УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У СОМБОРУ

ОДБОЈКА

- семинарски рад -

(Методика спортских активности)

Студент:

Маја Мирић

11/3/001

Ментор:

проф. др Недељко Родић

Сомбор, 2011.

САДРЖАЈ

страна

УВОД ...................................................................................................................................... 3

ИСТОРИЈАТ ОДБОЈКЕ ........................................................................................................ 4

- Историјски календар.......................................................................................................... 4

ПРАВИЛА ОДБОЈКЕ ............................................................................................................ 6

- Зоне и простори.................................................................................................................. 6

- Ток игре............................................................................................................................... 7

- Састав екипе........................................................................................................................ 7

- Правило ротације................................................................................................................ 10

- Правила бодовања.............................................................................................................. 10

ТЕХНИКЕ ИГРЕ .................................................................................................................... 11

- Одбијање лопте прстима.................................................................................................... 11

- Одбијање лопте „чекићем“ (полугама)............................................................................. 12

- Сервиси................................................................................................................................ 12

- Смечирање........................................................................................................................... 14

- Блокирање........................................................................................................................... 15

ТАКТИКЕ У ОДБОЈЦИ ........................................................................................................ 16

- Колективна тактика............................................................................................................ 16

- Индивидуална тактика....................................................................................................... 17

МЕТОДИКА ОДБОЈКЕ у предшколскoм и млађем школском добу .............................. 19

ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................... 20

ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................................21

УНИВЕРЗИТЕТ У НОБОМ САДУ

[Year]

УВОД

Одбојка је један од најуспешнијих и најпопуларнијих такмичарских и рекреативних

спортова на свету. Игра је брза, узбудљива, са експлозивним акцијама. Одбојка спаја

неколико битних елемената који делујући заједно чине овај спорт јединственим међу

спортовима који се играју по систему надигравања.

Одбојка је такмичарски спорт. Оно извлачи скривену снагу. Такмичење показује

максимум способности, дух, креативност и естетику. Правила су конципирана тако да

омогуће све те квалитете. Са неколико изузетака, одбојка омогућава свим играчима да

играју како на мрежи (да нападају), тако и у задњем делу терена (да се бране или

сервирају).

Одбојка је јединствена и међу играма на мрежи јер она тражи да је лопта увек у

лету, а и дозвољава свакој екипи одређен број додавања међу члановима, пре него што се

лопта врати противнку. Увођење специјализованог играча за одбрану – либера,

унапредило је игру у смислу дужине надигравања и увођења фаза у игру. Промена

правила у сервису довело је до тога да то није само чин убацивања лопте у игру већ је

сервис оружје за напад. Принцип ротирања постоји ради омогућавања свестраности

спортиста. Правила о позицији играча морају дозволити екипи слободу и могућност

стварања и развијања занимљивих тактичких акција. Такмичари, у овом оквиру,

међусобно одмеравају технике, тактике и снагу. Такође, оквир дозвољава играчима

слободу да би одушевили публику и посматраче. Имиџ одбојке је побољшан. Како се игра

развија, нема сумње да ће се променити у још бољу, јачу и бржу игру.

SOMBOR

2011 2

Историјат одбојке

Овај спорт се појавио 1895. године у САД-у од стране Wiliama G. Morgana. Он је те

године као инструктор у Young Men's Christian Association- u одлучио да споји елементе

кошарке, бејзбола, тениса и рукомета да би креирао нову игру за његове ученике, како би

имали мање контакта него у кошарци, названо прво Mintonette, а затим Volleyball. На

почетку је узео тениску мрежу и подигао је на 198,12 cm, таман толико да буде изнад

људских глава.

Прва утакмица је одиграна 7. јула 1896. године на Springfield колеџу, да би се данас

овим спортом бавило у Америци 46 милиона људи и у свету око 800 милиона који одбојку

играју најмање једном недељно.

ИСТОРИЈСКИ КАЛЕНДАР

1895. - Wiliama G. Morgana креирао нову игру – одбојку

1896. - одиграна прва утакмица

1900. - дизајнирана посебна лопта за одбојку

1916. - на Филипинима уведен нови, офанзивнији стил игре

1917. – промена у бодовању са 21 на 15 поена

SOMBOR

2011 3

1920. – дозвољена само три контакта са лоптом на једној страни

1922. – одржано прво првенство YMCA у Brooklynu са тимовима из 11 држава

1928. – постало је јасно да морају настати првенства и правила, формирана United

States Volleyball Association USVBA

1930. – одиграна прва beach volley утакмица

1934. – оформљено прво удружење судија

1937. – у Бостону USVB постала национална асоцијација

1947. – основана Federation Internationale De Volley – Ball FIVB

1948. – оджан први турнир у beach volley-u

1949. – одржано иницијално светско првенство у Прагу

1964. – упознавање са новим спортом на Олимпијади у Токију

1965. – оформљена California Beach Volleyball Association

1974. – одржано Светско првенство у Мексику а директно преношено у Јапану

1983. – оформљена Асоцијација професионалних играча AVP

1987. – FIVB Beach додаје Volleyball светском шампионату

1990. – креирана Светска лигу

1996. – Beach Volleyball уврштен у олимпијске игре

Одбојка се у Београду први пут појавила 1924. године. Тада је Американац из

Калифорније Вилијам Вајленд донео одбојкашку лопту у Београд и одржао курс о одбојци

а све у организацији Црвеног крста из Београда. Курсу су присуствали чланови соколских

(тадашња спортска друштва) друштава из Београда, омладинци и наставници гимнастике

београдских средњих школа.

Одбојкашка такмичења су се до 1941. године углавном одвијала у организацији

соколских друштава. Године 1930. одржано је прво такмичење за првенство Југославије на

Малом Калемегдану. Од 1931. до 1941. године одржано је 6 првенстава Савеза Сокола

Краљевине Југославије. Такође су се такмичења одвијала и на осталим Соколским

слетовима широм Југославије.

SOMBOR

2011 4

На Свесоколском слету у Прагу одиграна су такмичења 1926, 1932. и 1938. године

као и слет у Бугарској у Софији 1939. године. Тада су наша и мушка и женска екипа

освојила прва места.

Треба напоменути да су тада судије биле Вера и Зденко Павић. А Зденко Павић је

1930. године написао прва правила одбојке.

По завршетку Другог светског рата прво такмичење одржано је у Суботици 1945.

године. Године 1948. основан је Одбојкашки савез Југославије, а затим и Одбојкашки

савез Србије. А Међународна одбојкашка федерација је основана 1947. године.

Правила одбојке

Игралиште је правоугаоног облика 18x9 м, обележено бочним и основним линијама

ширине 5 цм. По средини игралишта разапета је мрежа широка 1 метар и дуга 9,5 метара.

Размак између горњег руба мреже и тла је различит: 243 cm за сениоре и 224 cm за

сениорке.

Зоне и простори

Игралиште је средњом линијом подељено на два поља; на три метра од ње теку са

стране паралелне линије које означавају зону напада или предњу зону, а иза њих зону

одбране. Затим, постоји зона за сервирање – то је простор ширине 9 метара који се налази

иза сваке основне линије. Бочно је ограничена са две бочне линије, дужине по 15 cm, које

су уцртане 20 cm иза основне линије, као продужеци основних линија. У дубину, зона за

сервирање се простире до краја слободне зоне.

SOMBOR

2011 5

Постоји зона за замену играча и она је ограничена продужетком обе линије напада

до записничког стола.

Простор за загревање је приближно величине 3x3 метра и налази се у угловима, са

стране обе клупе за резервне играче, изван слободне зоне.

Казнени простор је приближне величине 1x1 метар и опремљен је са две столице.

Налази се у контролном простору, изван продужетака основних линија. Могу бити

ограничени црвеном линијом, ширине 5 cm.

Ток игре

Почетни ударац (севис) изводи десни играч последње линије, настојећи да пребаци

лопту у противничко поље. Ако је сервис изведен неправилно или ако је противник у току

надигравања био успешнији, противник стиче право сервирања.

Екипа сме лопту такнути три пута у једном поену, а исти играч не сме одиграти

лопту двапут узастопце, осим ако је претходно изблокирао противничког играча, у ком

случају се лопта може додирнути 4 пута (блок и 3 лопте).

SOMBOR

2011 6

Лопта остаје у игри док не додирне терен, зид или неки предмет, односно док неко

од играча не направи грешку.

Састав екипе

Екипа се може састојати од највише 12 играча, једног тренера, једног помоћника

тренера, једног масера и једног лекара.

Један од играча, изузев либера, је капитен екипе и мора бити означен у записнику.

Само играчи уписани у записник могу ући у терен и играти утакмицу. Када тренер и

капитен екипе потпишу записник, састав екипе се више не може мењати. На самом терену

имамо тзв.техничара који покушава да подигне што бољу другу лопту играчу зоне напада

како би он могао да одигра смеч. Даље су на терену два примача, коректор, два средњака,

са тим да се, када се средњи играч нађе у зони одбране, мења са либером који само и игра

у тој зони.

Либеро је по нечему другачији од остатка екипе. Након Олимпијских игара у

Атланти 1996. ФИВБ је за предстојеће Олимпијске игре у Сиднеју 2000. године увео новог

специјалног играча: либера. Њега је лако препознати на терену јер носи различиту боју

дреса од својих саиграча и увек се налази у задњем делу терена где може заменити било

ког играча. Либеро не сме сервирати, смечевати нити се ротирати са играчима на првој

линији терена, али игра врло важну улогу у пријему противничког сервиса и одбрани

поља. Либеро је уведен да би уз помоћ боље одбране поља, поени дуже трајали и да би се

дала прилика и нижим играчима који у данашње време немају велике шансе успети као

нападачи или као играчи прве линије.

За време једног сета може се, на захтев капитена игре или тренера, изменити свих

шест играча. Међутим, замена може да игра само на месту играча кога је заменила. Један

играч, у току једног сета, може само једном да буде замењен. Може да се врати у игру, и

то коначно, само на место на којем је први пут играо. Када замена једном изађе из игре, не

може више да се врати у њу током једног сета.

SOMBOR

2011 7

Изузетак од овог правила јесте повреда играча. Замена може да се врати у игру

само када је лопта ван игре.

Што се тиче места учесника, играчи који нису у игри или морају седети на својој

клупи или бити у свом простору за загревање. Тренер и остали чланови екипе седе на

клупи, али је могу привремено напустити.

Играчи који нису у игри могу се загревати без лопти:

-у току игре: у зони за загревање;

-за време тајм-аута и техничких тајм-аута: у слободној зони, иза свог поља.

За време паузе између сетова, играчи се могу загревати са лоптама у слободној зони.

ЛИДЕРИ ЕКИПЕ

Капитен екипе и тренер су одговорни за понашање и дисциплину чланова своје

екипе.

КАПИТЕН

Пре утакмице, капитен екипе потписује записник и представља своју екипу на

жребању. За време утакмице он је капитен док је у терену. А када нији на терену, тренер

или капитен екипе мора одредити другог играча на терену који обавља ту улогу док не

изађе са терена заменом играча или док се не врати капитен екипе или док се не заврши

сет.

Када је лопта ван игре, само је капитену у игри дозвољено да се обрати судијама:

- да би замолио за објашњење о примени или тумачењу Правила игре као и да би

пренео захтеве или питања својих саиграча,

-да би замолио за одобрење за потпуну или делимичну замену опреме, проверу

позиција екипа, проверу пода, мреже, лопти итд.

SOMBOR

2011 8

На крају утакмице капитен екипе захваљује судијама и потписује записник ради

потврде резултата утакмице.

ТРЕНЕР

За време утакмице тренер, изван терена, води игру своје екипе. Бира почетне

поставе, њихове замене и узима тајм-ауте. У обављању тих послова званично лице за

контакт му је други судија.

Пре утакмице тренер уписује или проверава презимена и бројеве својих играча у

записнику а затим га потписује.

За време утакмице тренер:

-пре сваког сета даје другом судији или записничару уредно попуњене и потписане

листиће са почетном екипом;

-седи на клупи најближе записничару, али то место може напустити;

-тражи тајм-ауте и замене играча;

-може, као и остали чланови екипе, давати инструкције играчима на терену.

ПОМОЋНИК ТРЕНЕРА

Помоћник тренера седи на клупи за играче, али нема право да интервенише за

време утакмице. Ако тренер мора да напусти своју екипу, помоћник тренера може, на

захтев капитена у игри и уз одобрење првог судије, преузети функције тренера.

Правило ротације

Током игре свих шест играча се у пољу ротирају у смеру казаљке на сату, након

освојеног сервиса. То је главни кључ дворанске одбојке – не може се све време играти с

најбољим нападачима на мрежи или најбољим одбрамбеним играчима у позадини. Пре

SOMBOR

2011 9

сервиса играчи морају бити на местима које им редом припада, а након сервиса могу

заменити места, али играчи из одбране не смеју мењати играче на мрежи. Они такође

смеју учествовати у нападу, али могу смечирати само иза нападачке линије (линије три

метра). Правило ротирања објашњава зашто техничар понекад изгледа као да се “скрива“

иза играча. Пре сервиса, као и остали, и он мора бити на свом месту, а након сервиса може

трчати на мрежу како би организовао напад. Ако дотрчи на мрежу пре него што је

противник одсервирао, поен се даје противнику.

Правила бодовања

2000. године донесена су нова правила бодовања у одбојци. Према њима поени се

освајају после сваке завршене акције, без обзира на то која је екипа сервирала. Према

некадашњим правилима, само она екипа која је сервирала могла је освојити поен.

Утакмице се играју на три добијена сета од по 25 поена, а највише се може

одиграти пет сетова. За разлику од прва четири сета, пети (који се назива и тај-брејк) се

игра до 15 поена. У случају нерешеног резултата крајем сета, победнику су потребна два

поена разлике да би завршио сет у своју корист.

Технике игре

Технику одбојке чине углавном пет основних елемената. Сви они садрже одбијање

лопте на одређени начин, мада имају специфичне називе, који најчешће указују на то.

Најважнији елеменат одбојке јесте одбијање лопте прстима, тако да ћемо почети од њега.

Одбијање лопте прстима

SOMBOR

2011 10

Лопта се најчешће одбија прстима обе руке а ређе прстима једне руке и ногом.

Одбијањем лопте изнад главе лопта се може додавати напред, преко глава, па и бочно.

Одбијање лопте испред лица веома је чест начин додавања. Једини недостатак је

што се из тог положаја лопта теже додаје преко главе, што је битно при додавању.

Одбијање лопте прстима једне руке примењује се ретко, најчешће у скоку при тзв.

потурању лопте за смечовање. При томе се лопта не одбија палцем, већ само са четири

прста.

Дизање је вршно одбијање лопте изнад главе које се користи да би се променио

смер лопте од примљеног сервиса и што боље позиционирало лопту нападачу. Техничар

најчешће одиграва другу лопту.

По правилу данас у постави игра један дизач, но постоје још и екипе које играју са

два дизача.

Одбијање лопте „чекићем“ (полугама)

SOMBOR

2011 11

Полугама се лопта може одбити једном или обема рукама. Чекићем једне руке

лопта се најчешће одбија у приземним положајима или у паду ка лопти напред или назад.

Одбијање подлактицама се примењује код примања противничког сервиса, одбране

поља... Руке се спајају у тзв. чекић, подлактице су паралелне и унутрашњи део подлактица

је окренут према горе.

У данашње време када је уведен либеро као специјализован играч за ову технику,

он преузима главни део одбране терена како у пријему сервиса тако и у одбрани од

противничког смеча.

Сервиси

Сервис је почетни ударац којим почиње сваки поен, изводи се на почетку сета и

после сваке грешке. Играч мора ударити лопту тако да пређе мрежу и погоди унутар

терена противника.

Постоје две врсте сервиса: доњи и горњи сервис, али данас, у врхунској одбојци

нико више не користи доњи сервис.

SOMBOR

2011 12

Карактеристике доњег сервиса јесте дуга узлазна путања, кретање лопте има

високу параболу, често и по неколико метара изнад мреже.

Доњи сервис је сервис који се изводи при увежбавању сервиса. Лопта се најчешће

одбија песницом, мада су познате и варијенте у којима се лопта одбија приљубљеним

палцем и кажипрстом. При извођењу ове врсте сервиса стоји се полулево према чеоној

линији и обрнуто уколико је играч одбија левом руком.

Горњи сервис, тенис сервис дланом, најстарији је облик тенис сервиса. Судар са

лоптом може бити ексцентричан, при чему лопта испољава ефекат у разним смеровима,

што зависи од правца испољавања судара. Тада лопта има уобичајан начин летења.

SOMBOR

2011 13

Најпопуларнији сервис је сервис у скоку који може бити веома тежак за пријем ако

има велику брзину и ротацију.

SOMBOR

2011 14

Смечирање

Разликујемо два начина смечовања: један , који је уобичајан и други, који се ређе

среће у надигравању. Карактерише се кретањем руке у чеоној равни.

Свако смечовање састоји се од залета, одскока, судара руке и лопте и доскока.

Залет у правцу мреже изводи се под веома различитим угловима, што зависи од

места где ће се одиграти судар и места којем се налазио играч при узимању залета.

Одскок за смеч је ексцентричан одскочни импулс јер на његову предност утиче и

компонента хоризонталне брзине.

Судар шаке и лопте одиграва се истовремено са примицањем надлактице,

истезањем подлактица и савијањем шаке.

SOMBOR

2011 15

За успешно смечовање значајна је висина на којој се одиграва судар руке и лопте.

Да би се постигла што већа висина, неопходно је постићи што бољу скочност.

Смеч је најефикаснији и најатрактивнији облик упућивања лопте у поље

противника, а тиме и постизање поена. Лопта дигнута изнад нивоа мреже хвата се у скоку

у највишој могућој тачки и што већом брзином и што стрмије упућује у поље противника.

Блокирање

Блок је прва линија одбране у одбојци и најефикаснија одбрана од смеча. За

блокирање су задужена три играча која се налазе на мрежи. Они могу поставити блок тако

да прате противничког техничара и његово дизање, па се равнају по њему или да пре саме

акције противника одлуче да ли ће покушати блокирати брзи напад са средине мреже.

Главна карактеристика доброг блока је прелазак рукама на другу страну мреже у тренутку

скока, јер ако руке блокера стоје равно на блоку, добар смечер ће то знати искористити

тако да ће блокер на крају изблокирати смеч, али на своју страну, најчешће себи под ноге.

Блокери су играчи линије напада. Они се крећу уз мрежу докорацима, држе руке

испред груди и скачу испружајући руке нагоре. Само ниски одбојкаши замахују рукама

при скоку у блок. Положај руку у блокирању веома је различит, што зависи од ситуације,

места на којем се блокира и од тога колико играча учествује у блокирању. Тада можемо

SOMBOR

2011 16

говорити о појединачном и гурпном блокирању. Најважније је зауставити кретање лопте,

што није тако једноставно. Стога се префињеност за надигравање у одбојци најуспешније

процењује на основу успешности блокирања.

Тактике у одбојци

Под тактиком се подразумева начин испољавања технике и система игре и њихово

прилагођавање тренутној ситацији надигравања. Тактика одбојкашке екипе може се

остваривати начином извођења појединих делова технике, као и стварањем жељеног

ритма и „климе“ надигравања.

Колективна тактика

Колективна тактика се одређује према способностима своје екипе, са једне стране,

и карактеристика противничке екипе, са друге стране.

SOMBOR

2011 17

Принципи колективне тактике могу бити:

- севирати на примача који је у зони напада,

- сервирати увек на истог примача,

- сервирати на примача који најслабије прима сервис,

- сервирати на примача који највише учествује у нападу,

- сервирати на одређено место у терену у завиности од тога у ком дели се налази

дизач,

- сервирањем на одређено место изазвати организацију очекиваног напада од

стране противничког дизача.

Као принципе колективне тактике можемо примењивати многе ствари, укључујући

чак и оне неспортске. Доследним спровођењем колективне тактике сервирања врши се

стални притисак на противника, напад противника се претвара у лакше препознатљиве

варијанте и стиже предност која може бити одлучујућа.

Индивидуална тактика

Сваки играч располаже са неколико начина сервирања, па га те способности, поред

осталог, карактеришу као играча.

Смеч сервис је у данашњој одбојци без премца по важности, а остале врсте сервиса

су само алтернатива.

Најбоља комбинација у индивидуалној тактици сервирања је:

- основни сервис – смеч сервис

- алтернатива – флот сервис

А зашто је то тако? Зато што се смеч сервис мора примати са најмање три примача

и зато што су припремне радње за смеч и флот сервис исте, па се противник мора

SOMBOR

2011 18

припремити за овај први. Та ситуација пружа могућност да се флот сервис пласира на

жељени начин и са добрим учинком.

Део индивидуалне тактике сервирања су ситуације када играч не би смео да

направи грешку:

- почетак игре,

- после тајм-аута,

- после грешке саиграча који је претходно сервирао,

- после сопствене сервис грешке код претходног сервирања,

- када је противник у негативној серији поена,

- после измене када се појачава блок своје екипе.

Индивидуална тактика сервирања обухвата и многе друге ствари које играч може

радити са циљем да стекне било какву предност у односу на противника:

- играч све време сервира у седмој-осмој секунди, да би у одлучујућем, тренутку

игре то учинио у првој секунди и изненадио противночког играча,

- играч сервира све време у исто место у терену, да би у одлучујућем тренутку

игре то променио.

Дизање је један од главних тактичких елемената јер техничар мора бити толико

добар да својим нападачима омогући напад на местима где је блок противника најслабији.

Зато мора уз своје играче стално пратити и противничке, поготово њихово кретање на

мрежи.

Акције у игри

- дупли пенал - темпо - темпо иза

- пајп - кореја - кување

SOMBOR

2011 19

- рус - алма

Методика одбојке у предшколском и млађем шолском добу

Предшколко доба представља период у којем се постављају основе за формирање

личности. То је узраст у којем је могућ највећи утицај средине. У зависности од васпитно-

образовних утицаја, деца стичу елементарна знања и искуства о животу у средини у којој

живе, хуманизују се и социјализују.

Активности деце предшколског узраста из области физичког васпитања су од

великог значаја за њихов целокупни развој. Савремени контекст у којем деца одрастају уз

нове технолошке изазове помера тежиште дечијих интересовања и умањују потребу за

физичким активностима што може негативно да утиче на целокупан развој. Из тих разлога

физичке и здравствене активности представљају један од значајнијих фактора подстицања

правилног раста и развоја. Оно, уједно, представља извор забаве и разоноде који заокупља

дечију пажњу, те је, стога, радо прихваћено код деце.

Што се тиче само одбојке, средства која користимо за ову игру морају бити

прилагођени дечијим узрастима. Лопту коју им дајемо треба да буде што лакша и да

спорије пада. Такође, мрежа коју им постављамо, како бисмо их упознали са самим

начином играња одбојке, треба да буде њима прилагођена.

Постоје фазе методског поступка у физичком васпитању:

1. загревање – оно се изводи ради припреме организма за евентуалне нагле

покрете и оптерећења да не би долазило до нежељеног повређивања;

2. поседовање нових информација (објашњавање и показивање);

3. утврђивање битних грешака с допунским информацијама и поправљањем

4. понављање, учење, увежбавање;

5. повећање захтева и стваралаштво;

SOMBOR

2011 20

6. проверавање и вредновање (оцењивање).

ЗАКЉУЧАК

Игра је значајна и врло стара животна делатност, стара је колико и само

човечанство. Од како можемо да пратимо људску мисао, игра у њој заузима важно место.

За период пре поласка у школу карактеристично је да су радне активности и игра једине

активности у којима се дете васпитава на активан начин. Садржај игара одређују,

углавном, одрасли у кући. Поласком у школу игра постаје средство којим се васпитава.

Што се тиче одбојке, она је спорт који обилује брзином и свестраним покретима

тела па се од играча очекују брзе реакције, сабраност и тренутна сналажљивост. Главна

обележја данашњих националних селекција су висина и снага, али и способност екипе и

тренера да развије нове тактике и стратегије игре јер је то оно што доноси успех у самом

игрању и на утакмицама.

Литература

1. Родић, Недељко (1999). Методика спортских активности, Сомбор: Учитељски

факултет.

2. Томић, Драго (1976). Школа одбојке, Београд: Партизан.

3. www.znanje.org

4. www.ok-zvezda.org.rs

5. sr.wikipedia.org

6. www.exyu-fitness.com

SOMBOR

2011 21

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У СОМБОРУ

ОДБОЈКА

SOMBOR

2011 22

- семинарски рад -

(Методика спортских активности)

Студент:

Верица Димић

11/3/005

Ментор:

проф. др Недељко Родић

Сомбор, 2011.

С А Д Р Ж А Ј

с т р а н а

• Увод 3

1. Историјат 4

1.1. Историјски календар 5

2. Правила 6

SOMBOR

2011 23

2.1. Правило ротације 7

3. Техника игре 8 3.1. Сервиси 9

3.2. Одбијање лопте „чекићем“ (полугама, подлактицама) 11

3.3. Одбијање лопте прстима 11

3.4. Смечирање (пуцање) 12

3.5. Блок 13

4. Тактика игре 14

4.1. Састав екипе 14

4.2. Лопта 16

5. Судије 17

6. Методика предшколског узраста 18

7. Закључак 19

• Литература 20

Увод

Одбојка је спортска игра која потиче од тениса. Она је врста тимског и олимијског

спорта где се лопта удара руком преко мреже на противничку страну.

SOMBOR

2011 24

Од 1895. године, одбојка постаје нова спортска игра. До Првог светског рата се

играла само у САД-у (око 19 година), да би се двадесетих година проширила по целом

свету.

Она је колективна или тимска игра у којој се боре две екипе са укупно дванаест

играча. Игра се дешава на терену чије су димензије 18х9м. По средини је разапета мрежа

широка 1м, а дужине 9,5м. Висина мреже се разликује, у зависности да ли одбојку играју

мушкарци или жене.

Пошто је одбојка тимска игра, у одбојци, тим чине шест играча и сваки има своју

фунцкију. Тим се састоји од техничара, коректора, два примача, средњег блокера и

либера. Утакмица је подељена на три до пет сетова, до двадесет и пет поена, са два поена

разлике, с тим да ако свака екипа има по два добијена сета, игра се трећи сет до петнаест

поена (тзв. „ТАЈ БРЕЈК“). Победник је она екипа која има више добијених сетова.

1 . Историјат

Првобитно име одбојке је било mintonette, а затим volleyball.

Одбојка је спортска игра која потиче од тениса. Постала је нова спортска игра од

1895. године, да би се до Првог светског рата играла само у САД-у. Двадесетих година,

након другог светског рата се проширује по целом свету.

Њен оснивач Wiliam G. Morgan је одлучио да споји елементе кошарке, бејзбола,

тениса и рукомета, да би сачинио нову игру за његове ученике, како би имали што мање

међусобног контакта него у кошарци или рукомету.

Прва утакмица је одиграна 07. јула 1896. године на Спрингфилдском колеџу.

Одбојка се код нас први пут појављује 1921. године, при организацији „Соко“.

Тачније, одбојка се први пут у Београду појавила 1924. године, када је Американац из

Калифорније донео одбојкашку лопту у Београд. Он је одржао „курс“ у организацији

Црвеног крста из Београда, а том курсу су присуствовали сви чланови друштва „Соко“,

многи омладинци, као и наставници гимнастике многих београдских средњих школа.

SOMBOR

2011 25

Сва одбојкашка такмичења су се од 1941. године углавном одвијала у организацији

соколских друштава. Године 1930. је одржано прво такмичење на Малом Калемегдану, да

би се у периоду од 1931. – 1941. године одржало шест првенстава у склопу Савеза Сокола

Краљевине Југославије. Година 1926. ; 1932. ; 1938. је одржан слет у Прагу (Чешка), а

1939. године је одржан слет у Софији (Бугарска). Тих година су наше мушке и женске

екипе освојилe прва места. Важно је напоменути да су тадашње судије били Вера и Зденко

Павић, а Зденко Павић је познат по томе што је 1930. године написао прва правила

одбојке.

По завршетку Другог светског рата, одржано је такмичење у Суботици, 1945.

године, а 1947. године је основана Међународна одбојкашка федерација. Само годину

дана касније, 1948. године, основан је одбојкашки савез Југославије.

Данас се у свету бави одбојком преко 800 милиона људи, макар једном недељно!

1. 1. Историјски календар

1900 – дизајнирана посебна лопта за одбојку;

1916 – на Филипинима уведен нови офанзивнији стил игре;

1917 – промена у бодовању са 21 на 15 поена;

1920 – дозвољена само три контакта са лоптом на једној страни;

1922 – одржано првенство у Бруклину са тимовима из 11 држава;

1928 – постало је јасно да морају настати првенства и правила;

1930 – одиграна прва „beach volley“ утакмица;

1934 – оформљено прво удружење судија;

1937 – у Бостону одбојка је постала национална асоцијација;

1947 – основана Међународна одбојкашка федерација;

1948 – одржан први турнир у beach volley-u;

1949 – одржано иницијално светско првенство у Прагу;

1964 – упознавање са новим спортом на Олимпијади у Токију;

1965 – оформљена California Beach Volleyball Association;

1974 – одржано Светско првенство у Мексику, а директно преношено у Јапану;

SOMBOR

2011 26

1983 – оформљена Асоцијација професионалних играча – АВП;

1990 – креирана Светска лига;

1996 – Beach Volleyball уврштен у олимпијске игре.

2 . Правила

Одбојка се игра на терену правоугаоног облика 18х9 метара, који је обележен

бочним и основним линијама ширине 5 цм. По ширини игралишта је разапета мрежа,

ширине 1 метар и дужине 9,5 метара. Првом појавом одбојке, узимала се тениска мрежа

која би била подигнута на висину од 198,12 центиметара, таман да буде изнад глава

играча. Данас постоји посебна „одбојкашка мрежа“ која је различита у зависности од тога

да ли одбојку играју мушкарци или жене. Висина мреже за мушкарце износи 243 цм, а

висина мреже за жене износи 224 цм.

Игралиште је средишњом линијом подељено на два поља. На првих 3 метара од

мреже се налази зона напада, а других 6 метара поља представљају зону одбране. Простор

предвиђен за сервирање је иза попречне линије за сервирање и може се сервирати са било

ког места на линији, али без преласка исте и износи 3-8 метара.

Свака екипа има 12 играча (6 у игри и 6 у резерви). За време трајања једног сета,

може се, на захтев тренера или капитена екипе заменити свих 6 играча. Али, замена може

да игра само на оној позицији играча кога је заменила. Пре почетка утакмице, морају бити

уписана сва имена у записник (имена свих 12 играча). У току једног сета, један играч

може само једном да буде замењен. Може да се врати у игру, али опет на место са ког је

био замењен. Када замена једном изађе из игре, не може више да се враћа у игру у току

тог сета. Постоји изузетак овог правила, а то је када се неко од играча на игралишту

повреди. Замена може да се врати у игру само кад је лопта ван игре. Игра почиње

сервисом.

Сервис (почетни ударац), изводи десни играч из последње линије. Његов циљ је да

пребаци лопту у противничко поље. Уколико сервис буде неправилан, поен осваја

противничка екипа и они имају право на сервирање. Једна екипа сме да дотакне лопту три

SOMBOR

2011 27

пута у једном поену. Играч не сме да додирне лопту два пута узастопце. Постоји изузетак

када се лопта дотакне из блока; онда екипа има право да лопту дотакне 4 пута (блок и три

лопте). Лопта остаје у игри док не додирне терен, зид, неки други предмет или док неко од

играча не погреши.

Утакмице се играју на три добијена сета од по 25 поена, а највише се може

одиграти 5 сетова. Уколико је нерешен резултат у сетовима, игра се последњи сет од по 15

поена (тзв. „тај-брејк“), с тим да ако је и у последњем сету резултат нерешен, игра се на

два поена разлике.

Постоје и особе које ову игру надгледају и које воде рачуна о правилима одбојке,

терену, играчима... Те особе се називају СУДИЈЕ. Њихове одлуке су најмеродавније и

Слика 1. Игралиште за одбојку

SOMBOR

2011 28

неприкосновене. Утакмицу води главни судија. Постоји и помоћни судија са

записничарем и двојицом или четворицом линијских судија.

2.1. Правило ротације

Након сваког освојеног сервиса, током игре, свих шест играча се у пољу ротирају у

смеру казаљке на сату. Ротација је кључ добре игре, јер не могу најбољи играчи увек да

играју са најбољим нападачима. Пре сервиса, играчи морају бити спремни, на својим

местима, где припадају, а након сервиса могу заменити места, али играчи из одбране не

смеју да мењају играче на мрежи. Они такође могу да учествују у нападу али могу

смечирати само иза нападачке линије (линија од 3 метара).

3 . Техника игре

Под техником одбојке углавном подразумевамо пет основних елемената одбојке. А

то су:

• сервиси,

• одбијање лопте „чекићем“ (полугама, подлактицама),

• одбијање лопте прстима,

• смечирање (пуцање),

• блок.

Сви ови елементи садрже одбијање лопте на неки начин, али се сваки дефинише на

специфичан начин. Почећемо од почетног ударца, а то је сервис.

SOMBOR

2011 29

3.1. Сервиси

Сервис или почетни ударац представља увођење лопте у игру. Сервисом почиње

сваки поен у игри. Он се изводи на почетку сваког сета и након сваке грешке. Циљ играча

који сервира јесте да удари лопту и да је пребаци преко мреже, тако да она погоди

противников терен. Постоје две врсте сервиса:

• сервис одоздо и

• сервис одозго.

Сервис одоздо је сервис који изводимо тако што лопту одбијамо најчешће

песницом (слика 3), мада, може се лопта одбити и палцем и кажипрстом.

Сервис одозго је тенис сервис дланом. Најстарији је облик тенис сервиса. (слика 4).

Данас се најређе, готово да се уопште не користи сервис одоздо. Најпопуларнији

сервис јесте сервис у скоку, који може бити веома тежак за пријем јер може да има велику

брзину и ротацију (слика 5).

Слика 2. Техника, елементи дб ј

SOMBOR

2011 30

Слика 3. Сервис одоздо

Слика 5. Сервис у скоку

SOMBOR

2011 31

3.2. Одбијање лопте „чекићем“ (полугама, подлактицама)

„Чекићем“, полугама или подлактицама се лопта може ударити обема или једном

руком. Ударац једном руком се најчешће користи при одбијању лопте у приземним

положајима или у паду ка лопти назад или напред. „Чекић“ се примењује у пријему

противничког сервиса, у одбрани поља, одбрани смеча или у одбрани блока.

Како се руке постављају у „чекић“? Руке се спајају у тзв. „чекић“ и подлактице се

намештају да буду парелелне, а унутрашњи део подлактица је окренут према горе (сликае

6 и 7).

Слика 4. Сервис одозго

SOMBOR

2011 32

3.3. Одбијање лопте прстима

У одбојци се лопта најчешће одбија прстима обе руке. Лопта се може одбијати

изнад главе, испред лица, па чак и постранично (бочно). Одбијање лопте испред лица је

чест начин за одбијање лопте прстима, приликом додавања. Недостак је то што се из тог

положаја не може додати лопта преко главе, што нам је битно приликом постављања

варки у току игре при додавању.

Одбијање лопте једном руком се користи веома ретко. Најчешће се примењује у скоку

при тзв. потурању лопте за смечовање. Уколико одлучимо да ударимо лопту на овај

начин, најчешће се лопта одбија са четири прста, палац се искључује.

3.4. Смечирање (пуцање)

Пуцање или смеч је најефикаснији облик слања лопте у противничко поље, а

притом је још боље уколико постигнемо поен. Лопта која је подигнута изнад нивоа мреже

се из скока шаље у поље противника што већом брзином и што стрмије.

Свако смечовање се састоји од залета, одскока, судара руке и лопте и доскока.

Залет у правцу мреже се изводи под различитим угловима. Одкок за смеч је битан и на

њега утиче брзина играча. Судар руке и лопте се одиграва истовремено са примицањем

Слика 6. Одбијање лопте једном

Слика 7. Одбијање лопте

SOMBOR

2011 33

надлактице, истезањем подлактице и савијањем шаке. Да би смеч био што боље изведен,

битна је што већа брзина и битно је постићи што бољу скочност.

3.5. Блок

У бло ку игр ају игр ачи из линије напада (линија о д 3 метар а), а њихо в циљ је да

онемогуће противникову, смечирану лопту да пређе преко мреже на њихову половину

игралишта.

У блоку најчешће учествују један или више играча (најчешће су то три играча са

мреже), па се тада говори о јединачном и ли групном блокирању.

Играчи који блокирају се труде да прате противничког техничара и да прате његово

дизање, па се равнају по њему до тренутка саме акције. То није правило, тако да не мора

да значи да ће се сви равнати по њему. Неки играчи у блоку могу да чекају тренутак саме

акције смеча противника и у извесном тренутку одлуче да ће да скоче у блок.

Слика 8. Смечирање: залет, одскок, судар шаке и лопте и доскок

SOMBOR

2011 34

Главна карактеристика доброг блока јесте да у тренутку блока, обе руке оног ко

блокира пређу преко мреже, да се не би десило да лопта која се зауставља блоком падне

тик испред ногу оног ко блокира.

4 . Тактика одбојке

У одбојци се под тактиком игре подразумева испољавање технике и њено

прилагођавање ситуацији. У одбојци не постоји индивидуална тактика као на пример код

фудбала, јер свако деловање, па чак и једног играча, утиче на начин испољавања игре целе

екипе.

Зато бисмо под тактиком одбојке можда подразумевали извођење појединих делова

технике, на најбољи могући начин. Такође, стварање добре брзине и стварање доброг

ритма може да се води под добром тактиком.

Слика 9. Изглед двојног блока Слика 10. Изглед тројног блока

SOMBOR

2011 35

4.1. Састав екипе

Одбојкашки тим не би смео да буде састављен од шест најбољих играча, још мање

од шест смечера. Као и у сваком спорту, сваки играч мора да влада свим деловима технике

по мало, да би знао да се снађе у свакој ситуацији која може да му се деси у току игре на

игралишту.

Тим се састоји од техничара, коректора, два примача, средњег блокера и либера.

Либера је лако препознати на терену јер носи различиту боју дреса од својих

саиграча и увек се налази у задњем делу терена, где може заменити било ког играча.

Либеро не сме сервирати, смечирати нити се ротирати са играчима на првој линији, али

игра важну улогу у пријему противничког сервиса и одбрани поља. Он је уведен да би уз

помоћ боље одбране поља поени дуже трајали и да би се дала прилика и нижим играчима

који у данашње време немају велике шансе да успеју као нападачи, или као играчи прве

линије.

Техничар најчешће одиграва другу лопту у акцији. Дизање је главни тактички део

одбојке, јер техничар мора бити толико добар да својим нападачима омогући напад на

местима где је блок противника најслабији. Зато техничар мора да уз своју игру, своје

играче, да прати и противничке играче – поготово њихово кретање на мрежи.

Позиција Технички елементи и

карактеристике

Дизач „мозак“екипе (организатор напада)

задужен за дизање лопте, али и блок,

одбрана поља, заштита смеча и сервиса

НЕ УЧЕСТВУЈЕ У ПРИЈЕМУ

SOMBOR

2011 36

играч са највише кретања

Средњи блокер специјалиста за блокирање у средини

игра брзи напад сервира и игра у другој

линији, учествује у одбрани

када сервира, прелази у другу линију и

замењује се са либером

може да замени дизача када овај није у

стању да дође до лопте

Примач најсвестранији играч

напада, сервира, прима, одбрана и блок

Коректор најбољи смечер, блокира, сервира, напада

НЕ УЧЕСТВУЈЕ У ПРИЈЕМУ

Либеро учествује у пријему, одбрани, некад и

дизању

НЕ СЕРВИРА, приликом ротације, мења

се са средњим блокером

4.2. Лопта

Лопта са којом се игра одбојка је направљена од мекане коже, унутар које је гумена

лопта. Обим лопте је 65–67 центиметара. Тежина 260 – 280 грама.

Након бројних тестирања боја, на Светском првенству у Јапану 1998. године се

представила лопта са жутим, плавим и белим линијама.

Њу је заменила традиционална бела лопта.

SOMBOR

2011 37

5 . Судије

Слика 10. и 11. Изглед тробојних лопти

Слика 12. и 13. Изглед белих, традиционалних лопти

SOMBOR

2011 38

Судијски колегијум за утакмицу се састоји од следећих службених лица:

• Први судија.

• Други судија.

• Записничар.

• Четворо (двоје) линијских судија.

Само први и други судија могу користити пиштаљку за време утакмице. Први

судија даје знак звиждуком и одобрава извођење сервиса. Играч има осам секунди да

изведе лопту сервисом.

Први судија обавља своју дужност у седећем или стојећем положају на судијској

платформи која се налази на једном крају мреже. Ниво његовог видног поља мора бити

отприлике 50 цм. изнад нивоа мреже.

Други судија обавља своје функције стојећи, изван терена, у близини стуба, на

супротној страни терена од првог судије, према коме је окренут лицем.

Записничар обавља своје функције седећи за записничким столом, на супротној

страни терена од првог судије и њему окренут лицем.

Помоћник записничара обавља своје функције седећи поред записничара за

записничким столом. Ако су присутна само двоје линијских судија, они стоје код углова

терена најближим десној руци сваког судије, дијагонално на 1 до 2 метара од угла. Сваки

од њих контролише две линије – основну и бочну линију на својој страни терена.

6. Методика предшколског узраста

Као будући васпитачи, требали бисмо да знамо да је немогуће деци у

предшколском узрасту, а камоли још млађој деци, објаснити правила одбојке.

SOMBOR

2011 39

Све што ће деца приметити на часу је лопта. Лопта, која није права одбојкашка

лопта, него она која је прилагођена њиховом узрасту, тј. много лакшта лопта у односу на

обичне одбојкашке лопте.

Обележићемо неку врсту терена у сали или у природи и наместићемо мрежу. Нека

на пример игру играју по четири играча за сваку екипу и да направимо што већи број

екипа. Играли бисмо најосновније пребацивање лопте преко мреже.

Наша дужност, као дужност њихових васпитача, јесте да им олакшамо игру одбојке

уз неку сличну врсту игре. На пример, игра „између две ватре“ или „у кругу гађања“.

Ништа што би за њихов узраст било претешко. Просто учење додавања лопте. Додавања

лопте уз одбијање о земљу.

Учење хватања лопте из висине и учење хватања лопте уопште. За децу у том

узрасту је врло важно обратити пажњу на загревање и на вежбе, које не смеју бити пуно

захтевне, да деци не би било тешко.

Оно што би се могло урадити јесте то да те исте вежбе претворимо у неку врсту

такмичења или игре, како би деци било занимљиво.

7 . З а к љ у ч а к

Године 1985. Американац Вилијем Џ. Морган је измислио нову игру у сали –

„минтонет“ од које је настала одбојка. То је био јефтин спорт за радничку класу,

мешавина кошарке, тениса и рукомета, које су играли богаташи.

Одбојку играју два тима од по шест играча и 6 резерви, који се труде да пребаце

лопту преко мреже у противников терен. Када то уради, осваја поен и право на сервис.

Када тим освоји сервис, који после судијиног знака има право 8 секунди да изведе лопту,

SOMBOR

2011 40

долази до правила ротације, које позицију играча мења у смеру казаљке на сату. Ово

правило је ступило на снагу да би сви играчи играли и у предњој и у задњој зони.

Игра се у 3-5 сетова од по 25 поена, осим уколико је резултат у сетовима нерешен,

онда се игра последњи сет до 15 поена. Победник је онај који има више освојених сетова.

Елементи одбојке су: сервис, пријем, смеч и блок. Играчи лопту смеју да додирну

три пута, а то не важи за блок. Ако играч додирне лопту из блока, има право да је додирне

још три пута.

Поред неизоставног дреса који се носи, од опреме су битни и штитници за колена.

Л и т е р а т у р а

Родић Недељко (1999): Методика спортских активности, Сомбор, Учитељски факултет. ОПШТА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА (1986): МАЛА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРОСВЕТА, четврто издање, Београд, Просвета Електронски подаци са адреса: www.znanje.org/istorijaodbojke www.complementarytraining.blogspot.com www.rs.wikipedia.org/odbojka www.sportskivodic.com

UNIVERZITET U NOVOM SADU

UČITELJSKI FAKULTET U SOMBORU

SOMBOR

2011 41

ODBOJKA

- SEMINARSKI RAD -

(METODIKA SPORTSKIH AKTIVNOSTI)

MENTOR: NEDELJKO RODIĆ

STUDENT: IRINA TERZIĆ

SOMBOR, 2011.

1.

ISTORIJAT

William G. Morgan(1870-1942),rodjen u drzavi New York ostao je zapisan u

istoriji kao stvoritelj odbojke,koju je originalno nazvao "Mintonette".Morgan je diplomirao

SOMBOR

2011 42

na Springfield Univerzitetu,gde je upoznao James Naismitha,koji je 1891 izmislio

kosarku.Godinu dana nakon sto je diplomirao Morgan odlazi na Holyoke gde dobija

mesto direktora fizickog odgoja.To mesto mu je omogucilo direktan uticaj na razvoj

sporta.Njegovo vodstvo je odlicno prihvaceno I njegovi razredi su se svakodnevno

povecavali.Shvatio je da bi bilo dobro da izmisli neku rekreacijsku takmicarsku igru kako

bi svoj program ucinio raznovrsnijim.U to vreme Morgan nigde nije mogao pronaci igru

koja je slicna odbojci pa ju je on stvorio iz svojih osobnih metoda treniranja I

rekreacije.Opisujuci svoje prve eksperimente Morgan je rekao:"U potrazi za

odgovarajucom igrom,prvo mi je tennis pao na pamet,ali za njega su nam bile potrebne

loptice,reketi,mreza I druga oprema pa sam od njega odustao,ali ideja mreze mi se

ucinila zgodnom.Podigli smo mrezu na visinu od 1,98m,iznad glave prosecnog

muskarca.Uz to nam je trebala I lopta.Prvo mi je pala na pamet kosarkaska alit a je bila

prevelika I preteska".Na kraju Morgan je zamolio da u kompaniji A.G.Spalding I Bros

naprave odgovarajucu loptu sto su ovi I ucinili.Napravili su koznu loptu ciji je precnik bio

oko 65cm,a tezina oko 300g.Nakon toga Morgan sa jos dva prijatelja pise prva pravila

odbojke.Pocetkom 1896. godine u Spingfieldu na YMCA Univerzitetu organizovana je

konferencija gde su se okupili svi direktori fizickog odgoja YMCA.Na toj konferenciji je

Morgan prvi put demonstrirao novo stvorenu igru.Slozio je dve ekipe od po pet igraca

koji su pre same konferencije odigrali "Mintonette".Morgan je prisutnima objasnio da je

ova igra predvidjena za dvoranu,ali da se moze igrat I na otvorenom.Igra je na

konferenciji vrlo dobro prihvacena samo je promenjeno ime u "Volley ball".Zanimljivo je

spomenuti da se tokom godine ime nije menjalo,osim sto je 1952.godine odluceno d

ace se pisat kao jedna rec (Volleyball).Morgan je jos poradio na pravilima igre I

1897.godine je izasao prvi prirucnik sa glavnim podacima o igri I kao dodatak su izasla I

prva pravila odbojke.

Prva utakmica je odigrana 7.jula 1896.godine na Springfield koledzu,da bi se

danas ovim sportom bavilo u Americi 46 miliona ljudi I u svetu oko 800 miliona koji

odbojku igraju najmanje jednom nedeljno.

SOMBOR

2011 43

•ISTORIJSKI KALENDAR

1900-dizajnirana posebna lopta za odbojku

1916-na Filipinima uveden novi stil igre

1917-promena u bodovanju sa 21 na 15 poena

1920-dozvoljena samo tri kontakta sa loptom na jednoj strani

1922-odrzano prvo prvenstvo YMCA u Brooklynu sa timovima iz 11 drzava

1928-postalo je jasno da moraju postojati prvenstva I pravila,formirana United States

Volleyball Association

1930-odigrana prva beach volley utakmica

1934-oformljeno prvo udruzenje sudija

1947-osnovana Federation Internationale De Volley-Ball FIVB

1948-odrzan prvi turnir u beach volley-u

1949-odrzano prvenstvo u Pragu

1964-upoznavanje sa novim sportom na olimpijadi u Tokiju

SOMBOR

2011 44

1990-kreirana svetska liga

1996-Beach Volleyball uvrsten u olimpijske igre

Odbojka se prvi put u Beogradu pojavila 1924 godine kada je amerikanac iz

Kalifornije Vilijam Vajlend doneo odbojkasku loptu u Beograd I odrzao predavanje o

odbojci a sve u organizaciji Crvenog krsta iz Beograda.Predavanju su prisustvovali

clanovi sokolskih(tadasnja sportska drustva)drustava iz Beograda,omladinci I nastavnici

gimnastike beogradskih srednjih skola.Odbojkaska takmicenja do 1941.godine

uglavnom su se odvijala u organizaciji sokolskih drustava.Godine 1930 odrzano je prvo

takmicenje za prvenstvo Jugoslavije na Malom Kalimegdanu.Od 1931 do 1941.godine

odrzano je 6 prvenstava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.Na svesokolskom sletu u

Pragu odigrana su takmicenja 1926,1932 I 1938god. Kao I slet u Bugarskoj u Sofiji

1939god.i tada su nasa I muska I zenska ekipa osvojili prva mesta.Po zavrsetku drugog

svetskog rata prvo takmicenje odrzano je u Subotici 1945.godine.Godine 1948 osnovan

je odbojkaski savez Jugoslavije,a zatim I odbojkaski savez Srbije.

2.

Igraliste je pravugaonog oblika 18x19m,obelezeno bocnim I osnovnim linijama sirine

5cm.Svaka ekipa ima 12 igraca(6 u igri I 6 u rezervi).Za vreme jednog seta moze se,na

zahtev kapitena ekipe ili trenera,izmeniti svih sest igraca.Medjutim,zamena moze da

igra samo na mestu igraca koga je zamenila.Pre pocetka utakmice imena svih 12

igraca moraju biti unesena u zapisnik.

PRAVILA

Jedan igrac moze u toku jednog seta samo jednom da bude zamenjen.Moze da

se vrati u igru,I to konacno,samo na mesto na kojem je prvi put igrao.Kada zamena

jednom izadje iz igre,ne moze vise u nju da se vrati u toku jednog seta.Izuzetak od ovog

pravila jeste povreda igraca.Zamena moze da se vrati u igru samo kada je lopta van

igre.Set dobija ekipa koja je pobedila protivnika sa 25 poena I 2 poena razlike.Poen se

dobija na svaki servis.Utakmica je zavrsena kada jedna ekipa dobije tri seta.U

SOMBOR

2011 45

odlucujucem,petom setu,kod rezultata 2:2 pobedjuje ekipa koja je sakupila 15 poena I 2

poena razlike.

Utakmicu vodi glavni sudija sa pomocnikom,zapisnicarem I dvojicom linijskoh

sudija.Za prekrsaj u toku igre glavni sudija kaznjava igrace opomenom,licnom

opomenom ili iskljucenjem.Odgovoran je za pravilno odvijanje igre I njegove odluke su

neprikosnovene.Odbojka je sport koji obiluje brzinom I svestranim pokretima tela pa se

od igraca ocekuju brze reakcije,sabranost I trenutna snalazljivost.

Po sredini igralista razapeta je mreza siroka 1m I duga 9,5m.Razmak izmedju

gornjeg ruba mreze I tla je razlicit:243cm za seniore I 224cm za seniorke.Igraliste je

sredisnjom linijom podeljeno na dva polja;na 3m od nje teku sa strane paralelne linije

koje oznacavaju zonu napada ,a iza njih zonu odbrane.Prostor za serviranje je iza

zadnje linije I moze se slobodno servirati sa bilo kojeg mesta duz linije,nastojeci da

prebaci loptu u protivnicko polje.Ekipa sme taknuti loptu tri puta u jednom poenu,a igrac

ne sme odigrati loptu dvaput uzastopce.

SOMBOR

2011 46

Nakon olimpijskih igara u Atlanti 1996godine FIVB je uveo novog specijalnog

igraca:LIBERA.Libera je lako prepoznati na terenu jer nosi razlicitu boju dresa od svojih

suigraca I uvek se nalazi u straznjem delu terena gde moze zameniti bilo kojeg

igraca.Libero ne sme servirati,smecirati niti se rotirati sa igracima na prvoj liniji terena,ali

igra vrlo vaznu ulogu u prijemu protivnickog servisa I odbrani polja.Libero je uveden da

bi uz pomoc bolje odbrane polja poeni duze trajalii da bi se dala prilika I nizim igracima

koji u danasnje vreme nemaju velike sanse uspeti kao napadaci ili opste igraci prve

linije.

LIBERO

Tokom igre svih sest igraca se u polju rotiraju u smeru kazaljke na satu,nakon

osvojenog servisa.To je glavni kljuc dvoranske odbojke-ne moze se celo vreme igrati sa

najboljim napadacima na mrezi ili najboljim odbrambenim igracima u pozadini.Pre

servisa igraci moraju biti na mestima koje im redom pripada,a nakon servisa mogu

zameniti mesta,ali igraci iz odbrane ne smeju menjati igrace na mrezi.Oni takodje smeju

ucestvovati u napadu,ali mogu smecirati samo iza napadacke linije.Pravilo rotiranja

objasnjava zasto tehnicar ponekad izgleda kao da se "skriva" iza igraca.Pre servisa,kao

I ostali I on mora biti na svom mestu,a nakon servisa moze trcati na mrezu kako bi

organizovao napad.Ako dotrci na mrezu pre nego protivnik odservira poen se daje

protivniku.

PRAVILO ROTACIJE

SOMBOR

2011 47

SOMBOR

2011 48

3.

ELEMENTI

Lopta se najcesce odbija prstima obe ruke,redje prstima jedne ruke I

nogom.Odbijanjem lopte iznad glave lopta se moze dodavati napred,preko glave,pa cak

I bocno.Odbijanje lopte iznad lica veoma je cest Inacin dodavanja.Jedini nedostatak je

sto se iz tog polozaja lopta teze dodaje preko glave,sto je bitno za varke pri

dodavanju.Odbijanje lopte prstima jedne ruke primenjuje se retko,najcesce u skoku pri

tzv. Poturanju lopte za smecovanje.Pri tome se lopta ne odbija palcem,vec samo sa

cetiri prsta.

Odbijanje lopte prstima

SOMBOR

2011 49

Polugama(cekicem) se lopta moze odbiti jednom ili obema rukama.Cekicem

jedne ruke lopta se najcesce odbija u prizemnim polozajima ili u padu ka lopti napred ili

nazad.Pri odbijanju cekicem lopta se moze odbiti raznim delovima sake.Primenjuje se

kod primanja protivnickog servisa,odbrane polja I prijema odbijenih lopti od bloka.Ruke

se spajaju u tzv. cekic,podlaktice su paralelne I unutrasnji deo podlaktica je okrenut

prema gore.Ovaj nacin odbijanja se koristi za prvi dodir sa loptom kod prijema servisa I

za efikasnu odbranu polja kod smeciranja protivnickih napadaca.U danasnje vreme

kada je uveden libero kao igrac specijalizovan za ovu tehniku,libero preuzima glavni

deo odbrane terena kako u prijemu servisa tako I u odbrani od protivnickog smeca.

Odbijanje lopte "cekicem"(polugama)

SOMBOR

2011 50

Servisi

SOMBOR

2011 51

Servis u odbojci je pocetni udarac,tj uvodjenje lopte u igru.Servis prema nacinu

kretanja ruke pri izvodjenju servisa delimo na servis odozdo I seris

odozgo.Karakteristika servisa odozdo jeste duga uzlazna putanja,kretanje lopte ima

visoku parabolu,cesto I po nekoliko metara iznad mreze.Servis odozdo je servis koji se

izvodi pri uvezbavanju servisa.Lopta se najcesce odbija pesnicom,premda su poznate I

varijante u kojima se lopta odbija priljubljenim palcem I kaziprstom.Pri izvodjenju ove

vrste servisa stoji se polulevo prema ceonoj liniji I obrnuto ukoliko se lopt aodbija levom

rukom.

Servis odozgo,tenis servis dlanom,najstariji je oblik tennis servisa.Sudar sa loptom

moze biti ekscentrican,pri cemu lopta ispoljava efekat u raznim smerovima,sto zavisi od

pravca ispoljavanja sudara.Tada lopta ima uobicajen nacin letenja.

Razlikujemo dva nacina smecovanja:jedan,koji je uobicajen I izvodi se kretanjem

ruke(uglavnom) u sagitalnoj ravni I drugi,koji se redje srece u nadigravanju.Karakterise se

kretanjem ruke u ceonoj ravni.Svako smecovanje se sastoji od zaleta,odskoka,sudara

ruke I lopte I doskoka.Zalet u pravcu mreze izvodi se pod veoma razlicitim uglovima,sto

SMECOVANJE

SOMBOR

2011 52

zavisi od mesta gde ce se odigrati sudar I mesta na kojem se nalazio igrac pri uzimanju

zaleta.Odskok za smec je ekscentrican odskocni impuls jer na njegovu vrednost utice I

komponenta horizontalne brzine.Sudar sake I lopte odigrava se istovremeno sa

primicanjem nadlaktice,istezanjem podlaktice I savijanjem sake.Za uspesno smecovanje

znacajna je visina na kojoj se odigrava sudar ruke I lopte.Da bi se postigla sto veca

visina,neophodno je postici sto bolju skocnost.

4. TAKTIKA

SOMBOR

2011 53

Pod taktikom se podrazumeva nacin ispoljavanja tehnike I sistema igre I njihovo

prilagodjavanje trenutnoj situaciji nadigravanja.Iako postoje situacije u kojima jedan igrac

preuzima nadigravanje u ime celog tima(na primer uvodjenje lopte u igru),u odbojci nema

individualne taktike.Svako delovanje,cak I jednog igraca,utice na nacin ispoljavanja igre

celog tima.Taktika odbojkaske ekipe moze se ostvarivati nacinom izvodjenja pojedinih

delova tehnike,kao I stvaranjem zeljenog ritma I "klime" nadigravanja.

• servirati na primaca koji je u zoni napada

KOLEKTIVNA TAKTIKA

Kolektivna taktika se odredjuje prema sposobnostima svoje ekipe,sa jedne strane,I

karakteristikama protivnicke ekipe sa druge strane.Principi kolektivne taktike mogu biti:

• servirati uvek na istog primaca

• servirati na primaca koji najslabije prima servis

• servirati na primaca koji najvise ucestvuje u napadu

• servirati na odredjeno mesto u terenu u zavisnosti od toga u kojoj zoni je dizac

• serviranjem na odredjeno mesto izizvati organizaciju ocekivanog napada od strane

protivnickog dizaca

• pocetak igre

INDIVIDUALNA TAKTIKA

Svaki igrac raspolaze sa nekoliko nacina serviranja pa ga to karakterise kao

igraca.Najbolja kombinacija u individualnoj taktici je:osnovni servis-smec servis

alternativa- flot servis

Deo individualne taktike serviranja su situacije kada igrac ne bi smeo da napravi gresku:

SOMBOR

2011 54

• posle tajm-auta

• posle greske saigraca koji je prethodno servirao

• posle sopstvene servis greske kod prethodnog serviranja

• kada je protivnik u negativnoj seriji poena

• posle izmene kojom se pojacava blok svoje ekipe

Individualna taktika serviranja obuhvata I mnoge druge stvari koje igrac moze raditi sa

ciljem da stekne bilo kakvu prednost u odnosu na protivnika:

• igrac sve vreme servis izvodi u sedmoj-osmoj sekundi,da bi u odlucujucem

trenutku igre to uradio u prvoj sekundi I iznenadio protivnickog primaca

• igrac sve vreme servira na isto mesto u terenu,da bi u odlucujucem trenutku igre

to promenuo

BLOKIRANJE

Blokeri su igraci linije napada koji nastoje da onemoguce da smecirana lopta

predje preko mreze na njihovu polovinu igralista.U blokiranju mogu ucestvovati jedan ili

vise igraca I tada govorimo o jedinacnom ili grupnom blokiranju.

Blokeri se krecu uz mrezu dokoracima,drze ruke ispred grudi I skacu ispruzuci

ruke nagore.Samo niski odbojkasi zamahuju rukama pri skoku u blok.Polozaj ruku u

blokiranju veoma je razlicit,sto zavisi od situacije,mesta na kojem se blokira I od toga

koliko igraca ucestvuje u blokiranju.Najvaznije je zaustaviti kretanje lopte,sto nije

jednostavno.

SOMBOR

2011 55

5.

(primena kod dece)

Primena kod dece mora se obavljati na poseban nacin.Kada su u pianju deca od

prvog do cetvrtog razreda vrlo je bitno da im se sport priblizi u skladu sa njihovim

mogucnostima.Prvenstveno kod odbojke gde imamo visoku mrezu moramo obratiti paznju

da su to mala deca kojoj je nemoguce igrati na tako visoko postavljenoj mrezi I da se

mreza mora spustiti u skladu sa njihovim visinama.Sledeca stvar na koju treba obratiti

paznju jet a da su standardne lopte za odbojku ipak teske za manju decu pa bi zbog toga

trebalo takvu loptu zameniti nekom laksom loptom sa kojom bi mogli raditi bez vecih

poteskoca.Posto se razredi sastoje obicno od velikog broja dece,priblizno 20-30,ne bi bilo

lose podeliti djake u manje grupe od 5-6 ucenika kako bi im lakes objasnili I pokazali

osnovne elemente,jer je u velikim grupama koncentracija manja I efekat ucenja bi bio nizi

nego kada se to radi sa manjim brojem ucenika.Ono sto je takodje bitno je to da treba imati

strpljenja za decu I ponoviti im nesto I objasnit I vise puta ne bi li oni to sto bolje utvrdili.

METODIKA

6.

ZAKLJUCAK

SOMBOR

2011 56

Sustina kolektivnog sporta je da je to jedan od dobrih nacina da se deca

socijalizuju,druze,da iskazu svoje sposobnosti I umeca, a istovremeno je dobro za

zdravlje,kondiciju,razvijanje I u fizickom I psihickom smislu,smatram da je sport,u ovom

slucaju odbojka izvor dobrog raspolozenja jer nam pruza mogucnost da se na taj nacin

resimo viska energije ,ponekad I negativnog I da uz pomoc sporta procistimo svoj

duh.Odbojka je kao sport veoma zabavna,uzbudljiva I svako je rado igra.

SADRZAJ

ISTORIJAT…………………………………………..2

PRAVILA……………………………………………..7

ELEMENTI………………………………………….13

TAKTIKA……………………………………………19

METODIKA…………………………………………23

ZAKLJUCAK……………………………………….24

Univerzitet u Novom Sad-u

Pedagoški fakultet Sombor

Seminarski rad -Odbojka-

SOMBOR

2011 57

Mentor: Dr. Nedeljko Rodić Student : Jelena Kova~ev 11/3/033 Sombor, 2011.

SOMBOR

2011 58

-Odbojka je vrsta timskog i olimpijskog sporta gde se lopta udara rukom preko mreže na protivničku stranu. Tim čine šest igrača gde svako ima svoju funkciju. Tim se sastoji od tehničara, korektora, dva primača, srednjeg blokera i libera. Tehničar je mozak ekipe i on uvek stoji u blizini mreže. Blokeri takođe stoje kod mreže i njihova uloga je da blokiraju protivnički smeč. Korektor smečuje, a primači i libero primaju servis. Moderna odbojka se igra na tri dobijena seta, do 25 poena. Kada i jedna i druga ekipa imaju po dva dobijena seta, igra se peti set, tzv. TAJ-BREK do 15 poena. U slučaju izjednačenog rezultata krajem seta, pobedniku su potrebna dva poena razlike da bi završio susret u svoju korist. U timu je 12 igrača, ali je samo 6 na terenu. Ostali su na klupi, oni su zamene. U pauzama između setova trener,zajedno sa igračima pravi kratku analizu prethodnog seta i određuje taktitu za sledeći. Treba pre svega proceniti da li je postava njegove ekipe, u odnosu na postavu protivnika korisna ili je treba promeniti. Laka pobeda u setu često izaziva opuštanje u ekipi i potcenjivanje protivnika. Trener mora da sprečava ovakve tendencije. Povremeno je dobro da se izvrši jedna ili dve zamene pre početka sledećeg seta radi održavanja nivoa motivacije u ekipi.

SOMBOR

2011 59

Odbojka je timska (kolektivna) igra u kojoj se dve ekipe od po šest igrača bore na terenu dimenzija 18x9 metara,obeleženo bočnim i osnovnim linijama širine 5 cm. Po sredini igrališta razapeta je mreža široka 1 metar i duga 9,5 metara. Razmak između gornjeg ruba mreže i tla je različit: 243 cm za seniore i 224 cm za seniorke. Jedan odbojkaš kroz jednu “tešku” utakmicu od 5 setova izvede oko: 250-300 akcija. Od toga 50-60% su skokovi, 27-33% su brza kretanja i promene pravca kretanja na malom prostoru, te 12-17% prizemljenja-padovi. Kao i kod osvajačkih igara, u odbojci je takođe važna igra bez lopte, odnosno donošenje odluka gde, kad i kako se kretati, ne bi li igrač stao u optimalnu poziciju da se odbrani (faza odbrane) odnosno da napadne (faza napada), ili da brzo pređe iz faze odbrane u fazu napada (faza tranzicije) i obrnuto. Međutim, uloga donošenja odluka i taktičke pripremljenosti je umanjena iz razloga postojanja sistema igre (sistem napada, odbrane, tranzicije), unapred pripremljenih akcija, te definisane strategije i plana igre. Naravno, i kod unapred pripremljenih akcija, te jasno definisanih uloga postoji element donošenja odluka, kao recimo promena akcije napada od strane tehničara kod lopte izvan sistema (lopta koja nije primeljena idealno) u zavisnosti od pozicije protvičke ekipe, odluka smečera gde da uputi loptu u odnosu na postavljeni blok i igrače u drugoj liniji, ili donošenje odluke srednjeg blokera na temelju percepcije kretanja protivničkih igrača. Kao što je navedeno, u poređenju sa osvajačkim igrama, donošenje odluka i taktička pripremljenost igra daleko manju ulogu, ali to ne znači da tog faktora uspeha u odbojci nema, već je manji u odnosu na druge navedene

SOMBOR

2011 60

faktore. Tehnika odbojke

-Tehniku odbojke čini uglavnom 5 osnovnih elemenata: servis,dočekivanje prve lopte,odbijanje druge lopte,smečovanje lopte,blokiranje i odbijanje niske lopte. Najvažniji element jeste odbijanje lopte prstima. Servis je početni udarac kojime počinje svaki poen, izvodi se na početku seta i posle svake greške. Igrač mora udariti loptu tako da pređe mrežu i pogodi unutar terena protivnika. Postoje dve vrste servisa - gornji i donji, ali danas u vrhunskoj odbojci više niko ne servira donji servis. Najpopularniji servis je servis u skoku koji može biti veoma težak za prijem ako ima veliku brzinu i rotaciju. Odbijanje podlakticama primenjuje se kod primanja protivničkog servisa, odbrane polja i prema odbijenih lopti od bloka. Ruke se spajaju u tzv. „čekić“, podlaktice su paralelne i unutrašnji deo podlaktica je okrenut prema gore. Ovaj način odbijanja se koristi za prvi dodir s loptom kod prijema servisa i za efiksanu obranu polja kod smečiranja protivničkih napadača. U današnje vreme kada je uveden libero kao igrač specijalizovan za ovu tehniku, libero preuzima glavni deo obrane terena kako u prijemu

SOMBOR

2011 61

servisa tako i u obrani od protivničkog smeča. Dizanje je vršno odbijanje lopte iznad glave koje se koristi da bi se promenio smer lopte od primljenog servisa i što bolje pozicioniralo loptu napadaču. Tehničar najčešće odigrava drugu loptu u akciji. Dizanje je glavni taktički deo odbojke jer tehničar mora biti toliko dobar da svojim napadačima omogući napad na mestima gde je blok protivnika najslabiji. Zato mora uz svoje igrače stalno pratiti i protivničke, pogotovo njihovo kretanje na mreži. U pravilu danas u postavi igra jedan dizač, no postoje još i ekipe koje igraju s dva dizača. Najefikasniji oblik upućivanja lopte u polje protivnika, a time i postizanja poena,jeste smeč koji se sastoji iz zaleta,odskoka,sudara ruke i lopte i doskoka. Za uspešno smečovanje,značajna je visina sudara ruke i lopte. Blok je prva linija obrane u odbojci i najefikasnija odbrana od smeča. Za blokiranje su zadužena tri igrača koja se nalaze na mreži. Blokeri su igrači linije napada koji nastoje da onemoguće da smečirana pređe preko mreže na njihovu polovinu. U blokiranju mogu učestvovati 1 ili više igrača. Kreću se uz mrežu dokoracima,drže ruke ispred grudi i skaču ispružajući ruke nagore. Najvažnije je zaustaviti ili usporiti kretanje lopte. Čekićem jedne ruke lopta se najčešće odbija u prizemnim položajima ili u padu ka lopti napred ili nazad. Lopta se najčešće odbija prstima obe ruke. Odbijanjem lopte iznad glave lopta se dodaje napred preko glave ili bočno. U sportskim igrama postoje dve osnovne faze: faza napada i faza odbrane. Svaku od navedenih faza karakterišu određeni taktički problemi i specifične tehničke veštine kojima se ti problemi rešavaju. Međutim, često se zaboravlja i treća faza: faza tranzicije, koja je za razliku od ostalih sportskih igara u odbojci vrlo kratka i profinjena, da se tako izrazimo, te je iz tog razloga veoma važna u igri. Vrhunske ekipe karakteriše visoko efikasna i brza tranzicija u igri, što omogućuje efikasnije sprovođenje faze napada i faze odbrane, a gledaocu sa strane deluje kao „kordinisani ples“ između članova ekipe. Kao što ime navodi, faza tranzicije jeste faza između napada i odbrane, odnosno odbrane i napada. Kod odbojke faza tranzicije se javlja svaki put kad lopta pređe mrežu. Karakteristika faze tranzicije jeste ne samo tranzicija između taktičkih zahteva, već i tranzicija iz jednog psihološkog stanja u drugo psihološko stanje, kao na primer prelaz iz psihološkog stanja agresivnosti u toku napada u stanje „igranja na sigurno“ u toku odbrane. Važnost tranzicije u odbojci još više pridonosi važnosti psihološke pripremljenosti igrača, komunikacije, kao i precizno definisane strategije i plana igre.

SOMBOR

2011 62

Pravila Igre Igralište je središnjom linijom podeljeno na dva polja; na 3 metra od nje teku sa strane paralelne linije koje označavaju zonu napada, a iza njih zonu obrane. Prostor za serviranje je iza zadnje linije i može se slobodno servirati s bilo kojeg mesta duž linije. Početni udarac (servis) izvodi desni igrač poslednje linije, nastojeći da prebaci loptu u protivničko polje. Ako je servis izveden nepravilno ili ako je protivnik u toku nadigravanja bio uspešniji, protivnik stiče pravo serviranja. Ekipa sme loptu taknuti tri puta u jednom poenu, a isti igrač ne sme odigrati loptu dvaput uzastopce, osim ako je prethodno izblokirao protivničkog igrača, u kom slučaju se lopta može dodirnuti 4 puta (blok i 3 lopte). Lopta ostaje u igri dok ne dodirne teren, zid ili neki predmet, odnosno dok neko od igrača ne napravi grešku. Jedan igrač može u toku jednom seta samo jednom da bude zamenjen,a kad se vrati u igru može da stoji samo na mestu na kojem je prvi put igrao. Utakmicu vodi glavni sudija sa pomoćnikom,zapisničarem i linijskim sudijama. -Pravilo rotacije Tokom igre svih šest igrača se u polju rotiraju u smeru kazaljke na satu, nakon osvojenog servisa. To je glavni ključ dvoranske odbojke - ne može se celo vreme igrati s najboljim napadačima na mreži ili najboljim obrambenim igračima u pozadini. Prije servisa igrači moraju biti na mjestima koje im redom pripada, a nakon servisa mogu zamijeniti mjesta, ali igrači iz odbrane ne smeju menjati igrače na mreži. Oni takođe smeju učestvovati u napadu, ali mogu smečovati samo iza napadačke linije(linija 3 metra). Pravilo rotiranja objašnjava zašto tehničar ponekad izgleda kao da se "skriva" iza igrača. Pre servisa, kao i ostali, i on mora biti na svom mestu, a nakon servisa može trčati na mrežu kako bi organizovao napad. Ako dotrči na mrežu pre nego što protivnik servira, poen se daje protivniku.

SOMBOR

2011 63

Istorija odbojke

William G. Morgan (1870 - 1942), rođen u državi New York ostao je zapisan u ISTORIJI kao tvorac odbojke. To mesto mu je omogućilo direktan uticaj na vežbe za rekreaciju, te razvoj sporta. Shvatio je da bi bilo dobro da izmisli neku rekreacijsku takmičarsku igru kako bi svoj program učinio raznovrsnijim. Košarka mu se učinila kao dobar izbor, ali samo za mlađe članove, za one malo starije mu je trebala neka manje nasilna. Odlučuje da spoji elemente košarke, bejzbola, tenisa i rukometa u jednu celinu da bi kreirao novu igru za njegove učenike, kako bi imali manje kontakta nego u košarci, nazvanu prvobitno Mintonette a zatim Volleyball.Na pocetku uzeo je tenisku mrezu i podigao je na 198,12 cm, taman toliko da bude iznad ljudskih glava. Prva utakmica je odigrana 7.jula 1896 god. na Springfield koledžu, da bi se danas ovim sportom bavilo u Americi 46 miliona ljudi i u svetu oko 800 miliona koji odbojku igraju najmanje jednom nedeljno. -Istorijski kalendar: 1900 - dizajnirana posebna lopta za odbojku 1916 - na Filipinima uveden novi ofanzivniji stil igre

SOMBOR

2011 64

1917 - promena u bodovanju sa 21 na 15 poena 1920 - dozvoljena samo tri kontakta sa loptom na jednoj strani 1922 - odrzano prvo prvenstvo YMCA u Brooklynu sa timovima iz 11 drzava 1928 - postalo je jasno da moraju nastati prvenstva i pravila, formirana United States Volleyball Association USVBA 1930 - odigrana prva beach volley utakmica 1934 - oformljeno prvo udruzenje sudija 1937 - u Bostonu USVB postala nacionalna asocijacija 1947 - osnovana Federation Internationale De Volley-Ball FIVB 1948 - odrzan prvi turnir u beach volley-u 1949 - odrzano inicijalno Svetsko prvenstvo u Pragu 1964 - upoznavanje sa novim sportom na Olimpijadi u Tokiju 1965 - oformljena California Beach Volleyball Association 1974 - odrzano Svetsko prvenstvo u Meksiku a direktno prenoseno u Japanu 1983 - oformljena Asocijacija profesionalnih igraca AVP 1987 - FIVB dodaje Beach Volleyball svetskom sampionatu 1990 - kreirana Svetska liga 1996 - Beach Volleyball uvrsten u olimpijske igre U to vreme Morgan nije nigde mogao pronaći igru koja je sličila odbojci, pa ju je on stvorio iz svojih osobnih metoda treniranja i rekreacije. Opisujući svoje prve eksperimente, Morgan je rekao: "U potrazi za odgovarajućom igrom, prvo mi je tenis pao na pamet, ali za njega su nam bile potrebne loptice, reketi, mreža i ostala oprema pa sam od njega odustao, pa mi se ideja mreže učinila zgodnom. Podigli smo mrežu na visinu od 1,98 metar, iznad glave prosečnog muškarca. Uz to nam je trebala i lopta. Prvo mi je pala na pamet košarkaška, ali ta je bila prevelika i preteška." Morgan je još poradio na pravilima igre i 1897. godine je izašao prvi priručnik s glavnim podacima o igri i kao dodatak su izašla i prva pravila odbojke. Odbojka se u Beogradu prvi put pojavila 1924. godine, kada je Amerikanac Vilijam Vajlend doneo odbojkašku loptu i održao kurs o ovom sportu a u organizaciji Crvenog krsta iz Beograda. Predavanjima su prisustvovali članovi sokolskih društava (tadašnja sportska društva), nastavnici gimnastike u beogradskim srednim školama, kao i dobar broj omladinaca. Odbojkaška takmičenja do početka Drugog svetskog rata 1941. godine uglavnom su se odvijala u organizaciji sokolskih društava. Od 1931. do 1941. održano je šest prvenstava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Prva pravila odbojke napisao je Zdenko Pavić, koji je sa svojom suprugom Verom bio poznati odbojkaški sudija tog vremena. Po završetku Drugog svetskog rata prvo takmičenje održano je u Subotici 1945. godine. Tri godine kasnije, tačnije 1948. godine, osnovan je Odbojkaški savez Jugoslavije, a potom i Odbojkaški savez Srbije. Međunarodna odbojkaška federacija je osnovana 1947. godine. Odbojka na pesku

SOMBOR

2011 65

Odbojka na pesku je popularni sport koji je nastao kao varijanta tradicionalne dvoranske odbojke. Kao mesto igre koriste se uglavnom peščane plaže gde je sport i nastao. Iako je odbojka na pesku u početku bila uglavnom samo zabava, postepeno je prerasla u pravi takmičarski sport, pa je od 1996. godine u programu Olimpijskih igara. Odbojka na pesku je nastala na plažama u Kaliforniji u SAD negde oko 1920. godine. Kao takmičarski sport dugo nije bila šire prihvaćena, iako je bilo pojedinačnih profesionalnih turnira i takmičenja. Najpoznatije nacije u tom sportu su SAD i Brazil. U Srbiji takođe postoje službeni turniri, koje organizuje Odbojkaški savez Srbije - Komisija za odbojku na pesku, i koji se igraju u okviru Prvenstva države. Većina pravila igre preuzeta su iz standardne odbojke, a dve ključne razlike su vrsta terena (pesak umesto tvrdog parketa ili betona) i ekipa koja se sastoji od dva igrača sa svake strane (a ne od 6 kao što je to slučaj u standardnoj odbojci). Evo ostalih glavnih razlika u pravilima odbojke na pesku i dvoranske odbojke: -teren je veličine 8x8 metara, a ne 9x9 m kao kod dvoranske varijante; -nije dozvoljeno igranje prstima iznad glave prilikom prijema servisa ili napada. Dozvoljava se igranje prstima iznad glave prilikom prijema smeča i to ako je putanja lopte iznad visine ramena igrača koji brani napad; -standardi za suđenje tzv. duple lopte prilikom igranja prstima iznad glave je znatno stroži; -dodir bloka se uvek broji kao prvi kontakt; -zabranjen je mekan dodir prilikom kojeg igrač koristi vrhove prstiju da odredi smer lopte prema protivnikovom polju, već je za napad dozvoljen samo čvrsti udarac (smeč); -nešto blaži kriterijumi vezani za prijam servisa.

SOMBOR

2011 66

Karakteristično je i korištenje signala rukama kojima igrač pokazuje svom suigraču koji potez planira izvesti. Ti se signali izvode rukom iza leđa, što onemogućava protivnika da signal primeti i prepozna. Uobičajeni signali su stisnuta šaka koja signalizira da igrač neće pokušati blok, jedan ispružen prsti koji javlja da će igrač blokom štititi moguć napad paralelom, te dva prsta koja signaliziraju pokušaj blokiranja dijagonale. Oprema U slobodnoj varijanti sve što treba je odgovarajući ravni prostor na peščanoj plaži ili terenu, odbojkaška lopta i mreža. Kako je reč o sportu koji je najčešće vezan uz plaže, takmičari su su skladu s tim uvek bosi i često odeveni u kupaće kostime. Dok će devojke odabrati dvodelni sportski kupaći kostim, muškarci često koriste nešto šire kupaće gaćice i majice bez rukava. Zbog sunca neizbežni detalj su i sunčane naočare ili kape. Rad sa decom

Deca u uzrastu od 3-7 godina ne razumeju pravila i tehniku odbojke, zato bi njihov vaspitač trebalo da prilagodi težinu lopte,visinu mreže kao i dimenzije terena. S obzirom da deca u tom uzrastu nemaju nikakvo predznanje, najlakši način da ih podučimo, jeste da ih odbojku naučimo kroz igru, zabavu, ples i pesmice. Program obuke treba da sadrži razne vežbe oblikovanja i fizičke kondicije i polako se uvode razni elementi odbojke(takodje sve kroz igru i zabavu). Umesto lopte koja se koristi za decu do 18 godina i seniore/seniorke koristimo loptu koja najviše odgovara mališanima. Visina mreže se takodje prilagodjava njihovim sposobnostima - tako se podesi da mogu da je prebace.

SOMBOR

2011 67

Kretni obrasci Svi kretni obrasci koji se javljaju u sportskim igrama mogu se podeliti na tri grupe: 1. Inicijalizacijske kretne obrasce 2. Tranzicijske kretne obrasce 3. Aktualizacijske kretne obrasce Kod inicijalizacijskih kretnih obrazaca, sportista se priprema da inicijalizuje ili promeni kretanje. Ovo normalno uključuje vrlo kratke i brze pokrete koji omogućuju sportisti da startuje ili promeni trenutno kretanje, najčešće kao reakciju na neki spoljašnji stimulus. Tipični inicijalizacijski obrasci uključuju bočni start (engl. cross-step, ili directional step),pliometrijski korak (engl. plyo-step), lateralno skretanje (engl. lateral cutting, ili cut-step), okret kukovima (engl. hip turn) itd. Inicijalizacijska kretanja koja se javljaju u odbojci jesu pliometrijski korak kod kretanja unapred iz početnog položaja kod prijema ili odbrane, bočni start kod bloka, i sl. Motoričke sposobnosti koje su neophodne za izvođenje ovih kretanja su eksplozivna snaga nogu (trostruka ektenzija), relativna jačina (jačina u odnosu na vlastitu težinu), reaktivna snaga nogu, ekcentrična snaga nogu, jačina lateralnih mišića kuka i rotatora kuka, kao i brzo repozicioniranje stopala (engl. Quick-feet) u optimalnu poziciju za ostvarivanje maksimalne sile reakcije podloge. Kod tranzicijskih kretnih obrazaca, jedina briga sportiste jeste da ostane u povoljnoj poziciju u kojoj može da percipira i reaguje na stimulus. Cilj tranzicijskog kretanja nije na maksimalnoj brzina kretanja, već je tranzicijsko kretanje usmereno ka optimalnoj posturi tela, održavanju optimalne pozicije za hitru reakciju. U većini sportova, kretanja kao što su trčanje unazad, bočno kretanje (engl. side shuffle), sitni koraci (engl. chop-steps) i hodanje su najčešće tranzicijska kretanja, te se retko izvode na dugim distancama. U odbojci se tranzicijski kretni obrasci javljaju pre svega u vidu statičkih stavova (početna pozicija), ali i kod faze tranzicije u igri, kada igrač mora da pređe iz pozicije za prijem (koja je uslovljena pravilom rotacije) u napad odnosno odbranu, te da pređe iz odbrane u napad i obrnuto. Motoričke sposobnosti koje su neophodne za izvođenje tranzicijskih kretnih obrazaca su lokalna izdržljivost nogu (zbog zadržavanja stava) i aerobna izdžljivost (pošto ova, uglavnom nisko-intezivna kretanja, predstavljaju fazu odmora sa fiziološke tačke gledišta između intenzivnijih kretanja). Aktualizacijski kretni obrasci su kretnje koje ultimativno odlučuju o uspehu kretne sekvence, i najčešće uključuju tehničku veštinu ili sprint do određene pozicije. U ovom trenutku, sportista je reagovao na stimulus, te mu je cilj da dođe do određene pozicije što efikasnije moguće, ili da izvede tehničku veštinu karakterističnu za dati sport. Kod pokušaja da dođe do određene pozicije što efikasnije moguće, sportista će najčešće primeniti najbrži način kretanja, a to je pravolinijski sprint. U aktualizacijske kretne obrasce se mogu uvrstiti i bočno ukršteno trčanje (engl. cross-overs), pa i visokointenzivno bočno kretanje (engl. side shuffle). Primer za aktualizacijska kretanja u

SOMBOR

2011 68

odbojci, osim navedenih tehničkih elemenata, su ukršteni korak (bočno ukršteno trčanje) kod blokiranja, linearni sprint kod utrčavanja dizača iz druge linije ili kod trčanja za loptom. Motoričke sposobnosti koje su neophodne za izvođenje aktualizacijskih kretanja su već navedena u tabeli po tehničkim elementima, a za linearni sprint (akceleracija) neophodni su eksplozivna snaga nogu, reaktivna snaga nogu, relativna jačina nogu. Zaključak Pošto se odbojka smatra jednim od timskih sportova,decu treba da naučimo da igraju zajedno sa vršnjacima. Uslove treba prilagoditi njihovim sposobnostima i ne treba ih pritiskati da nauče,već se vaspitači trebaju prilagoditi njihovoj sposobnosti shvatanja. Pisajući ovaj seminarski rad, moje znanje o odbojci se proširilo. Može se zaključiti da je za uspeh u odbojci, sa motoričke tačke gledišta, najvažnija eksplozivna snaga u vidu vertikalne skočnosti, ali i brzine kretanja.

SOMBOR

2011 69

UNIVERZITET U NOVOM SADU PEDAGOŠKI FAKULTET U SOMBORU

SEMINARSKI RAD

Tema: ODBOJKA

Mentor: Student: prof. drNedeljkoRodić Tijana Tomašević 11/3/045

SOMBOR

2011 70

SADRŽAJ: 1. UVOD ................................................................................................................................ 71

2. ISTORIJSKI RAZVOJ ODBOJKE ................................................................................... 71

3. PRAVILA IGRE................................................................................................................ 72

4. TEHNIKA IGRE ............................................................................................................... 79

5. TAKTIKA IGRE ............................................................................................................... 81

6. METODIKA RADA ZA DECU PREDŠKOLSKOG I ŠKOLSKOG DOBA .................. 82

7. ZAKLJUČAK .................................................................................................................... 82

8. LITERATURA .................................................................................................................. 83

SOMBOR

2011 71

1. UVOD Predmet rada je teorijiski pristup sportu „Odbojka“ Cilj rada je istorijski opis odbojke, opis pravila, tehnike, taktike metodike rada za decu predškolskog i školskog doba. Metodologija:

- istorijski razvoj - pravila - tehnika - taktika - metodika rada za decu predškolskog i školskog doba

2. ISTORIJSKI RAZVOJ ODBOJKE

Ovaj sport ovegodineproslavlja 116 godinapostojanja, odvremenakada se pojavio 1895. u SAD-u od straneWiliamaG.Morgana. 1895. godineWiliam G.Morgan, instruktor u -Young Men's Christian Association- u (Holyoke,Mass), odlučuje da spojielementekošarke, bejzbola, tenisairukometa da bi kreiraonovuigruzanjegoveučenike, kako bi imalimanjekontaktanego u košarci, nazvanuprvobitnoMintonette a zatim Volleyball. Morgan nijenigdemogaopronaćiigrukoja je sličila odbojci, pa ju je on stvorioizsvojihmetodatreniranjairekreacije.Opisujućisvojeprveeksperimente, Morgan je rekao: "U potrazizaodgovarajućomigrom, prvo mi je tenispaonapamet, alizanjegasunam bile potrebneloptice, reketi, mrežaiostalaoprema pa sam od njegaodustao, no idejamreže mi se učinilazgodnom. Podiglismomrežunavisinu od 1,98metar, iznadglaveprosečnogmuškarca. Uz to nam je trebalailopta.Prvo mi je palanapametkošarkaška, ali ta je bilaprevelikaipreteška." Na kraju, Morgan je zamolio da u fabrici A.G. Spalding i Bros. napraveodgovarajućuloptu, štosuiučinili.Napravilisukožnuloptu, čiji je obim bio oko 65 cm, a težinaoko 300 grama.Nakon toga, Morgan, s jošdvaprijatelja, pišeprvapravilaodbojke.Početkom 1896.godine u Springfielduna YMCA Colleguorganizovana je konferencijagdesu se okupilisvidirektorifizičkogvaspitanja YMCA-a. Na tojkonferenciji Morgan je prvi put demonstrirao novo stvorenuigru. Složio je dveekipeodpo pet igračakojisu pre same konferencijeodigrali "Mintonette". Morgan je prisutnimaobjasnio da se je ova igrapredviđenazadvoranu, ali da se možeigratiinaotvorenome. U igri je mogaosudelovatineograničenbrojigrača, a glavnicilj je bio održavatiloptu u vazduhu, iznadmreže, s jednestranenadrugu. Igra je nakonferencijivrlodobroprihvaćenasamo je promijenjenoime u "Volleyball". Tokomgodinaime se nijemenjalo, osimšto je 1952.godineodlučeno da će se pisatkaojednareč(Volleyball).

SOMBOR

2011 72

Morgan je jošporadionapravilimaigrei 1897. godine je izašaoprvipriručnik sglavnimpodacima o igriikaododataksuizašlaiprvapravilaodbojke. Prvautakmicaodigrana je 7.jula 1896 godinena Springfield koledzu. Odbojka se prvi put u Beogradupojavila 1924 godine. Tada je amerikanacizKalifornijeVilijamVajlend, doneoodbojkaškuloptu u Beograd iodržaotečaj o odbojci, a sve u organizacijiCrvenogkrstaizBeograda.Tečajusuprisustvovaličlanovisokolskih (tadašnjasportskadruštva) društavaizBeograda, omladinciinastavnicigimnastikebeogradskihsrednjihškola. 1930.godineodrzano je prvotakmicenjezaprvenstvoJugoslavijenaMalomKalemegdanu. Od 1931.do 1941.godineodržano je šestprvenstavaSavezaSokolaKraljevineJugoslavije.

Na Svesokolskomsletu u Pragu (Česka) odigranasutakmicenja 1926.,1932.i 1938.godinekaoislet u Bugarskoj u Sofiji 1939 godineitadasunašaimuškaiženskaekipaosvojiliprvamesta.

Po završetkudrugogsvetskog rata prvotakmičenjeodržano je u Subotici 1945 godine. 1948.godineosnovan je OdbojkaškisavezJugoslavije, a zatimiOdbojkaškisavezSrbije, a Medjunarodnaodbojkaškafederacijaosnovana je 1947.godine. Istorijskikalendar 1900. - dizajniranaposebnaloptazaodbojku 1916. - naFilipinimauvedennoviofanzivnijistiligre 1917. - promena u bodovanjusa 21 na 15 poena 1920. - dozvoljenasamo tri kontaktasaloptomnajednojstrani 1922. - održanoprvoprvenstvo YMCA u Brooklynusatimovimaiz 11 drzava 1928. - postalo je jasno da morajunastatiprvenstvaipravila, formirana United States Volleyball Association USVBA 1930. - odigranaprva beach volley utakmica 1934. - oformljenoprvoudruzenjesudija 1937. - uBostonu USVB postalanacionalnaasocijacija 1947. - osnovana Federation Internationale De Volley-Ball FIVB 1948. - održanprviturnir u beach volley-u 1949. - odrzanoinicijalnoSvetskoprvenstvo u Pragu 1964. - upoznavanjesanovimsportomnaOlimpijadi u Tokiju 1965. - oformljena California Beach Volleyball Association 1974. - održanoSvetskoprvenstvo u Meksiku, a direktnoprenošeno u Japanu 1983. - oformljenaAsocijacijaprofesionalnihigraca AVP 1987.- FIVB dodaje Beach Volleyball svetskomšampionatu 1990. - kreiranaSvetskaliga 1996. - Beach Volleyball uvršten u olimpijskeigre

3. PRAVILA IGRE Pravilo 1.

• Teren – 18 x 9 m, bez ikakvih prepreka u visini od 7 m, mereno od površine terena.

SOMBOR

2011 73

• Granične linije – Teren je ograđen linijama širokim 5 cm ucrtanim u unutrašnjosti terena. Linije treba da su udaljene najmanje 2 m od svih prepreka.

• Srednja linija – Linija ispod mreže, široka 5 cm, deli teren na dva jednaka polja i završava se na bočnim linijama.

• Linija napada – U svakom polju jedna linija je dužine 9 m i širine 5 cm, povučena je paralelno sa srednjom linijom na 3 m međusobne udaljenosti.Zona napada ograničene je srednjom linijom napada.

• Prostor za serviranje – Dve crte 15 x 5 cm, upravne na osnovnu liniju i udaljene od nje 20 cm, ograničavaju prostor za serviranje. Jedna je u produžetku desne bočne linije, a druga 3 m ulevo od nje. Prostor za serviranje treba da ima najmanje 2 m dubine.

Slika 1. Teren za odbojku Pravilo 2.

• Mreža – Mreža je dugačka 9,5 m i široka 1 m. Kvadrati su veličine 10 cm. Visina mreže, merena na sredini, iznosi za muškarce 2,43 m , a za ženske ekipe 2,24 m. Za juniore i pionire prepušteno je nacionalnim federacijama da same odrede visinu mreže. Pokretne trake od belog platna, širine 5 cm, postavljaju se na mrežu, vertikalno tačno iznad bočnih linija i srednje linije. Dve uspravne savitljive šipke ( od fiberglasa ) postavljene su 20 cm od bočnih traka. Savitljive šipke su dužine 1,80 m i prečnika 10 mm, a postavljene su tako da gornju ivicu mreže prelaze 80 cm. Šipke su obojene u dve svetle kontrastne boje na svakih 10 cm. Stubovi koji drže mrežu treba da su udaljeni najmanje 50 cm od bočnih linija i ne smeju ometati sudije u vršenju njihovih dužnosti.

Pravilo 3. • Lopta – Lopta mora biti okrugla i sastavljena od spoljnog omotača od meke kože i

unutrašnje dušice od gume ili neke slične materije. Obim lopte od 65 do 67 cm. Težina lopte od 260 do 280 gr.

Pravilo 4.

SOMBOR

2011 74

• Prava i dužnosti igrača – Poznavanje pravila igre. Svaki igrač mora poznavati pravila igre i strogo ih se pridržavati. Obraćanje sudijama. Za vreme igre, igrač se može obratiti prvom sudiji samo posredno, preko kapitena svoje ekipe. Samo kapiten ima pravo da se obrati prvom sudiji jer je predstavnik svojih igrača. On može takođe da se obrati i drugom sudiji ali samo po pitanjima koja su u okviru njegove nadležnosti.

• Ponašanje igrača, rezervi i trenera Sledeći prestupi povlače kaznu:

- Uporno obraćanje sudijama u vezi njihovih odluka, - Stavljanje nedozvoljenih primedaba sudijama, - Stavljanje neodgovornih ili ličnih primedaba protivnicima, - Davanje nedozvoljenih uputstava izvan terena za vreme igre, igraču ili

ekipi, - Napuštanje terena bez prethodnog odobrenja (izuzev između setova), - U momentu dodira lopte, a naročito prilikom prijema servisa, zabranjeno

je igračima da lupaju, viču i izvode bilo kakvu akciju koja ima za cilj da ometa glavnog sudiju pri donošenju odluke.

• Kazne – Za manje greške, npr: razgovor sa protivnikom, gledaocima ili sudijama, vika na igralištu, namerno zadržavanje igre sledi opomena. U slučaju ponavljanja greške igrač dobija ličnu opomenu koja se upisuje u zapisnik a njegova ekipa gubi servis ili protivnik dobija poen, ili sudija može isključiti igrača do kraja seta ili cele utakmice. Prvi sudija će isključiti iz igre bez prethodne opomene svakog igrača koji vređa sudije, protivnika ili gledaoce.

Pravilo 5. • Broj igrača – Svaka ekipa mora imati najmanje šest igrača, bez obzira na okolnost.

Sastav jedne ekipe, podrazumevajući tu i rezerve, ne može preći dvanaest igrača. Pre početka utakmice moraju se upisati u zapisnik imena svih igrača i rezervi. Igrači koji nisu upisani u zapisnik nemanju prava učešća u igri.

• Zamena igrača – Zamena igrača vrši se za vreme prekida igre, na traženje kapitena ili trenera ekipe, od prvog ili drugog sudije. Jedna ekipa ima pravo na najviše šest zamena u toku jednog seta. Igrač pre ulaska u igru treba da se javi u igračkoj opremi zapisničaru i da bude spreman da odmah zauzme svoje mesto čim za to dobije odobrenje. Ako zamena igrača nije odmah izvršena, ekipi se dosuđuje odmor (tajm-aut). Ako ekipa nema pravo na odmor, biće kažnjena gubitkom servisa ili protivnik dobija poen. Igrač koji počinje igru može u toku jednog seta samo jedanput da bude zamenjen sa bilo kojim rezervnim igračem. Može se ponovo vratiti u igru, ali konačno na mesto koje je ranije zauzimao. Igrač koji je izašao iz igre ne može se vratiti u igru u toku istog seta, izuzev ako ekipa postane nepotpuna zbog neke povrede igrača, a sve redovne zamene igrača su već iskorišćene. Tada se povređeni igrač može zameniti sa bilo kojim igračem, bez obzira što

SOMBOR

2011 75

su svi ovi ulazili u igru na bilo koje mesto. Ako ekipa postane nepotpuna zbog isključenja nekog igrača od strane glavnog sudije, a sve mogućnosti za zamenu su već iskorišćene, ekipa gubi set s tim što zadržava osvojene poene.

• Raspored igrača – U trenutku kada igrač na servisu udari loptu igrači obe ekipe moraju se nalaziti u svojim poljima u dva reda po tri igrača. Redovi mogu biti u vidu izlomljene linije. Tri igrača pored mreže su igrači prednje linije, a druga tri zadnje linije. Oni zauzimaju ( s desna na levo, paralelno sa mrežom ) mesta 2,3,4 ( igrači prednje ) i 1,6,5 ( igrači zadnje linije ). Raspored igrača na terenu treba da bude usklađen sa redom rotacije ( promena mesta ) unetim u zapisnik, što znači : upravno na mrežu svaki igrač prednje linije treba da se postavi ispred odgovarajućeg igrača zadnje linije ( 4 ispred 5, 3 ispred 6, 2 ispred 1 ). Paralelno sa mrežom : 2 treba da bude desno od 3, 3 levo od 2 i desno od 4, 4 levo od 3,5 levo od 6 i 6 levo od 1 i desno od 5.

• Kada je servis izveden – igrači mogu zauzeti bilo koja mesta na terenu. Do kraja seta mora se održavati red rotacije kako je naznačeno u zapisniku. Pre početka svakog seta red rotacije se može izmeniti, pod uslovom da se ova promena prethodno unese u zapisnik.

• Greška u postavi igrača – Ukoliko jedna ekipa napravi grešku u postavi, igra se mora zaustaviti a greška se ispravlja. Svi poeni koje je ta ekipa postigla do trenutka kada je greška ustanovljena poništavaju se. Ako ekipa u tom trenutku ima servis, on joj se oduzima. Svi poeni koje je postigla protivnička ekipa ostaju u važnosti. Ako je nemoguće utvrditi momenat kada je greška učinjena, ekipa koja je napravila grešku mora da zuzme pravilan položaj i kažnjava se oduzimanjem servisa ili protivnik dobija poen, zavisno od slučaja.

Pravilo 6.

• Rukovodioci ekipa – Treneri, rukovodioci i kapiteni odgovorni su za disciplinu ekipa.

• Trener – ima pravo da traži prekid radi odmora ili zamene igrača. Za vreme prekida radi odmora dozvoljeno mu je da razgovara sa igračima ali ne sme ući u teren. Treneri i rukovodioci ne smeju se u toku igr suprotstavljati odlukama glavnog sudije.

• Kapiten – Jedini igrač na terenu koji se za vreme prekida igre može obraćati sudijama.

Pravilo 7. • Sastav sudijskog kolegijuma

Takmičenjem rukovodi sudijski kolegijum koji sačinjavaju : - Prvi sudija - Drugi sudija - Zapisničar

SOMBOR

2011 76

- 2 linijskih sudija • Vrhovni sudija – Za važnija takmičenja ili šampionate treba odrediti jednog vrhovnog

sudiju i njegovog pomoćnika. Vrhovni sudija je nad svim ostalima sudijama i odgovoran je za njihov nastup. Za vreme utakmice on ne treba da učestvuje u odlukama prvog sudije. Po potrebi može pomoći prvom sudiji ako mu se ovaj za to obrati, može takođe da pruži pomoć prvom sudiji ako mu se ovaj i ne obrati, ukoliko konstatuje da ovaj ne sudi kako treba ili ako očigledno krši pravila igre.

Pravilo 8. • Prvi sudija – rukovodi igrom i njegove su odluke neopozive. Prava prvog sudije su

iznad prava svih ostalih sudija ( sem vrhovnog ) i igrača od početka do kraja igre. Ovde se podrazumevaju i periodi kada je igra iz bilo kojih razloga trenutno prekinuta. On je ovlašćen da rešava sva pitanja pa i ona koja nisu precizirana pravilima igre. On može da poništi odluke drugih sudija ako smatra da su one pogrešne. Prvi sudija treba da se nalazi na jednom od krajeva mreže otprilike 50 cm iznad njene visine.

Pravilo 9. • Drugi sudija nalazi se na suprotnoj strani prvog sudije :

- Donosi sve odluke kod prelaska srednje linije ispod mreže i povrede linije napada,

- dosuđuje sve prelaske lopte potpuno izvan bočne trake koja se nalazi na njegovoj strani,

- meri vreme trajanja odmora, - kontroliše postupak trenera i rezervnih igrača koji se nalaze na klupi, - odobrava izmene igrača na traženje kapitena ili trenera ekipe, - presuđuje greške na mreži, osim onih koje su se dogodile nad mrežom ili na

horizontalnoj traci mreže, - nadgleda polaznu postavu igrača ekipe koja prima servis, na početku svakog

izvođenja, - skreće pažnju glavnom sudiji na svaki nesportski postupak, - proverava početnu postavu svake ekipe koja mora biti istovetna sa redom

serviranja unetim u zapisnik, - dosuđuje dodire lopte sa stranim telima, - daje mišljene glavnom sudiji o svemu što ovaj zatraži.

Pravilo 10. • Linijske sudije – najmanje dvojica linijskih sudija postavljaju se u dijagonali u dva

suprotna ugla, suprotno od uglova za serviranje, na najmanje dva metra udaljenosti od linije terena. Podređeni su prvom sudiji. Podižu zastavicu kada lopta ode u aut, a

SOMBOR

2011 77

spuštaju je kada lopta padne u teren. Linijske sudije takođe mogu da skreću pažnju prvom sudiji na greške koje učine igrači prilikom serviranja, kao i na prelazne lopte preko mreže izvan bočnih traka.

Pravilo 11. • Trajanje igre i izbor strana – sve međunarodne utakmice igraju se u tri dobijena seta.

Kapiteni žrebom biraju stranu ili servis. Kapiten koji dobije ima pravo da bira početni udarac, servis ili stranu. Pre početka odlučujućeg seta ponovo se bira servis ili strana. Kada su dve ekipe izjednačene u setovima, pa u odlučujućem setu jedna ekipa postigne osmi poen, one menjaju strane, s tim što igrač koji je servirao u trenutku promene strana nastavlja da servira.

• Odmor ( tajm-aut ) – Prekid igre radi odmora može odobriti jedan od dvojice sudija samo kada je lopta van igre. Svaka ekipa ima pravo na dva odmora u toku jenog seta. Prekid igre radi odmora traje 30 sekundi.

Pravilo 12. • Servis – je početni udarac koji izvodi desni igrač zadnje linije udarcem lopte jednom

rukom ( otvorenom ili zatvorenom šakom ili bilo kojim delom ruke ), sa ciljem da je prebaci preko mreže u protivničko polje. Prilikom izvođenja servisa igrači se nalaze u prostoru za to određenom. Servis je izveden kada igrač udari loptu. Lopta mora biti udarena pošto je izbačena uvis ili kada je ispuštena sa dlana. Pošto je izveo servis, igrač može doskočiti na teren ili osnovnu liniju, pod uslovom da je ofraz učinjen iza osnovne linije a između dve crte koje označavaju prostor za serviranje. Dervis se ponavlja ako lopta izbačena ili ispuštena padne na zemlju a nije udarena niti dotaknuta. Međutim, sudija ne dozvoljava odugovlačenje igre na ovaj način. Servis je ispravno izveden ako lopta pređe iznad mreže ne dodirujući je, potom između dve uspravne šipke. Servis mora biti izveden odmah posle sudijskog znaka zviždaljkom. Ako igrač izvede servis pre zvižduka glavnog sudije, servis se poništava i mora se ponoviti.

• Greške prilikom serviranja Servis je pogrešan i sudija će dosuditi promenu servisa kada lopta :

- dotakne mrežu, - pređe ispod mreže, - pređe iznad mreže i dodirne šipke, prođe sa spoljne strane ili iznad njihovih

zamišljenih beskonačnih produžetaka.

Pravilo 13. • Rotacija – Pre izvođenja servisa, ekipa koja je stekla pravo da servira, mora prethodno

izvršiti jednu promenu mesta rotaciju u pravcu kretanja kazaljki na satu. Igrači mogu potpuno izmeniti mesta u odnosu na prethodni set, pod uslovom da zapisničar o tome

SOMBOR

2011 78

bude obavešten pre početka seta. Pošto je servis izveden ( odmah pošto igrač koji servira dodirne loptu ), igrači mogu zauzeti sva mesta na terenu ( što znači igrači zadnje linije mogu zauzeti mesta igrača prednje linije ).

Pravilo 14. • Obostrana igra na mreži – Ako dva protivnička igrača istovremeno udare loptu iznad

mreže, smatraće se da je poslednji dodirnuo loptu igrač one ekipe na čiju stranu lopta nije pala. Posle istovremenog dodira lopte od strane dva protivnička igrača, ekipa na čijem se polju lopta ponovo nalazi ima pravo na još tri udarca.

Pravilo 15. • Igra na mreži – Lopta koja dodirne mrežu za vreme igre između bočnih traka ( izuzev

servisa ) – dobra je. Lopta koja makar samo jednim delom prelazi preko bočnih traka na mreži – dobra je.

• Lopta u mreži između bočnih traka – Ovakava lopta može se i dalje igrati ( izuzev prilikom serviranja ), pod uslovom da igrač ne dodirne mrežu.

Pravilo 16. • Prelaz ruku preko mreže-Prelaz ruku u odbrani. Dodir lopte u protivničkom polju

prelaskom ruku iznad mreže prilikom blokiranja, pre nego što je protivnik izveo napad, smatra se greškom. Prelaz ruku u napadu. Prelaz ruku iznad mrežeposle smeča – dozvoljen je. Napomena Ako jedan ili više igrača na bloku dodirnu loptu prenoseći ruke preko mreže posle izvršenog protivničkog napada ne računa se kao greška. Prelaz rukom iznad mreže na protivničku stranu :

- bez dodira lopte,nije greška, - dozvoljen je prilikom blokiranja, samo posle izvedenog napada i dodir lopte

prilikom blokiranja pre izvršenog napada ili istovremeno sa napadom,greška je, - posle izvršenog smeča,nije greška, - u napadačkoj akciji nije dozvoljen.

Pravilo 17. • Prelaz srednje linije– Dodir protivničkog polja bilo kojim delom tela kao i prelaz u

vertikalnoj ravni ispod mreže, takođe bilo kojim delom tela, a u cilju ometanja protivnika, smatraće se greškom. Dodir srednje linije bez dodirivanja protivničkog polja nije greška.

• Prelaz ispod mreže – Prelaz vertikalne ravni ispod mreže kada igrač nije dotakao ni teren ni protivničkog igrača ne smatra se greškom.

SOMBOR

2011 79

• Prelaz u protivničko polje – Ulazak u protivničko polje posle sudijskog znaka zviždukom kojim se igra prekida nije greška. Dodir protivničkog polja bilo kojim delom tela,dok je lopta u igri, smatra se greškom.

4. TEHNIKA IGRE

Odbijanje lopte prstima Lopta se najčešće odbija prstima obe ruke što više u vis pri čemu se odbijanje vrši ispružanjem celog tela. Odbijanje lopte se vrši iznad glave ili se lopta dodaje napred, preko glave i bočno. Sva odbijanja prstima vrše se tehnikom “ Trougao” koju smatramo osnovnom tehnikom na koju se kasnije nadograđuju sve ostale tehnike i njihove varijante. Veoma često dodavanje lopte jeste odbijanje ispred lica. Odbijanje lopte se može vršiti prstima jedne ruke što nije čest slučaj ali se najčešće koristi u skoku prilikom poturanja lopte za smečovanje.

Slika 2. Odbijanje lopte prstim Slika 3. Odbijanje lopte prstima Položaj šake je sličan osnovnom položaju u košarci, samo , ovde se lopta ne hvata već prstima odbija.Prsti su rašireni sa palčevima koji gledaju jedan prema drugom, tako da potpuno obuhvataju okruglinu lopte. Odbijanje lopte „čekićem“ Čekićem tj. polugama lopta se može odbijati jednom ili obema rukama. Primenjuje se kodprimanjaprotivničkogservisaodbranepolja.Ruke se spajaju u tzv. „čekić“, lopta se odbijasrednjimdelompodlaktice, onesuparalelneiunutrašnjideo je okrenutprema gore. Nogesumalošireodširineramenaijednanoga je ispreddruge, nogesusavijene u kolenima, celotelopratiloptuposlenjenogizbacivanja a krajnjipoložaj je saispruženom “prednjom” nogom u kolenu. Ovajnačinodbijanja se koristizaprvidodir s loptomkodprijemaservisa.

SOMBOR

2011 80

Slika 4. Odbijanje lopte podlakticama Servis Servis je početni udarac kojim se započinje igra, svaki poen i izvodi seposle svake greške protivika. Prema načinu serviranja servis možemo podeliti na dve vrste tj. osnovni servis (školski- odole) i tzv. Tenis servis.

• Školski servis – izvodi se preko mreže, bez podbacivanja lopte, ona se ispušta iz jedne ruke i odbija šakom druge koja je već u zamahu.

• Tenis servis – kao i svi servisi i ovaj se izvodi odmah preko mreže, lopta se podbacuje sa obe ruke a sudar se odigrava pesnicom (dlanskom stranom).

Slika 5. Servis Smeč Svako smečovanje sastoji se od zaleta, odskoka, sudara ruke i lopte i doskoka. Ovo je najefikasnijiinajatraktivnijioblikupucivanjalopte u poljeprotivnika, a time ipostizanjapoena.Loptadignutaiznadnivoamrežehvata se u skoku u najvišojmogućojtačkiistovećombrzinomištostrmijeupućuje u protivničkopolje.

Slika 6. Skok smeč Blokiranje Blok je prvalinijaodbrane u odbojciinajefikasnijaodbranaodsmeča. Zablokiranjesuzadužena tri igračakoja se nalazenamreži. Oni mogupostavitibloktako da prate protivničkogtehničarainjegovodizanje, pa se ravnajuponjemuili da pre same akcijeprotivnikaodluče da li ćepokušatiblokiratibrzinapadsasredinemreže.

SOMBOR

2011 81

Slika 7. Blok Tehnika „trougao“ Tehnikom „trugao“ lopta se može odbiti u svim smerovima uz znatno otežanje kada se odbija preko ramena u situaciji kada je dizac okrenut mreži licem. Tehnika „katapult“ Tehnikom „katapult“ lopta se duže zadržava u šakama i zakašnjava na putu ka smečeru. Pogodna je u slučajevima dizanja kada lopta ka dizaču doleće u niskom luku ili kada je odbijena od bloka. Tehnika „katapult“ ima mali broj varijanata; kao na primer, ovom tehnikom gotovo je nemoguće bez napadnog signala odbiti loptu preko glave, veoma teško u čeonoj ravni i ne može se lopta dići ispruženih ruku u skoku iznad mreže. Tehnika „olovke“ Tehnika „olovke“ u principu je karakteristična po asimetričnom položaju šaka i prstiju u kontaktu sa loptom. Posebno je pogodna za pravolinijsko usmeravanje lopte u njenim mnogostrukim oblicima, kao što su horizontalno, na gore koso i na gore okomito. Tehnikom odbijanja lopte „olovke“ lopta može biti usmerena u bukvalno svim smerovima. Tehnikom „olovke“ veoma uspešno se vrši usporavanje odnosno ubrzavanje dizanja lopte za smečiranje.

5. TAKTIKA IGRE U odbojci postoje različite vrste taktika koje su veoma bitne kako za trenera tako i za same igrače. Postoje razne taktike i one se nazivaju uobičajenim imenima kao što su Tempo, Penal, Alba, Alba nizak, Alba visok. Sve akcije počinju tako što se razmišlja tj. dogovara o taktici koji će se igrač napasti. Napad može biti iz zone napada ili linije napada. Sa druge strane, protivnička ekipa mora da ima dobru taktiku odbrane kako bi se odbranili od napada da bi uzvratili svojom taktikom napada.

Slika 8. Taktika

SOMBOR

2011 82

6. METODIKA RADA ZA DECU PREDŠKOLSKOG I ŠKOLSKOG DOBA

Odbojku koristimo u svim stepenima uzrasta dece. Do desete godine odbojka se može primenjivati tako što dečaci i devojčice učestvuju u izvršavanju zadataka bez naročitog ograničenja. Tek od jedanaeste godine zbog karakterističnih odlika u fiziološkom razvoju,kod devojčice se moraju pravilno dozirati napori i uzimati oni elementi tehnike ove igre koji po anatomskim karakteristikama odgovaraju devojčici. Tako npr. devojčice ne treba da se bacaju za loptom u napred i u stranu jer takvi zadaci ne odgovaraju jačini zglobova šake, a pored toga mogu dovesti do povređivanja. Sprave i uređaji koje koristimo moraju odgovarati uzrastu učenika, i lopte koje koristimo moraju biti takve težine da ogovaraju veličini i jačini šake. Još u prvim uzrasnim periodima možemo koristiti mrežu ali ona mora biti prilagođena uzrastu učenika. Najbolje je ako se mreža po visini određuje tako da joj vrh najmanji učenik može dohvatiti vrhovima prstiju kada stoji u mestu. Uzrast 7-9 godina Odbijanje lopte u prvom stepenu uzrasta osnovne škole ima višestruku vrednost. Kroz manipulisanje loptom dete ne samo da se upoznaje sa svojstvima lopte već pomoću tog manipulativnog kretanja stiče nova iskustva, kako postaviti telo u odnosu na loptu koja se odbija od zid ili tlo. U početku taj odnos je poremećen jer lopta se čas odbije dalje ili bliže. Tehnika odbijanja može da postane značajan faktor u razvijanju nekih osobina koje su potrebne u svakodnevnom životu deteta. Praktični zadaci moraju biti prilagođeni karakteristikama ovog uzrasta. Elementi odbijanja mogu kod deteta ovog uzrasta pobuđivati veliki interes. Često smo skloni da odbojku ne koristimo u ovom uzrastu sa motivacijom da je to igra koja ne odgovara deci ovog uzrasta. Pravilnim metodskim postupkom koristimo ovu sportsku igru i u ovom uzrastu kao značajno sredstvo i metod u rešavanju zadataka fizičkog vaspitanja. Uzrast 9-11 godina Učenici ovog uzrasta pokazuku daleko veći interes za sportske igre. U ovom uzrastu primena sportskih igara ima daleko veću primenu. Sada primenjujemo elemente ove igre tako da ona može pre svega uticati na pravilan rast,a u isto vreme da radimo na podizanju osnovnih psihofizičkih osobina kao što su brzina, snaga, izdržljivost i okretnost. Pored toga, putem pravilne primene odbojke dalje usavršavamo opštu koordinaciju kao i orijentaciju tela u prostoru. Osnovni tehnički elemenat koji koristimo u ovom uzrastu i dalje je odbijanje, ali pored odbijanja lopte koristimo i druge elemente tehnike ove igre. Koristimo serviranje lopte u cilju razvijanja osećaja za procenjivanje rastojanja od mesta lopte pa do cilja gde je lopta upućena. U tu svrhu određujemo ciljeve koji mogu biti u vidu kruga na zidu ili podu. Pored toga ne isključuje se mogućnost prebacivanja lopte preko mreže ili kanapa. Već u petom razredu ovog uzrasta mogu se improvizovati igre na mreži.

7. ZAKLJUČAK

Odbojka je vrsta timskog sporta koji obiluje brzinom i svestranim pokretima tela pa se od igrača očekuju brze reakcije, sabranost i snalažljivost. Glavna obeležja ovog sporta su snaga i visina koja nije najvažnija telesna karakteristika ali je jedna od veoma bitni karakteristika; bitna je

SOMBOR

2011 83

sposobnost ekipe i trenera da razvije nove taktike i strategije igre radi boljeg uspeha na utakmicama

8. LITERATURA

1. Rodić, N. (1999): Metodika sportskih aktivnosti, Sombor, Učiteljski fakultet 2. Tomić, D. (1986): Škola odbojke, Beograd, Partizan 3. Kerković, A. (1976): Sportske igre, Beograd, Partizan 4. www.znanje.org

SOMBOR

2011 84

Univerzitet u Novom Sadu

Pedagoški fakultet u Somboru

Seminarski rad

ODBOJKA

Mentor: Student:

Dr Nedeljko Rodić Vanja Novković

SOMBOR

2011 85

SADRŽAJ

Sadržaj Error! Bookmark not defined. Uvod 86 Istorija odbojke 87 Razvoj odbojke u svetu 89 Karakteristike igre 90 Prostor za igru 91 Učesnici 95 Elementi tehnike igre 96 Elementi igre 98 Taktika igre - 100 - Predmet,cilj i plan odbojkaških škola - 101 - Tajmičenja za reprezentacije - 101 - Zaključak - 102 -

SOMBOR

2011 86

Uvod

Odbojka je sport sa loptom gde se na terenu sa razapetom mrezom na sredini takmice dve ekipe. Cilj igre je prebaciti loptu u suparničko polje tako da protivnik ne uspe održati loptu u vazduhu. Takođe odbojka je timski I olimpijski sport . Tim se sastoji od 6 igrača na terenu I 6 igrača na klupi-oni se zamena. Moderna odbojka se igra na tri dobijena seta do 25,na dva poena razlike , a u slučaju da je rezultat 2:2 u setovima igra se 5 set, takozvani TAJ-BREK koji se igra do 15.

SOMBOR

2011 87

Istorija odbojke

Vilijam G. Morgan (1870-1942) rođen u Nju Jorku u istoriji je ostao poznat kao tvorac odbojke. Njeno prvo originalno ime je glasilo ”mintonet”. Morgan je diplomirao na Sprongfild Koledzu, a godinu dana kasnije je dobio posao nastavnika fizičkog vaspitanja. Taj položaj mu je omogućio direktan uticaj na vežbe za rekreaciju I razvoj sporta. Njegov način rada bio je odlično prihvaćen I njegovi razredi su se svakodnevno povećavani. Shvatio je da bi bilo dobro da svojim đacima pruži raznovrsniji program I zato ja počeo da smišlja novu igru. Košarka, koju je njegov prijatelj Dzejms Naismiht izmislio 1891. godine, činila mu se kao dobra rekreacija za mlađe učenike, ali za one starije mu je bio potreban manje nasilan sport. Morgan je odbojku stvorio uz pomoc svojih ličnih metoda treniranja I rekreacije. Opisujući svoje prve eksperimente, Morgan je rekao: “U potrazi za odgovarajućom igrom, prvo mi je na pamet pao tenis, ali za to nam je bilo potrebno mnogo opreme, mnostvo loptica, reketa I više terena sa mrežama pa sam od nje odustao, no ideja mreže I lopte mi se učinila zgodnom. Podigli smo mrezu na visinu od 198 cm, iznad glave prosečnog muškarca.Uz to nam je bila potrebna I lopta. Pala mi je na pamet košarkaška, ali je ona bila prevelika I preteška”. Posto nije imao drugog izbora, Morgan odlazi u fabriku A.G. Spalding I dogovara se sa nadležnima da naprave odgovarajucu loptu . Tako su I učinili, napravili su kožnu loptu, čiji je obim bio oko 65 cm,a težina oko 300 g . Nakon toga, Morgan sa još dva prijatelja piše prva odbojkaška pravila. Početkom 1896.godine na YMCA koledzu organizovala se kanferencija na kojoj su se okupili svi profesori fizičkof vaspitanja I Morgan je tada prvi put dredstavio I demonstrirao svoju novostvorenu igru. Napravio je dve ekipe sa po pet igraca koji su pre same konferencije odigrali “mintonet”. Morgan je prisutnima objasnio da je ova igra predviđena za dvoranu ali da se može igrati I na otvorenom. Igra je na konferenciji odlično prihvacena samo što je promenjeno ime u “volley ball” sto znači udariti loptu. Zanimljivo je sto se tokom godina naziv nije menjao, osim što je 1952. Godine odlučeno da će se pisati kao jedna reč “ volleyball”.

SOMBOR

2011 88

Morgan je jos poradio na pravilima igre I 1897. Godine je izasao prvipriručnik sa glavnim podacima o igri I kao dodatak izašla su I prva pravila odbojke.

Vilijam g. Morgan

SOMBOR

2011 89

Razvoj odbojke u svetu

Odbojka se na početku širila po svim krajevima Sjedinjenih Američkih Država putem sučilišta, da bi se 1900.godine pojavila I u Kanadi, čime je Kanada postal prva strana zemlja u kojoj se igrala odbojka. Nakon toga odbojka je pocela da se širi po celom svetu: na Filipine, u Kinu, Japan, Meksiko, u zemljama Evrope I Azije. Do 1913.godine odbojka se u Aziji toliko razvila da je ukljucena I u program Daleko-istočnih igara, organizovanih u Manili. Na samom početku odbojka u Aziji se igrala sa šesnaest igraca u polju ,da bi se povecao broj učesnika. U Americi 1916.godine dvesta hiljada ljudi je igralo odbojku, što na sveučilištima, sto u školama, a igrali su je I miškarci I žene. 1918.godine dotadašnja pravila pretrpela su izmene. Broj igrača je bio limitiran na šest I dogovoreno je da će dozvoljeni broj odbijanja biti tri pita. Do tridesetih godina odbojka je prevashodno bila sport za zabavu I rekreaciju, koja se u svetu igrala po razlicitim pravilima, je je postojalo samo par međunarodnih turnira. Turniru su uglavnom bili na državnom nivou I zahvaljujuci njima odbojka je bivala sve zanimljivija jer se putem nje mogla iskazati I psihička I fizička snaga. 18. Aprila 1947.g stvaorna je Međunarodna odbojkaska federacija-FIVB- u Parizu u svrhu promovisanja odbojke u svetu, stvaranja zajedničkih pravila igre, organizovanja međunarodnih turnira. A deset godina kasnije odbojka je bila uvršćena u program Olimpijskih igara. FIVB je prvobitno brojala četrnaest država, a danas ih ima dvesta-osamnaest, što je čini najvećim međunarodnim sportskim savezom na svetu.

SOMBOR

2011 90

1948.godine u Rimu je održano prvo Evropsko prvenstvo ;

1949.godine održano je u Pragu prvo svetsko prvenstvo;

1952.godine odrzano je u Moskvi prvo svetsko prvenstvo za žene;

1955.godine održano je u Tokiju prvo prvenstvo Azije;

1957.godine odbojka biva uvrštena u program Olimpijskih igara, a prve Olimpijske igre na kojima je zaigrana odbojka bile su održane u Tokiju 1964.godine;

Devedesetih godina 20-og veka raste popularnost odbojke na pesku, varijanta odbojke koja se uglavnom igrala na plažama na zapadnoj obali SAD-a I Brazila. Popularnost ove vrste odbojke kulminira uvrstavanjem u program Olimpijskih igara 1996.godine. Tokom poslednje decenije odbojka doživljava ogromnu popularnost , kvalitet I kvantitet na međunarodnim takmicenjima neprestano raste.

Karakteristike igre.

Odbojka je jedan od najuspesnijih I najpopularnijih takmičarskih sportova na svetu. Igra je brza, uzbudljiva, sa eksplozivnim akcijama. Odbojka spaja nekoliko bitnih elemenata koji delujući zajedno čine ovaj sport jedinstvenim među sportovima koji se igraju po sistemu nadigravanja. Poslednjih nekoliko godina FIVB je napravio veliki napredak u prilagođavanju igre savremenoj publici. Odbojka je takmičarski sport,a takmičenje izvlaci skrivenu snagu. Ono pokazuje maksimum sposobnosti, duh, kreativnost I estetiku. Pravila su koncipirana tako da omoguće sve te kvalitete. Sa nekoliko izuzetaka, odbojka omogućava svim igračima da igraju kako na mreži (da napadaju), tako i u zadnjem delu terena (da se brane ili serviraju). Specificni I suštinski elementi odbojke su: servis; rotacija; napad; odbrana; Odbojka je jedinstvena među igrama na mreži jer ona zahteva da je lopta uvek u letu.

SOMBOR

2011 91

Prostor za igru

Prostor za igru cini teren I slobodna zona. Pravougaonog je oblika I simetrican. Dimenzije terena su 18 x 9m, okružen sa svih strana slobodnom zonom širokom najmanje 3m sa svake strane. Slobodan vazdusni proctor za igru mora da iznosi najmanje 7m u visinu, računajuci os podloge za igru. Za FIVB svetska I zvanicna takmicenja slobodna zona iznosi najmanje 5m od bocnih I 8m od osnovnih linija. Slobodan vazdusni prostor za igru iznosi najmanje 12.5m u visinu, računajuci od podloge za igru. Povrsina prostora za igru podrazumeva ravnu ,horizontalnu I jednoobraznu podlogu. Ne sme predstavljati nikakvu opasnost za povredu igrača. Na zatvorenim terenima , povrsina terena mora biti svelte boje, a na svetskim I zvanicnim takmicenjima linije moraju biti bele boje , a teren I slobodna zona moraju biti odojeni drugim, međusobno ratličitim bojama. Sve linije terena su široke 5cm, razlicite od boje podloge I svih ostalih linija. Granicne linije terena su dve bocne I dve osnovne linije. Obe bocne I obe osnovne linije su ucrtane unutar dimenzija terena. Osa srednje linije deli teren na dva jednaka polja, dimenzija 9 x 9m. Ova linija se prostire ispod mreže od jedne do druge bočne linije. Linija napada u oba polja, čija je zadnja ivica ucrtana 3m o dose srednje linije, označava prednju zonu.

Prednja zona se van bočnih linija prostire sve do kraja slobodne zone.

Zona za serviranje je prostor širine 9m koji se nalazi iza svake osnovne linije.

SOMBOR

2011 92

Zona za zamenu igraca je ogranicena produžetkom obe linije napada do zapisničkog stola.

Prostor za zagrevanje je približno veličine 3 x 3m I nalazi se u uglovima, sa strane obe klupe za rezervne igrace, izvan slobodne zone.

Kazneni prostor je priblizno velicine 1 x 1m I opremljen je sa dve stolice. Nalazi se u kontrolnom prostoru.

Najniža temperature ne sme biti niža od 16° C, niti viša od 25° C. Osvetljenje prostora za igru bi terbalo biti između 1000 I 1500 luksa, mereno 1m iznad podlige prostora za igru.

Mreža je postavljena vertikalon iznad srednje linije I njen vrh se nalazi na visini od 2.43m za muskarce I 2.24m za žene. Njena visina se meri na sredini terena, a visina mreže iznad bocnih linija mora biti potpuno jednaka I ne sme prelaziti propisanu visinu za vise od 2 cm. Mreža je 1 m široka i 9,50 do 10 m duga (po 25 do 50 cm sa svake strane bočnih traka),napravljena od crnih kvadratnih polja stranice 10 cm. Na njenom vrhu se nalazi horizontalna traka, širine 7cm, napravljena od dvostruko presavijenog belog platna, prišivenog celom dužinom mreže. Na svakomkraju trake su rupe, kroz koje prolazi kanap, koji vezuje traku za stubove i drži gornji deo mrežezategnutim.Kroz traku je provučena savitljiva žica (sajla) koja vezuje mrežu za stubove i zateže njen gornji deo.Na dnu mreže je još jedna horizontalna traka, širine 5 cm, slična onoj na vrhu mreže kroz koju je provučen kanap. Taj kanap vezuje mrežu za stubove i zateže njen donji deo.

Antene su savitljiva šipka duga 1.80m I prečnika 10mm, napravljena od fiberglasa ili sličnog materijala. Antene su postavljene na suprotnim stranama mreže. Gornjih 80cm svake antene se nalazi iznad mreze I označena je trakama različitih boja, najčesce I najbolje crvenim I belim.Antene se smatraju delom mreže I bočno ograničavaju prostor za prelaz lopte.

SOMBOR

2011 93

Stubovi koji drze mrezu postavljeni se od 0.5m do 1m van bočnih linija, visoki su 2.55m I najbolje je ako se visina moze podešavati.

Lopta mora biti okrugla, napravljena od meke prirodne ili sintetičke kože, sa''dušicom'' od gume ili sličnog materijala. Boja može biti jednoobrazno svetla ili kombinacija boja. Sintetička koža i kombinacija boja lopti koje se koriste u međunarodnim zvaničnim takmičenjima mora biti u skladu sa FIVB standardima. Obim lopte iznosi 65-67 cm a težina 260-280 g. Unutrašnji pritisak iznosi od 0,30 do 0,325kg/cm2 (4,26 - 4,61 psi) (294,3 - 318,82 mbar ili

hPa).

SOMBOR

2011 94

SOMBOR

2011 95

Učesnici

Ekipa se može sastojati od najviše 12 igrača, jednog pomoćnog trenera, jednog masera I jednog lekara. Jedan od igrača, izuzev Libera, je kapiten ekipe i mora biti označen u zapisniku. Samo igrači upisani u zapisnik mogu ući u teren i igrati utakmicu. Kada trener i kapiten ekipe, potpišu zapisnik sastav ekipe upisan u zapisnik se više ne može menjati. Igrači koji nisu u igri moraju ili sedeti na svojoj klupi ili biti u svom prostoru za zagrevanje. Trener i ostali članovi ekipe sede na klupi, ali je mogu privremeno napustiti. Klupe za ekipe senalaze pored zapisničkog stola, izvan slobodne zone. Samo je članovima ekipe dozvoljeno da sede na klupi za vreme utakmice i da učestvuju uzagrevanju. Igrači koji nisu u igri mogu se zagrevati bez lopti:

- u toku igre: u zoni za zagrevanje;

- za vreme tajm-auta i tehničkih tajm-auta: u slobodnoj zoni, iza svog polja.

- Za vreme pauze između setova, igrači se mogu zagrevati sa loptama u slobodnoj zoni.

Oprema igrača se sastoji od: dresa, šortsa, čarapa i patika. Boja i dizajn dresova, šortseva i čarapa moraju biti jednoobrazni sa svaku ekipu (osim za Libera). Uniforma mora biti čista. Patike moraju biti lagane i savitljive sa gumenim ili kožnim đonom bez potpetica. Dresovi moraju biti označeni brojevima od 1 do 18.Brojevi se nalaze na sredini prednje i zadnjestrane dresova. Boja i ton brojeva moraju biti različiti u odnosu na boju i ton dresova.Brojevi na prednjoj strani dresa moraju biti visoki najmanje 15 cm, a na zadnjoj strani najmanje 20 cm.Traka kojom su brojevi ispisani mora biti široka najmanje 2 cm. Kapiten ekipe mora imati, ispod broja na grudima, traku veličine 8 x 2 cm. Zabranjeno je nositi uniformu različite boje u odnosu na ostale igrače (ne važi za Libera) i/ili bez zvanične numeracije. Prvi sudija može, jednom ili više igrača, odobriti:

SOMBOR

2011 96

- da igraju bosi,

- promenu mokrih ili oštećenih uniformi između setova ili posle zamene igrača, pod uslovom dasu boja, dizajn i broj nove uniforme isti.

- da po hladnom vremenu igraju u trenerkama pod uslovom da su one iste boje i dizajna za celuekipu (osim za Libera) i numerisane .

Zabranjeno je nositi predmete koji mogu izazvati povredu ili dati igraču veštačku prednost.

Igrači na sopstveni rizik mogu nositi naočare ili sočiva.

Тим чине шест играча где свако има своју функцију. Тим се састоји од техничара, коректора, два примача, средњег блокера и либера. Техничар је мозак екипе и он увек стоји у близини мреже. Блокери такође стоје код мреже и њихова улога је да блокирају противнички смеч. Коректор смечује, а примачи и либеро примају сервис.

Elementi tehnike igre

Tehniku odbojke uglavnom čini pet osnovnih elemenata: Odbijanje lopte prstima; Odbijanje lopte podlakticama(„čekićem“); Servis; Smeč; Blok;

SERVIS - to je početni udarac kojim počinje svaki poen, izvodi se na pocetku seta I posle svake greške. Igrač mora udariti loptu tako da lopta pređe mrežu I pogodi unutar terena protivnika. Postoje dve vrste setvisa- donji I gornji, ali danas u vrhunskoj odbojci su zaista vrlo retki igrači koji koji serviraju donji servis. Najpopularniji servis je servis u skoku tj. smeč-servis koji može biti jako težak za prijem ako ima veliku brzinu I rotaciju. Tkđ. postoje I flot-servis I servis bez skoka.

SOMBOR

2011 97

ODBIJANJE LOPTE PODLAKTICAMA(“čekićem”)- primenjuje se kod primanja protivničkog servisa , odbrane polja I prijema odbijehih lopti od bloka. Ruke se spajaju u tzv. čekić, podlaktice su paralelne I unutrašnji seo podlaktica je okremut prema gore , a sake čvrsto stegnute u jedna u drugu.

ODBIJANJE LIPTE PRSTIMA- lopta se najčešce odbija prstima obe ruke,ređe prstima jedne ruke. Odbijanje lopte iznad glave lopta se može dodavati napred, preko glave i bočno. Odbijanje lopte ispred lica takođe je čest način odbijanja lopte. Nedostatak je to što cse iz tog položaja teže dodaje preko glave, što je bitan potez za varke pri dizanju(to je drugi kontakt sa loptom u toku jednog poena). Dizanje je veoma bitan elemenat koji se koristi da bi se promenio smer lopte od primljenog servisa i što bolje pozicionirala lopta napadaču. Tehničar najčešce odigrava drugu loptu u akciji. Dizanje je glavni taktički deo odbojke.

SMEČ- ovo je nejefikasniji i najatraktivniji odblik upućicanja lopte u polje protivnika. Lopta dignuta iznad razine mreže hvata se u skoku u najvišoj tački i što većom brzinom i što strmije upućuje se u protivničko polje. Kako ga je teško zaustaviti pogotovo ako je brz, no najčesce se zaustavlja čekićem. Postoje vise vrsta smečeva: klasican smec iz zone 4, smec iz zone 2, smeč iz zone 3(prvi tempo, drugi tempo, korea), smeč iz zone 6 tzv. pajp.

BLOK - Blokiranje je akcija igrača u blizini mreže kojom se lopta, koja dolazi sa protivničke strane, presreće pružanjem ruku iznad gornje ivice mreže. Samo igračimaprednje zone dozvoljeno da izvedu akciju blokiranja. Dodir bloka se ne računa kao odigravanje ekipe. Zato, posle dodira bloka ekipa ima pravo na još tri odigravanja da bi vratila loptu. Prvo odigravanje posle bloka može da izvede bilo koji igrač, uključujući onoga koji jedodirnuo loptu u bloku. Zabranjeno je blokirati protivnički servis.

SOMBOR

2011 98

Elementi igre

ŽREB- Pre početka utakmice, prvi sudija obavlja žreb, radi određivanja prava na prvi servis i strana terena za prvi set. Ako se igra odlučujući set, obavlja se novi žreb. Žreb se obavlja u prisustvu oba kapitena ekipa. Pobednik žreba bira pravo serviranja ili prijem servisa, ili stranu terena. Onome ko u žrebanju izgubi, ostaje izbor preostalog. U slučaju naizmeničnog zagrevanja, ekipa koja ima prvi servis prva se zagreva na mreži.

ZAGREVANJE- Pre utakmice ekipe imaju pravo na 6 minuta zajedničkog zagrevanja na mreži, ako su prethodno imale slobodan teren na raspologanju,.u protivnom imaju pravo na 10 minuta zagrevanja. Ako bilo koji kapiten ekipe zahteva odvojeno (naizmenično) zagrevanje na mreži, svaka ekipa se može zagrevati na mreži po 3 odnosno 5 minuta.

POČETNA POSTAVA EKIPE- Svaka ekipa uvek mora imati 6 igrača u igri. Početna postava ekipe ukazuje na redosled rotiranja igrača na terenu. Taj redosled se mora poštovati tokom celog seta. Pre početka svakog seta, trener mora na listiću za postavu prijaviti početnu postavu svoje ekipe. Listić, uredno popunjen i potpisan, predaje drugom sudiji ili zapisničaru. Pošto se listić sa postavom preda drugom sudiji ili zapisničaru, nikakva promena u postavi ne može biti odobrena bez pravilne zamene.

- 99 -

POZICIJE IGRAČA- U trenutku kada server udari loptu, obe ekipe se moraju nalaziti u okviru svog polja, raspoređene prema redosledu rotacije (osim servera). Pozicije igrača su označene brojevima na sledeći način: tri igrača pored mreže su igrači prednje linije i zauzimaju pozicije 4 (prednji levi), 3 (prednji srednji) I 2 (srednji desni); ostala tri igrača su igrači zadnje linije I zauzimaju pozicije 5 (zadnji levi), 6 (zadnji srednji) i 1 (zadnji desni).

ROTACIJA- Redosled rotacije je određen početnom postavom ekipe, a kontroliše se redosledom serviranja i pozicijom igrača tokom seta. Kada ekipa koja je primala servis stekne pravo da servira, njeni igrači se rotiraju za jednu poziciju u smeru kazaljke na satu: igrač sa pozicije 2 se rotira na poziciju 1 da servira, igrač sa pozicije 1 rotira se na poziciju 6, itd.

ROTACIONA GREŠKA-Rotaciona greška je učinjena kada SERVIS nije izveden u skladu sa redosledom rotacije.Posledice su sledeće: ekipa se sankcioniše gubitkom nadigravanja; redosled rotiranja se ispravlja. Pored toga, zapisničar treba da utvrdi tačan trenutak nastanka greške i svi poeni te ekipe, osvojeni posle toga, se moraju poništiti. Poeni protivnika ostaju važeći.Ako se taj trenutak ne može utvrditi, neće biti poništavanja poena nego je gubitak nadigravanja jedina sankcija.

- 100 -

Taktika igre

Pod taktikom podrazumevamo način ispoljavanja tehnike I sistema igre I njihovo prilagođavanje trenutnoj situaciji nadigravanja. Iako postoje situacije u kojima jedan igrač preuzima nadigravanje u ime celog tima, u odbojci nema individualne taktike. Svako delovanje, čak I jednog igrača , utiče na način celog tima. Taktika odbojkaške ekipe može se ostvariti načinom izvođenja pojedinih delova tehnike, kao I stvaranjem zeljenog ritma nadigravanja.

Kolektivna taktika se određuje prema sposobnostima svoje ekipe, sa jedne strane, i karakteristikama protivničke ekipe, sa druge strane.Principi kolektivne taktike mogu biti: servirati na primača koji je u zoni napada, servirati uvek na istog primača,servirati na primača koji najslabije prima servis,servirati na primača koji najviše učestvuje u napadu

Kao principe kolektivne taktike možemo primenjivati mnoge stvari, uključujući čak i one nesportske. Doslednim sprovođenjem kolektivne taktike serviranja vrši se stalni pritisak na protivnika, napad protivnika se pretvara u lakše prepoznatljive varijante i stiče prednost koja može biti i odlučujuća.

- 101 -

Predmet,cilj i plan odbojkaških škola

Odbojka je složena sportska igra, koja obiluje raznovrsnim motoričkim formama. Jedan od najznačajnijih problema odbojkaškog nadigravanja je ostvarenje krajnjeg rezultata, tj. opservacija elemenata tehnike, značajnih za uspešnu realizaciju odbojkaške utakmice. Vladanje tehnikom, odnosno efikasnost ispoljavanja tehnike, je sigurno velika prednost u nadigravanju. Način, na koji će se stići do vrhunske odbojkaške tehnike je formiranje, organizovanje odbojkaških škola, kako pri klubovima, tako i u organizaciji određenih saveza i u privatnoj režiji. Upravo to i jeste predmet ovog rada. Odbojkaška škola je specijalizovana organizaciona jedinica za odbojkaško - sportsko usavršavanje dece uzrasta od devet do osamnaest godina starosti. Cilj odbojkaške škole je da putem primene specifičnih trenažnih sadržaja i postupaka doprinese vaspitanju dece, njihovom pravilnom intelektualnom i fizičkom razvoju, a time i formiranju zdrave ličnosti osposobljene za život. Poseban cilj škole je da kroz vaspitni i trenažni proces, doprinosi da se individualne mogućnosti dece razvijaju i podižu na viši nivo, kako bi od početnika izrasli do kvalitenih odbojkaša. Zadaci odbojkaške škole su - da metodama selekcije otkrije decu sa izraženim smislom, sposobnostima i željom za usavršavanjem u odbojci, da decu povede kroz organizovan i stručan rad, da proces rada škole bude vremenski optimalno dug, da da doprinos opštem biološkom razvoju dece, da razvija motoričke sposobnosti, značajne za odbojku, da da pun doprinos razvoju moralnih i voljnih (emocionalno - voljna oblast) osobina, rad na razvijanju psihološke stabilnosti, da se kod dece podstiče želja za identifikacijom sa sportistima koji poseduju prave ljudske vrednosti (vrhunski odbojkaši), da polaznicima škole pruži korisnu i zdravu zabavu, kao i zaštitu od negativnosti ulice, (alkohol, duvan, droga, krađe...) i drugih činilaca. Tajmičenja za reprezentacije

Odbojka na Olimpijskim igrama

Svetsko prvenstvo u odbojci za muškarce

Svetsko prvenstvo u odbojci za žene

Svetski kup u odbojci

Svetska liga u odbojci

Svetski Grand Prix za žene

- 102 -

Evropsko prvenstvo u odbojci za muškarce

Evropsko prvenstvo u odbojci za žene

Azijska odbojkaska prvenstva za muškarce

Azijska Odbojkaška prvenstva za žene

Zaključak

U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH ! DA,ODUVEK SU LJUDI POTENCIRALI DA RADE NA SEBI NA SVOM TELU I DUHU! TAKO I DANAS,VELIKA VEĆINA LJUDI RADI NA SEBI, KAKO FIZIČKI TAKO PSIHIČKI! NEKI SAMO FIZIČKI, NEKI SAMO PSIHIČKI, ALI AKO USPETE DA UKLOPITE OVO DVOJE ONDA JE REZULTAT NEMINOVAN ! MADA, MNOGI SPORTISTI CE VAM RECI, DA BEZ ZDRAVOG TELA NEMA NI ZDRAVOG DUHA ! ZATO SE DANAS U SVETU SVE VISE I VISE PREPORUCUJE FIZIČKA AKTIVNOST, BAVLJENJE SPORTOM !

Literatura http://www.savremenisport.com http://hr.wiki pedia.org http://bib.irb.hr http://www.sportska-knjiga.hr/ http://www.oscg.me

Dr Nedeljko Rodić- Metodika sportskih aktivnosti

- 103 -

Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Somboru

ODBOJKA -seminarski rad-

(Metodika sportskih aktivnosti)

Student:

Igor Smoljanac 11/01/024

Mentor:

prof. dr. Nedeljko Rodić

Sombor, 2011.

- 104 -

Sadržaj:

strana

1. Istorija odbojke .............................................................................. 3

2. Pravila. ............................................................................................ 6

3. Tehnika ........................................................................................... 7

3.1. Odbijanje lopte prstima .................................................... 7

3.2. Odbijanje lopte ''Čekićem'' ............................................... 8

3.3. Servisi ................................................................................ 8

3.4. Smečiranje ........................................................................ 9

4. Taktika .......................................................................................... 11

4.1. Blokiranje ........................................................................ 11

4.2. Sistem igre ...................................................................... 12

5. Sastav ekipe .................................................................................. 12

6. Zaključa......................................................................................... 13

7. Literatura ...................................................................................... 13

- 105 -

1. Istorija odbojke

Wiliam G. Morgan(1870-1942), rodjen u državi New York ostao je zapisan

u istoriji kao stvoritelj odbojke, koju je originalno nazvao ''Mintonette''. Morgan

je diplomirao na Springfield Collegeu gde je upoznao James Naismitha, koji je

1891. godine izmislio košarku. Godinu dana nakon sto je diplomirao, Morgan

odlazi na Holyoke, gde dobija mesto direktora fizičkog vaspitanja. To mesto mu

je omogućilo diraktan uticaj na vezbe za rekreaciju i razvoj sporta. Shvatio je da

bi bilo dobro da izmisli neku rekreacijsku takmičarsku igru kako bi svoj program

ucinio interesantnijim. Košarka mu se cinila pogodnom za mladje generacije

dok je mislio da mu je za starije potrebna neka manje nasilna igra, tj. igra sa

manje kontakata. U to vreme Morgan nije nigde mogao pronaći igru koja je

slična odbojci, pa ju je on stvorio iz svojih ličnih metoda treniranja i rekreacije.

U svojim prvim eksperimentima morgan je razmisljao o tenisu ali za to su im bili

potrebni loptice, mreža, reketi i ostala oprema pa je od toga odustao.

Medjutim ideja o mreži mu se svidela pa je stoga podigao mrežu na visinu od

1,98 metara, tj iznad glave prosecnog muskarca. Uz to mu je trebala i lopta.

Prvo mu je na pamet pala kosarkaska ali je ona bila preteska.

- 106 -

Na kraju, Morgan je zamolio da u firmi A.G Spalding i Bros. naprave

odgovarajucu loptu, što su oni i ucinili. Napravili su kožnu loptu, čiji je opseg bio

oko 65 cm, a težina oko 300 gr. Nakon toga, Morgan, s jos dva prijatelja, pise

prva pravila odbojke. Početkom 1896. godine u Springfieldu na YMCA Collegu

organizovana je konferencija gde su se okupili svi direktori fizičkog odgoja

YMCA-a. Na toj konferenciji je Morgan prvi put demonstrirao novo stvorenu

igru. Složio je dve ekipe od po 5 igraca koji su pre same konferencije odigrali

''Mintonette''. Morgan je prisutnima objasnio da je ova igra predvidjena za

dvoranu, ali da se moze igrati i na otvorenome. U igri je mogao učestvovati

neograničen broj igrača, a glavni cilj je bio održavati loptu u vazduhu, iznad

mreže, s jedne strane na drugu. Igra je na konferenciji vrlo dobro prihvaćena

samo je ime promenjeno u ''Volley ball''. Zanimljivo je to da se tokom godina

ime nije menjalo, osim što je 1952. godine odlučeno da će se pisati kao jedna

reč, Voleyball.

Morgan je jos poradio na pravilima igre i 1897. godine je izasao prvi

priručnik s glavnim podatcima o igri i prva pravila odbojke.

Istorijske činjenice vezane za odbojku:

1900- dizajnirana posebna lopta za odbojku

1916- na Filipinima uveden novi ofanzivniji stil igre

1917- promena u bodovanju sa 21 na 15 poena

1920- dozvoljena samo 3 kontakta sa loptom na jednoj strani

1922- odrzano prvo prvenstvo YMCA u Brooklynu sa timovima iz 11 drzava

1928- postalo je jasno da moraju nastati prvenstva i pravila, formirana

United States Volleyball Association USVBA

1930- odigrana prva beach volley utakmica

1934- oformljeno prvo udruženje sudija

1937- u Bostonu USVB postala naciionalna asocijacija

- 107 -

1947- osnovana Federation Internationale De Volley-Ball FIVB

1948- održan prvi turnir u beach volley-u

1949- održano inicijalno Svetsko prvenstvo u Pragu

1964- upoznavanje sa novim sportom na Olimpijadi u Tokiju

1965- oformljena Californija Beach Volleyball Association

1974- održano svetsko prvenstvo u Meksiku

1983- oformljena Asocijacija profesionalnih igraca AVP

1990- kreirana svetska liga

1996- Beach Valleyball uvršćen u olimpijske igre

2000- vraćeno bodovanje sa 15 na 21

2.Pravila

Igralište je pravougaonog oblika 18x9 m, obeleženo bočnim i osnovnim

linijama širine 5 cm. Svaka ekipa ima 12 igrača (6 u igri i 6 u rezervi). Za

vreme jednog seta može se, na zahtev kapitena ekipe ili trenera, izmeniti

svih 6 igrača. Međutim, zamena može da igra samo na mestu igrača koga je

zamenila. Pre početka utakmice imena svih 12 igrača moraju da budu

unesena u zapisnik.

Jedan igrač može u toku jednog seta samo jednom da bude zamenjen. Može

da se vrati u igru, i to konačno, samo na mesto na kojem je prvi put igrao.

- 108 -

Kada zamena jednom izadje iz igre, ne može više u nju da se vrati u toku

jednog seta.

Izuzetak od ovog pravila jeste povreda igrača. Zamena može da se vrati u

igru samo kada je lopta van igre. Set dobija ekipa koja je pobedila protivnika

sa 25 poena i 2 poena razlike. Poen se dobija na svaki servis. Utakmica je

zavrsena kada jedna ekipa dobije 3 seta. U odlučujućem, petom setu, kod

rezultata 2:2 pobeđuje ekipa koja je sakupila 15 poena i 2 poena razlike.

Utakmicu vodi glavni sudija sa pomoćnikom, zapisničarem i dvoicom

linijskih sudija. Za prekršaj u toku igre glavni sudiija kažnjava

igračeopomenom, ličnom opomenom ili iskušenjem. Odgovoran je za

pravilno odvijanje igre i njegove odluke su neprikosnovene.

3. Tehnika

Tehniku odbojke čini uglavnom 5 osnovnih elemenata (servis,dočekivanje

prve lopte, odbijanje druge lopte, smečovanje lopte,blokiranje,odbijanje

niske lopte). Svi oni sadrže odbijanje lopte na određen način, mada imaju

specifične nazive, koji najčešće ne ukazuju na to. Najvažniji element odbojke

jeste odbijanje lopte prstima, te u prikazu odbojkaške tehnike treba početi

od njega.

3.1.Odbijanje lopte prstima

Lopta se najčešće odbija prstima obe ruke, ređe prstima jedne ruke i

nogom.

- 109 -

Odbijanjem lopte iznad glave lopta se može dodavati napred, preko

glave, pa čak i bočno.

Odbijanje lopte ispred lica veoma je čest način dodavanja. Jedini

nedostatak je što se iz tog položaja lopta teže dodaje preko glave, što je

bitno za varke pri dodavanju.

Odbijane lopte prstima jedne ruke primenjuje se retko, najčešće u skoku

pri tzv. poturanju lopte za smečovanje. Pri tome se lopta ne odbija palcem,

već samo sa četiri prsta.

3.2.Odbijanje lopte ''čekićem''

Polugama (''čekićem'') se lopta može odbiti jednom ili obema rukama.

Čekićem jedne ruke lopta se nejčešće odbija u prizemnim položajima ili u

padu ka lopti napred ili nazad. Pri odbijanju čekićem lopta se može odbiti

raznim delovima šake.

3.3.Servisi

Servis u odbojci je početni udarac, tj. uvodjenje lopte u igru. Servis prema

načinu kretanja ruke ipri izvodjenju servisa delimo na servise odozdo i

servise odozgo.

Karakteristika servisa odozdo jeste duga uzlazna putanja, kretanje lopte

ima visoku parabolu, često i po nekoliko metara iznad mreže.

Servis odozdo je servis koji se izvodi pri uvežbavanju servisa. Lopta se

najčešće odbija pesnicom, iako su poznate i varijante u kojima se lopta

odbija priljubljenim palcem i kažiprstom. Pri izvođenju ove vrste servisa stoji

- 110 -

se polulevo prema čeonoj liniji i obrnuto ukoliko se lopta odbija levom

rukom.

Servis odozgo, tenis servis dlanom, najstariji je oblik tenis servisa. Sudar

sa loptom može biti ekcentričan, pri čemu lopta ispoljava efekat u raznim

smerovima, što zavisi od pravca ispoljavanja sudara. Tada lopta ima

uobičajen način letenja.

3.4. Smečiranje

Razlikujemo dva načina smečovanj: jedan, koji je uobičajen i izvodi se

kretanjem ruke (uglavnom) u sagitalnoj ravni i drugi, koji se ređe sreće u

nadigravanju. Karakteriše se kretanjem ruke u čeonoj ravni.

Svako smečovanje sastoji se od zaleta, odskoka, sudara ruke i lopte i

doskoka.

- 111 -

Zalet u pravcu mreže izvodi se pod veoma različitim uglovima, što zavisi

od mesta gde će se odigrati sudar i mesta na kojem se nalazio igrač pri

uzimanja zaleta.

Odskok za smeč je ekscentričan odskočni impuls jer na njegovu vrednost

utiče i komponenta horizontalne brzine.

Sudar šake i lopte odigrava se istovremeno sa primicanjem nadlaktice,

istezanjem podlaktice i savijanjem šake.

Za uspešno smečovanje značajna je visina na kojoj se odigrava sudar ruke

i lopte. Da bi se postigla što veća visina, neophodno je postići što bolju

skočnost.

4. Taktika

Pod taktikom se podrazumeva način ispoljavanja tehnike i sistema igre i

njihovo prilagodjavanje trenutnoj situaciji nadigravanja. Iako postoje

situacije u kojima jedan igrač preuzima nadigravanje u ime celog tima (na

primer uvodjenje lopte u igru), u odbojci nema individualne taktike. Svako

delovanje, čak i jednog igrača, utiče na način ispoljavanja igre celog tima.

Taktika odbojkaške ekipe može se ostvarivati načinom izvodjenja pojedinih

delova tehnike, kao i stvaranjem željenog ritma i ''klime'' nadigravanja.

4.1.Blokiranje

Blokeri su igrači linije napada koji nastoje da onemoguće da smečirana

lopta predje preko mreže na njihovu polovinu terena. U blokiranju mogu

- 112 -

učestvovati jedan ili više igrača i tada govorimo o jedninačnom ili grupnom

blokiranju.

Blokeri se kreću uz mrežu dokoracima, drže ruke ispred grudi i skaču

ispružajući ruke nagore. Samo niski odbojkaši zamahuju rukama pri skoku u

blok. Položaj ruku u blokiranju veoma je različit, što zavisi od situacije, mesta

na kojem se blokira i od toga koliko igrača učestvuje u blokiranju. Najvažnije

je zaustaviti kretanje lopte, što nije jednostavno. Stoga se prfinjenost za

nadigravanje u odbojci najuspešnije procenjuje na osnovu uspešnosti

blokiranja.

4.2.Sistem igre

U odbojci pod sistemom igre podrazumevamo raspored igrača i njihovo

kretanje prema određenim principima, odnodno sistemu. U odbojci imamo

sisteme u napadu i sisteme u odbrani.

Pod sistemom u napadu podrazumevamo sisteme koji se primenjuju pri

izvođenju servisa u smečovanju.

U nadigravanju odbojkaša razlikujemo dve vrste odbrane: odbranu od

servisa i od smečovanja.

5.Sastav ekipe

Od uspešnosti komponovanja odbojkaškog tima zavisi njegova uspešnost u

nadigravanju. Odbojkaški tim ne može biti sastavljen od šest najboljih igrača,

- 113 -

još manje od šest smečera. Kao i u većini sportskih igara, svi igrači moraju

vladati svim delovima tehnike, ali ne svima u podjednakoj meri.

6. Zakljucak

Mladi treba da se bave odbojkom jer podstiče timski rad što je jako bitno.

Kao sport je jako dobar pre svega zato što nema toliko kontakata sa

protivničkim igračima. Takođe to je sport koji usled treniranja kod ljudi

razvija mišiće ruku i nogu specifičnim pokretima kojih nema u drugim

sportovima.

7.Literatura

1) http://www.znanje.org/i/i27/07iv03/07iv0324/Istorija%20odbojke.ht

m

2) http://www.znanje.org/i/i22/02iv03/02iv0313/istorija%20odbojke1.h

tm

3) Rodić N. 1999., Metodika sportskih aktivnosti, Učiteljski fakultet,

Sombor

- 114 -

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PEDAGOŠKI FAKULTET SOMBOR

Seminarski rad iz predmeta Kolektivne

sportske aktivnosti

Tema: Odbojka

Student: Alba Mehić, 11/01/002

Mentor: prof. dr Nedeljko Rodić

- 115 -

U to vreme Morgan nije nigde mogao pronaći igru koja je sličila odbojci, pa ju je on

stvorio iz svojih ličnih metoda treniranja i rekreacije. Opisujući svoje prve eksperimente,

Morgan je rekao: "U potrazi za odgovarajućom igrom, prvo mi je tenis pao na pamet, ali za

njega su nam bile potrebne loptice, reketi, mreža i ostala oprema pa sam od njega odustao, no

ideja mreže mi se učinila zgodnom. Podigli smo mrežu na visinu od 1,98 metar, iznad glave

prosečnog muškarca. Uz to nam je trebala i lopta. Prvo mi je pala na pamet košarkaška, ali ta

je bila prevelika i preteška."

ISTORIJAT SPORTA

William G. Morgan (1870 - 1942), rođen u državi New York ostao je zapisan u istoriji

kao stvoritelj odbojke, koju je originalno nazvao "Mintonette". Morgan je diplomirao na

Springfield Collegeu gde je upoznao James Naismitha, koji je 1891. godine izmislio košarku.

Godinu dana nakon što je diplomirao, Morgan odlazi na Holyoke (Massachusetts), gde dobija

mesto direktora fizičkog vaspitanja. To mesto mu je omogućilo direktan uticaj na vežbe za

rekreaciju, te razvoj sporta.

Njegovo vodstvo je odlično prihvaćeno i njegovi razredi su se svakodnevno

povećavali. Shvatio je da bi bilo dobro da izmisli neku rekreacijsku takmičarsku igru kako bi

svoj program učinio raznovrsnijim. Košarka mu se učinila kao dobar izbor, ali samo za mlađe

članove, za one malo starije mu je trebala neka manje nasilna.

- 116 -

Na kraju, Morgan je zamolio da u kompaniji A.G. Spalding i Bros. naprave

odgovarajuću loptu, što su ovi i učinili. Napravili su kožnu loptu, čiji je opseg bio oko 65 cm,

a težina oko 300 grama. Nakon toga, Morgan, sa još dva prijatelja, piše prva pravila odbojke.

Početkom 1896. godine u Springfieldu na YMCA Collegu organizovana je konferencija gde

su se okupili svi direktori fizičkog odgoja YMCA-a. Na toj konferenciji je Morgan prvi puta

demonstrirao novo stvorenu igru. Složio je dve ekipe od po pet igrača koji su pre same

konferencije odigrali "Mintonette". Morgan je prisutnima objasnio da se je ova igra

predviđena za dvoranu, ali da se može igrati i na otvorenome. U igri je mogao učestvovati

neograničen broj igrača, a glavni cilj je bio održavati loptu u vazduhu, iznad mreže, s jedne

strane na drugu. Igra je na konferenciji vrlo dobro prihvaćena samo je promenjeno ime u

"Volley ball". Zanimljivo je spomenuti da se tokom godina ime nije menjalo, osim što je

1952. godine odlučeno da će se pisati kao jedna reč (Volleyball).

Morgan je još poradio na pravilima igre i 1897. godine je izašao prvi priručnik s

glavnim podacima o igri i kao dodatak su izašla i prva pravila odbojke.

PRAVILA IGRE

1. Pravila takmičenja

Izvor slike: Wikipedia

Igralište je pravougaonog oblika 18x9 m,

obeleženo bočnim i osnovnim linijama širine 5 cm.

Mreža za muškarce nalazi se na visini od 2,43 m.

U ženskoj odbojci, gornja ivica mreže se nalazi 2,24 m

od tla, 19 cm niže nego za muškarce.

Igralište je središnjom linijom podeljeno na

dva polja; na 3 metra od nje teku sa strane paralelne

linije koje označavaju zonu napada, a iza njih zonu

obrane. Prostor za serviranje je iza zadnje linije i može se slobodno servirati sa bilo kojeg

mesta duž linije.

- 117 -

Svaka ekipa ima 12 igrača (6 u igri i 6 u rezervi). Za vreme jednog seta može se, na

zahtev kapitena ekipe ili trenera, izmeniti svih šest igrača. Međutim, zamena može da igra

samo na mestu igrača koje je zamenila. Pre početka utakmice imena svih 12 igrača moraju

da budu unesena u zapisnik.

Jedan igrač može u toku jednog seta samo jednom da bude zamenjen. Može da se

vrati u igru, i to konačno, samo na mesto na kojem je prvi put igrao. Kada zamena jednom

izađe iz igre, ne mođe više u nju da se vrati tokom jednog seta.

Izuzetak od ovog pravila jeste povreda igrača. Zamena može da se vrati u igru

samo kada je lopta van igre. Set dobija ekipa koja je pobedila protivnika sa 25 poena i 2

poena razlike. Poen se dobija na svaki servis. Utakmica je završena kada jedna ekipa

dobije tri seta. U odlučujućem, petom setu, kod rezultata 2:2 pobeđuje ekipa koja je

sakupila 15 poena i 2 poena razlika.

Cilj igre je da lopte padne na tlo u protivničkom delu terena. Igra počinje servisom,

koji izvodi igrač (server) iza poprečne linije terena. On šalje loptu u vazduh udarajući je

jednom rukom. Svaka ekipa ima na raspolaganju samo tri dodira za vraćanje lopte na

protivničku stranu. Lopta se sme udariti vrhovima prstiju ili “čekićem”; nikada ne sme

pasti na zemlju. Isti igrač ne sme udariti dva puta uzastopno. Bez obzira da li je na servisu

ili nije, ekipa dobija poen ako lopta padne u protivnički deo terena posle neke akcije

(smeč, kontra itd.) ili kada protivnički igrač načini prekršaj (pošalje loptu van terena,

dodirne mrežu, nagazi srednju liniju). Igrači ekipe se smenjuju na servisu obrćući se u

smeru kazaljki na satu.

Utakmicu vodi glavni sudija sa pomoćnikom, zapisničarem i dvojicom linijskih sudija.

Za prekršaj u toku igre glavni sudija kažnjava igrače opomenom, ličnom opomenom ili

isključenjem. Odgovoran je za pravilno odvijanje igre i njegove odluke su neprikosnovene.

2. Pravila bodovanja

2000. godine donešena su nova pravila bodovanja u odbojci. Prema novim pravilima

poeni se osvajaju posle svake završene akcije, bez obzira na to koja ekipa je servirala. Prema

pređašnjim pravilima samo ona ekipa koja je servirala je mogla osvojiti poen.

- 118 -

Utakmice se igraju na tri dobivena seta od po 25 poena, a najviše se može odigrati pet

setova. Za razliku od prva četiri seta, peti (koji se još zove i tie-break) se igra do 15 poena. U

slučaju izjednačenog rezultata krajem seta, pobedniku su potrebna dva poena razlike da bi

završio susret u svoju korist.

3. Pravila rotacije

-Tokom igre svih šest igrača se u polju rotiraju u smeru kazaljke na satu, nakon

osvojenog servisa. To je glavni ključ dvoranske odbojke - ne može se sve vreme igrati s

najboljim napadačima na mreži ili najboljim odbrambenim igračima u pozadini. Pre servisa

igrači moraju biti na mestima koje im redom pripada, a nakon servisa mogu zameniti mesta,

ali igrači iz odbrane ne smeju menjati igrače na mreži. Oni takođe smeju učestvovati u

napadu, ali mogu smečovati samo iza napadačke linije (linije tri metra). Pravilo rotiranja

objašnjava zašto tehničar ponekad izgleda kao da se "skriva" iza igrača. Pre servisa, kao i

ostali, i on mora biti na svom mestu, a nakon servisa može trčati na mrežu kako bi

organizovao napad. Ako dotrči na mrežu pre nego što protivnik odservira, poen se daje

protivniku.

1. Odbijanje lopte prstima

TEHNIKA IGRE

Tehniku odbojke čini uglavnom pet osnovnih elemenata. Svi oni sadrže odbijanje

lopte na određen način, mada imaju specifine nazive, koji najčešće ne ukazuju na to.

Najvažniji element odbojke jeste odbijanje lopte prstima, te u prikazu odbojkaške tehnike

treba početi od toga.

-Lopta se najčešće odbija prstima obe ruke, ređe prstima jedne ruke i nogom.

- 119 -

-Odbijanjem lopte iznad glave lopta se može dodavati napred, preko glave, pa čak i bočno.

-Odbijanje lopte ispred lica veoma je čest način dodavanja. Jedini nedostatak je što se iz tog

položaja lopta teže dodaje preko glave, što je bitno za varke pri dodavanju.

-Odbijanje lopte prstima jedne ruke primenjuje se retko, najčešće u skoku pri tzv. poturanju

lopte za smečovanje. Pri tome se lopta ne odbija palcem, već samo četiri prsta.

2. Odbijanje lopte „čekićem“ (polugama)

-Polugama (čekićem) se lopta može odbiti jednom ili obema rukama. Čekićem jedne ruke

lopta se najčešće odbija u prizemnim položajima ili u padu ka lopti napred ili nazad. Pri

odbijanju čekićem lopta se može odbiti raznim delovima šake. Ruke se spajaju u tzv. čekić,

podlaktice su paralelne i unutrašnji deo podlaktica je okrenut prema gore. U današnje vreme

kada je uveden libero kao igrač specijalizovan za ovu tehniku, libero preuzima glavni deo

obrane terena kako u prijemu servisa tako i u obrani od protivničkog smeča.

3. Servis

-Servis u odbojci je početni udarac, tj. uvođenje lopte u igru.

Servis prema načinu kretanja ruke pri izvođenju servisa

delimo na servise odozdo i servise odozgo.

Izvor slike: Wikipedia -Karakteristika servisa odozdo jeste duga uzlazna putanja,

kretanje lopte ima visoku prabalolu, često i po nekoliko

metara iznad mreže.

-Servis odozdo je servis koji se izvodi pri uvežbavanju

servisa. Lopta se najčešće odbija pesnicom, premda su

poznate i varijante u kojima se lopta odbija priljubljenim

palcem i kažiprstom. Pri izvođenju ove vrste servisa stoji se

polulevo prema čeonoj liniji i obrnuto ukoliko se lopta

odbija levom rukom.

-Servis odozgo, tenis servis dlanom, najstariji oblik tenis

- 120 -

servisa. Sudar sa loptom može biti ekscentričan, pri čemu lopta ispoljava efekat u raznim

smerovima, što zavisi od pravca ispoljavanja sudara. Tada lopta ima uobičajen način letenja.

4. Smečiranje

-Razlikujemo dva načina smečovanja: jedan, koji je uobičajen i izvodi se kretanjem ruke

(uglavnom) u sagitalnoj ravni i drugi, koji se ređe sreće u nadigravanju. Karakteriše se

kretanjem ruke u čeonoj ravni.

-Svako smečovanje sastoji se od zaleta, odskoka, sudara ruke i lopte i doskoka.

-Zalet u pravcu mreže izvodi se pod veoma različitim uglovima, što zavisi od mesta gde će se

odigrati sudar i mesta na kojem se nalazio igrać pri uzimanju zaleta

-Odskok za smeč je ekscentričan odskočni impuls jer na njegovu vrednost utiče i komponenta

horizontalne brzine.

-Sudar šake i lopte odigrava se istovremeno sa primicanjem nadlaktice, istezanjem podlaktice

i savijanjem šake.

-Za uspešno smečovanje značajna je visina na kojoj se odigrava sudar reku i lopte. Da bi se

postigla što veća visina, neophodno je postići što bolju skočnost.

TAKTIKA IGRE

-Pod taktikom se podrazumeva način ispoljavanja tehnike i sistema igre i njihovo

prilagođavanje trenutnoj situaciji nadigravanja. Iako postoje situacije u kojima jedan igrač

preuzima nadigravanje u ime celog tima (na primer uvođenje lopte u igru), u odbojci nema

individualne taktike. Svako delovanje, čak i jednog igrača, utiče na način ispoljavanja igre

celog tima Taktika odobjkaške ekipe može se ostvarivati načinom izvođenja pojedinih delova

tehnike, kao i stvaranjem željenog ritma i „klime“ nadigravanja.

- 121 -

1. Blokiranje

-Blokeri su igrači linije napada koji nastoje da onemoguće da smečirana lopta pređe preko

mreže na njihovu polovinu igrališta. U blokiranju mogu učestvovati jedan ili više igrača i tada

govorimo o pojedinačnom ili grupnom blokiranju.

-Blokeri se kreću uz mrežu dokoracima, drže ruke ipred grudi i skaču ispružajući ruke nagore.

Samo niski odbojkaši zamahuju rukama

pri skoku u blok. Položaj ruku u blokiranju

veoma je različit, što zavisi od situacije,

mesta na kojem se blokira i od toga koliko

igrača učestvuje u blokiranju. Najvažnije

je zaustaviti kretanje lopte, što nije

jednostavno. Stoga se prefinjenost za

nadigravanje u odbojci najuspešnije

procenjuje na osnovu uspešnosti blokiranja.

Izvor slike: Wikipedi

2. Dizanje

-Dizanje je vršno odbijanje lopte iznad glave koje se koristi da bi se promenio smer lopte od

primljenog servisa i što bolje se pozicionirala loptu napadaču. Tehničar najčešće odigrava

drugu loptu u akciji. Dizanje je glavni taktički deo odbojke jer tehničar mora biti toliko dobar

da svojim napadačima omogući napad na mestima gde je blok protivnika najslabiji. Zato mora

uz svoje igrače stalno pratiti i protivničke, pogotovo njihovo kretanje na mreži. U pravilu

danas u postavi igra jedan dizač, ali postoje još i ekipe koje igraju s dva dizača.

- 122 -

3.Sistem igre

-U odbojci pod sistemom igre podrazumevamo raspored igrača i njihovo kretanje prema

određenim principima, odnosno sistemu. U odbojci imamo sisteme u napadu i sisteme u

odbrani.

-Pod sistemom u napadu podrazumevamo sisteme koji se primenjuju pri izvođenju servisa i

smečovanju.

-U nadigravanju odbojkaša razlikujemo dve vrste odbrane: odbranu od servisa i smečovanja

4. Sastav ekipe

-Od uspešnosti komponovanja odbojkaškog tima zavisi njegova uspešnost u nadigravanju.

Odbojkaški tim ne može biti sastavljen od šest najboljih igrača, još manje od šest smečera.

Kao i u većini sportskih igara, svi igrači moraju vladati svim delovima tehnike, ale ne svima u

podjednakoj meri.

-Igrače delimo na:

- Dizač (tehničar):

Dizač je igrač koji izvodi poslednje dodavanje pre

smeča. On šalje loptu u visinu što je moguće više

da bi smečeru stvorio najbolju poziciju za

postizanje poena. U opštem slučaju, dizač se

postavlja potpuno desno od zone napada , da bi

najbolje poslužio desnorukog smečera.

Izvor slike: Wikipedia

- 123 -

- Smečer:

Smečer, pun snage, mora da ima dobar odraz da bi poslao

loptu najsnažnije moguće u protivničku ekipu. Lopta

dignuta iznad razine mreže hvata se u skoku u najvišoj

mogućoj točki i što većom brzinom i što strmije upućuje u

protivničko polje.Jako ga je teško zaustaviti pogotovo

ako je brz,no najčešće se zaustavlja čekićem.

Izvor slike: Wikipedia

- Libero:

Nakon Olimpijskih igara u Atlanti 1996. FIVB je za predstojeće Olimpijske igre u Sydney-u

2000. godine uveo novog specijalnog igrača: libera. Libera je lako prepoznati na terenu jer

nosi različitu boju dresa od svojih saigrača i uvek se nalazi

u zadnjem delu terena gde može zameniti bilo kojeg

igrača. Libero ne sme servirati, smečirati niti se rotirati s

igračima na prvoj liniji terena, ali igra vrlo važnu ulogu u

prijemu protivničkog servisa i odbrani polja. Libero je

uveden da bi uz pomoć bolje obrane polja poeni duže

trajali i da bi se dala prilika i nižim igračima koji u

današnje vreme nemaju velike šanse za uspeh kao

napadači ili uopšte igrači prve linije. Za libera nije

potrebno tražiti zamenu kao za ostale igrače, nego on

može ulaziti bez najavljene zamene.

Izvor slike: Wikipedia

- 124 -

1. Metodika treniranja taktike u odbrani

METODIKA

-Taktički trening tima u odbrani je praktičan I konkretan odgovor za sve oblike protivničkog

napada. Prema tome, postoji individualna, grupna i timska odbrana. Odbojkaš, grupa i tim

praktično primenjuju odbojkaške sadržaje, ciljeve, metode, organizaciju i kontrolu u odbrani.

Metodika treninga zavisi od:

1. Mehaničkih karakteristika terena (odbrana uz mrežu, veličina površine koja se štiti),

2. pravila igre,

3. specijalnosti uloga u odbrani (bloker, zaštitnik terena, libero),

4. individualnih kvaliteta i stanja treniranosti i

5. karakteristika napadača.

-Tim koji se brani praktično se raspoređuje na terenu u tri odbramene linije:

1. prva – blokeri

2. druga – branioci terena iza blokera i

3. treća – branioci terena – odbrana u polju.

TRENING BLOKERA

-Blokeri reaguju na agresivnost smečera pravovremenim i odgovarajućim postavljanjem ruku

(dlanova), kako bi iznad mreže promenili pravac leta lopte i usmerili je prema protivničkom

- 125 -

terenu. Praktično, blokeri pokušavaju da osvoje poen ili stvore prednost za svoj tim na sledeće

načine:

- od bloka lopta padne na protivnički teren,

- od bloka lopta promeni pravac i brzinu i ostane iznad terena tima koji se brani,

- od bloka lopta se odbije i bude iznad protivničkog terena.

INDIVIDUALNI TRENING TAKTIKE BLOKERA

-Bloker se direktno i praktično suprotstavlja napadaču, u odbojci je česta situacija „jedan

smečer, protiv jednog blokera“. Njegov trening zasniva se na praktičnim odgovorima u

kojima se koristi njegovo tehničko znanje, umeće, navika; fizičke karakteristike i sposobnosti

(antropomotoričke, psihičke, umne itd.). Efikasnost blokiranja na utakmici nije velika.

Najbolja desetorica blokera u Svetskoj ligi za 1993. Godinu postigli su efikasnost od 16, 6%

do 25, 62%.

-Pored fizičkih karakteristika za blokera su veoma značajni praktični načini regulisanja psihe i

intelektualnih sposobnosti. U svojim postupcima bloker treba da pokaže psihičku stabilnost,

da proceni mogućnost napadača i da pravovremeno iskoristi svoje antropomotoričke

sposobnosti. Oskosnicu treniranja taktike blokera čine sposobnosti za uočavanje elemenata

protivničkog smeča u kontri i napadu, obogaćivanju iskustva, lakoća u predviđanju varijante

smečiranja i donošenja pravilne odluke o načinu blokiranja.

-Vežbe za blokiranje su zato veoma složene jer treba da izazovu odgovarajuće

antropomotoričko, psihičko i intelektualno opterećenje blokera, onako, kako je ono od

napadača na utakmici. Zato najefikasnija vežba i metod je blokiranje na utakmici, a zatim

blokiranje na treningu, kad se modelira i simulira protivnički napad. Taktički vežba treba da

obezbedi pravilnost i redosled praktičnih rešenja za sledeće postupke protivnika:

- 126 -

- da uoči i proceni prednosti i nedostatke pozicije protivničkog primača (servisa ili

smeča) i kvalitet prijema,

- da uoči prednosti i nedostatke pozicije dizača,

- da uoči i proceni prednosti i nedostatke pozicije glavnog smečera (korektora),

- da predvidi kombinaciju za napad i mogućnosti za primenu I tempa,

- da uoči i prepozna finte i

- da uoči karakteristične odnose između tela napadača i lopte (položaj smečera u odnosu

na mrežu, udaljenost lopte od ruke smečera, pravovremenost skoka u odnosu na

dizanje, uočavanje psihičke nesigurnosti u očima smečera itd.)

-Na osnovu svih ovih opažanja bloker praktično reaguje stavom, zaletom, skokom i

postavljanjem ruku. Promena pravca leta lopte od blokerskih ruku tretira se kao specifičan

sadržaj treniranja blokera. Zato primenjene vežbe treba da sadrže sledeće načine postavljanja

ruku i šaka.

- Pokreti približavanja šaka prema glavi brže se izvode od razmicanja, pa zato početna

širina šaka treba da je veća od širine ramena.

- Pravac i brzina lopte posle bloka zavisi od čvrstine šaka.

- Promena pravaca leta lopte zavisi od položaja šaka blokera.

- Brzina leta lopte posle blokiranja zavisi od statičkog ili aktivnog delovanja ruku.

- Pravac odskoka lopte od bloka zavisi od udaljenosti i visine šaka u odnosu na gornju

ivicu mreže.

TRENING TAKTIKE DVOČLANOG BLOKIRAJNA

- Dvočlano blokiranje je najčešći vid blokiranja. Trening počinje dodelom uloga u dvočlanom

blokiranju. Osnovni bloker u principu zatvara osnovni pravac, a pomoćni, pomoćni pravac

smečiranja. U principu srednji bloker je osnovni i zadužen je za blokiranje I tempa.

- 127 -

-Taktički trening je praktično, postavljanje šaka na pravac smečirane lopte. Njih blokeri treba

da postave istovremeno i na istoj visini. Međutim, u nekim situacijama poželjno je da prvo

osnovni bloker postavi šake, a pomoćni za trenutak kasnije i ne u istom nivou. Na taj način

blokeri primoravaju smečera da promeni pravac smečiranja, a da pomoćni bloker to iskoristi.

-Taktička vežba sadrži i praktične postupke u zaštiti bloka slobodnog blokera. Sigurnija

zaštita blokera je sa dvojicom zaštitnika i sa dvojicom branilaca u polju, a zatim slede

varijante 2:1:3 i 2:0:4.

TRENING TAKTIKE SA TROČLANIM BLOKIRANJEM

-Praktično blokiranje smečera sa trojicom blokera se koristi u situaciji kad god je smečer u

situaciji da smečira visoko dignutu loptu. Tročlani blok je u suštini sačinjen od tri

individualna bloka koji dobijaju različite zadatke. U praktičnoj vežbi blokeri forimiraju blok

na zemlji (zauzimanjem stava i istovremenim skokom), istovremeno podižu ruke iznad mreže,

pa zato treba pravilno da procene pravi trenutak za odraz, visinu skoka (snagu odraza) i

pravac smečiranja. Postoji više načina u primeni tročlanog blokiranja. Koji će se način

primeniti zavisi od sistema za odbranu. Sistem 3:0:3 je jednostavniji od ostalih sistema pa se

on prvi vežba.

TRENIRANJE TAKTIKE BEZ BLOKA

-Treniranje taktike u sistemu odbrane bez bloka zasniva se na iskustvu, pa se zato ostavlja za

završnu etapu treniranja. Odluku da se odustane od bloka donosi prvo lider, libero, kapiten ili

trener. Odbojkaši treba da nauče i prepoznaju greške protivničkog tima zbog kojih oni ne

mogu da organizuju napad, pa je zato racionalno da se ne formira blok.

- 128 -

TRENIRANJE TAKTIKE ODBRANE SA LIBEROM

-Ulogu libera je nametnula odbojkaška praksa i značaj odbrane u razvoju odbojke. Zamena

srednjih blokera je postala neophodna sa obzirom na veliki broj njihovih skokova uz mrežu. A

kako je za odbranu neophodan „odmorniji“ odbojkaš, onda je zamena sa liberom opravdana.

Vežbanje libera je najefikasnije na utakmici.

TRENIRANJE INTEGRALNE TIMSKE TAKTIKE

-Taktički trening podrazumeva praktičnu realizaciju sadržaja plana treniranja. Osnovni

sadržaj u praktičnoj taktičkoj vežbi su: sastav postave i rezerve, mesto odbojkaša u postavi,

kretanja u kombinacijama (za napad, kontru i odbranu), individualna taktika, način

povezivanja svih sadržaja u sportskoj borbi na utakmici i očekivana vrednost sportskog dela

(tvorevine).

-Integralni taktički trening tima treba da obezbedi praktične posptupke svih odbojkaša koji su

na treningu ili utakmici da tim funkcioniše kao celina i u kojoj svaki odbojkaš maksimalno

doprinosi uspehu u sportskoj borbi. Integralna taktička priprema podrazumeva adekvatne

postupke u odbrani protiv protivnika koji napada. Na taj način odbrana postaje važan faktor za

postizanje sportskog dela (uspeha).

-Redosled treniranja taktike odbrane podrazumeva da se na početku koriste postave i sistemi

koji su jednostavniji i koji stvaraju uslove da se odbrana usavršava i da adekvatno odgovori

na protivnički napad. Postupci odbojkaša u odbrani moraju da budu raznovrsni i time

odgovore na iznenađenja koja im može prirediti protivnik. Pobedu na SP ili OI mogu osvojiti

samo timovi koji imaju izvanrednu odbranu i izvanredne odbojkaše u odbrani (npr. libero

Korsano u reprezentaciji Italije). Taktička priprema timova zasniva se na specijalizaciji

odbrambenih sposobnosti odbojkaša.

- 129 -

- poboljšava motoričke sposobnosti igrača,

ZAKLJUČAK

-Odbojka kao sport je pozitivna u svakom smislu i svima preporučujem bavljenje ovim

sportom bez obzira na godine i prethodno iskustvo i to iz sledećih razloga:

- usklađuje i usavršava koordinaciju pokreta,

- pozitivno utiče na psiho-fizički razvoj ličnosti,

- utiče na sposobnost funkcionisanja igrača u timu

- razvija takmičarski duh

- razvija osećaj odgovornosti, organizovanosti i planiranja

- promoviše zdrav način života i ishrane

LITERATURA:

1. Claude Naudin, 2000., Enciklopedija za mlade; Larousse “Sport”

2. Rodić N., 1999., Metodika sportskih aktivnosti, Učiteljski fakultet,

Sombor

3. http://www.znanje.org/i/i27/07iv10/07iv1010/istortijat.htm

4. http://www.znanje.org/i/i27/07iv10/07iv1010/pravila.htm

5. Wikipedia: http://bs.wikipedia.org/wiki/Odbojka