189854416 graficki procesi skripta

Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehnikih nauka

Grafiko inenjerstvo i dizajn

dr Dragoljub Novakovi, red. prof.

GRAFIKI PROCESI

Novi Sad

NOVAKOVICNoteMATERIJAL JE U NEOBRAENOM STANJU I ISKLJUIVO JE INTERNOG KARAKTERA NAMENJEN STUDENTIMA U CILJU LAKEG SAVLAIVANJA NASTAVNE MATERIJE NA PREDMETU GRAFIKI PROCESI. U MATERIJALU POSTOJE I TAMPARSKE GREKE KOJI NISAM STIGAO DA KORIGUJEM PA BIH ZAMOLIO STUDENTE DA ONO TO UOE POALJU MI INFORMACIJU EMAILOM TO BI MI POMOGLO BREM OTKLANJANJU. NA KRAJU MATERIJALA SU I ISPITNA PITANJA. MATERIJAL TREBA KOMBINOVATI SA SLAJDOVIMA SA PREDAVANJA ELIM VAM USPEH U SAVLADAVANJU PREDMETA.

U cilju olakanja savlaivanja nastavne

materije predmeta Grafiki procesi,

pripremljena je ova skripta. Skripta je

sistematizovana prema predavanjima na

predmetu u toku etvrtog semestra

studija, tako da obuhvata deo nastavne

materije, koja je definisana nastavnim

planom i programom smera, Grafikog

inenjerstva i dizajna, za predmet

Grafiki procesi. ira literatura koja se

predlae za pripremu ispita je data u

popisu koritene literature.

Dr Dragoljub Novakovi

NASTAVNE OBLASTI 1.0 Tehnike i tehnologije grafikih komunikacija 2.0 Proizvodnja tampanih proizvoda 3.0 Procesi tampe 3.3 Visoka tampa 4.0 Duboka tampa 5.0 Ravna tampa 6.0 Propusna tampa 7.0 Computer to .. tehnologije 8.0 Kalkulacija grafikih proizvoda

Tehnike i tehnologije grafikih komunikacija Grafiki procesi

1.0 TEHNIKE I TEHNOLOGIJE GRAFIKIH KOMUNIKACIJA

Komunikacione tehnologije (lat communicatio; gr. techne, logos) predstavljaju nain i vetinu saoptavanja. Komunikacione tehnologije obuhvataju: tamparske medije (knjige, asopise, novine, broure i druge tampane stvari); elektronske medije; multimedije i integraciju novih medija. tamparski mediji su tradicionalno zauzimali i zauzimaju znaajno medijsko mesto sa trendom rasta u svetu bez obzira na razvoj niza drugih medija. "Time" magazin je na kraju prolog milenijuma, izabrao za najvaniji dogaaj milenijuma pronalazak tampanja pokretnim slovima, Johannesa Gutenberga. Oekivalo se da svakim novim razvojem medija tampani mediji budu potisnuti. Meutim to se nije dogodilo jer tampana informacija postaje sve prisutnija. Za tampane medije knjige, broure, asopise i novine izdatak po domainstvu u razvijenim zemljama je visok tako da je u Nemakoj u 1997 godini iznosio od 40 do 110 DM meseno zavisno od obrazovanja, prihoda i tipa kunog budeta. Trite za tampane proizvode je danas raznorodnije nego ikad. Uobiajena je podela tampanih stvari u akcidencije i periodiku. Ovo ralanjenje razlikuje tampane stvari u pogledu njihovog vremenskog naina pojavljivanja. Poto je postupak proizvodnje i produkcije jako zavisan od toga specijalizuju li se tamparije na jedan ili drugi segment trita. Akcidencije su tampani proizvodi koji se proizvode zavisno od prilike - potrebe (npr katalozi, broure, runi plakati, vizitkarte). Nasuprot tome su periodine tampane stvari one koje se periodino pojavljuju (novine, asopisi, ilustrovani asopisi). Uobiajeni naruioci posla za periodine tampane stvari su izdavai i firme (preduzetnitvo). Slika 1 prikazuje raznolikost i mnogostranost proizvoda print medija po vrstama i predstavnicima. Proizvodi print medija najee se razvrstavaju u grupe - proizvoda.

Slika 1 asopisi, broure, plakati, knjige ; pakovanja - ambalae

1


Te grupe ine knjige, asopisi, novine, broure i drugi tampani proizvodi. Knjige Gutennbergovi radovi i njegov pronalazak sredinom 15-og stolea - tampanje sa pokretnim olovnim slovima izazvalo je revoluciju u izradi - proizvodnji knjiga. Ona je omoguila veem sloju stanovnitva pristup obrazovanju, kulturi i informaciji vie nego to je pre toga bilo mogue sa runo (kaligrafski) pisanim knjigama. Porastom broja knjiga se u sledeim vekovima smanjila nepismenost. Poto su se jo dugo posle Gutenberg-ovog pronalaska knjige runo kolorisale nastajala su i dalje dela sa umetnikim ilustracijama veselih boja - tonova, koje su se mogle uporeivati sa prethodno napisanim knjigama. Preko 500 godina visoka tampa je bila dominantan postupak tampanja za knjige. Fototehnika i ravna tampa 70-ih godina 20-og stolea omoguili su iroku rasprostranjenost i tek onda je postala tampana knjiga po ceni povoljna kao masovni medijum. Tome su doprineli ne samo racionalni postupci proizvodnje nego i postojanje po ceni pristupanih papira. Tokom vremena nastala su i razvila se pisma od imitiranih rukopisa do sopstvene forme pisma. Broj novih naslova knjiga raste kontinualno i danas u eri elektronskih medija jo uvek moe da se belei godinji rast proizvodnje knjiga. Sa blizu 80.000 naslova godinje Nemaka je jedno od najveih trita knjiga. 1997 godine jedino je u Kini i Velikoj Britaniji proizvedeno vie naslova. 1998 je u Nemakoj proizvedeno vie od 500 miliona knjiga u vrednosti od preko 3.5 milijardi evra. Knjige se proizvode u razliitoj opremi od visokovrednog konog ivenog poveza sa zlatnim rezom, sve do jednostavno lepljenog poveza, depne knjige, kako jednobojne tako i visokokvalitetne viebojne knjige. Slino knjizi, mnogostruka je ponuda drugih tampanih proizvoda kao asopisa, novina, magazina, broura i slinih proizvoda.

asopisi

asopisi su u najveem delu periodina izdanja. irok je spektar razliitih asopisa od strunih do urnala i magazina ili ilustrovanih asopisa. Struni asopisi obuhvataju ogranieno struno podruje i orjentisani su na manji krug italaca. Za razliku od knjiga trokovi proizvodnje asopisa nisu plaeni iskljuivo od krajnjeg primaoca, ve je vie od polovine trokova pokriveno reklamama. Za razliku od knjiga, asopisi imaju krau trajnost korienja. Ovo je zavisno od sadraja i bitna odlika periodinih izdanja. asopisi imaju u odnosu na knjige drugu spoljanju formu. Proizvodnja i izrada asopisa sa velikim tiraom se jako razlikuje od proizvodnje knjiga. asopisi su uglavnom viebojni sadraji sa fleksibilnim omotom. Oni se izrauju sa jednostavnim metodom povezivanja (npr. iani povez, lepljenjem). Prema veliini izdanja se asopisi danas proizvode u procesu rotacione ili tabane tampe, odnosno rotacione visoke ili rotacione duboke tampe za velike tirae.

2


Novine Novine su jedan od najznaajnijih masovnih medija. Prve novine su se pojavile poetkom 17 veka. Prethodnici novina su bili leci (16 -to stolee). Najvei broj novina su dnevne publikacije koji dostiu velike tirae. Poneke novine se pojavljuju i vie puta dnevno sa ciljem da podignu aktuelnost sadraja svojih izdanja. Dve najznaajnije kategorije novina su: dnevne i sedmine novine. Novine u spoljnem izgledu se razlikuju od asopisa. Novine se sastoje, u normalnom obliku, iz visokoformatnih slobodnih tabaka, od kojih se vie njih u proizvodnji zajedno slau i po potrebi povezuju. Novine se sastoje iz vie sadrajno razliitih delova koji su prikazani u formi tkz. "novinskih knjiga". Novine se redom proizvode na specijalnim novinskim mainama za tampu. To su visokoproduktivne rotacione maine koje obezbeuju po ceni povoljno tampanje - na novinskom papiru koji je takoe povoljne cene. Klasina novinska tampa je bila crno-bela. Danas savremene moderne tamparske maine omoguavaju i ekonomski pristupanu viebojnu tampu. Sa ovim je omogueno da se korisniku ponudi prirodnost boja i navika (slike u boji, TV u boji). Time moe da se izae i u susret elji oglaivaa da objavljuju reklame u boji. Poto oglasi i reklame nose veliki deo trokova novina omogueno je da krajnje cene novina budu relativno niske.

Broure

Pored reklamnih dodataka za novine i asopise postoji veliko trite prospekata i opisa ponude razliitih proizvoda. Takve tampane stvari se oznaavaju kao broure. Za razliku od asopisa i novina one se ne publikuju periodino. Time se kod broura radi o akcidencijama. Znaajna razlika u odnosu na novine i asopise je uglavnom nizak tira u kojem se broure publikuju. Broure se uglavnom tampaju kao viebojne i izrauju ili kao falcovane pojedinane strane ili povezani primerci. Broure su vee vrednosti od novina. One slue uglavnom za opisivanje jedne specijalne stvari (npr. jedne firme ili proizvoda ili jednog proizvoda). Trokove proizvodnje bruura normalno ne snosi italac nego nalogodavac. Kod broura se radi uglavnom o reklamnim proizvodima.

Druge tampane stvari

Ambalaa je posebno vana grupa tampanih proizvoda (omotni deo u koji se stavlja proizvod). Ona se sastoji iz vrlo razliitih materijala kao to je papir, karton, vetaki materijali, metal, staklo i sl. Pakovanja slue prvenstveno za uvanje stvari ali i za atraktivnu prezentaciju proizvoda, informaciju o sadraju. U tampi ambalae se primenjuju svi glavni postupci tampe, esto i u kombinacijama.

3


Elektronski mediji

U toku XX stolea su razvijeni elektronski mediji koji pored tampanih proizvoda (print medija) zauzimaju vano mesto u podruju irenja informacija. Ovaj trend se nastavlja i danas i izraen je posebno kompjuterima i internetom. Pored ovog razvoja razvili su se i CD ureaji zatim konvencionalni mediji radio i TV kao i pripadajue mogunosti arhiviranja podataka (video i audio zapisi i animacija). Kao i kod tampanih medija i kod elektronskih medija postoji povezanost nastajanja odnosno prenosa, koji je zavisan od trenutnog konkretnog izraaja medija. Po pravilu se u prvom stepenu procesa proizvode sadraji npr. za snimke i nosioce tona ili video snimci. U nekim sluajevima se informacije konvertuju sa jednog nosioca na nekog drugog, npr. film na video traku. Prezentacije u elektronskim medijima imaju odreene specifinosti koje se moraju uzeti u obzir ve kod dizajniranja proizvoda elektronskih medija. Razlozi za to lee u (u poreenju sa tampanim proizvodima) i u ograniavanju formata prezentovanja (npr. veliina monitora ili prozora unutar monitorske slike). Jedna od podela u elektronskim medijima moe biti u okviru medija na kojima se arhiviraju podaci na razliite oblike zapisa (CD-rom, video, audio traka, i sl.). Kod njih kao posebna karakteristika mogu da se izdvoje kapaciteti zapisa. Vanu ulogu pri tome igraju postupci kompresije podataka, koji dozvoljavaju reduciranje koliine podataka bez vidljivog smanjenja kvaliteta. Postojee tehnike prenosa mogu pri tome da budu mnogostruke, poevi kod internet veza preko usmerenih povezivanja (npr. satelitskih veza ili visokobrzinskih veza preko razliitih vrsta kablova, optikih kablova ili staklenih vlakana) do prihvatnih mrea firmi, takoe u razliitoj tehnologiji (televizije, firme, interneta). Na kraju prenosnog lanca informacija postoje sistemi za prezentaciju: kompjuterski ekrani, TV, razliiti monitori, projekcioni ureaji, audio sistemi reprodukcije (zvunici, slualice) itd. Pre nego to se moe pristupiti ovim sistemima potrebno je izvriti kodiranja i postupke kompresije, sa odgovarajuim komponentama (softver, hardver). Za prikaz prenetih podataka treba uiniti podatke povratnim. Na mestu sistema za prezentaciju mogu da stoje ureaji za memorisanje, koji zapisuju prenete podatke da bi ih npr. vremenski pomereno reprodukovali. Korienje i rasprostiranje elektronskih medija kao i kod print medija regulie se zatitom autorskog prava. Posebno kod digitalnih podataka, su razvijeni postupci sa zatitnim mehanizmima protiv neovlaenog kopiranja i to u podruju - kriptografije (zakljuavanje podataka radi spreavanja neovlaenog korienja kao to je digitalno sakrivena oznaka) U elektronske medije ubrajaju se i interaktivne primene npr. kompjuterske igre, interaktivne simulacije ili virtuelna (reality) primena. Ovo vodi direktno do koncepata multimedija koji su opisani u nastavku.

4


Multimediji

Pojam "multimedija" je tesno povezan sa dananjim kompjuterima i izlaznim jedinicama (monitor, zvunik, tampa itd.) kao i njihovih sposobnosti da reprodukuju razliite informacije razliitog tipa (tekst, slika, ton, animacije itd.). Izrada multimedijalnih sadraja kao interakcije sa drugim multimedijalnim dokumentima (fajlovi podataka na memorijama podataka kao server i CD-rom).

Multimedija znai vie tipova informacija (text, slika, grafika, animacija, video i audio sekvence) zajedno u jednoj publikaciji. Struktura za produkciju elektronskih medija, print medija, tampanih medija i multimedija je data na slici 2.

ELEKTRONSKI MEDIJI

PRIPREMA MEDIJA

INFO

-IZVO

RI

MULTIMEDIJI

MULTIMEDIJITAMPARSKI

MEDIJI

Orginalnipodaci

IdejeSadrajForma

Podacimena-ment

Proi

zvod

nja TV, Radio

Internet , sl.

CD-ROM, sl.

raspo-dela

Ureaji zaVizuelizaciju

Elektronskeinformacije

Digitalni tampa-rski sistemi

Pripre-ma

tampa(konvenc.)

Zavrnaobrada raspo-dela

Kup

ac /

Kor

isni

k

Proizvoditampe

Slika 2. Struktura za produkciju elektronskih medija , print medija,

tampanih medija i multimedija Ideje, sadraj i njihova forma iz izvora informacija su osnova za izlazne podatke menadmenta. Obe ove grupe pripadaju podruju pripreme medija. Originalni podaci dalje se usmeravaju u zavisnosti od potrebe prema tampanim medijima ili prema elektronskim medijima u cilju obrade odnosno stvaranja proizvoda namenjenih kupcima - krajnjim korisnicima. Obradom u proizvodnom procesu elektronskih ili tampanih medija dobijaju se proizvodi. Iz elektronskih medija elektronske informacije a iz tamparskih medija proizvodi tampe. Objedinjeni oni ine multi medije. Tehnika primena obuhvata najee istovremeno vie medija radi ponavljanja (reprodukovanje) sadraja. Tako mogu npr. TV aparati da prenose istovremeno informacije teksta, slike i tona. Delovanje na vie organa ula (oi, ui) u kombinaciji sa korienjem prednosti pojedinih medija donosi sinergetine efekte (kooperativne

5


pojave u veoma razliitim sistemima), koji multimedijalni proizvod ine atraktivnim. Multimedija-dokumenti su medijumi na koje se mogu memorisati informacije razliitog tipa (tekst, ton, video itd.). Tek kada se npr. tekst, ton i animacije na jednom CD-romu integriu moe da se govori o jednom multimedija CD-ROM-u. Odgovarajue vai za Internet publikacije. I ovde moraju prvo da se poveu informacije razliitog tipa meusobno, pre nego to se moe govoriti o multimedijalnoj prezentaciji. Ureaji za reprodukovanje (kompjuter, televizor itd.) sa elektronski memorisanim informacijama ne mogu da deluju na sve ulne organe oveka. ulo mirisa ili dodira nisu jo ukljueni u ovim proizvodima. Papir nasuprot tome moe pored prenosa informacija teksta i slika da slui dodatno za predavanje - prenoenje probe mirisa korisniku ili da utie na ulo dodira preko specifinosti svoje povrine (neravnine). Time bi se papir mogao oznaiti kao multimedijalni medijum. Odtampanim i memorisanim informacijama nedostaje dinamika i interaktivnost. Ureaji za reprodukovanje elektronskih memorisanih informacja poseduju i potencijal da u budunosti deluju na ulo dodira i mirisa (npr. preko isputanja vibracija odnosno, talasanja i temperature pomou specijalnih elemenata i sl).

Obim trita medija, trendovi i scenarij budunosti

tamparska industriju u svetu karakteriu preteno mala i srednja preduzea (pogoni). Oko 90% svih tamparija ima manje od 20 zaposlenih. Na slici 3 je prikazana podela tamparija na veliine i klase prema broju zaposlenih. Ovi podaci su nam dobar pokazatelj kako organizovati grafiki proces da bude konkurentan u svim aspektima na tritu.

Centralna Evropa

Severna Amerika

Srednja-Juna Amerika

Istona Evropa

Azija/Pacifik

Broj zaposlenih

Slika 3 Podela tamparija na veliine klase zaposlenosti % (Heidelberg-

procene na bazi izvora irom sveta)

6


Na rast tamparske industrije najvie utiu faktori ukupne ekonomije. tamparska industrija ostvaruje 1-12% bruto vrednosti bruto nacionalnog dohotka. U industrijskim zemljama iznosi i do 20% bruto proizvoda zemlje. U USA tamparska industrija se nalazi kao industrijska grana na 6-om mestu to jasno ukazuje na ekonomsku vanost ove grane industrije. U 2000-oj godini oko 430.000 tamparskih pogona irom sveta ostvarilo je promet od 430 - 460 milijardi USA $. Raspodela ovog obima proizvodnje na pojedine vrste grafikih proizvoda je prikazana na slici 4. Vaan segment proizvodnje su reklame (poslovna tampa i tampa ambalae) i etikete sa obimom od 129 do 138 milijardi USA-$. Katalozi imaju po obimu najmanji znaaj.

Ambalaa/etikete Reklame/poslovna tampa

Knjige

Magazini Katalozi

Novine

Slika 4 Raspodela svetskog obima trita na pojedine proizvode bez

trita Small-Ofice (Home-office) (Hajdelberg procene/ irom sveta

Na slici 5 je prikazana podela trita sveta na regione.

Centralna Evropa

Azija/Pacifik

Srednja/Juna Amerika

SevernaAmerika

Afrika

Istona Evropa

Slika 5 Podela obima trita na pojedine regione (Hajdelberg procene

informacija irom sveta)

7


Ova raspodela je povezana i sa raspodelom trita na pojedine regione. 93% obima trita otpada na Severnu Ameriku, Centralnu Evropu i Aziju. Najvanija trita su USA, Nemaka, Velika Britanija i Japan, koje same objedinjuju 50% trita. Poseban pokazatelj potronje grafikih proizvoda je vezan za godinju potronju po glavi stanovnika. Najvea godinja potronja po glavi stanovnika za tampane proizvode po regionima je u Severnoj Americi (slika 6). Tamo je potronja oko 6 puta vea od svetskog proseka (koji je u visini od 58 US $ )

SvetskiProsek

SrednjaAmerika

AfrikaIstonaEvropa

Asien /Pacifik

CentralnaEvropa

SevernaAmerika

Slika 6 Godinja potronja po glavi stanovnika u USA $ po odreenim

regionima (Heidelberg procene), stanje 1998. Na nivou zemalja najvea potronja po glavi stanovnika je u Japanu sa 480 US $ sledi USA 342 US $, zatim Singapur sa 320 $. U budunosti treba oekivati najvei porast u Kini, Jugoistonoj Aziji, Latinskoj Americi kao i istonoj Evropi to je za oekivati i kod nas.

Trendovi i scenariji budunosti

Porast bruto proizvoda po zemljama irom sveta u 2002. godine treba biti 3 do 4%. Obim tampanja raste za 2,5 do 3% godinje, trite u visini od 452 do 488 Milijardi US $ u 2002. Porast irom sveta ima tampanje ambalae i etiketa, reklama i poslovne tampe, novina, kataloga, magazina i knjiga. Za Kinu i zemlje u brzom razvoju oekuje se najvei porast. Kod visokorazvijenih nacionalnih privreda oekuju se meutim samo lagani porasti. Generalno se celokupna tamparska industrija nalazi ve vie godina u velikoj strukturnoj i tehnolokoj promeni. Pored promena koje pogaaju tradicionalno tamparsko podruje bie u sledeim godinama najvei izazov i integracija novih medija (npr. CD-rom, on line usluge i sl.).

Promene u tradicionalnom print podruju

Trend ka "one-men-press" kao posledica rastue automatizacije svih faza tamparskog procesa oslobodie u sledeim godinama snaan inovacioni potencijal u podrujima maina, ureaja i procesa. Ovo se

8


najbolje moe videti na osnovu tehnikog razvoja u prepres-podruju sa prosenom promenom tamparskih ureaja od samo 18 meseci. Elektronika u upravljanju omoguuje zadravanje visokog kvaliteta i veu produktivnost. Podruje pripreme tampe ili prepresa je najee u digitalnoj formi. Kod akcidenine tampe ve vie od polovine naloga je u digitalnoj formi. Samo tako je mogue da se skrati vreme isporuke tampanih proizvoda i odgovori visokim zahtevima kupaca vezanim za kvalitet. U osnovi se od svih tamparija oekuje poviena fleksibilnost pri obradi najrazliitijih tamparskih Kod akcidenine tampe ve vie od polovine naloga je u digitalnoj formi. Rae trend ka viebojnosti kao i prema ukrasnim i specijalnim bojama. Smanjuje se obim izdanja, ime se otvara perspektiva za mala u kratkom roku proizvedena izdanja. Prema ekspertskom miljenju takvim izdanjima se prua najvea ansa rasta. Pozitivni impulsi za celokupnu tamparsku industriju se oekuju od sektora informacija i komunikacija. Tako je u poslednjim godinama "Elektronic Publishing" promenio svet pripreme tampe. Primena Computer to film, Computer to Plate i Computer to press - sistema je ve daleko rairena i stalno raste. Za oekivati je umreavanje svih faza rada, od pripreme, tampe i zavrne grafike obrade i njihova standardizacija. Preko 40 znaajnih proizvoaa grafike industrije rade u okviru jedne meunarodne kooperacije (tkz. "CIP3-Koncept Internacional -kooperacije za pripremu, tampu i zavrnu obradu) na tome da razviju jedan standard za protok podataka. Praktine probe i razvoj irom sveta su u punoj realizaciji. Danas se govori i o CIP4-Konceptu.

Integracija novih medija

Pored klasinih polja zapoljavanja - prizvodnja print medija - dobie na znaaju u budunosti (zapoljavanje i sl.). Tako e pojaano rasti potrebe za oblikovanjem print medija, izradu multimedijalnih proizvoda (CD-ROM-ova, internet sajtova, print medija u kombinaciji sa elektronskim medijima itd.). Dodatna sposobnost uinka elektronskih medija (posebno CD-ROM, Internet) pojaae konkurentski pritisak na print medije i delom zameniti tamparske proizvode, ali e i stvoriti nove tamparske porudbine. Trite za tamparske proizvode ostaje, uprkos veeg rasta elektronskih medija (slika 7), dalje atraktivno i obimno jako trite, poto veliki deo i dalje rastuih davanja za reklame se sliva u tamparske medije i irom sveta posebno raste potreba za print medijima i elektronskim medijima. Trend ka veim izdacima za reklame u print medijima je prikazan na slici 8. Porast u Severnoj Americi i Evropi je od 3,1% odnosno 4,6%. U Aziji rastu izdaci za reklame u print medijima sa oko 6,1%. Sa poveanim irenjem interneta iri se prodaja roba i usluga preko mree podataka od strane mnogih preduzea kao novi oblik prodaje. Kupac ima mogunost da bira u toku svih 24 sata ponude roba iz gotovo neograniene ponude roba.

9


Tehnoloke promene

Elektronskimediji

tamparskimediji

tamparskimediji

Elektronskimediji

Slika 7 Trendovi razvoja za trite print medija i elektronskih medija

SevernaAmerika

Srednja/JunaAmerika

EvropaAzija /Pacifik

Ostataksveta

Mili

ona

US

$

Slika 8 - Izdaci za reklame za print medije u pojedinim regionima

Slika 9 pokazuje rairenost irom sveta umreenih raunara a slika 10 raspodelu prikljuaka po zemljama. Internet je 1997. koristilo blizu 90 miliona korisnika. Do 2005. godine se rauna na preko 400 miliona korisnika. Trgovina u internetu (Elektronic commerce) iznosila je 2001. godine oko 220 milijardi US $ to odgovara 1% svetskog obima trgovine. 80% od toga otpada na poslove izmeu preduzea (Busineess to Bisiness). Pretpostavke kao i u prolosti da e novi mediji zameniti stare se verovatno nee ostvariti. U prolosti se nisu ostvarile pretpostavke i to: - 20-ih godina Radio e zameniti tampu -50-ih godina TV e zameniti tampu -80-ih godina Kompjuter e zameniti tampu -90-tih godina Internet e zameniti tampu injenica je ipak da je tampanje dominantno i raste.

10


Vanu ulogu pored interneta igra CD-ROM medijum, nosilac podataka, na kome moe da se memorie jednostavno i po trokovima povoljno, veliki broj proizvodnih informacija, slika, video sekvenci itd. Pored ovoga od znaaja su hibridni oblici za multimedijalno predavanje informacija, kombinacije razliitih medija kao asopis + CD-Rom + Internet + CD-ROM ili Internet + print.

Bro

j - M

ilion

a ko

mad

a

Slika 9 - Broj umreenih kompjutera irom sveta

SevernaAmerika

Evropa

Japan

Ostali deosveta

Slika 10 - Podela prikljuaka po zemljama

I oekivanja prikazana na slici 11 idu u prilog razvoju print medija.

JakPorast

Porast

JakoUmanjeno

Smanjenje

Bezpromene

Slika 11 Isptivanja o predvienom korienju print medija u 2001. godini

11

Proizvodnja tamparskih proizvoda Grafiki procesi

2.0 PROIZVODNJA TAMPANIH PROIZVODA Faze procesa za proizvodnju tampanih proizvoda (slika 2.1) obuhvataju faze od pripreme "Prepresa" stvarnog procesa tampe "Presa", i zavrne obrade tampe "Post presa" (Finisching) koje su objedinjene digitalnom pripremom tampe. Ove faze proizvodnje su povezane kroz tok materijala npr. tamparske ploe izmeu pripreme i tampanja ili tampani tabak izmeu tampe i zavrne grafike obrade. Trend povezivanja faza grafikog procesa je usmeren ka povezivanju u mreu svih podataka. Dolazi do razmene informacija stvarne proizvodnje specijalnog tampanog proizvoda kao i do organizacije proizvodnih faza tampanih proizvoda od pripreme "Prepresa" stvarnog procesa tampe "Presa", i zavrne obrade tampe "Post presa" (Finisching).

Bazapodataka

Izvo

ri in

form

acija

Proizvodni tokSkladite

DostavljaDostava materijala

Kupac,Agentura,Izdava

Kupac,Agentura,Izdava

Pripre-ma

tampetampa-rski pro-

ces

Zavrnagrafikaobrada

tamparskiproizvod

Pot

roa,

kraj

nji k

upac

Orginal

PodaciPodaci

Film, ploe i sl. Boja, Papir i sl.

Podaci Podaci

Ploe isl.

Odtampanestrane

Slika 2.1 Proizvodni tok kao i tokovi materijala i podataka za proizvodnju tampanih proizvoda

Informacije i podaci za optimalno i sigurno odvijanje pojedinih faza procesa izrade su potrebne za racionalnu kvalitativno visokovrednu i ekonominu proizvodnju. Sadraj, i forma tampanog proizvoda baziraju na informacijama koje se nalaze na poetku procesa u formi originala i sa potrebnim podacima. Tok procesa je usmeren ka tome da se tampani proizvod dostavlja krajnjem potroau odnosno korisniku preko sistema distribucije proizvoda. Faze procesa proizvodnje od pripreme preko tampe do zavrne grafike obrade su logistiki povezane kako sa skladitem za materijale koji su potrebni za izradu tako i sa skladitima za meu ili krajnje proizvode naloga za tampu. Povezivanje i podrka svih faza proizvodnje

12


proizvoda treba biti potpomognuta menadmentom i sistemom arhiviranja podataka odgovarajuim sistemima. Na vizuelni kvalitet proizvoda utie, proces izrade i postupci za proizvodnju tampanih medija kroz oblikovanje, tipografiju i grafiki dizajn.

2.1 Oblikovanje, tipografija, grafiki dizajn

Razvoj pisma tipografije i grafikog dizajna su vaan deo istorije kulture naroda. Pismo znacima oslikava jezik komunikacije irom sveta ime se postie posredovanje, prenoenje znanja i komunikacije. Tri podruja nerazdvojno su povezana pismo je pretpostavka (preduslov) za tipografiju i ova je - pored ilustracije i fotografija bitan deo grafikog dizajna. Svako od ovih sredstava komunikacije i oblikovanja ima sopstvenu suptilnu i preciznu istoriju razvoja. .... Pismo Za pismo je znaajan nastanak i razvoj kroz sve njegove faze koje se uz dananja tehnika sredstva mogu operacionalizovati (razvoj oblika pisma uz primenu programa za zzradu fontova). Za sistematiku u komunikaciji, odluivanje i odgovarajui izbor konanog izgleda odtampanog proizvoda od velikog je znaaja klasifikacija tamparskih pisama. Od 1964 godine DIN 16518 obrauje podelu tamparskih pisama. Ralanjuje se razlika u formi svih tamparskih pisama u 11 grupa i to: 1. Venecijanska Renesansna - antikva 2. Francuska Renesansna - antikva 3. Borde - antikva 4. Klasicistina antikva 5. Serifno naglaena antikva 6. Bezserifna antikva 7. Antikva - varijante 8. Pisma za pisanje 9. Rukopisna antikva 10. Izlomljena pisma 11. Strani oblici pisma Za istoriju razvoja kulture i pisma su znaajni tvorci oblika pisma.

.... Tipografija

Pismo u svojim razliitim formama je fundamentalna pretpostavka za tipografiju. Tipografija je oblikovanje tampanih stvari pri primeni pisama i njihovo rasporeivanje u tekui tekst na jednoj tampanoj stranici. Izbor iz raspoloivih pisama radi predstavljanja tekstova i tekstualnih sadraja, plasiranje rei i tekstova na straninim formatima ili na drugim nosiocima teksta kao to su table, plakati i panoi i sl. je oblast oblikovanja, za koju je potrebno viegodinje uenje ili studiranje i koji se mora redovno dalje vebati radi poboljanja ili menjanja. Svi tampajui elementi kao pismo i linije, ali i netampani materijal kao prazni prostori i odstojanja mere se u jednom sopstvenom sistemu mera, sa osnovom meunarodnog sistema mera i preraunavanjem vezanim za - sistem taaka ili tt (Tipografski sistem mera).

13


.... Oblikovanje knjige

Oblikovanje knjige kao grafikog proizvoda treba proi kroz odreene postupke obrade da bi se dobila kvalitetna knjiga sa aspekta knjige kao grafikog proizvoda. Ti postupci bi obuhvatali sledee: Formalnu postavku knjige kroz utvrivanje i planiranje koje

obuhvata razliite oblike i odluke. Sredstva oblikovanja knjige, koje treba optimalno postaviti i

proraunati za kvalitetan otisak, itljivost i estetsko dejstvo knjige. Opredeljenje za pismo i veliinu pisama Slaganje slika reenica, oblikovanje - slaganje pasusa, reenice i

strukturno rasporeivanje teksta Opredeljenje za vrstu korica, dizajn i tehniku izrade Izbor ukupnog broja korienih pisama i vrsta pisma u tekstu knjige,

osnovnog pisma, proreda, isticanja i naglaavanja, specijalna pisma Naslovi, rasporeivanje (Naziv poglavlja), oznake (naslovi bez broja) Numerisanje slika i tabela. Tekst ispod slika Pismo za legende, fusnote i sl. Redovi kolumne i dr.

Izbori navedenih postupaka daju sliku strane koju je potrebno oblikovati.

.... Oblikovanje strana

Oblikovanu stranu mogu da karakteriu sledei elementi: Nain postavljanja teksta (npr. tekst je postavljen na rasteru

osnovnih linija i dvostubano). Pasusi - poetak sa uvlaenjem u prvom redu. Znaci za nabrajanje prvog reda - crna taka kao znak nabrajanja

drugog reda . Pre i posle nekog nabrajanja prazan red. Odeljak koji sledi poinje bez uvlaenja. Odluke za sve ostale delove knjige: Format strane Ogledalo pasusa irina stubca Oblik ubacivanja slika ( jedno jednoipo ili dvostubane) Okvir slika (u boji ili ne, debljina linija, centriranje unutar okvira). Nazivi ispod slika ( legende slika stoje ispod slike) Broj slike je slobodno postavljen kada je tekst legende dui od

jednog reda, Oznake delova slika (a,b,c itd) nain prikaza, tampanja i sl.

.... Grafiki dizajn

Tokom mnogo vekova oblikovanje je bilo izmeu ostalog odreeno i religioznim sadrajima i uticajima. Industrijskom revolucijom je do znaaja doao potroaki mentalitet i zahtevi koje je on postavljao.

Do kasnog 19 veka je oblikovanje bilo crno belo tampano na papiru. U 20 veku razvili su se tampani proizvodi, plakati, oglasi,

14


prospekti, asopisi i knjige rasprostranjeni i vani mediji. Ovo je postignuto visokim izdanjima, velikim formatima sa upadljivo mnogo boje ali i znaajnim temama. Pored ilustracija, fotografija je odigrala svoju ulogu.

.... Oblikovanje u 20 veku

Prvi vrhunsko oblikovani tampani proizvodi novog vremena su bili umetniki ilustrovani i oblikovani plakati. Oblikovali su ih stvaraoci izmeu slobodne i primenjene umetnosti, izmeu line i opte forme. Informativne teme su se proirile oblikovani su razliiti proizvodi ( pakovanja, formulari, plakati, predstavljanja firmi i sl.). Razvojem tehnika i tehnologija stvorena je potreba za uslovno reeno novim "stvaraocem oblika" grafikih proizvoda koji nije vie morao biti tradicionalni umetnik. Za to novo zanimanje upotrebio je amerikanac Willijam Addison Dwiggins 1922 prvi put struni naziv "Grafiki dizajner". Ovo je oznaavalo "stvaraoca oblika" koji se specijalizovao za "oblikovanje vizuelne komunikacije". Pri tom su se objedinjavala sredstva oblikovanja, tipografije, ilustracija, fotografija i tampa u svrhu informacija, predstavljanja ili uticaja. Na razvoj grafikog dizajna jak uticaj su imali razliiti umetniki pravci. Tradicionalisti su najee oblikovali prevazienim umetnikim sredstvima.

2.2 Priprema tampe

Priprema tampe obuhvata sve radne korake koji lee ispred stvarnog tampanja - dakle prenosa informacije na papir ili na neki drugi materijal za tampanje. Konvencionalna priprama tampe (slika 2.2) se ralanjuje u tri podruja:

Tekst, to znai obradu teksta, formatiranje teksta i prelom teksta; Reprodukcija slika i grafika i izrada pripremnih formi boja za

viebojnu tampu Montaa i izrada tamparske forme, sastavljanje teksta slike i

grafikih sastavnih delova u kompletne stranice i od stranica u tamparske tabake kao i izrada tamparske forme kao nosioca informacije za tampu.

Slika 2.2 Priprema tampe sa konvencionalnom montaom filma i digitalnom izradom

15


.... Tehnika sloga

Tehniku sloga karakterisao je vie stotina godina pronalazak Gutenberga - Od 40 tih godina prolog veka razvijen je foto slog - prvo kao analogni postupak. Poetkom 70 ih godina razvija se digitalni foto slog, uz primenu lasera uneti tekst preko tastature raunara je oslikavan na filmu.

.... Slike i grafike

Slike i grafike su ranije u tampanim stvarima bili povezani najee u formi drvoreza zatim dolazi metalorez (bakro, elini i sl.). Za viebojnu tampu je razvijena separacija boja, razlaganje fotografije u boji u osnovne boje koriene za tampu (najee cijan, magenta, uta i crna -CMYK). U tampi knjiga upotrebljeni su rasterovani i separirani filmovi prvo kao predloci za razvijanje pa zatim nagrizanje reljefa u metalnoj povrini (klie) sa kojeg se moglo tampati. U cilju kontrole reprodukcija u boji izrauju se pre tampanja probni otisci nazvani "proof". To su kontrolni otisci u boji izraeni fotomehaniki, koji simuliraju rezultat tamparskog procesa. U 70 - im godinama prolog veka su se pojavili skeneri sa kojima su predloci slika optoelektronski skenirani, rastavljani i separirani.

Slika 2.3 Skener sa doboom za skeniranje slikovnih predloaka (Tango

Hajdelberg) .... Izrada tamparske forme

Zadatak izrade tamparske forme je da sastavi tekst, slike i grafike u strane i strane u tamparske tabake. Poto su tamparski formati veine tamparskih maina vei od formata strana tamparskih proizvoda, skoro uvek se vie strana tampa na jednom tabaku. tamparske forme za tampanje knjiga (visoka tampa) izraivane su tradicionalno, pri emu su izraivani blokovi teksta od pojedinanih slova odnosno redova i klieji iz reprodukcije kombinovani u velike metalne forme (sligove).

16


Za ofset tampu se reprofilmovi (za tekst, grafike i slike) prvo privruju prema rasporedu strana na foliji veliine formata tampanja (ofset montaa). Montaa slui za sledei korak - fotografski prenos slike na ofsettamparsku plou (ofset kopija). U nastavku postupka razvija se ploa u tamparsku formu za ofset tamparsku mainu. Za svaki tamparski postupak vai da se za svaku boju koju treba tampati mora izraditi jedna tamparska forma (slika 2.4).

Slika 2.4 Izdvojene boje za etvorobojnu tampu (Hejdelberg)

Na slici 2.5 je prikazano kako se filmska montaa ulae u okvir za kopiranje radi izrade tamparske forme u konvencionalnom postupku kopiranja.

Slika 2.5 Pozicioniranje montae filma u kopirnom okviru za izradu

tamparske ploe (Heidelberg).

.... Digitalna priprema tampe Inovacije za realizaciju digitalne pripreme tampe dovele su od kraja 80-ih godina u pripremi tampe do revolucionarnog procesa promena. One su gotovo potpuno izbacile klasinu trostruku podelu u pripremi na slog, reprodukciju i izradu tamparske forme. Sa razvojem potpuno grafiki orjentisanih personalnih kompjutera (npr. Aplle, Macintosh) odnosno radnih stanica i profesionalnih grafikih softvera za obradu grafika i slika, zatim jezika za opis strana postskript i laserskih

17


osvetljivaa sa mogunostima visokog razlaganja Raster Image Procesorima (RIP) u toku 80-ih godina postao je DeskTop Publishing (DTP) - alternativa koja se mora ozbiljno prihvatiti i u profesionalnoj pripremi tampe. DTP znai da se, oblikovanje teksta, obrada, skeniranje i oblikovanje grafikih elemenata kao i kompletiranje strana (layaut) moe izvriti na jednom istom PC radnom mestu. Takvo radno mesto povezano sa ureajem za osvetljavanje omoguuje da se preuzima sa PC separacija boja i rasterovanje gotovih strana tako da celokupna strana na jednom filmu biva osvetljena (Slika 2.6)

Slika 2.6 Celostranini izdanje filma pri jednom Computer to film

postrojenju (Herkules, Heidelberg) Razvijeni su i programi za digitalnu montau tabaka. Oni preuzimaju rasporevanje (ispucavanje) i unos tamparskih pomonih pomagala (paseri i linije markiranja-seenja itd.). Pomou velikoformatnih osvetljivaa se mogu rasporeivati filmovi u formatu tamparske maine. DTP se probio gotovo munjevito poetkom 90-ih godina u tamparskoj pripremi i danas je gotovo potpuno potisnuo specijalizovane sisteme obrade sloga i slike kao i fotomehaniku reprodukciju. Od 1995 (u dubokoj tampi ranije) dobija na znaaju CTP (Computer to plate tehnologija). CTP znai da se osvetljavanje vri umesto na film direktno na tamparsku plou. U dubokoj tampi se cilindar gravira direktno iz digitalne baze podataka. Time se tedi jedan korak u produkciji i time konano celokupna tamparska priprema upravlja sa jednog kompjuterskog radnog mesta. Postoje i ofset tamparske maine sa integrisanom jedinicom za osvetljavanje kod kojih se osvetljavanje ploa vri u maini (Direct Imaging). Poto se kod CTP ne koristi film mora pre osvetljavanja da se izradi kontrolni otisak najee na specijalnom ink jet tampau ili termosublimacinim tampaima. Na slici 2.7 je prikazano kako se tamparska ploa izrauje direktno iz baze podataka digitalno pripremljenog tamparskog tabaka.

18


Slika 2.7 Computer to plate postrojenje za digitalno osvetljavanje

tamparske ploe (Trandesetter, Heidelberg/Creo) Sa ovim tehnolokim promenama unutar tamparske pripreme su se

u osnovi promenila i zanimanja za pripremu tampe. Polja delovanja tri klasine struke: slovoslaga, reprodukcioni tehniar i izraiva tamparske forme mogu danas da se obavljaju svi na jednom radnom mestu. U nemakoj je 1998 godine stvoreno novo obrazovno zvanje oblikovaa medija, iji uspean zavretak predpostavlja ovladavanje svim procesima tamparske pripreme kao najzahtevnije zanimanje u grafikoj industriji.

Zahvaljujui DTP-u moe danas u osnovi svaki autor ili grafiar koji raspolae sa jednim PC i odgovarajuim softverima sam da preuzme delove rada tamparske pripreme. anse koje su ovim otvorene dovele su naalost i do toga da je trite preplavljeno rastuom bujicom tamparskih proizvoda nieg kvaliteta. Jer oblikovanje tamparskih proizvoda na kompjuteru zahteva pored ovladavanja korienjem programa kao i potrebnim oseajem i znanjem za tipografiju i dizajn pre svega i tano znanje daljih tamparskih procesa dalje obrade, kojim raspolau samo obrazovani struni kadrovi. Evolucija u tamparskoj pripremi kroz digitilazaciju obrade promenila je tok pripreme iz klasine u digitalnu pripremu tampe (slika 2.8).

Slog

Repro-dukcija

Rukopis

Slike

Grafici

Tekstfilm

Crte/Raster

film

Monta-a

MontiraniFilmovi

Kopija

tampa-rska

forma

Rukopisi

TekstSlikeGraficiSlike/graficipodaci

Sa digitalnomReprodu-

kcijom (DTP)i Computer

to Plate (CTP)

tampa-rska

forma

Slika 2.8 Evolucija u tamparskoj pripremi kroz digitilazaciju obrade

a) konvencionalna priprema tampa (cca 1980) b) digitalna priprema tampe ( cca 1997)

19


2.3 tampanje

Proces prenoenja boje na papir (ili neki drugi materijal na koji se tampa) posredstvom jedne tamparske forme oznaava se kao "tampanje" Tokom stotina godina razvijen je veliki broj postupaka tampanja koji se na osnovu tamparske forme mogu razvrstati na etri glavna konvencionalna postupka tampanja i posebno digitalna tampa. Razvrstavanje se vri na bazi karakteristika tamparske forme (slika 2.9).

1 {tampaju}epovr{ine

2 ne{tampaju}epovr{ine

3 boja4 telo forme1 {tampaju}e

povr{ine2 ne{tampaju}e

povr{ine3 boja4 telo forme1 {tampaju}e


povr{ine3 boja4 telo forme1 {tampaju}e


povr{ine3 boja4 telo formeP

RO

PU

SN

AR

AV

NA

DU

BO

KA

VIS

OK

A

[T

AM

PA

RS

KE

FO

RM

E (

[F

)

3 41 2

3 41 2

3 41 2

3 41 2

Slika 2.9 etri konvencionalna glavna tamparska postupka

.... Visoka tampa

Elementi za tampanje (slova, linije, raster take itd.) lee uzdignuto. Ako je tamparska forma obojena, nalazi se boja na uzdignutim mestima i pod pritiskom se prenosi na materijal za tampu.

Najznaajniji predstavnici visoke tampe su tampanje knjiga koji je do pre nekoliko desetina godina bio dominirajui tamparski postupak i fleksotampa koja je od sredine 20-og veka u porastu i nalazi primenu u tampanju ambalae. U klasinom tampanju knjiga koristila se kruta metalna tamparska forma (olovo), dok se u fleksotampi koristi fleksibilna - meka tamparska forma od vetakog materijala.

.... Duboka tampa

Elementi za tampanje lee udubljeno. Glavni predstavnici duboke tampe su industrijska rakel duboka tampa kao i postupak koji se nalazi u umetnikom podruju bakrorez i elini rez i sl.

20


.... Ravna tampa

tampajui i netampajui elementi lee prividno u istoj ravni. tamparske forme su od razliitih materijala (npr Aluminijum i presvlake od polimera) sa razliitim hemijsko-fizikalnim povrinskim osobinama. Glavni predstavnik ravne tampe je ofset tampa - danas irom sveta dominirajui postupak tampanja. Ofset tampa je indirektan postupak tampanja, to znai boja se prvo prenosi na jedan meuprenosilac gumeno platno i odatle na materijal za tampanje. Na slici 2.10 je prikazana ofset tamparska maina ematski i njen spoljni izgled.

Slika 2.10 etvorobojna offset tamparska maina sa centralnim mestom

rukovanja - posluivanja kao i merna i regulaciona tehnika. a) ema maine b) Maina sa upravljakim pultom (spidmaster 74-4 P, Heidelberg)

.... Propusna tampa

tamparska forma se sastoji iz jednog finog sita (npr. od najlona) pri emu jedan sloj (ablon) zatvara netampajue elemente. Slino kao u dubokoj tampi se tamparska forma preplavljuje bojom i rakelom protiskuje. Pritisak rakela obezbeuje da se boja kroz sito prenosi na tampai materijal koji lei ispod. Dominirajui postupak je sito tampa. U svakom ovom postupku tampanja potreban je pored tamparske forme i tamparski elemenat koji obezbeuje pritisak koji je osnovni parametar za tampu, koji pritiska tamparski materijal na tamparsku formu radi prenoenja boje.

21


Za realizaciju tampe vekovima su se razvijale razliite tamparske maine. Razvoj se najilustrativnije moe predstaviti osnovnim mehanikim principima tampanja. Prvi tamparski princip Gutenbergova tamparska presa "ploa prema ploi" (ravno na ravno), tamparska forma kao i elemenat protivpritiska su bili ravni. tamparske maine knjiga 19-og i 20-og veka su radili po principu "povrina naspram cilindra", pritisni cilindar koji preko tamparske forme. Danas dominirajui postupci ofset, duboka i flekso tampa rade iskljuivo na principu "cilindar prema cilindru", brzina od 5000 do preko 100.000 otisaka/sat. Na slici 2. 11 je prikazana hala jednog tamparskog pogona.

Slika 2.11 Mainska hala jednog tamparskog pogona konvencionalne

tampe etri klasina konvencionalna glavna tamparska postupka imaju jednu zajedniku karakteristiku: vrstu tamparsku formu - tamparske slike su na jednoj mehaniki stabilnoj formi (master). Time se moe sa istom tamparskom formom u maini, ista tamparska slika da se reprodukuje u visokom kvalitetu. Od sredine 20-og veka su razvijeni i postupci kod kojih se tamparska forma za svaki tamparski primerak moe novo oslikati (npr. elektrofotografija) ili preneti boju direktno na tamparski materijal - dakle bez tamparske forme odnosno nosaa tamparske slike (npr. ink jet). Oni se danas oznaavaju kao non impakt tamparski postupci (bezkontaktni postupci) (NIP-tehnologije). Jedna po jedna tamparska strana moe da se tampa sa promenjenim sadrajem - naravno sa smanjenjem kvaliteta i produktivnosti. Do pre nekoliko godina Non impact postupci u kvalitetu kao i u brzini tampanja u odnosu na trokove nisu inili alternativu u odnosu na konvencionalne postupke tampanja. U poslednjim godinama je naroito elektrofotografski postupak tampanja jako poboljan, tako da je danas u delovima trita za tamparske medije postao alternativa. To vai naroito za naloge sa promenljivim podacima, odnosno informacijama, poto tamparska slika moe praktino za svaki primerak kompletno da se zameni. Znaajno im je da su alternativa za male porudbine. Na slici 2.12 je dat ematski prikaz tamparskog sistema za postupke bez tamparske forme - (NIP-tehnologije).

22


Slika 2.12 tamparski sistem za etvorobojnu tampu (NIP tehnologija): elektrofotografija sa sorterom za pojedinane tabake (CLC 1000 Canon)

.... tamparske maine

Grade se kao tabane i rotacione tamparske maine. Tabane tamparske maine se sastoje od jednog ureaja za ulaganje tabaka, jedne ili vie tamparskih jedinica i jednog ureaja za izlaganje U ureaju za ulaganje se uzimaju tabaci sa jednog stoga papira i predaju prvoj tamparskoj jedinici. Tabaci se pomou sistema za hvatanje vode kroz sve tamparske jedinice i odtampavaju. U ureaju za izlaganje se odtampani tabaci odlau na stog odtampanih tabaka. Rotacione maine se sastoje iz ureaja sa rolnom preko koga se dovodi podloga za tampu u jednu ili vie jedinica za tampanje. Posle tampanja esto se u nadogradnim agregatima vri dalja obrada ili se odtampani materijal ponova namotava u rolnu u ureaju za namotavanje. Za visokovredne tamparske proizvode su rotacione tamparske maine opremljene sa suarama radi spreavanja razmazivanja boja u daljoj obradi. tampanje novina se vri najee sa tkz. Coldset bojama koje ne zahtevaju posebnu suionicu, ali iskazuju kvalitativna umanjenja. Duboka tampa zahteva u osnovi suenje posle svake tamparske jedinice, posle tampanja svake pojedinane boje. Ofset tamparske maine i non impakt maine su rasprostranjene i kao rotacione i kao tabane maine, dok se tamparske maine za duboku i flekso tampu grade skoro iskljuivo kao rotacione maine. Rotacione maine postiu vee brzine tampanja u odnosu na tabane maine i maju prednost da se inline zavrna obrada jednostavnije realizuje. Rotacione maine su visoko specijalizovane najee su primenjene samo za jedan odreeni proizvod. Tipine primene su tampa novina, asopisa, ambalae i tampanje beskonanih obrazaca.

23


Na slici 2.13 je prikazan izgled rotacionog ofset tamparskog sistema.

Slika 2.13 Rotacioni ofset tamparski sistem (Heidelberg)

Tabane maine imaju prednost kraeg vremena pripreme, kratkog kretanja pri ulaganju, promenljivih formata i materijala za tampanje. Na tabanim mainama mogu da se izrauju skoro svi tamparski proizvodi koji su u sadanjim tamparskim postupcima mogui. Oni se koriste uvek tamo gde je vaan visoki kvalitet i fleksibilnost. Konvencionalne tamparske maine se u poslednjim decenijama dodatno automatizuju. Danas se skoro sve maine nude sa upravljakom jedinicom preko koje je mogue upravljati sa veinom funkcija maine. Ranije isto rune radnje kao to su promena formata, promena tamparske forme, korekcija registra, pranje valjaka i cilindara mogu danas da se obave pritiskom dugmeta. Preko jednog digitalnog ureaja za pripremu tampe je mogue prethodno podeavanje koliine boje za svaku tamparsku formu. Vie proizvoaa nudi ofset tamparske maine sa integrisanim osvetljivaem tamparskih ploa: Computer to Press odnosno podgrupa Direct Imaging DI maina. Non impakt maine su na osnovu svoje koncepcije ve u visokoj meri automatizovane i veinom gotovo potpuno se mogu upravljati kompjuterom. U svemu je automatizacija tamparskih maina za vreme poslednjih 20 godina dovela do znatnog poveanja produktivnosti u podruju tampanja, podigla kvalitet tamparskih proizvoda i radnog mesta. Bitno su smanjeni trokovi uz povoljnu proizvodnju tamparskih medija. Do pedesetih godina ovog veka unapreivani su postupci ulaganja i izlaganja materijala -tabaka. Drugu polovinu ovog veka karakterie izuzetan razvoj tehnika i tehnologija to se znatno odraava u podruju grafike industrije. Upravljanje tamparskim mainama preuzimaju raunari odnosno za to namenski razvijeni ureaji CPC - Computer Print Control - raunarom upravljana tampa. Najpoznatiji su CPC Heidelbergovi sistemi razvrstani prema nivoima razvoja od CPC1 do CPC TRONIC. Svaki od upravljakih sistema ima stepen automatizacije vii od prethodnog.

24


CPC upravljake jedinice su dislocirane na centralno mesto sa kojeg se vri upravljanje. Broj upravljakih funkcija raste sa razvojem novih CPC ureaja. CPC omoguuje centralno upravljanje sa kontrolom: zona ureaja za boju, doziranja boje iz ureaja za boju, upravljanja registrom tampe, irine obojenja trake, valjaka za vlaenje, gustoe obojenja, kontrasta, dobijenih vrednosti i programski zadatih, optimalnog pribliavanja otiska originalu, pokrivenosti povrine tampe po zonama, otklona u registru, posluivanja i dijagnostike.

Funkcije koje mogu biti upravljane CP tronikom: Za kompletnu mainu su: programiranje i memorisanje podataka, upravljanje pneumatskim ureajima, upravljanje ureajima za hlaenje i hidrauliku, upravljanje sistemom centralnog podmazivanja, dijagnostika rada pojedinih ureaja.

Za ureaje za ulaganje podloge za tampu: kontrola vazduha u usisnom i izduvnom delu, kontinualna kontrola toka i brzine podloge za tampu, daljinsko podeavanje eonih i bonih marki, podaci na displeju (brzine otiska, voenje tabaka, smetnje i sl.)

Za tamparske ureaje i glavni pogon: digitalno upravljanje pogonom, programiranje ureaja za pranje valjka, pranje ureaja za bojenje, kontrolu ureaja za okretanje tabaka za obostranu tampu, digitalno upravljanje valjaka za vlaenje, daljinsko upravljanje meuvaljaka, programiranje sredstava za vlaenje, programiranje dotoka boje, daljinsko upravljanje otiska za svaku pojedinu boju, kontrola ureaja za pranje, sistem za lakiranje, daljinsko doziranje koliine laka, elektronsko podetavanje registra tampe. 25


Za ureaj za izlaganje materijala: kontrola pneumatike za vreme rada maine, upravljanje ureajima za kontrolu izlaza, upravljanje ureajima za suenje (IC ureaji), kontrola toka materijala.

Osnovu CP tronika ini sklop procesnih raunara koji omoguuje digitalno upravljanje tamparskim mainama sa automatskom kontrolom svih funkcija. Vreme pripreme ovakvih maina skrauje se do 80%. Svaki od navedenih upravljakih ureaja raspolae sa unutranjom strukturom koju u zavisnosti od nivoa karakteriu elementi prikazani u na slici 2.14.

CPC Karakteristini elementi sistema

CPC1

mikro ureaji (nii i vii nivo), mehaniki ureaji, raunanje, usporavanje i programiranje za boje, memorisanje podataka na traku,

CPC2

memorisanje podataka na disketu, simultana merna glava sa denzitonatorom, poreenje dobijenih i programskih rezultata, proraun korekcije, spektrofotometrija,

CPC3

automatsko itanje ofsetne ploe, podeavanje za veliinu formata, dislociranost upravljanja u odnosu na mainu, unos podataka za upravljanje - drugih, program dok je maina u radu, unutranja memorija, unos podataka svetlosnim perom, senzorsko merenje iznad tamparske forme,

CPC4

optoelektronika jedinica za uitavanje, korekcija cilindara pomou servomotora, prenos podataka pomou infracrvenih zraka,

CPC

TRONIC

upravljanje svim funkcijama maine, digitalizacija funkcija, mrea senzora, praenje procesa na displeju, proces kontrole i korekcije automatski, unos podataka sa displeja.

Slika 2.14 Heidelberg CPC sistemi - nivoi i mogunosti

26


2.4 Zavrna grafika obrada odtampanog materijala Zavrna grafika obrada (dalja obrada) tampanog materijala obuhvata sve radne korake koji se sprovode posle odtampavanja papira ili drugih materijala sve do gotovog tampanog proizvoda. Mnogobrojne su vrste proizvedenih tampanih proizvoda a samim tim i procesi dalje obrade tampanih proizvoda. Zavrna obrada se prilagoava potrebi izrade proizvoda npr. knjiga, novina, materijala za savijanje od kojih se dobijaju kutije ili etikete i sl. Zavrne obrade su operacije kao to su rezanje, previjanje, savijanje (falcovanje), sakupljanje, vezivanje i sl. Slika 2.15 prikazuje dalju obradu na mainama za seenje i previjanje i savijanje.

Slika 2.15 Maine za rezanje, savijanje i previjanje (falcovanje)

Slika 1.16 prikazuje primer linije za sakupljanje savijenih tabaka.

Slika 2.16 Sakupljanje savijenih (falcovanih) tabaka radi izrade broura

(Proseter 562 Heidelberg)

Klasino povezivanje knjiga (knjigoveznica) izrada knjiga sa vrstim povezom danas ini jo samo mali deo ukupnog obima dalje obrade. Najvanije postupci procesa zavrne grafike obrade obuhvataju: Povezivanje knjiga - izrada knjiga sa mekim i tvrdim povezom sa povezivanjem broure u veim tiraima.

27


tamparije novina i asopisa raspolau rotacionim tamparskim mainama - ofset ili duboka tampa sa integrisanim agregatima dalje obrade (Inline - Finisching). Pogone izrade ambalae (sredstava pakovanja) izrauju se ili off-line (npr pregibne kutije) ili inline (npr polietilen tane za noenje) i druge razliite ambalae. tamarije etiketa su visokospecijalizovane za dalju obradu sa automatizovanim mainama za rezanje, isecanje (tancovanje) i mainama za pakovanje etiketa. Malim i srednjim tamparijama su esto prikljuene zavrne obrade u kojima se poslovne tampane stvari i druge akcidencije obrauju postupcima zavrne obrade. U nastavku su na primeru izrade broura objanjene vane tehnologije dalje obrade: Povezane broure lepljenjem na lenom delu lepljenje i postavljanje u korice od kartona (npr. depne knjige, katalozi za kunu dostavu, telefonski imenici i sl.). Broure povezane buenjem sastoje se od vie duplih listova stavljenih jedni u druge koji su u prevoju (falcu) sa icom povezane (npr. asopisi, magazini i sl.). Izrada broura se najee vri u pet operacija obrade i to: Rezanje (ravno rezanje) velikoformatnih tamparskih tabaka (signatura) iste sadrine tampanih na jednom tamparskom tabaku. Prvo se rezanjem moraju razdvojiti a zatim povezivati. Maine za rezanje rade sa vertikalnim noevima koji mogu da proreu stogove papira do visine od 20 cm. Falcovanje (savijanje, previjanje) prvo se tabaci za tampanje koji obuhvataju vie strana za tampanje , pomou falc maina (maina za previjanje) prema emi ispucavanja (rasporeivanja) na formatu tampe savijaju (slika 2.17 a). "Ispucavanje" znai tako rasporediti strane na tamparskom tabaku da one posle falcovanja i sakupljanja vie falcovanih tabaka pravilno slede jedna drugu. Ispucavanje se reava ve u pripremi tampe ali uvek zavisi od zahteva prema rasporedu dalje obrade. Kod vezivanja lepljenjem (slika 2.17 b) se pojedinani tabaci redom rasporeuju, radi ega prvi tabak sadri strane 1 do 8 i drugi tabak strane 9 do 16. Kod povezivanja sa buenjem se presavijeni - falcovani tabaci umeu jedan u drugi, radi ega prvi tabak sadri spoljnih osam strana (1-4 i 13-16) i drugi tabak unutranjih osam strana (5-12). Sakupljanje odnosno postavljanje zajedno Kada je odtampana jedna broura od 32 strane sa osam strana po tabaku, ona ima etri signature (delovi tabaka jedne broure oznaavaju se i kao signature). Kod tiraa od 1000 primeraka postoje posle falcovanja 4 stoga sa po 1000 falcovanih tabaka. Oni se moraju pojedinano ili odgovarajue rasporediti prema brouri koju treba izraditi. Rasporeivanje po redosledu ( za povezivanje lepljenjem) se oznaava kao "postavljanje zajedno" i vri se u specijalnim mainama za sakupljanje. Sastavljanje signatura radi vezivanja buenjem se oznaava kao "sakupljanje". Ono se vri najee

28


na povezaima - sakupljaima koji preuzimaju i operacije vezivanja i trostranog obrezivanja.

Slika 2.17 ema rasporeiva "ispucavanja" (osmostrano) za dva

tamparska tabaka za 16-o stranu brouru, ema za: a) vezivanje buenjem i b) vezivanje lepljenjem

Povezivanje lepljenjem i ivenjem icom Sakupljene tabane signature za brouru koja e se povezati lepljenjem prvo se na poleini narezuju (obrade se povrine koje treba da prime lepilo) radi omoguavana prodiranja lepila. Zatim se poleina potpuno premae lepilom (najee sa topljivim ili rastopljenim lepljivim materijalom) obmotaju se korice i zalepe sa poleinom. Maina za ove faze rada je poveziva koji lepljenje moe da se povee i sa mainom za sakupljanje ispred ili i iza nje. U povezivau i sakupljau su signature sloene jedna u drugu u brouri koja e biti povezana icom - buenjem. Broure se dovode pod glave za povezivanje, koje ih probijaju kroz poleinu ubacuju iane spojnice i savijaju ih. Obrezivanje tri strane Najee se broure obrezuju na dve ili sve tri strane (glava, podnoje, prednja strana), to istovremeno znai opsecanje broure na krajnji format. Ve u pripremi rada i u tamparskoj pripremi treba ovo obrezivanje uzeti u obzir i dodati da ne bi dolo do odsecanja nekih sadraja na stranama. Za trostrano obrezivanje postoje specijalni odvojeni postavljeni automati sa tri noa (tzv troreza).

29


I dalja obrada tampe je u poslednjim godinama sve vie automatizovana, ali ne i u meri kao tampa i pre svega priprema tampe. Na osnovu mnogih razliitih procesa i kompleksnosti mehanikih postupaka jo je potrebno mnogo vie runih zahvata u procesima rada nego u oba druga podruja (izuzetak ini npr inline finisching na rotacionim mainama sa valjcima). Zbog toga se i u podruju dalje obrade ine pojaani napori za implementaciju CIM (Computer Integrated Manufacturing), da dalja obrada ne bi postala usko grlo u proizvodnji tampanih proizvoda.

2.5 Digitalni proizvodni ureaji u odvijanju procesa (Workflow)

Izrada tampanih proizvoda se razvijala sve vie od runog rada (zanata) u industrijsku izradu. Kao i u drugim industrijskim podrujima dostigla je nivo kompjuterski integrisane proizvodnje -CIM koji sve vie dobija na znaaju. U poslednjim godinama je bio primetan ve u tamparskoj pripremi jak prodor kompjutera i automatizovanih tokova procesa. Integracija tamparske pripreme i tampe kao i automatizacija kod tampanja i integracija pripadajuih procesa rada takoe su dostigli odreeni nivo. Planiranje proizvodnje i upravljanje slue stvarnoj kontroli proizvodnog procesa. Planiranje proizvodnje jednog tampanog proizvoda se vri esto "upstream" to znai od dalje obrade tampe preko tampanja nazad prema pripremi tampe. To se moe najbolje pogledati na jednom jednostavnom primeru: Jedna mala tabana ofsetna tamparija je dobila nalog za izradu jednog kataloga. tamparija raspolae sa odelenjem za pripremu sa postrojenjem Computer to Plate, jednom dvobojnom mainom u formatu 52 cm x 36 cm, Jednom dvobojnom mainom u formatu 74 cm x 52 cm i jednom etvorobojnom mainom u formatu 74 cm x 52 cm. Finisching odelenje je opremljeno mainom za rezanje, jednom falc mainom i jednom mainom za donoenje, jednim sakuplja hefterom sa etri stanice i trimerom kao i jednim povezivaem lepljenjem. Zahtevi kupca za izradu broure glase: Izvedba vezivanje bod sa icom, Format DIN A4 Obim 32 strane Papir papir za tampanje slika (bilderdruck) Sjajnije glatko premazan, 150 g/m2 tampa: dvobojna, crno i cyjan kao ukrasna boja, strane 1,2 31 i 32

etvorobojne CMYK, Leyautdaten sa slikama i graficima dostavie kupac Tira 1000 primeraka.

Poto maksimalni tamparski format iznosi 74 cm x 52 cm mogu da se tampaju 8 DIN A4 strane po tabaku. Uz dodatak obrezivanja potreban je papir formata od 62 cm x 45 cm. Obim iznosi 32 strane dakle proizilaze etri osmostrane signature. tampanje i dalja obrada zahtevaju pri tirau od 1000 primeraka 150 tabaka dodataka po signaturi. Time je potrebno 1150 x 4 = 4600 tabaka. Spremno je: 4600 tabaka tamparskog papira

30


glatke povrine, za slike, 150 g/m2 u formatu 62 cm x 45 cm. Postupci pri planiranju proizvodnje su:

Dalja obrada. Poto zadatak glasi vezivanje icom, to je Workflow ve unapred odreen: Podeavanje falc maine na dvo prelomljeni ukrteni falc, format 62 cm x 45 cm; Falcovanje 4 signature od 1000 tabaka; pripremanje etiri stanice skupljaa povezivaa, format DIN A4; sakupljanje, spajanje, trimer 1000 primeraka; Pakovanje od 1000 primeraka.

tampanje Prema formatu papira dolaze u obzir maine u formata 74 cm x52 cm. etri spoljne strane su etvorobojne, sve druge dvobojne; To znai poto se radi o brouri vezanoj icom proizilaze jedna 4/4 bojna tabana signatura (tabak 1) i 3 2/2 bojne tabane signature (tabak 2,3 i 4). Uzimajui u obzir dodatak za rezanje proizilazi broj tampanja po tabanoj signaturi: 1150 otisaka prednje strane tampe lica) + 1150 otisaka lene strane (tampa sa druge strane ) = 2300 otisaka. Odvijanje procesa (Workflow) u tampi je:

etvorobojna maina. Priprema 1150 otisaka zamena tamparskih ploa - 1150 otisaka dvobojna maina - priprema 1150 otisaka 5 x zamena tamparskih ploa 5 x 1150 tampanih otisaka

Priprema . Strane se prema emi ispucavanja za vezivanje spajanjem ispucavaju uzimanjem u obzir trostranog obrezivanja, digitalno montiraju 8 strana po tabaku. Za dalju obradu se dodaju oznake za falc i obrezivanje, za tampanje paser krstii i tamparske kontrolne trake. Osvetljavanje ploa se vri uzimanjem u obzir individualnih tamparskih linija za raspoznavanje obeju upotrebljenih tamparskih maina. Na osnovu zahteva kupca vezano za kvalitet, tampa se na premaznom (oslojenom) glatkom papiru sa rasterovanjem od 72 linije/cm. tamparske ploe se biraju, veliina koja odgovaraju tamparskoj maini. Ovo planiranje uslovljava da se nalog u pripremi tampe moe odraditi tek onda kada je utvreno odvijanje procesa (workflow) za sledea podruja na osnovu podataka naloga. Digitalni workflow sistemi informacije stavljaju na raspolaganje sledeim podrujima, gde se one koriste za automatsku pripremu odnosno podeavanje maina. Time se izbegava da se ve postojei podaci na svakoj maini moraju ponovo unositi. Dodatne informacije se mogu preuzeti uz kompjuterski potpomognute pripreme naloga. Za posmatrani tamparski nalog se iz datoteke osvetljavanja mogu ekstrahovati sledee informacije relevantne za proizvodnju: Za tampanje formata papira - broj signatura tabaka u tampanju

jedne i druge strane (lice - nalije), broj i vrsta boja, profil boja, raspored boja po zonama preko tamparskog tabaka. Iz pripreme naloga dolaze: optereenja maine, visina tiraa, dodatak, vrsta materijala.

Za dalju obradu: Format papira, broj tabanih signatura, falc ema, vrsta povezivanja, obrezivanje. Iz pripreme naloga jo dolaze:

31


optereenje (zauzetost) maina, visina tiraa, dodatak, vrsta materijala, vrsta pakovanja, slanje-distribucija.

Kao standardni format za izdvajanje i prenos proizvodno relevantnih podataka potvrdio se CIP3/PPF (Print Production Format). Ovaj format je razvijen od strane jednog konzorcijuma firmi iz grafike industrije. CIP3 je za "povezivanje pripreme tampe i dalje obrade". Cilj razvoja je umreena tamparija u kojoj su runi zahvati u odvijanju procesa (workflow) minimizovani i time znaajno ubrzana realizacija naloga i isporuke. Na slici 2.18 je prikazano rukovanje materijalom u tamparskom pogonu

Slika 2.18 Transport materijala u tamparskompogonu za snadbevanje

tabanih tamparskih maina sa paletama papira

.... Premedija

Dananjim metodama i ureajima pripreme tampe celokupan tamparski nalog se moe opisati u digitalnoj formi. Na bazi ovog sloga podataka se mogu izraditi filmovi cele strane, odnosno moe se direktno izraditi tamparska forma. Postoje tamparski sistemi koji mogu da rade direktno preko datoteke naloga. tampana stvar moe danas da se proizvede na bazi "digitalnog masters-a" u kome je sadrana celokupna informacija za proizvod i njegovu proizvodnju. Tkz "elektronski mediji" prenose informaciju npr. preko CD Rom-a ili interneta koja ih pomou ureaja kao to je monitor ili displej ini vidljivim za itanje i posmatranje. Digitalni master za informaciju prenet pomou print medija ili elektronskog medija u mnogome je identian. Ovo vodi do stvaranja jednog premedija - podruja u workflow-u (slika 2.19). U ovom podruju informacija biva uzeta, oblikovana i kao digitalni podatak opisana, zajedno sa odgovarajuom organizacijom i rukovanjem podacima. Ovaj digitalni master moe sada ili kao printmedijum ili kao elektronski medijum da se umnoi i distribuira na vie mesta. Proizvodni proces unutar premedija podruja , koji omoguava izdanja nezavisna od izdavakih medija - dakle medijski neutralna, oznaava se i kao "Cross Media Publishing" (CMP). Osnovni preduslov za funkcionalni CMP sistem je garancija konzistencije i integriteta. Svi podaci moraju u digitalnoj formi da postoje i preko mree podataka da stoje na raspolaganju.

32


Distribu-cijaPremedija Priprematampe

2-bojnamaina

4-bojnamaina

Maina zasavijanje

SakupljaPoveziva

CIP3/PPFdatoteka

CIP3/PPFInformacijeFor: 62x45 cmSig: 3xSD-WDBoja: Crna, CijanTira: 1000+150Papir: BD 150g

CIP3/PPFInformacijeFor: 62x45 cmSig: 4Savijanja: 2Tira: 1000+150Papir: BD 150g

CIP3/PPFInformacijeFor: DIN A4Obrez: glava 5,podno 8,napred 15 mmHeftovanje: 2Tira: 1000+150Papir: BD 150g

CIP3/PPFInformacijeFor: 62x45 cmSig: 1xSD-WDBoja: C,M,I,KTira: 1000+150Papir: BD 150g

tampa

Dalja obrada tampe

CIP3/PPFInformacijeFor: DIN A4Povez debljina:2 mmPakovanje:Elastina folijaJedinica pak: 25 komada

Slika 2.19 Proizvodni tok u digitalnom "Workflow" za izradu print medija

sa jedinicom za korienje CIP3/PPF informacija Na slici 2.20 je takoe prikazano kako je Premedija podruje povezano sa pripremom, tampanjem i daljom obradom. Prema stepenu digitalizacije sistema u proizvodnom toku mogue je kompletno digitalno odvijanje procesa (workflow).

ELEKTRONSKI MEDIJI

PREMEDIJA

INFO

-IZVO

RI

MULTIMEDIJI

MULTIMEDIJITAMPARSKI

MEDIJI

Orginalnipodaci

Proi

zvod

nja TV, Radio

Internet , sl.

CD-ROM, sl.

raspo-dela

Ureaji zaVizuelizaciju

Elektronskeinformacije

Digitalni tampa-rski sistemi

Pripre-ma

tampa(konvenc.)

Zavrnaobrada raspo-dela

Kup

ac /

Kor

isni

k

Proizvoditampe

IdejeSadrajForma

Podacimena-ment

Slika 2.20 Premedija podruje u workflow za produkciju print medija i

elektronskih medija Pri tom je jasno da je kombinacija elektronskih medija (npr CD Rom ) i printmedija (npr knjiga) multimedijalna primena, koja moe da se izvede i unutar jednog pogona. Ova kombinacija razliitih nosilaca podataka se oznaava i kao "Mixed media Publisching" (MMP). Publikacije se mogu optimirati pri emu se kombinuju prednosti razliitih nosilaca podataka. Pri tom se publikacija ne vrednuje kroz spretnost povezivanja pojedinih informacionih tipova podataka (tekst, ton animacija itd.) nego kroz povezivanje razliitih nosilaca podataka (npr CD-ROM Internet i Print).

33

Procesi tampe Grafiki procesi

3.0 PROCESI TAMPE Jedna od podela procesa tampe prikazana je na slici 3.1.

cilindarformeP

OS

TU

PA

K

TA

MP

E

Com

pute

r to

Prin

tCom

pute

r to

Pres

s

Bez

konta

ktni "N

on- I

mpac

t"(b

ez

tam

par

s ke

f orm

e)Kon

venci

onal

ni (s

a t

ampar

skom

form

om)

Sito

tam

pa

Vis

o ka

ta m

pa

Rav

na

tam

pa

Duboka

tam

pa

Ele

k tro

gra

fij a

Jono g

raf ija

Mag

net

ogra

fija

Ink

Jet

The r

mo

gra

fija

Foto

gra

fija

Of s

et

Boj

aSuvi

ofs

etKon

tinu-

a lno

Puder

toner

T en

it o

ner

Ma g

net

toner

Likv

idIn

kTopli

I nk

Dro

p o

ndem

and

" X"

z rac

i

Ink

toner

Subli m

a-c i

jaTra

nsf

er

Nos

ilac

boje

tra k

a/fo

lije

Ta b

ak ili

r oln

a (m

ater

ijal

za

o dt

a mpa v

anje

)

Or g

ina l

i i pod

a ci

Pri p

rem

ata

mpe

ta

mpa

Da l

ja o

bra

da

Pro i

zvodni t o

k

t a

mpar

ski pr o

izv o

d

Dig

i tal

ni

oti s

ak

Com

pute

r to

Film

Com

pute

r t o

Pl a

te

P rev

l aka

koj

as t

var a

boju

Slika 3.1 Postupci tampe

34


Navedena podela obuhvata pored konvencionalnih postupaka tampe i tkz. Computer to tehnologije. U okviru navedenih postupaka ralanjuju se postupci odreenih podgrupa. Naravno da se mogu praviti i druge podele u okviru procesa umnoavanja otisaka. U procesu tampe se moe napraviti i podela prikazana na slici 3.2. Celokupna tampa podeljena je u dve grupe: Industrijska tampa i Manuelna tampa Industrijska tampa je postupak najee visokotiranog broja otisaka sa organizacijom, specifinim zahtevima i potrebnom tehnikom. Manuelna tampa je u domenu malih tiraa i vrlo esto u domenu umetnike reprodukcije. U okviru industrijske tampe se moe napraviti sa dananjeg tehnolokog nivoa razvoja podela na dve grupe. Obzirom da se osnovna podela postupaka tampe pravi na bazi tamparske forme i ova podela na dananjem nivou razvoja u odnosu na tamparsku formu je na dve grupe i to: tamparski postupci sa vrstom tamparskom formom

(konvencionalni) i tamparski postupci bez tamparske forme (Non Impact Postupci NIP -

nekonvencionalni) U tamparskim postupcima sa vrstom tamparskom formom su tradicionalni postupci visoke, duboke, ravne i propusne tampe sa osnovnim podelama i karakteristikama u okviru njih. Visoka tampa- je tehnika tampanja koju odlikuje tamparska forma sa uzdignutim tampajuim elementima, sa kojih se pritiskom, boja prenosi na podlogu i slobodnim udubljenim netampajuim povrinama. Pripadajue tehnike su joj fleksografska, tipo i leterset tampa. Fleksografska tampa - je vrsta visoke tampe koju odlikuje elastina i fleksibilna tamparska forma najee izraena od gume ili plastike. Tipografska tampa - je postupak direktnog tampanja gde se boja prenosi direktno na materijal za tampanje - podlogu. tamparska forma je kruta i izrauje se od tamparske legure ili vrstog polimernog materijala. Leterset tampa - je indirektni postupak visoke tampe u kojem se boja sa tamparske forme prenosi prvo na cilindar presvuen gumom a sa njega na materijal za tampanje - podlogu. tamparska forma se izrauje od bakra, cinka i u novije vreme od fotopolimera. Duboka tampa - je tehnika tampe koju odlikuje tamparska forma sa udubljenim tamparskim elementima, sa kojih se pritiskom boja prenosi na podlogu i slobodnim ispupenim netampajuim povrinama. Pripadajue tehnike su joj bakro, elina i tampon tampa. Bakro tampa - je vrsta duboke tampe koju odlikuje tamparska forma izraena u povrinskom sloju od bakra najee postupkom nagrizanja. elina tampa - je vrsta duboke tampe koju odlikuje elina gravirana tamparska forma.

35


T A M P A

MANUELNAINDUSTRIJSKA

VISOKA [TAMPA

FLEKSOGRAFSKA[TAMPA

TIPOGRAFSKA[TAMPA

LETERSET [TAMPA

DUBOKA [TAMPA

BAKRO [TAMPA

^ELI^NA [TAMPA

TAMPON [TAMPA

RAVNA [TAMPA

OFSET [TAMPA

LITOGRAFIJA

SVETLOSNA [TAMPA

PROPUSNA [TAMPA

SITO [TAMPA

[ABLONSKA [TAMPA

SPECIJALNIPOSTUPCI

INK- JET [TAMPA

LASERSKO[TAMPANJE

HOLOGRAFIJA

DIGITALNA [TAMPA

KOMPJUTERFILM

KOMPJUTERPLO^A

KOMPJUTER[TAMPA

VISOKA

KSILOGRAFIJA

METALOGRAFIJA

ZANATSKATIPOGRAFIJA

BAKROREZ

DUBOKA

RADIRUNG

KREJON

AQUATINTA

HELIOGRAVURA

RAVNA

KAMENA

LITOGRAFIJA

PROPUSNA

ZANATSKA SITO

OSTALI POSTUPCI

POSTUPCIOSTALI

Slika 3.2 Poedela tampe

36


Tampon tampa - je indirektni postupak tampe kod kojeg se specijalna boja prenosi sa kliea na podlogu za tampanje pomou tampona najee od silikonske gume male tvrdoe. tamparski elementi kliea su udubljeni a slobodne povrine ispupene. Ravna tampa - je tehnika tampanja koju odlikuje tamparska forma kod koje su tampajui i netampajui elementi u prividno istoj ravni. Zasniva se na selektivnim afinitetima povrine tamparske forme. Pri kvaenju forme vodom nju prihvataju netampajue povrine a kvaenjem bojom nju prihvataju tampajui elementi. Pripadajue tehnike su joj ofset, litografija i svetlosna tampa. Ofset tampa - je vrsta indirektne ravne tampe. Gumeni cilindar preuzima boju sa tamparske forme i prenosi je na podlogu (papir ili neki drugi materijal) delujui kao posrednik izmeu tamparske forme i podloge za tampu. Litografija - je klasina najstarija vrsta ravne tampe. tamparske forme su najee kamene, cinkane ili aluminijske ploe. Postupak dobijanja otiska je direktan. Ona se najee koristi kao umetnika tampa. Svetlosna tampa - je postupak ravne tampe koji za tamparsku formu koristi staklenu povrinu debljine oko 1 cm koja je oslojena elatinom i kalijum bihromatom. Nakon oslojavanja i razvijanja na staklenoj ploi ostaje reljef razliite visine tako da forma poprima karakteristike i duboke tampe. Slabije osvetljena mesta na tamparskoj formi imaju vei afinitet prema vodi a osvetljena prema boji to je karakteristika ravne tampe. Propusna tampa - je tehnika tampanja koju karakterie prolazak boje kroz tamparsku formu u cilju dobijanja otiska. Na tamparskoj formi razlikuju se tampajue povrine kroz koje moe prolaziti boja i netampajue povrine, zatvoreni nepropusni elementi, kroz koje ne moe prolaziti boja. Pripadajue tehnike su joj sito i ablonska tampa Sito tampa - je vrsta propusne tampe kod koje je tamparska forma u obliku mreice - sita sa delovima na kojima se nalaze otvori (propusni elementi) i delovima bez otvora (nepropusni elementi). Mreica - sito moe biti od metala, tkanine, prirodnih ili vetakih materijala. ablonska tampa - (patroniranje) je vrsta propusne tampe kod koje je tamparska forma ablon ili patron. Boja se na podlogu kroz otvore ili ablone odgovarajueg oblika prenosi na podlogu. Boja se nanosi etkom, ureajem za prskanje ili komprimovanim vazduhom i sl. Ink-Jet - je postupak koji se sastoji u tome da se specijalna pigmentna boja brizga na tamparsku podlogu pomou specijalnih ureaja. Lasersko tampanje - je postupak umnoavanja u kojem je kombinovana laserska tehnika i elektrofotografija. Holorafija - je fotomehaniki postupak kod kojeg se upotrebom monohromatske koherentne svetlosti trodimenzionalno prikazuju otisnuti objekti. Za osvetljivanje objekta se koriste laserski zraci. Laserski zraci su tako podeeni da jedan deo ide direktno na fotografski materijal za

37


snimanje (referentni zrak) a drugi posle refleksije od objekta ide na fotomaterijal.

Razvoj raunarske i laserske tehnike omoguio je direktnu povezanost raunara i tamparskih maina tako da su nastali savremeni postupci digitalne tampe: kompjuter - film, kompjuter - ploa, i kompjuter - tampa.

U zanatskoj tampi su zastupljeni procesi manuelne tampe.

3.1 PROCESI MANUELNE TAMPE

Izrada kliea

Slika je uvek bila nezaobilazni deo sadraja tampanih dela, naunih knjiga, kolskih udbenika, publikacija, strune i zabavne literature, reklamnih priloga, revija i sl. Za tampanje slika koriteni su kliei raeni prema crteima ili fotografskim slikama. Po nainu izrade imamo tri vrste izrade kliea: manuelni, hemijski i fotomehaniki. Manuelni kliei se dobijaju runom izradom. Runo se izrauju: drvorezi - ksilografija, metalorezi - na podlozi od metala (bakar, elik, cink, olovo i sl.) linorezi i kliei - na podlogama od razliitih vetakih materijala. Hemijski koji se dobijaju hemijskim nagrizanjem dela povrine koja je nezatiena od nagrizanja. Povrine koje se zatiuju su povrine na koje se nanosi sloj materije koja tu povrinu titi od nagrizanja. Na taj nain se dobiju tampajue i netampajue povrine na ploi. Fotomehaniki postupak je slian prethodnom, stim to se u ovom sluaju umetniki orginali postupkom fotografije prenose na staklenu plou ili filmove a odatle kopiranjem na metalne ploe koje se nagrizaju kiselinama i na taj nain stvaraju tampajui i netampajui elementi.

Drvorez - Ksilografija

Ksilografija (gr. xylon, graphen pisati) rezbarstvo, rezbarija, vetina predstavljanja figura i slika u drvetu, tampanje drvenim slovima i tablicama, vetina pretampavanja na drvo. To je grafika tehnika, vrsta drvoreza graviranog na ploi poprenog reza drveta (imir, kruka). Ovu tehniku je pronaao Engleski graver Tomas Bjuik 1753-1822 a do pronalaska cinkografije bila je najea tehnika reprodukcije novinskih, asopisnih i knjinih ilustracija. Ksilografija je najstariji postupak izrade kliea. Poeci izrade kliea se vezuju za 13 i 14 vek a ova vetina se znaajnije koristila za ilustrovanje knjiga sve do industrijske revolucije. Drvorezi su dosta skupi pa se ree upotrebljavaju za manje koliine tampanja. U prvom veku nae ere Kinezi su rezali svoje slovne znakove na drvene ploe. tampajui elementi na drvenoj ploi bili su sa obrnutim likom znaka i reljefno izdignuti. Za VII vek se vezuje najstarija tampana knjiga na drvenim ploama koja je pronaena u jednom budistikom hramu u Aziji. tampanje knjiga je bilo zanat.

38


Za izradu kliea najpogodnije je imirovo drvo. Njega ima dve vrste, uto i crvenkasto. uto drvo je dobrih karakteristika pa je pogodno za najfinije radove drvoreza. Crvenkasto je po kvalitetu neto meke i manje otporno. U pripremi za izradu drvo se ree u poprenom pravcu. Koristi se drvo koje je prolo fazu suenja ali ne potpunu. Potpuno suvo drvo pri obradi puca a sirovo po obradi se deformie. Pogodno za izradu kliea je i drvo kruke, oraha, lipe i jove. Povrinu drveta za rezbarenje - izradu kliea prethodno je potrebno fino obraditi mirglom. Finalna obrada drveta se radi uz pomo plute natopljene sa lanenim uljem da bi drvo ostalo elastino i da bi se dobile fine povrine. Glaanje se vri tako da se dobije povrina glatka kao ogledalo. Uglaana povrina se premazuje tankim slojem cinkane bele boje kao osnove. Na toj osnovi se crta slika u obrnutom izgledu. Rezbarenje se vri uz pomo vrstog i otrog noia. Sa njim se laganim potezima izreu konture crtea oiviavanjem svega onoga uz pomo ega e se kasnije tampati. Pored noia se koriste i dleta sa razliitom reznom geometrijom za ienje udubljenja. Najee rezbarenje su vrili drvoresci. Drvorez kao grafika umetnost bio je na vrhuncu primene sredinom 19 veka. Razvojem mainskog drvoreza potisnut je runi drvorez.

Slika 3. 3 Drvorez - golubovi

Drvorezom su se mogli dobiti ujednaeni otisci. Otiskivanje se vrilo na nain da se tamparska forma (drvorez) premazivala bojom uz pomo tampona, pa se preko nje stavljala podloga za tampu i preko nje koa. Preko koe se vrilo utrljavanje uz pomo nekog predmeta. Podloga se lagano skidala da se ne bi otetio otisak. Na ovaj nain su tampane prve knjige. Te knjige su bile velikog kvaliteta i vrednosti. U poetku su one pisane na listovima papirusa. Da bi drvorez imao vrednost prijavljuje se broj otisaka koji se moe otisnuti i svaki otisak se numerie i naglaava koji je u redosledu u odnosu na ukupni broj.

39


Dagerotipija

Dagerotipija (Daguerrotypie) je najstariji nain dobijanja slike na metalnoj ploi preparisanoj slojem jodnog srebra. Dagerotipija je slika stvorena uticajem svetlosti na hemijski prireenoj metalnoj ploi a dobila je naziv prema ureaju koji je pronaao Louis Jacques Mande Dager 1838 godine. Dager je dugo vremena pokuavao da na bakarnoj ploi koja je oslojena slojem asfalta dobije pozitivnu sliku. U tome nije odmah uspeo ali je pokuaje nastavio sa Joseph Nicephore Niepce - om. Nieps je radei na litografiji zapazio da na ploi prelivenoj rastvorom asfalta osvetljavana mesta pod uticajem hemikalija ostaju ovrsla dok neosvetljena mesta pod uticajem hemikalija se spiraju sa ploe. 1838 godine Dager uspeva u svom nastojanju. Ovo su bili poeci razvoja fotografije u reprodukciji. Razvoj fotografije je bio vezan za pronalaenje materijala osetljivih na svetlost.

Metalotipija - metalografija

tamparska forma je od metala gvoa, olova, bakra, mesinga, aluminijuma, cinka. Metalografiju moemo raditi runim rezanjem i krunim alatima za utiskivanje. Metalotipija se moe raditi i hemijskim putem, nagrizanjem kiselinama.

Bakrorez

Bakrorez je bio prethodnik bakrotampi. Najstariji sauvan bakrorez potie iz 1446 godine. Bakrorez se na dobro uglaanu bakarnu plou prenosi precrtavanjem sa elinim iglama sa tanko zailjenim ili proirenim otricama. Ukoliko je potrebno da linije budu tanje one se urezuju vrlo plitko. One koje trebaju da ostave jai otisak, urezuju se dublje i ire. Tehnika urezivanja je dugotrajna zamorna i skupa. Bakrorez predstavlja orginalna umetnika dela.

Radirung

Radirung je najstariji postupak pronaen u XVI veku. U ovoj tehnici rada se meu prvima spominje ime Albert Direr-a, zatim talijanskih umetnika Andr Mantegna i Antonio Raimondi i holandski majstor Lukas von Lezden i Holandski umetnik Harmensz Rembrandt van Ryn. U ovom postupku se uzme bakarna ploa, ispolira se sa jedne i druge strane i prekrije slojem asfalta, mastiksa (bledouta i miriljava smola mastikovog drveta) i svetiljske ai, rastopi i pusti se da se osui. Pomou crvene oslojene hartije crte se prenosi na tu plou a umetnik elinim iglama vue poteze slikanja rezbarei do osnovnog metala. Posle toga se ploe ubacuju u hlorid gvoa. Na mestima ogrebotine odnosno metala dolazi do nagrizanja ploe. Moe se vriti ponovno rastapanje bitumena pa dvostruko ili viestruko nagrizanje. Nagrizane se vri do odreenih dubina. Posle toga se ploa dobro oisti. Radirung je jednostavan postupak i zasniva se na linijskom crtanju. Obojavanje ovakvih ploa se obavlja tamponom i zahteva dosta vetine da bi se dobila. Vee ploe se obojavaju valjkom a ienje mesta sa kojih treba odstraniti boju se obavlja uz pomo jelenske koice i krpe. Zbog velike pripreme tamparske

40


forme za ovu vrstu otiska se koristi kvalitetan papir esti i runo izraen papir. Nabojena ploa (tamparska forma) se stavlja na plou rune prese. Preko ploe se stavlja kvalitetni papir koji je sa gornje strane premazan lepkom pa se na njega stavlja beo ili obojen karton veih dimenzija od papira. Uz pomo pritiska cilindra ispod kojeg prolazi tamparska forma sa papirom izvri se prenoenje boje na podlogu (papir). Primer jedne koriene prese je prikazan na slici.

Slika 3.4 Runa presa za bakrotampu

Krejon postupak

Krejon ili kredni postupak sastoji se u tome da se dobro ispolirana bakarna ploa premae sa crnom bojom kao osnovom i na nju prenese crte precrtavanjem. Pojedini delovi slike se obrauju uz pomo posebnih pribora za takanje. Ti pribori su snabdeveni sa tokiima koji na sebi imaju nareckane otre vrhove. Povlaenjem po bakarnoj ploi dobija se fina struktura takica koje se mogu jo nagristi hloridom gvoa. Izgled ovakve obrade podloge je slian crtanju kredom pa se postupak naziva i kredni postupak. Ukoliko se otisak prenese sa odreenim tonom i belinama dobija se utisak umetnike slike.

Rez u eliku

Rez u eliku je 1820 godine Englez Charles Hearth uveo kao novu tehniku umetnikih orginala. elina ploa se termiki obrauje tako da se omeka radi lake rune obrade. Ploa se prvo uglaa pa se premazuje crnom osnovom na kojoj se vri iscrtavanje. Crte se precrtava na plou a zatim se vri njegovo urezivanje u plou uz pomo elinih igala i urezivaa. Urezani elementi u ploi se mogu produbljivati nagrizanjem. Po zavretku izrade ploe ona se ponovo termiki obrauje (kali se) u cilju poveanja tvrdoe povrine. Otiskivanje sa ploe se vri kao i kod slinih postupaka (bakrorez i sl.).

Akvatinta

Akvatinta (aquatinta) je postupak koji je razvio Le Prince u Parizu. Bakarna ploa se dobro ispolira sa piritusom, amonijakom i kredom. Ploa se zatim pospe sa slojem asfalta koji se zagrevanjem pretvori u sloj zrnaca na povrini koji slui kao osnova. Na povrinu se zatim nanosi sloj

41


sitne praine asfalta. Crte se nanosi iscr

189854416 graficki procesi skripta

Documents