TEORIJSKO METODOLOKI POJMOVI I PROJEKCIJE U SPORTSKOM MENADMENTU1. POJAM I PROJEKCIJE MENADMENTA U SPORTU

Iako postoje mnoge definicije menadmenta, meu mnogobrojnim autorima postoji veliko neslaganje ta je to menadment, pa je sasvim izvesno da nema ni opte prihvadene definicije menadmenta. Menadment bi se mogao definisati kao nauka, obrazovna disciplina, vetina ili proces, a zatim i kao profesija, karijera i zanimanje.

Sportski menadment predstavlja proces predvianja, modelovanja, planiranja, programiranja, organizovanja, rukovoenja i obezbeenja politike i kontrole ljudskih, materijalnih, finansijskih i drugih organizacionih resursa sportske organizacije.

Konkretno, sportski menadment predvia sportski razvoj, planira opte poslove u oblasti sporta, organizuje resurse, procese i funkcije, ostvaruje politiku razvoja ljudskih resursa, organizuje sportsku i poslovnu funkciju, obezbeuje komunijaciju i koordinaciju, kontrolie procese i eliminie destruktivne konflikte. Predmet menadmenta u sportu moe biti organizacija sistema, poslovna delatnost, neki tehnoloki proces i dr.

U sportskoj organizaciji menadment, u irem smislu, obezbeuje integralnost svih procesa koji su relevantni za upravljanje procesima i funkcijama, sa generalnim ciljem, da se stvorene ideje transformiu u uspenu operacionalizaciju ciljeva. U uem smislu, menadment predstavlja proces obezbeenja kadrovske politike i kontrole ljudskih, materijalnih, finansijskih i drugih organizacionih resursa sportske organizacije.1

2. POJAM I KONSITUANTE PRINCIPA SPORTSKOG MENADMENTA

Principi sportskog menadmenta predstavljaju najosnovnija pravila ostvarivanja menadmentske delatnosti i oni izviru iz praktinog iskustva ljudi. Principi menadmenta, u stvari, predstavljaju rezultat uoptavanja objektivnih ekonomskih, organizacionih, tehnikih, sociolokih, psiholokih i drugih zakonitosti, uzajamnih odnosa ljudi u procesu zajednike interakcione delatnosti. Sobzirom da je veoma teko dati jezgrovitu definiciju principa sportskog menadmenta, jer sport sadri izmeu ostalog i stvaralaku, komparativnu i kompetitivnu dimenziju, ona se moe najbolje izraziti putem slededih konsituanti: 1. sprovoenjem ciljeva i ouvanjem misije i duha sporta jer je osnovni zadatak menadmenta da osposobi ljude da zajedniki deluju u ostvarivanju jednostavnih, jasnih i jedinstveno postavljenih ciljeva; kao i da misija mora da bude dovoljno jasna i dovoljno velika da omogudi zajedniku viziju.) 2. posedovanjem stabilne pozicije sportske organizacije (jer menadment mora da uvaava princip ouvanja stabilne sportske organizacije u svim njenim delovima, funkcijama i resursima.) 3. razvijanjem kreativnih sposobnosti u sportskoj organizaciji (jer sportska aktivnost predstavlja kreativan proces stvaranja visokih trajnih ljudskih vrednosti, ukljuujudi i odgovarajude sportske rezultate; pa shodno tome organizacija svoj menadment mora da opredeli iznalaenju sve novijih puteva sportske kreacije, preko znanja i umeda najkreativnijeg dela ljudskih potencijala.) 4. razvijanjem i primenjivanjem poslovnih funkcija menadmenta (jer one moraju imati svoju sukcesiju i interakciju (prevdianje, planiranje, organizovanje, kadrovanje, rukovoenje i kontrolisanje), jer svaka pojedinana poslovna funkcija za sebe, izdvojena iz celine procesa menadmenta, nede biti dovoljno efikasna i efektivna.

2

5. postizanjem rezultativnosti okrenutoj javnosti (jer se rezultat u sportskoj organizaciji meri uinkom sportista, zadovoljstvom klijenata koji prima sportske usluge, kupca sportskih proizvoda i usluga, kao i ukupne sportske i ire javnosti, kojoj pripadaju zajedno sportista, klijent i kupac)

Ovi navedeni principi nisu formulisani i zadani veno, ved oni predstavljaju pokuaj na osnovu uobiajenih naela teorije sporta i menadmenta, kako bi se dolo do najcelishodnijeg upravljanja koje de se odvijati prema nekim uspostavljenim zakonitostima.

3

3. POJAM I USMERENOST METODA SPORTSKOG MENADMENTA

Metode sportskog menadmenta su naini upravljake delatnosti, koji predstavljaju proces realizacije poslovne funkcije menadmenta sa ciljem delovanja na kadrovski potencijal da se njihov rad aktivira na stvaralaki nain.

Poto se osnovni uslov efektivnosti i efikasnosti primene metoda nalazi u kompleksnom i istovremenom pokrivanju ekonomskih, organizacionih, socijalnih i psiholokih interesa ljudi koji rade i deluju u okviru sportske organizacije, u tom smislu najede metode menadmenta su:

1. ekonomske metode u ijoj osnovi lee objektivni ekonomski zakoni, specifini zakoni trita, kao i principi nagraivanja za uloeni rad i ostvarene rezultate (cene proizvoda i usluga, razliite nadoknade rada, premije, akcije na berzi, procente od depozitnih uloga itd.)

2. organizacione metode koje predstavljaju naine delovanja na organizacione interese ljudi, a zasnivaju se na objektivnim ekonomskim zakonima efikasne i efektivne organizacije ljudske delatnosti, prirodnoj potrebi oveka da svoj radni vek provede u jednoj ureenoj sredini, a njihova usmerenost se manifestuje u podgrupama stabilizujudih metoda, kadrovskih metoda i discilinskih metoda.

3. socijalne metode koje predstavljaju naine delovanja i usredseenost menadmenta na socijalne interese ljudi u sportskoj organizaciji u cilju aktivizacije njihovog radnog delovanja, podizanja njihovog stvaralatva, uz povedanu zainteresovanost za rad i postizanje rezultata na najviem mogudem nivou; koristedi pri tome kompleks metoda za reavanje unutarorganizacionih pitanja lanova organizacije (socijalna istraivanja, socijalna planiranja, kao i socijalna regulativa)

4

4. psiholoke metode koje predstavljaju naine regulisanja odnosa meu ljudima u cilju formiranja blagorodnog psiholokog ambijenta, jednog od najvanijih faktora efikasne i efektivne delatnosti; a to se postie primenom metoda kompletiranja manjih grupa koje treba da obezbede optimalnu brojnost ljudi u grupama, metoda uspostavljanja prijatnih, korektnih odnosa uzajamnog potovanja izmeu menaderske i nemenaderske strukture (trenera i sportista, sportista i navijaa, menadera i navijaa, volontera i navijaa i dr.) kao i humanizacije rada.

5

4. POJAM I FUNKCIJE MENADMENTA INFORMACIONOG SISTEMA I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U SPORTU

Informatika kao nauka se u oblasti menadmenta moe definisati kao nauka o organizovanju i funkcionisanju menadmenta informacionog sistema (MIS), uz podrku menadmenta informacione tehnologije (MIT). Informacioni sistem se moe definisati kao skup metoda, postupaka i resursa, organizovanih da podre poslovanje, putem aurnog i pouzdanog obuhvata podataka u procesu rada i odluivanja.

Menadment informacione tehnologije, integrie moderne tehnologije povezane sa savremenim raunarskim sistemima i komunikacijama. Pored operativnih transakcijskih sistema, koji se odnose na transakcijske obrade podataka i automatizaciju poslovanja, ove tehnologije se sve vie koriste u procesima upravljanja i odluivanja, odnosno sve se vie povezuju sa funkcijom menadmenta, posebno u razvoju menadmenta informacionih sistema (MIS), kao to su DSS (Desision Suport System) i ES (Expert System) i predstavljaju sisteme za podrku odluivanju.

Svaka organizacija mora posedovati informacioni sistem, koji sadri niz aplikativnih sistema, kao to je prikupljanje podataka, obrada podataka, memorisanje podataka i dostavljanje podataka.

Prikupljanje podataka vri aktivnost na mestima njihovog nastanka i njihovo pripremanje za unoenje u raunar. Obradom, prikupljeni podaci se transformiu u skladu sa unapred utvrenom logikom, ciljevima, postupcima i programima obrade. Obraeni podaci, koji sada poprimaju karakter informacija, memoriu se radi daljeg koridenja, arhiviranja ili za nove obrade, pa se u obliku izvetaja, pregleda i tabla...dostavljaju korisnicima, kao informacijska podloga za odluivanje.

6

Funkcije informacionog sistema moraju zadovoljiti dva osnovna kriterijuma, a to su: 1. funkcija informisanja za potrebe upravljanja to znai da svaki informacioni sistem mora svojim funkcionisanjem osigurati relevantne i adekvatne informacije za potrebe rukovoenja, te operativnog, taktikog i stratekog upravljanja poslovnim sistemom, kao celinom i njegovim delovima. 2. funkcija voenja dokumentacije to znai da svaki poslovni sistem mora imati dokumentacionu podlogu svojih aktivnosti, kako radi osiguranja kontinuiranog pradenja vlastitog funkcionisanja, tako i potrebe komuniciranja i izmenjivanja podataka i informacija sa drugim komponentama organizacionih sistema.

7

TEHNOLOKO IMPLEMENTACIONI POJMOVI MODELA I MODELOVANJA U SPORTSKOM MENADMENTU

5. POJAM I KONSTRUISANJE MODELA U SPORTSKOM MENADMENTU

U savremenoj i modernoj nauci model uvek predstavlja neku konstrukciju koja sadri neko zajedniko svojstvo ili slinost sa originalom. Bilo koji skup pravila i relacija koji opisuje objektivnu realnost problema ili predmeta bilo koje ljudske delatnosti je njegov model. U tom smislu, ovekova svakodnevna razmiljanja o porstupcima za operacionalizaciju njegovih eljenih stanja i/ili postignuda na to uspeniji nain, zavise od konstrukcije modela i njegovog funkcionisanja, odnosno od predstave originala koju poseduje. Oblici modela mogu biti veoma raznovrsni, ali prema izraajnim sredstvima pomodu kojih se mogu konstruisati modeli, razlikuju se: 1. teorijski model (informacioni, verbalni, opisni, spekulativni, hipotetski), koji se najede konstruiu spekulativnim ili instrospektivnim postpukom, to znai da se fenomeni najede opisuju tekstualno (njihove strukture, funkcije, relacije izmeu sistema, komponenata ili elemenenata i sl.) i iz tih razloga poseduju preteno kvalitativne karakteristike. 2. grafiki modeli (grafikoni, eme, crtei), koji najede prikazuju strukturu modelovanog sistema, odnosno grafiku predstavu uzrono-posledinih veza izmeu ulaza, elemenata sistema i izlaza sistema; to obezbeuje pogodan metod za opisivanje karakteristinih funkcionalnih relacija meu raznim elementima sistema. 3. simboliki modeli (logini, matematiki, kibernetiki), koji prikazuju ponaanje sistema pomodu skupa matematiko-kibernetikih i logikih relacija, i njihova primena je najrasprostranjenija.8

Izraditi neki valjani incijalni hipotetski (teorijski) model, to znai uneti u njega sva prethodna i trenutna ukupna nauna i struna saznanja, postojadu aktuelnu strunu literaturu, steena iskustva, intuiciju, tradiciju, logiku, genetiki uslovljenu kreaciju i stvaralatvo; imajudi pri tome krajnju nameru ili svrhu, da je model prvenstveno namenjen koridenju za reavanje nekog aktuelnog, znaajnog i iznad svega uspenog praktinog i primenljivog problema.

9

6. POJAM I POSTUPCI MODELOVANJA U SPORTSKOM MENADMENTU

Pod modelovanjem se podrazumeva postupak izrade nekog modela i najede se vri na spekulativan (intiuitivan, teorijski, kvalitativan, hipotetski) nain, pomodu apstraktno-logikih procedura ili empirijskim (kvalitativnim, eksperimentalnim) postupcima. Prilikom modelovanja modela spekulativnim postupkom potrebno je iskljuiti sve to je manje bitno i prezentovati samo relevantne (selektivne) elemente (informacije), njihova svojstva i meusobne relacije, analogije funkcija i ponaanja originala, a za njih je karakteristino da poseduju preteno kvalitativna karakteristike. Nedostatak takvih modela sastoji se u tome da svaki subjekat po jednom te istom fenomenu daje svoje subjektivno vienje i miljenje, a to znai da postoji mogudnost da svaki od njih na svoj nain gradi svoj sopstveni model. To znai da misli i rei iza kojih ne stoje operacije pomodu kojih se mogu dobiti kvantitativni podaci o onome na ta se te misli i rei odnose, najede nemaju nekog bitnog znaaja u neposrednoj praktinoj aktivnosti, ved predstavljaju samo incijalnu hipotetsku etapu u dolaenju do ostvarivanja nekog eljenog stanja egzaktnim putem. Sva istraivanja koja se sprovode na nivou spekulacije i deskripcije, bez cilja da se na bazi toga utvrdi neka pravilnost, objektivnost ili nauna zakonitost, spadaju iskljuivo u predradnje empirijskim istraivanjima. Modelovanje se najede vri pomodu apstraktno-logikih procedura naunog istraivanja odreenim redosledom. Meutim, kada se doe do odreenog saznanja o modelu to znanje se mora prenosti na original, a to zai da je model prvenstveno namenjen koridenju za reavanje nekog praktinog problema.

10

STRATEGIJSKO UPRAVLJAKI POJMOVI I PROCESI U SPORTSKOM MENADMENTU7. POJAM I CILJEVI STRATEGIJSKOG MENADMENTA

Strategijski menadment se najede definie kao nauna disciplina i vetina koridenja naina kako da se ostvare neka eljena stanja (ciljevi), i najede predstavlja izraz filozofije organizacije aktivnosti, te na taj nain prua bliu definiciju vizije operacionalizacije tehnologije rada. eljeno stanje prilikom izrade bilo kakvog organizacionog sistema predstavlja primarni zadatak, jer samo onda kada se zna ta se eli ostvariti putem neke aktivnosti, moe se definisati celokupan radni proces, odnosno predvideti na integralnoj osnovi zasnovanu tehnologiju rada. Da bi se uopte mogao sprovoditi proces bilo kakve aktivnosti, eljeno stanje se mora definisati na to precizniji, objektivniji i jasniji nain, a ne generalno. Generalni cilj strategijskog razvoja je upravljanje strategijskim planiranjem, koji ima zadatak da dugorono definie ciljeve strategije razvoja organizacije, kao i da obezbedi sve relevantne resurse u rukovoenju njegove realizacije. Ovaj problem se u savremenom svetu najede reava konstrukcijom i funkcionisanjem modela strategijskog razvoja odreenih aktivnosti. Parcijalni ciljevi strategijskog razvoja su: - optimalno koridenje inteligencije, znanja, vetina, motivacije i odanosti svih lanova organizacije u postizanju strategijskih globalnih ciljeva. - maksimalno koridenje talenata, kreativnih i stvaralakih sposobnosti raspoloivih ljudskih potencijala. - sistematsko povezivanje, integrisanje i ukljuivanje procesa i aktivnosti upravljanja resursima u celovisto strategijsko upravljanje, formulisanje i primenu organizacijskih i poslovnih startegija.

11

- integralno analiziranje i upoznavanje trendova i promena u konkurentskim organizacijama, te uspostavljanje spoljanjih standarda uporeivanja sa najboljima u slinim delatnostima. - maksimalno usmeravanje i koridenje jakih strana postojadih potencijala i minimiziranje i otklanjanje onih koji potenciraju nedostatke i slabosti. - smiljeno kreiranje integralne strategije razvoja trenutnih potencijala koja je u skladu sa razvojem strategije organizacije. - neprekidno menjanje i prilagoavanje zahtevima okruenja u poslovanju prema cilju i programskim sadrajima.

12

8. PROJEKCIJE I PROCESI STRATEGIJSKOG MENADMENTA

*Projekcije koje predstavljaju pravce u konstrukciji bududeg eljenog stanja neke delatnosti, mogu se definisati kao izbor mogudih alternativa tokova; to znai da oni na integralan nain obuhvataju sve relevantne elemente aktivnosti, pomodu kojih se mogu konceptualizovati, kako, kada i na koji nain se mogu realizovati, kao i kakvi se efekti mogu od njih oekivati. Meutim, prilikom konceptualizacije nekog eljenog stanja najvedi problem predstavlja dilema, zato ba na takav nain izvriti neku konstrukciju bududeg eljenog stanja, a ne na neki drugi nain; kao i da li je neko definisano eljeno stanje upravo ono koje obezbeuje najvedu uspenost za reavanje nekog problema. *Strategija razvoja u savremenom svetu predstavlja jedan od najrasprostranjenijih modernih naina upravljanja, koji se oslanja na adekvatne resurse organizacije i ispitivanje ansi koje organizacija moe imati na osnovu saznanja iz okruenja u smislu promena koja se dogaaju u njemu. *Ciljevi, strategije i planovi ine osnovne strukturalne elemente koncepta organizacionog sistema. Procesom planiranja, kao fundamentalnog elementa, odabiraju se ciljevi, zatim strategije, programi i dinamika njihove operacionalizacije. Planiranje predstavlja osnovnu potrebu svakog organizacionog sistema. Odnos planiranja prema drugim elementima je interaktivan, jer predstavlja osnovu za sprovoenje svih drugih aktinosti, kao to je organizovanje i rukovoenje, sprovoenje kontrole, obezbeivanje materijalnih, finansijskih, trenanih, kadrovskih i drugih tehnolokih uslova. Ciljevi se definiu kao bududa kvantitativna i kvalitativna eljena stanja prema kojima organizacija pokrede, usmerava i vodi skup svojih dugoronih ili kratkoronih aktivnosti, koja treba da se ostvare u razliitim vremenskim periodama.

13

*Proces planiranja bazira se na strategijskom, operativnom i funkcionalnom planiranju, kao i na elementima planiranja ciljevima, strategijama, planovima, programima, projektima, budetima i dr. Pri tome je vano naglasiti, da je za sportsku organizaciju od znaajne vrednosti funkcionalno planiranje, koje u sebi sadri i strategijsko i operativno planiranje. Funkcionalno planiranje na nivou sportske funkcije moe biti planiranje treninga, takmienja, razvoja sportskih rezultata, strunog rada i kadrova, primarne i dopunske selekcije i dr. U okviru poslovne funkcije, planiranje se odnosi na marketing, finansije, investicije, koridenje i odravanje objekata, opemu i rekvizite i dr. Svaka funkcija u okviru sportske organizacije moe biti struktuirana.

14

9. MODELOVANJE STRATEGIJSKOG RAZVOJA

Modelovanje strategijskog razvoja podrazumeva izradu i funkcionisanje takvog modela strategije, koji omoguduje celovito, konherentno i dugorono predvianje aktivnosti, kao i kratkorono optimalno upravljanje, kontrolu i pradenje integralnim ljudskim procesima u sportskog organizaciji, kako bi se najbolje pozicionirali i postizali organizacijski ciljevi i misije. Strategija se najede definie kao nauka i vetina koridenja naina kako da se ostvare neka eljena stanja (ciljevi) i najede predstavlja izraz filozofije organizacije aktivnosti, te na taj nain prua definiciju vizije operacionalizacije tehnologije rada. eljeno stanje prilikom izrade bilo kakvog organizacionog sistema predstavlja primarni zadatak, jer samo onda kada se zna ta se eli ostvariti putem neke aktivnosti, moe se definisati celokupan radni proces, odnosno predvideti na integralnoj osnovi zasnovanu tehnologiju rada. Da bi se uopte mogao sprovoditi proces bilo kakve aktivnosti, eljeno stanje se mora definisati na to precizniji, objektivniji i jasniji nain, a ne generalno, dakle mora biti dato u merljivim veliinama, kako bi postojala mogudnost njegovog proveravanja odnosno kontrolisanja. Meutim, prilikom konceptualizacije nekog eljenog stanja najvedi problem predstavlja dilema, zato ba na takav nain izvriti neku konstrukciju bududeg eljenog stanja, a ne na neki drugi nain; kao i da li je neko definisano eljeno stanje upravo ono koje obezbeuje najvedu uspenost za reavanje nekog problema. Pri tome treba imati u vidu, da bez predvianja potreba i mogudnosti razvoja bilo kakvog organizacionog sistema, u periodu za koji se utvruje koncepcija i projekcije njegovog razvoja, nije mogude realno utvrditi ciljeve i zadatke razvoja. Analiza trenutnog stanja i sagledavanje eljenih promena i ishodita, koje treba da nastupe kao posledica funkcionisanja organizacionog sistema, omoguduje da se uz realnije utvrivanje ciljeva unapred utie na povedanje funkcionalnosti procesa.15

Strategija razvoja u savremenom svetu predstavlja jedan od najrasprostranjenijih modernih naina upravljanja, koji se oslanja na adekvatne resurse organizacije i ispitivanje ansi koje organizacija moe imati na osnovu saznanja iz okruenja u smislu promena koja se dogaaju u njemu.

16

10. PROBLEM, PREDMET I CILJEVI ISTRAIVANJA

Problem istraivanja se sastoji u nedostatku postojanja optimalno konstruisanih generalnih i pojedinanih modela funkcija upravljanja u menadmentu u sportu, sobzirom na to da se upravljanje u sportskim organizacijama danas jo uvek bazira preteno na intuitivnim, subjektivnim i hipotetskim postavkama i tradicionalnim iskustvima. Za razliku od pragmatino intuitivnog naina upravljanja, u dananjim uslovima razvoja drutva informaciono tehnoloki nain prua daleko objektivnije i ubedljivije mogudnosti da se upravljake akcije, pored uobiajenih misaono logikih i kvalitativno stvaralakih, formuliu i u obliku odgovarajudih modela izraenih u kvanitativnom i implementacionom obliku, uz sve vede uvaavanje i kontinuiranu primenu naunih saznanja i metodoloko menaderskog naina miljenja. Predmet istraivanja je konstruisanje modela sportske, poslovne i organizacione funkcije menadmenta u sportu i njihovo funkcionisanje na bazi njihove integracije i interakcije. Generalni cilj istraivanja je da se putem konstruisanja, analiziranja i prezentovanja pojedinanih modela, koji su kreirani na osnovama koncepcijskih, strategijskih, metodolokih, naunih, tehnolokih i pragmatinih pristupa u sportskom menadmentu ukae sa jedne strane na modelovanje, nadopunjivanje i saradnju u integralni proces; a sa druge strane na uvek prisutan fenomen kontinuirane interaktivnosti i prilagodljivosti pod uticajem sve novijih tehnologija, koje po pravilu dovode do optimalne promenljivosti u globalnom organizacionom sistemu sporta, kao i njegovim podsistemima, funkcijama, podfunkcijama, komponetama i elementima. Parcijalni ciljevi istraivanja su: 1. da se izvri konstruisanje modela sportske funkcije koji se moe realziovati kroz tzv. optimalno upravljanje celokupnim transformacionim procesom sportista putem interakcione aktivnosti angaovanih sportskihtrenera, naunika i strunjaka razliitog profila na integralnoj osnovi.

17

2. da se izvri konstruisanje modela poslovne funkcije koji de biti u funkciji integralnog upravljanja i funkcionisanja sportske organizacije i usmeren na nesmetano odvijanje interakcione aktivnosti od strane sportskih menadera, marketing menadera, upravljaa i volontera. 3. da se izvri konstruisanje modela organizacione funkcije koji je usmeren na institunacionalizovani oblik usmeravanja i koordinisanja ljudi u okvirima interakcionog funkcionisanja sportskih klubova, sportskih udruenja, sportskih asocijacija i naunih i strunih instituacija. 4. da se izvri konstruisanje globalnog modela multifunkcionalnosti integralno interakcionih sportskih, poslovnih i organizacionih funkcija koji obezbeuje da se dinamizam sistema upravljanja u integralnoj strukturi sportske organizacije stvara kroz to optimalniju harmoniju interakcionih delova menadmenta i organizacionih jedinica. 5. da se na osnovama konstruisanih modela sportske, poslovne i organizacione funkcije, i njihove globalne multifunckionalnosti, izrade strukturalne i funkcionalne integralno interakcione programske projekcije razvoja, sa ciljem da na neposredan nain doprinesu eljenim transformacijama u globalnom sistemu sporta, a posredno i u bilo kojem prezentovanom modelu, s obzirom na njihovu interakcijsku povezanost.

18

11. HIPOTEZE ISTRAIVANJA

Generalna hipoteza Na osnovama konstruisanih koncepcijskih, strategijskih, naunih, tehnolokih i pragmatinih pristupa i postupaka; postojade mogudnost da se konstruiu konkretni modeli sportske, poslovne i organizacione funkcije, njihovea integracija i interakcija u savremenoj tehnologiji menadmenta u sportu, u cilju poboljanja efikasnosti i efektivnosti kontinuiranog procesa ostvarivanja to optimalnije kompetentnosti ukupnih sportskih ostvarenja.

Parcijalne hipoteze: 1. Postojade mogudnost da se izvri konstruisanje takvog modela sportske funkcije, koji se moe realizovati kroz tzv. optimalno upravljanje celokupnim transformacionim procesom sportista putem interakcijske aktivnosti angaovanih sportskih trenera, strunjaka i naunika razliitog profila. 2. Postojade mogudnost da se izvri konstruisanje takvog modela poslovne funkcije, koja de biti u funkciji integralnog organizovanja i interakcionog funkcionisanja sportske organizacije od strane sportskih menadera, marketing menadera, sportskih upravljaa i sportskih volontera. 3. Postojade mogudnost da se izvri konstruisanje takvog modela organizacione funkcije, koja de biti usmerena na integralnu organizacionu strukturu i interakciono funkcionisanje sportske organizacije od strane sportskih klubova, sportskih udruenja, sportskih asocijacija i naunih i strunih institucija. 4. Postojade mogudnost da se izvri konstruisanje globalnog modela multifunkcionalnosti integralno interakcionih sportskih, poslovnih i organizacionih funkcija koji obezbeuje da se dinamizam sistema upravljanja u integralnoj strukturi sportske organizacije stvara kroz to optimalniju harmoniju interakcionih delova menadmenta i organizacionih jedinica. 5. Postojade mogudnost da se na osnovama konstruisanih modela sportske, poslovne i organizacione funkcije i njihove globalne multifunkcionalnosti,19

izrade strukturalne i funkcionalne integralno interakcione programske projekcije razvoja, sa ciljem da na neposredan nain doprinesu eljenim transformacijama u globalnom sistemu sporta, a posredno i u bilo kojem prezentovanom modelu, s obzirom na njihovu interakcijsku povezanost.

20

12. METODE ISTRAIVANJA

Metodologija je teorija o istraivanju, a njen osnovni predmet prouavanja su metode istraivanja za kreiranje hipoteza, prikupljanje podataka, metode merenja podataka, metode obrade podataka, kao i tehnologija istraivanja (tj. konceptualizacija, kondenzacija i operacionalizacija), koja je u funkciji formiranja potencijalnih naunih zakonitosti. U sadanjem trenutku razvoja menadmenta u sportu, akcenat treba da bude na analizi, konceptualizaciji, konstrukciji i operacionalizaciji postojadih informacija na osnovu kojih se mogu kreirati relevantne projekcije budude orjentacije i impelemntacije naunih saznanja u razvoju i unapreenju menadmenta u sportu. U menadmentu se gotovo u podjednakoj meri koriste tri metode: - genetika ili metoda analize (poznatija kao razvojna ili istorijska metoda), - deksriptivna (ako je istraivanje usmereno na upoznavanju sadanjosti) - eksperimentalna metoda, koja predstavlja zapravo istraivanje kauzalnih veza, radi preduzimanja mera i akcija razvoja neke naune oblasti u bududnosti. * Ni jedna od navedenih metoda nije samostalna ni sveobuhvatna i zbog toga se u istraivakoj praksi najede izolovano mnogo ne primenjuju. Traenje uzroka i posledica je upravo sutina istraivanja u oblasti menadmenta u sportu, tako da je kauzalnosti implicirana u sve tri metode do te mere, da se ona moe smatrati integralnim delom svake metode posebno i svih metoda istraivanja zajedno. Metode modelovanja podrazumeva izradu i funkcionisanje takvih modela koji omoguduju celovito, konherentno i dugorono predvianje aktivnosti, kao i kratkorono optimalno upravljanje, kontrolu i pradenje integralnih, parcijalnih i individualnih procesa, kako bi se najbolje pozicionirali i postizali postavljeni ciljevi.

21

Metode istraivanja se najede biraju prema problemu, predmetu, ciljevima i hipotezama istraivanja, zatim prirodi i odlikama zakonitosti koje vladaju u oblasti menadmenta u sportu, kao i oblastima i izvorima istraivanja. Poto je u ovom istraivanju osnovni predmet istraivanja konstruisanje modela sportske, poslovne i organizacione funkcije menadmenta u sportu i njihovo funkcionisanje na bazi njihove integracije i interakcije, logino je bilo da se u ovom sluaju primeni integralna metoda kauzalnosti, pomodu koje de se na najoptimalniji nain izvriti konstruisanje tri pojedinana modela funkcija (sportske, poslovne i organizacione), a zatim da se uvtrdi njihova integralnost, interaktivnost i funkcionalnost.

22

STRUKTURA I FUNKCIONISANJE MODELA INTEGRALNO INTERAKCIONIH FUNKCIJA

13. POJAM SISTEMA, INTEGRALNOSTI I INTERAKTIVNOSTI U SPORTSKOM MENADMENTU

Sportska organizacija se najede posmatra i analizira sa aspekta sistemskog pristupa, naroito zbog njenog definisanja u okruenju razliitih sistema sa kojima je ona u viestrukim vezama i odnosima. Ona je sama za sebe sistem i deo je opteg, vieg sistema, koja je struktuirana od podsistema, kao meuzavisnih delova jedne celine, i istovremeno je dinamian i otvoren sistem prema spoljanjem okruenju bez kojeg ne bi mogla postojati. Sistem je celina sastavljena iz delova, to je skup komponenata i elemenata koji ima svoj jedinstveni cilj. Poto se sportska organizacija tretira kao sistem, odnosno kao skup podsistema koji su u neprekidnoj interakciji, komunikaciji, koordinaciji i meuzavisnosti, prosti sistemi su orjentisani na dostizanje samo jednog od ciljeva; a sloeni sistem, sastavljen od skupa razliitih podsistema kao delova celine, stremi da dostigne vie uzajamno povezanih, kooridnisanih i usaglaenih ciljeva. Sve sportske organiozacije, kao sloeni sistemi, poivaju u manjoj ili vedoj meri na tzv. sistemskom efektu koji izraava princip po kome se celina uvek kvalitativno razlikuje od prostog zbora njenih sabranih delova. Sistemski efekat sa ovakvim krajnjim ishodom nije nita drugo do sistemski sinergetski efekat, gde je sinergija sastavni deo sistemskog efekta, po kome spajanje delova u jednu celinu nije prost zbir njenih pojedinanih delova, ved novi uvedani kvalitet, odnosno nova kvalitativna vrednost.

23

Tokom svoje egzistencije i evolucije svaki sistem se nalazi u nekom kontinuiranom eljenom stanju i obavlja odreeno kretanje. U teoriji sistema pod kretanjem se podrazumeva svaka promena stanja sistema u vremenu, kao niz pretvaranja njegovih stanja u naredna, nova, stanja. Promene stanja sistema u vremenu moe da nastane pod dejstvom spoljanjih faktora, ali i kao rezultat transformacionog procesa unutar samog sistema. Spoljanja dejstva na sistem koja bitno utiu na njegovo stanje nazivaju se ulazne veliine ulazne varijable sistema. Sportska organizacija se moe definisati kao sistem sa upravljanjem, jer se preko njega obezbeuje ostvarivanje ciljeva organizacije, sadrane u svrsi postojanja, kao i u njenoj krajnjoj ciljnoj smislenosti. Sa aspekta definisanja sportske organizacije, posebno je znaajan sistemski pristup, baziran na generalnoj teoriji sistema, to znai da ona predstavlja veoma sloen, dinamian i otvoren sistem, koji se sastoji od odreenih komponenata i elemenata, kao meuzavisnih delova jedne celine. Kao otvoren sistem, sportska organizacija predstavlja deo generalnog sistema sporta, koja je istovremeno i podsistem (komponenta) i element (jedinica) integralnog sistema.

Integralnost predstavlja uspostavljanje horizontalne komunikacije i koordinacije izmeu razliitih podsistema (komponenata, elemenata) u sportskoj organizaciji, koja direktno utie na uspostavljanje integrisane ciljne usmerenosti svih delova celine ka ostrvarivanju multidimentzionalnih ciljeva sportske organizacije. Uspostavljanje horizontalne komunikacije i koordinacije podrazumeva ujedno i uspostavljanje balansa izmeu razliitih podsistema. To konkretno znai da nijedan podsistem ne moe da dominira u meri koja de staviti pod sumnju ostvarivanje postavljenog generalnog (integralnog) organizacionog cilja.

24

INTEGRALNOST MODELA SPORTSKE, POSLOVNE I ORGANIZACIONE FUNKCIJE

SPORTSKA FUNKCIJA

POSLOVNA FUNKCIJA

ORGANIZACIONA FUNKCIJA

Izmeu komponenata i elemenata u integralnoj interakcionoj funkciji postoje odgovarajude relacije, odnosno komunikacije, koje mogu u odreenim situacijama biti takve, da jedan element posredno preko drugih elemenata moe uticati i sam na sebe. Funkcije kod kojih je to sluaj, kae se da poseduju povratnu vezu (feedback), to znai da je njihova struktura sastavljena od kola povratnog dejstva kroz koje prole aktivnosti kontroliu budude. Sportska organizacija se osniva radi obavljanja sportskih delatnosti i aktivnosti, sa ciljem to brojnijeg obuhvatanja lanstva i postizanja vrhunskih sportskih ostvarenja. Ona je deo drutvenog sistema. Kao integralan sistem, sportska organizacija je oslonjena na okruenje i veze koje sa njima ima. Svrha postojanja sportske organizacije moe biti ugroena ukoliko veze sa okruenjem (ulaz-izlaz) u rezultatima sportskog procesa ne funkcioniu na najbolji nain. Interaktivnost se najede definie kao relacija, tj. meuzavisnost celine i delova celine, pri emu se delovi celine mogu posmatrati kao podsistemi, odnosno delovi jednog vieg sistema, koji ine skup razliitih aktivnosti neophodnih da bi se ostvario jedinstven cilj. To konkretno znai da savremena sportska organizacija ne moe uspeno egzistirati bez interaktivnosti sportista, sportskih trenera, tima strunjaka i naunika, zatim izmeu menadera, marketing menadera, upravljaa u sportu i volontera, koji su angaovani u okviru sportskih klubova,25

strukovnih saveza i strunih i naunih institucija izmeu kojih takoe postoji nuna interaktivnost. Kao subjekti funkcija u sportskoj organizaciji, pored zaposlenih i organa upravljanja, javljaju se i poslovodni organi (menaderi), sindikalna organizacija i kadrovska sluba. Svaki od navedenih subjekata u okviru svoje nadlenosti raspolae odreenim pravima i obavezama, ijim se izvrenjem ostvaruje ukupna funkcija sportske organizacije. Harmonino delovanje svih subjekata u okviru njihovih uloga i izvravanje odgovarajudih zadataka je uslov za optimalno obavljanje svih funkcija, i to ne samo sa ekonomskog, ved i organizacionog, drutvenog, pravnog i humanistikog aspekta.

INTEGRALNOST MODELA IZMEU I UNUTAR SPORTSKE, POSLOVNE I ORGANIZACIONE FUNKCIJE

SPORTSKA FUNKCIJATRENER SPORTISTA TRENER STRUNJACI TRENER NAUNICI SPORTISTA STRUNJACI SPORTISTA NAUNICI STRUNJACI NAUNICI

POSLOVNA FUNKCIJAMENADERI U SPORTU UPRAVLJAI U SPORTU MENADERI U SPORTU MARKETING MENADERI MENADERI U SPORTU VOLONTERI U SPORTU UPRAVLJAI U SPORTU MARKETING MENADERI UPRAVLJAI U SPORTU VOLONTERI U SPORTU MARKETING MENADERI VOLONTERI U SPORTU

ORGANIZACIONA FUNKCIJAKLUBOVI UDRUENJA KLUBOVI ASOCIJACIJE KLUBOVI INSTITUCIJE ASOCIJACIJE UDRUENJA ASOCIJACIJE INSTITUCIJE INSTITUCIJE UDRUENJA

26

14. CILJEVI, ZADACI I ULOGA FUNKCIJA U MENADMENTU

Ostvarivanje ciljeva sportske organizacije sastoji se u utvrivanju i sprovoenju nekog eljenog stanja u bliskoj ili daljoj bududnosti kojeg ona nastoji da postigne odgovarajudom akcijom na integralnoj osnovi, odnosno objedinjavanjem generalnog cilja, parcijalnih ciljeva, ciljeva grupa, individualnih ciljeva i uticaja okruenja, izmeu kojih postoje interaktivni odnosi. Generalni cilj funkcije menadmenta u sportskoj organizaciji je da se u to kradem vremenu i sa manjim utrokom sredstava i energije postignu optimalni efekti u obavljanju planiranih poslova. Pored ovog, preteno ekonomskog cilja, prilikom organizovanja funkcije menadmenta tei se ostvarivanju i drugih parcijalnih, individualnih, socijalnih, organizacionih i drugih ciljeva. Da bi se sve to moglo ostvariti, osnovni zadatak funkcije menadmenta je da u sportsku organizaciju ukljui to kvalitetnije ljude u njen razvoj, odnosno da pribavi, rasporedi, prilagodi, podstakne, stimulie, zatiti i razvija optimalne profile kadrova koji su neophodni za operacionalizaciju njenih generalnih i parcijalnih dugoronih, srednjeronih i kratkoronih ciljeva. Uloga funkcije menadmenta u sportu, kao elementa njegove unutranje organizacije, uslovljena je podelom rada. Skup pojedinanih elemenata funkcije opredeljuje i njenu integracionu i interakcionu ulogu. Shodno tome, pod ulogom funkcije menadmenta u sportu podrazumeva se obavljanje delatnosti odreenih subjekata kojima se ostvaruju zadaci funkcije utvreni na osnovu funkcionalne podele rada. Delatnost oznaava specifian rad ljudi, a zadatke konkretizacija i operacionalizacija ciljeva.

27

15. OSNOVNE FUNKCIJE MENADMENTA U SPORTU

Savremene teorije sportskog menadmenta istiu sledede osnovne funkcije menadmenta:

OSNOVNE FUNKCIJE MENADMENTA U SPORTU1. PREDVIANJE 2. PLANIRANJE 3. ORGANIZOVANJE 4. KOORDINISANJE 5. RUKOVOENJE 6. ODLUIVANJE 7. KONTROLISANJE 8. ANALIZOVANJE

1. PREDVIANJE predstavlja jedan od naina sagledavanja bududih eljenih stanja nekog sistema i najede se reava modelovanjem menadmentskih funkcija. 2. PLANIRANJE je neprekidan proces utvrivanja ciljeva i zadataka (ta, gde, kada i ko treba da uini u bududnosti), kao i iznalaenje najpovoljnije varijante njihove realizacije kroz odreeni vremenski period. 3. ORGANIZOVANJE predstavlja delatnost u kojoj se konceptualizuju, projektuju i uspostavljaju odnosi meu aktivnostima (samim tim i ljudima), ukljuenim u pribavljanje, alociranje, primenjivanje i zamenjivanje organizacionih resursa, sa krajnjim ciljem konstrukcije to optimalnije organizacije rada za realizaciju ciljeva unutar nekog organizacionog sistema.

28

4. KOORDINISANJE predstavlja meusobno usklaivanje menadmentskih funkcija, podfunkcija ili njihovih elemenata u nekom organizacionom sistemu. 5. RUKOVOENJE predstavlja u osnovi organizacioni proces u kome se koordiniraju, integriu i usmeravaju organizacione aktivnosti radi ostvarivanja postavljenih ciljeva. 6. ODLUIVANJE se odnosi na donoenje odluke o izboru jedne od vie mogudih akcija za postizanje unapred postavljenog cilja, sobzirom da sve aktivnosti ne zahtevaju isti nain donoenja odluka. 7. KONTROLISANJE znai da se predvieni, planirani i organizacioni proces izvrenja zadataka odvija blagovremeno, ekonomino i kvalitetno. 8. ANALIZOVANJE predstavlja analizu ishodita (rezultativnost, finalitet) iz procesa upravljanja putem sprovoenja pojedinih elemenata, koji su u neposrednoj i ili posrednoj vezi sa efektivnodu, radi ostvarivanja postavljenog cilja.

29

16. KLASIFIKACIJA GLAVNIH FUNKCIJA MENADMENTA U SPORTU

U sportskom menadmentu globalne funkcije su: 1. Sportska funkcija je prvenstveno usmerena na povedanje efikasnosti tehnoloko trenanog rada i postizanje sportskih ostvarenja primenom to bolje organizacije treninga, programiranog treninga, racionalnijeg rasporeda rada i oporavka, a uz neprekidno voenje rauna o stanju sportiste, kroz tzv. optimalno upravljanje celokupnim transformaciono tehnolokim procesom putem interakcione aktivnosti angaovanih ljudskih resursa (sportista, sportskih trenera, strunjaka i naunika razliitog profila) na integralnoj osonovi.

2. Poslovna funkcija koaj je vie sumerena na integralno organizovanje i interakciono funkcionisanje od strane pojedinaca ili grupe ljudi (sportskih menadera, marketing menadera, upravljaa, volontera) kojima je povereno regrutovanje, edukovanje i zapoljavanje ljudskih resursa, upravljanje primarnim aktivnostima, kompenzovanje i nagraivanje; kao i obezbeivanje materijalnih i finansijskih uslova i sredstava, uvedanje dobiti, davanje to kvalitetnijih usluga, racionalno koridenje raspoloivih kapaciteta, kao i odravanje i razvoj sportskih objekata, opreme i rekvizita neophodnih za kontinuirano odvijanje trenane funkcije na integralnoj i interakcionoj osnovi.

3. Organizaciona funkcija koja je usmerena na integralnu organizacionu strukturu i interakciono funkcionisanje sportskih organizacija i strunih i naunih institucija (sportskih klubova, udruenja, asocijacija i institucija) i predstavlja institunacionalizovani oblik usmeravanja i koordinisanja ljudi koji rade na kreiranju i izvravanju utvrenih ciljeva, a organizovanje se najede ostvaruje primenom predvianja, modelovanja, planiranja, organizovanja, koordinisanja, odluivanja, kontrolisanja i sl. i imaju integracionu i interakcionu ulogu.

30

U sistemu sporta postoji gotovo jedinstveno miljenje da globalne funkcije predstavljaju istovremeno i faze procesa menadmenta, ukoliko imaju svoj logiki sled i ako obezbeuju funkcionisanje celokupnog sistema sportske organizacije, prevodedi je iz jedne nie u drugu viu poziciju, uz dominantno uvaavanje vizije i misije sporta, visoko vrednujudi sve humane i pozitivne tekovine, sadrane u implementaciji, teoriji i filozofiji sporta.

31

17. INTEGRALNO INTERAKCIONI MODEL FUNKCIONISANJA SPORTSKE FUNKCIJE

FUNKCIONISANJE MODELA SPORTSKE FUNKCIJE Integralno interakcioni model funkcionisanja sportske funkcije treba da bude projektovan prvenstveno ka povedanju efikasnosti i efektivnosti ovekovih akcija na osnovama sveukupnosti naunih i saznajno iskustvenih injenica i zakonitosti, koje su usmerene na sprovoenje to optimalnijih takmiarskih ishodita. Sportska funkcija prvenstveno se odnosi na probleme upravljanja u toku transformacionog trenanog procesa i zasniva se na tome da se prilikom dovoenja sportista iz inicijalnog (poetnog) stanja u novoformirano (tranzitivno, finalno) stanje, koje je po pravilu na viem nivou, ostvaruje prilagoavanje sportista uslovima koji se sastoje u neprekidnom menjanju i usmeravanju u pravu postizanja to vedeg sportskog uinka u odreenom vremenskom intervalu.

KLASIFIKACIJA LJUDSKIH RESURSA U SPORTSKOJ FUNKCIJI Integralno interakciona sportska funkcija moe egzistirati samo pod uslovom ako se integralno upravljanje proiri i na interakciono upravljanje kadrova razliitih specijalnosti, jer to postaje u dananje vreme neophodna i veoma bitna nunost. Putem viegodinje sportske aktivnosti oformila se klasifikacija ljudi, koji ine ljudski potencijal u sportskoj organizaciji, a to su: Sportisti koji iskluivo svojom voljom uestvuju u trenanom procesu i takmienju, a lanovi su sportskih klubova, registrovani u sportskim savezima i duni su da se pridravaju zakonskih regulativa odgovarajudih sportskih klubova i saveza. Sportisti svoje aktivnosti mogu obavljati amaterski i profesionalno. Sportista profesionalac je lice koje je zasnovalo radni odnos u klubu na osnovu vaedih zakonskih regulativa. Vrhunski sportista (amater ili profesionalac) je takmiar koji je postigao vrhunske sportske rezultate , na32

osnovu kojih se razvrstava u kategoriju vrhunskih sportista prema vaedoj nacionalnoj kategorizaciji za juniore i seniore. Treneri koji u sportskim organizacijama predstavljaju lica koja obavavljaju struan rad, bez obzira da li su kvalifikovana za taj posao ili nisu, odnosno da li posao obavljaju profesionalno ili na neki drugi nain. Oni moraju biti sposobni da se, esto bez iije pomodi, snalaze u novim nepredvienim situacijama, da reavaju nastale trenutne probleme i da poseduju osedaj za uoavanje i reavanje problema, kako u odnosu na trenani rad, tako i u odnosu na line i ivotne potrebe svojih sportista. Strunjaci to su: biolog, fiziolog, antropomotoriar, biomehaniar, psiholog, sociolog, genetiar, informatiar, sportski metrolog, statistiar, kibernetiar itd. koji na dananjem nivou trenane tehnologije predstavljaju nezaobilaznu potrebu, sobzirom na to da je u sportu neophodan interdisciplinaran rad. Strunjaci su u neposrednoj interakciji sa trenerom, koji u svojoj stvaralakoj sportskoj aktivnosti mora da sarauje sa irim krugom strunjaka razliitih specijalnosti. Naunici koji prouavaju zakonitosti upravljanja transformacionim procesima radi ostarivanja odgovarajudih eljenih stanja (ishodita) u razliitim sportskim aktivnostima, kao i posledice (efekte) tih promena na ljudski organizam.

INTERAKTIVNOST MODELA SPORTSKE FUNKCIJE Integralno interakcijska sportska funkcija odvija se u centru zbivanja na relaciji trener sportista, uz interakcijske odnose relevantnih naunih disciplina i kadrova. Cilj ove interakcije, odnosno komunikacije i relacije u ovakvom upravljakom sistemu, jeste da trener sportistu kroz kreativan i stvaralaki rad, u odreeno vreme dovede u najvedu pripremljenost za postizanje vrhunskih sportskih rezultata. Efekat upravljanja trenanom tehnologijom zavisi, s jedne strane od kvaliteta i kvantiteta informacija koje dobija sportista (input) a sa druge strane33

od kvaliteta i kvantiteta informacija o stanju i radu sportiste koje dobija trener (output), da bi ih neposredno posle izvrene analize preneo na sportistu, kako sumu informacija od tima strunjaka. Interakcioni sistem unutar sportske funkcije funkcionie na relaciji: trener sportista trener strunjaci trener naunici sportista strunjaci sportista naunici strunjaci naunici

34

18. MODEL STRUKTURE I FUNKCIONISANJA SPORTSKE FUNKCIJE

Model strukture integralno interakcione sportske funkcije sastoji se iz slededih elemenata:

MODEL STRUKTURE I FUNKCIONISANJA SPORTSKE FUNKCIJE Modelovanje integralne sportsko trenane funkcije Dijagnostikovanje antropolokih karakteristika sportista Planiranje integralnog trenanog procesa Programiranje i operacionalizovanje trenanih sadraja Registrovanje i klasifikovanje trenanih sadraja Obraivanje operacionalizovanih i registrovanih podataka Kontrolisanje ukupnog operacionalizovanog trenanog procesa Korigovanje trenanog procesa Analizovanje efekata optimizacije trenanog procesa

1. Modelovanje integralne sportsko trenane funkcije izrada hipotetske, fenomenoloke i/ili naune hijerarhijske trukture modela pojedinih sportova ili sportskih disciplina (jednaine specifikacije) 2. Dijagnostikovanje antropolokih karakteristika sportista utvrivanje inicijalnog stanja primarnih osobina, sposobnosti i karakteristika sportista koji podleu treniranju i od kojih prvenstveno zavisi postizanje sportskog rezultata.35

3. Planiranje integralnog trenanog procesa odreivanje ciljeva, zadataka, trenanih sadraja i metoda, uz primenu adekvatnog treninga opteredenja u pojedinim makro, mezo, mikro i mono strukturama treninga, a formiraju se kao rezultat uporeivanja inicijalnog stanja sa eljenim stanjem. 4. Programiranje i operacionalizovanje trenanih sadraja sprovoenje plana i programa rada i regulisanje treninga i takmienja u skladu sa mogudnostima sportiste i nivoom njegove pripremljenosti. 5. Registrovanje i klasifikovanje trenanih sadraja kvantifikovanje i evindetiranje svih relevantnih informacija koje su realizovane u procesu treninga i takmienja, a znaajne su prilikom analize efekata treninga. 6. Obraivanje operacionalizovanih i registrovanih podataka dobijanje informacija na osnovu izmerenih podataka o znaaju razlika izmeu inicijalnog, tranzitivnog i/ili finalnog stanja relevantnih osobina, sposobnosti i karakteristika sportista, primenom adekvatnih univarijantnih i multivarijantnih statistikih metoda. 7. Kontrolisanje ukupnog operacionalizovanog trenanog procesa proveravanje dinamike razvoja i usavravanja sposobnosti i karakteristika sportista, koje su bila dijagnostikovane i obuhvadene trenanim procesom, kao i postignutih prognoziranih sportskih rezultata na odgovarajudim takmienjima. 8. Korigovanje trenanog procesa preduzimanje valjanih korekcija, planova, programa i njihove realizacije, a na osnovu sprovedene kontrole sportista i analize efikasnosti sprovedenog trenanog rada. 9. Analizovanje efekata optimizacije trenanog procesa dobijanje informacija o postignutim efektima pod uticajem trenanih sadraja, metoda i opteredenja, kao i ocene postignutog eljenog cilja.

36

19. MODELOVANJE INTEGRALNE SPORTSKO TRENANE FUNKCIJE

Modelovanje integralne sportsko trenane tehnologije najede se svodi na kontrukciju najadekvatnijeg modela (eljenog stanja) sportske aktivnosti, koji omoguduje da se proue i primene veoma sloeni trenani procesi, s obzirom da meu sportovima takoredi ne postoje srodne strukture, poto svaki sport ili sportska disciplina sama za sebe predstavlja modelnu situacionu strukturu. To se radi preko izrade jednaine specifikacije. Jednaina specifikacije je model hijerarhijske strukture sportskih aktivnosti. Tu strukturu ine faktori od kojih zavisi uspenost u odreenom sportu. Jednaina specifikacije nam daje podatak koliko karakteristika (faktora) utie na odreenu sportsku aktivnost i koliki je uticaj (znaaj, vanost) svake u postizanju sportskog rezultata. Kako je zadatak sportskog treninga da se trenanim stimulusima (sredstvima, metodama i opteredenjem) deluje samo na one osobine, sposobnosti i karakteristike od kojih zavisi sportski rezultat, jednaina specifikacije upravo daje odgovor na to pitanje. Jednaina specifikacije ima ogromni znaaj za selekciju u sportu, tj. za ostvarivanje njenog najvanijeg cilja pronalaska talenta. Ona daje odgovor na pitanje: Koje osobine, sposobnosti i karakteristike kod subjekata moramo dijagnostikovati u inicijalnoj selekciji? Y=a1X1+a2X2+a2X3+anXn+an+1U Znai Y (rezultat ili uspeh u nekoj sportskoj aktivnosti) zavisi od faktora F, odnosno X1, X2, X2..Xn, koji utiu sa odreenim koeficijentima a1, a2, a3, an, an. to je neki koeficijent a, kod nekog faktora X vedi, to je i vedi uticaj tog faktora na uspeh u toj aktivnosti. Faktori su poreani po hijerarhiji, tako da se pomodu jednaine specifikacije moe odrediti i relativni uticaj svakog od faktora na uspeh u nekoj sportskoj aktivnosti.37

20. DIJAGNOSTIKOVANJE ANTROPOLOKIH KARAKTERISTIKA SPORTISTA

Prilikom dijagnostikovanja sportista u trenanoj tehnologiji koriste se posebne naune discipline pod nazivom: antropometrija, kineziometrija, psihometrija i sociometrija, koje se bave prouavanjem tanosti merenja, tehnikama merenja, instrumentalizaciji mernih tehnika, metrijskim karakteristikama mernih instrumenata, uslovima i organizacijom merenja i odreivanja greke merenja. Sprovoenje savremene sportske dijagnostike nemogude je bez elementarnog poznavanja dijagnostike u okviru pojedinih bazinih segmenata antropolokog prostora, kao to je: 1. Zdravstvena dijagnostika koja obuhvata utvrivanje trenutnog zdravstvenog stanja sportista, sa eventualnim odstupanjima koja mogu predstavljati kontraindikacije. Zdravlje je dobro mentalno, fiziko i socijalno stanje uslovljeno dobrom uhranjenodu i odustvom svih drugih nenutricijskih bolesti. 2. Morfoloka dijagnostika koja se prvenstveno primenjuje u svrhu selekcije sportista, provere i pradenja trenanog procesa, pri emu je potrebno imati na umu, da je morfoloki status sportiste prvenstveno rezultat naslea i adaptacije pod uticajem treninga i ishrane. 3. Biomehanika dijagnostika koja omoguduje kvantitativnu analizu koja u svetu sve vie postaje standard, a obuhvata integralnu dijagnozu situacionih (takmiarskih) kretnih struktura (tehniku i taktiku), koje se ne mogu prikupiti vizuelnim putem. Takva analiza daje uvid u nivo izvoenja tehnike i taktike, i omoguduje njihovu procenu i pradenje u procesu treninga, izboru i primeni trenanih sredstava i metoda.

38

4. Motorika dijagnostika omoguduje utvrivanje stanja motorikih sposobnosti od kojih prvenstveno zavisi sportski rezultat, a obuhvadene su u prethodno izraenoj jednaini specifikacije nekog sporta ili sportske discipline. 5. Funkcionalna dijagnostika koja se uglavnom sprovodi klasinim laboratorijskim postupcima, prvenstveno sa ciljem utvrivanja bazinih funkcionalnih sposobnosti i specifinih funkcionalnih sposobnosti, koji po svojim karakteristikama intenziteta, trajanja i naina kretanja u opteredenju odgovaraju odreenom sportu ili sportskoj disciplini. 6. Kongitivna dijagnostika koja se sastoji u utvrivanju intelektualnog statusa sportista, sposobnost snalaenja i reavanja problema u novim, nepoznatim i nepredvienim situacijama. 7. Konativna dijagnostika sastoji se u utvrivanju modaliteta ljudskog ponaanja, tj. poremedaja u integraciji linosti. 8. Socioloka dijagnostika predmet interesovanja socioloke dijagnostike su sportske grupe, njihova struktura, interakcije unutar grupa, vrednost i motivi tih grupa, kao i njihova veza sa odgovarajudim sportskim uspesima.

39

21. PLANIRANJE INTEGRALNOG TRENANOG PROCESA

Pod planiranjem se podrazumeva odreivanje ciljeva, zadataka, termina postizanja sportskih rezultata i trenanih kontrolnih normativa. Na osnovu utvrivanja jednaine specifikacije sa jedne strane i rezultata dijagnostikovanja istih sposobnosti i karakteristika sa druge strane; odreuju se konkretne projekcije, ciljevi i zadaci trenanog procesa, koji treba da se reavaju u rezultatu celokupne pripreme u odreenim etapama i ciklusima. Posle tofa odreuje se sadraj trenanog procesa, to konkretno znai da se sistematizuju vebe, priblina koliina rada, tipina trenana opteredenja, konkretni normativi i drugi pokazatelji. Postoji: 1. Dugorono planiranje - koje obuhvata perspektivno planiranje (ukupna sportska karijera) i dvoolimpijsko planiranje (vremenski period od 8 godina). 2. Srednjerono planiranje koje obuhvata proces treninga u periodu olimpijskog ciklusa (sadri samo osnovne podatke bez suvinih detalja) ili dva dvogodinja ciklusa (sadri planove rada koji mogu biti objedinjeni u okviru dve godine ili pojedinano za svaku godinu). 3. Kratkorono planiranje obuhvata makrociklus (godinji ili takmiarski period i prelazni period polugodinjih treninga) i makrocikline periode treninga (pripremni period).

40

22. PROGRAMIRANJE I OPERACIONALIZOVANJE TRENANIH SADRAJA

Programiranje trenanih sadraja predstavlja veoma sloenu upravljaku akciju, u kojoj se na bazi makrociklinog (godinjeg, polugodinjeg) i periodinog (pripremnog, takmiarskog i prelaznog) plana odreuju konkretniji programski postupci, koji sadre informacije o trenanim sadrajima (sredstvima), volumenu opteredenja (obimu i intenzitetu) i metodama trenanog rada i sportskog takmienja. Postoji: 1. Tekude programiranje koje se odnosi na mezociklino programiranje koje se vri na osnovu analize rezultata efekata iz prethodnog mezociklusa; i mikrociklino programiranje kada je neophodno vriti korekciju na pojedinanim treninzima, a koji potiu iz analize procesa treninga, a odnose se na primenu trenanih sredstava, metoda i opteredenja. 2. Operativno programiranje koje se odnosi na dnevno programiranje (ako postoji vedi broj treninga u toku dana) i pojedinano programiranje (pri emu se moraju unositi korekcije u odnosu na koliinu i intenzitet trenanog rada.

41

23. REGISTROVANJE I KLASIFIKOVANJE TRENANIH SADRAJA

Registrovanje (evidentiranje) slui treneru za kontrolu uspenosti realizacije plana i programa rada, kao i operative trenanog procesa sa pojedincima i/ili ekipom, a istovremeno, na osnovu izvrene analize, prua dragocene podatke za dalje planiranje i programiranje rada, odnosno vrenje korekcije u toku trenanog procesa. Najvedu pomod treneru u toku trenanog procesa pruaju registrovani pokazatelji, koji mogu biti pohranjeni u raunaru u vidu baze podataka ili ih trener registruje u tzv. dnevniku rada, a oni sadre podatke o: 1. Antropolokom statusu sportista koji obuhvata integralne i relevantne ljudske karakteristike koji su sadrani u jednainama specifikacije i znaajni su u postizanju vrhunskih sportskih rezultata. 2. Operacionalizovanom planu i programu treninga koji su predvieni u programima treninga i operacionalizovani od strane trenera putem razliitih planova i programa. 3. Kontroli nivoa treniranosti sportista datum i program sprovoenja kontrole, razlike izmeu dobijenih i planiranih rezultata, akcenti programskih sadraja, obima i intenziteta koje treba korigovati, eventualna korekcija kontrolnih normativa. 4. Situacionoj efikasnosti ekipe pomodu protokola iji oblik i sadraj zavise od sportske grane i direktno od strane oveka ili pomodu video kamere. 5. Situacionoj efikasnosti pojedinaca i/ili ekipe putem CD-a u obliku situacionih programskih modela, koji su bazirani na zahtevima u kojima informatika tehnologija igra veoma vanu ulogu i primenom softverskih paketa, sa najnovijim tehnologijama pradenja, kontrolisanja, statistikog obraivanja i analiziranja efekata trenanog rada i takmiarskih rezultata.

42

Klasifikovanje trenanih sadraja se po pravilu vri po isteku svakog pojedinanog treninga, dnevnog treninga, mikrociklusa, mezociklusa, perioda ili makrociklusa i sadri kretne strukture, motorike vebe, parametre opteredenja i situacione efikasnosti.

43

24. OBRAIVANJE OPERACIONALIZOVANIH I REGISTROVANIH PODATAKA

Obraivanje podataka podrazumeva statistiko izraunavanje (analiziranje, transformisanje, kondenzaciju) univarijantnih vrednosti (podataka) ili vedeg broja (sistema) varijabli (multivarijantni postupak) unutar jednog antropolokog prostora ili istovremeno vedeg broja prostora. U su svrhu postoje mnogobrojni modeli, metode, algoritmi i programi za multivarijantnu statistiku obradu podataka, koji su sadrani u razliitim savremenim i razliitim statistikim paketima. Npr: 1. Uvtrivanje strukture i klasifikacije entiteta latentnih varijabli antropolokih karakteristika primenom statistikih metoda faktorske analize i taksonomske analize. 2. Utvrivanje uticaja i relacija izmeu sistema prediktorskih varijabli i razliitih antropolokih prostora sa jednom kriterijskom varijablom ili sistemom kriterijumskih varijabli primenom regresione analize i kanonike koleracione analize. 3. Utvrivanje razlika izmeu grupa i efekata operacionalizovanih situacionih trenanih sadraja primenom multivarijantne analize varijanse i kovarijanse, i kanonike diskriminacione analize. 4. Utvrivanje promena i razvoja primarnih antropolokih osobina i sposobnosti izazvanih pojedinim trenanim i takmiarskim aktivnostima pomodu kanonike analize i promena i analize kriva razvoja.

44

25. KONTROLISANJE UKUPNOG TRENANOG PROCESA

Samo integralna kontrola treniranosti sportista u laboratorijskim i situacionim uslovima omoguduje efikasno ostvarivanje planova i programa rada, odreivanje efikasnosti pripremljenih sadraja, metoda i opteredenja, kao i blagovremenu korekciju trenanog procesa. Da bi se efikasno ocenile antropoloke osobine, sposobnosti i karakteristike sportista, neophodno je postojanje validirane baterije testova, kao i kompleks kontrolnih vebi i normativa. Po pravilu primenjuju se isti merni instrumenti sa istom metodikom izvoenja kao i kod dijagnostikovanja. Integralna kontrola treba da se sprovodi obavezno na kraju pripremnog perioda, u cilju sagledavanja provere efikasnosti transformacionog procesa treninga. Prilikom ocene stanja integralne treniranosti sportiste uglavnom se koriste dva kriterijuma. Prvi se sastoji u uporeivanju pokazatelja merenih antropolokih osobina, sposobnosti i karakteristika sa pokazateljima izraenim u jednaini specifikacije za dotinu sportsku granu ili disciplinu. Ukoliko se razlika smanjuje, to je zna da se trenani proces odvija u eljenom pravcu. Drugi kriterijum se sastoji u uporeivanju pokazatelja sa ranije registrovanim pokazateljima (sa poetnim stanjem). Koridenjem oba kriterijuma mogude je na efikasan nain upravljati trenanim procesom, sa ciljem da se sportisti nau na optimalnom nivou u eljeno vreme, odnosno vreme kada su u stanju da postignu najbolji rezultat.

45

26. KORIGOVANJE TRENANOG PROCESA

Ako prilikom trenanog procesa, tj. u procesu transformacije nije dolo do eljenih efekata, uzroke valja veoma temeljno pronalaziti, analizirati i preduzimati adekvatne mere. Uzroci mogu biti objektivne i subjektivne prirode. U objektivne uzroke spadaju neispunjeni broj treninga zbog povreda, bolesti, neposedovanja odgovarajudih uslova (materijalnih, socijalnih, finansijskih i dr.), a u subjektivne uzroke spadaju nedovoljna motivisanost sportista za trenanim radom ili neadekvatno programirani i sprovedeni trening od strane trenera. U oba sluaja neophodne su korekcije u smislu otklanjanja uzorka, prvenstveno u nadoknaivanju proputenog, uz primenu to optimalnijih i efikasnijih mera, kako bi se nadoknadilo u vremenu i intenzivirao kontinuirani rad u celokupnom tehnolokom procesu.

27. ANALIZOVANJE EFEKATA OPTIMIZACIJE TRENANOG PROCESA

Valorizacija efekata procesa treninga u stvari predstavlja procenu ostvarenog cilja treninga putem analize efekata dostignutog stepena finalnog stanja, ispunjenih kontrolnih normativa za svaku relevantnu antropoloku osobinu, sposobnosti ili karakteristiku, kao i nivo usvojenog motorikog znanja (tehnikih i taktikih elemenata), pod uticajem odreenog situacionog trenanog tretmana (programa, sadraja). To praktino znali, da konstrukcija situacionog modela i njegove valorizacije efekata treninga ima smisla samo u sluajevima ako je mogude poreenje izmeu inicijalnog i nekog tranzitivnog ili finalnog stanja, odnosno izmeu najmanje dve kontrolne take nekog tranzitivnog stanja. Iz tih razloga veoma je vano, da se rezultati u svakoj varijabli mogu kvantifikovati i da je poznato koje su poeljne veliine (normativi) i eventualno odstupanje od predvienih normativa u situacionim modelima, sobzirom na nivo pripremljenosti, uzrast, pol i druga endogena i egzogena ogranienja.

46

28. INTEGRALNO INTERAKCIONI MODEL FUNKCIONISANJA POSLOVNE FUNKCIJE

FUNKCIONISANJE MODELA POSLOVNE FUNKCIJE Funkcionisanje poslovne funkcije u sportskim organizacijama predstavlja sprovoenje aktivnosti od strane pojedinaca ili grupa, koji shodno svojim pravima, ovladenjima i formalnim autoritetom deluju na profesionalno zaposlene, strune i naune saradnike, volontere i sportiste u smislu zajednikog ostvarivanja sportskih ciljeva. Pojedinci ili grupe ljudi kojima je povereno upravljanje (rukovoenje, voenje) i pravo odluivanja, treba da obezbeuju ostvarivanje odluka i njihovo kontrolisanje u odnosu na angaovanje ljudskih resursa u razliitim aktivnostima sportske organizacije. Upravljaki poslovi u sportskoj organizaciji se mogu na supean nain obaviti samo pod uslovom ako postoji dobro definisana i struktuirana poslovna funkcija, koja obuhvata organizovanje svih raspoloivih ljudskih resursa na realizaciji ukupnih relevantnih aktivnosti. Dakle cilj poslovne funkcije je konstruisanje takvog optimalnog modela i stvaranja takve akcije u sportskoj organizaciji, koja treba da bude efikasna struktura autoriteta, pojedinanih i grupnih ljudskih resursa, odgovornosti, kao i komunikacijskih kanala, koji su potrebni za realizuaciju ciljeva u svim delovima ukupnog organizacionog sistema.

KLASIFIKACIJA LJUDSKIH RESURSA U POSLOVNOJ FUNKCIJI Uzimajudi u obzir integralnu delatnost sportske organizacije, organizaciju, tradiciju, iskustvo i pragmatinost, putem viegodinje sportske aktivnosti oformila se klasifikacija ljudi, koju ine ljudski potencijal u sportskoj organizaciji, a to su:

47

Menaderi koji su u stvari glavni pokretai akcija i ljudi, usmerenih u pravcu ostvarivanja postavljenih ciljeva u sportskoj organizaciji. Marketing menaderi koji najede reavaju materijalne i finansijske probleme sportskih organizacija, uporedo sa sticanjem statusa sportske organizacije kao neprofitne ili profitne organizacije. Upravljai koji su od neprocenjive vanosti, jer se bez njih ne moe sprovoditi razvojna politika, nauka i tehnologija ni u jednom upravljakom sistemu u drutvu, pa ni u sportu. Volonteri koji se dobrovoljno angauju u svim segmentima organizovanja sportskih klubova, saveza, sportskih takmienja, propagiranju sporta i vrenju drutvene kontrole.

INTERAKTIVNOST MODELA POSLOVNE FUNKCIJE Interaktivnost izmeu subjekata u poslovnoj funkciji ima za cilj da se putem komunikacija/voenja informacija od jednog do drugog oveka ili do grupe ljudi postigne uzajamno informisanje, dogovaranje i razumevanje, koje na bazi povratnih veta omoguduje donoenje blagovremenog, svrsishodnog i pravovaljanog reenja, odluke i/ili realizacije ciljeva i zadataka. Poslovna funkcija sadri interakcioni sistem na relaciji: menader u sportu upravljai u sportu menader u sportu marketing menaderi menader u sportu volonteri upravljai u sportu marketing menaderi upravljai u sportu volonteri marketing menaderi volonteri

48

29. MODEL STRUKTURE I FUNKCIONISANJA POSLOVNE FUNKCIJE

Struktura poslovne funkcije u sportskoj organiyaciji sastoji se od slededih elemenata:

MODEL STRUKTURE I FUNKCIONISANJA POSLOVNE FUNKCIJE Modelovanje integralne sportsko poslovne funkcije Dijagnostikovanje ukupnog poslovanja i pojedinanih zadataka Planiranje potreba ljudskih resursa Izrada sistematizacije radnih mesta i operacionalizovanje rada Identifikovanje i selekcionisanje ljudskih resursa Edukovanje i usavravanje ljudskih resursa Kontrolisanje pojedinanog rada ljudskih resursa Kompetentnost ljudskih resursa Analizovanje efekata rada i kompenzovanje ljudskih resursa

1. Modelovanje integralne sportsko poslovne funkcije konstruisanje integralnog modela poslovne tehnologije, koja obuhvata filozofiju, politiku, programe, praksu i procese, kao i organizaciona i operacionalizaciona reenja. 2. Dijagnostikovanje ukupnog poslovanja i pojedinanih zadataka utvrivanje inicijalnog stanja i opisivanje radnih zadataka od strane izvrilaca, radno ponaanje i uspeno poslovanje.

49

3. Planiranje potreba ljudskih resursa utvrivanje ukupnog broja zaposlenih u celoj radnoj organizaciji, kao i u njenim pojedinanim radnim jedinicama. 4. Izrada sistematizacije radnih mesta i operacionalizovanje rada opisivanje radnih mesta (zaduenja), utvrivanja kvalifikacione strukture i broja izvrilaca. 5. Identifikovanje i selekcionisanje ljudskih resursa odabiranje ljudi koji odgovaraju potrebnim radnim uslovima i zadacima, njihovim sklonostima i sposobnostima, kao i genetskim potencijalima. 6. Edukovanje i usavravanje ljudskih resursa obrazovanje kadrova prema ciljevima i potreba organizacije, kao i njihovim eljama, sklonostima i sposobnostima. 7. Kontrolisanje pojedinanog rada ljudskih resursa analiziranje sprovedenih programskih radnih zadataka od strane pojedinaca i/ili grupe ljudi pomodu kojih se ostvaruju ciljevi sportske organizacije i postignuti ukupni uinak i razvoj. 8. Kompetentnost ljudskih resusra podizanje do takvog nivoa kvaliteta pojedinaca, koji de biti u stanju da na optimalan, uspean i kompetentan nain obavljaju zadatke i poslove, koji doprinose visokoj efikasnosti i efektivnosti u radu. 9. Analizovanje efekata rada i kompenzovanje ljudskih resursa materijalno i finansijsko stimulisanje rada ljudi koji su doprineli optimalnom funkcionisanju aktivnosti i povedanja produktivnosti u radu.

50

30. MODELOVANJE INTEGRALNE SPORTSKO POSLOVNE FUNKCIJE

Model sportsko poslovne funkcije obuhvata izradu i funkcionisanje tri kljuna elementa: 1. Organizacionu strukturu koja predstavlja kompoziciju komponenata, elemenata, funkcija i relevantnih inilaca, koji su u meusobnoj povezanosti, uslovljenosti i skladnosti sa ciljevima radne organizacije. 2. Organizacioni proces kojeg ini tehnologija obavljanja procesa ljudskih resursa i svih relevantnih resursa okoline i putem sagledavanja funkcionalnosti, ekonominosti i optimalnosti organizacije, opredeljivanje za to optimalnija reenja. 3. Organizaciona sredstva u koje se svrstavaju normativna akta, organizacione eme, propisi, prirunici, savremena tehnika pomagala i dr. Realizacija konstruisanog modela se vri nakon njegovog usvajanja od strane nadlenih organa upravljanja.

51

31. DIJAGNOSTIKOVANJE UKUPNOG POSLOVANJA POJEDINANIH ZADATAKA

U sportskim organizacijama od velikog znaaka za dijagnostikovanje i analiziranje poslova su sledede metode i tehnike merenja: 1. Posmatranje koje predstavlja jednu od najstarijih tehnika merenja, i za razliku od ostalih tehnika, do podataka se dolazi direktno, sa mogudnodu neposrednog uoavanja odreenih fenomena i manifestacija u situacionim uslovima. 2. Intervijuisanje je veoma esto upotrebljivana metoda dijagnostike i analiziranja, u kojoj dijagnostiar-analitiar obavlja razgovor sa izvriocem posla, sa ciljem da bi utvrdio bitne informacije o poslu. 3. Anketiranje je veoma esto koridena tehnika merenja, pomodu koje se prikupljaju podaci vezani za miljenja subjekata o nekim pojavama, dogaajima i procesima u vezi sa obavljanjem posla. 4. Skaliranje kao tehnika merenja je novijeg datuma i najede se koristi za analiziranje linih socijalnih stavova. 5. Testiranje je postupak primene nekog testa pomodu kojeg se dolazi do podataka o pojedinim ljudskim osobinama, sposobnostima i karakteristikama, koje su veoma sloene, raznovrsne, meusobno povezane, a iznad svega i genetiki uslovljene.

52

32. PLANIRANJE POTREBA LJUDSKIH RESURSA

Planiranje ljudskih resursa u sportskim organizacijama, proces planiranja posmatra takoe integralno, kako sa aspekta organizacione strukture tako i njenih sadraja i funkcija, a itav proces planiranja treba da se zasniva na: 1. Planiranje eljenog stanja koje se sastoji u predvianju bududeg stanja u integralnom sistemu, njegovim delovima (radnim jedinicama) ili pojedinim funkcijama (aktivnostima), to podrazumeva davanje odgovora na pitanje, kako de potreba u ljudskim resursima izgledati u bududnosti (eljeno stanje) i sa koje pozicije se startuje u procesu planiranja (realno stanje). 2. Proces planiranja koji se bazira na osnovnim vrstama planiranja (stratekom, operativnom i funkcionalnom) kao i na elementima planiranja (ciljevima, strategijama, planovima, programima, projektima, budetima i taktikama) i dovode u vezu sa strukturama i funkcijama integralnom organizacionog sistema sportske organizacije. 3. Realizacija i kontrola planiranja koje se zasniva na kontroli realizacije ciljeva, kako bi proces planiranja potreba u ljudskim resursima mogao viestruko da reaguje na osnovu rezultata kontrolnog procesa.

U generalnom pogledu, planiranje potreba ljudskih resursa moe biti: A strategijsko, koje se odnosi na planiranje na dui rok i predstavlja proces odreivanja najznaajnijih ciljeva sportske organizacije, kao i strategija pomodu kojih de se aktivirati svi raspoloivi resursi na putu ostvarivanja ciljeva. B operativno, koje se odnosi na kradi rok, a realizuje i konkretizuje naine i postupke kojima de se sportska organizacija sluiti prilikom sprovoenja planiranih ciljeva.

53

33. IZRADA SISTEMATIZACIJE RADNIH MESTA I OPERACIONALIZOVANJE RADA

Radno mesto predstavlja osnov za povezivanje radnika sa procesom rada, te iz tih razloga ono u sebi sadri i niz komponenti i elemenata koji su u meusobnim relacijama. Shodno tome, radno mesto se moe definisati kao osnovna organizaciono-tehnoloka jedinica, koja je nastala podelom rada u radnoj organizaciji u okviru koje jedan ili vie radnika obaljdaju unapred utvrene poslove radi ostvarivanja globalnih ciljeva i zadataka. Normativni akt o sistematizaciji radnih mesta je osnovni organizacionoradni instrument kojim se povezuju radni proces i radnik. Iz tih razloga, u pristupu izraivanja sistematizacije radnih mesta, neophodan je tvz. multidimenzinalni pristup, pre svega putem sagledavanja, analizovanja i ugraivanja slededih dimenzija: 1. Organizaciona dimenzija koja je sadrana u tesnijem povezivanju ljudskih i materijalnih resursa, pre svega preko podele zadataka na poslove pomodu kojih se obezbeuje ostvarivanja niza pozitivnih efekata, kao to je efikasnost i ekonominost u odvijanju procesa rada, smanjivanje zastoja u radu, intenziviranje i racionalnije koridenje sredstava rada, racionalnije koridenje radnog vremena, povedanje produktivnosti rada itd. 2. Ljudska dimenzija koja je sadrana prvenstveno u ciljevima koji se primenom odredbi ovog normativnog akta ele postidi, a odnose se na planiranje i angaovanje ljudi, njihovo uvoenje u proces rada, obrazovanje i razvoj, pokretljivost itd. 3. Pravna dimenzija koja je zasnovana prvenstveno na odredbama zakona o radu, a u vezi je sa organizacionom strukturom radnih mesta, opisom radnih mesta, uslovima u pogledu odgovarajude strune spreme, radnog iskustva i sl. koji neko treba da ispunjava da bi se mogao primiti na rad. 4. Ekonomska dimenzija koja se najede svodi na ulogu sistematizacije u procesu materijalnog nagraivanja ljudi za izvreni rad na osnovu njihovog doprinosa u radu, obima i sloenosti rada, kvaliteta rada, ostvarenih uteda u radu, uslova pod kojima radnik radi, kao i od rezultata rada i poslovanja koje ostvari radna organizacija u celini.54

34. IDENTIFIKOVANJE I SELEKCIONISANJE LJUDSKIH RESURSA

Pod identifikovanjem se podrazumeva aktivnost menadmenta ljudskih resursa posredstvom koje se privlae kvalifikovani izvrioci izvan organizacije da apliciraju za rad na konkretnom radnom mestu unutar organizacije za kojima postoji potreba angamana novih radnika; dok je selekcija aktivnost koja ima za cilj izabrati potreban broj izvrilaca za traene poslove od osoba koje su posredstvom aktivnosti identifikovanja izrazile elju da rade na datim poslovima. U vedini zemalja sveta regrutovanje i selekcija je u manjoj ili vedoj meti zakonski regulisana (obaveznost konkursa kao sredstva za regrutovanje potrebnih radnika, obaveznost prijema ljudi koji su prijavljeni na biroima rada, jednakost polova, najnia starosna granica za prijem radnika i slino) Najede metode i tehnike regrutovanja su medijsko oglaavanje, kompijuterske baze podataka, agencije za zapoljavanje, agencije za traenje talenata, koridenje specijalnih dogaaja za oglaavanje, i regrutovanje na univerzitetima (stipendije).

35. EDUKOVANJE I USAVRAVANJE LJUDSKIH RESURSA

Generalni ciljevi edukovanja i usavravanja zaposlenih sadrani su u kontinuiranom obrazovanju i podizanju nivoa znanja, poboljanju radne uspenosti, aktuelizovanju znanja i vetina, izbegavanju menaderskog zastarevanja, reavanju organizacionih problema i sl. Sistem edukovanja i usavravanja ljudskih resursa u sportu sastoji se iz slededih aktivnosti: 1. Edukovanje kadrova kojim se obuhvata obrazovanje kadrova za sport na nivou osnovnih, poslediplomskih i doktorskih studija. 2. Usavravanje kadrova koji su zavrili neki od stepena obrazovanja i uspeno rade u neposrednoj sportskoj praksi 3. Sticanje licenci to ima za cilj da se kadrovi upoznaju sa najsavremenijim dostignudima visoko razvijene tehnologije u sportu.55

36. KONTROLISANJE POJEDINANOG RADA LJUDSKIH RESURSA

Kontrolisanjem procesa rada ljudskih resursa se obezbeuje usklaenost izmeu ostvarenih i planiranih rezultata, iskazanih u ciljevima, strategijama i operacionalizovanim programima sportske organizacije. Istovremeno, kontrolom se utvruje uzrok, obim i intenzitet eventualnih devijantnih stanja. Bez takvih kriterijuma i postupaka kontrolne akcije ne mogu aktivirati menadmentske resurse, kao i donositi relevantne odluke i preduzimanju odgovarajudih korektivnih ili drugih akcija. Kriterijumi merenja i kontrole sportskih i poslovnih funkcija u sportskoj organizaciji iskazuju se kroz slededa dva osnovna standarda: 1. Sistem sportskih vrednosti koji podrazumeva ocenu mesta, uloge, imida kluba, uticaja na sportske tokove i sl. koji ne predstavlja samo sportski rezultat, uspeh na takmienju, poziciju na tabeli, zauzeti plasman, ved i kvalitativan doprinos unapreenju sopstvene sportske vrednosti i jaanju pozicije u sistemu optih sportskih vrednosti. 2. Materijalno finansijsko stanje gde profit predstavlja kljuni indikator za uspenost poslovne funkcije i ini osnovnu pretpostavku realizacije sportske funkcije sportske organizacije, koji se pre svega oslanja na analizu prihoda i rashoda, finansijskih i marketing tokova, tekudih i dugoronih investicija u objekte, tekvizite i opremu.

56

37. KOMPETENTNOST LJUDSKIH RESURSA

Kompetentnost ljudskih resursa obuhvata kvalitet organizovanja, kvalitet rada i kvalitet proizvoda, koji se javljaju kao kljuni faktori uspenosti u poslovanju i razvoju organizacije. Koncept obezbeivanja kompetentnosti temelji se na slededim postulatima: 1. Obuavanje proces koji je prevashodno stavljen u funkciju sticanja potrebnih znanja, a obuku mogu da planiraju, programiraju i realizuju strunjaci za obrazovanje iz organizacije u saradnji sa poznavaocima tehnologije rada na pojedinim poslovima od znaaja za stvaranje kvaliteta ili spoljni saradnici ako organizacija nema odgovarajude strune kadrove. 2. Kvalifikacije pod kojom se ne podrazumeva samo stepen i smer strune spreme, ved se ona mora posmatrati znatno ire, jer pored strune spreme (formalne kvalifikacije) treba da sadri i posebna znanja, sposobnosti i vetine, sobzirom da ovi elementi predstavljaju kljune segmente profila potrebnog izvrioca za odreeno radno mesto. 3. Motivacije koja za rad i razvoj predstavlja osnovnu pokretaku snagu, koja direktno utie na njihovo radno angaovanje, rezultate rada, ukljuivanje u proces i rezultate obrazovanja.

57

38. ANALIZOVANJE EFEKATA RADA I KOMPENZOVANJE LJUDSKIH RESURSAKompenzovanje ljudskih resursa predstavljaju formu materijalnog davanja zaposlenim koja nadoknauje (nagrauje) njihov uloeni rad i zalaganje, to je od veoma velike vanosti prilikom upravljanja ljudskim resursima. Osmiljeni sistemi plata i nagraivanja sastoje se od sledede dve kategorije kompenzacija: 1. Neposredne kompenzacije u koje spada plata i drugi oblici materijalne stimulacije, koje pojedinac prima u novcu (plata i bonusi vezani za individualni u grupni doprinos) 2. Posredne kompenzacije u koje spadaju sve one forme kompenzacija, koje se primaju na ruke ili se primaju odloeno, a imaju materijalnu vrednost. Da bi se uspostavio stimulativni sistem nagraivanja koji podrava radnu uspenost kao temeljnu vrednost, sistem plata i nagraivanja se direktno vee za ranije elaboriranu menadmentsku aktivnost internog toka (evaluacija performansi i potencijala) na nain da se ukupna materijalna primanja koja dobija pojedinac sastoje od (najmanje) etiri dela: 1. Osnovna plata za posao koji se obavlja i dobija kada radnik na radnom mestu ostvari oekivane (pretpostavljene) radne uinke (performanse) 2. Varijabilni deo plate kao rezultat individualnog doprinosa u obavljanju radnih zadataka na nivou radnog mesta. 3. Dodatne nagrade i bonuse pojedincima koji nisu vezani za rad na radnom mestu, kao to su nadoknada za inovacije, unapreenja u poslu ili pa nadoknade za dodatni aganman u posebnim programima ili projektima. 4. Direktne materijalne kompenzacije koje se iskazuju na nivou organizacione jedinice (grupe ili tima) ili na nivou celokupne organizacije. Posredne materijalne kompenzacije odnose se na iroku lepezu tzv. nematerijalnih bonusa i usluga koje se iskazuju na pojedinanom ili organizacionom nivou. Tu spadaju beneficije sigurnosti i zdravlja, pladanje vremena koje se ne radi i iroku lepezu najrazliitijih usluga za zaposlene.58

39. INTEGRALNO INTERAKCIONI MODEL FUNKCIONISANJA ORGANIZACIONE FUNKCIJE

FUNKCIONISANJE ORGANIZACIONE FUNKCIJE Funkcionisanje organizacione funkcije u sportu najede se definie kao povezivanje pojedinih delova u celinu, tako da celina moe kontinuirano funkcionisati. Organizacija nije sama sebi cilj, ved je to jedna od optih sportskih strategija dolaenja do postavljenog cilja. Tako sportska ogranizacija podrazumeva utvrivanje, koordinisanje i voenje svih delova celine, funkcija, procesa i odnosa u njima. Ona u stvari predstavlja institucionalizovani oblik usmeravanja i koordinacije odnosa ljudi i aktivnosti, koji su usmereni na ostvarivanje postavljenih ciljeva. Po svojoj organizovanosti, organizacija se moe osnovati kao sportsko udruenje ili tzv. neprofitna organizacija ili sportska ustanova ili tzv. profitna organizacija (privredno drutvo). neprofitna sportska organizacija svoj profit ne upuduje akcionarima, ved ga zadrava i investira u razvoj sporta i organizacije, ime zadovoljava i dalje drutvene potrebe. Dakle cilj neprofitnim organizacijama nije profit, ved je on samo jedna od strategija dolaenja do cilja. Za sportsku organizaciju kao preduzede je najbitniji profit, a dobro je poznato da profit predstavlja cilj svakog biznisa.

KLASIFIKACIJA ORGANIZACIJA U ORGANIZACIONOJ FUNKCIJI Modelovanje organizacione funkcije u sportskim organizacijama predstavlja osnovni oblik organizovanja sportske delatnosti, a njenu strukturu sainjavaju: Sportski klub koji predstavlja najedi oblik organizovanja sportista u svetu, kao samostalne organizacione celine, nezavisne u postavljanju ciljeva svoje organizacije i odabiranju strategije i akcionih planova za ostvarivanje ciljeva. To su koherentne i autonomne celine u sportu, uako njihova autonomnost ima relativna ogranienja u propisima okruenja, drave ili sportskih asocijacija u koja su dobrovoljno ulanjeni.59

Sportsko udruenje koje se najede formira po pojedinim sportskim aktivnostima (struni saveti, sportski treneri, sportski naunici, sportske sudije, sportski lekari, sportski novinari, sportski menaderi, sportski proizvoai opreme itd.) sa ciljem razvijanja pojedinanih sportova i radi zatite svojih strunih, naunih i profesionalnih interesa. Sportske asocijacije koje predstavljaju sportska drutva ( multigranski nain organizovanja sportova, odnosno sportsko drutvo sastavljeno od vie sportova), sportske saveze (granske saveze, koji predstavljaju skup sportskih klubova i udruenja u okviru jedne sportske grane) savez sportova (multigranski savez, koji predstavlja skup vie razliitih sportskih grana)Sportske naune i strune institucije su fakulteti, instituti, zavodi, centri; kao otvoreni organizacioni sistemi, koji su oslonjeni na integralno okruenje i meusobne interakcione veze i zavise od ostvarivanja zajednikog cilja i intenziteta njihovog ueda. INTERAKTIVNOST MODELA ORGANIZACIONE FUNKCIJE U interakcionom sistemu, naune i strune institucije i pored toga to posredno ili neposredno uestvuju u svim aktivnostima sistema, posebnim akcentom su zaduene za aktivnosti (elemente) modelovanja i dijagnostikovanja, planiranja, programiranja, kooperacije i kontrole, dok su sportske organizacije (asocijacije i klubovi) u vedoj meri angaovane na organizaciji i upravljanju sistemom priprema, finansijskom menadmentu i aplikaciji treninga, oporavka i nastupa na takmienjima. Organizaciona funkcija u prostoru sportskih organizacija i institucija sadri interakcijski sistem na relaciji: klubovi udruenja klubovi asocijacije klubovi institucije asocijacije udruenja asocijacije institucije institucije udruenja60

40. MODEL STRUKTURE I FUNKCIONISANJA ORGANIZACIONE FUNKCIJE

Model funkcionisanja strukture elemenata integralno organizacione funkcije sastoji se iz slededih komponenti:

interakcione

MODEL STRUKTURE I FUNKCIONISANJA ORGANIZACIONE FUNKCIJE

Modelovanje integralne organizacione funkcije Dijagnostikovanje incijalnog stanja u organizacionoj funkciji Planiranje ciljeva organizacione funkcije Predvianje operacionalizovanja projekcija funkcije Upravljanje i organizovanje u organizacionoj funkciji Odluivanje grupe i pojedinaca u organizacionoj funkciji Kontrolisanje izvrenja operacionalizovanih ciljeva i zadataka Koordinisanje i usklaivanje funkcije Analizovanje ostvarenih efekata upravljanja funkcijom

1. Modelovanje integralne organizacione funkcije konstruisanje integralno interakcione organizacione funkcije sportskih organizacija (klubova, udruenja, asocijacija, institucija) sa svrhom optimalnog i svrsishodnog funkcionisanja po pojedinim komponentama i elementima.

61

2. Dijagnostikovanje inicijalnog stanja u organizacionoj funkciji prikupljanje osnovnih informacija vezanih za trenutno stanje i funkcionisanje u sportskim klubovima, udruenjima, asocijacijama i institucijama. 3. Planiranje ciljeva organizacione funkcije utvrivanje stratekih ciljeva, zadataka i politike razvoja u celini, kao i iznalaenja najpovoljnije varijante njihove realizacije kroz odreeni vremenski period (ta, gde, kada i ko treba neto da uini u bududnosti) 4. Predvianje operacionalizovanja projekcija funkcije sagledavanje i projektovanje bududih eljenih stanja sistema, odnosno njegovih ulaza i izlala, kao i uticaja okruenja na sistem. 5. Upravljanje i organizovanje u organizacionoj funkciji prevoenje organizacione funkcije u novoformirano stanje, pri emu se mora imeti u vidu efikasnost funkcionisanja sistema u celini, sa krajnjim ciljem konstruisanja takve organizacije rada, koju ine sa jedne strane efikasna struktura autoriteta, a sa druge strane komunikacioni kanali koji su potrebni za realizaciju ciljeva. 6. Odluivanje grupe i pojedinaca u organizacionoj funkciji odnosi se na donoenje odluke o izboru jedne od vie mogudih akcija za postizanje unapred postavljenog cilja, sobzirom na to da sve aktivnosti ne zahtevaju isti nain donoenja odluka, a optimalno odluivanje i reenja delova ne moraju uvek biti u skladu sa optimumom celine. 7. Kontrolisanje izvrenja operacionalizovanih ciljeva i zadataka pradenje i kontrolisanje stvarnih zbivanja tokom vremena, utvrivanje operacionalizovanog, analizovanje stanja i izvrenih promena, definisanje novih ciljeva, traenje najoptimalnijih reenja i odluivanja, kontrolisanje izvrenja odluka i poreenje sa onima koja su bila radnije doneta, radi preduzimanja blagovremenih, svrsishodnih i pravovaljanih korektivnih akcija. 8. Koordinisanje i usklaivanje funkcije obezbeivanje da komponente i elementi budu u poretku i odnosu koji ima presudan znaaj za sipeno sprovoenje koordinacije uesnika u toku izvravanja zadataka, pri emu je62

neophodno doneti takve odluke koje nemaju toliko strateki, ved vie operacioni karakter. 9. Analizovanje ostvarenih efekata upravljanja funkcijom upravljanje i koordinisanje ljudima koji su usmereni na postizanje cilja, komunikacija, motivacija i reavanje konflikata, kao najzaajnijih elemenata rukovoenja organizacijom.

63

41. MODELOVANJE INTEGRALNE ORGANIZACIONE FUNKCIJE

U generalnom pogledu, pojam organizacije se najede definie kao povezivanje pojedinih delova u selinu, tako da celina moe kontinuirano funkcionisati. Ona u stvari predstavlja institucionalizovani oblik usmeravanja i koordinacije odnosa ljudi i aktivnosti, koji su usmereni na ostvarivanje postavljenih ciljeva, a organizovanje se ostvaruje preko strukture, funkcija i procesa u sportskoj organizaciji. Sportska organizacija se moe definisati kao sistem sa upravljanjem, jer se preko njega obezbeuje ostvarivanje ciljeva organizacije, sadrane u svrsi postojanja, kao i u njenoj krajnjoj ciljnoj smislenosti. Sportske organizacije su u svetu predstavljene kao sportske sekcije, sportski klubovi, sportska drutva ili zajednice klubova, sportske asocijacije vieg ili nieg nivoa (regija, drava, kontinenata, sveta) i strukovne sportske organizacije (sudijska, trenerska, lekarska i dr.). Najedi oblik organizovanja sportista u svetu su sportski klubovi, kao samostalne organizacione celine, nezavisne u postavljanju ciljeva svoje organizacije i odabiranju strategije i akcionih planova za ostvarivanje ciljeva. Funkcionisanje sportskih organizacija se moe definisati kao skup komponenata i elemenata u organizaciji, njihovih meusobnih veza i odnosa, to znai da je sportska organizacija u svojoj funkcionalnoj strukturi konstruisana od odreenih pojedinanih elemenata, njihovog ureenja, koordinisanja i voenja svih delova celine, interakcija, funkcija, procesa i odnosa u njima, radi ostvarivanja postavljenih zajednikih ciljeva.

64

42. DIJAGNOSTIKOVANJE INICIJALNOG STANJA U ORGANIZACIONOJ FUNKCIJI

Dijagnostikovanje inicijalnog stanja, odnosno utvrivanje poetnog (trenutnog, inicijalnog) stanja u kome se sportska organizacija nalazi, zajedno sa prethodnim modelovanjem, u stvari predstavlja prvi stepen u kreiranju i upravljanju organizacionim sistemom. Tek nakon dijagnostikovanog takvog stanja, mogu se postaviti naredne projekcije postupaka i upravljakih aktivnosti. U vezi sa tim neophodno je: 1. Da se na osnovama zvaninih pokazatelja nadlenih institucija i/ili empirijskih istraivanja utvrdi trenutno stanje, izvri analiza i prezentuje ocena postojadeg stanja. 2. Da se odredi globalna strategija, glavne koncepcije i projekcije, organizaciona struktura, prioritetni modeli i programska orjentacija razvoja sporta. 3. Da se utvrde strateki ciljevi i zadaci, upravljanje, organizovanje, funkcionisanje, odluivanje, operacionalizovanje, implementiranje i kontrolisanje najrelevantniji, pravovaljanih i svrsishodnih aktivnosti u razvoju sporta.

65

43. PLANIRANJE CILJEVA ORGANIZACIONE FUNKCIJE

Planiranje ciljeva organizacione funkcije predstavlja neprekidan proces koje treba operacionalizovati, kao i pronalaziti najpovoljnije varijante za njihovu realizaciju kroz odreeni vremenski period. Planiranje obavezno obuhvata utvrivanje ciljeva i zadataka aktivnosti, puteve ostvarenja ciljeva i zadataka, materijalne i nematerijalne pretpostavke (raspoloivost resursa), odreivanje nosioca pojedinih aktivnosti, trajanje pojedinih aktivnosti, i redosled i meuzavisnost aktivnosti. Postoje sledede vrste planiranja: 1. Dugorono planiranje (od 5 do 10 i vie godina) predstavlja proces opteg, globalnog orjentisanja sportske organizacije, njene strukture, funkcija i resursa, koji su neophodni za ostvarivanje definisanih ciljeva, koji vie tretiraju spoljanje okruenje, analiziraju ga i pozicioniraju sopstvenu organizaciju i njene mogude anse. 2. Srednjerono planiranje (period do 5 godina) koje se izrauje na osnovu dugoronog planiranja i obuhvata jedan investicioni ciklus koji traje oko 4 godine, koliki je vremenski period olimpijade; ali se oni u dananje vreme sve vie skraduju i traju 2 do 3 godine, preteno zbog razliite ciklinosti velikih takmienja (olimpijske igre, svetska prvenstva, kontinentalni i regionalni amionati) 3. Kratkorono planiranje (godinje i operativno) koje obuhvata skup zadataka i sasvim konkretne aktivnosti, predviene srednjeronim planom i odnosi se na odreene segmente, odnosno delove celine, ali u kradem vremenskom periodu.

66

44. PREDVIANJE OPERACIONALIZOVANJA PROJEKCIJA FUNKCIJE

Da bi se uopte mogao sprovoditi proces bilo kakve aktivnosti, eljeno stanje se mora definisati na to precizniji, objektivniji i jasniji nain, a ne generalno, dagle mora biti dato u merljivim veliinama, kako bi postojala mogudnost i njegovog proveravanja, odnosno kontrolisanja. Celokupan razvoj treba da bude usmeren ka jasno definisanim ciljevima, od kojih se vedina ugrauje u filozofiju poslovanja, a samim tim i u viziju i misiji sportske organizacije, pri emu se kao kljuni elementi javljaju osnovne delatnosti i drutveni status organizacije, jer od njih zavise poslovi koje ona obavlja, nain njihovog obavljanja, organizaciona struktura, procesi, profil i broj ljudskih resursa, subjekti sa kojima posluje u okruenju i sl. Zavisno od koncepcije i projekcije razvoja, organizacija je esto prinuena da vri odreene modifikacije u toku svoje delatnosti, koje po pravilu dovode i do odreenih promena u celokupnom poslovnom sistemu, pa i njegovim podsistemima. Vizija organizacije se odnosi na podruje ire od tekudih aktivnosi i moe se definisati kao mentalna slika, kojom se uvreljivo i realistno artikulie aktivnija bududnost organizacije. Menaderskom vizijom se definie profil organizacije, kojom je inae ona odreena postojeda strategijska pozicija i eljeni profil, odnosno bududa pozicija organizacije. Najkonkretnije, vizijom se moraju dat