1celokupna dela

Danko Angjelinovi, Trifun uki, dr Hugo Klajn, Borivoje Nedi, Sima Pandurovi, Aleksandar Petrovi, Ztvojin
Simi, Branimir Zivojinovi, Velimir Zivojinovi

Kultura
1966.
Z A B U N E
D V A V T T E Z A I Z V E R O N E
U K R O E N A Z L O A
V E S E L E Z E N E V I N D Z O R S K E

Izgleda neizbeno da mašta i oseanje stvaraju mitove oko liikova neobinih i velikih ljudi, i toliko ih katkad pre- obraze da ovi im aju m alo, nem aju nimalo, slinosfti s ori- ginaLorrL Odista, neki put se u tome ide tako daleko da se od- rie i postojanje originala, ili se bar sumnja u njegov identi- te t Ko je, n a prim er, bio Sokrat: je li on oddsta postojao, ili je sarno fik cija Iz prie? Ili, da li je baš Homer spevao besmirtne epove koje m u pripisujem o, il l je pak to uin io neko drugi? Jedan humocrtista duhovito je primetio da ljudi rado pale sveicu pre likom veldkana, all da ta „osvetljenja“, kao svee i kanila pred ikonama, tvore takvu pustoš da se, od mnogog ima, lik vdše ne moe raspoznati.
Tafeo se dogodalo da se i oko Sekspirovog im ena 1 lika stvori mit, i, uprkos injenicama, stvorene su, pa se i danas stvaraju fantastine prie o pravome autoru pozorišnih komada koji prolaze u svetu pod imenom Viljema Sekspira. Jer izgleda udesno i nepojmljivo da je jedan deak iz provin- cije, sin nepismenih roditelja, koji nije završio ni mesnu „gramatiku ŠkoiLu", jer ga je otac morao uzeti sebi na zanat; koji neškolovan, „znao malo la tinsk i i još m an je grki“; i koji se, grlom u jagode, zaputio u London, u pozorište — dni so, eto, besmdsleino veravati da je taj stratfordski seljak mogao da poetane najvei pesnik, koji je, po reima Viktora Igoa, „posle Boga najviše stvoirio“. Zar ne bi bilo pirdrodnije, i lepše, da je sve te udesne dram e napisao, recimo, Fransis Bekon, filosof, ueni lord kancelar, bamn od Vemlama itd., kao što se teza o tome odista dugo, i besmisleno, odravala u AmericL i Evropi, iako Bekon niije bio nimalo pesniik, ve suta suprotnost poeziji? Ili, recimo, da je pisac tih drama
IX

Viljem Stanli, erl od Darbija, kao što to danas vrlo ueno dokazuje Abel Lefran, profesor u Francuskom ikoleu, jer „otkuda je malo školovani deak iz Stratforda" mogao imati tako bogat latinizovan renik, poznavati ratpu vetinu, soko- larstvo, maiju, dvorske obdaje itd.?
Ovakve nastrano6ti izazlvaju sleganje ramena ill osmeh, i niko im u SekspLrovoj otabini ne pridaje znaaja. dvesta godina marljivog arhivskog istraivanja pokazalo je da podaci za Sekspirovu hiografiju nisu taiko oskudni kao što se obino misli, i da, na osnovu pouzanih i veradostojnih dokumenata, znamo mnoge vane podatke iz pesmkova i- vota: dabume krštenja i smrti, okolnosti pod kojima je stupio u brak, o deci koja su iz toga braka roena, o raznim nova- niim i poslovnim poduhvatima, o hroonološkom postanku njegovih knjievnih dela, i tome slino; osm toga, postoje o njemu i mnoga saopštenja njegovih savremenika; i najzad, postoje njegova dela, koja su za njegova ivota bila štampana, kao i ona, oelokupna, koja su objavljeina sedam godina posle njegove smntL Prema tome, aaiko se nit ovde-onde prekida, iako ne znamo sve što bdsmo elell da znamo o pesniku, —a to esto ne znamo niti moemo znati m o mnogim drugim znamenitim ljudima ak i dz blie prošlosti — danas nema ozbiljne teškoe da se pesnikov lik sagleda u celini, a najmanje ima razloga da se sumnja u njegov identitet.
I
Viljem Sekspir roen je u mesecu aprilu 1564. u Stratfor- du-na-Evomu, malenoj vanoišici, u grofoviji Vorik, u srcu seoske Engleske. On je bio tree od osmoHo dece svojih - ditelja, Dona Sekspira i Meri roene Arden, potomaka far- mera iz oblinjih sela Sniterfilda i Vilmkota. Don, vecrovatno nepismen, zemljoradnik i Slobodan vlasnik malog poljskog dobra, bavio se rukaviarskim zanatom i ptrodajom ita, vune i drvene grade, i uavao je kod svojih sugraana ugled valja- na i sposobna eoVeka, pa je bio odbomik a pofom i predsed- nik stratfordske opštine. Docnije, meutim, izgleda da je za- u novane teškoe: bio je tuen zbog duga, osloboeti da- vanja priloga za mesnu sdirotmju, prodao je jedan deo ima-
X

nja, i bio je optuen što ne dolazi u crkvu „ što zakoni njenog yeHdanstva propisuju". Posle njegove smrti, 1601, u vlasnitvu porodice ostala je samo kua u ulici Henli, koja se i danas pokazuje posetiocima kao kua u kojoj je, navodno, pesnik roen.
Stratford je tada imao oko hiljadu i pet stotina stanov- nika koji su se bavili zanatima tooji su odgovarali potreba- ma okodnog seoskog stanovndtva, a uz to obraivali su zemlju i gajili stoku. Prema jednom savremenom opisu, to je bio lep i uredan trišni gradi, poploanih uldjca, sa drv ore- dima brestovai, sa mnogo cvea u vrtovima i dvarištiina, sa uredinim i istim kuama pored zelenih obala pitomog Evona, i sa njivama, pašnjacima, proplancima i šumama u nepo- srednoj ofoolini. Kroza nj su prolazili veliki puitovi koji vode u Oksford i London, u Kotventri i u Bermdngam, a u njegovoj blizind nalazlli su se isto rijsk i zamkovi Vordk i K enilvort i Koventri, koji su hill pozotmica nekih najpresudnijih zbiyanja u ivotu engleskog naroda. Pored crkve Sv. Trojice, sa slu- bom i propovedima na engleskom jeaaku, u gradu je postojao i esnaf, osnovan ve u trinaestom veku, kojd se na više nai- na starao o njemu, pa je, izmeu ostalog, izdravao i mesnu „gramatiku škohi", u kojoj su uenicd sticali ne samo osnov- na znanja pismenosti ve i dohro poznavanje latmskog jezika. Graani Stratforda cemli su, izgleda, školu, jer su svoje uitelje, magistre iz Oksforda, plaali više nego što su tada bile uohiajene nastavnik e nagrade ak i u znam enitim školama Itona. Poele pripreme, deaci su govarili lajtinski sa svojim nastavnikom, prevodili tekstove na engleski jezik, pisaia sasrtave na laitmslkom, i ita li ela Seneke, Te- rencija, Plauta, Cicerona, Vergilija, Ovidija i Horacija. U toj školi, smatra se, uio je i mladi Sekspir, verovatno od svoje seme do trinaeste ili etmaeste godine, kada ga je otac, zbog svog nepovoljnog imovnog stanja, rano uzeo k sebi, na zanat.
U jesen 1582. Viljem. Sekspir oenio se Anom Hatevej, keri jednog „slobodnog seljaka“ iz oblinjeg zaseoka So- teri, koga je imala nešto novaca, no koja je bila starija od njega: on je imao osamnaest, ona dvadeset i pet godina. Ve u prolee 1583. roena im je ki Suzana, a dve godine docnije roeni su blizanci, Hamnet i Dudita. Hamnet je umro u dvanaestoj godini, 1596; Dudita se ndala za Tomasa Kvi-
X I

nija, vinarskog trgovca i obrazovana oveka, sa kojim je imala troje deee, ali nijedno od njih nije ivelo due od dvadeset godina; Suzana se udala za dr Dona Hola, lekara, i im ala je sa njim ker Elizabetu, j© ivela do 1670; njenom srnru uga&ila se pesnikova loza.
N ije poznato šta je radio ni gde je boravio m ladi Seksp ir u toku sedam ili osam godina, od roenja blizanaca, 1585, do prvog pom ena o njem u u Londonu 1592. P redanje kae da je m orao da bei iz S tratforda od odm aze mesnog vlaste- lina ser Tomasa Lusija, iju je divlja lovio i još spevao o njemu šaljivu baladu kad je ovaj uzeo da ga suski progoni kao zverokradicu; dalje, da je bio uitelj, verovatno „priva- tni“, u nekom vlastelinskom domu, i da je moda, po obiaju vremena, putovao u Italiju kao pratilac svoga uenika; i najzad, da je obavljao sitne poslove u pozorištu u Londonu. To su, dabogme, nagaanja, na jran ija takv a kazivanja potiu tek iz prvih biografskih pokiuaja poertkom osamnaestog veka. Meuitim, 1592. godine, Robert Grin, dramski psac, objavio je jed an spds u upozotrava svoje aikadem ski ško- lovane drugove da se uvaju glumaca i novih neškolovanih pisaca, m eu kojim a je i „ skotrojevika V rana ulepSana naSim perjern**, koja „zamišlja da je jedini Binotreeac u ze- m lji“. A lim ja se jasno odnosi na Sekspira, kovanica ,,bi- notresac**, ahakescene, tresti pozamicam, nainjena je pre ma pesnikovom prezirnenu, Shake-speare, tresti kopljem. Prema tome, iz ovog prvog pismenog podatka posle 1585. saznajemo da je Sekspir u Londonu, i da je glumac i dramski pisac. To potvru<je i izdava Grinovog spisa H. Cetl, koji se iste godine, u jednom svom spisu, javno izvinio Sek- spdru zbog svog udela u napadu na nj, rekavši tu, izmeu ostabog: „To mi je ao, kao da je prvobitna greka moja greška, je r v ideo sam i sam da je njegdvo ponašanje is to onako ljubazno kao što je i umetnost kojom se bavi; a osim toga razni ugledni ljudi posvedoili su o njegovoj ispravnosti u poslovanju, Što dokazuje njegovu estitost, i o njegovoj mi- loj ljupkosti u pisanju, što svedoi o njegovoj umetnosti.u NekoLiko godina docnije, 1598, Fransis Minis, u delu Riznica duha, kae da je S ekspir >rmeu Englezima n ajbolji u obema vrstama pozorista“, u komediji i tragiediji, i, pored njegovih poema i „slatkih soneta“, navodi i dvanaest dotad napisanih
X II

drama. „Muze bi govOrile Sekspirovom divno uglaanom fra- zom, kad bi htele da govore engleski!“, kae Mirs.
Knj izevni rad Sekspirov obuhvata dvadeset godina, pr i - blino od 1592. d o 1612. godine; za to v rem e nap isao je d v e ve- l ike narat ivne poeme, Veneru i Adonisa (1593) i Otmicu Lu~ krecije (1594), zbirku od 154 soneta, objavljenu 1609, ali na- p isan u pre 1600, i trid ese t še s t d ram a, kom edija, is to rija i tragedija. Z a lju b ljen i p oklon ik (1599) je zbirka od dvadeset i jedne pesme, od kojdh je samo pet nesumnjivo Sekspirovih; Feniks i grlica (1601) je mistina poema koja je objavljena u dodaitkn jedne knjige st ihova Roberta Cestera, i tek je moguno, ali ne i izvesno, da je Sekspir autor (te poeme; Tubalica zaljubljene (1609) objavljena je na kraju zbirke Sekspirovdh Soneta; to je i l i njegovo vrlo rano delo i l i je tud pesn ik i sastav . O sam naest d ra m a b ilo je š tam pano „p ira t- ski“, bez odobrenja autora, u tzv. kvarto-izdanjima; one su b ile p reš tam p an e v iše p u ta za v rem e pesn iko va ivota, a sve zajedno objavl jene su prvi put u tzv. Prvom fol io- izdanju , 1623, zaslugom dvojioe Sekspirovih drugova-glumaca. U ovu dragocenu knjigiu, i j im izdava ima treba zahvaliti što su te drame u potpunosti saiuvane, ni je unesen Perikle, verovatno zato što su prire iva i smatral i da drama nije Sekspiiova, il i je to tek manjam dedom. U svakom sluaju, Sekspirov kanon pr iznaje t r ideset i šes t drama iz Prvog fol i ja kao nje govo autentino dramsko delo.
Prvi origiinalan Sekspirov komad, N enagradeni ljubavn i trud, verovatno je bio prikazan tek 1594, kada je njemu bilo trideset godina; uskoro posle toga, moda iste godine, napi sao je t ragedi ju Rom eo i D ulije ta , i b io je odmah pozdrav- ljen kao veliM dramski pesnik; Miirs, u svojoj pohvali, 1598, pom in je R om ea i ulijetu medu onim del ima sa koj ih je Sekspir „najodliomji medu Bnglezima", a dramsilct pisac D. Marston, 1599, veli da „zaljubljeni sada samo govore o Ro- meu i Dulijeti“. Ubrzo, Sekspir je stekao podršku i prija- tel js tvo mladog erla od Sauthemptona, kome je posvetio obe svoje poeme, i koji je bio jedan od najobrazovanij ih mladih ljudi na Elizabetinom dvoru. Verovatno je da tome svome p rija te lju Seksp ir dugu je p rep oruku d a n a d v o ru prikae dve predstave, o Boiu 1594, kuda je i otišao zajedno sa dvojicom najslavnij ih giumaca toga vremena, t ragiarom Ri-
XIII

ardom Berbedom <i kom iarom V iljemom Kempom. N e zna se šta su oni tom pri l i lkom igral i , al i postoj i dokument da su t i i g lumca bi la p laema za te dve predstave t r inaes t funt i i neš to više, i da je to j na g rad i kra l jica , inae vr lo šk r ta , dodala još šest fu n ti i neš to više, kao osob it znak svoga zadovoljstva, tako da je ukupna svota iznosdla dvadeset funti , š to je bi lo ravno godišnjoj plat i dobro plaenog stratfordskog u i tel ja . No, v an ije nego d v o r i p lem stvo, š iroke n aro d n e m ase p ri- hvait i le su Sekspirovo pozorište: ima dokaza o tome da su u tok u SekspiroVa ivota, i sve d o 1642, ka d a su nared bo m pu ri- tanskih vlast i sva pozordšta u Londonu bila zatvorena, njegovi komadi privla i l i u pozorište mnogobrojne gledaoce, koji su ispunjavali sva mesta, do poslednjeg. To pozorište, podig- nuto 1599. i nazvano , ,Glob“, moglo je da primi, po tvrenju savrem enika, dv e po do t r i hi l jad e gledalaca. V eliku po pu- lam os t Seksp i rovu k od n jegovih savrem enika moda na jbo l je p o tv ru je PredgoV or izdavaa ob jav ljen u P rvom foliju , 1623: „Velikoj raznovrsnosti italaca: od najsposobnijih do onih ko ji tek u m eju d a s r iu . . . zna jte, ov i su komadi ve isprobani, i izrald su svaku kri t iku. . . Citaj te , s toga; i po- navljaj te , opet i opet: pa ako vam se onda ne svide, zacelo ste u nekoj oevidnoj opasnosti , kad ne razumete.“
Hronološki, Sekspirovo dramsko delo, po E. Daudenu, nastalo je ovim. redorn: u prvom razdoblju, priblino od 1590. do 1595/96, Sekspir prepravlja za pozomicu stara dela, naro- i to dramske hronike , a l i i p i ie prve samostalne drame, komedije: Zabune, U kroena zloa, Dva viteza iz Verone, i N enagraeni Iju bavn i trud ; i s tor i j ske drame: H enri V I (tri dela), i Riard III; i t ragedije: Ti t Andron ik i R om eo i ulijeta . Ovaj prvi period Dauden naziva , ,U radionici" i kae da je to doba „uenja i ogledanja" , a pesnik je „vredan al i i veseo i h ra b a r uenik “. D rugom razdoblju, od 1595. do 1600 , pripadaju velike i vedre komedi je : Sn ovienje u no ivan jsku, M letaki t rgovac, Mnogo vike ni oko ega. Kako vam drago. Bogojavljenska no , i Vesele ene vindzorske; istorije: Riard 11, K ra lj Dzon, H enri IV (dva dela), i H enri V . Dauden naziva ovaj period , ,U svetu“, jer „Sekspirova uobrazil ja po inje da zahvata iz s tvamog ivota , da razumeva svet i l jude u njemu“, a n je- gavo delo postaje „snano i jedro“. Tree razdoblje, od 1601.
X IV

do 1608/9, is t ie se du bo kim sum orom i oseanjem tragino sti ivota, koji prelaze u istinsko oajanje d ogoren pesimizam; tu spada ju ve l ike t ragedi je : J v lije Cezar, H am let, Otelo , Kral j L i r , Makbe t , A n to n ije i K leopatra , K oriolan i Timon A tin ja n in ; dsto tako i sat ir ina drama Trail i Kresida, i dve „mrane komedije", Sve je dobro što se dobro svrši i Mera za m eru. Ovaj period Dauden naziva „Iz dubina", i kae da pesn ik sa d a isp itu je „n a jm ran ije i n a jtu n ije s tran e lju d - skoga srca“ i „prouava veliku tajnu zla“. Cetvrto razdoblje, od 1609. do 1612, naz van o „rom an ticno “ i ,,pos ledn je“, sad ri t rag ikom edi je i li rom ant ine d ra me: Simbel in , Zimska bajka, Bura, (Perikle?), i romant inu is tor i ju H enri VIII . Dauden je ovo razd o b lje nazvao „Na v isinam a", je r S eksp ir se sada iz „metea i muke poslovanja, iz mraka i t ragine misteri je , iz mesta okuenih uasom i zlo inom, posredstvom snage l jubavi, uzneo u i ste i v ed re v is in e“.
II
Sekspirovo dramsko delo , napisano pr ibl ino uzev u toku poslednje d ecen ije šesnaesitog i p rv e sedam naestog veka, nastalo je za v rem e v lad av in e k ra lj ice E lizabe te (1558—1603) i z a v rem e v lad av m e k ra lj a D em sa I (1603—1618). O pšta atmosfera ovih dveju vladavina veoma je razl ina. Elizabe- tino doba, nazvano , ,zlatno“, oznaava uspon narodne snage, vedr inu i opt imizam; Demsovo doba, pak, karakter isu ma- laksavanje, sumor i seta. Elizabeta je poslednji potomak dinastije Tjudora^ rodene u krvi na Bosvortskom polju, 1485, i ja je mudra politdka, posle okonanja dinasitikih ratova C rven e i B ele rue , 1455—1485, uspostavdla sna m i sred išnu vlast i ojaala versko, poli t icko i kulturno jedinstvo naroda. Dems, pak, prvi je iz dinast i je Stjuarta, i njegova vladavina, samovdljna i nepopularna, produbdla je jaz dzmeu dvora i Parlamenta, izmedu „rojal is ta" i „puri tanaca", j sadrala je klice nezadovoljstva koje e dovest i do gradanskih revolu- cija 1642-1652.
Prom enjena opš ta a tm osfera jedne i d rug e v ladavine ogleda se i u Sekspirovom dramskom delu. Pre kraja Veka napisane su sve velike komedije i is tori je (a ove druge,
X V

iako ,,tragine“, imale su svoj politiki i paitriotski smisao, kao i svoju populamu i propagandnu „aktuelnost") , dok su u sledeoj decenij i novoga veka napisane sve velike trage dije, kao i romantine „tragikomedije" (koje su, opet, izraz popu lam og u ku sa za jed an novi d ram sk i oblik ). Tako, godina 1600. ini prekretnicu u Sekspirovom dramskom stvaralaštvu, i del i ga u dve grape drama koje veoma razl ino s l ikaju pozomicu ivota : najpre vedr ina i s rdaan smeh; onda, sumor i seta, pa strepnja, uas i oajanje. „Smeh, koji je dug i srdaan 1600, naglo prestaje, i više se ne uje; tragine su ak i komedije koje slede posle 1600“, kae M. Lus. Dve tragedi je koje pr ipadaju prvoj deceni j i , Ti t Andronik i Ro meo i ulijeta, veoma se razl ikuju od onih potonjih: A ndro n ik je prvi Sekspirov pokušaj (ukoliko je delo njegovo) u oblasti tragedije, i po svojoj surovoj bmtalnosti pripada tzv. „tragediji osvete" Senekina tipa, jezivoj i krvavoj, koja je bila neobino p o p u lam a u v rem e k ad je Seksp ir poeo d a piše; Rom eo i ulijeta,. pak, v iše dram ska poem a negoii d ra ma, obiluje razuzanom veselošu i komedijanjem. Dve ko medije koje pr ipadaju drugoj deceni j i , Sve je dobro i M era za m eru, nevesele su i tragine: jedna dirlj ivo slika , ,bol p rezren e ljub av i" ; d ru g a licem erstvo 1 ok ru tnost v lasti, i raspravl ja o moralu . Tragikomedi je i l i romant ine drame, koje okonavaju Sekspdrovo delo, bi le su tumaene kao izraz fi losofske smirenosti i vedrine koje su ozari le pesnika u poslednjem periodu njegovog ivota. „Mraan oblak je prošao“, kae Dauden, , , i nebo je vediuje i nenije nego ikad.“ Utisak koji na i taoce ostavljaju poslednji Sekspirovd komadi jeste ovaj: ma kakva bila njegova iskušenja i tuge i pogreške, on je izišao iz n jih m udar, š iroka srca, spokojne du še . . Duh ovih poslednjih komada je duh vedrine koja proizlazi iz prizn an ja lju d sk e slabosti; sv i on i izraava ju duboko oseanje potrebe kajanja i dunost praštanja." Zabluda je , meutim, raširena i populama, uspostavljat i paralel izam izmeu hronologije pesnikovih dela i hrondke njegovog linog ivota. Liton Stre i , analizuju i u jednom znamenitom eseju Sek- spirove tragikomedije, kri t ikovao je Daudenovo gledite o njima, i s pravom je upitao: „Da u ovome vil is tanu imamo pravo da zapostavim o zle duho^e? Da li u ovom e svetu snova smemo da zaboravimo na more?" Je l i pravo re i da je Sek-
XV I

spir , /u nenom, uzvišenom duhu, u mirnom i spokojnom raspoloenju" s tvarao Kral j icu u Simbel inu, i l i pisao prva dva ina Z im ske ba jke?“ Stre i jev zakl jucak je da je Sekspir u ovome, poslednjem, periodu oseao „dosadu prema svetu, dosadu prema s tvamom ivotu, dosadu prema drami, dosau, u s tvar i , prema svemu sem prema poezi j i i poetskim sno- v rn ia . . . S j ene s t r ane , nadahnu t j e po le tom maš te da peva eterine pesme, a , s druge, nagnan je opšt im gaenjem da povrem eno iz lije svo ju apa tin ost u rei ogare n ja i estine." Tragikomedi je , s tvamo, obojene su onom is tom atmosferom sumora i nezadovol j s tva ko ja karak te r i še drugu deceni ju pesnikova s tv ara laš tv a ; i p rem d a se sklopom , u m etn u tim za- b avam a — pesme, plesa, m uzike i arobnih prizora — kao i svojim „srenim završeoima“ razliikuju od tragedija ko.je su im prethodile, one su u stvari izraz onog istog sumomog i traginog raspoloenja koje se osea posle 1600. godine.
Zanimljivo bi bilo zinati šta je prouzroikovalo tu ogromnu p rom enu raspoloenja. D a li je posredi neko pesnikovo op ako obo ljenje, ne sren a ljuibav, sm rt u parodici, i l i razo - aranje u pri jatel ja? Godine 1596. umro je Sekspirov jedinac, Hamnet; 1601. pogubljen je erl Eseks, a sa njim zajedno bio je osuen na smrt pa pomilovan i osuen na doivotno zato- enje mladi erl Sautempton, Sekspirov pri jatel j i mecena; 1601. um ro j e pe sn iko v o tac Don; 1603. u m rla je k ra lj ica Elizabeta; is te godine osuden je na zatocemje vojnik, more- plovac i pesn ik ser V o lter R ali; 1605. o tk riv ena je „b aru tn a zavera" katolika; 1607. izbila je u Midlandu buna zbog ogra- ivanja zemljdšta; najzad, Sekspirovi Soneti, objavljeni 1609, no napisani mnogo ranije, ako bi bi l i autobiografske ispo- vesti a ne konvencije poetske mode, bili bi , ,dokaz“ o tome da je pesnik, u vreme kad je sonete plsao, bio nesrean u l jubavi i razocaran u pr i ja te l js tvo. Vrlo je moguno da su neki nemili dogadaji imali ut icaja na promenjeno pesnikovo raspoloenje, i da strašna mizantropija Timona At in jan ina (1608) nije bez unutrašnjeg razloga. Sem pomenutih, isitorija ne zna koji su to nemili dogaaji u ivotu pesnikovu, Oko tajanstvene linosti „cmomainjaste gospode" iz soneta 127—152, n a prim er, kao m ogunog vin ov nik a pesn ikov ih jada , s tvoreno je m nogo teo rija i nagadan ja . Taiko Ivo r Braim, koji je iz pesnikova dela pokušao da izgradi njegovu
Sekspir l X V I I

biografiju , m isli d a je „cm o m an jas ta gospoa" u sam om e srcu pesnikovom, i da je „godinama drala pesnika na mukama, i b i la za n j l ik oboavan i mrzak" . Njen l ik .Braun na lazi u ne kim Sekspdrovim delim a: to je Rozalina, p rv a l jubav Romeova; to je opet Rozal ina u N enagraenom - bavnom t rudu; to je prevr t l jiva . K res ida (Troil i Kresida, 1602); i konano, to je Kleopatra (Antoni je i K leopatra, 1607). Don Dover Vilsom misl i da se promena koja se opaa u svemu što je Sekspir napisao posle 1600. moe objasnit i samo nekom linom l jubom orom , je r l jubo m ora je m ot iv eti r i i li pe t dela iz ovog razdoblja: Troil i Kresida, Otelo, Simbelin, Zimska bajka i, donekle, A n to n ije i K leopatra.
Meutim, pesnikovd savremenici, kao i njegovi prvi bio- graf i u seamnaestom veku, u raznim zapis ima koj i su sa- uvani, uvek ist iu samo njegovu vedrinu, duhovitost i veselost. On je „slatki Sekspir" (V. Kovel, 1595), „zlatousti Sek spir" (F. Mirs, 1598), „medni Sekspir" (D. Viiver, 1599), ,,ple- meniti Sekspir" i „mili Labud sa Evona“ (B. Donson, 1623). Don Maningam zapisao je, 1601, jednu veselu i ne- s tašnu anegdotu o Sekspiru , koja je u is t i mah i jedina autenti&ia anegdota koja je o njemu sauvana*; on je „- ta m lepidu m " (T. P o rter, 1615); „njegov j e g en ije bio Saljiv, i dnio ga je sklona veselosti , no mogao Je (kada je to hteo) da bude svean i ozbiljan" (T. Fuler, 1643); „g. Sekspir je im ao uroenu du ho vi tos t . . (D. Vord , 1629—1681) itd .
Premda je nesumnjivo da pesniko delo obino nosi peat i obeleje pesnikove lifcnosti, njegov pogled na svet i ivot, a esto d spom en n a lini do ivljaj, ipa k uzroke prom en i u k a ra k te ru Seksp irov ih d ram a, k o ja je u p ad ljiv a posle 1600, tre b a tra iti i d rugde: u p ro m en jen im druStveno- politik im p rilikam a, „šibam a i ru g a n ju v rem ena" k o je je „izišlo iz zgloba", kao i u promenjenom uJkusu gledalaca u pozorištu.
Sa krajem stolea gasio se i vel iki zanos renesanse, jen jav a le su one snage narod no g ivo ta ko je su,. u to k u
* „Trinaesti mart 1601. Jednom kad je Berbed igrao Riarda 3, on se toliko svldeo jednoj gradankl da mu je zakazala da dode k njoj te noi pod imenom Ri. 3. Sekspir, priuvši njihov razgovor, izišao je ranije iz pozorišta, bio je ugošen, i pri svojoj zabavi, pre nego što je Berbed došao. Kad prijaviše da je Ri. 3 pred vratima, Sekspir ree neka mu odgovore da Viljem Osvaja dolazl pre Ri. 3. Sekspirovo ime je Viljem."
X V I I I

šesnaestog veka, preobrazile l ice Engleske. Zdrav i svetovan duh koji je uje inio narod 1 stvorio nezavisnu crkvu; zado- bio p rev las t n a m oru i osvojdo nova tr iš ta i p rv e naseobine u dalekim prekomors>kim zemljama; unapredio zanatstvo i udario temelje industr i j i ; ukinuo manastire, podigao škole, i s tvorio kn jievn ost koja, u poezij i i dram i, otada nem a prem ca — m alaksao je, izvrgao se u sum njia vost i skep- t icizam, s jedne strane, i u strog i sumoran puri tanizam, sa druge. Dok je reforma crkve u šesnaestom veku izvedena p ro sto i lako, bez v ersk ih rajtova k o ji su po tresali neke zemlje, u sedamnaestom veku poli t ika, rel igiozna i moralna p ita n ja zauzdm aju p rv o mesto , i vode konan o graanskom ratu. Sukobi koji soi nastali ve poetkom stolea bili su izraz probuene svest i mlade i mone graanske klase koja je zah tevala svo ja politik a p rav a i ekonom ske povlastice. Si imo m i du h pu i i tan stva , koji, s jedne s t rane, oduzim a ivotu veselost, vedrinu i radost, a, sa druge, vidi mater i ja lnom bogaenju dokaz i po tv rdu „boanske m ilosti", u d ario je bio svoj peat na sve vidove savrem enog ivota.
Drama ovog perioda prikazuje sa podsmehom il i gaenjem sukobljavanje druStvenim redovima, pohlepu i l ice- merstvo, sujetu i rasipništvo, ne štede i pri tom ni samog vladara. U jednom pismu, 1604, francuski ambasador izve- štava da „glumci glavnoga grada" prdkazuju kral ja Demsa na pozornici , a „njeglova supruga prisustvuje t im predsta- vama, da bi uivala u ismejavanju svoga supruga". U drugom jed no m pdsmu, 1605, kae se: „glum ci se ne uz dr a- v aju d a prik azu ju n a svojoj pozo rnici ceo tok ovog - dašnjeg vremena, ne š tede i n i kra l ja , n i dravu, n i re l ig i ju , i to sa takvom slobodom, da se svako ko god ih uje mora up laši t i“. Sekspirove dram e, kao i d rug a dra m ska del a ovog perioda, izraz su tog opšteg raspolotenja, d u h a i n arav i v re mena. Pozomica je odista slui la kao „izvod i kratka hronika vremena", i bila je „ivi komentar" dogaaja' , raspoloenja, i atm osfere koji su v ladali na velikoj pozornici ivota:
Prostrana svetska pozornica prua Prizo ra tunih više nego glum a U kojoj ml se pojavljujemo.
(Kako vam drago, , 7)

U svoj im komedi jama i t ragedi jama Sekspir je davao tu a tm osfera vremen a, raspoloenja i in teresovan ja š irokog kruga gledalaca, a ona su se mogla podudarat i i sa njegovim vlast i t im. Kad je atmosfera bdla vedra, vedre su i vesele b ile i n jegove kom edije; kad je n as ta la prom ena, došle su mrane i teške tragedije. I l i rska l jubavna poezija el izabe- tinaca, kae ser Volter Rali, bila je, „ majsko jutro“, dok „pesme Demsovih kaval jera bl is ta ju s ja jem adiara na cmoj pozadini".
III
Kad je Šekspirovo knj ievno delo s teklo populamost , i kad je i s&m stekao, u vidu nagrade, znatan udeo u pri- hodima pozor išne druine kojoj je pr ipadao kao glumac i pisac, on se vratdo u svoj ro d n i g rad i i povukao u m iran ivot, verovatno 1610, ili 1611. godine. Ve ranije, 1597. bio je kupio, za svo tu o d šezdeset fun ti, d ru g u po veliin i kuu u Stratfordu, kao i zemlju i pašnjaike. Godinu dana, pre toga, 1596, dobio je bio grb i pravo da se nazove dentlmenom, blagorodnim gospodinom koji ivi od svojih prihoda. D eviza na grbu, sa kopljem i sokolom, glasi N o n Sans Droict, a grb je u stvari bio podaren njegovom ocu Donu, zato što je „njego ve rodi te l je i pre tke unapredio i nagradio kra l j Henr i VII za nj ihovu hrabru i vemu s luzbu“. Sekspir je odis ta sad iveo kao im uan ovek, kuevLasnik i zem ljoposedn ik. Njegovi susedi obraali su mu se katkad za zajmove, kad su bi l i u nevolj i , i l i su ga moli l i da se zauzme za nj ih u Londonu. On im je iz lazio u susre t, im a više po datak a o tom e d a je morao i da se pojavl ju je na sudu kao tui lac u sporovima novane prirode. Don Vord, sveštenik stratfordski, zabeleio je (1662—1668) d a je S eksp ir „trošio oko h iljad u fu n ti godišnje,- kako sam cuo“. Svakako, njegovi prihodi kao glumca, pisca, i suvlasnika pozor iš ta nisu bi l i neznatni , n i t i u tome ima ieg neobinog, jer je poznato da su i neki drugi glumci imal i znatne pr ihode: Edvard Alejn , na pr imer , g lumac su- p am ik e pozorišne druine, dve godine m la i od Sekspira, ostavio je deset hi l jada funti kao svoje zaveštanje za osni- vanje jedne škole i jednog milosrdnog doma.
x x :

U toku pet i l i šest godina koje je proveo u Stratfordiu do svoje smrt i , Sekspir je nesumnjivo odlazio katkada u London, pa je i tamo kupio jednu kuu, 1613, no pozorištem se nije više aktivno bavio, pa je i svoje pozorišne udeonice bio prodao. S vremena na vreme dolazi l i su mu u goste njegovi knjievni pri jatel j i iz Londona, i Don Void, pedesetak godina posle S eksp irove sm rti, zabeleio je d a su „Sekspir, D rejton i Ben Donson im ali veseo sastana k, i ka nd a su prevaSe pili , jer . Sek spir je um ro od vru ice k oju je ta d a dobio“. U stvari, to je b ilo h lad n o ptrolece 1616. godine, i verovatno je posredi bio neki nazeb i l i zapaljenje. Umro je , verovatno, n a svoj pedeset d ru g i rodendan , u u to rak 23. apri la . Iza njega su ostal i njegova udova Ana, sestra Doan, keri Suzan a i Dud ita, u n u k a Elizabeta, 1 un uc i Riard, Tomas i Sekspir . Ve i deo svog imanja Sekspir je ostavio svojoj starijoj keri Suzani, ko ja je ivela u Stratfordu . 2eni je ostavio samo „drugi najbolj i krevet“, moda zato što je A na b ila m an je sposobna d a u p rav lja im an jem nego ki Suzana, i jem je s taranju majka bi la preporuena. Mlada k i Dudita is to je tako bila zbrinuta, a unuei Elizabeti ostavio je najve i deo srebmog posua. U svojoj poslednjoj volj i Sekspir ni je zaboravio ni svoje pri jatel je: t roj ici svojih drugova glumcima Riardu Berbedu, Donu Hemingu i Henri ju Kondelu zaveštao je po 26 ši l inga i 8 penija da kupe sehi spomen-prs tenje . Is to tako ostavio je manje svote i nekim svojim prijateljima u Stratfordiu.
Sekspir je sahranjen u crkvi Sv. Trojice, kod oltara, u Stratfordu. Na plo i koja pokriva grob urezani su stihovi: „Fri jatel ju dobri , Hrista radi , / ne diraj prah koji je pokopan ovdel / Blagosloven neka je onaj ko pofi tedi ovaj kamen, a prok let ko pom eri m o je kosti.“ N eki ,,g. D uad al“, koji je posetio S tra tfo rd 1693. saoptio je u jednom pism u d a m u je crkvu „pokazao crkvenjak star preko osamdeset godina** i da mu je kazao da je t e s t ihove napisao sam pesn ik , i da se „niko iz s t r aba od go rn je k l e tve , i ne usuu je da d i r a t u nadgrobnu plou, iako su njegova ena i ker i usrdno ele le da poivaju sa njim u istom grobu“. Sledee godine, 1694, posetio je S tra tfo rd jed an oksfordsk i dak, V iljem Hoi, i u pism u jednom svom p r ija te lju tum aio je te stihove ovako:
X X I

Sekspir ih je takve sastavio zbog grubih neznalica, grobara i klisara, koji bi, da nije kletve, posle izvesnog vremena izbacil i njegove zemne ostatke u oblinju kostumicu, koja m u je b ila grozna i odvratna . N a sevem om zidu crkve, a iznad groba, nalazi se Sekspirovo pop rsje, izraeno i po- stavljeno sedam godina posle njegove smrti . Epitaf ima najpre latinski dvostdh, koji glasi:
ludicio Pylium, genio Socratem, arte Maronem: Terra tegit, populus maeret, Olympus habet. (Po mudrosti Nestor, po genijalnosti Sokrat, po umetnostj
Vergilije: Zemlja pokriva, narod tuguje, Olimp ga ima.)
Onda sledi šest nespretnih st ihova na engleskom:
Stani, prolaznie, zašto hltaš tako? Citaj, ako umeš, koga je ziobna smrt stavila Pod ovaj spom enik: Sekspira, s kime je 2lva priroda um rla: ije ime kra si ovaj grob Mnogo više nego cena: jer sve Što je on napisao Ostavlja ivoj umetnosti da bude samo sluše njegovom
duhu.
N ajs ta riji od Sekspirovih b iografa, u sedam naestom veku, To m as F u ler (1608—1661) kae da je S ek sp ir bio up ad ljiv prim er o ne istine d a se pesnik n e s tv a ra nego se rada, i d a su u njemu bila ujeddnjena tri velika pesnika, Marcijal, Ovi- dije i Plaut; drugi, Don Obri (1681) kae da je bdo „lep i dobro sazdan ovek; pr i ja tan u društvu, i Vrlo hi t ra duha. . . Njegove kom ed ije ivee dokle god lju d i b u du razum evali engleski jezik, jer pi ikazuju m o r e s h o m i n u m “ Ovakvih zapisa sav rem en ik a — pisam a, zabeleaka, pohvala, posveta i si. — ima pedeset i osam u znam enitom d elu ser E dm unda embersa, V. Sekspir, prouavanje problema i injenica, 1930; sem ovih. C em bers donosi još dvadeset i d va zapisa n apisana u sedamnaestom veku. Pisci onih prvih su, da navedemo sa mo neke najpoznati je , Edmund Spenser, Tomas Naš, Robert Grin, Majkel Drejton, Fransis Mirs, Don Marston, Gabrijel Harvi, Don Viver, Ben Donson, Don Vebster, Tomas Hej- vud, Fransis Bomont; a onih drugih: Don Milton, ser Vil jem Davenant, Don Drajden, Edvard Revenskroft, pisci i pesnici . No najlepšu pohvalu Sekspiru napisao je njegov drug
X X I I

i prijatelj , pesnik i dramski pisac Ben Donson: „Uspomeiii mog vol jenog psca, g. Viljema Sekspira d onom e što na m je on ostavio", objavljenoj u prvom izdanju celokupnih Seks pirovih d ram sk ih dela , 1623:
Dušo ovog doba! fHvalo! radosti! Diko pozornice! Mo] Seksp i r e J . . .
< Spomenlk ti si bez nadgrobnog kdma, I uvek iviš dok tvoja knjiga ivi. I dok je u nas duha da je itamo.
Likuj, Britanijo, ti imaš pesnika Kome sve scene Evrope poštu duguju! On nije pripadao jednome dobu Ve svim vremenima.
Takav je, u kratkom pregledu, bio ivot i rad Vil jema Sekspira , sagledan na osnovu utvrenih in jenica i podataka. Takva Sekspirova biografi ja s lae se, uglavnom, i sa sauva- nim predanjem o pesnikovom ivotu: pa zato , kao š to kae jed an od najverodosto jm jdh njegov ih biografa, ser S idn i L i: „Dokle god Sekspirov jezik ne bude mrtav, dokle god engleski jezik postoji i l judi ga razumeju, besmisleno je izraa- vati sumnju u tradicionalno primljene injenice o Sekspiro- vom toku ivota."
IV
Svake godine desetine hi l jada poklonika iz svih krajeva sveta dolaze u Stratford-na-Evonu da borave nekoliko sat i i l i nekol iko dana u tome mestu u kojem se rodio i umro najve i dramski pesnik, Vil jem Sekspir . Da je to neki vel iki grad, i l i da se on mnogo promenio za poslednjih tr is ta i pedeset godina, verovatno bi se stranac, došavši u nj, oseao kao u svakom novom mestu. Ovde su, pak, sve asocijaci je udruene sa pesnikom i njegovim delom, i oveka obuzima neobino oseanje zajedništva. Dok putujete vozom kroz l isnate gajeve Voriika, uzbueni ste i obuzeti radosnim ocetoLvanjem; prola- z i te pored m esta bogat ih is tor ij skim uspom enam a; i kad posle troasovne von je ugled ate stanini na tpis: Stratford-u po n Avon, to vam je ime tako l i t e ra rno pozna to da vam je sad
X X III

never ica da ga odis ta vidi te napisana debel im crnim s lovima na beloj s taninoj tabli , kao i tol ika druga imena eleznikih stanica . To se oseanje još v iše pojaava kad uete u grad: idete u l icama koje se zovu is t im imenima koj im su se nazi- vale u Sekspirovo doba; pre lazi te preko Evona is t im onim kamenim mostom kojim je on prolazio; lepo vidii te da se ta prost rana ul ica tamo zove Henl i , i znate da se u njoj nalazi kua u kojoj se pesnik rodio; tamo dal je je Gramat ika škola u kojoj je on u io; još malo nie dole, pored same , podie se K ra lj evs ko spom en-pozorište; a sam o m alo da lje , opet pored same reke, u senci ogromnih l ipa, vidi te crkvu Sv. Troj ice , u kojoj je pesnik sahranjen. Oko vas je huka i mete modemog ivota: putnici razndh fizoonoirmja i sa raznih ge- ografskih širina, bliskih i dalekih; automobili i udobni i raskošni autobusa; hoteli , veliki i mali, i restorani; mnoge trgovine u koj ima cveta prava mala indust r i ja u vezi sa uspom enom na pesnika, sa nj egovim delom i n jegovim rod- nim krajem: sl ike, poprsja, albumi, spomeni, knjige, tuma i , i vodiL Odista, ceo gradi sa svojim zgradama, ulicama, t rgovima, sa rekom koja prot ie kroza nj i sa predelom koj i ga okruuje , udruen je sa uspomenama na pesnika i n jegovu porodicu, i doarava atmosferu njegove rane sredine.
Za manje od dvadeset godina posle Seikspirove smrti Stratford je ve bio poznat kao „mesto vrlo uveno zbog ro- denja slavnog Vil jema Sekspira", a u toku slede ih sto godina izvestan broj pisaca zabeleio je mesno predanje o njemu. No veliina Sekspirove um etnosti b ila je p rizn a ta i ocen jena tek u osamnaestom veku, kada su N. R6, A. , L. Tiobold, dir Donson i dr. redigovali i izdali njegova dela, a glumac Devid Garik oiveo ih na pozornici. Garik je, 1769, organizovao u Stra t fordu prvi Sekspirov Jubi le j , pros lavu koja je t ra ja la t r i dana, a l i tek s to godina docni je obnovl jeno je pra vo interesovanje za Sekspira, i, 1879, otvocreno je u Stratfordu p rv o Spom en-pozoriste, i tim e je u s tan ov ljen S tra tfo rd sk i fest ival . Ta proslava po inje na dan 23. apri la razvijanjem zastava svih naroda, a potom cvetna povorka ide od pesnikove kue u ul ici Henli do groba u crkvi: u nedelju najbliu 23. apri lu dri se pomen i Sekspirova beseda; potom se prire- duju razne igre i zabave, a u Pozorištu se igraju Sekspiro-
X X I V

ve drame: te predstave nekad su se davale u toku nekol iko dana, pa onda u toku nekol iko nedel ja , a danas se igraju u toku šes t meseci , od apr i la do oktobra , pred uvek prepunom dvoranom novog modemog pozorišta, otvorenog 1932. godine.
O knjievnom ugledu koji je Sekspir uivao kod svojih savremenika svedoe mnogobrojna pr ikazivanja njegovih dramskih dela , u pozor i tu i na dvoru; mnoga izdanja nje govih pesnikih i dramskih dela; pokrovitel js tvo velikaša kao što je bio Sauthampton, i pri jatel js tvo knjievnika i uenog oveka kao što je bio Ben Doonson, kao i mnogobrojm. iskazi njegovih savremenika o njemu. Najzad, to svedo i i prvo izdanje njegovih celokupnih dramskih dela, Prvi folio, 1623, koje je u sedamnaestom veku bilo još tr i puta preštampano, 1632, 1663. i 1685. godine.
U osamnaestom veku rad s t runjaka u Engleskoj bio je najvema usmeren na ureniki posao utvrdivanja i emen- da cije tek sta k m jih i ne jasnih , ,kvarto“ i „folio" izdan ja; marl j ivom radu i s renom domil janju ovih urednika svet duguje zahvalnost za današnj i bezmalo potpuni i jasni tekst ovih drama, kao što prire iva ima Prvog fol i ja duguje neiz- mernu zahvalnost š to su one u svom ukupnom broju sa- ftuvane.
Romant iarska kr i t ika devetnaestog veka razmatra la je s§mo delo, i trudila se da objasni „tajnu" Sekspirovo'g genija, n jegovu „vddovitost i boansku mo", i d a psih oloki pro- tuma i i etiki oceni njegove likove. Ta kritika, kojoj je na eiu stajao pesnik i krit iar S. T. Kolrid, u inila je vrlo mnogo da se stvori kult Sekspira, zadivljeno oboavanje koje pesn ika uznosi m altene u n ad lju d sk e visine. „Englez koji bez poštovanja, ponosnog i p unog ljub av i poštovanja, moe d a izust i ime Vil jema Sekspira, postaje diskvalif ikovan za svoje zvanje", veli taj inae izvrsni kritiar. Tako i oboavalac heroja, Tomas Karlaj l , kae da e se Engl^a pre odre i svojih najve ih dostojanstvenika i indijskog carstva, negoli „ovog sel jaka iz Stra t forda"; i dopušta ju i da je takvo miš l jenje „kao malo idolopoklonikd izraeno", ipak dodaje: „Moemo kazati bez uvrede da se iz tog Sekspira die neka vrsta uni- verzalnog psalma, ne nedostojnog da se uje i meu još sve- t i j im psalmima."
X X V

Esejist i kri t iar Carls Lem otiao je val jda najdalje u ovoj vrst i romantiarske kri t ike. On paradoksalno smatra da su „Sekspirovi komadi manje sraunat i za pr ikazivanje na pozornici nego d e la bezm alo m a kojeg drugog dram skog pisca“, a njegov razlog za to je „njihova osobita odlinost". U njima ima tako mnogo onog što ne dolazi u oblast glume, što nema nikakve veze sa okom, glasom il l pokretom. „Kad gledamo predstavu", veli on, „vidimo na svoju štetu da smo, umesto ostvarenja jedne ideje, samo materi jal izovali i svukli jed n u lepu v iz iju na m erilo od k rv i i mesa. Lspusti li sm o je dan san u potrazi za nedoku lvim suštastvom.“
Izvan Engleske, Sekspirovo je delo najpre prodrlo u Ne- maoku, u drugoj polovini osamnaestog veka. Nemaeki pisci i pesnici, ustajui protiv okvira i stega klasicizma i, u elji za vraanjem prdrodi, uznose i nepravilnost forme, maštu, oseajnost i nagon, osobine koje su klasiari upravo osu iva- li , videli su u Šekspiru svoj pravi uzor. Lesing je u svojoj H am burško j d ram aturg ijit 1767/8. isticao Sekspiira ne samo iznad Korneja, Rasina i Voltera ve i iznad svih ostalih klas inih i modemih dramskih pesnika , osem Sofokla . Herder je isto tako bio odušev ljen Seksp irom i svo je odušev ljen je preneo je n a G etea. S am G ete kae d a su ga flrve stran ice iz Sekspira na ini le njegovim doivotnim oboavaocem, a u Vi lhe lmu Majs teru on veli ovo: ,,Ne mogu da dozovem u seanje nijednu knjigu, ni jednu osobu, ni jedan dogaaj u ivotu koji je izazvao u meni tako veliki ut isak kao što šu to u ini l i ovi odlini komadi Sekspirovi . . . Meni oni izgledaju kao delo nekog nebesnog genija koji je s išao meu l jude. . . . Coveku se ini kao da stoj i pred otvorenim strašnim knjiga- ma Sudbine kroz koje vi t la ju vihor i s t rasnoga ivota . Svako predosean je ko je sam ikada iskusio u pogledu o veanstva i njegove sudbine, i koje sam, od detinjstva pa nadalje, ga- jio u sk rivenom k u tu svo je d u še nalazim ispun jeno i razv i- jeno u Sekspirov im dram am a. Izgleda kao d a je on za nas rešio sve probleme, premda ovek ne moe re i da se ovde il i onde nalazi s tvarna re —odgonetka." Ovakvo mišl jenje Ge- teovo, i p rev od i Slegelovi, 1797—1810, — za k oje ne k i k au da su n ajznaajni je delo nemakog rom ant izm a — doprinel i su potpunoj pobedi Sekspira u Nemakoj.
X X V I

U Francuskoj je uticaj Sekspira došao Voltera. Volteir je prouavao Sekspira, aid njegov je stav kritian, i m ere i ' Sekspirovo delo krutim m eri lim a klasicizma, n ap ad a ga zbog nedostatka ukusa i umetnosti . „Njegov je genije“, kae Volter, „plodan i pun snage, prirodnosti i uzvišenosti , a l i i bez n a jm anje i skre dohrog uku sa i bez na jm anjeg pozna- vanja pravi la ." Za Hamleta kae da je „plod mašte nekog p ijan o g d iv ljaka" , a docnije, u svojoj osam desetoj godini , uput io je pismo Francuskoj akademij i u kojem je Se kspira nazvao varvarinom, i je delo, „ogromna gomila, staj- skog smea, kri je po neko zmo bisera, i je iskre genijalnost i sv etlu ca ju u uasnoj no i“. Fra no usk i rom an tiari, Igo, Sten - dal, De Mise, De Vinji, Dima, i dr. bili su za Sekspira, pisali su o njemu i pisal i su pod njegovim uticajem. Viktor Igo u predgovoru Kromve la kae, izmeu ostalog: „Linosti u odi su kolosi: Adam, Kain, Noje; u epu su divovi: Ahil, Atrej, Orest ; a u drami su l judi: Hamlet , Makbet , Otelo. Oda ivi od ideala, ep od uzvišenosti , drama od stvarnosti . Najzad, ova trostruka poezija proistie iz tri velika izvora: Biblije, Ho- mera, Sekspira."
Preko f rancuskih prevoda Sekspir je došao u Rusi ju u osamnaestom veku, i romant iarski pokret u Rusi j i duguje mnogo Sekspdru. Puškin i Ljermontov, kau, u i l i su engleski da bi i tal i Sekspira u originalu. Meutim, napad na Sekspira, eš i i potpuniji nego onaj Volterov, izvrsio je Lav Tolstoj, 1906. godine. On kae da je itajui Sekspirova dela „osetio neodolj ivo odibijanje i dosadu", i smatra da je „neosporna slava koju Sek spir uiva kao vel ik i g en i je . . . ' jedno vel iko zlo . . . kao svaka la“ . Tols toj dal je tvrdi : da Sekspir ne ume da stvara l ikove, da njegova l ica govore i cine stvari ne sa mo neprirodne nego i potpuno nepotrebne; on velia i s lavi mone i bogate, a prezire gomilu, sirotinju i radnicku klasu, i odbija svaki pokušaj promene društvenog poretka. Tolstoj je ovo, kao i V olter, p isao u starosti, u sedam deset petoj godini ivota, i na to se moe odgovoriti samo ovo: da je Sekspir, kao i svaki pisac, pripadao svome vremenu, šesna- estom veku, i da je njegovo shvatanje is tori je i poli t ike bi lo onaikvo kakvo je v ladalo i kod njegovih savremenika i kakvo je po treba v rem ena zah tevala: s tab ilnost d ruštvenog po retka , jaan je sred išne d rav n e vlasti, m ir i red u zem lji, i bezbed-
X X V I I

nost od najezde zavojevaa. To je smisao i nauk svih deset Sekspirovih is tori jskih i l i „kral jevskih“ drama, u kojima, kako kae Valter Peter , „kral jevi nisu veliki l judi , ni t i su zamišl jeni da to budu; naprot iv , to su mal i i l i sasvim obini l jud i , ko j ima je nametnuta ve l ima. . . To je ona i romi ja kra - ljevstva, oseanje da je ono u svojoj sre i samo de ja srea, u svojoj tuzi samo de ja tuga“. Don Beili kae da, ako su red i poslušnoet poli t ika doktrina ovih is tori jskih drama, njihov pisac ni je bio ni najmanje slep oboavalac ranga i l i poloaja: sa iziuzetkom jednog jed inog k ra l ja H en rija V, svog idealnog vladara , Sekspir nam u svoj im is tar i jama daje „galeriju likova zlo inaca i ludaka": ubica, deooobica, vero- lomnika, nasilnika i slabia. „Nijedan republikanac", kae Beili , „ bi mogao traiti bolji tekst za besedu protiv mo- narhije i ar is tokrat i je nego što pruaju ovi komadi."
V
Sekspir se prvi put javl ja u srpskohrvatskim prevodima sredinom prošlog veka. Jovan Hadi objavio je u D elim a II, 1858, svoje prevo de d v aju o dlom aka iz M akbeta i H enrija IV ; no najzaslunij i za prevoenje i uvoenje Sekspira kod Srba je L aza Kosti. Kosti je , 1859, objavio u Srbskom letopisu svoj prevo jednog odlomka iz Rom ea i Ju lije (III, 5); 1864. organizovao je u Novom Sadu proslavu tristogodišnjice Sek- spirova roenja, spevao je za tu pri l iku odu „našem Vi- liju“ i preveo je dve scene iz Riarda I II (I, 1, 2), koje su na proslavi bile izvedene: i najzad , preveo je, sa originala, Ro mea i Juli ju, 1876. i 1907, H am leta, 1884, Cara Lira, 1873. i 1894, i Riarda III, 1898. Osem toga, K osti je u ra n im Sek spi- rovim dramama našao obrazac za jampski s t ih koj i je upotre- bio i u svojim o rig inaln im d ram am a, kao i za sv o ju prozo- dlju, dikciju i opšti pesniki stil . Tragovi Sekspirovog uticaja bili su uoeni i u nek ih dirugih srpsk ih d ram sk ih pdsaca, kao što su J. St, Popovi, St. Stefanovi, M. Ban, i J. Suboti. Sekspira su joe prevodili kod Srba, A. Popovi-Zub, M. Ze- evi, A. Hadi, G. Gerši, M. Jovanovi, J. Petranovi, M. Kosti, K. S. Staniša, . Ili, D. Brzak, Sv. Stefanovi i dr.
X X V I I I

K od H rvata , S ekspir se jav l ja gotovo u isto vreme. - ena goropadnica prikazana je u Zagrebu 1863, a zat im slede M letaki trgovac, 1867, M nogo v ike , 1868, R om eo i Julija , 1870. To su, mediutim, bile ,,prerade“ Sekspira sa nemakog, a od 1894, d aju se Sekspirove d ram e u svome pravome obliku, no i to su opet prevodi sa nemakog jezika. Prvi prevod sa or ig ina la b io je p revod Otela, prikazan 1919, a prevodilac je M. Bogdanovi , koji e, u toku nekoliko slede ih godina, p rev es ti u ku p n o sedam naest S ekspirov ih d ram a . M eu ran im prevodiocim a S eksp ira kod H rv a ta istiu se D. D em etar, A. Senoa, J. E. Tomii, I. Tmski, A. HarambaSi, N. Andri, S t M ileti, I . V ojnovi i V. Nazor. Z anirnljivo je istaoi d a p rv i p revod jednog odlom ka iz S eksp ira, kako je p >kazao I. Hergeši , datira ve iz 1836: to je prevod na kajkavsko nare je Merkuci jevog monologa o kra l j ic i Mab (Romeo i ulijeta , I, 4), sauvan u rukopisu, a prevodilac je Ivan Kriz- mani .
Iako je prošlo vise od sto godina otkada su se kod nas p o jav ili p rv i p revodi n ek ih S eksp irov ih d ram a, i m ada je b ilo vise prevodilaca i vise p revoda po jed in ih dela, evo tek sad a prvi pu t dobivamo celokupna Sekspirov a dram s k a i p o etsk a d e la u srpskohrvatskom preivodu. Sa izuzetkom dve drame , Kako vam drago i H am let, koje su bi le objavl jene p re 1941, svi ov i p revodi n as ta li su posle revolucije, a neki od nj ih objavl ju ju se ovde prvi put . Trud i saradnja prevodi laca i hvale dostojan poduhvat izdavaa s tekl i su se u de b a r as; je r, eto, tak o rei u sam o p av eerje p roslave e tiri- stogo dišnjice Sek spirov a roe nja, 1964, njeg ov a celokupn a de la predana su u ruke naše javnos t i . Neka b i to b io jedan deo našeg udela u vel ikom i optem s lavl ju koj im prosve- eni l judski rod odaje s lavu i hvalu uspomeni Pesnika u kojem „Tvorac i tav s tv o ri svet". J e r ako je m a u em u da- nanje oveanstvo nepodeljenoga mišl jenja o vrednosti nekog dela, kao vrhunske tvorevine razbori te misl i , poetskog nad ah nu a, d pronocke vid ov itosti; d ela ko je d u b lje nego ijedno drugo ponire u tajne uma i srca, i vise uzlee u p red ele m aš te i snova; vern ije , oig ledn ije i b esp ris trasn ije s l ika do bio i zlo u svetu; sa vedr i jim hum orom i dobroud- ni j im smehom pr ikazuje komiku s i tn ih l judskih s labost i i za-
X X IX

bluda, i sa d ir lj iv im i uzvašenijim p atosam slika bol i p a tn ju i s tradanje; i pri tom donosi konanu poruku: da zlo, i kad: pobeuje, nosi u sebi svoj konaa n poraz i p ropast, i d a rtv a nikad nije uzalud, no iz nje proizlazi dobro, i dobro konano pobeuje — to delo su ove S eksp irove d ram e. U n jim a je ovaploen svekoliki l jud sk i du h: m isaonost njegova um a, oseajnost srca i polet mašte. Otuda njihova univerzalnost: razumlj iva su i pr isna svim l judima sveta i veka, i arol i - jom svoje um etno sti nrjihov tvocrac:
ini ceo svet srodnim.
Borivo je NEDI

B u r a je prvi put Stampana 1623. godine, u Prvom jolio-izdanju, gde zauzima prvo mesto, na 6elu komedija. Ona je verovatna poslednji kom ad ko ji je Sekspir napisao sm i, izuzev K o m e d i j e p o m e t n j a , najkrai (2.068 redova). ViSe nego i u jednom svom delu, Sekspir ovde poštuje klasino jedlnstvo mesta i radnje, i drama se odigrava na zaaranom ostrvu za ciglo nekoliko sati. Glavno lice ima nadljudske moi, a njegovi poslušnict, jedan duh i jedno udo- vtSte — isto tako su natprirodna bia; njegova ki jediristvena je medu Sekspirovim ienskim likovima po tome.Sto nikad nije videla nijednu Senu ni drugog muškarca sem svoga oca. 1 najzad, nepogre- San je opSti utisak da u B u r i kao da ujemo glas samog pesnika, koji se opraSta od „madije “ svoje umetnosti, od dr'ame i poezije (TV, 1 i V, 1).
Komad je, izgleda, prvi put igran 1611 (verovatno je napisan poetkom te ili krajem prethodne godine), a prikazan je i na dvoru, 14. februara 1613, prilikom venanja Elizabete, keri kralja Demsa I, i Fridriha, Palatinskog izbornog kneza. Za tu priliku delo je vero vatno bilo revidirano, pa je tada naknadno unesena i maskerata (IV, 1) — je din a u Sekspirovim dramama — koja nema neposrednu vezu sa glavnom radnjom, ali je za ovu sveanost venanja bila veoma podesna, kao uostalom i ceo komad: „Inostrani kneevi koji dolazi preko mora, ostrvska kneginjica koja nikad nije napu- Stala svoj dom, mudri otac koji svojom oStroumnoSu dovodi do sklapanja ovog srenog braka; svi su videli njihove dvojnike medu blistavim druStvom koje je te februarske noi gledalo predstavu."
Podsticaj i delom gradu za ovaj komad Sekspir je naSao u objavljenim izveStajima o havarlji jedne eskadre engleskih brodova kod Bermudskih ostrva, 1609, kojom prilikom se admiralski brod „Morska pustolovina“ nasukao na obalu, i ljudstvo se tako spaslo. Vesti o tome stigle su u Englesku 1610, a tri uesnika objavila su potom svoje izveS taje . Radnja se, m edutim , ne odigrava na Bermu- dlma („ noi si me priziv'o ", kae Kaliban, „da donesem rose sa veno burnih Bermuda"), ve na nekom ostrvu u Sredozemnom moru.
I unutraSnja, metrika, sti ls ka i tem atska analiza dela nepo- bitno potvrduje da ono pripada poslednjem periodu tzv. „traqiko- medija": stih je Slobodan i nepravilan, opkoraenja su brojna (41 odsto) a samo se dva stiha (ne raunajui pesm e i maskeratu) rim uju ; izraz je saet, reenice. su esto eliptine, a bogatstvo m i- saone sadrine katkad preteie nad jasnoSu izraavanja; naposletku, posle zla, patn je i nepravde duh dobrote, pomirenja, praStanja i kajanja pobeduje.
B u r a je, izgleda, jedan od dva-tri komada za koje je Sekspir s&m smislio fabulu. On se koristio pomenutim izveStajima o brodo-
1 Sekspir. 1 1

lomu za neke pojedinosti opisa; kao i jednom glavom iz prevoda M ontenjevih E s e j a (O kanibalima) za sliku idealne drave (II, l) ; im e Setobos našao j e u l s t o r i j i p u t o v a n j a , itd. A ll u celini, fabula je, izgleda, njegova, premda je naen jedan nem akl komad, J. (um ro 1605), ij i je sadra j donekle sllan B u r l , Engle ski
f lumci su taj komad mogll gledatl u Nemakoj, ill su se pak i ekspir i , moda, posluili nekim dosad nepoznatim zajedni -
kim izvorom. u je prvi preveo dr Sv. Stefanovi i objavio je taj prevod
u S rpskom . kn jiev no m glasniku 1937; delo je prv i pu t prika zano u Narodnom pozorištu u Beogradu 1939. godine.

ALONZO, kralj Napulja SEB ASTIJ AN, njegov brat PROSPERO, zakoniti vojvoda m ilanski ANTONIO, njegov brat, milanski vojvoda-uzurpator FERDINAND, sin napuljskog kralja GONCALO, poSten sta rt savetnik
\ napuljski plemi i FRANCISKO J KALIBAN, divljak i nakazan rob TRINKULO, lakrdijaS STEFANO, pija ni podrum ar KAPETAN BRODA VO A PALUBE MORN ART
MIRANDA, Prosperova ki ARIJEL, vazduSni duh IRIDA CERERA I JUNONA \ duhovi NIMFE I 2ETEOCI J
DRUGI DUHOVI U PROSPEROVOJ SLUBI
Mesto radnje

PRVI IN
SCENA PRVA
Brod na m o ru . Bura, sa g rm lja v in o m i sevan jem m u n ja
(Dolaze KAPETAN BRODA i VO PALUBE)
KAPETAN Voo! VO Tu sam, kapetane; kako ide? KAPETAN Govori momarima, dobri ovee. Pregri i te svoj-
ski i l’ emo se nasukati. 2urno, urno!
(KAPETAN odlazi. Dolaze MORNARI)
VO Hej, m om ci m oji! Bodro, bodro, mom ci! Brzo, brzo! Svi j te vršno jedro! Paz’ te na kapetanovu piš ta l jku! Du- v a j1 dok se ne raspukneš , ako ima m es ta !2
(Dolaze ALONZO, SEBASTIJAN, ANTONIO, FERDINAND, GONCALO I DRUGI)
ALONZO Staraj se, dobri voo. Gde je kapetan? Drite se hrabro momci .
VO M olim vas, idi te dole. ANTONIO Gde je kapetan, vodo? VO Zar ga n e ujete? Vi nam sm etate u radu. Id i te u svoje
kabine. Pomaete buri . GONCALO Smiri se, dobri ovee. VO Sm iriu se kad m ore bu de m irno. Odlazi te! Sta t i bu-
kaki talasi mare za kral jevo ime? U kabinu! Mir! Ne ometaj te nas.
GONCALO D obro, ali n e zaboravi koga im aš na brodu.
1 Upueno vetru.
* To jes t ako ima dovoljno prostora izmeu broda i obale, da se brod ne razbije.
5

VO Nikoga koga vo lim viSe od sebe. Vi ste savetnik. A ko moete da nared i te t im s t ih i jama da se u t i ša ju i da od- m ah usp ostav ite m ir, neem o se više dota i ueta; upo- trebite svoju vlast . Ako ne moete zahval’ t© bogu što ste tol’ko iveli i pripremite se u svojoj kabini za nesreni as, ako b i kucnuo. — i lo, do bri mom ci! S klo nite n am se s puta, kaem.
(Ode)
GONCALO Taj obesenjak mi prua jakiu utehu; ini mi se da nema nikakvu davl jeniku belegu na sebi . Po izgledu i naravi odlian je za vešala. Dobri usude, potrudi se da ga obesiš . Od konopca njegove sudbine napravi nam ue, je r n am je nae od m a le pomoi. Ako n ije roen za ve- šala, onda teško nama.
(Odu. VO se vraa)
VO Sp uštaj vrš no jedro! Brzo! Nie, nie! U spori brod glavnim jedirom. (Vika iznutra) N e u rlii te , avo vas odneo! Grla t i j i su od bure i moje komande, ( S E B a s t i j a n , a n t o n i o i GONCALO se vraaju) Zar opetJ .Sta ete ovde? Hoete li da maneano sve, pa da se podavimo? Hoete da potonete?
SEBASTIJAN Vrenga te uutkala, t i lajavo, bogohulno, ne- milosrdno pseto!
VO R adi te v i onda. ANTONIO Na vešala, pseto! Na vešala, kuryin sine, drski
larmadi jo . Mi se manje plaš imo davl jenja no t i . GONCALO Jam im da se on neoe udavi t i , pa bio brod s lab
k 'o orahova l juska i probušen kao bludna devojura . VO Sav i jte sva jedra , pa b rod uz obalu! Ne, raza pn i te i
glavno i prednje; na pu inu, dal je od obale!
(Ulaze MORNARI, mokri)
MORNARI Sve je propaloj na mol i tvu sad, N a m olitvu! P rop a lo je sve!
(MORNARI odu)
VO S ta , za r nam se us ta m ora ju da h lade?3 GONCALO Na moli tvi su kral jevi i kral j ;
Pomozimo im; is ta nam je kob.
• Zar emo morati da umremo?

SEBASTIJAN Gubim s t rpl jenje . ANTONIO Zbog prev are t ih
P ijan ic a4 gu bim o ivote. A nek* se, t i huljo razvaljenih usta, Udaviš dok te zapl juskuje deset Pl ima!5
GONCALO Ipak e on na veSala, Pa ma se prot iv toga zakle la Svaka kap vode i z inn ia da ga Proguta .
(Cuje se zbrkana vika: „Smiluj nam se!a — „Brod je razbijen, raz~ bijenl“ — „Zbogom eno, deco!" — „Zbogom, brate!" — „Brod je
provaljen, provaljen, provaljenla)
ANTONIO Potonimo s kral jem! SEB A STIJAN O prostimo se s nj im !
(ANTONIO i SEBASTIJAN odlaze)
GONCALO Sad bih dao etir i s tot ine hi l jada ari mora za etreset ari pustare, vresišta, polja utilovke, štipalice i l i ma ega drugog. Neka bude volja višnjih! Ali bih vise
' voleo da umrem suvom smr iL
(Ode)
(Ulaze PROSPERO i MIRANDA)
MIRANDA Ako si vešt inom, mil i oe moj, Uzburkao tu vodu pomamnu, Stišaj je. Nebo bi, izgleda, izlilo Smrdlj ivu smolu dole, da se more Do nebeskoga obraza ne die Da gasi vat ru . A ja sam pat i la
4 Za m om are se prialo da su Imall obiaj da plju k ad su u nevolji. Taj obiaj je verovatno bio uzrok nekih brodoloma.
* Sud engleskog adm iraliteta osudivao je gusare na veSala po red obale za vreme oseke, da ostanu na veSalima dok plima triput ne nadode i vrati se.
7

S onima i ju sam patnju gledala! Divan bro (s nekim plemenit im biem N a sebi, svakako) u p aram p arad ode. Do srca mi je dopir’o taj krik! Jadnici , svi su potonuli s nj iml Da sam boanstvo mono, ja bih tad More u zeml ju po topi la p re No što bi ono progu talo ta j Lepi b rod sa sv ima dušama na n jemu.
PROSPERO Priber i se i ne oajavaj , Ve saaljivome srcu reci svom Da u injeno nije ništa zlo.
MIRANDA Da nesrena dana, avaj! PRO SPERO N išta zlo.
Sve što uradih iz brige je za te, Z a tebe, m ila, za te, keri , Sto ne znaš ko si, ni otkud sam ja, N iti to d a sam m nogo višeg reda No Prospero, gospodar te bedne Celije, i sad jadan otac tvoj.
MIRAND A Ne poeleh n ikad d a n eš to vise znam. PROSPERO Vreme je da te obavest im bol je .
Pomozi da skinem svoj arobni plašt. — Tako.
(Ostavlja svoj ogrta u stranu)
Lezi ovde, simbole sve moje Veštine. Obri&i oci, umiri se. Strahovit i prizor brodoloma Sto je izazvao tvoje saaljenje Veštinom sam svojom dobro udesio, Da nijedna duša ni je izgubljena, Pa ak ni v las s g lave onima na brodu Sa koga si ula krike i videla Kako on tone. Sedi; t reba sad Da doznaš nešto vise.
M IRAND A Vi ste esto Zausti l i da kaete ko sam, 1’ ste zastajali , i n a zalud na m i P itan ja rekli: „Pri ekaj, joe ne.“
8

PRO SPER O A li as je doŠ’o, i tre n u t n alae Da o tvoriš uši i slušaš sa pan jom. Moeš li se setit i vremena Dok još nismo došli u ovu eliju? Mislim da ne moeš, jer tad nisi još Imala ni pune tr i godine.
MIRANDA Zbil ja , Mogu, oe.
PROSPERO Po emu? Po nekoj Drugoj kui ili l ' icu? Opiši mi
1Ma šta što ti osta u seanju još. MIRANDA Daleko je , pre l i i na san
Nego na sigurno zn an je za ko je bi Pamenje moje moglo da t i jam i . Zar me nekada n i je dvor i lo Cetiri i l i pet ena?
PRO SPER O I viSe, Miranda. Al i o tkuda da to Zivi u tvom um u? D a 1’ vidiš još što U ponoru mranom minulog vremena? Ako se seaš iega što beše P re nego što si t i ošla ova mo, Setieš se i kako si došla.
MIRANDA Ne, to ne mogu. PROSPERO P re dvanaes t l e ta ;
Dvanaest, Miranda, tvoj otac je bio Milanski vojvoda i jedan moan knez.
MIRANDA Zar niste vi moj otac, gospodine? PROSPERO Majka t i je b i la uzor od vr l ine
I kazala je d a si m oj a ki. Tvoj otac je bio vojvoda milanski , A jedina mu naslednica t i , Od iste krvi k’o što je i on.
MlRANDA O nebo! Kakvo l i podlo nedelo O tera na s otud? II’ nas m oda srea Dovede ovamo?

MIRANDA Srce m i krvar i Kad pomisl im kol’ke br ige vam zadavah A ne seam se! Ali, ja vas molim, Produzite samo.
PR O SPE RO • M oj bra t, a tvoj stric, A ntonio — sluSaj m e pa ljivo Kako brat moe bita podao! — On, koga sam najviše voleo Posle tebe na svetu; kome sam Ostavio upravu drzavom Koja je u to doba bi la prva Vojvodina, a Prospero prvi Vojvoda na glasu zbog svog dostojanstva, Smat ran nenadmašnim u znanju i l ep im Veštinama, i odan nauci — Ja sam os tav io v ladu bra tu svom I povuk’o se od drave, zanet N aukom ta jnom . Tvoj nev ern i s tric — Slušaš li me?
M IRANDA S panjom , oe moj.
PROSPERO Pošto se bio usavršio Kako da pr ima i odbi ja molbe, Koga da podri, koga da obuzda, Moje je l jude napravio svoj im, Preobrazio ih, i postavio nove. Imaju i kl ju od slubenika U slubi, sva je srca u dravi Uskladio za pesmu što godi Njegovom uvu, i tak o postao Bršl jan što mi stablo kneevsko je skrio I sonu mu snagu isis’o. Ne slušaš?
MIRANDA Slušam, dobri oce.
PR O SPE RO Molitm, te, sluš aj me. Moja povuenost kojom zanemarih Zemaljske tenje i predadoh se sav Bogaenju uma ta jnom naukom, Koju narod ne zna da shvat i n i ceni , Probudi la j e u nevernom mi bra tu Zlu prirodu, te moje poverenje,
10

K ’o d ob ar otac 5, izazva u njem u S up rotn os t svoju — veliko neverstvo K oje, k’o X m oje poverenje, beše Bezgranino. Pa kad je postao Gospodar ne samo moga pr ihoda Ve i m oje modi, on je — slino o no m Sto ponavl janjem lai pre tvor i Pamenje svoje u takvog grešnika Da u la svoju poveruje sam — Poeo da smatra da je on zaista Vojvoda. Tako je iz namesništva tog I zamenikog vršenja dunosti Vojvodske, sa svim pravima, poniklo S lav olju blje — Cuješ li m e?
MIRANDA Vaša Pria bi, oe, izleila gluvog.
PRO SPER O — Da ukloni svaku preprek u izmeu Svog namesniš tva i vojvodskog zvanja I da samodrac postane Mildna. Za mene je j adnog moja kn j in ica Dovoljno velika vojvodina bi la . On me je za v ladu dravom smat rao Nesposobnim , pa je ugovorio — Toliko je udan vlast i bio ve — Sa napul j sk im kra l jem da mu danak p laa I bude podanik, da pot ini svoju Vojvodsku krunu kral jevskoj mu kruni , I da vojvodinu, nikad pokorenu, — V aj, jad n i M ildnoi — u sram an ja ra m da.
MIRANDA O nebo! PRO SPER O Slušaj ugovor i ishod,
P a reci d a 1’ md je to m ogui bra t. MIRANDA Zgreši la b ih da ne mis l im dobro
O svojoj ba bi; al’ do bre u trob e Raa ju ka tkad rave s inove .
PROSPERO Cuj ugovor sad. Napuljski kral j , moj Zaklet i dušman, usl išava molbu Brata mog, i on e, kao nagradu
®Kao dobar otac koji rodi nevaljalog sina. A postojala je i po- «lovica: „Poverenje je mati prevare.“
II

Za n jegovu vemost podaniku I ni Seim ne znam koliki danak još, Is tera t i mene i moje iz vojvodstva I predati lepi Mil&no sa svima Foast ima mome bratu . Skupl jena je Izdajnika vojska, i jedne pono i Zgodne Antonio otvor i kapi je Milana, a l judi o reeni za to Po mrkloj no i odvukoše tad Mene i t ebe o tud up lakanu .
MIRANDA O jada! Ja se ne seam tog plaa, Ali u sve to oplakati sad; Suze mi naviru zbog udesa tog.
PROSPERO Pouj još malo, pa u ti tad re i 0 predstojeem p othv atu bez kog Cela bi pria besmislena bila.
MIRAND A Sto nas onog asa nisu ubi li? • PROSPERO Umesno pitaš, dete; moja pria
Izaziva takv o pitanje. rnila , Mene je narod to l iko voleo Da nisu smeli krvav peat svoj Staviti na svoje delo, ve su lepšim Bo jam a gnusni obojil i smer. Kratko: oni su nas u brod ukrcal i 1 morem odvezli nekoliko milja, Pa u t ru lu bark u7 prem est il i tad Bez jedra, katarke i druge opreme, Koju i pacovi napustiše ve . Tu nas os tav iše da vapi jemo moru Sto oko nas hu i , i da uzdišemo Pred vetrovima koj i saal j ivo Odgovarahu nam na bo lne uzdahe .
MIRANDA Vaj, koliko sam vam breme bila tad! PROSPERO O, heruvim si bi la š to me št i t i .
Smeši la s i se nadahnuta snagom Nebeskom, d o k sam ja p rsk ao m ore Suzama slanim, jec’o pod teretom. Tvoj osmeh m i, je u l ivao hra bro st Da podnesem š to nas bude snašlo tad .
7 Barku su verovatno odvukli tamo pomenutim brodom.
12

MIRANDA A kako smo na kopno prispeli? PROSPERO Milošu bojom. Nešto hrane, vode
Imali smo što nam je Goncalo, Plemenit i Napuljac, odreen Za izvršitelja tog plana, pruio Iz milosrda zajedno s bogatim Ruhom, rub l jem i d rugom opremom Sto nam je otad korist i la mnogo. A znaju i da volim svoje knjige, Doneo ml je iz knjinice moje Sveske ko je cenim vise od vojvodstva.
MIRANDA Kad bih ga ikad videla! PRO SPERO Sad se diem !8
(Stavlja na sebe arobni ogrta, da bi uspavao MIRANDU i prizvao ARIJELA)
Ti sedi mirno i saslušaj kraj Te naše tune pvesti sa mora. Stigli smo na ovo ostrvo, i tu si Od mene, kao u i telja svog, Obrazovanje s tekla potpuni je No d rug e p rinceze sa v iše v rem ena Za zabavu, a sa manje vrednih N astavnika.
M IRAN DA Nek vas nebo blagoslovi! A sad mi, oe, recite, molim vas, — Jer moju ušu jos potresa to — Zašto si digao tu buru?
PRO SPER O Zn aj ovo. Darelj iva srea (koja mi je sad Pri jatel j ica) dovela je amo N a obalu ovu m oje p ro tivn ike; I moje mi znanje budunosti kae Da je moja zvezda na vrhuncu svom; I ako propustim da joj iskoristim Uticaj povoljan, srea e mi tad K lonu ti zauvek. — P resta ni d a pitas; Tebi se spava, i vreme je baš;
8 Mnogo je p ret resano da li ovo »Sad se iem “ prosto znai: sad ustajem, ili znai: sad se diem u ivotu — sad ml je srea opet naklonjena. Najverovatnije je da to znai i jedno i drugo.
13
(MIRANDA zaspi)
Hodi ovamo, slugo, hodi. Sad sam Spreman. Do i , do i , Arijelu moj!
(Dolazi ARIJEL)
ARIJEL Zravo, vel iki gospodaru! Zdravo, Dini starešino! Dolazim da vršim Sve što hodeš, pa bilo da letim, Plivam, ronim u vatru, i l ’ jašem Na v u n astim oblacim a tim . Ogledaj strogini naredbama svojiim Arijela svoga i njegove mo i .
PROSPERO Jesi l i , duše, izveo tu buru Tano kako t i naredih?
ARIJEL Doslovce. Sle teo sam na kra l jev brod, pa sam — Cas na pramcu, as na t rupu broda, as n a krm i , u svakoj kab ini — Sirio uas pojavom u vidu Plamena. Katkad se del ih sam plamte i U is to vreme na mnogim mest ima. Na g lavnoj k a tarc i, n a kosn iku ili N a k rs to v im a zap lam teo b ih ja, Zestoko, p a b ih se sp aj’o, sje in jav ’o. Ju pitero ve 9 m un je, te pretee Gromova, nisu hi tr i je ni t’ bre Izmicale oku; plam, prasak sumporne H uk e k ’o d a be hu o pkolili monog N ep tu n a10, te su m u ta lasi d rh ta li I t resao se trozubac moi strašnl
PROSPERO Moj revno&ni duše! Ko je bio vrst Da mu t a huka ne pomete um?
ARIJEL Ne beše duše koja ne oset i Grozniavo ludilo, što nije U oa jan ju mahni ta la svom.
• Jupiter je vrhovni bog starih Rimljana. 1# N eptun je rimski bog mora; trozubac je bio simbol njegove
moi.
14

Svi, sem mornara, sko iše sa broda, S to od m ene beše u p lam enu sav, U penušavo more . Kral jev s in , Ferdinand, nakostrešene kose — S lin ije trsc i no kosi — prv i je Sko io viknuvši: „ je prazan, Svi avoli su ovde.“
PROSPER O Bravo, duše moj! Je li to bilo blizu obale?
ARIJEL Bilo je sasvim blizu, gospodaru. PROSPERO Jesu l i os ta l i bez povrede svi? ARIJEL Ni dlaku sa glave nisu izgubil i ,
A ruho bez mrlje, lepše no što bese. I kao što si mi naredio ti, Po os t rvu ih ras tur ih u grupe. Kral jevog sam sina iskrcao samog I os tavio u kutu os t rva , Da vazduh hladi uzdasima svoj im. On sedi s ovako skrš tenim rukama.
PROSPERO Sta s i uradio sa kra l jevim brodom, Momar ima i d rugim brodovl jem?
ARIJEL Kra l jev brod miru je u pr i s tan iš tu sad , Dubokom zal ivu, gde s i me t i jednom U pon o priz v ’o d a d on esem r o se 11 Sa veno burnih Bermuda. Tamo je Skr iven, a mornar i u t rupu su broda. Ostavio sam ih u snu; moje ini I umor od muka uspaval i su ih . Ostalo brodovlje bejah rasturio, Ali se omo ponovno zdruilo I tuno plovi Sredozemnim morem N atrag u N apulj, s u v eren jem da je Videlo kral jev brodolom i smrt N jegove velike linosti.
PROSPERO O, moj Arijele, ti si tano izvršio Svoj zadatak; ali ima posla još. Koje je doba?
11 Rosa je upotrebljavana u maiji i vraanju.

A R IJEL Prošlo pone ve. PROSPERO Bar za dva asa. A vreme do Sest
Iskor is t iemo sada kao pravu Dragocenost.
AR IJEL Z ar im a još rada? k ada m i daješ zam orae poslove, Podseam te na ono Sto si mi Obeao, a Sto nisi ispunio.
PROSPERO Gle nametl j ivca! A Sta bi t i hteo Da t raiš od mene?
A RIJE L Ja slobodu svoju. PROSPERO Ni re i o tome pre no proe rok! ARIJEL Ne zaboravi , mol im te , da t i je
Moj a sluba od ko risti bi la; N isam te lagao, n i inio greške, Ni, sluei te, gunao, roptao, Pa si obeao da mi oprostiš Godinu dana.
PROSPERO Z ar si smeo s um a Od kakve sam te muke oslobodio?
ARIJEL Ne . PROSPERO Jesi , i smatraS da je premnogo
Da gacaš po mulju t ih slanih dubina, Da tr iš po oStrom severcu, da radiš U venama zemlje kad je s tvrdne mraz.
ARIJEL Ne, gospodaru. PR O SPE RO Laeš, nevaljale!
Zar zaboravi prokletu vešt icu Sikoraks, koja se od starosti, zlobe Savila u obru? Zar je zaboravi?
ARIJEL Ne, gospodaru. PROSPER O Jes i. Gde je ona
Rodena?
A R IJEL U Aliru, gospodaru. PROSPERO A, je l i tako? Moram t i jedanput
Meseno rei Sta si bio ti, Jer to zaboravljaš. Prokleta vešt ica Sikoraks, zbog svojih mnogobrojnih zala, Jezivih ma i ja za ove j i sluh, Prognana je iz Alira, k’o Sto znaš;
16

A ivot joj nisu oduzeli samo Zbog je d n e stv a ri.12 Reci, je li tako ?
ARIJEL Jes te , gospodaru. PROSPERO I tu p lavooku
Grdobu mornar i dove l i su ovde I ostavili. Ti si, robe moj, Kao Sto sam priaš, bio sluga njen. Ali si bio odve estit duh Da bi joj gnusne naredbe vrsio, I odbio si njene zahteve. Ona te je zato, uz pomo monij ih Slugu, i u svome neumitnom besu, Zatvor i la u rascepl jenu je lu ; I bolno ukl ješ ten u procepu tom, Ostao si punih dvanaest godina. Za to j e v reme i ona umr la I ostav ila te tamo, gde si huk ’o Brekui kao vodeniki toak. T ad o strv o ovo — izuzev ši te Pegave nakaze, njenog sina, tu Okoenog, nije poznavalo Ljudskog l ika —
A R IJEL Da, K aliban, njen sin. PRO SPERO Tupav e, sem tebe i tog K alibana
Sto me sad slui . Ti najbolje znaš U kakvoj sam te muci našao; Od jeanja tvoga urlal i su vuci , I s trepelo srce gnevnoga medveda; Bila je to muka za veno proklete, Sto Sikoraks ni je mogla da ras ini . Moj a v es tin a13, k ad a sam došao I uo te, razjapila je jelu I spasla te.
A R IJEL H vala, gospodaru. PROSPERO BudeS l i roptao, rascepiu hrast
I ukl ješ t i t i te u cvornovatu Utrobu njegovu, dok ne odjaueš Dvanaest zima.
a Verovatno zato što je bila trudna. ,s Bela maija, a ne crna maija Sikoraksina.
2 Seksp ir 1

A RIJEL Pro st i, gospodaru. Pokoravam se tvom zapoveniš tvu I revnosno u ti posluiti svojim Duhovnim snagama.
PROSPER O Radi samo tako, Pa u te kroz dva dana otpust i t i .
ARIJEL O plemeni t i gospodaru moj! S ta da rad im? Kai samo š ta .
PROSPERO Idi , u morsku nimfu se pretvor i ; Budi v idl j iv samo za mene i tebe. A nev idl jiv za svako drug o oko. Idi , pa uzmi taj oblik za sebe, I doi. Pouri.
(ABIJEL odlazi)
Pro bu d i se, m ilo Srce, probudi se; dosta si spavala.
MIRANDA Neobinost tvoje price me je eto Uspavala.
PROSPERO Otres i tu dreme Hajd’mo Kal ibanu, mome robu, š to nam N ikada lju b azan odgovor n e daje.
MIRANDA On je gad, oe, mrzim da ga vidim.
PROSPERO d ok j e to š to j e m oram o sa n jim . On loi vatru , donosi nam drva I korisno slui. Hej, robe, hej ti Kalibane! Ilovao, hej!
Odzovi se! KALIBAN (spol)a) D ovoljno je dirva
Unutra .
PROSPERO Hodi, kaem! Ima druga Posla za tebe. Kornjao, pouri.
(ARIJEL se vraa kao vodena nimfa)
Lepa sl ika! Krasni Ari jele, Cuj na uvo.
A R IJEL Go spodaru, bie.
(Ode)
18

PRO SPERO vTi o.trovni rpbe, koga av o rod i S tvojom zlom majkom, dolazi ovamo!
(KALIBAN dolazi)
KALXBAN Najgora rosa, š to je moja majka Ikada skinula s nozdrva movari , N eka p ad n e n a vas dvoje! N eka v e ta r Sa jugo zap ad a14 d u va n a vas staln o I pokri je vam telo pl ikovima!
PROSPERO Zbog ovoga eš još noas, to znaj, Imati greve, a 11 s labinama Probadi š to ce t i ustavljat i dah. U gluho doba noi e ti doi avolii da te m ue svakojakim Mukama; bieš izubadan gusto K’o sae, i svaki ubgd biee ljuei No u jed pe la što ga izgrauju.
KALIBAN Moram sad da ruam. Ovo je os t rvo Moje, po mojoj majci Sikoraksi ; Ti mi ga uzimaš. Kad si prvi put Došao, t i si milovao mene I postupao sa mnom vr lo lepo; JDavao mi vode s bobicama u njoj; Uio me kako da nazivam sveitlost Veu, š to gori danju, i l i manju Sto g ori n ou.15 T ad sam te voleo I pokazao t i š ta ostrvo ima: Izvore slatke vode, slane lokve, I pustare, i plodno zemljište; 0 prok le t da sam š to urad ih to ! N eka te skole in i Sikorakse, Zabe, tvrdokrilci i miševi slepi! Jer ja sam tvoje podaništvo sve, A pre sam bio svoj vlast i t i kral j , 1 driš me u tvrdoj steni toj Kao u svinjcu, i zabranjuješ mi Da ostal i deo ostrva pogledam.
14 Za jugozapadn i se veta r verovalo da donosi kugu. 15 Sunce i mesec.
2* 19

PROSPERO Najlaljiviji robe, osetljiv si Samo na bi , a ne na l jubaznost! Postupao sam s tobom oveno, Neovee, ja sam te sm estio U svoju vlastitu pe inu, dok nisi Pokušao da mi obešastiš ker.
KALIBAN Ohoho! Kamo da se to desi lo! Ti si me spreio, inae bi ovo Ostrvo bilo puno KalibanS..
M IRA N DA 15 G nu sn i robe, sposob ni z a zlo, Ti ne primaS peat nikakve dobrote! Ja te saal jevah, i t rudih se da te N auim govoru; svakoga sam asa Uila te neem. Kada ti, divljae, Još nisi umeo da misliš, govoriš, Nego si m um lao k ’o beslovesna zver, 2el jama sam tvoj im dala izraz , re . Ali tvoj gadni soj, i kada ui, Ima nešto zbog ega dobra bia Ne m ogu tvo je društvo podnositi. Opravdano s i s tav l jen u tu s tenu , A zasluio si vise od tamnice.
KALIBAN U i l i s te me govoru, a moja Kor is t j e od toga š to umem da kunem. Crvena kuga ubi la vas sve Sto ste me govoru vasem nau i l i !
PROSPERO Veštiino Stene, odlazi! Donesi Drva. I pouri, savet t i je moj, Da posvršavaš i druge poslove. Sleeš ramenima, gade? Ali ako Ne izvršiš š to t i naredu jem , II’ izvršiš lose, muiu te Grevima starca, ispunit i Tvoje kosti bolom, pa eš urlikati- Da sve zver i drhte od tvoga jauka.
“ SekspirolozI Teobold i Drajden pripisivali su ovaj govor Pro- speru. Mnogl urednici su se poveli za njlma i uneli tu Izmenu u tekst. Hazlozi za tu Izmenu nisu dovoljno opravdanl, pa je zato nl- smo nl prihvatili. Mlrandin gnev je sasvlm opravdan, zbog Kallba- novog pokuSaja da Joj oduzme devianstvo.
20
(Za sebe)
Moram ga slušat i . Veš t ina mu je t ako mona , da b i S vla da la S eteb a17, boga m oje m ajke , I pretvori la ga u njegovog vazala.
PRO SPE RO T ako, robe; h aj d ’ sad!
(KALIBAN odlazi. ARIJDL se vraa, nevidljiv, svirajui i peva)ui. Za n jim id e FERDINAND)
A R I J E L (peva) Doite na pesak uti, Pa za ruke tad; Pok lon ’te se i po ljub’te sad ,18 Jer divlji talas uti. Tu i tamo sko’te Cilo. Dobri dusi nek pevaju Pripev. Cujte, Cujte! (Cuje se sa raznih strana: Vau! van!) Psi Cuvari laju. (Sa raznih strana pripev: Vau! vau!) Cujte, Cujte! Cujem tu Pesmu gordog pevca.
(Cuje se pripev: Kukuriku!)
FERDINAND Gde l i je ova muzika? U zraku I l i na zemlj i? Pres ta la je sad; A verovatno s lui da zabavi N ekoga boga n a ostrvu tom. Dok sam na obali sedeo ale i Slom kral ja , mog oca, ova je muzika Preko vode do mene dopira la Ublauju i burnog mora gnev I moju tugu lepom melodi jom. Odatle sam pošao za njom, 1 bolje, ona me privuce ovamo. Ali je išezla. Ne, opet poinje.
A R I J E L (peva) otac tvoj lei pet hv&ti duboko. Kosti mu sada postaju korali; Onaj biser tamo njegovo je oko; Smrtne mu delove menjaju ti vali U nešto tako divno, dragoceno; Posmrtno mu zvono nimfe zvone eno.
(Cuje se: Bim, bam!)
17 Seteb je bog Patagonjana. Njegovo ime se pominje u Idnovoj lstorlji (1677. god.).
u U svim igram a igral su se prvo uzimali za ruke i kl an jail jedan drugom ; ali je poljubac obino dolazio na kr aju igre.
21

A RIJEL Slušaj! J a ih .evo ujem sad bum, bum. FERDINAND Ta pesma pominje utopl jenog oca.
Ovo nije delo smrtnika ni glas Zem aljski. — S ad ga ujem iz n ad n as.
PROSPERO Podigni resastu zavesu svog oka I reci mi šta vidiS.
MIRANDA S ta je to? Duh? Boe, gleda naokolo svud. Veruj mi, oe, divnog je izgleda. Ali je duh.
PRO SPERO Ne, dev ojko, nije. On jede, spava, ima ista ula K’o i mi. Ovaj vitez koga vidiS U brodolomu je bio; i kad bol (Taj crv lepote) ne bi ga ruio, Mogla bi ga zvati lepotanom. Izgubio je svoje drugove, Pa sada luta i t raga za nj ima.
MIRANDA Mogla bih ga nazvati boanskim Biem, jer ne videh u prirodi još N išta tako plem enito .
PROSPERO <za sebe) Vidim Da sve ide kako sam eleo. Duše, divni due! Za 0V0 u te ja Ve kroz dva dana oslobodit i .
FERDINAND To svakako pesme pevaju boginji! Usliši moju moli tvu i reci Ostaješ l i na ovom ostrvu, I uput i me kako da se v ladam. A prva mi molba naposle tku glas i : O ti udo! Jesi 1’ deva ili ne?
MIRANDA Nisam udo, vitee, ve deva. FERDINAND Moj jezik! O, nebo! A prvi sam ja
M e’ on im a što tim jezikom govore. O da sam tamo gde se nj ime slue!
PROSPERO Kako? Prvi? A šta bi bio t i Da te kral j napuljski uje sada?
FERDINAND Bie Kakvo sam i sada, i koje se udi Slušaju i da o Napulju govoriš.
22

On me zbilja uje19; i ja plaem zato Sto me on uje: ja sam kral j Napulja, Jer o ima svojim još neosušenim, Gled’o sam davljenje kral ja , oca mog.
MIRANDA O jada! FERD INAN D A s nj im e 1 velmoa svih,
Medu koj ima je milanski vojvoda Bio sa sv ojim ple m en itim sinom .20
PROSPERO <za sebe) M ilanski vojvo da i njegova ki, Još vrlija, lako bi pobili Tvrdenje tvoje , da je vreme tom. Zagledali su se i zaljubili , Oslobodidu te, dobri Arijele, Zbog toga,
(FERDINANDU)
Jednu red, gospodine, Cini mi se da ste nešto pogrešili . Jednu re !
M IRAND A Sto l i je otac tako strog? Ovo je trei dovek21 ko ga ik ad Videh, a prvi je za kojim uzdišem. N eka saa ljen je g an e oca mog Da mu i on bude nak lon jen k ' o j a
FERDINAND O, ako si devica i ako Srce je tvoje još slobodno sad, N ain iu te n ap u ljskom k ra lj icom.
PROSPERO Lakše, gospodine! Još jednu rec samo.
(Za sebe)
Ve su u vlast i jedno drugome. tu b rzu ljub av o tea ti moram, Da pobeda lak a ne po tcen i dar.
(FERDINANDU)
Još jednu red: ja t i naredujem Da poeš sa mnom. Ti si prisvojio
w Fe rdinand sm atra da je on sada n apuljsk i kralj, pa uje samog sebe.
*> Ovo je jedino m esto u ovoj dram i, gde se pom inje Antonijev sin. Moda Ferdinand misli da je Antonijev sin potonuo sa nekim drugim brodom.
11 Prv i ovek je Prospe ro, a drug i Kaliban. Docnije Miranda iskljuuje Kalibana iz broja ljudi koje je videla.
23

Ime ko je t i ne p r ipada ; t i s i K ’o uh o a do š’o n a ovo ostrvo, Da ga od mene, gospodara, uzmeš.
FERDINAND Ne, tako mi ast i . MIRAN DA Ah, nikakvo zlo
N e m oe b iti u takvom e hram u. K ad bi z l i du h im ’o tak o divan dom, Svi b i dobr i h te l i da s tanuju s n j im.
PROSPERO Hajde sa mnom. A t i ga ne bran i ; On je izdajica. Hajde, po i sa mnom. Okovau t i vra t i noge skupa; Pieš morsku vodu; hrana e t i b i t i Skoljke iz potoka i suvo korenje I aice ira. Poi za mnom.
FERDINAND Ne, Odupreu se takvom gostovanju Sve dok me dumanin ne sav lada moj . (Isute ma, ali biva opinjen i ne mote da se makne)
MIRANDA O, mil i oe, ne stavljaj ga tako N a odve su rov ogle d, je r je on Plemeni ta roda i n i je s t raSl j ivac .
PROSPERO Sta! Pi le u i pet la? Vrat i ma U korice, izdajnie; ti si Trgn’o ga, ne smeš udari t i nj im, Jer t i je savest grehom obuzeta . Pokor i se , jer te mogu razoruat i Stapom, i mac t i iz ruke izbi t i .
MIRANDA Preklinjem te, oe! PROSPERO Natrag! Ne veaj se
O moj ogrtafi. MIRANDA Oe^ saali se;
Ja j amaim za n jega .
PRO SPER O uti! Re, pa u te Izgrdit i , moda omrznuti . Sta! Branitel jka varal ice? Pst! Ti misl iš da je l išen sviju mana, Je r n i s i sem n jega i tog Kal ibana Videla nikog. Luckasta devojko! Spram ve ine l judi Kal iban je on, A oni spram njega andeli .
24

M IRANDA To znai Da je moja l jubav skromna; ja ne el im Da vidim boljeg oveka od njega.
PROSPERO (FERDINANDU) Poslušaj, hajde. Tvoji su mišii Opet u svome detinjstvu, bez snage.
FERDINAND Tako je. Moje su snage, kao u snu, Sve okovane. Smrt oeva, slabost Što oseam, gubitak svih mojih Pri jatel ja , pretnje ovoga oveka U ijoj sam v las ti — sve bi b ilo lak o Ako bih jedanput dnevno iz zatvora Svoga ovu devu mogao da vidim. N eka u svim a delov im a sveta Sloboda vlada, za mene je dosta Tamnica takva.
PROSPERO <za sebe) Dobro dejstvuje.
(FERDINANDU) Hajde za mnom.
(ARIJELU)
Dobro si izveo, Vrli Ari jele. Hajde sad da uješ Sta imaš za mene da uradiš još.
MIRANDA Ne plaši se; moj je otac, gospodine, Bolje naravi nego što izgleda Po re ima njegovim. A ovaj Postupak je sasvim neobian Za

1celokupna dela

Documents