOJI NAJMILIJI: }erke NATA i QUBA

i sin DRAGI[A sa porodicama.

Wena nesebi~na dobrota i plemenitost zauvek }e nas

grejati i voditi, a wenoj du{i doneti spokoj.

Wena deca: RADOVAN, \OR\E, GORDANA

i QIQANA sa porodicama.

15643

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

Dragi na{ i nikada nezaboravqeni

Mi{o.

Evo 18. januara se navr{ava tu`nih 6

meseci od kada vi{e nisi sa nama.

Ali tvoj lik }e nam za uvek ostati u se}awu kao neizbrisiva

fleka.

Neka ti je ve~na slava i laka zemqa a prosta du{a, neka te

Bog i an|eli ~uvaju u ve~nom miru.

( Laka ti zemqa)

O`alo{}ena familija ujak JOVAN

TADI] - ARGENTEUIL ujna BUBA

FRANCE sestra MA[A

Dragom sestri}u

MIODRAGU

LUKOVI]U

MI[I

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

dragom

MILANU OBRADOVI]U

iz Baluge

Preminuo u ponedeqak 14. 1. 2013. u 82-oj godini `ivota i sahrawen 17. 1. 2013. g. na grobqu u Baluzi.

Zauvek }e ostati u srcima svojih:

}erke JELICE, sina MILORADA, brata MILENKA sa porodicom,

snahe SVETLANE, unuka MILANA, TAMARE i FILIPA

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 45

^ITUQE

Dana 18. 1. 2013. navr{ava

se 13 godina od smrti

voqenog sina jedinca

5. 11. 2012. navr{ilo se

10 godina od smrti mog

supruga

Dana 16. 1. 2013. navr{ava se

DEVET GODINA od smrti na{eg dragog

@ivi{ u na{im srcima, misli-

ma i se}awima. Hvala ti za sve, a

najvi{e za tvoju dobrotu i

qubav.

S po{tovawem tvoji najmiliji: supruga VERA,

sin MIROSLAV, }erka MIRJANA, snaha MARINA,

zet MILAN, unuci NEMAWA, NINA, TAMARA

i NIKOLA

RADO[A

VU^I]EVI]A

iz ^a~ka

Dana 2. januara navr{ile su se tri godine od kada je

preminu na{ dragi

Wegovi najmiliji:

sinovi MILO[ i VLADIMIR i snaja SNE@A

PREDRAG

RADMILAC

18. januar 2011 - 18. januar 2013.

Uspomenu ~uvaju wegovi:

supruga MILENA, sin ALEKSANDAR

i sestra MILICA

15621

VLADIMIR

STEGWAJI]

20. januara 2013. godine, navr{avaju se DVE GODINE

od smrti na{eg dragog i nepre`aqenog

Zaborav ne postoji. Tvoje veliko

srce i plemenita du{a zaslu`uju

ve~no se}awe. Mi te sa qubavqu

pomiwemo i od zaborava ~uvamo.

Tvoja k}erka DOBRILA, unuk DEJAN

i unuka ZORICA PETROVI]

15624

VELIMIRA

VEQA

MARKOVI]A

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 20. januara 2013.

godine u 12 ~asova na Rackovi}a grobqu u Qubi}u iza}i na

grobqe povodom DVE GODINE od smrti na{eg dragog

VELIMIRA

VEQA

MARKOVI]A

19. januara navr{ava se PET GODINA od smrti

na{eg dragog

Vreme ne ubla`ava tugu za tobom.

S ponosom i qubavqu nosimo te

u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI: supruga KRSTINA,

k}erke VESNA i VERICA, unuke MARIJA,

JOVANA i MILICA i unuk PETAR

15627

BO@IDARA

BO[KA

PAVLOVI]A

Sahrana je obavqena 9. januara

2013. godine na dowem Trbu{anskom grobqu.

Wegov vedar duh zauvek }e ostati u na{im srcima.

Brat MIROSLAV sa porodicom.

15626

LAZARU

JEKOVI]U

LAZU

1922 - 2013.

Dana 22. januara 2013. navr{ava se PET GODINA

od smrti na{eg dragog

Bio si ono {to ne mo`e biti

svako, ~ovek iskrenog i velikog

srca, uvek voqen i nikad zabo-

ravqen.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu

nosimo.

TVOJI NAJMILIJI: supruga MILICA,

}erka SNE@ANA, zet DEJAN,

unuke KATARINA i NATALIJA

BO@IDARA

MARINOVI]A

SE]AWE

16. 01. 2012 - 16. 01. 2013.

MILKA NIXOVI]

iz Qubi}a

Za{to? Hiqadu za{to, ali odgovora

nema. Ostala je bol, praznina...

Tvoji: MO^O, DU[A i MAKI

15622

LIXI

Dana 19. 01. 2013. je PET GODINA od

kako nije sa nama na{a mnogo voqena i

nezaboravna

Miki, mnogo nedostaje{ suprugu

DU[KU, deci NE[U i BIQI, ses-

tri VERI i wenoj deci, unu~adima

DACI, KATARINI i GAGI.

Hvala ti za sve {to si za nas u~inila.

15612

MILADINKA ANDRI]

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

46 PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE

Nismo uspeli da zajedno sa tvojom

borbom i hrabrim srcem pobedimo

bolest. Uteha nam je da si tamo gde

bola nema. Tvoj ~astan i po{ten

`ivot bi}e na{ ponos, koji nas obavezuje da tugu nosimo dos-

tojanstveno, onako kako si `iveo. Uspomenu na tebe sa pono-

som i qubavqu ~uvaju tvoji najmiliji.

PORODICA MARKOVI]

15625

POSLEDWI POZDRAV

dragom bratu

@ivot je trenutak, a se}awe ve~nost. S qubavqu,

po{tovawem i toplinom ~uvam uspomenu na VAS.

Majka i supruga MILIJANA

15628

MILANA - PUPSA

18. 1. 2000 - 18. 1. 2013.

MIODRAGA - GRQA

5. 11. 2002 - 5. 11. 2012.

STANI[I]A

Hvala ti na razumevawu,

hvala ti na svemu.

Mnogo mi nedostaje{.

Sestra QUBINA

15629

RADOVAN

MILOJEVI]

2000 - 2013

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

Porodica MILOJEVI]

15645

Sada neka te an|eli ~uvaju.

Biqa, Mici, Seka i Draga.

15639

Na{em dragom i voqenom

dajemo ^ETRDESETODNEVNI

POMEN 20. januara 2013. u 12 ~asova

na ^a~anskom grobqu, koji nas je svo-

jom dobrotom zaslu`io da uvek za

wim patimo i da ga nikada ne zaboravimo.

O@ALO[]ENI: supruga MIRA i sin DEJAN.

15640

DRAGANU VUJI^I]U

Draga

Liki

^ITUQE

PRO[LO JE ^ETIRI GODINE OD KAKO NIJE

SA NAMA NA[ VOQENI

STEVAN KOSTOV

19. 01. 2009 - 19. 01. 2013.

VREME PROLAZI, @ALOST I TUGA OSTAJU.

@IVE]E[ U NAMA DOK SMO @IVI.

Majka OLGA, otac ILIJA, brat ZORAN,

snaja ZLATA i ostala rodbina.

15613

Dana 23. januara 2013. god. navr{ava se

PET GODINA

od smrti dragog

MILORADA - MIDE

@IVKOVI]A

Bol i tuga,

se}awe se ne bri{e,

kad jedan `ivot nepostoji vi{e.

Supruga GORDANA sa porodicom.

15620

Dana 26-og januara u 11 ~asova (subota), navr{ava se

godinu dana od kada nije sa nama na{a voqena

Za sve Hri{}ane „Krstovdan”, 18. januar, je praznik.

Ali za nas je to i ro|endan na{e voqene mame, nane

i ta{te:

OLGE JOVANOVI]

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijate-

qe da je na{ voqeni brat

QUBAN

PAVLOVI]

22. 1. 1955 - 22. 1. 2013.

Dana 18. januara 2013. navr{ava se 18 dugih godina od

kako nije sa nama na{

\OR\E

M. DUWI]

Dana 22. januara 2013. navr{ava se PET GODINA od

kada nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

Miro, sa velikom qubavqu,

po{tovawem i ponosom

~uva}emo te u na{im srcima od

zaborava.

TVOJI: supruga VIDOSAVA, sinovi DU[AN

i ZORAN, unuci \OR\E, TIJANA, BOJANA

i VIKTOR, snahe MARIJANA i IVANA,

sestra ROSA sa porodicom.

15610

MIROSLAV

MIRO

PAVLOVI]iz Zabla}a

Dana 19. januara 2013. navr{avaju se

^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

Vreme prolazi a uspomenu na wega sa ponosom i

qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji.

PORODICA

15616

MILORADA

\OKOVI]A

BRAZILIJA

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE 47

Preminuo 9. januara 2013. godine

u 65. godini `ivota.

Sahrana je obavqena 14. januara

na Be`anijskom grobqu u Beogradu.

O@ALO[]ENE sestre DRAGA

i VINKA sa porodicama.

15619

Sine Qubane, 22-og januara je

tvoj 58 ro|endan. Umesto radosti, sre}e, na tvom grobu

palimo sve}e i suzama zalivamo cve}e.

Ostavio si nas da na{a srca pla~u i du{a boli. Majka

ti tu`na i bolesna dane provodi i samo misli na tebe.

Majka }e ti darove poslati.

TVOJI: majka CMIQKA

i sestra SELENA sa porodicom.

15618

MILA, KA]A, MAJA, MILO[ i VLADO

15595

Kako ovaj dan i svaki drugi je bez tebe te`ak. Na ovaj

dan uvek smo te obasipali ~estitkama, zagrqajima i

poqupcima, a danas je tre}i put kako to ne mo`emo da

u~inimo. Tvoje mesto je prazno, a to mnogo boli. Mi

znamo da }e{ ti uvek `iveti u nama, a nadamo se da je

i svevi{wi milostiv i da }e ti preneti sve na{e

misli i ose}awa. Uvek }e te voleti i ~uvati od zabo-

rava tvoji:

}erke ANKICA i RADA,

unuci SA[A i STIV i zet PERO

15630

Dana 17. januara 2013. navr{ilo se DVE

GODINE od smrti na{eg dragog

DRAGOSLAVA GANGA

RISTANOVI]A

1935 - 2011.

iz Rakove

Dve godine su pro{le a uspomenu na

wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi

najmiliji: supruga SLAVKA, sin MLADEN, }erka

NATA[A, snaha QUBICA, zet ZORAN, sestre SOFIJA

i BRANKA, unuci, praunuci i ostala rodbina.

LEPA [U[WAR

1937 - 2012

S qubavqu mami i baki.

DAJANA i MARKO

15617

VIDOJE

NIKOLI]

IVANKA

JOVANOVI]ro|ena Milosavqevi}

Pro{la je godina tu`nih dana bez tebe, puna suza i

bola. Znala si koliko smo te voleli a nikada ne}e{

saznati koliko nam nedostaje{. Uspomenu na tvoju

dobrotu, qubav i plemenitost sa tugom i ponosom

~uvaju tvoji najmiliji:

sestra SPOMENKA, porodice MILOSAVQEVI],

MARJANOVI], JOVANOVI]

i svi koji su je voleli.

15615

PETAK 18. JANUAR 2013. GODINE