1

2. Miodrag Pavlovi

''87 pesama'', ''Stub seanja'' I ''Velika Skitija'' Poetak 50-ih godina XX veka bio je prelomni trenutak za nau posleratnu

poeziju.Prvu generaciju posleratnih pesnika, generaciju ''kubikaa'' i prugaa, kako ih je nazvao Sveta Luki u svom eseju Istorija i poezija, zamenie generacija u senci. Novine u poetskom stvaranju I pogledu na umetnost uopte najpre e se osetiti u asopisu Mladost ( 1945-1952 ) oko kog e se okupiti pesnici poput Vaska Pope, Miodraga Pavlovia, Zorana Miia, Radomira Konstantinovia idr. Njima suprostavljena, ideoloki usmerna pesnika struja bie okupljena oko lista Knjievne novine(od 1948) iji je urednik bio Jovan Popovi. Dok se ranija pesnika struja zalagala za poeziju koja slui propagandi naprednih politikih ideja,nova generacija u senci poeziju pie i doivljava kao ozbiljan, filozofski obrazloen stav prema svetu I ivotu. Takav odnos prema poetskom stvaranju oznaio je uspon intelektualizma, nov odnos prema nacionalnoj kulturi i tradiciji, uspostavljanje kontinuiteta sa narodnom poezijom, folklorom i mitom, a pri tome ne jenjava ni nadrealistiki aktivan i inventivan odnos prema jeziku.

Vasko Popa I Miodrag Pavlovi su najuticajniji pesnici generacije u senci. Pavlovi 1952. objavio zbirku 87 pesama, a sledee, 1953. Popa objavljuje Koru a Pavlovi Stub seanja. Njihovi stihovi u najmanju ruku izazivaju nedoumice kod italake publike ali i podsmeh kritike usled nemogunosti da razume jedan nov pesniki svet koji se konstituie.

ta je toliko uzburkalo italako mnjenje? Kakvim novinama su Popa I Pavlovi izazvali otre polemike i iroko nerazumevanje?

Re je o jednom novom,modernom I drugaijem pogledu na svet kao I odnosu lirskog subjekta prema svetu.Stvarajui u senci proteklih ratnih zbivanja,savremeni pesnici ne nalaze smisao u svetu ija se celovitost raspada.Slika sveta kakvu nam predoavaju Popa I Pavlovi u svojim prvim zbirkama pesama je razbijena,fragmentarna I onespokojavajua.Oni uoavaju agresivni besmisao sveta I apsurdne zakone koji vae u njemu.Lirski subjekat takve poezije je savremeni urbani ovek koji se suoava sa gradom levijantanom.esto I lirski subjekat postaje apsurdan kao kod Pope u zbirci Nepoim polje ( 1956. ) gde u grotesknoj igri igraju delovi oveijeg tela otueni od svog jedinstva.

Ovakva poezija esto je nazivana hladnom,racionalnom,objektivnom, impersonalnom,meutim,iza tih precizno opisanih pesnikih slika,iz te emotivne uzdranosti osea se nelagoda I strah.Miodrag Pavlovi je bio jedan od retkih

2

pesnika koji u formalnom zavretku II svetskog rata nije video poetak trajnog I venog mira,dok se u Popinom nepoim polju vodi borba neprestana da bude to biti ne moe.

U svojim kasnijim zbirkama Popa I Pavlovi odvraaju pogled od nesavrenosti savremenog sveta I uranjaju duboko u nau prolost sve do biblijskih I mitskih vremena.Pavlovi je 1969. objavio Velika Skitija a Popa 1972. Uspravnu zemlju.U obe zbirke,na poetski osoben I autentian nain opevana je naa prolost od dolaska Slovena na Balkan,preko srednjeg veka I Kosova kao srpske kolevke I srpske kobi.To je poezija kulturnog pamenja koja u sebi uva sve nacionalne I tradicionalne vrednosti koje se nesmeju zaboraviti.

Izmeu zbirke 87 pesama I Stub seanja stoji vremenski raspon od godinu dana u toku kog je Miodrag Pavlovi jo uvek zaokupljen slikom savremenog sveta I poloajem oveka u njemu ali je ta slika modifikovana I sagledana iz razliitih uglova I perspektiva.

Osnovna tema koja opseda Pavlovia jeste ovekova usamljenost, otudjenost,oajanje I strah kao I tema prolaznosti I smrti.Sukob oveka I sveta u Pavlovievoj poeziji je neizbeno tragian ovek je usamljen jer nije nauen da uspostavi dodir sa samim sobom,da se,kako to Popa kaze u pesmi Pre igre spusti na dno svog ponora I pogleda ima li kukaviijih jaja u sebi,samim tim ovek nije u mogunosti da uspostavi kontakt sa spoljnim svetom.

Osim,krajnje uopteno posmatrano zajednike teme,ove dve zbirke se razlikuju po kompoziciji,nainu graenja pesnikih slika I strukturi stiha.

Zbirka 87 pesama je podeljena na 3 ciklusa po ritmikom principu. Prvi ciklus sainjavaju pesme pisane slobodnim stihom ( Vihor,Strah, Na

smrt jedne koke ). Drugi ciklus obrazuju pesme u prozi ( Psalm 1 I Psalm 2 ). Trei ciklus su pesme sa rimom ( Madrigali za nju ). Stub seanja je podeljen na dva ciklusa bez imena,oznaena rimskim

brojem. Nain na koji Pavlovi gradi pesnike slike u zbirci 87 pesama mada

nije dosledno I apsolutno sproveden kroz svaku pesmu moze se opisati kao smenjivanje pesnike slike sa pesnikom refleksijom.U Stubu seanja pesnika slika biva potisnuta na raun pesnike refleksije.

Razbijena,fragmentarna slika sveta nije se samo odrazila na pesniku formu ve I na stih.U 87 pesama stih je kratak I koncizan,Pavlovi kao da vodi stenografsku beleku po diktatu straha pa nam vrlo esto saoptava delove stiha ili reenice.U Stubu seanja stih je dui I manje koncizan a samim tim I manje metaforian,uz to osea se I upliv argona ulice.

3

87 pesama svojim neobinim,statistikim naslovom sugerie jedno hladno I objektivno vienje sveta oko nas I u nama.Stub seanja je oksimoronski spoj neeg to je stabilno,materijalno,realno I neeg to je irealno,apstraktno,nematerijalno.Dakle,Pavlovi neto imaterijalno eli da uini trajnim.Tako se njegova poezija pojavljuje kao stub seanja koji pamti,sea se I upozorava.

Svet o kome Pavlovi peva u 87 pesama je svet pomerenih dimenzija.To je jedna haotina I halucinantna tvorevina u kojoj,kako nam je saopteno u pesmi Lopovi stvari prilaze I gledaju nas agresivno,svako nosi bi u ruci a zidovi pretei ute.U pesmi Na smrt jedne koke okira slika zaklane ivotinje nad WC-oljom.Njenim perjem ljudi e puniti svoje jastuke pa nije ni udo to im snovi zlokobno kripe.

Smena pesnike slike sa pesnikom refleksijom najreprezentativnija je u prvoj pesmi iz zbirke Vihor.Prvi stih:Probudim se,je opaanje oveka,lirskog subjekta o sopstvenom stanju,budan je I spreman da ulno opazi svet oko sebe.Sledei stih je slika sveta u raspadanju:nad krevetom je oluja,zrele vinje padaju u blato,ene zapomau u amcu,vihor davi mrtvace.Opaajui sliku sveta lirski subjekat je doivljava I oblikuje aktivirajui svoje iskustvo,a opaeno oblikuje rezigniranu misao na kraju:Uskoro o tome nita se nee znati.Prethodnim slikama sveta u rasulu kontrastira ljudska ravnodunost I zaborav.

Pesma u prozi,Psalm 1 iznenauje spojem nespojivog psalm je tradicionalni hrianski anr,pesma ili himna koja slavi boga ali je sadraj Pavlovievog psalma saobraen modernom pesnikom senzibilitetu.Psalm 1 aludira na Hristovu propoved na Gori iz jevanjelja po Mateju,na samu osnovu hrianskog uenja.Svaka taka Psalma,a ima ih 7,poinje anaforskim blagosiljanjem. Blagosiljaju se oni istog I nevinog srca u ijim glavama nije jazbina skrivenih zveri,oni koji umeju pomilovati cvet lale a da mu ne obore latice,a potom sledi ironian obrt,njih e Gospod ostaviti da ive u venom mraku sa mrtvoroenom decom,dakle,u Limbu,samom predvorju Pakla.

U Pavlovievoj viziji sveta u rasulu misao o smrti I prolaznosti je esta ali je stav prema smrti kao konanom nestanku ljudskog bia zapanjujue ravnoduan.U pesmi Rekvijem smrt se konstatuje kao uobiajena pojava bez emocija:Ovoga puta umro je neko blizu. Ravnodunost je sugerisana slikom prijatnog odmora posle ruka, deak mirno sedi I jede groe.Ravnoduno je I nebo,zatvoreno.Na kraju pasivan zakljuak svet je laki za jedan ljudski mozak.

Dok se u zbirci 87 pesama smrt pasivno konstatuje,a ovek se ravnoduno predaje sudbini,u Stubu seanja dominira neto izmenjen odnos lirskog subjekta.U pesmi Rekvijem ( 87 pesama ) pesnik poruuje ne opratajmo se odlazei u smrt jer je to smeno I pogrdno,dok e u pesmi

4

Opelo ( Stub seanja ) poginuli pesnik lirski subjekat pitati:Kome da kaem zbogom?Smrt je neoboriva mera ljudskog trajanja,pri tome lirski subjekat zauzima aktivan ak prkosan stav ali ne prema smrt,nju ne moemo pobediti,ve prema ivotu.Iako ide pod crni svod da die truljenje u drutvu podzemnih ptica I bezazlenih ljudodera,pesnik hoe da se oprosti,da ode upamen.U pesmi Varijacije o lobanji II provocirajui ivotnu pasivnost okruenja pesnik afirmie smrt I kae:Kad moja glava postane lobanja nema demona koji e je nadjaati.

Meutim,nisu sve pesme iz zbirke Stub seanja obojene istim,mranim bojama.Postoje I one koje donose manje dramatinu sliku savremenog grada a sve to kombinovano sa motivom ljubavi.Takve su pesme Odbrana naeg grada I,II.Lirski subjekat se obraa voljenoj eni u nimalo romantinom ambijentu,kafanskom,uz au piva.On joj kae ako voli njega ona mora voleti I njegov nesavreni grad.Atmosfera grada je vrlo plastino doarana:u tom gradu ulice nisu poploane zvezdama ve ih okruuju dobro odevene zgrade I goludravi kuerci,tu je I subotnja guzva na eleznikoj stanici sa otunim mirisom ljudskih tela.Opisani su I sutereni u kojima ljudi ive,tavani u kojima se na promaji sui ve,trolejbusi,pekare,uline lampe,nazivi firmi Centroprom, Komgrap,Navip ili nazivi kafana Tri eira,Tri jelena.

Pavlovi ne dozvoljava da sumorna vizija sveta ostane dominantna u njegovoj poeziji.Zato se zbirka 87 pesama zavrava pesmom Treba pronai nadu,a u Stubu seanja nadu e zameniti krik bunta I razum.U pesmi Krik treba ponoviti II on smatra da krik bunta I prkosa ima snagu da menja I treba ga ponoviti slabim I jakim,bezbrinim I samopouzdanim,naivnim I laljivim.U pesmi Krik treba ponoviti IV on se molitvenim tonom obraa iskri razuma koja mora prodreti u budunost I omoguiti pobedu istinskim ljudskim vrednostima.

Velika Skitija, 1969.

etvrta po redu Pavlovieva zbirka pesama,''Mleko iskoni'' iz 1962.

najavila je ostvarenje jednog krupnog i ambicioznog pesnikog plana koji e biti realizovan u etiri naredne zbirke: Velika Skitija,1969.,Nova Skitija,1970.,Hododarje i Svetli i tamni praznici,1971. Ovih pet,u celinu povezanih zbirki geografski se odnose na podruje od Srbije i Balkana,pokrivajui ceo evropski kontinent sve do zapadne obale Azije.Vremenski,te pesme polazei od dananjih dana seu do helenskih i i biblijskih vremena.

5

U ''Velikim Skitijima'' Pavlovi peva srpsku nacinalnu istoriju od maglovitih seanja na prva slovenska plemena preko srednjeg veka do dananjih dana.

U pesmi ''Sloveni pod Parnasom'' opevane su seobe starih Slovena.To je jo uvek paganski i nomadski narod,od bezverja pijan,divlji, snagom zelen.Oni ''mramoru grizu bedra'' i spavaju kraj ''premlaenih kipova''.Slinu pesniku sliku,nomadskih naroda koji nasleuju jednu veliku kulturu i tradiciju,prepoznajemo u potonjoj poeziji Ivana V. Lalia,u pesmi ''De administrando imperio''.Ljudi od ''mokre gline'' tek ispiljeni iz sopstvenog neznanja postaju naslednici kulture iju veliinu ne poimaju.Ali usvajanje takvih kulturnih vrednosti,makar bilo i fragmentarno odenue golotinju naeg neznanja ''ko brezu s prolea lie''.

''Epitaf slovenskog prapesnika'' u naslovu nosi anrovsku odrednicu. Epitaf je natpis nad nadgrobnom spomeniku koji saeto opisuje pokojnikove osobine,zasluge,elje ili smrt.Tako slovenski prapesnik govori o svojoj traginoj sudbini.Kao paganina,pripadnici nove vere ga proglasie otpadnikom i vragom.Stare molitve rastrzae da bi nova crkva bila postojanija.On,paganin,ne veruje u novog boga i nee mu ii na istinu,''na hladno reeto venosti''.U njegovoj paganskoj ''rupagi'' osea se kao runom ogrnut i zatien.

Pesma ''Lov'' ima narativnu,folklorno mitsku osnovu,opisuje dva brata u lovu.Jedan od brae,utljiviji,razume nemuti govor ivotinja koje sreu.Meutim,odabir ivotinja nije sluajan.Najpre sreu vuka, vrhovno slovensko bozanstvo koje je u savremenu poeziju vratio najpre Rastko Petrovi a potom i Vasko Popa.Vuk im govori o bratstvu, osnovi na kojoj poiva jedinstvo opora plemena.Zatim sreu medveda,medved je mitski ekvivalent oveku,on im govori o pravdi.Vepar im se obraa glasom predaka,a ptice su im sestre.Kada se lovci vrate u selo praznih ruku nailaze na podsmeh ba kao u Radovievoj pesmi ''Veslai''.Mitska situacija se izvre na svoje groteskno nalije.Jedino uz njih ostadoe konji.U srpskoj narodnoj religiji konj ima osobine bia prirode i bia kulture,on pripada svetu oveka.Dakle,oni koji ne prepoznadoe istinske vrednosti u glasu predaka koji ih opominju na bratstvo,pravdu,ovenost ne pripadaju svetu kulture ve i dalje ive u mraku neznanja kao divlje horde.

Pavlovieve pesme koje govore o naem srednjem veku kao centralnu temu imaju Kosovo,kosovski boj,kneevu veeru,sudbinu carstva posle kosovske propasti.

U pesmi ''Govor kneev uoi bitke'' Pavlovi oivljava jedan od najpotresnijih momenata nae epske istorije.Kneeva kletva u narodnoj tradiciji upuena svakom ko se ne odazove na poziv cara i carstva ovde je uperena na istoriju,na neumitni rvanj sudbine koji nas nee mimoii.Kosovo je polje gde su nam ''kosovi kosidbu spremili''.Kao i Popa u pesmi ''Kosovo polje'' (

6

Uspravna zemlja ) i Pavlovi toponim Kosovo povezuje sa pticom kosom koja je ovde ptica zloslutnica.U traginom momentu za srpstvo knez je sam i kao u kakvoj ekspirovoj tragediji on osea pritisak sudbine,sluti neminovni poraz,spoznaje sopstvenu nemo i uzvikuje:''Zalud me carem zovu kad mi velike moi nisu date!''

Pesma ''Razgovor na bojnom polju'' je tragini epilog kneevog monologa.Vojska u neredu srlja da u ''ogledalu handara'' otkrije ''bole rubove tela''.Njihova mrtva tela preobraaju se u ribe.Riba nije sluajno odabran simbol,to je prasimbol hrianskih vernika,nain na koji su oni u poetku skraeno i skriveno beleili Hristovo ime.Te ribe rtve se ne odmaraju u kakvom velikom moru ve podupiru ''tune nam bregove''.

Pesma ''Ki kneeva veze'' aludira na sudbinu kneginje Olivere koja je prisilno udata za sultana Bajazita.U samoi ona se pita da li e moi i morati na svojim nejakim pleima spasavati carstvo,ono to muevi nisu mogli.Ona je kao mitska Prozerpina,ugrabljena od podzemnog cara no njoj nije dato zlato da izveze svoje bolove aluzija na Jefimiju. Njena drama sazeta je u jednu pesniku sliku njena utroba sa podzemljem se sloila.Zato se pita kome li e jutro njene krvi da svane i na kom jeziku.Da li e njena rtva doneti spas Srbima?Da li je to uopte mogue kada njen porod nee biti srpski.

Pesmom ''Jutarnji zapis'' Pavlovi poentira zbirku u celini.Stihom ''Svie'' on podvlai simbolini znaaj jedne situacije.Poput Pope u ''Uspravnoj zemlji'' i Pavlovi se vraa sa duhovnog hodoaa.On je onaj koji ide po vodu na izvor znanja i mudrosti.Ta samospoznaja otvara mogunost daljeg prenoenja nauenog i zato on kaze : ''Radujem se veoma.''