2. postoje}a izgra|enost - mapa.urbel.commapa.urbel.com/silverlight/1041/osnovni-tekst4...

6

2. Postoje}a izgra|enost 2.1. Tretman postoje}ih objekata

Na podru~ju Regulacionog plana svi postoje}i objekti podeqeni su u dve grupacije: 1. Objekti predvi|eni za ru{ewe svi objekti koji zalaze u planirane nove regulacije ulica i trgova ili prelaze

novoplanirane gra|evinske linije predvi|eni su za ru{ewe na osnovu ovog plana dozvoqeno je teku}e odràvawe ovakvih objekata do wihovog

uklawawa ali nije predvi|ena rekonstrukcija ili nadgradwa. 2. Objekti koji se zadràvaju : zadràvaju se u postoje}em obliku i formi dogra|uju se i nadogra|uju.

Tretman postoje}ih objekata prikazan je u grafi~kom prilogu "Karakter gra|evinskog fonda" u dokumentaciji plana.

Svi postoje}i objekti definisani su u grafi~kom prilogu D6 "Postoje}a izgra|enost" u Dokumentaciji plana sa svim potrebnim oznakama (broj objekta na parceli, broj katastarske parcele i spratnost).

Numeri~ki pokazateqi za sve postoje}e objekte definisani su u dokumentaciji plana. 2.2. Za{tita graditeqskog nasle|a

Na podru~ju plana kulturna i prirodna dobra podeqena su u 4 grupe i to: 1. Spomenici kulture 2. Prethodno za{ti}ene celine: "Ulica Proleterskih brigada" i "Stari Beograd" 3. Pojedina~ni objekti pod prethodnom za{titom 4. Autorska arhitektura, zna~ajna arhitektonska ostvarewa i objekti koji formiraju

ambijent U separatu "Uslovi Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda" u

dokumentaciji plana definisani su svi pojedina~ni objekti i prostorne celine prema kategoriji za{tite. 2.2.1. Spomenici kulture

Objekti koji su definisani kao spomenici kulture prikazani su u slede}oj tabeli: blok br.

katastarske parcele

br. gra|evinske parcele

namena adresa

A10 43/1 32 Gen~i}eva ku}a Muzej Nikole Tesle

Proleterskih brigada 51

A16

701/1 3 Ku}a vojvode Petra Bojovi}a

Trnska 25

A1

1952/1 Crkva Sv. Marka Bulevar revolucije 19

A3

1985/1 6 Arhiv Srbije Karnexijeva 2

A3 1986 1 Univerzitetska biblioteka "Svetozar Markovi}"

Bulevar revolucije 71

A6

4937/1 2 Muzi~ka {kola "Stankovi}" Kneza Milo{a br. 1a

A7

4992 Beogradska nadbiskupija Svetozara Markovi}a 20

Za spomenike kulture predvi|ene su slede}e mere o~uvawa i tehni~ke za{tite:

1. O~uvawe izgleda, konstruktivnih i dekorativnih elemenata arhitekture, originalnih materijala i funkcionalnih karakteristika

2. O~uvawe i odràvawe kvaliteta konstruktivno-stati~kog sistema, krovnog pokriva~a, svih fasada i enterijera.

7

3. Odràvawe ispravnosti svih instalacija. 4. Zabarana dogradwe, nadgradwe i pregradwe ukoliko planom nije definisana. 5. Ure|ewe parcele, obnavqawe i odràvawe vegetacije na parceli i odràvawe

uli~ne ograde. Radovi na za{ti}enim kulturnim dobrima ove kategorije obavqa}e se prema uslovima

i saglasnostima Zavoda za za{titu spomenika kulture. 2.2.2. Celine pod prethodnom za{titom Deo prethodno za{ti}ene celine "Stari Beograd" koji je u sastavu ovog Regulacionog

plana definisan je u separatu dokumentacije plana "Uslovi Zavoda za za{titu spomenika kulture grada Beograda" u grafi~kom prilogu "Valorizacija prostora".

Prethodno za{ti}ena celina "Ulica Proleterskih brigada" podrazumeva sve katastarske parcele i pripadaju}e objekte sa obe strane ove ulice od ulice Kneza Milo{a do raskrsnice sa ulicom Save Kova~evi}a. Osnovne grupe intervencija planirane na parcelama koje pripadaju prethodno

za{tit}enim celinama podrazumevaju slede}e: 1. Smawewe dubine pojedinih parcela samo u slu~aju da je planiran javni prostor unutar bloka 2. Uklawawe pomo}nih (privremenih) objekata koji su slabog ili izuzetno lo{eg kvaliteta 3. Rekonstrukcija i sanacija svih uli~nih i dvori{nih fasada

Za sve gra|evinske intervencije na parcelama koje pripadaju prethodno za{ti}enoj prostornoj celini Proleterskih brigada potrebno je obezbediti uslove i saglasnosti Zavoda za za{titu spomenika kulture. 2.2.3. Objekti pod prethodnom za{titom Objekti koji uìvaju status prethodne za{tite : blok br.

katastarske parcele

br. gra|evinske parcele

NAMENA ADRESA

A1 1955/1 Seizmolo{ki paviqon Park "Ta{majdan" A2 1983/2 1 Pravni fakultet Bulevar revolucije 67 A2 1983/5 2 Hotel "Metropol" Bulevar revolucije 69 A3 1987/1 2 Tehni~ki fakultet Bulevar revolucije 73

Za objekte koji uìvaju ovaj status za{tite predvi|ene su slede}e mere:

1.O~uvawe izgleda, odràvawe konstruktivno-stati~kog sistema i ispravnosti svih instalacija 2. O~uvawe i odràvawe kvaliteta krovnog pokriva~a i svih fasada 3. Ure|ewe dvori{ta i odràvawe uli~ne ograde

Za sve gra|evinske intervencije i promenu namena na pojedina~nim objektima koji pripadaju ovoj kategoriji za{tite potrebno je obezbediti uslove i saglasnosti Zavoda za za{titu spomenika kulture. 2.2.4. Autorska arhitektura, zna~ajna arh. ostvarewa i objekti koji formiraju ambijent

Svi objekti koji nisu utvr|eni kao spomenici kulture ili kao nepokretnosti koje uìvaju status prethodne za{tite, a predstavqaju zna~ajna arhitektonska ostvarewa, definisani su u tabeli "Katalog zna~ajnih objekata". U separatu dokumentacije plana "Uslovi Zavoda za za{titu spomenika kulture" dati su precizni podaci o svakom objektu ponaosob.

Na ovim objektima dozvoqene su intervencije u skladu sa posebnim pravilima izgradwe definisanim u poglavqu 8.3. ovog plana i uslova Zavoda za za{titu spomenika kulture.

8

Katalog zna~ajnih objekata bl. parc. Adresa Autor Napomena A4 14 Takovska 10 arh.Ivan Anti} De~iji kulturni centar A4 17 Takovska 10 arh.Ivan Anti} Pozori{te "D. Radovi}" A4 13 Takovska 10 arh. Ivan Anti} Zgrada televizije Srbije A5 park "Ta{majdan" arh.M.Jankovi}

,U.Bogunovi} Sp stadion "Ta{majdan"

A1 park "Ta{majdan" arh. Valerij Sta{evski Ruska Crkva na Ta{majdanu

A1 1 Takovska br.2 arh. Vasilij Androsov Po{tanska {tedionica A1 Bulevar K.A. 17 arh. Jovan Rankovi} A6 3 Bulevar K.A.20 arh. Bratislav Stojanovi} A6 4 Bulevar K.A.22 arh. Alojz Mezera A6 6 Bulevar K.A. 26 arh. Svetozar Jovanovi} A7 Bulevar K.A 38 arh. Branislav

Marinkovi}

A8 2 Bulevar K.A 52 arh. M. Manojlovi} i I.Azrijel A10 20 Bulevar K.A 72-78 arh. Vojin Simeonovi} A11 12 Bulevar K.A. 82 arh. Branislav

Marinkovi} nadzi|.dve eta`e i podkrovqa

A12 1 Bulevar K.A 86-90 arh. Svetislav Li~ina A13 1 Bulevar K.A 98 arh. Mihailo Radovanovi} A13 16 Molerova 86 arh. Josif Najman A10 34 Bra}e Nedi}a 17 arh. Mom~ilo Belobrk A10 28 Bra}e Nedi}a 26 arh. Vojislav Za|ina A10 34 Prote Mateje. 52 A10 Prote Mateje 56 ru{i se A10 39 Pr. Mateje 70-70a arh. Milorad Macura A7 Prolet.

Brigada.13 arh. Milan Antonovi}

A7 Prolet. Brigada 17

arh. Bogdan Nestorovi}

A9 13 Prolet.Brigada 37 arh. Prqevi} A9 12 Prolet.Brigada 39 arh. P. Krsti} i \.Smiqani} A10 30 Prolet. Brigada

57 arh. N. Vajs i M. Antonovi}

A17 12 Prolet. Brigada 79

arh. Josif Mihailovi}

A18 4 Prolet. Brigada 93

arh. Josif Najman

A7 Gen. @danova 9 A7 Gen.@dan. 11i

11a

A6 28 Gen. @danova 18 A6 15 Kneza Milo{a br.

7 arh. Manojlovi} i Azriel

A17 19 I. Milutinov. 82 arh. Jelisaveta Na~i} nadzi|. sprata i potkrovqa

A12 6 I.Milutinov 94 arh. Bogdan Nestorovi} A12 4 I.Milutinov. 100 arh. Mom~ilo Mijatovi} A18 8 Ko~e Kapetana 44 ing. Andrej Papkov A15 14 Haxi Prodanova. 8 arh. Belobrk A8 16 Sv. Markovi}a 17 arh. Andrej Papkov A8 15 Sv. Markovi}a 19 arh. Branislav

Milinkovi}

A9 17 \ure Salaja. 17 arh. Branislav Koji} A9 15 \ure Salaja 21 arh. \ura Boro{i} A9 9 Beogradska 41 arh. \ura Boro{i} nadzi|. sprata i

potkrovqa A9 6 Beogradska 51 arh. Mihailo Radovanovi}

9

3. Kompleksi Urbanisti~kih projekata 3.1. Granice Urbanisti~kih projekata Obavezna je izrada Urbanisti~kih projekata za 4 celine na teritoriji plana i to: 1. Kompleks Crkve povr{ine od 2.3ha. Kompleks je u tabelama i u grafi~kim prilozima obeleèn {ifrom UP1 2. Kompleks SRC "Ta{majdan" povr{ine od 2.9ha. Kompleks je u tabelama i u grafi~kim prilozima obeleèn {ifrom UP2 3. Park "Ta{majdan" povr{ine od 9.0ha. Kompleks je u tabelama i u grafi~kim prilozima obeleèn {ifrom UP3 4. Blok A7 povr{ine od 3.2ha. Kompleks je u tabelama i u grafi~kim prilozima obeleèn {ifrom UP4 Granice teritorija za koje je predvi|ena izrada Urbanisti~kog projekta prikazane su na svim grafi~kim prilozima plana i definisane su koordinatama u poglavqu "Analiti~ko geodetski elementi za obeleàvawe". U stavu 3.2. "posebni uslovi za Urbanisti~ke projekte" nabrojane su cele KP i delovi KP koje ulaze u granicu urb. projekta a u slu~aju neslagawa vaì granica utvr|ena u grafi~kim listovima "Geodetska podloga sa granicom plana" i "Katastarska podloga sa granicom plana" koji se nalaze u dokumentaciji plana. Podaci o kapacitetima i urbanisti~kim parametrima datim u tabelama ovog regulacionog plana su orijentacioni i posluìli su za dimenzionisawe infrastrukture a ne kao uslov za izradu urbanisti~kih projekata. Namena sa svaki urbanisti~ki projekat data je jedinstveno za kompleks u skladu sa namenama GUP-a. Izradi Urbanisti~kog projekta pristupiti u skladu sa ~lanom 23. Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa a nakon definisawa programa i projektnog zadatka za svaki planirani Urbanisti~ki projekat pojedina~no. Mogu}e je objediwavawe kompleksa Crkve, SRC i parka Ta{majdan u jedan Urbanisti~ki projekat ukoliko se za to steknu uslovi. Do dono{ewa ovih Urbanisti~kih projekata nije dozvoqena bilo kakva nova izgradwa niti rekonstrukcija ili nadgradwa unutar definisanih granica. 3.2. Posebni uslovi za Urbanisti~ke projekte 3.2.1. Urbanisti~ki projekat kompleksa Crkve (UP1) Kompleks Crkve zauzima povr{inu od 2.30ha i obuhvata cele kat. parc.: 1952/5, 1952/4, 1952/1, 1952/3 i delove kat. parc.:1953/1 i 5196. Ovim planom nisu definisani posebni uslovi za izgradwu kao ni planirani kapaciteti ve} }e se oni precizirati nakon usvajawa programskog i projektnog zadatka. Izradi Urbanisti~kog projekta pristupiti nakon definisawa programskog i projektnog zadatka uz u~e{}e i saglasnost Srpske pravoslavne crkve, ostalih korisnika i nadle`nih institucija. Posebno u~e{}e u izradi projektnog zadatka treba da ima Zavod za za{titu spomenika kulture kao i Gradsko zelenilo Beograda, obzirom na zna~aj ovog prostora kao za{ti}enog kulturnog i prirodnog dobra. Prilikom formulisawa projektnog zadatka, obavezno je definisati slede}e: Povr{ine za gra|ewe kao i planirane kapacitete, sa posebnim uslovima za izgradwu

(u tom smislu poèqno je pre izrade Urbanisti~kog projekta, a na osnovu projektnog zadatka, raspisati javni ili pozivni konkurs kako bi se do{lo do {to kvalitetnijeg re{ewa)

Povr{ine za javno kori{}ewe sa posebnim uslovima za ure|ewe slobodnih i zelenih povr{ina uz po{tovawe kanona Srpske pravoslavne crkve kao i prirodnih vrednosti ta{majdanskog parka. Posebnu pa`wu posvetiti obeleàvawu mesta ~itawa Hati{erifa i stare Crkve Sv. Marka.

Povr{inu crkvene porte sa posebnim uslovima za obeleàvawe porte Povr{ine za stacionirawe vozila sa normativima u skladu sa GUP-om.

10

Povr{ine za stacionirawe vozila tokom masovnih verskih svetkovina Posebnu pa`wu posvetiti za{titi kulturnih, ambijentalnih i prirodnih vrednosti prostora. 3.2.2 Urbanisti~ki projekat bloka A7 (UP4) Povr{ina bloka A7 iznosi 3.2ha. i obuhvata slede}e cele kat. parc.: 4968,4969,4970,4971,4972,4973,4974,4975,4976,4977,4978,4979,4980,4981,4982,4983,4984,4985,4986,4987,4988,4989,4990,4991,4992,4993,4994,4995,4996 Izradi Urbanisti~kog projekta sanacije i rekonstrukcije bloka A7 pristupiti nakon definisawa programskog i projektnog zadatka uz u~e{}e i saglasnost korisnika prostora i nadle`nih institucija. Posebno u~e{}e pri formulisawu programa Urbanisti~kog projekta treba da imaju Zavod za za{titu spomenika kulture, Nadbiskupski ordinariat, kao i zainteresovani korisnici. Ovim planom nisu definisani posebni uslovi za izgradwu kao ni planirani kapaciteti ve} }e se oni precizirati nakon usvajawa programskog i projektnog zadatka. Prilikom formulisawa projektnog zadatka, obavezno je definisati slede}e: Povr{ine za gra|ewe kao i planirane kapacitete, sa posebnim uslovima za izgradwu Povr{ine za javno kori{}ewe sa posebnim uslovima za ure|ewe slobodnih i zelenih

povr{ina. Posebnu pa`wu obratiti ure|ewu slobodnih povr{ina u kompleksu crkve Krista Kraqa

Povr{ine za stacionirawe vozila po normativu iz GUP-a U programskom zadatku za Urbanisti~ki projekat sanacije i rekonstrukcije bloka A7 posebnu pa`wu posvetiti poboq{awu ambijentalnih, kulturnih i istorijskih vrednosti, zatim poboq{avawu uslova ìvota, za{titi ìvotne sredine kao i oboga}ivawu sadràja u bloku. 3.2.3. Urbanisti~ki projekat kompleksa Sportsko rekreativnog centra "Ta{majdan" (UP2)

Povr{ina kompleksa SRC Ta{majdan iznosi 2.9ha i obuhvata cele kat. parc.: 1953/2, 1953/6 i delove kat. parc.: 1953/5. Ovim regulacionim planom nisu definisani posebni uslovi za izgradwu kao ni planirani kapaciteti ve} }e se oni precizirati nakon usvajawa programa Urbanisti~kog projekta. Izradi Urbanisti~kog projekta rekonstrukcije i ure|ewa kompleksa pristupiti nakon definisawa programskog i projektnog zadatka uz u~e{}e i saglasnost korisnika prostora, zainteresovanih sportskih saveza i nadle`nih institucija. Posebno u~e{}e pri formulisawu programa Urbanisti~kog projekta treba da imaju Zavod za za{titu spomenika kulture, Op{tina Palilula i Zavod za za{titu prirode Srbije obzirom zna~aj podru~ja. Prilikom formulisawa projektnog zadatka, obavezno je definisati slede}e: Povr{ine za gra|ewe komplementarnih sadràja kao i planirane kapacitete sa

posebnim uslovima za izgradwu. Za sve planirane intervencije potrebno je pribaviti saglasnost Zavoda za za{titu spomenika kulture obzirom na ambijentale i kulturne vrednosti objekta SRC.

Povr{ine za javno kori{}ewe. Naro~ito posvetiti pa`wu afirmaciji trga ispred SRC-a, iz ulice Ilije Gara{anina, i prostor za{tititi kao javnu povr{inu sa posebnim uslovima za ure|ewe.

Posebnu pa`wu posvetiti za{titi Spomenika prirode "Ta{majdan". U tom smislu potrebno je pribaviti posebne mere i uslove za{tite od strane Zavoda za za{titu spomenika prirode Srbije i sve planirane intervencije vr{iti uz saglasnost Zavoda.

Unutar granica Urbanisti~kog projekta definisati parcelu za javnu garaù (nadzemnu ili podzemnu) sa kapacitetom od minimum 250 gm a za novu izgradwu obezbediti garaìrawe u granici parcele po normativu iz GUP-a

3.2.4. Urbanisti~ki projekat Ta{majdanskog parka (UP3)

Urbanisti~ki projekat ure|ewa slobodnih i zelenih povr{ina Ta{majdanskog parka obuhvata povr{inu od 9.0ha i to celinu kod Crkve Sv. Marka kao i celinu kod Pravnog fakulteta i hotela Metropol. Deo Beogradske ulice koji deli park na dve celine nije obavezno sastavni deo Urbanisti~kog projekta.

Kompleks obuhvata cele kat.parc.: 1955/1, 1969, 1979/1, 1980 i delove kat.parc. 1983/1 i 1953/1.

11

Izradi Urbanisti~kog projekta ure|ewa slobodnih i zelenih povr{ina pristupiti nakon definisawa programskog i projektnog zadatka uz u~e{}e i saglasnost korisnika prostora i nadle`nih institucija. Posebno u~e{}e pri formulisawu programa urbanisti~kog projekta treba da imaju JKP "Zelenilo - Beograd", Zavod za za{titu prirode Srbije i Op{tina Palilula s obzirom na zna~aj podru~ja. Poèqno je ostvariti saradwu sa korisnicima kontaktnih zona (Srpska pravoslavna crkva, SRC "Ta{majdan", Pravni fakultet i hotel "Metropol") kako bi se formirala ambijentalno vredna i kvalitetna celina. Uslovqenosti ovog regulacionog plana su slede}e: stambeno-poslovni objekti na katastarskim parcelama 1969, 1979/1 i 1980 se ovim

planom ne zadràvaju ve} je planirano pro{irewe parka Seizmolo{ki paviqon na katastarskoj parceli 1955/1 se zadràva kao objekat pod

predhodnom za{titom

4. Namena povr{ina 4.1. Pravila za definisawe namena povr{ina

Planirane namene povr{ina definisane su kroz 4 grupe osnovnih namena: 1. Povr{ine javnih namena 2. Povr{ine ostalih namena - ~ine povr{ine namewene stanovawu ili komercijalnim

delatnostima. 3. Povr{ine me{ovitih namena - ~ine povr{ine na kojima se zadovoqava vi{e

funkcija ili pak vi{e razli~itih interesa, javnih ili pojedina~nih. 4. Namene kompleksa Urbanisti~kih projekata - date su jedinstveno za kompleks

Posebno va`nu ulogu imaju pravila kojima se reguli{u odnosi odre|enih sadràja u neposrednoj blizini ili se preklapaju kao me{ovite namene. Pri odre|ivawu konkretnih namena po{tovati slede}e: Sve aktivnosti moraju da bidu u skladu sa najstroìm sanitarnim propisima za tu

vrstu delatnosti. Pri obavqawu aktivnosti moraju se primewivati i po{tovati svi zakonski i

podzakonski propisi iz ove oblasti. Za lokacije i aktivnosti za koje je po Zakonu o za{titi ìvotne sredine to

predvi|eno (Sl.list.RS 66/92) potrebno je izraditi analizu uticaja na ìvotnu sredinu.

Za sve aktivnosti namene i sadràje za koje zakon ne predvi|a izradu analize uticaja potrebno je u okviru projektne dokumentacije izraditi poseban separat koji obra|uje posebno: opis aktivnosti koja }e se obavqati, tehnologiju predloène delatnosti, spisak opreme koja }e se koristiti, obim i ja~ina eventualnog emitovawa buke, obim i ja~ina aero zaga|ewa, obim zaga|ewa vode i zemqe. Potrebno je dokazati da su sva od ovih zaga|ewa ispod zakonom dozvoqenih kao i definisati opremu koja se mora ugraditi u smislu ekolo{ke za{titi prostora.

4.2 Osnovne vrste namena 4.2.1. Povr{ine javnih namena Povr{ine za objekte javnih namena: Visoko obrazovawe / Kompleksi vis. obrazovawa koncentrisani su na severnom delu

plana Sredwe obrazovawe / Postoje}a bruto izgra|ena povr{ina iznosi 11.567m2. Planom je

ostvareno jo{ novih pribli`no 3860m2. Planirano je pro{irewe gimnazije na uglu Ki~evske i Haxi Prodanove kao i Muzi~ke {kole "Stankovi}" u Ulici Kneza Milo{a. Ispostava Tre}e beogradske gimnazije, u dvori{tu bloka A8, zadràva se i ure|uje a planirana je posebna parcela za ure|ewe otvorenog {kolskog igrali{ta.

12

De~ija za{tita / Planiran broj stanovnika je 20.900. Od toga po GUPu dece za vrti}e ima 2090. za wih je potrebna izgra|ena povr{ina od pribli`no 13 500,0m2 (u okviru plana postoje}e 3000,0m2, planom ostvareno novo jo{ 2000,0m2) i slobodna povr{ina 30 978,0m2. Po{to se radi o centralnoj zoni, GUP prihvata redukovane potrebe za povr{inama predvi|enim za de~ije ustanove. Pored postoje}ih kapaciteta predvi|ena je izgradwa dve nove ustanove u blokovima A15 (ve}eg kapaciteta) i B17 (maweg kapaciteta) koje pre svega poboq{avaju dostupnost sadràja. Za ovakve zone karakteristi~no je da }e se otvarati mawa odelewa vrti}a, pre svega privatna u okviru planiranih prostora za delatnosti koji }e biti dopuna gore navedenim kapacitetima oko 5000 m2. U kontaktnim zonama nalaze se ve}e de~ije ustanove Vra~ara, Zvezdare i Palilule ka kojima gravitira stanovni{tvo u okviru plana.

Zdravstvena za{tita Kulturni centri Diplomatska predstavni{tva Javna uprava Komunalne povr{ine

Napomena: Prema postoje}em stawu, na teritoriji plana ne postoje kompleksi i objekti namene osnovnog obrazovawa. U neposrednoj kontaktnoj zoni nalazi se veliki broj osnovnih {kola ("Vladislav Ribnikar", "Drinka Pavlovi}", "Sava Kova~evi}", "Ivan Goran Kova~i}" i druge) ka kojima gravitira stanovni{tvo u okviru plana. Obzirom da se planom ne predvi|a zna~ajno pove}awe broja stanovnika, na teritoriji plana nisu predvi|ene nove povr{ina za osnovno obrazovawe. Javne slobodne povr{ine: Pe{a~ke i zelene povr{ine Parkovi Kolske i kolsko-pe{a~ke povr{ine Povr{ine za podzemne garaè

(nakon izgradwe podzemne garaè, povr{ina iznad we je za javno kori{}ewe ) Javne saobra}ajne povr{ine: Kolske saobra}ajnice

4.2.2. Povr{ine ostalih namena Poslovawe - komercijalni sadràji: trgovina, ugostiteqstvo, turizam, zanatstvo,

usluge, poslovawe i dr. Odnos poslovawa i stanovawa kod ovako definisane namene moè biti 80% : 20%

Stanovawe niskih gustina - Sve povr{ine na kojima spratnost objekta ne prelazi P+1+Pk ~ija je obra~unska gustina stanovawa do 100 stanovnika/hektaru . Moè se predvideti i do 20% poslovawa.

Vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina - Sve povr{ine na kojima spratnost objekata ne prelazi P+3+Pk ~ija je obra~unska gustina stanovawa ne prelazi 400 stanovnika/hektaru. Moè se predvideti i do 20% poslovawa.

Vi{eporodi~no stanovawe visokih gustina - Sve povr{ine na kojima spratnost objekata prelazi P+3+Pk ~ija obra~unska gustina prelazi 400 stanovnika/hektaru. Moè se predvideti i do 20% poslovawa.

4.2.3. Povr{ine me{ovitih namena Stanovawe sa delatnostima ( tretirati kao povr{ine ostalih namena)

Javqaju se u okviru vi{eporodi~nog stanovawa sredwih i visokih gustina. Odnos stanovawa i delatnosti kre}e se izme|u 80%:20% i 20%:80%. Precizan odnos stanovawa i delatnosti utvrdi}e se izradom urbanisti~ko-tehni~kih uslova.

13

4.2.4. Namene kompleksa Urbanisti~kih projekata UP1 - kompleks crkve UP2 - park UP3 - fizi~ka kultura i rekreacija UP4 - stanovawe sa delatnostima u nasle|enim centralnim delovima grada (III- tip)

4.3. Postignuti urbanisti~ki parametri i bilansi U tabeli "Postignuti urbanisti~ki parametri i bilansi" prikazani su slede}i podaci: Identifikacija

1. Broj bloka - obeleèn od A1 do A19 i B11 i B17. 2. Broj parcele - obeleèni za svaki blok posebno od 1 do "n". Kompleksi koji }e se

razra|ivati urbanisti~kim projektom obeleèni su odgovaraju}om {ifrom 3. Povr{ina parcele - data je u m2 4. Namena parcele - obeleèna {ifrom

VO-visoko obrazovawe, SO-sredwe obrazovawe, DZ-de~ija za{tita, ZZ-zdravstvena za{tita, KS-kullturni sadràji, DP-diplomatska predstavni{tva, JU-javna uprava, ZP-zelene povr{ine-park, KO-komunalne povr{ine, PP-pe{a~ke i zelene povr{ine, KP-kolske i kolsko-pe{a~ke povr{ine, PG-povr{ine za podzemne garaè, PO-poslovawe, ST-stanovawe, SD-stanovawe sa delatnostima, Za urbanisti~ke projekte namene su obeleène {ifrom: KC-kompleks crkve, P-park, SR-fizi~ka kultura i rekreacija, SD"3"-stanovawe sa delatnostima u nasle|enim centralnim delovima grada (III- tip)

Urbanisti~ki parametri 1. BRGP-ukupno - u m2

Napomena: u BRGP-ukupno nisu ura~unate bruto povr{ine podzemnih etaà novih objekata i one }e se utvrditi izradom urbanisti~ko tehni~kih uslova.

2. BRGP-stanovawa - u m2 3. BRGP-delatnosti - u m2 4. BRGP-javnih namena - u m2 5. BRGP-podzemnih garaà unutar bloka i komunalnih objekata (trafo-stanice, toplotne

podstanice i drugo) - u m2 6. Stepen iskori{}enosti zemqi{ta "s" - predstavqa odnos povr{ine pod objektom i

povr{ine gra|evinske parcele - neimenovan broj 7. Koeficijent izgra|enosti "k" - predstavqa odnos ukupne bruto razvijene gra|evinske

povr{ine i povr{ine parcele (nisu uzete u obzir podzemno izgra|ene etaè)

Korisnici 1. Broj stanovnika - na bazi prose~ne porodice od 3 ~lana. 2. Broj stanova - na bazi 28m2 BRGP po stanovniku (GUP neto 20m2 po stanovniku) 3. Broj zaposlenih - na bazi proseka od 20m2 BRGP po zaposlenom 4. Gustina stanovawa - prikazana je kao broj stanovnika po hektaru 5. Slobodna povr{ina parcele po stanovniku - u m2 Napomena: 1. Broj stanova nije obavezuju}i podatak i utvr|uje se izradom urbanisti~ko tehni~kih uslova. 2. Za sve objekte ~ija je namena definisana kao SD (stanovawe sa delatnostima), odnos BRGP-stanovawa i BRGP-delatnosti nije obavezuju}i ve} }e se utvrditi izradom urbanisti~ko tehni~kih uslova. 3. Planirane unutarblokovske podzemne garaè (namena "PG") definisane su ukupnom BRGP ("Urbanisti~ki parametri" br. 5.) i povr{inom parcele. Podatak o stepenu iskori{}enosti nije posebno ra~unat obzirom da je povr{ina iznad garaè slobodna i za javno kori{}ewe. U na~elu vaì da je stepen iskori{}enosti parcele pod zemqom od 70 - 100% i utvr|uje se izradom UTU. Podatak o koeficijentu izgra|enosti tako|e se utvr|uje izradom UTU a ovim planom su dati svi potrebni uslovi (povr{ina parcele i BRGP).

22

5. Pravila parcelacije i preparcelacije 5.1. Principi formirawa gra|evinskih parcela

Formirawe novih gra|evinskih parcela izvr{eno je pre svega na osnovu postoje}eg katastra i uslova zate~enih na terenu.

Izmene u postoje}oj parcelaciji ra|ene su: u slu~aju da je u unutra{wosti bloka planiran prostor za javno kori{}ewe u slu~aju formirawa nove regulacione linije a prema urbanisti~kom konceptu prema urbanisti~kom re{ewu vaè}ih Detaqnih urbanisti~kih planova i to u

delovima gde je zapo~et postupak sprovo|ewa (blokovi A6, A10, A11 i A4) Svi pasaì (planirani i postoje}i), koji su planom definisani kao kolski ili

pe{a~ki pristupi javnoj povr{ini unutar bloka moraju biti javna povr{ina. Dozvoqeno je objediwavawe gra|evinskih parcela spajawem maksimalno 3 parcele i

to u slu~aju da {irina lica prema ulici iznosi ne vi{e od 30.0m.

5.2. Osnovni tipovi gra|evinskih parcela i na~in ogra|ivawa

Parcelacija je prikazana u grafi~kom prilogu "Plan parcelacija" Podru~je plana podeqeno je na zemqi{te javne namene i zemqi{te ostalih namena.

5.2.1. Parcele javnih namena ~ine:

Parcele javnih kolskih saobra}ajnica Ove parcele namewene su kolskom saobra}aju i u grafi~kim prilozima obeleène

su rimskim brojevima. Ove parcele se ne ogra|uju.

Parcele javnih slobodnih povr{ina Ove parcele su javne pe{a~ke i kolsko-pe{a~ke povr{ine na kojima nije

predvi|ena izgradwa. U grafi~kim prilozima obeleène su arapskim brojevima upisanim u trougao. Ove parcele se ne ogra|uju.

Parcele javnih povr{ina podzemno izgra|enih Ove parcele su prvenstveno namewene izgradwi podzemnih garaà sa javnim kori{}ewem povr{ine nad wom. Ove parcele se ne ogra|uju.

U grafi~kim prilozima obeleène su arapskim brojevima upisanim u kvadrat.

Parcele za objekte javnih namena Ove parcele namewene su za izgradwu objekata pred{kolskih ustanova, vaspitno-

obrazovnih ustanove, ustanova zdravstvene i socijalne za{tite, kulture, nauke, sporta, slu`bene rezidencije, verske i komunalne gra|evine ili objekti specijalnih namena.

U grafi~kim prilozima obeleène su arapskim brojevima upisanim u {estougao. Ove parcele se ogra|uju u zavisnosti od namene. Dozvoqeno je ogra|ivawe objekata de~ije za{tite kao i objektata ~ija namena zahteva odre|enu bezbednost. Ograde su predvi|ene od zidane sokle visine do 1m sa gorwim delom od kovanog gvo`|a do mah. visine ograde od 2,5m. Parcele javnih namena koje su tradicionalno ogra|ene ili su objekti spomenici kulture zadràvaju svoje ograde i treba ih restaurirati u skladu sa uslovima zavoda za za{titu spomenika kulture.

5.2.2. Parcele ostalih namena ~ine:

Parcele od posebnog (pojedina~nog) interesa Ove parcele namewene su za izgradwu objekata stanovawa, poslovawa ili

me{ovitih namena ( u okviru ovih grupa namena). U grafi~kim prilozima obeleène su arapskim brojevima upisanim u krug.

23

Ove parcele se ogra|uju ka unutra{wosti bloka ogradama sa zidanom soklom do visine 1m i kovanim gvo`|em do visine 2m. Po`eqno je da se , ukoliko se vi{e korisnika parcela sporazumeju, prostori ne ogra|uju kako bi se dobili ve}i zeleni kompleksi. Spisak gra|evinskih parcela prema tipu parcele: PARCELE OSTALIH NAMENA

PARCELE JAVNIH NAMENA broj bloka

Parcele od posebnog (pojedina~nog) interesa

Parcele za objekte javnih namena

Parcele javnih slobodnih povr{ina

Parcele javnih povr{ina podzemno izgra|enih

XXX

Parcele javnih kolskih saobra}ajnica

A1 1 7,13,14 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII XIII XIV XV XVI XVII XVIII XIX XX

XXI

XXII

XXIII

XXIV

XXV

XXVI

XXVII

A2 2, 4 1 5,6 A3 1,2,3,4,5,

6,7,8,18 9,10,11,12,14,15,16,17,19

13

A4 1,2,3,4,7,8,9,10,12,13,14,15,16,18 5,11,17 19,20,21,22,23 A5 2 A6 1,3,5,6,7,8,9,10,11,12,13,15,16,18,19,

20,21,22,23,25,26,27,28,29,31,32,37 2,4,17,3038

14,33,34,35,

A8 1,2,3,4,5,6,7,10,11,12,13,14,15,16,17, 18,19,20,21

8,9,9a 24,25 22,23

A9 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14, 15,16,17,18,19,

21,22

A10 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15, 16,17,18,19,20,21,22,23,24,25,26,27, 27a,28,29,31,33,34,35,36,37,38,39, 40

30,32 44,45,46 41,42,43,

A11 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15, 16,17,18,20,21,22,23,24,25,26,27,28, 29,30,31,32,33,34,35,36,37,38,39

40,43,44,45,46 41,42,47,48

A12 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18,19,20,21,22,23,24,25,26,

30,32 31

A13 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16 18 17 A14 1,2,3,4,5,6 7,8 A15 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,

14,15,16,17,18,19,20,21,22,23,24,25, 26,27,28,29,30,31,32,33,34a,35,36,37,38,39,40,41,42,43,44,45,46,47,48,49

34, 50 51, 52, 53

A16 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15, 16,17,18,19,20,21,22,23,24,25,26,27, 28,29,30,31,32,33,34,35,36,37,38

39,40

A17 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,16,17,18,19,20,21

22

A18 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13,14,15,17 18, 16 A19 1,2, B11 1,2,3,4,5,6,7,7a,8,9,10,11,12,13,

14 15,16 17

B17 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11,12,13, 14,15,16,17,18,19,20,21,23,24,25,26, 27,28,29,30,31,32,33,34,35,36,37,38, 39,40,41,41a

22 42,43,44,45,4647,48,49

U slu~aju neslagawa merodavna je oznaka parcele u grafi~kom prilogu br. P3 "Regulaciono nivelaciono re{ewe". 5.3. Op{ta pravila parcelacije

Polo`aj parcela predvi|enih za gra|ewe utvr|en je regulacionom linijom u odnosu na javne povr{ine, granicom gra|evinske parcele prema susednim parcelama i potrebnim analiti~ko-geodetskim elementima.

24

Oblik i veli~ina gra|evinskih parcela definisani su tako da se na wima moè graditi u skladu sa pravilima gra|ewa. Sve gra|evinske parcele imaju trajno obezbe|en pristup na javnu povr{inu direktno ili u {irini od najmawe 3.0 m. 5.4. Analiti~ko geodetski elementi za obeleàvawe

Analiti~ko geodetski elementi definisani su za sve gra|evinske parcele u dokumentaciji plana. Definisane su koordinate ugaonih ta~aka svih parcela. Ukoliko do|e do neslagawa tekstualnog i grafi~kog dela plana merodavan je grafi~ki deo plana tj. koordinate iz datoteke "Plan parcelacije" koji se nalazi na Kompakt disku koji je dat kao sastavni deo ovog plana.

6. Pravila regulacije i nivelacije 6.1. Pravila za definisawe osnovnog sistema regulacija

Ceo prostor je regulacionim linijama razgrani~en na javne povr{ine (saobra}ajne, slobodne i podzemno izgra|ene) i povr{ine namewene za izgradwu objekata (javnih ili komercijalnih namena). Na ovaj na~in regulacione linije defini{u grupe gra|evinskih parcela na kojima su planirani objekti visokogradwe. 6.2. Pravila za definisawe sistema nivelacija

Okosnica sistema nivelacije bazira se na postoje}oj nivelaciji uli~ne mreè. Nove ulice kao i novi platoi i trgovi nivelaciono se vezuju za kontaktne, ve} nivelaciono definisane prostore.

Pre svega planom je definisana nivelacija javnih provr{ina iz koje proizilazi i nivelacija prostora za izgradwu objekata.

Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elementi za definisawe nivelacije ostalih ta~aka koje se dobijaju interpolovawem.

Nivelacija svih povr{ina je generalna, naime kroz izradu projektne dokumentacije ona se moè preciznije i ta~nije definisati u skladu sa tehni~kim zahtevima i re{ewima. 6.3. Instrumenti regulacije prostora 6.3.1. Urbanisti~ki blokovi

Urbanisti~ki blok je prostor koji predstavqa jedinstvenu prostornu i funkcionalnu celinu. Regulacioni plan sa~iwava 21 urbanisti~ki blok i to: blokovi A1, A2, A3, A4, A5 (ova grupa blokova pripada KO Palilula) i blokovi A6, A7, A8, A9, A10, A11, A12, A13, A14, A15, A16, A17, A18, A19, B11, B17 (ova

grupa blokova pripada KO Vra~ar). Po pravilu urbanisti~ki blokovi formirani su izme|u kolskih saobra}ajnica. Izuzetak su blokova A1, A4 i A5 gde je granica blokova definisana na osnovu funkcionalno i fizi~ki podeqenih prostornih celina: - blok A1 - javni sadràji (park, Crkva Sv. Marka i glavna po{ta) - blok A4 - me{ovite funkcije (objekti javne ili komercijalne namene i stanovawa) - blok A5 - za{ti}ena celina Spomenika prirode "Ta{majdan" i sportski centar U okvire urbanisti~kig bloka ulaze parcele: Parcele javnih slobodnih povr{ina - (ozna~ene trouglom) Parcele javnih povr{ina podzemno izgra|enih - (ozna~ene kvadratom) Parcele javnih namena - (ozna~ene {estouglom) Parcele od posebnog (pojedina~nog) interesa - (ozna~ene krugom)

Granice urbanisti~kih blokova definisane su u grafi~kom prilogu "Regulaciono-nivelaciono re{ewe"

25

6.3.2. Regulaciona linija Regulaciona linija razgrani~ava javne slobodne povr{ine, od zemqi{ta koje je

nameweno izgradwi objekata. U okvire regulacionih linija ulaze: Parcele javnih namena - (ozna~ene {estouglom) Parcele od posebnog (pojedina~nog) interesa - (ozna~ene krugom) Parcele javnih povr{ina podzemno izgra|enih - (ozna~ene kvadratom)

Regulaciona linija definisana je u grafi~kom prilogu "Regulaciono-nivelaciono re{ewe" 6.3.3. Gra|evinska linija

Gra|evinska linija utvr|ena je u odnosu na regulacionu liniju i ograni~ava prostor na kome je dozvoqeno gra|ewe. Gra|evinske linije definisane su u grafi~kom prilogu "Regulaciono-nivelaciono re{ewe": na parcelama gde je predvi|ena izgradwa novih objekata na parcelama na kojima je dozvoqena dogradwa postoje}ih objekata, odnosno gde

dolazi do promene gabarita objekta. Gra|evinska linija precizira prostor u kome je dozvoqena dogradwa.

Gra|evinska linija nije definisana na parcelama sa postoje}im objektima gde nije dozvoqena promena postoje}eg gabarita. Ukoliko je definisana samo predwa gra|evinska linija, uli~na fasada svakog objekta mora biti postavqena na gra|evinsku liniju dok za unutra{wu gra|evinsku liniju vaè stavovi iz "Op{ta pravila izgradwe za gra|evinske parcele". 6.3.4. Gra|evinska linija prizemqa

Gra|evinske linije prizemqa utvr|uju pozicije planiranih kolonada, pasaà i prodora u unutra{wost bloka i prikazane su u grafi~kom prilogu "Regulaciono-nivelaciono re{ewe". Gra|evinska linija prizemqa vaì samo uz Gra|evinsku liniju (glavnu) i defini{e odstupawa prizemqa od pozicije glavnog korpusa objekta. Van ove linije mogu se nalaziti konstruktivni elementi - stubovi. 6.3.5. Podzemna gra|evinska linija

Podzemna gra|evinska linija definisana je samo za objekte podzemnih garaà u unutra{wosti bloka i data je kao pozicija koja }e se proveriti izradom urbanisti~ko tehni~kih uslova.

Gra|evinske linije podzemnih etaà novih objekata, koje ovim planom nisu posebno definisane (podrumske prostorije ili garaè) identi~ne su gra|evinskoj liniji koja je definisana za sve etaè. Odstupawa su dozvoqena ka unutra{wosti parcele, ukoliko postoje prostorne mogu}nosti a za potrebe izgradwe podzemne garaè i ukoliko se planirane unutarblokovske garaè izvode jedinstveno sa novim objektima (kao kompleksi u jednoj ili vi{e faza izgradwe)

Ova odstupawa utvrdi}e se izradom projektne dokumentacije 6.3.6. Nadzemna gra|evinska linija

Nadzemna gra|evinska linija utvr|uje pozicije planiranih objekata ili delova objekata koji se direktno ne oslawaju na zemqu kao {to su pasarele i mostovi. Definisana je u grafi~kom prilogu "Regulaciono-novelaciono re{ewe". 6.3.7. Visinska regulacija

Visinska regulacija utvr|ena je maksimalnom dozvoqenom spratno{}u svih objekata ( pri ~emu se spratna visina za sve nove objekte ili nove etaè na postoje}im objektima ra~una u proseku 3.0 m) Visine novoizgra|enih objekata treba uskla|ivati i sa visinama postoje}ih objekata pre svega u zoni zavr{nih venaca.

26

7. Pravila gradwe sa uslovima za saobra}ajne povr{ine

7.1. Pravila za definisawe i izgradwu uli~ne mreè

Koncept uli~ne mreè na prostoru Regulacionog plana zasnovan je na GUP-ovskim postavkama. Dominantni longitudinalni pravac Bulevara revolucije ima magistralni zna~aj i sa pravcem Kneza Milo{a - Takovska, tangiraju}om magistralom na prostor RP-a, ~ini okosnicu mreè. Po svom prostornom poloàju i optere}ewu Bulevar revolucije zadràva rang magistrale iako svojim fizi~kim karakteristikama (neadekvatan popre~ni profil za dati rang koji ima za posledicu smawewe kapaciteta) i sklopom zahteva za "ravnopravnim" polifunkcionalnim karakterom ovoga koridora (saobra}aj, trgovina, reprezentativnost i dr.) umawuje wegove magistralne karakteristike.

Trasa Bulevara se zadràva u {irini postoje}e regulacije. Saobra}ajno re{ewe u

okviru regulacije ulice definisati kroz urbanisti~ko tehni~ke uslove. Sva saobra}ajna re{ewa ulice data u ovom planu tretirati samo ilustrativno.

Pristup Bulevaru je redukovan i prikqu~ewe sa punim programom veza ostvareno je samo sa pravcima vi{eg ranga tzv. transverzalnim.

Beogradska ulica je saobra}ajnica prvog reda po generalnom planu. Trasa Beogradske se zadràva u {irini postoje}e regulacije. Saobra}ajno re{ewe u okviru regulacije ulice definisati kroz urbanisti~ko tehni~ke uslove. Sva saobra}ajna re{ewa ulice data u ovom planu tretirati samo ilustrativno.

Preporuka ovog plana je da planirana veza Bulevara i zone Kaleni} pijace, novo

projektovana saobra}ajnica, ide trasom Trnske ulice i bude deo primarne mreè na podru~ju RP-a ranga sabirne ulice drugog reda. Ovim je ulicama Golsvortijevoj, Sin|eli}evoj i Baba Vi{winoj snièn rang, deo su planirane sekundarne mreè, kojoj po svojim fizi~kim karakteristikama su{tinski i pripadaju. Trasa Trnske ulice ima regulaciju od 22.5 m {to ostavqa mogu}nost {ireg pristupa re{ewu saobra}aja u okviru regulacije ulice a koje bi se definisalo kroz urbanisti~ko tehni~ke uslove. Sva saobra}ajna re{ewa ulice data u ovom planu tretirati samo ilustrativno i kao preporuku obra|iva~a.

Ostale saobra}ajnice primarne mreè, koje sa funkcionalnog aspekta

predstavqaju sabirne ulice drugog reda, planirati u popre~nim profilima koje sadrè kolovoz slede}ih {irina: Ilije Gara{anina od Takovske do Beogradske - 6,5 m, Svetozara Markovi}a - 6,0 m, Ivana Milutinovi}a i Save Kova~evi}a - 7,0m, svi sa obostranim trotoarima minimalne {irine 1,5 m. U okviru regulacije ovih ulica ostvariti upravno parkirawe uz kolovoz pod uslovom da ostaje dovoqno prostora za trotoar planirane minimalne {irine od 1,5 m.

Sekundarnu uli~nu mreù ~ine sve ostale ulice na prostoru regulacionog plana.

Po rangu su to pristupne ulice podeqene u dve funkcionalno razli~ite grupe. U prvu, (pristupne ulice prvog reda), koje predstavqaju klasi~ne stambeno -

poslovne ulice nièg ranga, spadaju General @danova, Bra}e Nedi}a, Molerova i Baba Vi{wina {irine kolovoza 7,0 m i \ure Salaja, Haxi \erina, Golsvortijeva, Sin|eli}eva, Karnexijeva, Ilije Gara{anina (od Beogradske do Karnexijeve) i Aberdareva {irine kolovoza 6,0 m i trotoara obostrano od min. 1,5 m. Upravno parkirawe je ostvareno u okviru regulacije uz kolovoz. Ulice Golsvortijeva, Sin|eli}eva i Baba Vi{wina rangirane po GUP-u u primarnoj mreì kao sabirnice drugog reda, na osnovu preporuke ovog plana za pro{irewe Trnske ulice, gube na zna~aju i rangu. Proletreskih brigada, kao za{ti}ena celina ostaje u postoje}oj regulaciji, sem na delu od Baba Vi{wine do Trnske gde je izvr{ena rekonstrukcija. Rekonstrukcijom tog dela ulice, ostvaren je kontinuitet u {irini regulacije na potezu od Beogradske do Trnske ulice od pribli`no 18 m. Od Baba Vi{wine do Trnske, postoje}i popre~ni profil je pro{iren na profil koji obuhvata ~etiri kolovozne trake po 3,0 m sa obostranim trotoarima od min. 2,0 m uz zadràvawe postoje}e regulacije izme|u Proleterskih

27

brigada i tzv. Krunskog skvera (parka izme|u Proleterskih brigada, Trnske, Ki~evske i Baba Vi{wine). Veza izme|u Trnske i Sin|eli}eve ostvarena je prodorom u produètku Haxi \erine izgradwom Nove ulice (parcela XV). Time je ostvaren kontinuitet servisnih saobra}ajnica paralelnih Bulevaru revolucije. U popre~nom profilu ulice Nove, {irina kolovoza je 6,0 m sa trotoarima min. 2,0 m. U podu`nom profilu ulica ima jednostrani nagib od 2,4% od Sin|eli}eve ka Trnskoj. Drugu, (pristupne ulice drugog reda) ~ine tzv. kolsko - pe{a~ke ulice sa punim stepenom integracije motornog saobra}aja u kretawu i mirovawu uz zajedni~ko kori{}ewe povr{ina pod uslovima prihvatqivim za pe{ake. Ove ulice su nastale od postoje}ih ulica (Lazarevi}eva, Prote Mateje, Kumanovska, Du{ana Bogdanovi}a, Ko~ina, Haxi Prodanova i Mlati{umina) koje u planiranoj prostornoj koncepciji ~ine uzdu`nu komunikaciju pojedinih blokova. [irina regulacije ovih ulica nije precizno "zacrtana" i prati lokaciju objekata u okruèwu. "Integrisana" ulica svojim parternim re{ewem treba da "smiri" kolski saobra}aj, omogu}i na odgovaraju}im mestima stacionirawe vozila i prvenstveno omogu}i nesmetano kretawe pe{aka koji u svakoj prilici imaju apsolutnu prednost. Smirivawe saobra}aja prvenstveno posti}i postavqawem blagih (niskih) rampi na ulazu u ulicu i organizacijom naizmeni~nog parkirawa jednom pa drugom stranom ulice, ~ime se ostvaruje "meandrirawe" pri kretawu vozila. Trotoari i "kolovoz" nisu me|usobno visinski izdvojeni. Sve "integrisane" ulice treba da imaju jednosmeran tok saobra}aja. Projektnom dokumentacijom definisati reìm saobra}aja na posmatranom prostoru (smer kretawa vozila, restriktivan pristup vozila). Preporu~uje se pristup vozilima stanovnika i zaposlenih u bloku i vozilima za snabdevawe (ako postoji potreba). U zoni "integrisane" ulice obezbediti prohodnost komunalnog i interventnog vozila ostavqawem slobodnog profila {irine 3,5 m u kontinuitetu. Izlaz, odnosno ulaz u "integrisane" ulice izvesti preko trotoara popre~ne ulice sa oborenim ivi~wakom uz oja~awe konstrukcije trotoara. Unutar blokova, gde je mogu}e ostvariti adekvatan prilaz, a kako je dato u grafi~kom prilogu (list P2 - Plan saobra}aja), planirati povr{ine koje su prvenstveno namewene pe{acima, ali i za "lokalno" stacionirawe vozila. Osnovni elementi popre~nih profila saobra}ajnica dati su u odgovaraju}em grafi~kom prilogu (list P2a - Plan saobra}aja, popre~ni i podu`ni preseci). Trase novoprojektovanih saobra}ajnica u situacionom i nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izvedenih saobra}ajnica sa primerenim padovima.

Sva planirana re{ewa u popre~nom profilu vezana za ulice Bulevar, Beogradsku i Trnsku su u grafi~kim prilozima ilustrativna i neobavezuju}a sem {irine regulacije. Saobra}ajno re{ewe tih ulica definisati kroz urbanisti~ko tehni~ke uslove.

Kolovoznu konstrukciju novih i rekonstruisanih saobra}ajnica utvrditi shodno rangu saobra}ajnice, optere}ewu i strukturi vozila koja }e se wome kretati. Kolovoznu konstrukciju saobra}ajnica koje se zadràvaju revitalizovati tamo gde je potrebno. Odvodwavawe re{avati slobodnim padom povr{inskih voda u sistem ki{ne kanalizacije. 7.2. Pravila za re{avawe problema parkirawa i izgradwu parkinga Parkirawe u granicama plana re{avano je u funkciji planiranih namena. Teìlo se da svaki korisnik svoje potrebe za parkirawem re{ava u okviru svoje gra|evinske parcele. Postoje}a visoka deficitarnost u broju mesta za stacionirawe vozila odrazila se i na mogu}nost wenog uspe{nog prevazilaèwa. Zahtev za zadovoqavawe potreba za parkirawem, prema poznatim normativima GUP-a, u uslovima postoje}e visoke izgra|enosti i nedostatak prostornih mogu}nosti za locirawe parkinga, uslovili su potrebu "umek{avawa" normativa kako bi se donekle pomirile te dve suprotnosti. Osnovne postavke pri re{avawu stacionirawa vozila bazirane su na metodologiji primewenoj u studiji "Prostorno programsko re{ewe zone RP Bulevara". Planirawe

28

broja parking mesta vezuje se za model rekonstrukcije objekta na parceli i osnovne vrste aktivnosti, stanovawe i delatnosti, prema slede}em normativu:

Tip Model rekonstrukcije

STANOVAWE DELATNOSTI na 1 stan 1 PM na na 100m2 1 PM na

S SANACIJA 0,5 PM 2 stana 1,0 PM 100 m2 D DOGRADWA 0,7 PM 1,43 stana 1,25 PM 80 m2 N NADZI\IVAWE 0,7 PM 1,43 stana 1,25 PM 80 m2 I IZGRADWA 1,0 PM 1 stan 2,0 PM 50 m2

Za objekte javnih namena kao {to su obrazovawe, de~ija i socijalna za{tita (fakulteti, sredwe {kole, obdani{ta...) normativ pri prora~unu potrebnog broja parking mesta je redukovan 50%. Ovo je u~iweno iz razloga {to je u nedostatku drugih pokazateqa (br. zaposlenih, br. studenata, u~enika...) jedini za ove objekte - izgra|ena povr{ina. Primenom standardnog metoda prora~una dobijene su izuzetno velike i nerealne potrebe za parkirawem (zbog velike bruto povr{ine objekata). S obzirom da je u proseku struktura korisnika i zaposlenih vi{e nego umereno motorizovana, parametri za "DELATNOSTI" pri prora~unu su udvostru~eni (1 PM na 200, 160 i 100 m2) da bi se dobile realnije potrebe za parkirawem.

Svi novi objekti moraju da obezbede potreban broj parking mesta na svojoj parceli, dobijen iz prora~una definisanog na bazi normativa i prostornih mogu}nosti, prvenstveno u podzemnim etaàma objekta ili na slobodnoj povr{ini parcele, kako je dato u pojedina~nim uslovima. Ukoliko je pri projektovawu novih objekata do{lo do promene bruto gra|evinske povr{ine u odnosu na planiranu, broj parking mesta obezbediti prema datim normativima za izmeweno stawe a re{ewe definisati kroz urbanisti~ko tehni~ke uslove. Pri realizaciji novih objekata ~iji su gabariti podzemnih etaà mawih dimenzija, investitor je u obavezi da omogu}i povezivawa svoje, sa garaàma susednih objekata, kako je na grafi~kom prilogu dato. Ulazi na kolsko pe{a~ke povr{ine i garaè javnog karaktera unutar bloka definisani su na grafi~kom prilogu (list P2 - Plan saobra}aja) odre|enim simbolima. Minimalna {irina novoplaniranih prilaza kolsko pe{a~kim povr{inama unutar bloka je 4,5 m. Broj nivoa u planiranim podzemnim garaàma dat je na grafi~kom prilogu (list P2 - Plan saobra}aja). U novoizgra|enim objekatima planirane podzemne garaè projektovati ili kao klasi~ne ili kao mehani~ke. Planiran broj gara`nih mesta dat je na grafi~kom prilogu i u posebnoj tabeli. Pri projektovawu klasi~nih garaà po{tovati slede}e elemente: - {irina prave rampe po voznoj traci min. 2,75 m; - slobodna visina garaè min. 2,3 m; - dimenzije parking mesta min. 2,3 x 4,8 m;

- podu`ni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene i 15% za pokrivene. Povr{ine iznad podzemnih garaà u okviru blokova planirati kao slobodne pe{a~ke povr{ine kombinovane sa zelenilom. Povr{ine za miruju}i saobra}aj na otvorenim parkirali{tima raditi sa zastorom od asfalt-betona ili od prefabrikovanih elemenata beton-trava, u zavisnosti od koncepcije parterne obrade. Unutar blokova i u "integrisanim" ulicama koristiti i tipske elemente za poplo~avawe. Uli~ne parkinge oivi~iti.

Na otvorenim, povr{inskim parkinzima, svuda gde ne postoji, drvored kombinovati sa parkinzima. Parking mesta predvideti sa dimenzijama 2,3 x 5,0 m, min. 4,8m.

Potreban broj parkinga planiran je na nivou bloka, s tim {to je prora~un ra|en za svaku parcelu posebno. Ostvaren broj mesta za parkirawe obuhvata otvorena parkirali{ta unutar i po obodu bloka i parkirawe u garaàma u okviru bloka.

29

Broj parking mesta na nivou plana mogu}e je uve}ati promenom reìma saobra}aja, uvo|ewem jednosmernih ulica prvenstveno u ulicama sekundarne mreè sa parkirawem na kolovozu i/ili trotoaru u zavisnosti od prostornih mogu}nosti.

Numeri~ki pokazateqi za parkirawe

identifikacija parametri prora~un potreba za parkirawem

uslovi za izgradwu parking i gara`nih mesta

BL

OK

PO

VR

[I

NA

BL

OK

A

BR

UT

O R

AZ

VI

JEN

A G

RA

\E

VI

NS

KA

P

OV

R[

IN

A D

EL

AT

NO

ST

I

BR

UT

O R

AZ

VI

JEN

A G

RA

\E

VI

NS

KA

P

OV

R[

IN

A J

AV

NE

NA

ME

NE

B

RGP

OS

TA

LI

H P

OV

R[

IN

A K

OJE

NE

U

LA

ZE

U B

RGP

(GA

RA

@E

, TR

AF

O

ST

AN

IC

E)

BR

OJ

ST

AN

OV

A

PO

TR

EB

AN

BR

. PA

RK

IN

G M

ES

TA

PR

EM

A

MO

DE

LU

RE

KO

NS

TR

UK

CI

JE -

D

EL

AT

NO

ST

I

PO

TR

EB

AN

BR

. PA

RK

IN

G M

ES

TA

PR

EM

A

MO

DE

LU

RE

KO

NS

TR

UK

CI

JE -

JA

VN

E

NA

ME

NE

P

OT

RE

BA

N B

R. P

AR

KI

NG

ME

ST

A P

RE

MA

M

OD

EL

U R

EK

ON

ST

RU

KC

IJE

-

ST

AN

OV

AW

E

PO

TR

EB

NO

UK

UP

NO

PM

OS

TV

AR

EN

BR

. PA

RK

IN

G M

ES

TA

U

GAR

A@

AM

A

OS

TV

AR

EN

BR

. PA

RK

IN

G M

ES

TA

NA

P

AR

CE

LI

O

ST

VA

RE

N B

R. P

AR

KI

NG

ME

ST

A P

O

OB

OD

U B

LO

KA

OS

TV

AR

EN

O U

KU

PN

O P

M

SU

FI

CI

T-D

EF

IC

IT

PM

ZA

BL

OK

NA

PO

ME

NA

A1 98768 1410 29364 10640 66 0 134 0 134 0 99 85 184 50

nije obuhva}eno re{ewe parkirawa u granicama urbanisti~kih projekata UP1 i UP3, dati su posebni uslovi za wegovo re{avawe

A2 41883 18782 8029 2926 0 235 40 0 275 120 90 114 324 49

A3 57507 0 114707 9526 0 0 643 0 643 285 308 61 654 11

nisu ra~unata izvedena uli~na 60 PM na obodu bloka u 27.marta

A4 25965 2813 37011 6730 231 38 187 136 361 152 119 40 311 -50 deficit nadokna|uje javna garaà u bloku A5

A5 32836 6844 12195 8034 0 0 41 0 41 250 0 167 417 376

u bilans je ura~unata i planirana garaà od 250 GM iz uslova za urbanisti~ki projekat UP2

A6 24929 33193 8081 13804 479 496 49 264 809 444 128 9 581 -228

A7 30350 8575 14030 7150 520 86 70 260 416 0 0 50 50 -366

nije obuhva}no re{ewe parkirawa u granicama urbanisti~kog projekta UP4, dati su posebni uslovi za wegovo re{avawe

A8 17861 3563 1498 8170 488 37 8 272 318 280 25 119 424 106 A9 14827 6754 0 8280 510 68 0 258 325 234 15 57 306 -20 A10 32844 14604 2624 13083 823 238 13 542 794 559 81 23 663 -130 A11 32318 18837 0 8200 753 205 0 478 683 332 189 34 555 -128 A12 18188 11869 0 6056 501 142 0 307 449 200 68 11 279 -170 A13 7584 3546 0 1485 242 39 0 139 179 92 0 0 92 -86 A14 3728 8943 0 3625 46 179 0 46 225 225 0 22 247 22 A15 26480 3217 5413 15152 715 36 37 443 516 304 66 7 377 -139 A16 14618 6284 0 6099 388 113 0 326 438 314 125 70 509 71 A17 9409 835 0 1548 246 8 0 131 139 138 0 0 138 -1 A18 9018 0 0 843 253 0 0 130 130 31 27 0 58 -72 A19 2937 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 64 64 64 B11 7823 6251 0 2671 196 99 0 121 220 146 43 0 189 -31

B17 19683 10550 678 9215 536 198 7 424 629 474 143 52 669 40

ukup

no

5295

56

1668

69

2336

29

1432

37

6995

2217

1230

4278

7724

4581

1526

985

7092

-632

30

7.3. Pravila za definisawe sistema javnog gradskog saobra}aja 7.3.1. Autobuski i tramvajski saobra}aj

Za realizaciju programa JGS-a u okviru prostora koje obuhvata predmetni Regulacioni plan potrebno je obezbediti slede}e osnovne prostorno-tehni~ke i saobra}ajne uslove za regularno odvijawe i funkcionisawe segmenata mreè linija JGS: Svi elementi vezani za tramvajski saobra}aj defini{u se izradom urbanisti~ko

tehni~kih uslova za Bulevar i Beogradsku ulicu a na bazi planske dokumentacije koja tertira JGS na nivou grada;

[irina saobra}ajne trake za autobuse treba da iznosi 3,5 m (min. 3,0 m); Planirati, tamo gde prostorne mogu}nosti dozvoqavaju, prolazna autobuska

stajali{ta na trotoaru dimenzija 45,0 x 3,0 m. Na linijama gde je dnevna u~estanost vozila niska (npr. linija 24) stajali{ta dimenzionisati za prihvat do jednog vozila min. {irine 2,5 m;

Zadràvawe i uskla|ivawe svih segmenata JGS koji tangiraju zonu regulacionog plana sa novim prostornim re{ewem uli~ne mreè;

Zadràvawe svih postoje}ih trasa elektroenergetskih kablova jss 1 kV za napajawe podsistema JGS-a na elektropogon du` ulica General @danova, Prote Mateje, Bulevar revolucije i zone Vukov spomenik;

7.3.2. Metro i prigradska èleznica

Izmenama i dopunama GUP-a Beograda do 2000. iz 1985. godine definisana je trasa metroa. Prostorom regulacionog plana prolazi linija metroa M1 koridorom Bulevara revolucije ka Vukovom spomeniku.

U zoni Pravnog fakulteta planirano je èlezni~ko stajali{te "Ta{majdan". Na ovom stajali{tu se vr{i razmena putnika sa povr{inskim vidovima javnog prevoza. Ulazi na podzemni nivo stajali{ta su locirani na sva ~etiri kraka raskrsnice.

U zoni Vukovog spomenika trasa metroa se ukr{ta sa postoje}om podzemnom trasom èleznice koja je i u funkciji prigradskog javnog saobra}aja. Podzemna putni~ka èlezni~ka stanica sa planiranim podzemnim predvorjem "vestibilom" u nivou trase metroa ispod Bulevara revolucije povezuje sve vidove javnog prevoza u zoni Vukovog spomenika. Planiran je direktan pristup pe{aka iz vestibila na tramvajsku stanicu u Bulevaru u pravcu centra. Pristup pe{aka sa parne strane Bulevara podzemnom prolazu obezbediti rekonstrukcijom trotoara gde se planiraju dva silaza. Pristupi podzemnim etaàma zatvaraju trotoar na tom delu Bulevara pa se pe{aci usmeravaju na prolaz uz trotoar ispod kolonade rekonstruisanih zgrada od broja 100 do 110. 7.3.3. Taksi Postoje}e taksi stanice na prostoru koje obuhvata Regulacioni plan ostaju u funkciji. Sve taksi stanice izvesti po principu prvi u{ao - prvi iza{ao.

Taksi stanica "Ta{majdan" kod tramvajske okretnice ne mewa lokaciju. Taksi stanica "Metropol" izme{ta se iz Bra}e Nedi}a ulice na plato ispred hotela. Taksi stanica "Paliluska pijaca" izme{ta se neposredno do pijace.

Sve pozicije taksi stanica re[iti detaqno kroz izradu projekata regulisawa saobra]aja na mikrolokacijama. 7.4. Benzinske stanice Postoje}a benzinska stanica u Ilije Gara{anina ulici se zadràva uz rekonstruciju u skladu sa novim saobra}ajnim re{ewem. Prilikom rekonstrukcije planirati trotoar izme|u stanice i parka. 7.5. Posebna pravila Posebna pravila za izgradwu i rekonstrukciju saobra}ajnica definisana su u slede}oj tabele. U tabeli su kori{}ene slede}e skra}enice:

S - Sanacija R - Rekonstrukcija

31

I - Izgradwa GM - Gradska magistrala S1 - Sabirna ulica prvog reda S2 - Sabirna ulica drugog reda PU - Pristupna ulica

naz

iv u

lic

e

bro

j pa

rce

le

pov

r{

ina

par

cel

e (m

2 )

du`

ina

sa

ob-

ra}

ajni

ce

(m)

{i

rina

k

ol

ovo

za

ran

g sa

obr

a}a

jnic

e

u m

re`

i

bro

j pa

rki

ng

me

sta

u

reg

ula

ciji

mo

de

l

int

erv

enc

ije

opi

s i

ntre

ven

ci

je

Bulevar revolucije

I 40403.3 1036.6 2x8.5 GM 171 R rekonstrukcija kolovoza na {irinu od 8,50m po smeru, izgradwa parkinga na severnoj strani Bulevara, rekonstrukcija tramvajske ba{tice na {irinu od 7,80m, razmak izme|u osa koloseka je 3,80m, formirawe tramvaj. stajali{ta dimenzija 60,0 x 3,0m

General @danova

II 3450.7 181.8 7.0 PU / S revitalizacija kolovozne konstrukcije, rekonstrukcija raskrsnice sa Bulevarom

Svetozara Markovi}a

III 3851.6 197.9 6.0 S2 102 R rekonstrukcija kolovoza na {irinu 6,0m, izgradwa parkinga obostrano

\ure Salaja IV 3612.9 192.5 6.0 PU 111 R rekonstrukcija kolovoza na {irinu 6,0m, izgradwa parkinga obostrano

Beogradska V 4460.6 211.8 12.0 S1 / R rekonstrukcija kolovoza na {irinu 12,0m, rekonstrukcija tramvajske pruge, razmak izme|u osa koloseka je 3,0m, rekonstrukcija tramvajskog stajali{ta kod Pravnog

Bra}e Nedi}a VI 2732.8 230.1 7.0 PU / S revitalizacija kolovozne konstrukcije Ivana Milutinovi}a

VII 4072.7 265.7 7.0 S1 46 R revitalizacija kolovozne konstrukcije, izgradwa parkinga

Molerova VIII 3718.7 300.2 7.0 PU 7 R revitalizacija kolovozne konstrukcije, izgradwa parkinga

Ki~evska IX 1426.4 103.4 6.0 PU 11 R revitalizacija kolovozne konstrukcije, izgradwa parkinga

Golsvortijeva X 5019.3 286.9 6.0 PU 92 R rekonstrukcija kolovoza na {irinu 6,0m, izgradwa parkinga du` isto~ne strane

Trnska XI 8503.3 378.4 2x7.0 S2 / I izgradwa ulice {irine kolovoza 2 x 7,0m Sin|eli}eva XII 3743.0 328.4 6.0 PU / R rekonstrukcija kolovoza na {irinu 6,0m Haxi \erina XIII 1214.3 133.8 6.0 PU / R rekonstrukcija kolovoza na {irinu 6,0m Haxi \erina XIV 496.7 48.9 6.0 PU R rekonstrukcija kolovoza na {irinu 6,0m Ulica Nova XV 906.7 89.2 6.0 PU I izgradwa ulice {irine kolovoza 6,0m, obo-

stranim trotoarima od 2,0m i parkinzima Ki~evska XVI 2169.0 170.7

6.0 PU / R revitalizacija kolovozne konstrukcije,

izgradwa parkinga Save Kova~evi}a

XVII 2652.0 122.5 7.0 S2 52 R revitalizacija kolovozne konstrukcije, izgradwa parkinga

Baba Vi{wina XVIII 535.1 37.2 7.0 PU / S revitalizacija kolovozne konstrukcije Proleterskih brigada

XIX 2006.4 153.7 6.0 PU 9 R revitalizacija kolovozne konstrukcije, izgradwa parkinga

Proleterskih brigada

XX 2128.7 172.4 6.0 PU 5 R revitalizacija kolovozne konstrukcije, izgradwa parkinga


XXI 2337.2 191.2 6.0 PU 10 R revitalizacija kolovozne konstrukcije, izgradwa parkinga


XXII 10578.1 549.8 2x5.0 PU 29 R revitalizacija kolovozne konstrukcije, izgradwa parkinga


XXIII 1809.3 92.4 2x6.0 PU / I izgradwa ulice {irine kolovoza 6,0m po smeru i trotoarima {irine 2,0m minimum

Beogradska XXIV 6566.4 261.9 13.0 S1 / R rekonstrukcija kolovoza na {irinu 13,0m, rekonstrukcija tramvajske pruge, razmak izme|u osa koloseka je 3,0m, rekonstrukcija tramvajskog stajali{ta kod Pravnog

Karnexijeva XXV 3371.1 283.5 6.0 PU / R rekonstrukcija kolovoza na {irinu 6,0m Aberdareva XXVI 1334.4 123.1 6.0 PU / R rekonstrukcija kolovoza na {irinu 6,0m Ilije Gara{anina

XXVII 15952.1 651.0 6.5 (6.0)

S2, PU

304 R izme|u Takovske i M. Ili}a rekonstrukcija kolovoza na {irinu 2 x 6,0m sa razdelnim ostrvom, od M. Ili}a do Beogradske rekon-strukcija kolovoza na 6,5m i izgradwa parkinga obostrano, od Beogradske do Karnexijeve rekonstrukcija kolovoza na 6,0

Za ulice koje su osen~ene, posebna pravila tretirati kao preporuku obra|iva~a plana. Saobra}ajno re{ewe tih ulica definisati kroz urbanisti~ko tehni~ke uslove.

32

8. Pravila za gra|ewe unutar urbanisti~kih blokova 8.1. Op{ta pravila izgradwe za gra|evinske parcele Za sve gra|evinske parcele preciziran je model rekonstrukcije kojim se defini{e status objekta i mogu}nosti delovawa na datoj parceli. Tabela ukupnih povr{ina prema modelu rekonstrukcije na teritoriji plana MODEL REKONSTR. BRGP POSTOJE]E m2 BRGP NOVO m2 BRGP UKUPNO m2 D-dogradwa 7.930,0 7.930,0 I - izgradwa 176.390,0 176.390,0 N - nadzi|ivawe 20.120,0 20.120,0 S - sanacija 792.400,0 792.400,0

UKUPNO 792.400,0 204.440,0 996.840,0 8.1.1. Postavqawe objekta u odnosu na javne povr{ine Objekte graditi iskqu~ivo na definisanim gra|evinskim linijama, ili u izuzetnim slu~ajevima sa odstupawima ka unutra{wosti parcele koja treba da budu takva da doprinose kvalitetu prostora. Ovo }e se definisati izradom UTU. Svi novi objekti koji se grade moraju da budu u skladu sa definisanim posebnim pravilima gradwe u smislu kapaciteta. Gra|evinski elementi (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstre{nice sa i bez stubova i sl.) mogu prelaziti gra|evinsku liniju maksimalno 1.40m i to na delu objekta vi{em od 3.0m. Gra|evinske linije prizemqa date su (uz glavnu gra|evinsku liniju) samo kao pozicije koje se moraju po{tovati, dok se wihovo oblikovno re{ewe daje projektom. Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu pasaà, kolonada i wihovoj materijalizaciji. Minimalna visina pasaà iznosi 3 m, osim na mestima gde je predvi|en prolaz protivpàrnih vozila gde je visina 4,5m. Gra|evinske linije prizemqa oblikovati tako da se zatvore kalkani postoje}ih susednih objekata. U slu~aju vezanih kolonada (kroz vi{e lamela) nivo prizemqa i plafona kolonade mora biti kontinualan. Ukoliko postoji potreba za izdignutim nivoom prizemqa na gra|evinskim parcelama (zbog podzemne garaè i sl.), stepeni{te po pravilu postaviti izme|u gra|evinske linije i gra|evinske linije prizemqa . 8.1.2. Postavqawe objekta u odnosu na susedne objekte Objekti se moraju graditi na propisanoj gra|evinskoj liniji koja je prikazana u grafi~kom prilogu "Regulaciono nivelaciono re{ewe"(list P3). Na mestima gde nije definisana gra|evinska linija vaè slede}a pravila: 1. Obavezno je gra|evinsku liniju novog objekta, koji je u neprekinutom nizu, uklopititi sa gra|evinskom linijom susednih postoje}ih ili planiranih objekata. Mogu}e je odstupiti od pravila ukoliko susedni objekti imaju bo~ne otvore prostorija. 2. Minimalna udaqenost izme|u objekata koji su u prekinutom nizu iznosi 4.00m, osim ako nije druga~ije definisano planom. 3. Ukoliko je novi objekat udaqen od postoje}eg mawe od 4.0m, nije dozvoqeno sa te strane novog objekta predvi|ati otvore stambenih prostorija. Prilikom izrade UTU gra|evinsku liniju dvori{nog dela novog objekta definisati tako da ne ugroàva kori{}ewe objekata na susednim parcelama. Ovo se naro~ito odnosi na svetlarnike postoje}ih objekata koje nije dozvoqeno zatvarati ve} formirati iste ili sli~ne u novoprojektovanim objektima. 8.1.3. Pravila za izgradwu ugaonih objekata Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu ugaonih objekata i wihovom uklapawu u gra|evinske linije susednih objekata pri ~emu se moraju po{tovati svi stavovi iz "pravila 8.1.1." i "pravila 8.1.2." Gra|evinsku liniju prizemqa oblikovati u zavisnosti od {irine trotoara.

33

Ukoliko je trotoar mawi od 3.0m prizemqe na uglu obavezno povu}i zasecawem ugla u odnosu na trotoar (radi boqe preglednosti raskrsnice i prirodnijeg toka kretawa pe{aka) Potrebno je, ukoliko to konkretni uslovi lokacije dozvoqavaju, da ugaoni objekti ,u skladu sa beogradskom arhitektonskom tradicijom, poseduju dominantni gra|evinski element na uglu. Dozvoqena veli~ina ispada data je u "pravilu 8.1.1." ovog plana. U slu~ajevima specifi~nih lokacija ugaoni objekti treba da budu povu~eni kako je definisano u Regulaciono nivelacionom re{ewu kako bi se formirali predprostori. Ispred ovakvih objekata formiraju se pjacete koje pripadaju javnim prostorima i povr{inama i potrebno ih je posebno urediti u skladu sa pravilima za Ozelewavawe. 8.1.4. Spratnost i visina objekata (visinska regulacija) Uskla|ivawe visinskih regulacija, kako sa uli~ne tako i sa dvori{ne strane ostvariti na osnovu slede}ih pravila: Visinu novog objekta, definisanu spratno{}u, uskladiti sa vencem susednog objekta

(postoje}eg, ukoliko to konkretni uslovi lokacije dozvoqavaju, ili planiranog) Nije dozvoqeno ostavqawe neure|enih zabatnih zidova i u tom slu~aju vaè slede}a

pravila: Ukoliko su postoje}i susedni objekti vi{i od novoplaniranog, vidni zabatni zidovi

moraju se oblikovati kao ure|eni fasadni delovi. Ukoliko su postoje}i susedni objekti niì od novoplaniranog, zabatni zid novog

objekta mora se projektovati kao ure|eni deo fasade sa ili bez otvora. Dozvoqeno je realizovati planiranu spratnost fazno uz uslov da se objekat u svakoj

fazi formira kao arhitektonska celina. 8.1.5. Nadzi|ivawe, adaptacije tavana, dogradwa i ravni krovovi 8.1.5.1. Op{ti uslovi za izgradwu potkrovqa: Maksimalna visina nazidka potkrovqa iznosi 1,80m (ra~unaju}i od poda podkrovne

etaè do preloma krovne kosine). Provera visine dozvoqenog nazidka vr{i}e se kroz UTU u zavisnosti od venaca susednih objekata i uslova Zavoda za za{titu spomenika kulture za za{ti}ene objekte i celine.

Preporuka je, umesto potkrovqa, graditi povu~enu posledwu etaù i u tom slu~aju ona moè imati punu spratnu visinu ali nije dozvoqena mogu}nost izgradwe korisnih povr{ina nad wom, ve} plitak krov kao pokriva~. Posledwu etaù povu}i min. 1.2m od fasade objekta.

Preporu~uje se izgradwa mansardnih krovova, ali uz po{tovawe elemenata tradicionalne arhitekture i u zavisnosti od stilskog obele`ja objekta.

Preporu~uje se izgradwa atika i venaca koji sakrivaju krovnu konstrukciju u smislu formirawa kontinuiranih gradskih fasada, a u skladu sa stilskim obele`jima objekta

Nije dozvoqena izgradwa mansardnih krovova u vidu tzv. "kapa" sa prepustima. Nije dozvoqena izgradwa potkrovqa u vi{e nivoa (mogu}e je, u slu~aju kada to

geometrija krova dozvoqava, formirati galerijski prostor ali ne kao nezavisnu korisnu povr{inu).

Nije dozvoqeno izlaziti iz horizontalnog gabarita objekta Obaveza je da se ovim intervencijama ne mewaju stilske karakteristike objekata. Obavezno je prilikom ovih intervencija renovirati fasadu objekta u celini.

8.1.5.2. Posebna pravila Nadzi|ivawe Nadzi|ivawe je dozvoqeno samo na pojedinim objektima koji su definisani u posebnim pravilima i to do propisane spratnosti. Obavezno je uskla|ivawe visina sa susedima {to zna~i da kroz arhitektonsko re{ewe treba povezati dva objekta u kontinuiranu gradsku fasadu.

34

U tabeli posebnih uslova dati su podaci o BRGP nadzidanog dela koji nisu precizan uslov ve} }e se proveravati, u svakom konkretnom slu~aju, izradom projektne dokumentacije. Nadgradwa se mora sprovesti u okviru postoje}eg gabarita ili sa odstupawima koja ne ugroàvaju tok gra|evinske linije objekta. Dozvoqena su pro{irewa sa dvori{ne strane koja nadopuwuju odre|ene ni{e na objektu, a sve u zavisnosti od gabarita objekta. Pre zahteva za izradu uslova potrebno je proveriti stati~ku stabilnost objekta, geomehani~ka svojstva terena na mikrolokaciji kao i ev. status za{tite. Dogradwa Mogu}e je dograditi samo objekte koji su nazna~eni u grafi~kom prilogu Regulaciono nivelacioni plan. i posebnim uslovima kroz model rekonstrukcije, i to do dozvoqene spratnosti. Objekte dograditi po nazna~enoj gra|evinskoj liniji. Odstupawa nisu dozvoqena. Potrebno je po{tovati propisane kapacitete i parametre koji su dati u tabeli posebnih uslova. Gra|evinsku liniju dogra|enog dela objekta uklopiti u gra|. liniju susednih. Projektantski re{iti objekat tako da se ne ugroàva funkcionisawe postoje}ih stanova i drugih aktivnosti u objektu. Dogradwa je mogu}a i u slu~aju da je objekat pli}eg gabarita od susednih. Ovakva intervencija dozvoqena je samo u slu~aju pro{irewa stanova sa dvori{ne strane i to du` ~itave visine objekta i ako nije ve}a od 15% postoje}e BRGP. Adaptacija Adaptacije nisu definisane pojedina~no u Posebnim uslovima za gradwu. Adaptacije postoje}ih prostora (tavana, potkrovqa, ve{ernica, i drugih zajedni~kih prostorija) u korisne, stambene ili poslovne povr{ine su dozvoqene na svim zate~enim objektima, ali samo u okviru svojih gabarita. Izmena geometrije kosog krova je dozvoqena u slede}im slu~ajevima: 1. kada je potrebno zameniti postoje}u krovnu konstrukciju zbog dotrajalosti konstruktivnih elemenata krova. 2. ukoliko se time vr{i usagla{avawe sa krovovima susednih objekata. Korisna povr{ina, dobijena ovakvom intervencijom, nije precizirana u tabeli posebnih uslova i utvrdi}e se izradom Urbanisti~ko-tehni~kih uslova. Ravni krovovi Dozvoqeno je pokrivawe svih postoje}ih objekata sa ravnim krovom kosim krovom ~ija spratnost ne prelazi P+6 a u skladu sa slede}im uslovima i merama za{tite: Ukoliko je spratnost objekta mawa od P+6 dozvoqeno je dobijawe novih stambenih

jedinica. Prilikom izrade UTU posebno voditi ra~una o susednim objektima i maks. visinu nazidka definisati u skladu sa prete`nom visinskom regulacijom ulice. Preporuka je da se, ukoliko su susedni objekti niì, mah. visina nazidka ograni~i na 1.0m ili da se uslovi izgradwa povu~ene posledwe etaè a u sladu sa op{tim uslovima za izgradwu potkrovqa datim u ~lanu 8.1.5.1.

Ukoliko je spratnost objekta P+6, preporu~uje se pripajawe povr{ine dobijene pod krovom stanovima sa posledwe etaè.

Korisna povr{ina, dobijena ovakvom intervencijom, nije precizirana u tabeli posebnih uslova i utvrdi}e se izradom Urbanisti~ko-tehni~kih uslova.

8.1.6. Rekonstrukcija prizemqa postoje}ih objekata Rekonstrukciju i prenamenu prizemqa postoje}ih objekata izvesti u skladu sa slede}im pravilima: 1. Ulaze u planirane sadràje u prizemqu re{iti na pravcima glavnih pe{a~kih tokova i tako da budu u {to blièm kontaktu sa pe{akom. 2. Postoje}i objekti u kojima je iskori{}en pasa` (kao ulaz u garaù ili pe{a~ki prolaz) uz pasa` zahtevaju rekonstrukciju celokupnog prizemqa. Rekonstrukciju pasaà u postoje}im objektima potrebno je raditi na takav na~in da konstruktivno i estetski ne ugroàvaju postoje}i objekat,

35

U slu~aju objekata sa visokim prizemqem poloàj i oblik stepeni{ta kojim se ulazi u poslovni prostor mora biti takav da ne ugroàv kretawe pe{aka na trotoaru. Stepeni{te postaviti prema slede}im pravilima:

1. Unutar objekta (za {irinu trotoara mawu od 2,5m) 2. Izvan objekta (za {irinu trotoara ve}u od 2,5m) i to na taj na~in da slobodna povr{ina za kretawe pe{aka ne sme biti mawa od 1,5m.

Aktivirawe prizemqa koja nisu u nivou terena u slu~ajevima kada se ne moè upravno pri}i sa trotoara moè se izvesti i stepeni{tem koje se pruà podu`no sa trotoarom. Ukoliko su intervencije koje treba preduzeti takvog obima da zadiru u konstruktivni sklop objekta potrebno je izvr{iti kompletnu sanaciju objekta. Pasaì za ulazak u garaè, kao i pe{a~ki pasaì, planirani su u postoje}im objektima na mestima gde ve} postoje odgovaraju}i prodori. Takve prodore treba zadràti sa {irinom prolaza koja ve} postoji (kako je definisano u Regulaciono nivelacionom re{ewu). 8.1.7. Garaìrawe vozila u podzemnim etaàma novih objekata Obavezno je potrebe za garaìrawem re{iti u okviru gra|evinske parcele a prema normativu datom u stavu 7.2. plana "Pravila za re{avawe problema parkirawa i izgradwu parkinga". U tom smislu br. gara`nih mesta dat u tabeli "Posebna pravila" proverava}e se izradom projektne dokumentacije. U slu~aju da se novi objekti izvode jedinstveno sa unutarblokovskim garaàma velikog kapaciteta izradom UTU redukovati potrebe ovih objekata do 50%. Garaè u podzemnim etaàma novih objekata mogu se izvesti kao klasi~ne ili mehani~ke. Garaè u podrumskim etaàma novih objekata (prikazane u grafi~kom prilogu Plan saobra}aja) moraju da zadovoqe slede}e uslove: 1. Da u {to mawoj meri izlaze iz povr{ine zemqe kako bi komercijalni sadràji u

nivou prizemqa bili u kontaktu sa pe{akom. 2. Da postoji mogu}nost objediwavawa gara`nih prostora u podzemnim etaàma, projektovawem potencijalnih otvora prema susednim lamelama. U grafi~kom prilogu -Plan saobra}aja, obeleène su lamele koje imaju obavezu projektovawa otvora prema susednim lamelama. Otvori se mogu zazidati do izgradwe novog susednog objekta, sa mogu}no{}u otvarawa nakon izgradwe susednog objekta. Projektovati potencijalne otvore izme|u lamela, pri ~emu pravo kori{}ewa prvoizgra|ene rampe imaju korisnici svih spojenih lamela, prema slede}im uslovima: 1. Investitoru koji prvi gradi rampu pripada odgovaraju}e obe{te}ewe u visini stvarne realne vrednosti izgradwe rampe i prostora koji ona zauzima. 2. Obavezu izgradwe rampe ima investitor koji gradi prvu lamelu u nizu. 3. Investitor koji izvodi rampu ima obavezu da prolaz ostavi na mestu koje daje mogu}nost formirawa garaè i u susednoj lameli. Investitor koji prvi gradi rampu za silazak u garaù, ukoliko prostorne mogu}nosti ne dozvoqavaju, moè smawiti propisan broj gara`nih mesta iz posebnih uslova za gradwu do 20% . 8.2. Op{ta pravila izgradwe povr{ina za javno kori{}ewe 8.2.1. Pravila za izgradwu podzemnih garaà unutar blokova Prilikom izgradwe podzemnih garaà unutar bloka, potrebno je obezbediti slede}e uslove: 1. Garaù projektovati na utvr|enim podzemnim gra|evinskim linijama do propisanog broja nivoa s tim da se maksimalno iskoriste uslovi terena. Dozvoqena su odstupawa od podzemne gra|evinske linije u skladu sa stavom 6.3.5 ovog plana. 2. Garaù projektovati tako da ne ugroàva stabilnost objekata u blizini tj. vr{iti obezbe|ewe temeqa susednih objekata. Ovo se mora prethodno dokazati projektom obezbe|ewa temeqa kao sastavni deo tehni~ke dokumentacije 3. Po{tovati predvi|en broj gara`nih mesta kao uslov za projektovawe 4. Dozvoqena je fazna realizacija ovih garaà, u fazama koje odgovaraju celinama za realizaciju

36

5. Nije dozvoqeno izdizawe nivoa terena iznad nivoa prizemqa susednih objekata, prilikom izgradwe podzemne garaè, osim u slu~aju da zbog tehni~kih ili drugih okolnosti (uslova terena i sl.) nije mogu}e na}i drugo re{ewe. 6. Preporuka je da plo~a garaè bude minimum 0.5m ispod povr{ine terena (da bi se obezbedio sloj zemqe za ozelewavawe unutra{wosti bloka niskim rastiwem). Projektant je u obavezi da ostavi u garaàma (u vidu zemqanih kaseta) prostor za sadwu drve}a. Veli~ina kasete za sadwu u osnovi mora biti minimum 5,0h5,0m Vrste sadnica koje je mogu}e ostvariti u ovakvim atrijumima date su u prilogu "Uslovi zelenila". 8.2.2. Pravila za izgradwu pe{a~kih povr{ina i parkinga unutar bloka Pe{a~ke povr{ine i unutar blokovski parkinzi visinski moraju biti odvojeni od kolovoza. Sve pe{a~ke povr{ine unutar blokova (platoi, trgovi, pijacete, pe{a~ke staze i sl.) moraju biti poplo~ane kvalitetnim zastorima. Ivi~wake projektovati tako da onemogu}e prolaz vozilima osim na mestima gde je predvi|en prilaz interventnim vozilima. Sve pe{a~ke staze unutar blokova potrebno je oblikavati sa bordurama. Ukoliko su od asfalta, bordure trebaju biti od kamenih kocki. Ukoliko su staze od kamena ili betonskih elemenata bordure je potrebno uraditi u drugoj teksturi ili boji materijala. Raspored zelenih povr{ina treba da bude takav da omogu}i, u slu~aju potrebe, pristup interventnim vozilima i da ne ometa pe{a~ke tokove. Parkinge projektovati tako da se u ritmu svakog tre}eg mesta ostavi mogu}nost za sadwu drveta koje }e zasewivati prostor za parkirawe. Ako se u zale|u parking povr{ine nalazi zelenilo potrebno je za sadwu drve}a ostavqati povr{ine {irine min. 1,2m koje su u kontinuitetu povezane sa zelenilom u zale|u . Ukoliko se u zale|u nalazi poplo~ana povr{ina ili zgrada potrebno je izme|u svakog tre}eg parking mesta postaviti rozetu u ~ijem sredi{tu se sadi sadnica. Pristupne povr{ine za vozila mogu biti od asfalta a parking mesta potrebno je graditi od raster kocki 8.2.3. Pravila za izgradwu "integrisanih" ulica unutar bloka Op{ti uslovi gradwe integrisanih (kolsko-pe{a~kih) ulica dati su u poglavqu 7 ovog regulacionog plana (Pravila gradwe i uslovi za saobra}ajne povr{ine). Povr{ine ovoga tipa koje se grade ili rekonstrui{u moraju visinski da budu odvojene od kolskih saobra}ajnica. Ivi~wak treba da bude posebno oblikovan i da omogu}i prolaz vozilima. Odabrani zastori integrisanih ulica treba da su visokog kvaliteta i da u pogledu obrade odgovaraju na{im klimatskim uslovima a u pogledu nosivosti prolazu vozila. Obavezno je ostvariti predvi|en broj parking mesta jer su ona u{la u kalkulacije potrebnog broja mesta. Posebnu pa`wu posvetiti elementima urbanog mikropejzaà i urbanog mobilijara U integrisanim ulicama nije dozvoqeno u dugim kontinualnim nizovima organizovati parking mesta ({to obezbe|uje slobodan tok vozila) ve} parking mesta postavqati naizmeni~no du` ulice kako bi se usporio saobra}aj. U zoni parkirawa predvi|eno je zelenilo u vidu drvoreda ili àrdiwera. Parkirali{te kao i ceo uli~ni zastor obraditi i opremiti kombinacijom kvalitetnih materijala (betonske kocke, kamen, kamena kocka, merner itd.) Postoji obaveza opremawa ovih ulica potrebnim mobilijarim oblikovanim u okviru beogradskih propozicija i pravila a u saradwi sa Zavodom za za{titu spomenika kulture. Mobilijar je slede}i: mawe fontane, ~esme, skulpture, klupe, àrdiwere kandelabri i sl., a detaqni uslovi bi}e predmet UTU. 8.3. Posebna pravila

Posebna pravila data su u vidu numeri~ko-analiti~kih podataka . Svi neophodni grafi~ki podaci, potrebni za definisawe urbanisti~kih parametara, kao {to su broj parcele, regulacione i gra|evinske linije, visinske kote, spratnost i

37

odre|ene oznake na parcelama, dati su u grafi~kom prilogu "Regulaciono-nivelacioni plan". Tabela posebnih urbanisti~ko-tehni~kih pravila sadrì slede}e podatke: Identifikacija i karakter parcele

1. Broj bloka 2. Broj urbanisti~ke parcele. Kompleksi koji }e se razra|ivati Urbanisti~kim

projektom obeleèni su odgovaraju}om {ifrom 3. Povr{ina gra|evinske parcele - u m2 4. Model rekonstrukcije

Za svaku gra|evinsku parcelu definisan je model rekonstrukcije koji opisuje tretman postoje}ih ili novih objekata na parceli. Model rekonstrukcije na nivou parcele predstavqen je {iframa koje opisuju slede}e: S- sanacija i rekonstrukcija N- nadzi|ivawe D- dogradwa

I-izgradwa novih objekata 5. Tip gra|evinske parcele Tip gra|evinske parcele dat je grafi~kim znakom: Parcele javnih slobodnih povr{ina (ozna~ene trouglom) Parcele javnih povr{ina podzemno izgra|enih (ozna~ene kvadratom) Parcele javnih namena (ozna~ene {estouglom) Parcele od posebnog (pojedina~nog) interesa (ozna~ene krugom)

Posebna pravila parcelacije i izgradwe

1. Povr{ina pod objektom - u m2 2. Broj etaà

Broj etaà podrazumeva maksimalnu spratnost na svakoj pojedina~noj parceli i dat je kao zbir svih korisnih etaà gde je potkrovqe ra~unato kao 0.5 ( na primer P+2 =3,0 ili P+3+Pk =4,5). Podzemne etaè nisu ra~unate. 3. Slobodne i zelene povr{ine - u m2 4. Procenat stanovawa 5. Procenat delatnosti 6. Procenat javne namene 7. BRGP-postoje}e - u m2 Ovaj podatak podrazumeva bruto razvijenu gra|evinsku povr{inu objekata koji se zadràvaju na parceli. 8. BRGP-novo - u m2

Ovaj podatak podrazumeva bruto razvijenu gra|evinsku povr{inu novoizgra|enih objekata. U slu~aju nadzi|ivawa ili dogradwe ovim podatkom precizirana je maksimalna dozvoqena BRGP samo dela objekta koji se dodaje. 9. Ukupna BRGP - u m2 Napomena: u BRGP-ukupno nisu ura~unate bruto povr{ine podzemnih etaà novih objekata i one }e se utvrditi izradom urbanisti~ko tehni~kih uslova. 10. BRGP garaà unutar bloka i komunalnih objekata - u m2

Ovi podaci podrazumevaju BRGP unutarblokovskih garaà, komunalnih objekata, trafo-stanica i sl. Podatak je odvojen od ukupne BRGP iz razloga nepotpune opremqenosti instalacijama ovih povr{ina (izvesne instalacije, pre svega grejawe, nisu potrebne ovim prostorima). 11. Broj parking mesta u garaàma

Za novu izgradwu podatak se proverava i utvr|uje izradom urbanisti~ko tehni~kih uslova u svemu prema uslovima iz stava 7.2. "Pravila za re{avawe problema parkirawa i izgradwu parkinga" 12. Broj parking mesta na parceli

Za kolske i kolsko pe{a~ke povr{ine podatak predstavqa uslov, za ostale povr{ine podatak je orijentacion a uslov se utvr|uje kroz izradu urbanisti~ko tehni~kih uslova. Specifi~ni uslovi za pojedine parcele

1. Napomena

50

9.Pravila gra|ewa za tehn.infrastrukturu, ozelewavawe 9.1. Vodovod 9.1.1. Osnove za definisawe pravila izgradwe i koncepcija funkcionisawa sistema

Podru~je ovog regulacionog plana pripada mawim delom prvoj, a ve}im drugoj visinskoj zoni vodosnabdevawa beogradskog vodovodnog sistema. Prva visinska zona obuhvata terene izme|u izohipsi 75 i 125 m, a druga se nalazi izme|u izohipsi 125 i 175 m.

Ove zone su me|usobno povezane sistemom rezervoara i crpnih stanica, a vodovodna mreà postoji u svim ulicama u okviru obuhvata ovog plana. To je razumqivo obzirom da on zahvata podru~je najuèg gradskog jezgra.

Prva zona vodosnabdevawa na tertoriji ovog plana obuhvata prostor Bulevara i terena severno od wega. Granica ove zone se proteè Bulevarom revolucije, Takovskom, Ilije Gara{anina i Beogradskom.

Podru~ju prve zone pripadaju blokovi A1, A4 i A5 ovoga plana. Oko svih blokova na podru~ju prve zone postoji izgra|ena vodovodna mreà sa cevovodima ~iji profili zadovoqavaju potrebe budu}e urbanizacije, pa ovde nisu potrebne neke intervencije vezana za pove}awe kapaciteta postoje}ih instalacija. Kroz ovaj kompleks prolazi magistralni cevovod prve visinske zone pre~nika 1000 mm i to ulicama Aberdarevom, Ilije Gara{anina i Starine Novaka. On povezuje crpnu stanicu "Ta{majdan" i rezervoar "Pionir".

Trasom Sin|eli}eve i Kaleni}eve ulice je postavqen magistralni cevovod prve visinske zone pre~nika 500 mm, koji se godinama ne koristi. Uslovima Beogradskog vodovoda je predvi|eno da se ovaj cevovod rekonstrui{e, ali ne vi{e kao cevovod prve, ve} kao primarni cevovod druge visinske zone, u skladu sa potrebama potro{a~a na Vra~aru, a svakako i sa pozitivnim uticajem i na {iri potro{a~ki konzum.

Pored navedenih, na podru~ju plana postoji jo{ nekoliko zna~ajnijih primarnih cevovoda. To su cevovodi prve visinske zone pre~nika 300 i 450 mm u Bulevaru Revolucije i cevovodi druge zone, pre~nika 300 i 350 mm, sme{teni tako|e u Bulevaru Revolucije. Svi ovi primarni cevovodi, i prve i druge visinske zone, su dovoqnog kapaciteta da zadovoqe potrebe korisnika na teritoriji ovog regulacionog plana. Na podru~ju plana se nalazi, pored magistralnih i primarnih cevovoda za transport vode i crpna stanica "Ta{majdan", preko koje se vr{i transport vode iz hidrotehni~kog tunela (T1) u prvu visinsku zonu u nekoliko pravaca:

- pravac Terazijskog platoa - pravac prema rezervoaru "Pionir" - pravac prema rezervoaru "Glavni" iz koga se voda daqe transportuje preko crpne

stanice "Crveni krst" u drugu zonu vodosnabdevawa. Druga visinska zona, kojoj pripada ve}i deo ovog plana dobija vodu iz primarnih i sekundarnih cevovoda vezanih za crpne stanice "Vra~ar" i Crveni krst" U pojedinim ulicama postoji stara "bela mreà" koja }e biti ukinuta ili rekonstruisana u cevovode pre~nika 150 mm. 9.1.2. Pravila za gradwu

Programskim elementima Regulacionog plana Bulevara revolucije je predvi|eno neznatno pove}awe broja stanovnika i pove}awe broja zaposlenih. Pove}awe broja korisnika predpostavqa pove}awe potro{we vode za oko 21 l/s. Sva ova budu}a potro{wa bi opteretila sistem druge visinske zone, obzirom da je na tim lokacijama i predvi|ena nova gradwa. Obzirom da je postoje}i vodovodni sistem na podru~ju druge visinske zone u granicama ovog plana u potpunosti iskori{}en, potrebno je predvideti odgovaraju}e tehni~ke uslove za prihvat novog konzuma. Oni bi obuhvatili izgradwu slede}ih objekata vodovodnog sistema:

51

Primarne cevovode i objekte "Mokrolu{kog podsistema", kome u {irem smislu pripada i kompleks ovog regulacionog plana i to crpna stanica "Vra~ar 2" i potisni cevovod pre~nika 500 - 700 mm od crpne stanice "Vra~ar" do crpne stanice "Crveni krst". Primarni cevovod druge zone pre~nika 500 mm, za koji delimi~nno postoji tehni~ka dokumentacija (za deonicu od crpne stanice "Vra~ar 2" do ulice Mar{ala Tolbuhina, a koja sluì za napajawe konzuma Slavije). Idejnim re{ewem druge visinske zone je planirano da se drugi deo trase ovog cevovoda od ul.Mara{ala Tolbuhina do primarnih cevovoda kod crpne stanice "Crveni krst" iskoristi za polagawe novog primara druge visinske zone, zbog poboq{awa vodosnabdevawa {irih podru~ja.

Uslovima Beogradskog vodovoda je propisana izgradwa pomenutog cevovoda, jer je proceweno da bi se tako postiglo uredno i sigurno vodosnabdevawe ovog, a i {ireg konzuma. Postoje}i primarni cevovodi pre~nika 300 i 350 mm u Bulevaru Revolucije zadovoqavaju po kapacitetu i nije ih potrebno rekonstruisati. Ovim regulacionim planom su predvi|eni novi cevovodi na svim onim deonicama postoje}e distributivne mreè gde su pre~nici cevi mawi od 150 mm, kao i na mestima gde to diktira novo saobra}ajno re{ewe saobra}ajnica, a u skladu sa potrebama planirane urbanizacije kompleksa.

Postoje}a i planirana mreà su date na situaciji u grafi~kom prilogu, na nivou planske dokumentacije. Po wenom usvajawu }e se pristupiti izradi odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije.

Tehni~ki uslovi za prikqu~ewe novoplaniranih objekata na vodovodnu mreù }e ostvariti nakon izgradwe primarnih vodovodnih objekata "Mokrolu{kog podsistema" - cs "Vra~ar 2" i potisnog cevovoda pre~nika 500 i 700 mm od cs "Vra~ar 2" do cs. "Crveni krst"

Potrebno je izgraditi novi cevovod druge zone, pre~nika 500 mm, po trasi postoje}eg primarnog cevovoda prve zone, koji je dugo van funkcije (od Tolbuhinove do cs. "Crveni krst"). Tako|e treba izgraditi prvi deo ovog cevovoda, za koji postoji projektna dokumentacija. Sve cevovode ~iji su pre~nici mawi od 150 mm treba zameniti odgovaraju}im, a tako|e i one koji se izme{taju zbog nove uli~ne regulacije.

Posle usvajawa ove planske dokumentacije }e se izraditi i odgovaraju}a investiciono - tehni~ka dokumentacija, a zatim }e se pristupiti i izgradwi vodovodnih objekata. Ku}ni prikqu~ci }e biti vezivani za vodovodnu mreù preko vodomernih {ahtova sme{tenih odmah iza regulacionih linija, ili u odgovaraju}im ni{ama sme{tenim na unutra{wim stranama spoqnih zidova objekata.

Projekti vodovodnih instalacija i objekata }e se raditi na osnovu sinnhron plana podzemnih instalacija. Projektima }e se predvideti izgradwa vodovodne mreè koja }e biti snabdevena zatvara~ima, hidrantima, ispustima i koja }e u svakom pogledu biti takva da obezbe|uje lako odràvawe i pouzdano funkcionisawe vodovodnog sistema.

Projektovawe i izgradwa vodovodnih instalacija }e se vr{iti u saradwi sa JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija", koje }e propisati i posebne uslove za projektovawe i izgradwu iz svog domena. 9.2 Kanalizacija 9.2.1. Osnove za definisawe pravila izgradwe

U okviru Regulacionog plana Bulevara od Takovske do Sin|eli}eve ulice, izra|eno je i ovo urbanisti~ko re{ewe kanalizacionog sistema, koje obuhvata analizu postoje}e i projektovane uli~ne kanalizacione mreè, a prema uslovima JKP Beogradski vodovod i kanalizacija.

Predmetno podru~je plana nalazi se na teritoriji Centralnog gradskog kanalizacionog sistema. Kanalizaciona uli~na mreà formirana je prema op{tem principu kanalisawa.

Kanalizaciona mreà formirana je u svim ulicama.

52

[iri prostor Bulevara revolucije nalazi se na vododelnici dva najve}a sliva Centralnog kanalizacionog sistema: Bulbuderskog i Mokrolu{kog. Ovaj Regulacioni plan pripada Bulbuderskom slivu.

Topografija terena i matrica ulica nametnuli su postoje}u dispoziciju kanalizacione mreè i kolektora, koji se iz bo~nih ulica u odnosu na Bulevar, spu{taju prema glavnim kolektorima-recipijentima Bulbuderskog sliva, u ulici Cviji}evoj. Zbog toga se ova zna~ajna gradska saobra}ajnica uslovno moè smatrati vododelnicom dva pomenuta kanalizaciona sliva. Iz ovoga je jasno za{to u samoj saobra}ajnici - Bulevaru Revolucije, nije izgra|en nijedan zna~ajniji kolektor.

Ve} je pomenuto da je postoje}a kanalizaciona mreà formirana prema op{tem sistemu kanalisawa i da postoji u svim ulicama grupacije blokova A i B, odnosno u svim ulicama na podru~ju ovog regulacionog plana. Ina~e, treba re}i da vododelnica izme|u Mokrolu{kog i Bulbuderskog sliva se~e Bulevar revolucije u visini ulice Batutove i daqe nizvodno pribli`no prolazi ulicama Vrawskom, @i~kom, Save Kova~evi}a i Proleterskih brigada. Dakle, od Batutove ulice uzvodno Bulevar revolucije se nalazi u Mokrolu{kom slivu, a od Batutove nizvodno pripada Bulbuderskom kanalizacionom slivu. Bulbuderski sliv pripada teritoriji Centralnog gradskog kanalizacionog sistema i kanalisan je prema op{tem principu. Razmatrani kompleks predmetnog plana pripada Bulbuderskom slivu u potpunosti i ograni~en je slede}im ulicama: Kneza Milo{a, Takovska, Ilije Gra{anina (raniji naziv Georgi Dimitrova), Karnegijeva, 27 Marta, Ruzveltova, Bulevar Revolucije, Sin|eli}eva, Save Kova~evi}a i Proleterskih brigada. Vododelnica izme|u Mokrolu{kog i Bulbuderskog sliva prostire se pribli`no pravcem slede}ih ulica: Proleterskih brigada - Save Kova~evi}a (unutar granica Regulacionog plana) Vrawska - Batutova - Hektorovi}eva (van granica Regulacionog plana). Generalni koncept kanalizacione mreè Bulbuderskog sliva kompleksa Bulevara Revolucije, sastoji se u dovo|ewu kanalizacionih voda mreòm uli~nih kanala i kolektora op{teg sistema do glavnih recipijenata sliva - kolektorskog sistema u ulicama Cviji}evoj i Dimitrija Tucovi}a. Kako ovaj potez gradske teritorije Bulevara revolucije predstavqa centralno gradsko tkivo sa visokim stepenom izgra|enosti, to je kanalizaciona mreà izgra|ena u svim ulicama. Postoje}i kolektori navode se u daqem tekstu idu}i u nizvodnom smeru: -kolektor OB 60/110 cm-70/130 cm-90/140 cm itd. u Bulevaru revolucije. Kolektor je trasiran levom stranom saobra}ajnice i poloèn je u trotoaru, a po~iwe u visini Bregalni~ke ulice. Kompletan kolektor je izvan granice Regulacionog plana. Kod raskrsnice sa ulicom 27. marta prima kolektor iz Sreda~ke ulice i skre}e u ulicu 27. marta. Na raskrsnici sa Ruzveltovom ulicom uliva se u kolektor OB 100/150 cm u toj ulici, a ovaj, zatim, u recipijent - kolektorski sistem Bulbuderskog sliva u Cviji}evoj ulici. -kolektor OB 60/110 cm u Golsvortijevoj ulici (kratka deonica). Ovaj kolektor ukqu~uje se u kolektor u Bulevaru Revolucije ka ve} izme{tenoj deonici OB 70/130 cm (sada ima pre~nik 1500 mm). Ovaj kolektor je zbog radova na izgradwi podzemnog èlezni~kog stajali{ta “Vukov spomenik” izme{ten. -kolektor OB 60/110 cm - 70/135 cm na desnoj strani saobra}ajnice Bulevar revolucije (gledano u smeru toka vode kolektora), polazi od {ahta na raskrsnici sa ulicom Alekse Nenadovi}a i prikupqa kanalizacione vode iz uli~ne mreè kanala sa gravitiraju}e povr{ine od ulice Proleterskih brigada do Bulevara Revolucije. Ovaj kolektor se ukqu~uje u ve} izme{teni kolektor pre~nika 1500 mm na po~etku Ruzveltove ulice. -kolektor OB 60/110 cm-70/135 cm u ulici Beogradskoj (raniji naziv ulica Borisa Kidri~a). Kolektor po~iwe na raskrsnici sa Bulevarom Revolucije i ide Beogradskom i ulicom Starine Novaka do ulice Cviji}eve, gde se ukqu~uje u jedan od tri kolektora recipijenta Bulbuderskog kanalizacionog sistema. -kolektor OB 60/110 cm-70/125 cm-100/150 cm u ulici Takovskoj (van granica predmetnog Regulacionog plana). Kolektor po~iwe, zapravo, u ulici Proleterskih brigada i do Takovske ulice ima iste dimenzije kao i kolektor u ulici Kneza Milo{a. Kolektor u Takovskoj ulici prima iz Bulevara revolucije kratku kolektorsku deonicu OB 60/110 cm i nastavqa nizvodno prema recipijentu Bulbuderskog sliva, primaju}i usput kanalizacione vode op{teg sistema iz razgranate uli~ne mreè centra grada.

53

Postoje}a mreà kolektora u uli~nih kanala predmetnog podru~ja prikazana je grafi~ki u listu "Plan kanalizacije" 9.2.2. Re{ewe {ireg slivnog podru~ja i koncepcija funkcionisawa sistema Bulbuderski kanalizacioni sliv je formiran po op{tem sistemu kanalisawa i pripada, kao i Mokrolu{ki, Centralnom gradskom kanalizacionom sistemu. Glavni kolektori - recipijenti sliva, postavqeni su dolinom nekada{weg Bulbuderskog potoka u ulici Cviji}evoj -Dimitrija Tucovi}a, i wima se kanalizacione vode odvode u krajwi recipijent - reku Dunav. Zbog nagle urbanizacije sliva i zao{trenih hidrolo{kih uslova u gorwem delu ovog sliva, na levoj i desnoj padini uz saobra}ajnicu Dimitrija Tucovi}a, neophodno je izgraditi jo{ jedan kolektor, pored postoje}eg u toj ulici, kojim }e se postoje}i rasteretiti. Novi kolektor bi imao ulogu recipijenta za Bulbuderski sliv. Za novi kolektor ura|ena je investiciono-tehni~ka dokumentacija na nivou idejnog projekta (Institut “Jaroslav êrni”, 1978 godina), ali daqe od toga se nije oti{lo. U me|uvremenu problem se jo{ vi{e zao{travao intenzivnom urbanizacijom ovog prostora. Projektom je usvojena varijanta trase novog kolektora, na potezu ulica Rifata Burxevi}a -Dimitrija Dudi}a - Haxi Mustafine - Vojvode Savatija - Vojvode Brane - Ruzveltove i daqe du` Ruzveltove do Dunava. Tunelska deonica kolektora dimenzija D = 3250 mm, na delu od raskrsnice sa ulicom Dimitrija Tucovi}a duìne je 1990 m, a zavr{ena deonica bi bila u otvorenom iskopu. Izliv kolektora u Dunav predvi|en je nizvodno od Pan~eva~kog mosta, nedaleko od postoje}eg glavnog izliva Centralnog kanalizacionog sistema (kolektor OB 300/450 cm iz ulice \ure \akovi}a). Dakle, radi se o kapitalnom objektu kanalizacionog sliva, velike duìne kojim bi se re{ili problemi evakuacije voda u ki{nom periodu, naro~ito u nizvodnom delu sliva, gde se kolektorski sistem u Cviji}evoj ulici na ovaj na~in rastere}uje. Stawe kanalizacione primarne mreè Bulbuderskog sliva je, dakle, nerazre{eno, a neophodna izgradwa kapitalnih objekata jo{ uvek nije zapo~eta. 9.2.3. Pravila za gradwu Ovo podru~je je opremqeno kanalizacionom mreòm u svim ulicama. Postoje}a i planirana mreà je prema op{tem sistemu kanalisawa. Potreba za izgradwom novih ili rekonstrukcijom postoje}ih kanala svodi se na minimum, odnosno bi}e primewena uglavnom tamo gde je projektovana nova deonica saobra}ajnice (ulica Trnska i deonica XV). Izuzetak je ovde deonica Bulevara koja gravitira kolektoru u Ruzveltovoj ulici pre~nika 1500 mm.

Prakti~no u samom podru~ju plana izgradwa ili rekonstrukcija kanalizacione mreè svodi se na prete`no na izgradwu u novoprojektovanim ulicama. I. Na delu saobra}ajnice Bulevara Revolucije (van granica Regulacionog plana), od ulice Bregalni~ke po~iwe kolektor OB 60/110 cm i skre}e u ulicu 27. Marta a potom se uliva u kolektor OB 100/150 cm u Ruzveltovoj ulici. Kolektor, prema uslovima JKP BVK nema dovoqan kapacitet za prijem i evakuaciju ki{nih voda, ve}eg povratnog perioda i intenziteta, jer je ra~unat na dvogodi{wu ki{u. Ovde treba imati u vidu da je Bulevar duga~ka gradska saobra}ajnica, uslovno definisana kao vododelnica i zna~ajan prijemnik palih ki{nih voda, ~ija je mreà ra~unata na dvogodi{wu dvadesetpetominutnu ki{u intenziteta 145 l/sec/ha. Razliku izme|u desetogodi{we i dvogodi{we ki{e postoje}i kanali ove deonice Bulevara nisu u stawu da prime, pa je potrebno na}i re{ewe i uraditi tehni~ku dokumentaciju za ovu deonicu: Batutova - Vukov spomenik - Pravni fakultet. Problem bi se re{avao slede}im objektima: -izgradwom kolektora op{teg sistema OB 90/140 cm, kao nastavkom postoje}eg kolektora iz pravca Golsvortijeve ulice, trasom kroz park kod Vukovog spomenika do postoje}eg kolektora u ulici 27. Marta. Ovaj kolektor bi rasteretio postoje}u mreù u zoni Vukovog spomenika, a imao bi kqu~nu ulogu u za{titi ove va`ne gradske lokacije i objekata od ki{nih voda ve}eg intenziteta sa sliva saobra}ajnice. -izgradwom cevnog kanala pre~nika700 mm iz pravca Pravnog fakulteta, duìne 180 m, na potezu od ulice Ivana Milutinovi}a do Vukovog spomenika (paralelno sa postoje}im

54

kolektorom). Uloga novog kanala je da prihvati vi{ak atmosferskih voda iz pravca Pravnog fakulteta koje postoje}i kolektor nije u stawu da prihvati. II. U delu kanalizacione mreè koja pripada êtvrtoj mesnoj zajednici na Vra~aru predvi|ena je rekonstrukcija nekih kanala nedovoqnog kapaciteta i to u ulici Sin|eli}evoj i drugim. Ovo je dato Idejnim re{ewem kanalizacije IV mesne zajednice na Vra~aru”, ra|enim u okviru istoimenog DUP-a. III. Radovi na izgradwi i izme{tawu kanalizacije vezani za prvu fazu podzemnog èlezni~kog stajali{ta Vukov spomenik”, ve} su izvedeni, te se ne}e ovde navoditi, po{to ulaze u postoje}e stawe. IV. Podru~je izme|u ulica: Takovske, Proleterskih brigada, Ivana Milutinovi}a i dowe granice predmetnog kompleksa prema Cviji}evoj ulici, se ocewuje u pogledu kapaciteta kanalizacione mreè, kao zadovoqavaju}e za postoje}e stawe i novu urbanizaciju. Nova urbanizacija ne}e bitno uticati na smawewe propusnosti mreè. Za novoplaniranu urbanizaciju ovog dela regulacionog plana zadràva se postoje}a mreà.

Na teritoriji regulacionog plana, koja u celini pripada Centralnom gradskom kanalizacionom sistemu, predvi|ena je izgradwa kanalizacije po op{tem sistemu kanalisawa.

Podru~je plana pripada Bulbulderskom i Mokrolu{kom slivu, a uslovima Beogradskog vodovoda je konstatovano da bi potpuni zavr{etak izgradwe Bulbuderskog sliva zahtevao izgradwu jednog kapitalnog gradskog kanalizacionog objekta. To bi bio novi rasteretni kolektor uz ulicu Dimitrija Tucovi}a i daqe du` Ruzveltove do izliva u Dunav nizvodno od Pan~eva~kog mosta.

Pored navedenog kolektora previ|ena je i izgradwa kolektora OB 90/140 cm iz

Golsfortijeve ulice kroz park kod Vukovog spomenika. Tako|e }e se izgraditi novi cevni rasteretni kanal pre~nika 700 mm, trasom

paralelnom postoje}em kolektoru, od ulice Ivana Milutinovi}a do Vukovog spomenika. U Sin|eli}evoj i okolnim ulicama treba izvr{iti rekonstrukciju kanalizacione

mreè prema postoje}oj dokumentaciji. Kanalizaciju graditi po op{tem sistemu, na osnovu prethodno izra|ene

investiciono tehni~ke dokumentacije. Izradu tehni~ke dokumentacije i izgradwu kanalizacionih objekata vr{iti u

saradwi i pod nadzorom JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” Svi predvi|eni radovi i primewene metode i materijali moraju biti u skladu sa

Jugoslovenskim standardima, tehni~kim i drugim propisima. 9.3. Elekromreà

9.3.1. Osnovi za definisawe pravila gradwe Postoje}i potro{a~i snabdevaju se elektri~nom energijom iz postoje}ih 44 TS 10/0.4 kV. U okviru predmetnog plana locirana je i TS 35/10 kV tehni~ki fakultet instalisane snage 50 MVA Mreà 1 i 10 kV izgra|ena je podzemnim elektroenergetskim vodovima postavqenim ispod trotoarskog prostora i slobodnih povr{ina. Kablovi 35 kV poloèni su du` ulica Generala @danova, dela Proleterskih brigada, Ivana Milutinovi}a, Karnexijeve, 27. marta i du` pe{a~kih staza ta{majdanskog parka. Kabl 110 kV poloèn je du` ulice Prote Mateje, Starine Novaka i ulice Ilije Gara{anina.

9.3.2. Koncepcija funkcionisawa sistema Analiza potreba u elektri~noj snazi za delatnosti u pojedinim blokovima ra|ena je na bazi specifi~nih parametara od 80-100 W/m2. Broj stanova po jednoj

55

transformatorskoj stanici (koji se prikqu~uju na daqinsko grejawe) ra~unat je prema preporuci BR. 14 poslovne zajednice Elektrodistribucija Srbije. U tabeli je dat broj planiranih stambenih jedinica i jednovremena snaga za planirawe delatnosti (KF, JF) po blokovima. BLOK STAMBENE JEDINICE JEDNOVREMENA SNAGA (KW) ZA

DELATNOSTI A-1 oko 20 stambenih jedinica 652 A-2 oko 20 stambenih jedinica 130 A-3 oko 20 stambenih jedinica 933 A-4 oko 21 stambenih jedinica 175 A-5 - - A-6 oko 120 stambenih jedinica 550 A-7 oko 50 stambenih jedinica 175 A-8 oko 35 stambenih jedinica 30 A-9 oko 25 stambenih jedinica 30 A-10 oko 273 stambenih jedinica 230 A-11 oko 134 stambenih jedinica 198 A-12 oko 121 stambenih jedinica 275 A-13 oko 35 stambenih jedinica 40 A-14 oko 50 stambenih jedinica 500 A-15 oko 140 stambenih jedinica 95 A-16 oko 302 stambenih jedinica 255 A-17 oko 20 stambenih jedinica 44 A-18 oko 7 stambenih jedinica - B-11 oko 80 stambenih jedinica 130 B-12 oko 405 stambenih jedinica 368

Analizom postoje}eg stawa (uzimaju}i u obzir potrebe postoje}ih potro{a~a i potrebe planiranih stanova i delatnosti do{lo se do stava da je potrebno izgraditi u bloku A-1 TS-1 kapaciteta 2 X 1000 kVA - mikrolokaciju odrediti

Urbanisti~kim projektom A-2 - A-3 TS-3 kapaciteta 1 X 1000 kVA A-4 TS-2 kapaciteta 2 X 1000 kVA A-5 izmestiti B-260 na novu lokaciju TS-2A - mikrolokaciju odrediti

Urbanisti~kim projektom A-6 TS-4,TS-5 kapaciteta 2 X 1000 kVa i 1 X 1000 kVA A-7 TS-6,TS-7 kapaciteta po 1 X 1000 kVA - mikrolokaciju odrediti

Urbanisti~kim projektom A-8 TS-8 (izmestiti B-762),TS-9 kapaciteta po 1 X 1000 kVA A-9 - A-10 TS-10,TS-11 kapaciteta po 1 X 1000 kVA A-11 TS-12 kapaciteta 1 X 1000 kVA A-12 TS-13 kapaciteta 1 X 1000 kVA A-13 TS-16 kapaciteta 1 X 1000 kVA A-14 TS-21 kapaciteta 1 X 1000 kVA A-15 TS-14,TS-15,TS-16 kapaciteta po 1 X 1000 kVA A-16 TS-18,TS-19,TS-20 kapaciteta po 1 X 1000 kVA A-17 - A-18 - B-11 TS-22 kapaciteta 1 X 1000 kVA B-17 TS-23,TS-24,TS-25 kapaciteta po 1 X 1000 kVA

Planirane TS 10/0.4 kV predvi|eno je da se grade u sklopu planiranih objekata

osim TS-13 i TS-14 koje su planirane kao poseban slobodno stoje}i objekat. Mre`a 10 i 1kV predvi|eno je da se izvede podzemnim elektroenergetskim vodovima koji se postavqaju pored postoje}ih kablova 1 i 10 kV ili ppo novim trasama.

56

Napajawe planiranih TS 10/0.4 kV vr{i}e se po izgradwi i stavqawa pod napon TS 110/10KV "Palilula" ITS 110/10KV "Obili}" i osloba|awu }elija UTS 35/10KV "Tehni~ki fakultet" ITS 110/10 KV "Slavija". Planirana TS 110/10KV "Palilula" izgradi}e se kao zatvoreno postrojewe u objektu u ulici Ilije Gara{anina u bloku A4 na urbanisti`koj parceli br. 5. Planirana TS 110/10KV prikqu~i}e se na postoje]i kabal 110 KV ~ija trasa prolazi ulicom Ilije Gara}anina i na planirani vod 110 KV koji }e se poloìti iz pravca TS Beograd 20.

Da bi se planirane TS 10/0.4 kV prikqu~ile na elektroenergetsku mreù potrebno je izgraditi slede}e vodove 10 kV:

Izgraditi jedan 10 kV kablovski vod od TS 110/10 kV "Slavija" do transformatorske stanice 10/0.4 kV "Prote Mateje 70" (reg.br. B-246). Iz transformatorske stanice 10/0.4 kV "Prote Mateje 70" (reg.br. B-246) izvu}i 10 kV vodove ka transformatorskim stanicama 10/0.4 kV "Univ. biblioteka S. Markovi}, Bul. Revolucije 71-Karnexijeva" (reg.br. B-696) i "Bra}e Nedi}a 1-3" (reg.br. B-697). Izvu~ene 10 kV kablovske vodove na pogodnom mestu spojiti ravnom kablovskom spojnicom. Novopoloèni 10 kV kablovski vod prikqu~iti u transformatorsku stanicu 10/0.4 kV "Prote Mateje 70" (reg.br. B-246) na mesto izvu~enih.

TS-10 prikqu~iti na pogodnom mestu na novoizgra|eni 10 kV kablovski vod po principu "ulaz-izlaz".

Izgraditi 10 kV kablovski vod od pogodnog mesta postoje}eg voda 10 kV veza TS 35/10 kV "Tehni~ki fakultet" (izvod br. 9) koji je napajao TS 10/0.4 kV "CS Ta{majdan", "Abardareva 2" (reg.br. B-21), do TS 10/0.4 kV "Dragoslava Jovanovi}a 2, Skup{tina grada" (reg.br. B-216). Iz TS 10/0.4 kV (reg.br. B-216) izvu}i postoje}e 10 kV vodove ka TS 10/0.4 kV "D. Jovanovi}a 11" (reg.br. B-451) i ka TS 100/0.4 kV "Kneza Milo{a, Pionirski park" (reg. br. B-69) i spojiti ih ravnom kablovskom spojnicom na pogodnom mestu. Novoizgra|eni 10 kV vod svesti u praznu }eliju na mesto izvu~enih 10 kV vodova.

TS-1, TS-4 i TS-5 prikqu~iti na pogodnom mestu na novoizgra|eni 10 kV kablovski vod po principu "ulaz-izlaz".

Izgraditi dva 10 kV kablovska voda od TS 110/10 kV "Slavija" i TS 110/10 kV

"Centar" do ugla ulica Svetozara Markovi}a i Proleterskih brigada. Postoje}i 10 kV

kablovski vod veza TS 10/0.4 kV "Proleterskih brigada br. 34 (reg.br. B-328) ka TS 10/0.4 kV "Proleterskih brigada br. 28" (reg.br. B-1620) raskinuti. Delove raskinutog voda spojiti ravnim kablovskim spojnicama sa novoizgra|enim 10 kV kablovskim vodovima.

Izgraditi dva 10 kV kablovska voda od TS 110/10 kV "Slavija" i TS 35/10 kV

"Tehni~ki fakultet" do postoje}eg 10 kV kablovskog voda veza TS 10/0.4 kV "Ki~evska br. 5" (reg.br. B-1701) ka TS 10/0.4 kV "Molerova br. 37" (reg.br. B-1554), koga je potrebno raskinuti na pogodnom mestu. Delove raskinutog voda spojiti ravnim kablovskim spojnicama sa novoizgra|enim 10 kV kablovskim vodovima.

TS-2 prikqu~iti na pogodnom mestu na postoje}i 10 kV kablovski vod veza TS 10/0.4 kV "Ilije Gara{anina br. 4-6" (reg. br. B-657) ka TS 10/0.4 kV "Bul. revolucije br. 73, "Ilije Gara{anina-Majora Ili}a" (reg.br. B-665), po principu "ulaz-izlaz".

U TS-2a svesti 10 i 1 kV kablovske vodove iz TS 10/0.4 kV "Ilije Gara{anina br. 26, bazen "Ta{majdan" (reg. br. B-260). Po prikqu~ewu TS-2a postoje}u TS 10/0.4 kV "Ilije Gara{anina br. 26, bazen "Ta{majdan" (reg.br. B-260) ugasiti. Izgraditi 10 kV kablovski vod od TS-2a do TS 10/0.4 kV "Ilije Gara{anina br. 29-31" (reg.br. B-482). Postoje}i 10 kV

kablovski vod veza TS 10/0.4 kV "Ilije Gara{anina br. 29-31" (reg.br. B-482) ka TS 10/0.4 kV "Miro~ka br. 3" (reg.br. B-630) raskinuti na pogodnom mestu i deo raskinutog voda ka TS 10/0.4 kV "Miro~ka br. 3" (reg.br. B-630) spojiti ravnom kablovskom spojnicom sa novoizgra|enim 10 kV kablovskim vodom. Deo raskinutog voda ka TS 10/0.4 kV "Ilije Gara{anina br. 29-31" (reg.br. B-482) na propisan na~in za{titi od vlage, ozna~iti i ostaviti poloèn u zemqi.

Izgraditi 10 kV kablovski vod od TS 10/0,4 kV "Bul. revolucije-Beogradska, Pravni fakultet" (reg. br. B-98) do postoje}eg voda 10 kV veza TS 35/10 kV "Tehni~ki fakultet" (izvod br. 3) ka TS 10/0.4 kV "Beogradska br. 59" (reg. br. B-277), koga je potrebno raskinuti na pogodnom mestu. Deo raskinutog voda ka TS 35/10 kV Tehni~ki fakultet" (izvod br. 3) spojiti ravnom kablovskom spojnicom sa novoizgra|enim 10 kV vodom, a deo raskinutog voda ka TS 10/;0.4 kV "Beogradska br. 59" (reg. br. B-277) na propisan na~in za{tititi od vlage, ozna~iti i ostaviti poloèn u zemqi. Ovom

57

intervencijom se ostvaruje dvostrano napajawe TS 10/0.4 kV "Bul. revolucije-Beogradska, Pravni fakultet" (reg. br. B-98).

TS-3 prikqu~iti na pogodnom mestu na postoje}i 10 kV kablovski vod veza TS 35/10 kV "Tehni~ki fakultet" (izvod br. 7) ka TS 10/0.4 kV "Bul. revolucije br. 73, "Elektrotehni~ki fakultet" (reg.br. B-89), po principu "ulaz-izlaz".

TS-6 i TS-7 prikqu~iti na pogodnom mestu na postoje}i 10 kV kablovski vod veza TS 10/0.4 kV "Proleterskih brigada br. 25-27" (reg.br. B-646) ka TS 10/0.4 kV "Proleterskih brigada br. 26" (reg.br. B-450), po principu "ulaz-izlaz".

TS-8 i TS-9 prikqu~iti na pogodnom mestu na postoje}i 10 kV kablovski vod veza TS 10/0.4 kV "\ure Salaja br. 8" (reg.br. B-869) ka TS 10/0.4 kV "Proleterskih brigada br. 34" (reg.br. B-328), po principu "ulaz-izlaz". Po izgradwi i stavqawu po napon TS-8, postoje}u TS 10/0.4 kV "Svetozara Markovi}a br. 3-5" (reg.br. B-764) ugasiti i opremu demontirati. Postoje}e 10 kV kablovske vodove iz TS 10/0.4 kV (reg.br. B-764) spojiti ravnom kablovskom spojnicom.

TS-11 prikqu~iti na pogodnom mestu na postoje}i 10 kV kablovski vod veza TS 10/0.4 kV "Bra}e Nedi}a 3"(reg.br.B-1503) ka TS 10/0.4 kV "Wego{eva 45"(reg.br. B-281) po principu "ulaz-izlaz".

TS-12 prikqu~iti na pogodnom mestu na postoje}i 10 kV kablovski vod veza TS 10/0.4 kV "Kumanovska br. 6"(reg.br.B-708) ka TS 10/0.4 kV "Bulevar revolucije br. 84-88-Ivana Milutinovi}a"(reg.br. B-608) po principu "ulaz-izlaz".

TS-13 prikqu~iti na pogodnom mestu na postoje}i 10 kV kablovski vod veza TS 10/0.4 kV "Bul.revolucije 86-90"(reg.br.B-1735) ka TS 10/0.4 kV "Du{ana Bogdanovi}a br. 18"(reg.br. B-312) po principu "ulaz-izlaz".

TS-14 prikqu~iti na pogodnom mestu na postoje}i 10 kV kablovski vod veza TS 10/0.4 kV "Molerova br. 49"(reg.br.B-252) ka TS 10/0.4 kV "Haxi \erina br. 16-Ha|I Prodanova"(reg.br. B-623) po principu "ulaz-izlaz".

TS-15 I TS 16 prikqu~iti na pogodnom mestu na postoje}i 10 kV kablovski vod veza TS 10/0.4 kV "Golsvortijeva br. 5"(reg.br.B-840) ka TS 10/0.4 kV "Molerova br. 37"(reg.br. B-1554) po principu "ulaz-izlaz".

Izgraditi dva 10 kV kablovska voda koja formiraju petqu u odnosu na TS 35/10 kV "Tehni~ki fakultet" I TS 17, TS 18, TS 19, TS 20, TS 21, TS 22, TS 23, TS 24 I TS 25 prikqu~iti na pogodnom mestu po principu "ulaz-izlaz".

Postoje}i elektroenergetski vodovi 1,10 i 35 kV koji su ugroèni izgradwom novih objekata predvi|eno je da se izmeste na bezbedne trase. Ta{majdanski park je opremqen dekorativnim osvetqewem isto se zadràva sa tim kad mu pro|e tehni~ki i ekonomski vek moè se zameniti novim. 9.3.3. Pravila za gradwu Za snabdevawe planiranih i postoje}ih potro{a~a elektri~nom energijom u okviru predmetnog plana potrebno je izgraditi 22 transformatorske stanice 10/0.4 kV kapaciteta 1 X 1000 kVA i tri kapaciteta 2 X 1000 kVA. Transformatorske stanice kapaciteta 1 X 1000 kVA moraju imati najmawe dva nezavisna odeqewa i to: dva za sme{taj transformatora i jedno za sme{taj razvoda niskog i visokog napona. Svako odeqewe mora imati nesmetan pristup spoqa. Pristup prostorijama transformatorskih stanica 10/0.4 kV obezbediti izgradwom pristupnog puta najmawe {irine 3.00 m nosivosti 5t do najbliè javne saobra}ajnice. Obezbediti sigurnu zvu~nu i toplotnu izolaciju prostorija za sme{taj transformatora. Temeq transformatora odvojiti od temeqa objekata i izvr{iti presecawe prenosa vibracija odvajawem transformatora od temeqa. Planirani kablovski vodovi 1 i 10 kV polaù se u rov dubine 0.8 m {irine u zavisnosti od broja kablova ili novim trasama, a ispod trotoarskog prostora i slobodnih povr{ina. Na prelazu ispod kolovoza saobra}ajnica kablovi 1 i 10 kV polaù se kroz kablovsku kanalizaciju. Svi postoje}i kablovi 1,10 i 35 kV koji su ugroèni izgradwom novih objekata predvi|eno je da se izmesti na bezbednu trasu.

58

Planirane TS 10/0.4 kV napaja}e se iz postoje}e TS 35/10 kV Tehni~ki fakultet, TS 110/10 kV Slavija, planirane TS 110/10 kV Palilula i TS 110/10 kV Obili}.

Planirana TS 110/10 kV Palilula predvi|eno je da se izvede kao zatvoreno postrojewe u SF-6 tehnici. Kapacitet TS je 2x40MVa. Prikqu~ewe TS Palilula vr{i}e se na principu ulaz izlaz na postoje}i kabal u ulici Ilije Gara{anina. Trasa kabla 110kV koji }e se poloìti iz pravca Bgd 20 bi}e predmet posebnog planskog dokumenta. Sve saobra}ajnice u kompleksu opremqene su instalacijom javne rasvete po isteku tehni~kog i ekonomskog veka postoje}e rasvete mogu}e je istu zameniti novom. 9.4. TT mreà 9.4.1. Osnovi za definisawe pravila gradnwe

Teritorija obuhva}ena predmetnim planom pripada podru~ju postoje}ih ATC Centar i ATC Krunski venac. Kapacitet ATC Centar sistema ALCATEL iznosi 38.000 prikqu~aka, a na isti je vezan istureni stepen ET sa 1000 tel.prikqu~aka. Kapacitet ATC Krunski venac iznosi ukupno 36.000 tel.prikqu~aka (od ~ega je u sistemu ALCATEL 4.000 prikqu~aka). TT kanalizacija ve}eg kapaciteta izgra|ena je u ulicama: Takovska, Bulevar revolucije, General @danova, Proleterskih brigada i Sin|eli}eve. TT kanalizacija maweg kapaciteta je izgra|ena oko i unitar blokova du` postoje}ih saobra}ajnica. Kroz postoje}u TT kanalizaciju postavqeni su opti~ki kablovi za me|usobnu vezu tandem centrala, kao i isturenih stepena na mati~nu centralu. Kroz postoje}u TT kanalizaciju poloèni su glavni, distributivni i izvodni TT kablovi. Blokovi A1 do A9 pripadaju podru~ju ATC Centar (kabl.podru~ja No 5, 19, 31, 32, 14 i 12) pri ~emu je blok A3 vezan na IS ET . Blokovi A10 do A19 i B1 do B17 pripadaju podru~ju ATC Krunski venac (kabl.podru~ja No 10, 11,12, 13) ~ije pro{irewe se planira u sistemu ALCATEL. 9.4.2. Koncepcija funkcionisawa sistema

Potreban broj telefonskih prikqu~aka procewen je na bazi usvojenog principa: - stambeni objekti: na 100 do 200 m2 korisne povr{ine 1-3 telefonska prikqu~ka u zavisnosti od veli~ine stanova - za delatnosti: na 20 do 50 m2 korisne povr{ine 1 telefonski prikqu~ak.

Na osnovu usvojenih principa i urbanisti~kih pokazateqa do{lo se do stava da je na podru~ju ATC Centar (blokovi A1 do A9) potrebno obezbediti novih 1000 telefonskih prikqu~aka, a na podru~ju ATC Krunski venac oko 2500 tel.prikqu~aka.

Ovaj broj prikqu~aka mogu}e je ostvariti aktivirawem slobodnih prikqu~aka u pripadaju~im centralama ( ATC Centar) odnosno pro{irewem kapaciteta i zamenom postoje}ih u ATC Krinski venac u sistemu ALCATEL (mogu{nosti planirawa novih isturenih stepena). Za prikqu~ewe novih objekata planira se izgradwa nove TT kanalizacije (odnosno pro{irewe postoje}e), a na mestima gde je izgradwom saobra}awica ista ugorèna izme{ta se na pogodno i bezbedno mesto.

Na podru~ju ATC Centar zdràvaju se podru~ja svih kablova (No 5, 19, 31, 32, 12, i 14) sa aktivirawem svih rezervi a za nove velike objekte u blizini ATC planiraju se posebni kablovi koji }e zadovoqiti wihove krajne potrebe.

Na podru~ju ATC Krunski venac planira se izgradwa novih i rekonstrukcija postoje}ih kablovskih podru~ja usled ve}e izgradwe: - za blokove A14, A16 novo kablovsko podru}je No 13A - 600 x 4 - za blokove B11, B17 novo kablovsko podru}je No 13B - 600 x 4 - za blokove A17, A18 postoje}e kabl No 13 - 350 x 4 - za blok A13, A15 postoje}i kabl No 12 - 400 x 4 - za blok A12 postoje}i kabl No 11 - 500 x 4 - za blok A11 postoje}i kabl No 10 - 500 x 4 - za blok A10 novo kablovsko podru}je No 10A - 600 x 4 9.4.3. Pravila za gradwu

59

Kapacitet novih planiranih glavnih TT kablova je 600 x 4 telefonske parice. Planirani glavni TT kablovi polaù se kroz postoje}u TT kanalizaciju do svojih novo

formiranih podru~ja gde se ra~vaju u distributivnu TT mreù koja se delimi~no postavqa kroz postoje}u TT kanalizaciju, a delimi~no slobodno u zemqu.

Na postoje}oj TT kanalizaciji izvr{iti pove}awe kapaciteta dodavawem novih TT cevi.

Postoje}u distributivnu mreù rekonstruisati u skladu sa potrebama pove}ati joj kapacitet.

TT mreù graditi za krajwe porebe korisnika. U objektima predvideti unitra{we ku}ne izvode sa dowom vrstom telefonske

koncentracije. Sve postoje}e TT vodove i TT kanalizaciju koja je ugroèna izgradwom saobra}ajnice

ili objekata izmestiti na bezbednu trasu. Ukoliko se ukaè poreba za izgradwom izdvojenih stepena iste je mogu}e ugraditi u

objekte sa ve}om koncentracijom pretplatnika. 9.5. Toplovod 9.5.1. Osnovi za definisawe pravila gradnwe Teritorija RP-a obuhvata zonu ulice Bulevar revolucije od Takovske do Sin|eli}eve koja prema planskim aktima magistralne i primarne toplovodne mreè Beograda pripada toplifikacionom podru~ju TO Dunav i TO Kowarnik. Grejno podru~je TO Dunav zaokruùje prostor izme|u reke Save, Dunava, Pan~eva~kog mosta, ulice Ruzveltove, Dimitrija Tucovi}a, \uke Dini}a, Bulevara revolucije, Ivana Milutinovi}a, Bulevara JNA, Nemawine i Savskog Trga. Grejno podru~je TO Kowarnik zaokruùje prostor izme|u autoputa Beograd-Ni{, prostora isto~no od Ustani~ke, severno od Bulevara revolucije, ulice Dimitrija Tucovi}a do \uke Dini}a, Bulevara revolucije do Ivana Milutinovi}a, Bulevar JNA do autoputa. O~igledno da je teritorija plana pokrivena sa oba ova ve} izgra|ena sistema, a pribli`no mesto razdela sistema je na teritoriji plana ulica Ivana Milutinovi}a, Bulevar revolucije {to se smatra okvirnim ali ne i mikro razdelnim mestom. TO Dunav je sme{tena na obali Dunava na Dor}olu, a TO Kowarnik u Pqevqanskoj ulici u blizini Ustani~ke ulice. TO Dunav raspolaè sa ukupnom instalisanom snagom kotlova od 232 megavata : 1 X 116 megavata i 2 X 58 megavata i parnim kotlom za pripremu PTV i sopstvene potrebe.

Temperaturski reìm rada magistralne mreè je 150/75 stepena celzijusa, a objekti su prikqu~eni inddirektno preko izmewiva~a toplote i primarnih predajnih stanica. Za objekte za koje je predvi|ena isporuka potro{ne tople vode ona se isporu~uje tokom cele godine preko predajnih stanica sa predgreja~ima i dogreja~ima i akumulatorima, a u skladu sa uslovima JKP BE. Generalnim re{ewem toplifikacije Beograda iz TENT-A predvi|eno je da se ve} u drugoj fazi realizacije, posle prikqu~ewa TO-TE Novi Beograd, prikqu~i TO Dunav, {to bi omogu}ilo prakti~no neograni~ene mogu}nosti za kori{}ewe energije iz TENT-A Obrenovac i isporuku energije 24 ~asa tokom cele godine.. TO Kowarnik raspolaè sa ukupnom instalisanom snagom kotlova od 232 megavata: 1 X 116 + 2 X 58 megavata i parnim kotlom za sopstvene potrebe. Temperaturski reìm rada magistralne mreè je 150/75 stepena celzijusa, a objekti su prikqu~eni indirektno preko izmewiva~a toplote i primarnih predajnih stanica. Ne isporu~uje se sanitarna potro{na topla voda. U toplani je ostavqeno mesto za pro{irewe jo{ jednom kotlovskom jedinicom od 58 megavata. Prikqu~ewe TO Kowarnik iz TENT-A je predvi|eno za tre}u fazu realizacije toplifikacije Beograda. S obzirom da se radi o sistemima koji rade sa identi~nim temperaturskim parametrima mogu}e je da se u zoni dodira pojedini blokovi prikqu~uju bilo na jedan ili drugi sistem.

60

TO Dunav funkcioni{e preko dva magistralna toplovoda 711 * 10 mm, odnosno magistrale Terazijski plato i magistrale Slavija. Magistrala Slavija se na teritoriji plana pojavquje iz ulice Dobre Mitrovi}a du` Ilije Gara{anina i Beogradske ulice. Na uglu ulice Ilije Gara{anina i Beogradske se grana na NO 450 mm do Karnexijeve i Fakulteta, i NO 550 mm kroz Ta{majdanski park i Kraqa Milutina ka Wego{evoj i Slaviji. Grana NO 450 mm du` Stanoja Glava{a i Dalmatinske ide do Igmanske ulice i zavr{ava do ulice \uke Dini}. TO Kowarnik funkcioni{e preko tri magistralna toplovoda. -Druga magistrala NO 500 mm ide du` Pqevqanske do V. Ili}a, gde se grana. Krak du` V. Ili}a NO 550 mm predstavqa zna~ajnu magistralu koja nastavqa du` V. Ili}a do @i~ke ulice. Nastavqa daqe du` Gruànske i Save Kova~evi}a do B. Axije. Ovde se redukuje na 450 mm i nastavqa do Kursuline. U komori kod kafane Kaleni} ostavqen je krak NO 350 mm prema Svetosavskom platou koji nije realizovan, a toplovod je nastavqen du` Ki~evske ulice do Ivana Milutinovi}a i Bulevara revolucije. Od magistrale se na teritoriji plana grana vrlo razvo|ena primarna i sekundarna toplovodna mreà do ve}eg brita prikqu~enih objekata. U grafi~kom prilogu nazna~ena je postoje}a toplovodna mreà i svi objekti sa unutra{wim instalacijama centralnog grejawa prikqu~eni na individualne kotlarnice i sistem daqinskog grejawa. 9.5.2. Koncepcija funkcionisawa sistema Na podru~ju GP Toplane Dunav planira se zavr{etak i pu{tawe u pogon ve} ugra|ene kotlovske jedinice od 116 megavata u TO Dunav. Izgradwom prve faze magistrale 3 Luka Beograd izvr{i}e se rastere}ewe dela magistrale Slavija u delu od ulice 29. novembra do Palilulske pijace. Povezivawe ulice Prote Mateje sa ve} izgra|enim toplovodom kod Pravnog fakulteta i dela toplovoda ispod tramvajske pruge u Bulevaru revolucije. Na podru~ju GP Toplane Kowarnik planira se izgradwa kraka magistrale "Save Kova~evi}a" du` Kursuline ulice do Svetosavskog platoa radi ga{ewa preostalih kotlarnica. Pri pove}awu optere}ewa u delu od Toplane do V. Ili}a planira se izgradwa paralelnog toplovoda. U daqem kraku planira se povezivawe TO Dunav sa vangradskim toplovodom i TENTA u 2 fazi realizacije i TO Kowarnik u 3 fazi realizacije. Po ostvarewu ovih veza Beogradu }e se isporu~ivati 580 megavata bazne toplotne energije, {to }e pokrivati potrebe za preko 90% potrebe u energiji. Temperaturski nivo rada vangradskog toplovoda je 147/70 stepena celzijusa, {to daje dovoqan potencijal, te }e se gradske toplane vrlo retko koristiti. Po realizaciji ovog povezivawa sa TENTA-om stvori}e se uslovi da se potro{a~ima isporu~uje kvalitetna energija svih 24 ~asa tokom cele godine. 9.5.3. Pravila za gradwu Toplotni konzum : Analizom toplotnog konzuma potro{a~a / objekata proizilazi da }e wegova vrednost u budu}nosti dose}i vrednost od ukupno oko 113962 kilovata i to u okviru TO Dunav oko 61358 kilovata odnosno u okviru TO Kowarnik oko 52604 kilovata za {ta postoje adekvatne rezerve u kapacitetima toplotnih izvora i magistralne toplovodne mreè.

Orjentacione vrednosti konzuma definisane su za svaku pojedinu parcelu kao preliminarni ulazni podatak:

Prikqu~ivawe novih potro{a~a na mreù: -postoje}ih objekata sa individualnim kotlarnicama i unutra{wim instalacijama centralnog grejawa, -postoje}ih objekata koji naknadno uvedu unutra{we instalacije centralnog grejawa, -novih objekata

izvr{i}e se na postoje}u toplovodnu mreù uz weno pro{irivawe i dogradwu u skladu sa re{ewima iz grafi~kog priloga. Poloàj toplovodnih prikqu~aka je orijentacion i bi}e definisan u skladu sa dinamikom prikqu~ivawa potro{a~a, mogu}nostima wihovog objediwavawa i povezivawa itd. kroz urbanisti~ku dozvolu.

61

Obzirom da se jedan broj objekata planira na postoje}oj toplovodnoj mreì izvr{iti weno izme{tawe i uskla|ivawe sa planiranim stawem u fazi izrade urbanisti~ke dozvole.

9.6. Zelenilo 9.6.1. Koncepcija sistema zelenih povr{ina Nagli razvoj Beograda pra}en intenzivnom poslovno-stambenom , dru{tvenom izgradwom kao i uvo|ewem velikog broja parking prostora, dovelo je do toga da najuà gradska zona ostane bez posebno definisanih prostora za zelenilo. Za sada su to Ta{majdanski park (u bloku A1 i A2 i), kao i ve}i skver kod Kalini} pijace (bl. A19 parc. 1). Sve ostale zelene povr{ine nalaze se u unutra{wosti stambeno-poslovnih blokova i smatraju se nedovoqnim. Uz to su slabo odràvane ili zapu{tene i ~esto nesistematski povezane. Uli~ni drvoredi, kao glavne spone sa ostalim kategorijama zelenih povr{ina, ~ine trajnu vezu i predstavqaju glavne "aorte" grada koje doprinose poboq{awu mikroklimatskih i sanitarno-higijenskih uslova, kao i dekorativno-estetskom izgledu. Na osnovu detaqne analize, postoje}e stawe zelenila na podru~ju Regulacionog plana Bulevara iznosi 309.170 m2 ili skoro polovinu ~itavog podru~ja plana. Prose~na povr{ina slobodnih i zelenih prostora po stanovniku je 15,28 m2 {to je zadovoqavaju}e s obzirom da je ovim planom predvi|en broj stanovnika od 20.950. Imaju}i u vidu blizinu jo{ dva parka (Pionirski park i ]irilo i Metodije) kao i visoko formirane uli~ne drvorede u glavnim kolskim saobra}ajnicama, ova zelena povr{ina je zadovoqavaju}a, bez obzira {to se u toku radnog dana broj korisnika prostora pove}ava zbog poslovno administrativnih, radnih, studentskih, |a~kih, sportskih i ostalih aktivnosti. Treba napomenuti da je u saobra}ajnom pogledu ovo najfrekventniji deo grada, na ~elu sa Bulevarom revolucije kao naj{irom i najtranzitnijom ulicom gde zelenilo kao jedno od sredstava u borbi protiv negativnog uticaja u znatnoj meri ublaàva ili otklawa novonastale posledice aerozaga|ewa, buke, vibracije, insolacije i sl. Zato je ovim planom predvi|eno formirawe jednog jedinstvenog homogenog sistema zelenila, koje }e putem linijskog zelenila (drvoreda) biti me|usobno povezano u ravnomernoj i racionalnoj dispoziciji. Otuda je neophodno o~uvati {to vi{e postoje}u vegetaciju (posebno uli~no zelenilo i blokovsko) i ugraditi u gradsku strukturu, ~ime bi se formirao sistem zelenila obezbe|en odgovaraju}im merama nege i za{tite. Pri tome je veoma va`no da se nove zelene povr{ine podiù po odre|enim prinicipima i da su u planiranom odnosu prema ostalim namenama povr{ine. Tako|e izbor sadnog materijala treba sprovesti na autohtonim vrstama, adaptiranim na vladaju}e klimatske i pedolo{ke uslove. U~e{}e li{}arskih vrsta treba da je dominantno, a odnos prema ostalom rastiwu (`bunaste vrste, puzavice, cve}e-perene) treba uskladiti sa zahtevima posebnih ambijenata. Zelene povr{ine bi se integrisale sa ostalim sadràjima i oplemenile bi grad. 9.6.2. Op{ta pravila za ozelewavawe slobodnih povr{ina

Ure|ewe slobodnih povr{ina raditi na osnovu situacije postoje}eg stawa, izgra|ene biolo{ke osnove i sinhron plana.

Pre pristupa izradi projekta, snimiti postoje}u vegetaciju koja se {titi i tretirati je kao sastavni deo projekta.

Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti ìvotni prostor poboq{awem

mikroklimata. Za odràvawe zelenila, projektom hidroinstalacija predvideti hidrantsku mreù. Ozelewavawe uraditi u hortikulturnom smislu. Pored postoje}e vegetacije koja se zadràva, predvideti sadwu visokih li{}ara i ~etinara starosti od 15-20 godina ma{inskim putem. Pored visokog drve}a predvideti sadwu niskih li{}ara i dekorativnog zimzelenog i listopadnog {ibqa. S obzirom na raznorodnost sadràja, za unuta{wi prostor predvideti vegetaciju koja pored biolo{ke funkcije sluì i za razgrani~ewe, odnosno prostornu izolaciju stambenog dela od komunikativnog prostora.

62

Prilikom projektovawa i izvo|ewa planirati sve potrebne mere za za{titu stabla, drvoreda kao i svog visoko-vrednovanog postoje}eg zelenila. Nivelaciono-regulacionim re{ewem obezbediti pravilno oticawe vode od objekata prema slobodnom prostoru ka slivnicima i rigolama. Obezbediti minimalno odstojawe dendro vrsta od podzemnih instalacija: od vodovoda 2.5m od kanalizacije 2.5m od elektoinstalacija 1.0m od PTT-a 1.0m od gasovoda 5.0m od toplovoda 3.0m

Sve gra|evonske kao i {umarske radove raditi prema vaè}im propisima. Budu}e kategorije zelenih povr{ina prema reìmu kori{}ewa i nameni povr{ina

grupisane su tri osnovne kategorije : ZELENILO UZ SAOBRA]AJNICE I PE[A^KE KORIDORE

a) uz kolske saobra}ajnice b) uz integrisane ulice (pe{a~ko-kolske ulice )

PARKOVSKE POVR[INE a) gradski park b) skver c) spomenik prirode "Ta{majdan"

ZELENILO UNUTAR BLOKA a) javne slobodne i zelene povr{ine unutar bloka b) javne slobodne i zelene povr{ine sa podzemnom izgradwom c) javne slobodne i zelene povr{ine unutar bloka predvi|ene za parkirawe d) zelene povr{ine unutar parcela.

9.6.3. Pravila za ure|ewe zelenila uz saobra}ajnice i pe{a~ke koridore

a) Zelenilo uz kolske saobra}ajnice Ova kategorija zelenila ili tzv. linearno zelenilo predstavqa drvorede uz glavne kolske saobra}ajnice. Ovde se naro~ito isti~e obostrani drvored od platana (Platanus acerifolia) uz Bulevar revolucije (parcela I) podignut po~etkom 30. godina ovog veka od visoko kvalitetnih drvorednih sadnica sa formiranim kro{wama koje su u punoj fizi~koj zrelosti. Ovaj linijski zeleni koridor je glavna aorta "u provetravawu" zaga|enog vazduha ili u ublaàvawu aero i drugih zaga|ewa a u funkcionalnom smislu predstavqa vezu sa svim drvoredima iz sporednih ulica koje se upravno ulivaju u Bulevar. S obzirom da su sa|ene na razmaku od 6 do 10 m sa desne strane ulice su parking prostori koji i danas postoje i to uz ivicu Ta{majdanskog parka, Pravnog fakulteta, hotela "Metropol", Univerzitetske biblioteke, kao i mawim delom oko Tehni~kog fakulteta. U sanitarno higijenskom smislu, to je "tampon" formiran od robusnih platana sa visoko formiranim kro{wama koje ne omogu}avaju turbulenciju zaga|enog vazduha i smawuju vibraciju, buku i insolaciju. U vizualnom smislu podiù dekorativno estetski nivo Bulevara. Postoje}i otvori oko Platana definisani su rozetama formiranim od jednog ili dva reda granitnih kocki, a na pojedinim mestima gde se name}e potreba za ve}im okupqawima ili odmarawima prolaznika podignut je zidi} i obloèn drvenim re{etkastim oblogama (daskama) za sedewe. Prostor oko debla popuwen je zemqom, ozelewen niskim i poleglim {ibqem i u niveleti je sa klupom. U jugozapadnom delu Regulacionog plana, paralelno sa Bulevarom revolucije prostire se saobra}ajnica XIX, XX, XXI i XXII dana{wa Proleterskih brigada koja je u ve}em delu (XXII) dvosmerna. U sredi{wem delu ulice koji odvaja kolovozne trake suprotnih smerova je drvored od lipa (Tilija sp.) naizmeni~no postavqen uglavnom kao dopuna nekada{wih duplog drvoreda. Ova ulica sa svojim frontalnim fasadama predstavqa posebnu ambijentalnu celinu sme{tenu u srcu grada. Ostali deo ulice (XIX,XX i XXI) zbog prostornih i tehni~kih (infrastrukturnih) razloga nema uli~ne drvorede osim na pro{irewima predvi|enim za parkirawe. Paralelno sa Bulevarom revolucije u severozapadnom delu plana u ulici Ilije Gara{anina (XXVII) prostire se dupli drvored divqeg kestena (Aesculus hippocastanom)

63

visokih vitalnih vrednosti koji je u pojedinim delovima dopuwen drvorednim sadnicama lipe (Tilia sp.). Postoje}i drvored pro{iruje se jo{ jednim drvoredom iste vrste na novoplaniranom parking prostoru ispred SC "Ta{majdan". U odnosu na ove tri glavne ulice (Bulevar revolucije, Proleterskih brigada, Ilije Gara{anina) ulivaju se upravno-kolske saobra}ajnice sa svojim zelenilom:

- dvostruki drvored od mle~a (Acer platanoides) u ulici Generala @danova (II) - dvostruki drvored od mle~a (Acer platanoides) u ulici Svetozara Markovi}a (III) - dvostruki drvored od lipe (Tilia sp.) u ulici Kraqa Milutina (IV) - jednostruki drvored od mle~a (Acer platanoides) u Beogradskoj ulici (V) uz blok A9 - novoformirani drvored uz parking prostor u ulici Ivana Milutinovi}a (VII) uz

bloka A11 - novoformirani drvored uz parking prostor du` desne strane Golsvortijeve ulice

(X) kao i na ugaonim zelenim povr{inama uz raskrsnicu Haxi \erina (XIII) i novoprojektovanom ulicom (XIV)

- novoformiranim obostrnim drvoredom i razdelnom trakom u novoplaniranoj ulici (XI)

- drvored od lipe (Tilia sp.) u produètku Golsvortijeve ulice (XVIII) neposredno uz ivicu bloka A18

- drvored od jasena (Fraxinus sp.) pruà se niz Sin|eli}evu ulicu (XII) i uz blok B17 - dvostruki drvored od mle~a (Acer platanoides) u Ki~evskoj ulici (IX i XVI) - drvored od lipe (Tilia sp.) na parking prostoru u ulici (XXIII) - novoformiran drvored na parking prostorima u novoplaniranim ulicama (XIV i XV) - dvostruki drvored od me~je leske (Corylus colurna) u Karnexijevoj ulici (XXV).

b) Zelenilo uz integrisane ulice (pe{a~ko-kolske) Ove ulice predstavqaju najreprezentativnije koridore u blokovima:

BLOK PARCELA ULICA A1 7,13 ul. Arhiepiskopa Danila A6 34, 35 Lazarevi}eva ulica A10 45 i 46 ul. Prote Mateje A11 43 i 45 Kumanovska ulica A12 30 i 32 ul. Du{ana Bogdanovi}a A14 7 nova A15 51 Haxi Prodanova A18 18 Ko~ina ul. A19 2 ul. Ki~evska B11 16 nova B17 42, 43, 44,45,46, 47,48 Sin|eli}evo soka~e , nova, Mlati{umina,

nova Sve ove pe{a~ko-kolske ulice su reprezentativnije re{ene uz primenu nagla{enih dekorativnih elemenata zastora (kamene plo~e, granitne kocke, behaton ili kulije plo~e, klinker opeka), opremom parkovskog mobilijara (klupe, korpe, àrdiwere, kandelabri i dr.). Predvi|eni su i objekti u vidu fontana i ~esmi, kao {to je u bloku A10 par 46 gde }e se nalaziti fontana ure|ena prema Teslinom patentu iz 1914. godine. Parking prostori u zavisnosti od prostornih mogu}nosti ogra|eni su ni{ama od ìve ograde (Ligustrum sp., Pyracantha coccinea, Evonymus sp., Tamarix sp.) i dr. Novoformirani drvoredi zastupqeni su od visoko dekorativnih vrsta sa izrazitim koloristi~kim i morfolo{kim efektima listova i cvetova kao npr. Aesculus carnea (crveni divqi kesten), Liriodendron tulipifera (liriodendron), Quercus borealis (crveni hrast), Betula alba (breza), Acer

pseudoplatanus "Globosum" (crveni javor), Prunus pisardii (crvena {qiva), Platanus sp. (platan) i drugim li{}arima. U~ee{}e ~etinara u odnosu na li{}are je znatno mawi i predstavqa pozadinu za isticawe odre|enih vertikala. Centralni parteri u bloku A11 par 43 i bl B17 par 44 re{eni su geometrijski u vidu ornamentike formirane od ukrasnih `bunastih vrsta, poleglih ~etinara i sezonskog cve}a na odnegovanom travwaku. 9.6.4. Pravila za ure|ewe parkovskih povr{ina

64

a) Gradski park Ta{majdanski park prostire se u bloku A1 i bloku A2 i detaqna razrada ure|ewa bi}e predmet Urbanisti~kog projekta (UP3). Park je podignut dobrovoqnim radom beogra|ana 1952. i 1953. god. na raskr~enoj ledini. Ova zna~ajna parkovska povr{ina obiluje biqnim materijalom razli~itih kategorija gde dominira drve}e u broju od 800 stabala. Najzastupqeniji su li{}ari 80%, ~etinari 20% sa 50-tak razli~itih vrsta u parku. Od izuzetno kvalitetnih odraslih stabala najvi{e ima lipe (Tilia argentea) 16%, platana (Platanus acerifolia) 10%, divqeg kestena (Aesculus hippocastanu) 8%, javora (Acer

pseudoplatanus) i breze (Betula alba) 8%. Kvalitet li{}ara je vrlo zadovoqavaju}i jer se radi o odraslim stablima maksimalno prilago|enim postoje}im uslovima u kojima se nalaze, tako da to predstavqa osnovni kvalitet parka. Kod odraslih stabala koja rastu u ve}im grupacijama, gde je drve}e na malom rastojawu , kro{we su uske, nepravilne a prirast je slab sa izraènom smawenom vitalno{}u {to umawuje estetski izgled parka. Op{te stawe ~etinara je nezadovoqavaju}e. Kao najzastupqenija vrsta je crni bor (Pinus nigra) sa|en u pregustom sklopu i ~esto ispod odraslih stabala. U ovakvim grupacijama stabla su slabog podrasta, krivih vrhova i sa velikim brojem suvih grana, smawene vitalnosti i estetske vrednosti i ~esto sklona propadawu. [to se ti~e {ibqa sa oko 30-tak razli~itih vrsta moè re}i da postoji dosta pravilan odnos spratnosti dendroflore, sa tek po kojom grupacijom {ibqa me|u drve}em i ne{to ve}im masivima du` ivica parka. Kvalitet {ibqa je uglavnom zadovoqavaju}i, sem u slu~ajevima gde je visina preko 2 m. U budu}em tretmanu ovog parka treba nastaviti sa stalnim negovawem postoje}eg biqnog fonda, ~iji je krajwi ciq da biqke sa ove zelene povr{ine i daqe imaju aktivan odnos prema okolini u prostornom, vremenskom i biolo{kom smislu. U pogledu mera nega neophodna je se~a svih stabala ~ije zdravstveno stawe to nalaè. Isto tako neophodno je otvoriti pojedine preguste sklopove uklawawem stabala koji po~iwu da se su{e ili su deformisana, ~ime se favorizuju kvalitetna stabla. Otvarawem ovih masiva park }e se "probuditi". Kresawem suvih grana popravqa se utisak ~itavog parka jer su samo vitalna i lepo oblikovana stabla najve}i estetski doìvqaj parkovske zelene povr{ine. Isto tako se~om preraslog {ibqa, negovawem, pravilnim orezivawem i formirawem otvori}e se vizure na kvalitetnije delove parka ~ime se estetski izgled u celini pove}ava. U okviru negovawa parkovske povr{ine podrazumeva se i obnavqawe travwaka. Zbog popravke staza, gustog sklopa, na~ina ko{ewa, zalivawa, potrebno je uraditi ve}u povr{inu sa novopodignutim travwakom. Sanacija parka ne predvi|a sadwu novog drve}a, ve} samo dopunu {ibqa na potezu Bulevara revolucije, tako da }e se spre~iti prodor izduvnih gasova i vrlo izraèna buka sa okolnih saobra}ajnica. Najmarkantnija karakteristika ovog parka je centralna aleja formirana sa obiqem cvetno dekorativnog materijala koja predstavqa glavnu osu oko koje se odvija ìvot u parku. Ona istovremeno povezuje pejza`no ure|ewe izme|u klasi~no raspore|enih staza i podvla~i vizuru ka crkvi Sv. Marka. upravo se iz razloga esteckog doìvqaja vizure predvi|a presa|ivawe visokih ~etinara koji zatvaraju pogled ka crkvi Sv. Marka poenti ove zelene povr{ine. êtinari sredwe visine (Taxus sp.) koji su otporni na potkresivawe, koriste se za formirawe topijarnih formi kojima se postiè poseban estetski izgled partera. U samom perewaku (cvetwaku), preraslo {ibqe se zamewuje, a na nekim mestima se sade nove sadnice zimzelenog {ibqa i poleglih ~etinara kao i sezonsko cve}e razli~itih visina (od tepih vrsta do visokih perena). Na ovaj na~in postiè se prava izraènost celog cvetnog medaqona. Prostori na kome su locirana de~ja igrali{ta obnoviti, uvesti nove rekvizite od metalnih cevi ili drvenih elemenata koji se zmijoliko provla~e izme|u stabala {to pruà raznovrsne mogu}nosti za de~iju igru (od pewalice, quqa{ke, provla~nice, dominantne kule, klackalice). Ovi rekviziti se mogu na raznovrsne na~ine montirati, te se u zavisnosti od montaè dobijaju razli~iti oblici u prostoru. Oni se mogu razli~ito obojiti u zavisnosti od prostora, a za izbor boje obavezno treba konsultovati projektanta. S obzirom da su ovi prostori u dubokoj zaseni, zastore obloìti behatonom i drugim plo~ama raznih oblika kao i tipskim ivi~wacima. Dotrajale mobilijar elemente kao {to su klupe, korpe za otpatke, kandelabre, ~esme i druge zameniti novim ili rekonstruisati.

b) Skver Karakteristi~an je skver ograni~en ulicama: Golsvortijevom (XVIII), Proleterskih brigada (XXIII), novoplaniranom (XI) i Ki~evskom (XVI) predstavqa

65

dragocenu zelenu oazu formiranu od visokih sadnica platana (Platanus sp.) i divqeg kestena (Aesculus hippocastanu). U dubokoj zaseni ovih vrsta sme{ten je prostor za miran odmor sa spomenikom vojvodi Nikoli Bojovi}u. Ovaj skver re{en parkovski treba redovno odràvati ~ime bi se u potpunosti zadrào sada{wi izgled, kao i za{ti}eni primerak platana (Platanus sp.).

c) spomenik prirode "Ta{majdan" Miocenski sprud koji se nalazi iznad stadiona, na ivici ta{majdanskog parka ima karakter za{ti}enog dobra, odnosno za{titne zone bez obzira na izuzetno veliki stepen izgra|enosti. U granicama je definisanog kompleksa Urbanisti~kog projekta za Sportsko rekreativni centar "Ta{majdan" (UP2). Na za{ti}enom dobru primewivati reìm strogog prirodnog rezervata, a izvo|ewe bilo kakvih radova podleè prethodnom pribavqawu uslova od strane Zavoda za za{titu prirode Srbije. 9.6.5. Pravila za ure|ewe zelenila unutar blokova

a) Javne slobodne i zelene povr{ine unutar bloka Ovi prostori predstavqaju ozelewene povr{ine oko javnih objekata, kao i mawe poluskverne povr{ine u ul. XI i uz Bulevar revolucije.

S obzirom na karakter ovih povr{ina zeleni nasadi su formirani od ukrasnog {ibqa, poleglih ~etinara, kupastih i piramidalnih formi ~etinara sa raznovrsnim cvetwacima (perewaci). Travwaci su visoko odnegovani, ~vrsti zastori od razli~itog materijala, a mobilijar elementi su u stilu sa namenom objekta (korpe, àrdiwere i kandelabri, klupe, panoi i drugo).

b) Javne slobodne i zelene povr{ine sa podzemnom izgradwom Ove povr{ine nalaze se iznad podzemnih garaà. Na ovim prostorima zelene

povr{ine mogu biti i na izdignutim àrdiwerama od kote terena za 50-60 cm u vidu velikih àrdiwera ili kaseta.

Ispod nivoa terena tako|e je upu{tena krovna ravan garaà za 50 cm ~ime se postiè zemqi{nog supstrata oko 1 m sa neophodnim drena`nim slojevima i hidroizolacijom. Ova dubina zemqe omogu}ava razvoj vrsta sa pli}im korenovim sistemom koja ~ini osnovu za izbor sadnog materijala.

To su prvenstveno `bunaste i polegle vrste kao i raznovrsne cvetne kulture i pokriva~i tla. U okviru ovih zidova postavqaju se ispusti. U pojedinim blokovima kao {to su A10 i A15 predvi|eni su objekti komercijalne ili javne namene niske spratnosti a u bl.A8 parc.9, bl.A11 par 42, blok A13 par 17, A15 par 50, A17 par 22 sportska igrali{ta. U bloku A3 je park formiran od sredwe niskog i niskog rastiwa dekorativnog {ibqa i poleglih ~etinara sa perewacima.

Osnovna matrica parka kao i prostorno biolo{ki elementi u osnovi su ornamentalnog tipa sa nekoliko horizontalnih i vertikalnih simetrala ({etnih staza) i predstavqaju prostorni kontinuitet parka "]irilo i Metodije" koji se nalazi na suprotnoj strani ulice. U bloku A18 i B11 predvi|eni su parking prostori.

c) Javne slobodne i zelene povr{ine unutar bloka predvi|ene za parkirawe Ove povr{ine su na parking prostorima ili prilazima obra|eni u raster

elementima i ozeleweni drvorednim sadnicama na rastojawu od 5 do 7.5 m u zavisnosti od vrste. Sve sadnice su {kolovane, sa visoko formiranim kro{wama, otporne na aerozaga|ewe, buku, vibraciju i insolaciju i bez posebnih zahteva oko odràvawa ~ime su i ekonomski opravdane. Izabrane vrste su bez te{kih i mesnatih plodova.

d) Zelene povr{ine unutar parcela

Re{ewe ovih prostora zavisi od karaktera (namene) objekta i prostornih mogu}nosti parcela. Unutar ove kategorije zelenila razlikuju se parcele javnih objekata kao {to su ambasade, fakulteti, obdani{ta,{kole,crkve,sportski objekti, kao i objekti uprave koji }e se kroz glavne projekte detaqno razraditi. Ure|ewe parcela stambenih i stambeno-poslovnih objekata bi}e vezano i za na~in i kvalitet stanovawaa. Po{to se u ovoj zoni radi uglavnom o stanovawu visokog nivoa potrebno je parcele opremiti i luksuznim zelenilom. Nije dozvoqena izgradwa nikakvih objekata na slobodnim povr[inama parcela izuzev ako je planom to izri~ito predvi|eno.

66

10. Ostali uslovi za izgradwu i kori{}ewe prostora 10.1. Geotehni~ki uslovi za kori{}ewe prostora Na celom podru~ju Regulacionog plana karakteristi~ni su gotovo istovetni uslovi planirawa i gradwe objekata, jer je zona temeqewa i prostirawa napona od objekata u celosti izgra|ena od lesnih naslaga i prate}ih deluvijuma, homogene gra|e i fizi~ko-mehani~kih svojstava, a tako|e je izvan uticaja podzemnih voda do dubine prve podzemne etaè. Ta~nije, uslovi gradwe za razne vrste objekata, ovde se razlikuju prema dubini ukopavawa. 10.1.1. Objekti visokogradwe S obzirom da je ovo zona uèg gradskog jezgra, spratnost objekata novogradwe nije mawa od P+4. Planirani objekti imaju najmawe jednu podzemnu etaù, a uslovi gradwe su slede}i: -temeqewe objekata sa jednom podzemnom etaòm izvodi}e se iskqu~ivo u lesnom sedimentu, za {ta nisu potrebne dopunske sanacije tla. Temeqewe se moè izvoditi direktno na svim vrstama temeqa, uz hidrotehni~ku za{titu od porne vlage; -temeqewe objekata sa dve podzemne etaè izvodi}e se u dowim kvartarnim nivoima (deluvijumima) ili laporovitim miocenskim glinama, u zonama do Tehni~kog fakulteta. Temeqewe se moè izvoditi direktno, na svim vrstama temeqa, bez sanacije temeqnog tla, ali uz obaveznu hidrotehni~ku za{titu na stalni nivo podzemnih voda. Navi{e uz Bulevar, temeqewe }e se izvoditi iskqu~ivo u dowim kvartarnim nivoima, uz sna`ni po~etni priliv vode u iskop; -temeqewe objekata sa tri podzemne etaè i vi{e izvodi}e se gotovo uvek u miocenskim laporovitim glinama, na svim oblicima direktnog temeqewa, bez sanacije tla, ali u uslovima priliva podzemnih voda koje se gravitaciono spu{taju u iskop iz gorwih sedimenata; temeqewe }e se sporadi~no izvoditi i u kvartarnim, ili u miocenskim karbonatno-laporovitim sedimentima; -podzemni objekti sa posebnom namenom, ili objekti velikog specifi~nog optere}ewa, temeqe se na armirano-betonskoj plo~i; -poseban problem izgradwe novih objekata u izgra|enoj gradskoj zoni, jeste za{tita iskopa koji se izvode direktno uz temeqe susednih objekata, kao i sanacija tih temeqa. Oblik i metode za{tite iskopa zavise od visinskih odnosa najniìh etaà suseda i novog objekta. Name}u se slede}e mogu}nosti: a) ukoliko su kote postoje}ih i novih temeqa na pribli`no istoj visini, nakon izrade iskopa, postoje}i temeqi mogu se {tititi prskanim betonom, uz brzu izradu betonskih radova uz temeqe; za{tita iskopa nije neophodna; b) ukoliko je visinska razlika novih i starih temeqa za visinu najmawe jedne podzemne etaè, neophodna je izrada za{titnih konstrukcija, odnosno, spu{tawe temeqa na jedinstvenu kotu temeqewa. 10.1.2. Uslovi za rekonstrukciju objekata U zoni Regulacionog plana predvi|a se rekonstrukcija objekata. Prema uslovima za{tite, rekonstrukcija i nadzi|ivawe objekata podrazumeva i uve}awe ukupnih optere}ewa od objekta, ~ime se uve}ava optere}ewe na tlo. Za izradu glavnih projekata, neophodna je slede}a analiza objekata: detaqno snimawe postoje}eg stawa objekata; stati~ka analiza postoje}eg i dopunskog optere}ewa analiza nosivosti tla za zate~ene elemente temeqewa i postoje}a i ukupna

optere}ewa od objekta; analiza slegawa tla za ukupna optere}ewa od objekta;

10.1.3. Spoqna infrastruktura i nivelacija terena

67

Nema posebnih uslova za izradu spoqne mreè instalacija, osim {to se prilago|ava postoje}im prikqu~cima, a postavqa se po projektnim trasama. Sve instalacije izvodi}e se u lesu. Nivelacija terena izvodi se prema nameni nivelisanog prostora: -za saobra}ajnice prema propisima za kategorije osovinskog optere}ewa; -za parkovske, {etne ili druge prostore, izvodi se nasipawem uz nabijawe ma{inama za koherentne materijale, sa podlogama za asfaltirawe. 10.2. Uslovi za{tite od elementarnih nepogoda i za{tite od interesa za odbranu zemqe U ciqu prilago|avawa prostornog re{ewa potrebama za{tite od elementarnih nepogoda, poàra i potreba zna~ajnih za odbranu ukupna realizacija odnosno planirana izgradwa mora biti izvr{ena uz primenu odgovaraju}ih prostornih i gra|evinsko-tehni~kih re{ewa u skladu sa zakonskom regulativom iz te oblasti. Radi za{tite od potresa novoplanirane sadràje realizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~jima (Sl. list SFRJ br. 52/90). Treba postupiti u skladu sa Pravilnikom o privremenim tehni~kim normativima za izgradwu objekata koji ne spadaju u visokogradwu u seizmi~kim podru~jima (Sl. list SFRJ br. 39/64). Za{titu od poàra za predmetne sadràje izvesti tako da se preventivno obezbedi nemogu}nost {irewa poàra, a u skladu sa Zakonom o za{titi od poàra (Sl. glasnik SRS br. 37/88) Na obuhva}enom prostoru mora biti realizovana odgovaraju}a hidrantska mreà prema odredbama Pravilnika o tehni~kim normativima za hidrantsku mreù za ga{ewe poàra (Sl. list SFRJ br. 30/91) U skladu sa ta~kom 2 i 6 Odluke o vrstama investicionih objekata i prostornih i urbanisti~kih planova zna~ajnih za odbranu zemqe (slu`beni list SRJ br. 39/95). Obave{teno je Savezno ministarstvo odbrane o izradi ovog Regulacionog plana - interni broj 250-5 od 13.07.1998.g. Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda i prostorno planskih uslova od interesa za odbranu zemqe definisane su posebnim prilogom. 10.3. Uslovi za{tite ìvotne sredine Uslovi za za{titu ìvotne sredine su odre|eni od strane Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, ugra|eni su u programska, prostorna i tehni~ka re{ewa plana, te je pri daqoj razradi u ciqu za{tite ìvotne sredine obavezno pridràvati se datih re{ewa koja se pre svega odnose na dispoziciju poslovnih i komercijalnih sadràja. Naknadno je izra|ena i Detaqna analiza uticaja Trafo stanice (TS) "Centar" 110/10kV u ulici Illije Gara{anina br 14-16 na ìvotnu sredinu

Pri sprovo|ewu plana i projektovawu objekata voditi ra~una o slede}im zahtevima: kod kombinovawa poslovnih i stambenih sadràja voditi ra~una da aktivnosti trgovine

usluga i ugostiteqstav ne smeju da ugroàvaju funkcije kao {to je stanovawe. pri projektovawu objekata planirati posebne urbanisti~ke i arhitektonsko-gra|evinske

mere za za{titu od preterane insolacije i od vetra za evakuaciju otpadaka predvideti kontejnere u ni{ama uz kolovoz na ra~un trotoara

ili zelenih povr{ina Za gara`ne komplekse koji se planiraju u unutra{wosti blokova potrebno je obezbediti

prinudnu ventilaciju i to po mogu}stvu takvu da se zaga|uju}e materije ne zadràvaju u unutra{wosti bloka.

pri izdavawu uslova za ure|ewe prostora za pojedine sadràje ili objekte obavezno je u wih ugraditi i posebne uslove Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, {to predstavqa osnov za stvarawe kvalitetne ìvotne sredine u okviru tretiranog podru~ja.

68

10.4. Uslovi kretawa invalidnih lica Pri realizaciji pe{a~kih prelaza za potrebe savla|ivawa invalidskim kolicima visinske razlike trotoara i kolovoza, predvideti izgradwu oborenog zako{enog ivi~waka poèqnog nagiba do 5%, maksimum do 20%, ~ija najmawa dozvoqena {irina iznosi 1,30 m. Za omogu}avawe prolaza kroz pe{a~ke podhodnike, primeniti takva tehni~ka re{ewa koja }e omogu}iti neometan i bezbedan prolaz invalidnih lica. Pri projektovawu i realizaciji svih objekata primeniti re{ewa koja }e omogu}iti invalidnim licima nesmetano kretawe i pristup u sve sadràje kompleksa i objekata. 10.5. Uslovi za daqu razradu i sprovo|ewe plana Regulacioni plan predstavqa pravni i urbanisti~ki osnov za izradu urbanisti~ko tehni~kih uslova i izdavawe urbanisti~ke dozvole saglasno odredbama Zakona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa ("Sl. glasnik RS" br. 44/95). Urbanisti~ke dozvole izdaju se za svaku pojedina~nu parcelu, grupu parcela ili deonicu saobra}ajnice odnosno dela mreè infrastrukture. Urbanisti~ka dozvola je pravni osnov za izradu tehni~ke dokumentacije i izdavawe urbanisti~ke saglasnosti saglasno ~l. 46 citiranog zakona.

Ukoliko se vr{i objediwavawe vi{e gra|evinskih parcela predvi|enih ovim planom u jedan kompleks, koji bi se razra|ivao kao celina, mogu}e je na zahtev investitora pristupiti izradi Urbanisti~kog projekta.

Kompleksi za koje se planira razrada Urbanisti~kim projektom (definisani u poglavqu 3) izuzimaju se iz sprovo|ewa do dono{ewa urbanisti~kog projekta.

Preporu~uje se razrada zone tehni~kih fakulteta (blok A3) Urbanisti~kim projektom zbog zna~aja kompleksa kao univerzitetskog centra i zbog detaqnijih uslova ure|ewa i opremawa kompleksa. Do izrade urbanisti~kog projekta aktivnosti u ovom bloku mogu se odvijati na bazi elemenata iz ovog Regulacionog plana.

Preporu~uje se, zbog zna~aja zone i wene za{tite kao ,"ambijentalne celine Stari Beograd", da svaki investitor pre izgradwe objekata pribavi najmawe tri idejna re{ewa kako bi se izabrala i gradila {to kvalitetnija arhitektura. Za va`nije lokacije predlaè se arhitektonski konkurs (javni ili pozivni). Preporuka se posebno odnosi na slede}e lokacije:

blok parcela predlog za vrstu konkursa

mogu}e objediwavawe sa lokacijama

A14 2,3 Javni B11 13, 14 Javni A3 1 Pozivni A16 17 Pozivni u bloku A16 - 18 A3 18 Pozivni u bloku A3 - 13, 14, 16, 10, 15, 2 A16 3, 40, 2, 4 Anketni

Za sve namene definisane kao ~isto poslovawe ili stanovawe dozvoqene su

izmene kroz sprovo|ewe u zavisnosti od potreba trì{ta uz uslov da se zadovoqe prose~ni parametri GUP-a na nivou bloka.

Planska re{ewa za ulice i koridore Trnska, Beogradska i Bulevar kraqa

Aleksandra u segmentu saobra}aja ne vaè i nisu predmet ovoga plana. Ure|ewe saobra}ajnih povr{ina definisa}e se izradom urbanisti~ko tehni~kih uslova.

11. Sadràj plana i prelazne odredbe Sastavni deo plana su i grafi~ki prilozi koji sadrè: P0 Izvod iz GUP-a 1:20000 P1. Planirana namena povr{ina 1:1000

69

P2. Plan saobra}aja (situacioni) 1:1000 P2a. Popre~ni i podu`ni profili saobra}ajnica 1:200, 1:100/1000 P3. Regulaciono nivelaciono re{ewe 1:1000 P4. Plan parcelacije 1:1000 P5. Plan vodovoda 1:1000 P6. Plan kanalizacije 1:1000 P7. Plan elektro snabdevawa 1:1000 P8. Plan TT mre`e 1:1000 P9. Plan toplifikacije 1:1000 P10. Urbanisti~ko re{ewe zelenih povr{ina 1:1000 P11. Sinhron plan instalacija (situacioni) 1:1000 P11a. Popre~ni profili instalacija 1:200 Sastavni deo ovog plana je i dokumentacija plana koja sadr`i izve{taj o javnom uvidu i stru~noj raspravi, uslove i saglasnsti javnih komunalnih preduze}a, zavoda i institucija ukqu~enih u izradu plana i slede}ih grafi~kih priloga: D1. Geodetska podloga sa granicom plana 1:1000 D2. Katastarska podloga sa granicom plana 1;1000 D3. Geolo{ka i hidrolo{ka karta 1:1000 D4. Postoje}e kori{}ewe zemqi{ta 1:1000 D5. Postoje}a izgra|enost 1:1000 D6. Katastar podzemnih instralacija 1: 500 D7. Ste~ene urbanisti~ke obaveze 1:1000 D8. Kompozicioni plan 1:1000 Ovaj regulacioni plan stupa na snagu osam dana od dana objavqivawa u "Slu`benom listu grada Beograda".

2. postoje}a izgra|enost - mapa.urbel.commapa.urbel.com/silverlight/1041/osnovni-tekst4...

Documents