8/13/2019 2 - Porodice[3]

1/13

2 Porodice

Postoji tendencija kod ivih bia da se ulanjuju, ostvaruju veze, ive unutar jedni drugih, vraaju se naranije aranmane, sloe se kad god je mogue. Tako je to u svetu.

Lewis Thomas

Govorei kao ljudi ulanjivanje da bi se sloilo! obino "odrazumeva neku vrstu"orodine gru"e. Porodica je "rirodan kontekst i za razvoj i za isceljenje, a to je ikontekst od koga e zavisiti "orodini tera"eut za aktuelizovanje tera"ijskih ciljeva.Porodica je "rirodna gru"a koja je vremenom razvila obrasce interakcije. Ti obrasciu"ot"unjavaju "orodinu strukturu koja rukovodi #unkcionisanjem lanova "orodice,iscrtavajui njihovu skalu "ona$anja i olak$avajui interakciju me%u njima. Potrebna

je ivotno s"osobna "orodina struktura da bi se is"unili su$tinski zadaci "orodice u"odravanju individuacije uz istovremeno "ruanje oseaja "ri"adnosti. & obinim okolnostima lanovi "orodice ne doivljavaju same sebe kao deo ove

"orodine strukture. 'va ljudska bia o sebi misle kao o jedinici, celini, koja stu"a uinterakciju s drugim jedinicama. (na znaju da imaju uticaja na "ona$anje drugih

"ojedinaca, a i da ona utiu na njih. ) kako ulaze u interakcije u okviru "orodice,stiu iskustvo sa "orodinim iscrtavanjem ma"e sveta. *naju da su neke teritorijeobeleene sa radi kako ti se svi%a!. +ruge su obeleene sa, nastavi uz o"rez!. ) jo$uvek ima i drugih koje su obeleene sa sto"!. )ko za%e iza ove granice, lan

-"orodice e se susresti sa nekim regulatornim mehanizmima. ekada e se "omiriti sasudbinom a nekada "rkositi. Postoje isto tako i oblasti koje su obeleene sa ulazak

"od "retnjom!. Posledice "restu"a u tim zonama "renose snanije a#ektivne

kom"onente/ krivicu, anksioznost, "a ak i "rogon i "rokletstvo.Pojedini lanovi "orodice tako "oznaju, na razliitim nivoima svesnosti i

s"eci#inosti, geogra#ski izgled njihove teritorije. 'vaki lan "orodice zna $ta jedo"u$teno, kakvih sila ima koje se su"rotstavljaju devijaciji, kakva je "riroda i kolika

je e#ikasnost sistema "raenja. )li "o$to je on usamljeni "utnik na teritoriji "orodice i$ireg sveta, "ojedinani lan "orodice retko doivljava "orodinu mreu kao jedange$talt.

*a "orodinog tera"euta, me%utim, mrea "orodinih transakcija se "okazuje u svojsvojoj kom"leksnosti. (n vidi da je total vei od sume njegovih delova. 0s"ada da je

"orodica kao celina skoro "o"ut jedne ivotinjske kolonije 1 tog entiteta koji jekom"onovan od razliitih ivotnih #ormi u kome svaki deo radi svoju so"stvenu stvar,ali gde celinu tvori organizam sa vi$e tela u kome je svaki deo sam "o sebi jedanivotni oblik.

8/13/2019 2 - Porodice[3]

2/13

Te$ko je za studenta da baci "ogled na ovu ivotinju sa vi$e tela koja "redstavlja"orodicu. & stvari te$ko je za bilo koga ko je odgajen u *a"adnoj kulturi da vidi $taima iza individue. Trenirani smo da i u etikom i u estetskom "ogledu zadrimo

"re#erenciju "rema individualnoj samo2determinisanosti. 3isliti o individui kaosegmentu $ire dru$tvene i biolo$ke jedinice je u najboljem sluaju nezahvalno. 3oda

je to razlog $to oni koji "oku$avaju da se uhvate u ko$tac sa ovekovomme%uzavisno$u esto "ribegavaju #ilozo#ijama mistike i holizma koje oveka

"ovezuju s univerzumom. 3anje je bolno shvatiti oveka kao dela univerzalneinteligencije nego kao dela "orodine mree, ivog organizma koji je blii na$emiskustvu. 3oemo da zagrlimo oveka kao kosmikog heroja, ali bi vi$e voleli dasle"o oko u"erimo "rema njegovoj borbi sa njegovom enom nad tim ko bi trebao dazakljua ulaznu ka"iju. ) i"ak znamo da #udbaler u nekom timu, ili oboist u jednom kvintetu, nekako

"reuzimaju na sebe odlija tih vi$e2nego2ovek jedinica. +oivljavamo nagon kojiagor trideset hiljada ljudi na nekom stadionu "odie do unisone vike. ) tera"ijskimrenikom, svaki kliniar moe da da vinjete radova ivotinje sa vi$e tela "oznate kao

"orodica. 4ak "ostoji razlog da se veruje da "orodine veze! "relaze bihejvioralninivo i ulaze u nivo #iziologije. & istraivanju "sihosomatskih "orodica 3inuchin idrugi su na$li dokaz koji sugeri$e da se bar u nekim "orodicama stres izme%u roditeljamoe meriti u krvotoku njihovog o"serviranog deteta.

5 'tudent tera"eut ne mora da "rihvati ideju o zdruenoj #iziologiji. )li mora da vidida je "orodica vi$e nego neki agregat izdi#erenciranih subsistema, kao organizam sam

"o sebi. *ato $to e osetiti "uls "orodice. 0skusie njene zahteve da se akomodira, iosetie se kom#orno jedino ako "rodui njenim tem"om. 0skusie njen "rag "remaonome $to je "odesno i $to je sramotno, njenu toleranciju za kon#likt, njen oseaj zaono $to je sme$no ili sveto i njen "ogled na svet. Problem "rouavanja "orodice "ogor$ava se sa jezicima koji se govore na *a"adu,koji imaju samo mali broj rei ili dodatnih #raza za o"isivanje jedinica kom"onovanihod vi$e nego jednog. Postoji terminsimbiozaza o"isivanje jedinice od dve osobe uokolnostima koje su "atolo$ke do ekstrema, gde se jedan njen lan osea "ot"unodelom i ima neadekvatno iskustvo o samom sebi kao celini!, reima )lberta'che#lena, tako da moe da se dogodi "sihotina e"izoda kada "ostoji "rekida#ilijacije u organizmu. )li ovaj termin ignori$e normalne teansakcije. Premda uoblasti mentalnog zdravlja "ostoji ogroman red "rouavanja normalnih transakcijaizme%u majke i deteta, nema rei koja bi o"isivala ovu kom"leksnu jedinicu od dve

osobe. eko bi mogao da je skuje, kao $to je madeteili demajka, ali bi bilo nemogueizmisliti termine za sve multi"le jedinice. )rthur 6oestler, bavei se sa ovom konce"tualnom te$koom, "rimeuje daukoliko neko eli da umakne tradicionalnoj zlou"otrebi rei celina i deo, "risiljen jeda o"eri$e sa takvim nezgra"nim terminima kao $to su 7"od2celina8 ili 7deo2celina8.!'kovao je novi termin da bi oznaio te janusovske entitete na srednjim nivoima svihhijerarhija!/ re holon, od grke reiholos9celina: sa su#iksomon9kao kod rei

"roton ili neutron:, koji sugeri$e jednu esticu ili deo. 6oestlerov termin ima "osebnu vrednost za "orodinu tera"iju, "o$to je jedinicaintervencije uvek jedan holon. 'vaki holon 1 "ojedinac, nuklearna "orodica, "ro$irena

"orodica, i zajednica 1 je i celina i deo, ne vi$e jedan nego drugo, ne jedan koji

odbacuje ili jedan koji je u kon#liktu sa drugim. ;olon izluuje kom"etitivnu energijuza autonomiju i samo2ouvanje kao celine. (n isto tako "renosi i integrativnu energiju

8/13/2019 2 - Porodice[3]

3/13

kao deo. uklearna "orodica je holon "ro$irene "orodice, "ro$irena "orodica holonzajednice i tako dalje. 'vaka celina sadri deo, i svaki deo sadri "rogram! kojinamee celina. +eo i celina sadre jedno drugo u jednom kontinuiranom, aktuelnom itekuem "rocesu komunikacije i me%uodnosa.

LC'60 ;(L(

Transakcije u okviru roditeljskog holona obuhvataju uobiajeno gajenje dece i#unkcije socijalizacije. )li i mnogi drugi as"ekti deijeg razvoja su "od uticajemnjegovih interakcija u okviru ovog subsistema. +ete ovde ui $ta moe da oekuje odljudi koji imaju vee resurse i snage. (no ui da o autoritetu razmi$lja kao oracionalnom, ili kao o arbitrarnom. &i da li e njegove "otrebe biti "odrane, i kojisu naje#ikasniji naini komuniciranja o tome $ta eli u okviru svog so"stvenog

"orodinog stila. jegov oseaj adekvatnosti oblikuje se na osnovu toga kako starijireaguju "rema njemu i na osnovu toga da li je ta reakcija odgovarajua s obzirom nauzrast. &i koja se "ona$anja grati#ikuju a koja obeshrabruju. a kraju, u okviruroditeljskog subsistema, dete stie iskustvo sa "orodinim stilom bavljenja sakon#liktom i "regovaranjem. 3ogue su $iroke varijacije u roditeljskom holonu "o "itanju kom"ozicije. 3oe daobuhvata i dedu ili tetku. & velikoj meri jedan od roditelja moe da bude iskljuen.3oe da ukljuuje "arenti#ikovano dete na koje je "renet autoritet da bi $titilo idisci"linovalo svoje siblinge. Tera"eut e morati da otkrije ko su lanovi subsistemaInee doneti ni$ta dobro ako se majka ui da bude majka ako je realno detetov roditeljnjegova baka.

6ako dete raste i kako se njegove "otrebe menjaju, mora da se menja i roditeljskisubsistem. 6ako se uveava ka"acitet deteta, mora mu se dati vi$e "rilika zadono$enje odluka i samokontrolu. Porodice sa detetom adolescentom trebaju drukijeda vode "regovore nego "orodice sa mla%om decom. ?oditelji sa starijom decom bideci trebali da daju vi$e autoriteta uz istovremeno zahtevanje i vee odgovornosti odnjih. (drasli koji su u roditeljskom subsistemu imaju odgovornost da neguju, $tite isocijalizuju decu, ali isto tako imaju i "rava. ?oditelji imaju "ravo da donose odlukekoje su u vezi sa "reivljavanjem celoku"nog sistema, u "ogledu takvih stvari kao $to

je relokacija, izbor $kole, i odre%ivanje "ravila koja $tite sve lanove "orodice. (niimaju "ravo, a ustvari i dunost, da za$tite "rivatnost su"ruanskog subsistema i da

odrede kakvu e ulogu deca imati u "orodinom #unkcionisanju.

8/13/2019 2 - Porodice[3]

7/13

J & na$oj kulturi koja je vi$e okrenuta deci teimo da nagla$avamo obaveze roditeljai da manju "anju "oklonimo njihovim "ravima. )li subsistem kome su dati zadacimora, tako%e, da ima i autoritet da bi ih izvr$io. 0 mada dete mora imati slobodu daistrauje i razvija se, oseae se sigurno da istrauje jedino ako ima oseaj da je svet

"redvidljiv.Problemi kontrole su endemski u roditeljskom holonu. (ni su ti kojih se stalno

"oduhvatamo u svim "orodicama i manje ili vi$e razre$avamo na osnovu "oku$aja igre$ki. Priroda re$enja e zavisiti od razliitih "orodinih razvojnih #aza. 6ada se

"orodica zaglibi u ovoj oblasti i stigne na tera"iju, od su$tinskog je znaenja datera"eut obrati "anju na ue$e svih lanova u odravanju dis#unkcionalnetransakcije i moguu ras"oloivost resursa za re$avanje "roblema.

;(L( '0AL0G)

'iblinzi #ormiraju "rvu deiju vr$njaku gru"u. & okviru ovog konteksta deca seme%usobno "odravaju, uivaju, na"adaju, eks"erimenti$u sa ubacivanjem u ulogurtvenog jarca i, generalno uzev$i, ue jedno od drugog. (na razvijaju svoje so"stveneobrasce interakcije za "regovaranje, koo"eraciju i kom"eticiju. &e kako stei

"rijatelje i kako "ostu"ati sa ne"rijateljima, kako uiti od drugih, i kako "ostii"riznanje. &o"$teno reeno, ona zauzimaju razliite "ozicije u konstantnom davanju iuzimanju, a "roces una"re%uje i njihov oseaj "ri"adanja gru"i i njihov oseaj zavr$enje individualnih izbora i alternative u okviru sistema. (vi e obrasci biti znaajnikada oni stignu do izvan"orodinih vr$njakih gru"a, sistema razreda, a kasnije i usvet rada.

& velikim "orodicama siblinzi se organizuju kroz niz subsistema shodno razvojnim#azama. *a tera"euta je vano da govori jezike razliitih razvojnih eta"a i da budevian da barata s njihovim razliitim resursima i "otrebama. & kontekstu siblinga jekorisno da se kreiraju scenariji za usavr$avanje ve$tina razre$enja kon#likta u mnogimoblastima, "o"ut autonomije, kom"eticije i kom"etentnosti, $to kasnije moe da se

"rimenjuje i na van"orodine subsisteme. Porodini tera"euti imaju tendenciju da "remalo koriste kontekste siblinga i

"reterano tera"eutske nacrte koji zahtevaju "oveanje raznovrsnosti u roditeljskom#unkcionisanju. )li sastanci samo sa siblinzima, organizovanje tera"ijskih trenutaka ukojima siblinzi diskutuju o nekim temama dok ih roditelji "osmatraju, ili razvijanjedijaloga! izme%u holona siblinga i roditeljskog holona, mogu da budu krajnje

e#ikasni u kreiranju novih #ormi razre$avanja "roblema autonomije i kontrole. &"orodicama u kojima je do$lo do razvoda sastanci izme%u siblinga i iskljuenog

-Kroditelja su "osebno korisni kao mehanizam olak$avanja boljeg #unkcionisanjakom"leksnog razvedenog organizma!.

6ako "orodica izvr$ava svoje zadatke nije ni izbliza toliko vano kao to kolikodobro ih izvr$ava. Porodini tera"euti, "roizvod njihove so"stvene kulture, morajustoga da se za$tite od modela koji su njima bliski, kao i od "ravila #unkcionisanja kojasu uobiajena. Porodini tera"euti moraju da se sauvaju od tendencije da "unktuirajuoko nuklearne "orodice, izbacujui znaaj "ro$irene "orodice 1 njenu komunikaciju sa

i njen uticaj na nuklearnu "orodicu. 3la%i tera"euti mogu da otkriju da im je lako dase saive sa deijim "ravima, "o$to jo$ nisu iskusili kom"leksnosti roditeljevanja.

8/13/2019 2 - Porodice[3]

8/13

3ogu da otkriju da sami lako donose sud da su roditelji krivi bez da razumeju njihovena"ore. Tera"euti mu$karci mogu imati tendenciju da debalansiraju subsistemsu"runika uz razumevanje i "odravanje "ozicije su"ruga. Tera"euti ene,zainteresovani za ogranienja nametnuta enama od strane "atrijarhalnog dru$tva,mogu da "odre su"rugu "reko mogunosti koje egzistiraju u nekoj "atrijarhalnoj

"orodici. Tera"euti moraju da se "risete da su "orodice holoni ugra%eni u $iru kulturu,i da je tera"eutova #unkcija da im "omognu da "ostanu adekvatniji u okvirumogunosti koje egzistiraju u sistemu njihove so"stvene "orodice i kulturnomsistemu.

?)*=(C 0 P?(3>)

Porodica nije neki statian entitet. (na je u "rocesu kontinuiranog menjanja, kao$to su to i njeni dru$tveni konteksti. Posmatrati ljudska bia zasebno u odnosu na

"romenu i vreme je "uki jeziki konstrukt. Tera"euti, u stvari, zaustavljaju vreme kadbace "ogled na "orodice, kao zaustavljanje #ilma da bi se #okus u"ravio samo na jedanokvir.

) i"ak "orodini tera"euti imaju tendenciju da ne istrauju injenicu da se"orodice vremenom menjaju. +elom je to zbog toga $to su "orodini tera"eutiintenzivno orijentisani na sada i ovde, $to je su"rotno is"itivanju "ro$losti od strane

"sihodinamske tera"ije. )li to je isto tako zbog toga $to "orodini tera"eut doivljava"orodinu strukturu koja vlada snagom od ogromnog uticaja. (n ulazi u jedan ivisistem koji ima svoje so"stvene naine "ostojanja, i mone mehanizme da sauva tenaine. & ne"osrednosti tera"ijskog susreta ti stabilizujui mehanizmi su ono $to onoseaI #leksibilni elementi strukture retko "ovre%uju toliko jako. Promena se de$ava u

sada$njosti, ali svoj krajnji oblik dostie jedino na due staze.Porodica je konstantno izloena zahtevima za menjanjem, koji dolaze iznutra iizvana. 6ada umru baba ili deda, ceo roditeljski subsistem moe imati "otrebu za

-ulaskom u novu alijansu. )ko majka bude ot"u$tena s "osla, su"ruanski, izvr$ni iroditeljski subsistemi e moda morati da se modi#ikuju. Promena je, u stvari, norma,i $iroka skala gledi$ta svake "orodice bi "okazivala veliku #leksibilnost, konstantno#luktuiranje i, $to je "rilino izvesno, vi$e dezekvilibrijuma nego balansa.

)ko bi na "orodicu gledali iz daleka trebalo bi da vidimo da je ona organizam kojievoluira kroz vreme. +ve elije! individua se udruuju #ormirajui jedan entitet sa

vi$e tela "o"ut ivotinjske kolonije. Taj entitet "rolazi kroz #aze starenja koje utiu nasvako telo individualno, sve dok dve elije "redaka ne "onu da trule i umru, dokneke druge iznova ot"oinju ivotni ciklus. 6ao i svi ivi organizmi, "orodini sistem ima tendenciju i "rema odravanju i

"rema evoluiranju. *ahtevi za "romenom mogu da aktiviraju mehanizme koji sesu"rotstavljaju devijaciji, ali se sistem razvija u "ravcu sve vee kom"leksnosti. 0ako

"orodica moe da #luktuira samo u okviru datih limita, ona ima jedan neverovatanka"acitet za ada"taciju i menjanje "ri emu uva kontinuitet.

Fivi sistemi sa takvim karakteristikama "o de#iniciji jesu otvoreni sistemi, usu"rotnosti sa zatvorenim ekvilibrijumskim strukturama! koje su o"isane u klasinojtermodinamici. ?azliku obja$njava 0l@a Prigogine/ 6ristal je ti"ian "rimer za

ekvibrijumsku strukturu. ?astue 9ive: strukture imaju dosta drukiji status/ one se#ormiraju i odravaju "reko e#ekta razmene energije i materije u uslovima ne2

8/13/2019 2 - Porodice[3]

9/13

ekvilibrijuma.! & jednom ivom sistemu, #luktuacije, koje se odvijaju bilo interno ilieksterno, uvode sistem u jednu novu strukturu/ nova struktura uvek je rezultatnestabilnosti. (na "otie od #luktuacije. ' obzirom na injenicu da #luktuacijunormalno "rati reakcija koja sistem vraa unazad na stanje ne"oremeenosti,su"rotno, u taci #ormiranja jedne nove strukture #luktuacije su "ojaane.! 6lasina

termodinamika, zakljuuje Prigogine, u su$tini je teorija destrukcije strukture )lina neki nain takva jedna teorija mora da bude kom"letirana sa teorijom kreiranjastrukture.! Godinama je "orodina tera"ija isticala mo sistema da sami sebe odre. 'ada radPrigogina i ostalih "okazuje da ukoliko je sistem delimino otvoren za uticanjeenergije ili in#ormacije, nastale nestabilnosti ne dovode do sluajnog "ona$anjaumesto toga one imaju tenju da navedu sistem na jedan novi dinamiki reim kojikores"ondira sa novim stanjem kom"leksnosti.! Porodica, jedan ivi sistem, razmenjuje energiju i in#ormaciju sa okolinom.Mluktuaciju, bilo unutra$nju ili s"olja$nju, normalno "rati reakcija koja vraa sistem unjegovo stabilno stanje. )li kad se #luktuacija "ojaa, "orodica moe da uleti u krizu u

kojoj trans#ormacija rezultuje u jednom drukijem nivou #unkcionisanja kojiomoguava ovladavanje. (vo gledi$te o "orodici kao ivom sistemu sugeri$e da bi longitudinalno

"rouavanje svake "orodice "okazalo sledei razvoj, u kome se "eriodidezekvilibrijuma smenjuju sa "eriodima homeostaze, i da #luktuacija ostaje u okvirusavladivih granica/

(vaj model daje tera"eutu bazu za brzo "omeranje ka odnosu izme%u "orodinerazvojne #aze i tera"ijskih ciljeva, "o$to tera"ijsku krizu "rati jedan shematski "lanrazvoja. *a razliku od drugih modela ovaj nije limitiran na individuu i kontekst. (n se

bavi sa holonima, "ostulirajui da razvojne "romene u individui utiu na "orodicu, ida "romene u "orodinom i van"orodinom holonu utiu na holon individue. Porodini razvoj, "rema modelu, kree se "o #azama koje "rati "rogresija u sveveoj kom"leksnosti. Postoje "eriodi balansa i ada"tacije, koji se karakteri$uovladavanjem odgovarajuim zadacima i ve$tinama. Postoje isto tako i "eriodidezekvilibrijuma koji "roistiu bilo iz individue bilo iz konteksta. Ti za rezultat imajuskok u novu i kom"leksniju #azu, u kojoj se razvijaju novi zadaci i nove ve$tine. ?azmotrite nekog dvogodi$njaka koji je "oslan u obdani$te. >ks"erimeti$ui sanovim ve$tinama za borbu "rotiv "roblema daleko od svoje majke, on "oinje dazahteva da ima nove odnose unutar "orodice. 3ajka, brojei do deset u "rodavnicihrane u kojoj je guva maksimalna, mora da mu do"usti da izabere odgovarajui keks.

To vee otac mora da smiruje majku sa $alom o uasnom dvogodi$njaku!. 0stina je

8/13/2019 2 - Porodice[3]

10/13

da sva tri lana ove "orodice moraju da "rerastu #azu sa bebomNroditeljem2bebe. +ete,dijada majka2dete, i "orodina trijada su u strukturi koja se ras"ada. Mluktuacija se

-5"ojaala i zbog unutra$njih i zbog s"olja$njih in"uta a nestabilnosti koje se "ojavljuju

e sistem "omeriti ka novoj kom"leksnosti. ?azvojni model "ostavlja etiri glavne #aze, koje se organizuju oko razvoja dece. &te se ubrajaju #ormiranje branog "ara, "orodice sa malom decom, "orodice sa$kolskom ili adolescentnom decom i "orodice sa odraslom decom.

M(?30?)C> A?)4(G P)?)

& "rvoj #azi razvijaju se transakcioni obrasci koji obrazuju strukturu holonasu"runika. 3ora da se "regovara o granicama koje u"ravljaju odnosom nove jedinice

"rema "orodicama "orekla, "rema "rijateljima, svetu rada, i kom$ijskom i ostalimznaajnim kontekstima. Par mora da usavr$i nove obrasce us"ostavljanja odnosa sadrugima. 3oraju da odravaju vane kontakte "ri emu isto tako ustanovljuju i holonije su granice dovoljno jasne da bi do"ustile razvoj intimnog odnosa "ara. Pitanja sestalno "ostavljaju. 6oliko e "uta "oseivati njegovu sestru bliznakinjuO 6akorazre$avaju to $to se njemu ne svi%a njena najbolja "rijateljicaO ta rade u vezi snjenim kasnim ostajanjem u laboratoriji, $to je deo njenog "ro#esionalnog sna ali $tonjega "rimorava da dva "uta nedeljno sam obedujeO & okviru su"ruanskog holona "ar e morati da uskladi njihove razliite stilove ioekivanja i da razvije svoje so"stvene naine obrade "odataka, i u vezi sa tretiranjema#ekta. 3oraju da razviju "ravila u vezi sa blisko$u, hijerarhijama, oblastima

s"ecijalizacije i strunosti, i obrasce saradnje. 'vako od njih mora da razvijes"osobnost da oseti koje signale $alje onaj drugi, razvijajui zajednike asocijacije iuzajamne vrednosti, imajui sluha za ono $to je drugom vano i "ostiui neku vrstus"orazuma o tome kako e da se odnose "rema injenici $to im nisu sve vrednostiuzajamne.

'u"ruanski holon iznad svega mora da naui kako da se izbori sa kon#liktom, dokoga neizbeno dolazi kada dve osobe #ormiraju jednu novu jedinicu 1 bilo da je

"roblem otvoren ili zatvoren "rozor u s"avaoj sobi tokom noi bilo "orodini budet.?azvoj ivotnih obrazaca za eks"resiju i razre$avanje kon#likta krucijalni je deo ovogranog "erioda. Casno je da je ova #aza od onih koje su ras"adajue. Postoji visok ste"en razmene

in#ormacija i izme%u holona i konteksta i u okviru holona samog "o sebi. 0sto tako"ostoji i tenzija izme%u "otreba holona "ara i "otreba njegovih lanova "ojedinano.Pravila koja su ranije zadovoljavala svakog od njih individualno moraju da semodi#ikuju. & #ormiranju "ara "itanja o delu i o celini su veoma znaajna.'vako od njih dvoje

- ') 3)L(3 +>D(3

+ruga #aza se javlja sa ro%enjem "rvog deteta, kada se novi holoni instantnoutvr%uju/ roditeljski, majke i deteta, oca i deteta. 'u"ruanski holon mora da sereorganizuje da bi se bavio sa novim zadacima, a moraju da se stvore i nova "ravila.

ovoro%ene je "ot"uno zavisno od odgovorne nege. & isto vreme novoro%ene"okazuje elemente svoje so"stvene linosti kojima "orodica mora da se "rilagodi. (vo je jo$ jedna struktura koja je ras"adajua 1 do te mere da sistem i sam sebe

moe da dovede u o"asnost. Fena se moe zatei nemona u kon#liktnim zahtevimaza njenim vremenom i lojalno$u. 'u"rug moe da se "omakne u odnosdezangaovanosti. Tera"eut e morati da "omeri oca u "ravcu majke i deteta,angaujui ga "onovo u roditeljskim #unkcijama i "omaui mu da izgradikom"leksniji, di#erenciraniji stav "rema sebi u holonima su"runika i roditelja. )ko se ovi "roblemi slabo razre$e, moe doi do nastajanja me%ugeneracijskihkoalicija. 3ajka ili otac mogu da se ujedine sa detetom u koaliciju "rotiv su"runika,drei ga na "eri#eriji ili inei ga "reterano kontroli$uim. Pri bavljenju sa kontinuiranim temama kontrole i socijalizacije, uz to "orodicamora isto tako i da "regovara o novim kontaktima sa s"olja$njim svetom. Mormirajuse odnosi sa bakama i dekama, tetkama i ujacima i ro%acima. 3orodica mora da izlazi

na kraj sa bolnicama, $kolama, i celoku"nom dejom industrijom odee, hrane iigraaka. 6ako dete "one da trkara okolo i "ria, roditelji moraju da us"ostave kontrolekoje im daju "rostora a u isto vreme odravaju i sigurnost i roditeljski autoritet.(drasli koji su ustanovili obrasce uzimanja obroka moraju sada da te obrascemodi#ikuju, razvijajui odgovarajue metode ouvanja kontrole i za isto to vremeohrabrujui razvoj. ovi obrasci moraju da se is"itaju i stabilizju u svim "orodinimholonima.

-B 6ako se rode i druga deca, ru$e se stabilni obrasci ustanovljeni oko "rvog deteta.

3ora da se razvije kom"leksnija i izdi#erenciranija "orodina ma"a koja ukljuujeholon siblinga.

P(?(+0D> ') 6(L'6(3 0L0 )+(L>'D>T(3 +>D(3

($tra "romena se de$ava kada deca "onu da idu u $kolu, inicirajui time i treurazvojnu #azu. Porodica sada mora da us"ostavlja odnos i s jednim novim, dobroorganizovanim i veoma znaajnim sistemom. Dela "orodica mora da razvije noveobrasce/ kako "omoi kod $kolskog rada i ko bi trebao da "omaeI kakva "ravila

nametnuti u vezi s vremenom odlaska na s"avanje, domaim zadacima, i slobodnimaktivnostimaI i kako da se "rihvate ocene koje $kola daje njihovom detetu.

8/13/2019 2 - Porodice[3]

12/13

6ako deca rastu ona unose nove elemente u "orodini sistem. +ete naui da"orodice njegovih "rijatelja o"eri$u na osnovu drukijih, i oigledno vi$e #er, "ravila.Porodica e morati da "regovara oko "rilago%avanja, menjajui neka "ravila. ovegranice izme%u roditelja i deteta moraju da do"u$taju kontakt i da istovremenoosloba%aju dete da sauva izvesna iskustva samo za sebe.

'a adolescencijom vr$njaka gru"a zadobija veu mo. To je jedna kultura samo zasebe, sa njenim so"stvenim vrednostima u vezi sa seksom, drogama, alkoholom,odevanjem, "olitikom, ivotnim stilom i buduno$u. 'ada je "orodica u interakciji sa

jednim jaim i esto kom"etitivnim sistemom, a adolescentova sve veakom"etentnost ga ini s"osobnijim da od svojih roditelja zahteva akomodiranje.Pitanja u vezi s autonomijom i kontrolom su ta o kojima mora da se "regovara stalno ina svim nivoima. & ovoj #azi jo$ jedan izvor "ritiska i zahtevanja moe da "one da na"ada na

"orodicu/ roditelji roditelja. 'amo $to su sredoveni roditelji "oeli da se bave sa"itanjima autonomije i "odr$ke sa njihovom decom koja su u razvoju, moraju da sedogovaraju oko "onovnog ulaenja u ivote so"stvenih roditelja, da bi se

kom"enzirali zbog o"adajue snage ili zbog gubitka. Cedan lak$i debalans koji trai da mu se ada"tira karakteristika je "orodica tokomnajveeg dela ove tree #aze. )li su stanja razbijenosti evidentna u vreme "olaska u$kolu i u razliitim takama adolescencije kada seksualne "otrebe, $kolski zahtevi ikom"etitivni "ozivi vr$njake gru"e ru$e utvr%ene obrasce u "orodici. a kraju i "roces se"aracije "oinje u ovoj #azi, a ova "romena se razlee "reko

-Ecele "orodice. +rugo dete bi moda moglo da ima jednu relativno dezangaovanu

"oziciju u okviru jednog za"etljanog roditeljskog holona. )li kada njegova starijasestra ode na koled, moe da se na%e "od "oveanom kontrolom od strane roditelja.Tendencija da se iznova kreiraju uobiajene strukture tako $to se novi lan uvlai u

"rethodno utvr%eni obrazac je velika. 6ada se ovo desi, onda to moe da re"rezentujei "ro"ust da se izvr$i ada"tacija u odnosu na zahteve za menjanjem "orodice.

P(?(+0D> ') (+?)'L(3 +>D(3

& etvrtoj i "oslednjoj #azi deca, sada mladi odrasli ljudi, su #ormirala svojeso"stvene "rivrenosti "rema stilu ivota, karijeri, "rijateljima, i na kraju i "artneru.(riginalna "orodica je jo$ jednom "orodica sa samo dvoje ljudi. 0ako sada lanovi

"orodice imaju dugu istoriju menjanja obrazaca zajedno, ova nova #aza zahteva jasnoreorganizovanje oko toga kako e se roditelji i deca odnositi jedni "rema drugima kaoodrasli. (vo se "onekada zove "eriod "raznog gnezda!, $to je termin koji sekonvencionalno asocira sa de"resijom kod ene ija je zaoku"ljenost sada "ro$lost.)li ono $to se aktuelno de$ava je da subsistem su"runika, "onovo, "ostaje krucijalni

"orodini holon za oba "artnera, "remda e ako "ostoje unuad morati da se izrade tinovi odnosi. (vaj "eriod, o"isan esto kao "eriod gubitka, moe da bude i "eriodvelikog razvoja ako su"runici, i kao "ojedinci i kao "ar, cr"e na osnovu svojihakumuliranih iskustava, snova i oekivanja kako bi realizovali mogunosti koje su

bile nedostu"ne dok je bilo neo"hodno da se bave roditeljevanjem.

(vakva razvojna shema o"isuje samo "orodice srednje klase, sa muem, enom i-.- dece. 've vi$e me%utim "ostoji verovatnoa da e "orodica isto tako #ormirati i

8/13/2019 2 - Porodice[3]

13/13

neku vrstu "ro$irene mree ili iskusiti razvod, dezerterstvo branog druga ilinovosklo"ljeni brak. ailazei na takve #aze, tako%e, ljudi e se suiti sa vrlokom"likovanim izazovima. )li kakve god okolnosti bile, osnovni tok ostaje/ "orodicamora da "ro%e kroz izvesne #aze razvoja i starenja. 3orae da se nosi sa "eriodimakrize i tranzicije.

*a "orodinu tera"iju je vana injenica da su i "romena i kontinuitet naini nakoje ivi svaki ivi organizam. Porodini organizam, kao i "ojedinano ljudsko bie,se kree izme%u dva "ola. Cedan "ol re"rezentuje sigurnost "oznatog. +rugi jeistraivanje koje je neo"hodno da bi se ada"tiralo uslovima menjanja. 6ada neka "orodica do%e na tretman ona je u te$koi zato $to se zaglibila uhomeostatskoj #azi. *ahtevi da se sauva status Quo ograniava s"osobnost lanova

-"orodice da se kreativno bavi sa izmenjenim okolnostima. Prianjanje uz "ravila kojasu nekada bila manje2vi$e #unkcionalna hendike"ira reakciju "rema "romeni. 'toga je

jedan od ciljeva tera"ije "omeriti "orodicu u #azu kreativnog metea u kojoj ono $to je

dato mora da bude zamenjeno sa novim nainima. Mleksibilnost mora da se indukujesa "oveavanjem sistemskih #luktuacija, "omerajui "orodicu na kraju na jedan vi$inivo kom"leksnosti. & tom smislu je tera"ija neka ve$tina koja imitira ivot.

ormalni "orodini razvoj ukljuuje #luktuaciju, "eriode kriza, i razre$enje na vi$emnivou kom"leksnosti. Tera"ija je "roces vo%enja neke "orodice koja se zaglibila durazvojne s"irale i kreiranja krize koja e "orodicu da "ogura u "ravcu njene so"stveneevolucije.