REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:pkbpoljoindustrija@pkb.rs

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

Bilo je re~i o koordinaciji inspekcija kako bi se u budu}nosti izbeglo preklapawe nadzora

Tradicionalno i ovog 23. de-cembra u organizaciji PKBKorporacije u sve~anoj saliodr`ana je predstava za decu.Pozori{na trupa „PanTeatra” za najmla|e odigralaje pozori{nu predstavu„Mudro presence”.Deca su u dru{tvu svojihrodeteqa, baka i dekau`ivala u igri glumaca, ju-naka pri~e. Nakon predstavemogli su da se slikaju sa DedaMrazom pored novogodi{wejelke.

prisutne je pozdravila prof. drZora Daji}, prodekan za nauku. Oradu Instituta prisutne je upoznaodirektor prof. dr Rajko Mio-dragovi}. Skup su pozdravili ipredsednik Zadru`nog saveza Sr-bije Nikola Mihajlovi} i sekretarudru`ewa za poqoprivredu Komore

Na Poqoprivrednom fakultetu uZemunu 9. decembra Institut za po-qoprivrednu tehniku obele`io je 45godina rada. U okviru jubilejaodr`an je 18. Nau~no stru~ni skupsa me|unarodnim u~e{}em „Aktuelniproblem mehanizacije poqo-privrede 2016”. Nau~ni skup je or-

ganizovan u saradwi sa Zadru`nimsavezom Srbije, uz pomo}Privredne komore Beograda, Min-istarstava prosvete, nauke itehnolo{kog razvoja i poqo-privrede i za{tite `ivotne sre-dine. U ime zaposlenih na fakultetu

Beograd Miodrag Veseli.Prisutni su bili u prilici da ~ujuveliki broj radova koji su prezento-vali eminentni stru~waci i saznajuo trenutnom stawu i aktuelnostimana tr`i{tu poqoprivredne meha-nizacije kao i o budu}nosti meha-nizacije. V. G.

Trefalt, direktorka Uprave zaBZR, Maja Ili}, {efica odseka zastudijsko-analiti~ke poslove u In-spektoratu za rad, Ma{aDubo~anin, supervizor BZR u „Kokakoli” i Sreten Veqkovi}, konsul-tant za oblast za{tite od po`ara. Razmatran je polo`aj mladih, trud-nica, zaposlenih `ena koje dojebebu i zaposlenih u zdravstvenimslu`bama. Bilo je re~i o koordi-

[esta godi{wa konferencijaposve}ena bezbednosti i zdravquna radu (BZR) odr`ana je 16. de-cembra u beogradskom hotelu„Kraun plaza”. Organizator skupabio je Centar za razvoj qudskihresursa i menaxment - MNG. Ciqkonferencije bio je upoznavawe saposlovnim i zakonskim propisimaiz oblasti BZR koji nas o~ekuju u2017. godini. Razmewena su

iskustva i diskutovano je oprakti~noj primeni zakona, o kon-trolnim listama u skladu sa Za-konom o inspekcijskom nadzoru, ostarim i novim sredstvima zaga{ewe po`ara, a predstavqeni sui primeri dobre prakse. Predava~i na konferenciji bilisu Zoran Lazi}, pomo}nik minis-tra za rad, zapo{qavawe, bora~kai socijalna pitawa, Vera Bo`i}

naciji razli~itih inspekcija kakobi se u budu}nosti izbeglo pokla-pawe nadzora i zahteva. Kaoprimer dobre prakse pomenuta jekompanija “Koka kola” u kojoj je BZRprioritet svih zaposlenih, saznalismo od Dragana Mileti}a, rukovo-dioca Slu`be za za{titu zdravqai bezbednost na radu Poqo-privredne korporacije “Beograd”.

V. P.

ozna~avawa proizvoda „Dunav soja“oznakom, koristi imaju i potro{a~i itrgovci. Direktorka Regionalnog centra DunavSoja, Marija Kalenti}, naglasila je daEvropa zbog nedostatka sopstvene sojeuvozi 83,94 odsto soje, uglavnom genet-ski modifikovane iz prekookeanskihzemaqa, pritom ne zahtevaju}i da se nakrajwim proizvodima ozna~i da su do-bijeni od `ivotiwa koje su hraweneGMO sojom.

„Dunav soja“ je prvi srpski standard ioznaka kvaliteta proizvoda koji sugenetski nemodifikovani i doma}egporekla. U Privrednoj komori Srbije(PKS), na konferenciji me}unarodnogudru`ewa Dunav Soja, istaknuto je daje ozna~avawem prvih doma}ih genetskinemodifikovanih proizvoda u Srbiji,u~iwen veliki korak kako bi sesa~uvala doma}a proizvodwa genetskinemodifikovane soje.Direktor sektora poqoprivrede PKS,

@arko Galetin, istakao je da jeuvo|ewe „Dunav soja“ standarda va`ankorak za privredu Srbije jer uvodinovu dodatu vrednost doma}improizvodima. Dr`avna sekretarka u Ministarstvutrgovine, turizma i telekomunikacija,Vesna Kova~, ukazala je na zna~ajuvo|ewa ovog standarda sastanovi{ta za{tite potro{a~a, ~emuresorno ministarstvo pridaje velikizna~aj. Prema wenim re~ima, od

- Evropa je kao re{ewe omogu}ila do-brovoqno uvo|ewe standarda i oznakakvaliteta, koji garantuju da `ivotiwanije hrawena genetski modifikovanomsto~nom hranom i sojom. Srbija, kojaiz Evrope uvozi neozna~ene `ivoti-wske proizvode, a ima dovoqno svojebez GMO soje, sa „Dunav soja“ standar-dom prvi put dobija mogu}nost da is-takne bez GMO kvalitet i doma}eporeklo proizvoda, {to je u svetu svetra`enije - rekla je Kalenti}. Q. R.

ZDRAVQE I BEZBEDNOST PRIORITET ZAPOSLENIH

NOVOGODI[WA PREDSTAVA ZA DECU

DAN POQOPRIVREDNE TEHNIKE NA POQOPRIVREDNOM FAKULTETU

ODR@ANA 6. KONFERENCIJA POSVE]ENA BEZBEDNOSTI I ZDRAVQU NA RADU

PRVI SRPSKI STANDARD ZA PROIZVODE BEZ GMOODR@ANA KONFERENCIJA DUNAV SOJA

MUDRO PRASENCE

OBELE@EN JUBILEJ

EKONOMIJA 5

„OBEZBE\ENO ̂ VRSTO I STABILNO FINANSIRAWE”

Na osnovu prognoze da }e realni rast brutodru{tvenog proizvoda i 2017. iznositi triodsto, a inflacija 2,4 procenta, Vlada Repub-like Srbija usvojila je Predlog zakona o bux-etu, a Skup{tina Srbije 10. decembra usvojila

Zakon o buxetu koji bi trebalo da, kako jere~eno „obezbedi ~vrsto i stabilno finansir-awe”. Predvi|eni ukupni prihodi buxetaiznose 1.092 milijarde dinara, a rashodi1.162 milijarde. Ukupni rashodi buxeta }e

biti ve}i za 69,1 milijardu dinara od pri-hoda, {to predstavqa 1,7 odsto BDP. Uprkostome {to su po prvi put u rashode buxeta Re-publike ukqu~eni svi projektni zajmovi, kao irashodi „Koridora Srbije” u ukupnom iznosuod 43,5 milijardi, planirani deficit u 2017.godini bi}e za 52 milijardi mawi oddeficita koji je bio predvi|en buxetom za2016. godinu.Kako je predvi|eno, prihodi bux-eta od naplate poreza iznosi}e 916,8 mili-jardi dinara, od ~ega je naplata PDV-a 466milijardi.Za plate zaposlenih u dr`avnoj slu`bipredvi|eno je 253,7 milijardi dinara, {to jeza 0,8 odsto vi{e nego ove godine jer }e u jan-uaru zaposlenima u delu javnog sektora bitipove}ana primawa od tri do {est odsto. U jan-uaru }e biti pove}ane i penzije za 1,5 odsto.Dotacije organizacijama obaveznog socijalnogosigurawa iznosi}e 232,9 milijardi dinara,pri ~emu }e Republi~ki fond za penzijsko i in-validsko osigurawe dobiti 201,6 milijardidinara.

Produ`ena je zabrana zapo{qavawa u javnom sek-toru do kraja 2017. godine.

*****Za deo javnog sektora predvi|eno je pove}awe platau januaru 2017. godine. Za januar je predvi|eno ipove}awe penzija za 1,5 odsto.

*****Prema prvim procenama poqoprivreda Srbije ost-varila je 2016. godine proizvodwu vrednu pet mil-ijardi dolara. Iako je godina bila naklowenapoqoprivrednicima, proizvedeno je mawe robe odo~ekivanih 5,5 milijardi, ali gotovo osam odstovi{e nego 2015. Ratarski usevi, a naro~ito kukuruz,izuzetno dobro su rodili, kao i vo}e, posebno je-

sewe kulture, dok je izuzetak samo kod ranih vo}ar-skih kultura kod kojih je ostvaren ne{to ni`i rod,pre svega malina, vi{awa i kajsija.

*****Izvozni proizvod broj jedan u sektoru agraraponovo je kukuruz. Prema najnovijim podacima Re-publi~kog zavoda za statistiku, u prvih deset meseci2016. kukuruz je izvezen za 245,6 miliona dolara,a cigarete za 242 miliona. Kukuruz je ina~e, petiizvozni proizvod u konkurenciji celokupne doma}eprivrede.

*****Prema akcionom planu za 2017. Vlada Srbije izd-voji}e ~etiri milijarde i pedeset miliona dinaraza podsticaj zapo{qavawa u 2017, odnosno 700miliona vi{e nego 2016. Akcioni plan zapo{qavawa za 2017. je deostrategije Srbije o smawewu nezaposlenosti do2020. godine, koja bi trebalo da iznosi 11 odsto.Savet Evropske unije posebno je insistirao na in-tenzivirawu aktivnosti za zapo{qavawedugoro~no nezaposlenih lica na tr`i{tu rada jertakva nezaposlenost predstavqa jednu od kqu~nihprepreka radno-socijalnoj integraciji.

D. T.

BUXET SRBIJE ZA 2017.

Rashodi za otplatu kamata iznosi}e 133,9milijardi dinara i mawi su za {est milijardidinara nego u 2016. godini.Tro{kovi za nabavku roba i usluga bi}e 105,9milijardi dinara, za socijalnu za{titu 115,6milijardi, a za subvencije 84,4 milijarde. Poreski prihodi u 2017. godini predvi|eni suu iznosu od 916,8 milijardi dinara, aneporeski 162,2 milijarde dinara. O~ekivanedonacije su 13,5 milijardi dinara, odnosno1,2 odsto ukupnih prihoda buxeta.Prihodi buxeta po osnovu poreza na dohodaktrebalo bi da iznose 56 milijardi dinara,14,3 odsto vi{e nego u 2016. godini. Odporeza na zarade planirani su prihodi od29,2 milijarde dinara, a od poreza na dobit74,4 milijarde dinara, ne{to vi{e nego ovegodine.Buxetski prihodi od naplate poreza na dodatuvrednost (PDV) po proceni Vlade iznosi}e466 milijardi dinara, {to je pove}awe od 4,1odsto u odnosu na 2016. godini, a prihodi odakciza 271,4 milijardi dinara. D. T.

SA TELEKSA...

VI[E PARA AGRARUBuxet Ministarstva poqoprivrede i za{tite`ivotne sredine u 2017. godini iznosi}e oko43,8 milijardi dinara, skoro 3,3 milijarde,odnosno 8,1 odsto vi{e nego u 2016. Kako ka`uu tom ministarstvu, prekinut je trend smawewarashoda dr`ave za poqoprivedu, koji je bioprethodne dve godine. Poqoprivrednici su jedniod retkih koji }e 2017. dobiti vi{e novca izbuxeta nego 2016. godine. Najve}e je pove}aweza investicije i subvencije, dok }e isti da ostanupodsticaji za ratarsku proizvodwu i premije zamleko. Uvode se podsticaji za priplodne kraveod 5.000 dinara po grlu. Uve}ana je podr{kap~elarstvu sa 600 na 720 dinara po ko{nici.A za priplodne krma~e i neraste umestodosada{wih 7.000 ispla}iva}e se 10.000 di-nara.Za one koji budu ulagali, sredstava }e biti~etiri puta vi{e. Vo}ari i vinogradari kojikupe traktor, od dr`ave }e dobiti pola iznosa,isto kao i oni koji ulo`e u hladwa~e i objekteza preradu. Za prikqu~ne ma{ine i opremu zabiqnu i sto~arsku proizvodwu dr`ava }e datiod 40 do 50 odsto ulo`enog. Buxet Uprave za agrarna pla}awa pove}an je za2,5 milijarde dinara.Za 2017. je najavqena i podr{ka mladim poqo-privrednicima davawem bespovratnog novca ipodr{ke za zapo~iwawe posla, za {ta je plani-rano 100 miliona dinara. Na taj na~in bi tre-balo da bude pokriveno 75 odsto wihovihinvesticija. Novac }e biti obezbe|en iz buxeta,Fonda za razvoj i od Evropske banke za obnovui razvoj (EBRD). ^etiri petine buxeta za poqoprivredunameweno je subvencijama i transferima.

INTERVJU6

DRAGI[A PETROVI],GENERALNI DIREKTOR PKB KORPORACIJE

NOVI PO^ETAKKraj je stare i po~etak nove godine. Pri-lika je da sagledamo, {ta smo uradili, gdesmo sada i kuda idemo. Ovo su teme koje svezaposlene i {iru dru{tvenu javnost in-teresuju. Odgovore na pitawa potra`ilismo od Dragi{e Petrovi}a, generalnog di-rektora PKB Korporacije.* U godini kada je PKB u{ao u osmudeceniju postojawa ponovo je uvlasni{tvu dr`ave. U kom pravcu}e i}i daqe re{avawe statusa kom-panije?- Proces re{avawa statusnog pitawa PKB-a, odnosno proces privatizacije traje evove} vi{e od dve godine. To je jedan slo`eni te`ak postupak koji se, izme|u ostalog,zna~ajno reflektuje i na teku}e poslovawepreduze}a, posebno na zna~ajne problemeu sferi finansirawa, imaju}i u viduspecifi~nost obrta kapitala u primarnojpoqoprivrednoj proizvodwi. Postupakprenosa kapitala sa Grada Beograda naRepubliku Srbiju je zavr{en i RepublikaSrbija je postala vlasnik stotinu odsto ak-cijskog kapitala PKB Korporacije. Usaradwi sa Ministarstvom privrededoneti su i odre|eni zakqu~ci o daqim ko-

PKB najve}i proizvo|a~ sirovog mleka. Godi{we proizvede 10 do 12 procenata ukupno proizvedenog mleka u Srbiji

racima vezanim za re{avawe statusnogpitawa i omogu}avawa nastavka normalnogposlovawa PKB Korporacije do kona~nogre{ewa statusnog pitawa i wihovosprovo|ewe je u toku. Prenos kapitala naRepubliku omogu}ava ne{to {iremogu}nosti za re{ewe statusnog pitawa,kakva je na primer i strate{ko partner-stvo. Prethodni model privatizacije po-drazumevao je re{avawe u „paketu” istatusa zavisnih preduze}a, {to je zao~ekivati i u narednim koracima, imaju}iu vidu wihovu organsku povezanost sa PKB-om.* Kakvi su rezultati ostvareni uratarskoj i sto~arskoj proizvodwi?- Smatram da smo ove, 2016. godine uratarskoj proizvodwi uprkos mnogobro-jnim problemima sa kojima smo sesuo~avali i suo~avamo, posebno u delupouzdanosti mehanizacije, uspeli da ost-varimo planiranu proizvodwu, pa ~ak ine{to vi{e od toga, a planirali smo,mo`e se re}i ambiciozno. [to se ti~eproizvodwe mleka, ona }e biti ne{toispod plana. Treba imati u vidu da sukretawa na tr`i{tu sirovog mleka u prva

tri kvartala 2016. godine bila jako lo{ai tek u 2017. godini se o~ekuje po~etak opo-ravka. Uz ovo prethodno navedeno, kao iodsustvo premije za mleko, nije biloekonomskih razloga za zna~ajno forsir-awe proizvodwe koje sa sobom uvek vu~e iznatne tro{kove.* Da li proizvodne rezultate pratii finansijska dobit?- O~ekujemo ne{to ve}e prihode u odnosuna pro{lu godinu, a tako|e na stranirashoda uspeli smo da u{tedimo na vi{epozicija, tako da o~ekujemo zna~ajno boqirezultat od rezultata ostvarenog 2015. go-dine.Kada govorimo o pokazateqima poslo-vawa, o~ekujemo blago pozitivan poslovnirezultat, ~ak i uz odsustvo punog iznosapremije za mleko. Naravno, kod neto rezul-tata je jako te{ko napraviti zna~ajanpomak, imaju}i u vidu kamate na obaveze odpre pet i vi{e godina. Treba imati u vidui da smo nakon izlaska iz za{tite odizvr{ewa, od 29. maja ove godine platilipo izvr{nim re{ewima oko tri milionaevra za obaveze koje su tako|e nastale previ{e godina.

* Kakvo je va{e mi{qewe opolitici subvencionisawasto~arske proizvodwe?- Subvencionisawe sto~arskeproizvodwe, odnosno proizvodwe mleka,prvenstveno je vezano za subvencije zakvalitetna priplodna grla i premiju zasirovo mleko predato mlekarama.Ta~nije, subvencioni{u se svakvalitetna priplodna grla i premirasvaki litar mleka, ukqu~uju}i i onoproizvedeno kako na malim farmamafizi~kih lica, tako i na farmamaekonomski izuzetno jakih preduze}a. Na na{u `alost, od 2014.godineispla}uje se premija za gotovo svekoli~ine mleka predate mlekarama,izuzev za mleko proizvedeno u PKB Kor-poraciji, koje je ina~e na samom vrhu poparametrima kvaliteta. Prema na{im ipodacima na{ih poslovnih partnera-mlekara, PKB kao najve}i proizvo|a~sirovog mleka u Republici Srbiji

proizvodi godi{we oko 10-12 proce-nata ukupne proizvodwe mleka, odnosnooko 30 odsto mleka ekstra i prve klasekoja se industrijski preradi u RepubliciSrbiji. Neravnopravan polo`aj u odnosu nadruge proizvo|a~e mleka je sasvim sig-urno ostavio zna~ajne posledice porezultat i teku}e poslovawe i poredsvih mera koje smo preduzeli. Daqenaru{avawe polo`aja PKB u odnosu nadruge proizvo|a~e u smislu dodatnediskriminacije, a bez obezbe|enog al-ternativnog na~ina finansirawa, mo`eostaviti zaista te{ke posledice.Nadamo se i uvereni smo da do takvogscenarija ipak ne}e do}i. * Uprkos finansijskim te{ko}amaPKB konstantno radi na osavre-mewavawu tehnolo{kih procesa.Koje investicije su planirane zanaredni period?- Prilika za investirawe ima jako puno,

7

Vesna GAJI]

od obnove mehanizacije, primena novihtehnologija u ratarstvu, proizvodwepovr}a, unapre|ewa tehnologije uzgojagoveda, izgradwe novih sistema za zali-vawe, preradnih kapaciteta, pa do iz-gradwe postrojewa za proizvodwuelektri~ne i toplotne energije na bio-gas. To je posebno interesantno za PKB,

zbog veoma povoqne cene elektri~ne en-ergije iz ovog izvora, ostvarivawa do-datnog prihoda koji bi slu`io i kao„amortizer” kod zna~ajnih promena cenasirovog mleka, te re{avawa pitawa ot-pada, za koji }e, siguran sam, regulativabiti sve stro`ija. No, sve je to naravnousko povezano sa re{avawem statusnogpitawa.

@eleo bih da iskoristim priliku da se zahvalim svim za-poslenima, koji su u jednom slo`enom okru`ewu i vremenu punomneizvesnosti oko re{ewa statusnog pitawa, svojim radom do-prineli o~uvawu poslovawa i dobrim proizvodnim rezultatimaPKB Korporacije u ovoj godini. Smatram da je svima nama naprvom mestu i u zajedni~kom interesu o~uvawe stabilnostifunkcionisawa sistema. Svim zaposlenima i wihovimporodicama `elim sre}ne novogodi{we i bo`i}ne praznike.

JEDNAK TRETMAN ZA SVE* Koliko novca je mawe ukasi na ime premije zamleko?- PKB je 2016. godine, u skladu sapolitikom subvencija Ministarstvapoqoprivrede, propisanom za svepoqoprivredne proizvo|a~e u Re-publici Srbiji ostvario oko 325miliona dinara subvencija. Ovdeho}u da napomenem i da ostaliproizvo|a~i mleka ostvaruju pre-miju od sedam dinara po litri, doksamo PKB Korporacija, nakondono{ewa za nas spornog Pravil-nika koji ograni~ava koli~inumleka koje se premira, ostvarujeoko 1,4 dinara po litri, {to je gu-bitak na godi{wem nivou od preko300 miliona dinara i to traje od2014. godine. Mi smo od Min-istarstva poqoprivrede u vi{enavrata tra`ili da nam omogu}itretman kakav imaju i svi drugiproizvo|a~i, ni mawe ni vi{e.

INTERVJU

8 REPORTA@A

EKIPA MALA ALI ODABRANALEPU[NICA

U RADIONICI GAZDINSTVA “DUNAVAC - ̂ ENTA”

RADIONICA DRUGA KU]A

Jednog decembarskog sun~anog danaposetili smo zaposlene u radionicina gazdinstvu “Lepu{nica”. Ekipamala ali odabrana. Veqko Kremi}-Krema, bravar, Sa{a Stojkovi}-So}a, mehani~ar, SvetislavMilenkovi}, bravar, Zdravko Cvi-janovi}, bravar, Vlada Kova~evi},mehani~ar i Predrag Cvetkovi}, stru-gar, pod dirigentskom palicom {efaradionice Zorana Nikoli}a Ki{nogdoteruju parkiranu mehanizaciju.Godinama ve} gazdinstvo je me|u najbo-qima po prinosima skoro svihratarskih kultura i proizvodwimleka. Deo te zasluge pripada ovimmajstorima.- Sigurno je tako. Kada krenu poqskiradovi sve te~e bez zastoja. U zimskimmesecima radimo samo u jednoj smeni,a u sezoni sve dok ima ma{ina u poqu.Ima dana kada je mawe posla, aponekad, i da nas je jo{ ovoliko, nemo`emo sve da stignemo. Osim overatarske imamo i sto~arsku radion-icu, ~iji majstori su zadu`eni zaodr`avawe sistema za mu`u iiz|ubrivawe, kao i miks prikolica.Pored ovih radova, ove godinenapravili smo i 80 ku}ica za telad -ka`e Zoran Nikoli}.

Vozni park na imawu je skroman, sas-toji se od 14 landinija mawih trak-tora, tri lexenda, dva same i {esttraktora IMT-a. Tu su i utovarnema{ine, samohodne prskalice, sis-

temi za navodwavawe i drugeprikqu~ne ma{ine.- Stignemo sve da uradimo na vreme, aza ve}e kvarove imamo podr{ku za-poslenih u Sektoru tehni~ke operativeu PKB-u. Do{lo je vreme da se kupinova mehanizacija ili zaposli jo{ ma-jstora - ka`e Nikoli}.Ki{ni je u radionici od pre pet god-ina. Prvo zaposlewe mu je bilo nagazdinstvu „Pionir” 1987. godine,

popravkom utovariva~a mineralnog|ubriva, zatim drqa~a, posledolaze na red setvosprema~i, sejal-ice... Uvek idu dva koraka ispredsvih na gazdinstvu, jer moraju damisle o vremenu koje dolazi.

Starost ma{ina( p r o s e ~ n astarost trak-tora je 14 god-ina), nedostatakrezervnih de-lova, malo rad-nika, a sve vi{ekvarova, kamenje spoticawa zamajstore. Letidirektno pristu-paju kvaru, azimi morajubrenerima datope led sama{ina. Obim

Nema praznog hoda u radionici nagazdinstvu “Dunavac -^enta”. Zbogobima posla podeqena je na dvadela, ratarski i sto~arski deo.Prema re~ima Mi{e Dutke, {efasto~arskog dela, ma{inbravara,magacionera rezervnih delova,grupovo|e na sto~arstvu i elek-tri~ara po potrebi, imajunajsre|eniju mehanizaciju u PKB-u,po organizaciji posla, brojukvarova i intervencija, kao i tim-skom radu.Wihov posao je odr`avawe poqo-privredne mehanizacije,odr`avawe ma{ina na farmi,muzilica, elektroinstalacije, kaoi opreme za navodwavawe (trirenxera, devet tifona). Zbog togarade i vikendom. Pored postoje}ihposlova majstori se bavebravarskim, mehani~arskim i stru-garskim zanatom.

- Posle 42 godine radnog sta`a,mogu da posvedo~im da nam nijebila potrebna pomo} drugih majs-tora. Tra`ili smo pomo} iz ra-dionice MUS-a samo kada su namnedostajali rezevni delovi - pri~aDutka, koji ra-dionicu sma-tra svojomk u } o m .Najvi{e posla~eka ih u de-cembru, janu-aru if e b r u a r u .Potrebno jeizvr{iti re-mont meha-nizacije koja}e bitikori{}ena nap r o l e } e .Po~iwu sa

posla je pove}an, a malo je radnika. Najte`e je kad do|u jaki mrazevi,stalno se kvare prikqu~ne ma{ine- iz|ubriva~i, kojima su zamewenimotori i reduktori pre 25 godina,proizvo|a~a “Severa” iz Subotice.I vodovodna instalacija je dotra-jala, od mraza ~esto pucaju cevi, azbog starog sistema napajawa stokei metalnih pojilica ~esto se zaledivoda, pa majstori moraju da inter-veni{u. Majstori se zbog posla ~esto pre-bacuju iz jedne u drugu radionicu,pogotovu zimi, kada ima vi{e in-tervencija na farmi. U radioni-cama radi deset majstora, uglavnomu prvoj smeni, dok po jedan radnik ubiqnoj i jedan u sto~arskoj radion-ici de`ura u drugoj smeni. Ne-dostaju i zidari, kao i dva stalnozaposlena elektri~ara, jedan uprvoj i jedan u drugoj smeni. V. P.

odmah nakon zavr{ene sredwe poqo-privredne {kole PKB, smermehani~ar poqoprivredne meha-nizacije. Potom je radio na imawu„Padinska Skela”.

- Ovde mi je najlep{e. Nekako smo sena{li. Spoj dobrih qudi i znalacasvog posla. Ovde sam skora{wi - u{ali ka`e Ki{ni.Radionica je prostrana, uredna, sve jena svom mestu. Ali nije bilo tako kadaje na “Lepu{nicu” iz Glutina preskoro trideset godina do{ao da radiKrema bravar. - Radionica je bila mala, neuslovna,tako da smo u dogovoru sa direktorom

Tomom Mati}em renovirali hangar ipretvorili ga u radionicu. Sve smosami uradili, uveli grejawe, a bilo jepuno posla. Sada imamo najboqu ra-dionicu od svih imawa u ritu. Ja samme}u najstarijima po sta`u. Novogkolegu dobili smo pre {esnaest god-ina. Nekada smo imali {estoricubravara, sada samo tri. Bilo bi to uredu da se mehanizacija obnavqa, alisada vi{e ima bravarskih radovanego nekada, kada je mehanizacija bilanova - ka`e Krema i dodaje da jenekada radnik u proizvodwi bio boqepla}en nego sada. Nakon zavr{ene sredwe poqo-privredne {kole, smer mehani~ar po-qoprivredne mehanizacije, 1987.godine svoj radni sta` u radionicizapo~eo je So}a.- Posao lako ide i briga je lak{a udru{tvu dragih kolega. Mi smo ovdetim koji sve uradi dobro i na vreme.Nekada je bilo jedanaest mehani~ara,sada smo nas dvojica. Gde mi zas-tanemo, bravari nastave da zavare,iseku… Sve vi{e krpimo. Starimomi, ali i mehanizacija. Posledwanova ma{ina je stigla pre ~etrnaestgodina i to landini traktori - ka`eSo}a. V. G.

S leva: Sa{a Stojkovi} So}a, Veqko Kremi}Krema i Zoran Nikoli} Ki{ni

Mi{a Dutka na imawu

Na gazdinstvu “Pionir” na parceli 22/1,povr{ine od 45 hektara, sa koje je po`wevenasoja, 14. decembra zatekli smo Milicu Bi`i},master in`ewera, koordinatora za poqo-privrednu mehanizaciju, iz Sektora tehni~ke op-erative. Ona je pratila rad ma{ine zaredukovanu obradu kojom je upravqao PavelBrezina iz Padine, a koja na ovoj parceliobra|uje povr{inu od 34 hektara. Ovim vidomobra|uje se samo traka - deo zemqi{ta u kome }ese daqe razvijati biqka. Na parceli su bili itraktoristi sa imawa “Pionir” koji su dovezlive{ta~ko |ubrivo, jer prikqu~ak pored obrade utrake u isto vreme radi i uno{ewe mineralnog|ubriva.

- Re~ je ogledu koji }emo sprovesti i na parceli22/2 iste povr{ine, gde je predusev biop{enica. Povr{inu od 15 hektara smo obradiliklasi~nim vidom osnovne obrade, odnosno plu-

REPORTA@A 9

gom, 15 hektara radi}emo strip-tilom i 15 hek-tara turbo ~izelom - ka`e Bi`i}eva i dodaje dase obradom u trake smawuje broj prohoda,odnosno broj radnih operacija, nakon ̀ etve pre-duseva. U prole}e setva se obavqa direktnom se-jalicom i ujedno uno{ewem startnog mineralnog|ubriva u taj deo zemqi{ta.

Najve}a prednost takvog vida obrade zemqi{tajeste u u{tedi goriva, preciznosti, koristinavo|ewe i mawe je ga`ewe i sabijawezemqi{ta. Na osnovu navo|ewa radi}e naprole}e setvu sa direktnom sejalicom.- Po nekoj proceni ukupna energetska u{tedaovakvom obradom u odnosu na orawe jeste oko 20do 30 litara po hektaru - ka`e Bi`i}eva.Posao obavqa prikqu~na ma{ina za strip tilmarke CASE NTX 5310, {estoredni, za {iroko-redne kulture, me|urednog razmaka 70 san-timetara koja se ka~i na traktor. V. G.

U najve}em pogonu u PKB-u, u “Inshri”, fabrici sto~nehrane, devet majstora radi 385 dana u godini. ZoranMilovanovi}, {ef radne jedinice “Odr`avawe” ras-pore|uje ~etiri bravara, dva elektri~ara, dvojicuviqu{karista i jednu higijeni~arku. Kada je pre ~etirigodine stigao u fabriku bio je iznane|en diciplinomradnika koji su odmah, bez prigovora, odlazili na za-datak. Oprema u fabrici je iz 1964. godine pa sukvarovi svakodnevni. Svi viqu{kari su 1976. godine,a imaju i jedan polovan iz 2004. godine. Nekada sumajstori najvi{e popravqali prese za briketirawerobe. Danas je radnika malo, a mnogo pogona. Utrenutku kad smo posetili radionicu svi majstori subili na terenu jer se pokvarila glava elevatora.

- Najte`e za popravku jeste kad puknu lanci na red-lerima i elevatorske trake. Proizvodwa staje dokse kvar ne otkloni. De{ava se da kvar bude utre}oj smeni. Kad se ve`u tri do ~etiri kvara is-tovremeno onda je postoje}ih devet radnika malo.Tada radimo po prioritetu. Majstori su moralisilom prilika da izu~e sve zanate. Poredbravarskih i elektri~arskih poslova rade ihidroizolaciju, limariju, elektroniku... Nedostajenam parovoxija-greja~ koji je uzeo program - ka`eMilovanovi}. U fabrici sto~ne hrane nema klasi~nog remonta,majstori remontuju linije u hodu, jer proizvodwane sme da stane. V. P.

PIONIR

OBRADA U TRAKE

MAJSTORI “INSHRE”

U[TEDA GORIVAPavel Brezina u Padini na svojih 300 hektarai parcelama koje obra|uje uslu`no, ovutehnologiju primewuje ve} sedam godina.- U PKB-u sam drugi dan. Velike povr{ine suidealne za ovakav vid obrade. Velika jeu{teda goriva. Nema bitnijih razlika u pri-nosu, ali je velika u{teda u novcu. Kao premasvemu novom qudi su skepti~ni, ali sve vi{eje pristalica redukovane obrade zemqi{ta -ka`e Pavel.

BUDU]I TRAKTORISTATraktorista Nikola Staji} radoznalo i sapuno pa`we pratio je rad ma{ine. - Moj i zadatak mog starijeg kolege jeste dadovezemo |ubrivo i punimo rezervor ma{inekada se isprazni. Za mene je ovo novo ali jasam za klasi~no orawe - ka`e Nikola. Naimawu je od juna ove godine i `eqa mu je dapostane traktorista.

U NAJVE]EM POGONU NAJVI[E POSLA

majstor mora da ima i dobar alat, tada mo`emoda o~ekujemo da posao bude zavr{en kvalitetno iu kratkom roku – ka`e Nikoli}.U radionici smo zatekli majstore u propisanimradnim odelima i u adekvatnoj obu}i. Zadovoqnisu prostorom u kome rade, toplo je u ovim ledenim

danima.Ono {to ih ti{ti je nedostatak ma-jstora. Nikoli} je u aprilu sug-erisao da vaqa dovesti mladogbravara za potrebe biqneproizvodwe. Sada i da do|e, nemako da ga u~i ovom specifi~nomposlu, jer je iskusni majstor ume|uvremenu oti{ao.Borivoju Nenadi}u, mehani~aru nabiqnoj, posle 24 godine radnogsta`a najte`e su popravke na ultustarom oko 30 godina. - [ta god da se na wemu pokvari, ve-liki je problem. I landini traktoriizdaju. Nemamo strugara, auto elek-tri~ara, vulkanizera, dovijamo sekako znamo i umemo – ka`e Nenadi}.Nenadu Stojkovskom, jedinombravaru na biqnoj, nakon 21 godine

sta`a najvi{e nedostaje kolega. - Muka je kada do|u dotrajale prikolice, izraubo-vane prikqu~ne ma{ine. Ne mogu traktoristi daih sa~uvaju, lo{ je teren. Ma{ine se eksploati{udo krajwih granica, samim tim su kvarovi te`i ikompleksniji – ka`e Stojkovski. Q. R.

10

ZA DOBRE MAJSTORE, DOBAR I ALAT{estorica na Lokaciji 2. Po potrebi za inter-vencijom na „Ma{inskom“ moraju da do|u, a nijelako organizovati prevoz majstora i alata. Poredredovnog odr`avawa objekata i opreme na sto~ar-stvu, u toku ove godine smo imali i zna~ajne inves-ticione radove na objektima – ka`e Nikoli}.

U radionici se rukovode poslovicom, „Bez alatanema ni zanata“. - Zbog bezbednosti svih nas nastojim da majstoriimaju kvalitetan i ispravan alat. Od marta do no-vembra su ~etiri puta dobijali alat, a ove godinesmo dobili unior alat, jedan od najboqih. Dobar

Na odr`avawu mehanizacije i objekata za potrebebiqne i sto~arske proizvodwe, u radionici nagazdinstvu „Kovilovo“ radi 10 majstora, pod bud-nim okom Nenada Nikoli}a, {efa radionice. Na ple}ima jednog bravara i tri mehani~ara nabiqnoj proizvodwi je odr`avawe traktora svihkategorija, dva manitua, jednog ulta,velikog broja prikqu~nih ma{ina,prikolica svih kategorija. Prema re~ima Nikoli}a, kvarovisu svakodnevni, teku}e odr`avawei redovni servis se zavr{avaju nagazdinstvu. Po~eo je zimski remontlakog programa. U radionici setraktori smewuju kao na traci. Najednom je zavr{ena generalnaopravka, ve} se sklapa. U toku je iremont ka{ika utovarnih ma{ina,odnosno zamena no`eva.Na sto~arstvu za dva elektri~ara,vodoinstalatera i tri bravara,posla ima u svako doba. NaLokaciji 2 odr`avaju objekte zasme{taj muznih grla i podmlatka. Udelu gazdinstva u nasequ Kovilovo,na „Ma{inskom“, odr`avaju ob-jekate za tov sviwa, za sme{taj priplodnih junicai za tov junadi. Rade na odr`avawu vodovodnih ielektro instalacija, iz|ubriva~a i bravarskimposlovima.- Nekada je na „Ma{inskom“ uvek bio anga`ovanjedan ili dvojica majstora na sto~arstvu. Sada su

RADIONICA NA GAZDINSTVU „KOVILOVO“

REPORTA@A

Nenad Nikoli}, Nenad Stojkovski i Borivoje Nenadi}

Rad im ~iwenica da je gazdinstvo razu|eno, objektisu na vi{e lokacija. Po prijavi kvara, majstor ideda vidi o kakvom i kolikom je kvaru re~, kada to us-tanovi vra}a se u radionicu, uzima neophodan alati do, na primer nove farme, alat gura u ru~nimkolicima. Ka`u da dnevno pre|u i po 10 kilo-metara, od toga dva pod teretom.Ma{inbravar Dragan Petrov se ovim zanatom bavi29 godina, od toga je u radionici na Prelazu 15 go-dina.

- Svako od nas zna svoj posao, ni{ta namnije te{ko da uradimo, ali ve}i deoposla zavr{avamo zahvaquju}i tome {tosmo prijateqi i jedan drugom priska~emou pomo}. Stranicu prikolice treba daspustim, da je „ispeglam“, pri tom se 20puta popnem i si|em sa prikolice kojuvarim. Za varewe mi je potrebna „mirnaruka“, a ja se od pewawa i sila`ewaumorim. Zatim treba stranicu ponovovratiti, tada mi u pomo} priska~u svekolege u smeni, sam to ne bih mogao dauradim jer sve se radi ru~no – pri~aDragan.Majstori na Prelazu su mahom ve}proslavili 50. ro|endan. Mla|e kolege

ne dolaze. I da do|u, teret posla nosi}e iskusnijimajstori jer, kako ka`e Dragan, majstoru koji nijeradio u poqoprivredi, diploma i dotada{weiskustvo, ovde mnogo ne poma`u. Da se iskali dobarmajstor, treba ~ak pet godina rada na imawu. Q. R.

KOLEGE I PRIJATEQIopremu, mlekovode, iz|ubriva~e, objekte na starojfarmi, na novoj farmi, pored skrepera zaiz|ubravawe, odr`avaju i pumpe za te~ni stajwak iseparator stajwaka. Na takozvanoj „~etvorci“brinu o objektima, ispravnosti elektri~ne ivodovodne instalacije. Kada iskrsne ve}i kvar, upomo} priska~u kolege iz Radne jediniceOdr`avawe industrijskih pogona.Majstori na biqnoj i sto~arskoj proizvodwi ~estorade napoqu, u svim vremenskim uslovima. I kada

su majstori sa biqne u radionici, u hladnim zim-skim danima hangar je te{ko ugrejati. I jednima idrugima je potrebna toplija ode}a, oni predla`unabavku skafandera i adekvatne obu}e, namenskiizra|ene za specifi~nu vrstu posla kojim se bave.

Ruke 14 majstora, mehani~ara, bravara,elektri~ara, vodoinstalatera, mehanizatora iFlorijana Bicoka, {efa radionice na gazdinstvu„Partizanski prelaz“, svaki dan su pune posla. Krozhangar, u kome je radionica, prolaze laki, sredwii te{ki traktori, utovarne i prikqu~ne ma{ine.Ali ma{ine ne dolaze uvek majstorima na popravku,stanu na wivi i ne mogu daqe. Majstori idu wima,nose}i sobom sve {to im je neophodno od alata,kako bi kvar bio {to pre otklowen. I odr`avawerenxer sistema za navodwavawe je wi-hova briga, a udaqeni su, naj~e}{e,kilometrima. - Mehanizaciju, koja je mahom starija od15 godina, i radioni~ku opremu trebazanoviti. Jedina smo radionica, kojapored Radne jedinice Odr`avawe po-qoprivredne mehanizacije, ima linijuza vazduh, koja slu`i za kori{}ewepneumatskog alata. Neophodno jezanoviti pomo}ni alat, a preko su nampotrebne dizalice, koje podi`u teretiznad 20 tona. Svaki kvar, bilo nabiqnoj ili u sto~arskoj proizvodwi,treba hitno otkloniti. Stoka ne sme datrpi ni glad ni `e|, ni da `ivi uprqavim ili o{te}enim objektima, ni da ne budepomuzena na vreme, a usevi ne smeju ostati na wivi,prezreli, na ki{i ili suncu, neuskladi{teni – ka`eBicok.Majstori na sto~arskoj proizvodwi odr`avaju muznu

S MAJSTORIMA NA „PARTIZANSKOM PRELAZU“

Slobodan Plav{i}, Florijan Bicok, Du{an Kapunac i Dragan Petrov

11STO^ARSTVO

Prema wenom mi{qewu, za uzgoj kvalitetne kraveje bitno da obroci sadr`e i energetske dodatke,posebno u periodu nakon telewa. - Koliko se borimo da imamo steonu kravu, trebada se borimo i da je sa~uvamo, jer najbitnije namje tele – isti~e Kova~evi}.Zdravstveno stawe goveda je tokom godine bilozadovoqavaju}e, kada izuzmemo letwi period,tokom koga su grla, zbog ambijentalnih uslova,

bila pod stresom. To se nega-tivno odrazilo naproizvodwu mleka, reproduk-tivne parametre i izazvalometaboli~ke poreme}aje.Nakon pojave nodularnog der-matitisa u Srbiji, sprove-dena je vakcinacija svih grlai poja~ano sprovo|ewebiosigurnosnih mera, kakobismo za{titili sto~ni fond.U zavisnosti od odluke Up-rave za veterinu, programvakcinacije }e se verovatnosprovesti i naredne godine.

Pojavom pti~jeg gripa u okru`ewu, u PKB Inshriprate razvoj situacije, uz poja~anu primenubiosigurnosnih mera. Adekvatno i blagovremeno le~ewe grla nijeprouzrokovalo i pove}awe tro{kova, naprotiv,vrednost utro{eniha lekova je, u odnosu na istiperiod pro{le godine, smawena za 9,3 milionadinara. Q. R.

DOBRA ZDRAVSTVENA ZA[TITA ZAPATA

– ka`e Kova~evi}.Prema wenom mi{qewu, trud zaposlenih naimawima tokom zimskih meseci, kada uobi~ajenoimamo pove}an broj osemewavawa na svim far-mama, treba da rezultira pove}anim brojemsteonih grla, {to je primarni ciq.- U narednom periodu, zbog smawenog kapacitetaza odgoj teladi, na pojedinim farmama trebasagraditi individualne ku}ice, a telad napajati

uz pomo} ure|aja za temperirawe mleka, milktahi. To bi zna~ajno doprinelo smawewu uginu}ateladi u najranijem periodu `ivota. Izlu~ewateladi na „Kovilovu“ i „Lepu{nici“, gde postojeku}ice i milk tahi, su znatno mawa u odnosu napro{lu godinu. Telad su otpornija i nema prob-lema kao na farmama gde se dr`e u zajedni~kimboksovima – ka`e Kova~evi}.

Veterinarska stanica PKB prati zdravstvenostawe svih kategorija goveda, sviwa i ovaca nafarmama PKB Korporacije i ̀ ivine koja se uzgajau PKB Inshri, sprovodi propisane mere preveni-rawa i, po potrebi, le~ewa.Prema re~ima direktorke veterinarske stanice,Mirjane Kova~evi}, izlu~ewe krava u ovoj godinije ne{to preko plana. Izlu~ewe teladi u uzrastuod ro|ewa do jednog meseca je, u odnosu napro{lu godinu smaweno, aprema re~ima Kova~evi}eve,bilo bi i mawe da na poje-dinim farmama nije bilotehnolo{kih ograni~ewa,uzrokovanih ambijentalnimuslovima. Uginu}e teladistarosti od jednog do ~etirimeseca je u okviru plani-ranih ~etiri odsto.- Reprodukcija je na poje-dinim farmama znatnoboqa, kao na primer u„Padinskoj skeli“. Oduvek suimali dobar odgoj podmlatka,me|utim imali su problem sa izlu~ewem krava,koji je gotovo saniran. Na novoj farmi ostvaruju se najboqi reproduk-tivni pokazateqi. Lak{e je dobru reprodukcijuposti}i u slobodnom sistemu uzgoja, ali na tojfarmi postoje dva dijametralno razli~ita sis-tema uzgoja. U periodu zasu{ewa krave su uoborima, kada je veoma bitno odr`avati higijenu

- Jedini na~in wihove izolacije je laboratorijskadijagnostika. Prvu liniju odbrane u spre~avawu{irewa kontagioznih mikroorganizama po far-mama PKB Korporacije, predstavqa analiziraweuzoraka zbirnog uzorka mleka iz laktofriza iodre|ivawe broja somatskih }elija. Naglopove}awe somatskih }elija ukazuje na prisustvoklini~ke forme mastitisa na farmi, dok laganiporast broja somatskih }elija u du`em periodu,nedvosmisleno ukazuje na {irewe koagulaza pozi-tivnog stafilokoka. Definitivna dijagnoza sepostavqa uzorkovawem mleka cele problemati~ne{tale u dvostrukoj pozitivnoj kontroli naspecifi~ne uzro~nike mastitisa i postavqawemprotokola suzbijawa . Bitno je naglasiti da je koag-ulaza pozitivan stafilokok vrlo te{ko iskorenitisa farmi na kojima je izolovan, ali se mo`edr`ati pod kontrolom, {to PKB uspe{no ~ini –isti~e Blond.Tokom prethodne tri godine PKB Korporacija, na~elu sa veterinarskom stanicom, je postiglavrhunske rezultate u suzbijawu kontagioznihmikroorganizama na farmama PKB-a. Q. R.

prvu liniju odbrane u spre~avawu pojave klini~keforme bolesti metabolizma, ~ijim bi pojavqivawemna farmi nastali tro{kovi le~ewa i odbacivawamleka zbog karence, izlu~ewa, pada mle~nosti.Analizom hemijskog sastava mleka dobijamo jasnesmernice za potrebu izrade metaboli~kog profila,kao kona~nog dijagnosti~kog sredstva. Rezultatimetaboli~kog profila ukaza}e nam na potrebne ko-rekcije u dnevnom obroku krava a samim tim i uzrokekoji su doveli do problema na farmi – obja{wavaBlond.U bakteriolo{ko odeqewe svakodnevno pristi`uuzorci mleka krava desetak dana nakon teqewa.Kori{}ewem klasi~ne bakteriologije se radi naotkrivawu uzro~nika subklini~ke forme zapaqewamle~ne ̀ lezde, ~ije prisustvo u vimenu mo`e smaw-iti sekreciju mleka za 40 procenata, u odnosu namle~nu ̀ lezdu u kojoj se ne nalaze. Najve}i problemje {to, prema wegovim re~ima, pored smawewaproizvodwe mleka po kravi, ovi uzro~nici u vrlomalom procentu izazivaju klini~ke oblike masti-tisa, vidqive, {to im omogu}ava da se nesmetano{ire po farmi.

- PKB Korporacija, kao najmo}nija kompanija danasu Srbiji koja se bavi poqoprivredom i uzgojem vi-soko mle~nih krava prate}i svetske trendove, uokviru svog poslovnog sistema ima Laboratoriju zadijagnosti~ka ispitivawa u okviru Centra zasto~arstvo. Svrha postojawa laboratorije je brigao zdravstvenom stawu 8.500 muznih krava i prate}egpodmlatka i 500 krma~a, sa jasnim ciqem da uzzdravije `ivotiwe dostignemo genetske potencijalevisoke proizvodwe mleka i mesa – re~i su DVM spec.Bojana Blonda, rukovodioca laboratorije. Laboratorija u svom svakodnevnom poslovawu pose-ban akcenat stavqa na subklini~ke forme bolesti,odnosno bolesti koje se ne vide golim okom, a vlas-nicima ̀ ivotiwa prave ogromne gubitke u finansi-jskom poslovawu. Laboratorija kroz svoja dvaodvojena segmenta rada, biohemijskog i bakteri-olo{kog odeqewa, prati zdravstveno stawe `iv-otiwa blagovremeno alarmiraju}i postojaweodre|enog problema na farmi.- U biohemijskom odeqewu jednom nedeqno se radeanalize hemijskog sastava zbirnog mleka iz lak-tofriza sa farmi PKB Korporacije. To predstavqa

VETERINARSKA STANICA PKB

ZNA^AJ DIJAGNOSTI^KIHISPITIVAWA

CENTAR ZA STO^ARSTVO

RAZGOVOR S POVODOM14

LABORATORIJA EKO-LAB

POTVR\EN KVALITET RADALaboratorija EKO-LAB DOO je u prethodnoj go-dini obavqala sve poslove iz svog delokrugarada, u skladu sa obimom akreditacije. Tokom2016. godine od strane Akreditacionog tela Sr-bije (ATS), imala je dva nadzora ocewivawa.Svrha nadzora sprovedenog u junu bilo jepro{irewe za oblasti ispitivawa pesticida,zbog mogu}nosti pove}awa obima posla. Po~etkomdecembra sprovedeno je redovno nadzornoocewivawe. Oba ocewivawa su sprovedenauspe{no.- Problem sa kojim se suo~avaju Eko-Lab i drugeakreditovane laboratorije, je taj {to korisnicina{ih usluga sve vi{e tra`e da laboratorije usvom obimu akreditacije imaju sve akreditovanemetode i predmete ispitivawa. To nije po Prav-ilima akreditacije, jer pravila dozvoqavaju dalaboratorije rade i sa odre|enim brojemneakreditovanih ali dokumentovanih metoda, zakoje su sprovele me|unarodno pore|ewe, uradilevalidacije ili verifikacije. Tokom prethodnogperioda laboratorije su radile na tome da za-konska i podzakonska akta prepoznaju akred-itaciju, jer to zna~i ve}e poverewe u rezultateispitivawa, a jedan broj metoda i daqe mo`e bitineakreditovan. U svetu se radi specijalizacijalaboratorija za usko specijalizovane poslove.Do{li smo u situaciju da, kako bi opstale natr`i{tu, na{e laboratorije moraju imati akred-itaciju u raznim oblastima, sa velikim obimimakoje je te{ko odr`avati. Zbog qudskih resursa isredstava za rad, koji se ograni~avaju drugim za-konskim okvirima, mislim da sve laboratorijene}e mo}i da prate ovaj trend. U laboratorijamamora da radi stru~ni kadar, koji je stalno za-poslen i obu~en za specijalizovane poslove, takoda smo prinu|eni da u narednom periodu investi-ramo kako u opremu, tako i u stru~ni kadar.Odr`avawe velikog broja metoda je trajan posao,koji iziskuje vreme, i mora se obavqati para-lelno sa teku}im komercijalnim ispitivawima.^ak i ako laboratorija nema komercijalne uzorke

za pojedine oblasti i predmete ispitivawa, a`eli da zadr`i obim akreditacije, mora daodr`ava metode sa uzorcima koje sama obezbedi- ka`e mr Swe`ana Pupavac, direktorka Eko-Laba.Kako bi zadr`ao trenutni obim rada, s obziromna uspe{no sprovedeni nadzor ocewivawa, Eko-Lab konstantno radi na odr`avawu i unapre|ewuakreditovanih metoda ispitivawa.- Tokom 2017. godine o~ekujemo novo izdaweStandarda SRPS ISO/IEC 17025:2006, {to }e do-datno ote`ati rad stru~nog kadra na wegovoj im-plementaciji. Izvesno je da }e novi standardiuticati i na promenu Pravila akreditacije, a ako`elimo da zadr`imo status akreditovane labo-

ratorije, mora}emo da ih prihvatimo. Nadamo seda }emo u tome uspeti - ka`e Pupavac. U Eko-Labu o~ekuju da }e, i pored ote`anih uslovaposlovawa, 2016. godinu zavr{iti sa pozitivnimrezultatom.Saradwa EKO-Laba i PKB Korporacije, kaomati~ne kompanije, bila je, kao i do sada, dobra. - Nastojali smo da ispo{tujemo sve zahteve i kri-terijume koje je PKB pred nas postavio. O~ekujemoda }emo sa PKB-om i svim zavisnim preduze}imauspe{no sara|ivati i ubudu}e – isti~e Pupavac.Za potrebe PKB-a i drugih privrednih subjekata,Eko-Lab, izme|u ostalog, vr{i fizi~ko-hemijskaispitivawa zemqi{ta, |ubriva i alkoholnihpi}a. Mikrobiolo{ka i fizi~ko-hemijska ispiti-vawa industrijskih i otpadnih voda, hrane, vinai hrane za `ivotiwe. Mikrobiolo{ka ispiti-vawa briseva trupova, predmeta i radnihpovr{ina, koje dolaze u kontakt sa hranom. Zatim,senzorska ispitivawa hrane, kao i fizi~ka ispi-tivawa semena poqoprivrednog biqa i biolo{kaispitivawa semena poqoprivrednog biqa.Prema re~ima direktorke, svaki proizvod koji sestavqa u promet, mora da bude bezbedan i deklar-isan u skladu sa zakonskom i podzakonskom regu-lativom i da ga prati Izve{taj o usagla{enosti.Subjekti u proizvodwi i prometu hrane su odgov-orni za proizvode koje stavqaju u promet. Dapotro{a~i ne bi bili o{te}eni ili obmanuti,hrana i drugi proizvodi se, od strane nadle`nihministarstava, kontroli{u u svim fazamaproizvodwe i prometa.

Qiqana RI\O[I]

mr Swe`ana Pupavac

nije bio u rutinskoj upotrebi jer podrazumevasakupqawe uzoraka i wihovo slawe u klini~ku lab-oratoriju. U {irokoj upotrebi se nalaze ipriru~ni aparati kao i brze kvantitativne metodeanalize BHBA koncentracije u krvi. Prema wegovommi{qewu, svaki od testova ima pozitivne straneali i nedostatke.Dijagnostika lipidoze jetre podrazumeva klini~kipregled ̀ ivotiwe ali se dijagnoza mo`e potpomo}ii nekim od direktnih i indirektnih dijagnosti~kihmetoda. U novije vreme se za pregled jetre pre-poru~uje upotreba ultrazvuka.

TERAPIJAKako nagla{ava dr Grunberg, ciq terapije je presvega formirawe realnog plana za tretman ketoze,odnosno hepati~ne lipidoze kod krava. Pri tometreba da se olak{a i pove}a glukoneogeneza,stopira mobilizacija masti i ketogeneza, pove}aapetit i unos hraniva, kao i da se stimuli{uiskori{}avawe i ekskrecija ketonskih tela.Najva`nije je da se uo~e i uklone svi mogu}i razlozikoji negativno uti~u na unos hrane. Pove}awe unosaenergije bilo oralnim putem ili me{awem prekur-zora glukoze sa hranivima, pokazalo se kaoefikasan na~in u slu~aju blagih formi poreme}ajakao i u ve}ini slu~ajeva sredwe izra`enih pri-marnih ketoza ali samo kada je bila odr`ana adek-vatna funkcionalnost jetre.Intravenozna aplikacija hipertoni~nih rastvoraglukoze pokazala se efikasnom za tretman sredweizra`enih i te{kih oblika ketoze i hepati~ne lipi-doze, kao i aplikovawe insulina. Problem pred-stavqa ~iwenica da u mnogim zemqama nemaregistrovanih preparata insulina u veterinarskojmedicini, u zemqama EU zabraweno je kori{}eweinsulina kod krava.

PREVENCIJAZa spre~avawe pojavqivawa ketoze i hepati~nelipidoze, dr Grunberg smatra da je od kqu~nogzna~aja skratiti vreme trajawa, kao i izra`enostperioda NEB. Neophodno je da se smaweweuno{ewa hrane tokom peripartalnog periodasmawi na neizbe`ni minimum. U tom ciqu,potrebno je da se izbegava preterana ishranatokom kasne laktacije, kao i tokom ranog periodazasu{ewa, da se preveniraju nagle promene uishrani i da se izbegavaju slabo svarqive hrane,uz {to ve}u brigu o dobrobiti `ivotiwe, u smislusmawivawa stresa iz spoqa{we sredine. Kravekoje su preuhrawene ni u kom slu~aju ne smeju dabudu li{ene hrane tokom perioda zasu{ewa jer biovo uslovilo mobilizaciju masti i akumulaciju lip-ida u jetri. Krave koje su u subnormalnoj kondicijipri kraju laktacije mogu da prime hranu sapove}anom koli~inom energije, a da bi postigleboqu kondiciju bez opasnosti od akumulacije lip-ida u jetri. Pove|ana koncentracija energije uhranivu tokom posledwe nedeqe pre telewa, kadase unos hraniva smawuje, pokazala se kao efikasnapraksa u smawivawu plazma koncentracija NEFA,kao i koli~ine akumuliranih masti u jetri,zakqu~ak je autora.

15NAUKA

STRATEGIJA TERAPIJE KETOZEKOD VISOKO MLE^NIH KRAVA

DR WALTER GRUNBERG SA KLINIKE ZA GOVEDARSTVO UNIVERZITETA VETERINARSKE MEDICINE U HANOVERU

Stranu pripremila: Qiqana RI\O[I]

Na nedavno odr`anom simpozijumu u organizacijiUdru`ewa veterinara velike prakse Srbije, drWalter Grunberg, sa Klinike za govedarstvo Uni-verziteta veterinarske medicine iz Hanovera,prezentovao je rad pod nazivom „Strategija ter-apije ketoze kod visoko mle~nih krava“.Kako isti~e autor, sve ve}a proizvodwa mleka kodkrava u industrijalizovanim zemqama dovela je dotoga da je ketoza kod ovih `ivotiwa postala na-jzna~ajniji metaboli~ki poreme}aj, koji negativnouti~e na industriju mleka. Kako isti~e dr Grunberg,ketoza negativno ne uti~e samo na zdravstvenostawe i produktivnost, ve} je i predisponiraju}ifaktor nekim drugim peripartalnim poreme}ajimakod muznih krava.

ETIOPATOGENEZAPrema wegovim re~ima, ketoza kod krava je posled-ica disbalansa energetskog metabolizma, koji senaj~e{}e javqa tokom tri nedeqe pre i tri nedeqeposle telewa. S obzirom da je unos hraniva tokomnekoliko dana pre telewa smawen za 10 do 15odsto, energetske potrebe u periodu oko telewa sezna~ajno i brzo pove}avaju, posebno kod krava kojeimaju visoku proizvodwu mleka. Poznato je da suenergetske potrebe muznih krava znatne i iznoseoko 70 grama glukoze za svaki kilogram proizve-denog mleka. U slu~aju da postoji nesklad izme|udovedene i potrebne energije, krava }e u}i u stawenegativnog energetskog balansa (NEB). @ivotiwekoje su pogo|ene ovim stawem poku{avaju da odr`eproizvodwu mleka tako {to koriste energetske rez-erve tela, koje se nalaze u formi masti i proteina.Mobilizacija energije iz masti tela dovodi doosloba|awa neesterifikovanih masnih kiselina(NEFA) u cirkulaciju, pri ~emu ove materije dospe-

vaju do jetre. U jetri oksidi{u, {to dovodi dostvarawa ketonskih tela, koja slu`e kao alterna-tivni izvor energije za one organe ~ije funkcioni-sawe ne zavisi od glukoze. Pove}awe koncentracijeketonskih tela u krvi, preko fiziolo{kih granica,naziva se ketonemija ili ketoza.

KLINI^KA SLIKAKako obja{wava autor, subklini~ka ketoza nijepovezana sa bilo kakvim klini~kim simptomima imo`e da se dijagnostikuje samo na osnovu pove}anihkoncentracija ketonskih tela u krvi i plazmi.Klini~ki slu~ajevi ketoze mogu da se ogledaju uve}em broju simptoma koji mogu da budu od smawewaunosa hrane pa do te{kih neurolo{kih smetwi.Blagi simptomi ukqu~uju smawewe unosa hrane,smawewe fizi~kih aktivnosti i proizvodwe mleka,pri ~emu telesna temperatura ostaje u normalnimgranicama. U uznapredovalim slu~ajevima, nalazise prazan abdomen, kao posledica smawenogpuwewa rumena, nagla{enija letargija, karakter-isti~an ketonski miris ekspiriranog vazduha, kaoi suvi feces. U ovoj fazi bolesti, kod krava se~esto istovremeno nalaze peripartalniporeme}aji u vidu hipokalcemije, leve displazijeabomazusa, metritis ili mastitis. Kod malog brojakrava sa klini~ki ispoqenom ketozom, nalaze senagla{ene neurolo{ke smetwe.

DIJAGNOZAU ciqu dijagnostike ketoze, dr Grunberg, smatra daje, pored detaqnog klini~kog ispitivawa, jedna odnajboqih metoda kori{}ewe stikova za polukvan-titativno ispitivawe koncentracije acetoacetata,u nekim slu~ajevima i BHBA (beta-hidroksi buternakiselina) u urinu ili mleku. Merewe BHBA u krvipredstavqa zlatni standard ketoze ali donedavno

kuvajte tri-~etiri minuta, pa ocedite.Slaninu isecite na sitne komade.Izme|u svake kri{ke stavite po maloslanine i putera. Na kraju prekokrompira sipajte jo{ malo otopqenogputera i pospite soqu. Stavite krom-pire u pleh i pecite u dobro zagrejanojrerni na 220 stepeni oko 45 minuta.

KESTEN TORTAKora: 250 g mlevenog keksa, 250 gkesten pirea, 150 g margarina, 100 g{e}era u prahu, 100 g mlevenih oraha,50 ml ruma.Fil: 250 g kesten-pirea, 250 gmlevenih oraha, 100 g margarina, 1dl vode, 100 g {e}era, 20 g vanilin-{e}era, 50 ml ruma.Dekoracija: 2 kesice {laga, 50 g ~oko-lade.Priprema: Margarin umutite sa{e}erom u prahu. Dodajte rum, zatimkesten-pire uz stalno mu}ewe mik-serom. Kada se sjedini, dodajte orahei na kraju keks, a mu}ewe nastavitevarja~om. Kalup za tortu oblo`ite folijom s un-utra{we strane, pospite s malo{e}era u prahu, sipajte umu}enu masui poravnajte povr{inu. Stavite ufri`ider da se ohladi. Fil: u {erpu stavite vodu sa {e}eromi vanilin-{e}erom. Zagrejte dok vodane prokqu~a i {e}er se ne istopi. Udrugu posudu stavite orahe, prelijte ihkqu~alom vodom sa {e}erom.

Prome{ajte da se napravi gu{}asmesa. Sipajte rum, sjedinite, dodajtemargarin i kesten-pire, a mu}ewenastavite mikserom na mawoj brzinidok se ne izjedna~i. Izvadite kalup iz fri`idera, papripremqenu masu pa`qivo izru~itena tawir za tortu. Nanesite fil ivratite u fri`ider da se hladi. Kadase torta stegne, prema`ite je {lagom,samo odozgo. Preko {laga narendajte~okoladu.

TRPEZA16

SVE^ANO, BOGATO I SLASNO

Priredila: Dejana TO[I]

Nova godina, a naro~ito Bo`i} supraznici koji tradicionalno dr`eporodicu na okupu. Iako se danas`ivi brzo i „jede s nogu”, kada do|upraznici potrudite se da ihproslavite u krugu porodice. A pored

obiqa hrane i pi}a, nezaobilazandeo prazni~nih obeda je i posebnoukra{en sto. Iako su najlep{i ukrassvake trpeze vama dragi qudi, potru-dite se malo i oko dekoracije. Zabo`i} su obavezni sve}a, ̀ ito i vino,a za Novu godinu... Pustite ma{ti navoqu. Ovo je na{ predlog zaprazni~ni meni, a vama prijatno isre}ni praznici.

ROLAT OD KOBASICEPotrebno je: 450 g krem sira, 300 do350 g tanko naseckane ve}e trajnekobasice (~ajna, kulen, … bitno je dasu kolutovi {to {iri i tankonarezani). Ostalo je po `eqi:maslinke, {unka, ka~kavaq ise~en nakockice, krastav~i}i... Priprema: na sto stavite velikuplitku tepsiju okrenutu naopa~ke i nawu ve}i komad plasti~ne folije. Nasredinu folije stavite sir, pa prekowega jo{ jedan komad folije isteveli~ine. Preko folije razvaqajtesir oklagijom u tanki sloj,pravougaonik oko 0,5 cm debqine.Pazite da vam se gorwi sloj folije nespoji sa dowim kroz sloj sira. Skinitegorwu foliju, pa preko sira pore|ajtekoluti}e kobasice, delimi~no jednepreko drugih. Lagano utisnite ko-luti}e da prionu uz sir. Staviteponovo novi sloj folije preko koba-

sice, pa jo{ jednu tepsiju ili dasku zase~ewe, pa pridr`avaju}i ih, da seslojevi ne bi raspali, okrenite takoda strana sa sirom bude odozgo.Sklonite tepsiju i sloj folije, papreko sira pore|ajte dodatke po

`eqi. Umotajte ~vrsto u rolat, parolat umotajte u foliju i ostavite ufri`ideru da se stegne preko no}i,odnosno najmawe pet-{est sati.Re`ite na tanke koluti}e i re|ajte naslane krekere. SVIWSKO PE^EWE U VINU

Potrebno je: 1,5-2 kg sviwetine u ko-madu, litar crnog vina, ka{ikagustina, so, krupno mleven biber,me{avina za~ina, uqe. Priprema:Komad mesa dobro natrqajte soqu,me{avinom za~ina i krupnijemlevenim biberom. Uqe dobro zagre-jte i spustite meso da se brzo, sa svihstrana malo ispr`i. Prebacite mesou pleh, a rernu zagrejte na 180 ste-peni. Gustin razmutite u vinu, prelijtemeso i stavite ga u rernu. Na umerenojtemperaturi dinstajte u vinu doksasvim ne omek{a. Meso izvadite izrerne i iz pleha, pa gorwu stranu za-secite. Stavite meso u suv pleh i nakratko ga vratite u rernu, tek da se uh-vati korica.

AROMATI^NA SVIWSKAREBRA

Potrebno je: 2,5 kg sviwskih rebara,250 ml qutog ke~apa, 120 ml vinskogsir}eta, 100 g meda, jedna ka{i~icasuvog ruzmarina, jedna ka{i~ica ori-gana, jedna ka{i~ica maj~ine du{ice,so.

Priprema: Rebra oprati, osu{iti,narezati na komade, posoliti istaviti u pleh za pe~ewe. Izme{atiorigano, maj~inu du{icu i ruzmarin,sipati vinsko sir}e i izme{ati sas-tojke. Dobijenom me{avinom preliti

rebra i dobro je utrqati u meso.Ovako pripremqena rebra staviti dase peku na 160 stepeni. Nakon 60 min-uta rebra okrenuti i pe}i jo{ 90 min-uta. Neposredno pre kraja pe~ewa, u

tigaw sipati ke~ap i med, prome{atii kad provri skloniti sa vatre. Izva-diti rebra iz rerne, premazatiumakom od ke~apa i vratiti da se pe~ejo{ desetak minuta.

HASELBAK - HARMONIKAKROMPIR

Haselbak ili {vedski krompir kod nasje poznat kao harmonika krompir.Potrebno je: kilogram krompira,puter, 200 g slanine, morska (mo`e iobi~na) so, biber, bosiqak. Krompir oqu{tite i zasecite na petmilimetra. Stavite ga u vrelu vodu,

Srpske pravoslavne crkve i drugipravoslavni hri{}ani slaveKrstovdan kao uspomenu na prvehri{}ane koji su primili veru nasamom po~etku hri{}anstva. ZimskiKrstovdan slavi se uvek uo~i Bogo-javqewa.

Bogojavqewe se slavi 19. januara ijedan je od 15 najve}ih praznikaSrpske pravoslavne crkve. Praznikje ustanovqen u spomen na Hristovo

kr{tewe na reci Jordan, kada seBog javio tri puta. Na ovaj dan se u svim hramovimaosve}uje vodica, koju narod uzima zasvoj dom i dr`i pored ikone. Verujese da ta voda ima lekovitu mo}. Ver-nici se na Bogojavqewe pozdravqajusa „Bog se javi” i „Vaistinu se javi”.

OBI^AJI 17

Januar, prvi mesec godine, ime jedobio po bogu Janusu, koji po legendiima dva lica. Za stare Rimqane ovoje bio jedanaesti mesec, jer je god-ina, do 153. godine pre Hrista,po~iwala 1. marta. Na istoku Evrope januar je nekadanazivan vu~jim mesecom, a na zapaduzimskim, ledenim ili sne`nim.Stara slovenska imena su mu lednik,sve~en, zimec, mali bo`i~nik,prvnik, novoletnik, sredozimen.Hrvati danas koriste ime sije~aw,^esi leden, Poqaci sti~en, Ukra-jinci si~en, Belorusi studzen i takodaqe. Rusi i Srbi koriste interna-cionalne nazive. Za Srbe je u rani-jim vekovima ovo bio se~ew, kolo`egili bogojavqenski mesec. Januar je pun veseqa, praznika islava, najradosniji i najsve~anijiperiod u celoj kalendarskoj godini.Praznujemo prvo po~etak godine. I kod Srba, kao i kod ve}ine nar-oda, slavqewe odlaska stare idolaska nove godine je prastari re-ligijski, dru{tveni i kulturnidoga|aj, ali do dvadesetih godinapro{log veka nisu posebnoobele`avali prvi januar.Uvo|ewem, po nare|ewu kraqaAleksandra, u slu`benu upotrebugregorijanskog kalendara 19. janu-ara 1919. godine, i za Srbe je 1.januar postao prvi dan nove godinei od tada se praznuje kao dr`avnipraznik. Do tada je u drugim de-lovima Kraqevine Srba, Hrvata iSlovenaca gregorijanski kalendarve} bio u upotrebi. Srpskapravoslavna crkva zadr`ala je juli-janski kalendar. Tokom januara slavi se Bo`i},praznik ustanovqen jo{ u apostol-ska vremena, izvor svih hri{}an-skih praznika. Od ~etvrtog veka sepraznuje odvojeno od Bogojavqewa,25. decembra po julijanskom kalen-

daru, 7. januara po novom, gregori-janskom. Ni jedan praznik nema vi{e narod-nih obi~aja nego Bo`i}. Naj~e{}i supolagawe badwaka, zastirawe do-mova slamom, kvocawe i pijukawe,me{ewe ~esnice, pe~ewe pe~enice,

polo`ajnik. O Bo`i}u se qudiumesto uobi~ajenog pozdrava poz-dravqaju sa „Hristos se rodi” i„Vaistinu se rodi”.Dan posle Bo`i}a slavi se SaborPresvete Bogorodice, a 9. januarasveti prvomu~enik i arhi|akon Ste-fan. Trostruki praznik je 14. janu-ara - Obrezawe Gospodwe, svetiVasilije Veliki i srpska Nova god-ina. Srpska Nova godina kao takvado~ekuje se od 13. januara 1923. go-dine. Zove se jo{ i pravoslavna ilistarokalendarska Nova godina, zbogsvih onih koji je do~ekuju po starom,julijanskom kalendaru. Krstovdan, koji se proslavqa 18.januara, prvi je postan dan posleBo`i}a. Narod ka`e „ko se krstomkrsti, za Krstovdan posti”. Vernici

Dejana TO[I]

ZA DOBAR PO^ETAK NOVE GODINE

JANUAR, MESEC SLAVA I SLAVQA

Bogojavqewe se obele`ava {iromSrbije tradicionalnim plivawemza bogojavqenski krst.Na bogojavqansko ve~e, ta~nije upono} izme|u Krstovdana i Bogo-javqewa, otvaraju se nebesa, ka`epredawe. Tada treba zamisliti`equ, pa pogledati u nebo ipo`eleti da se ona ostvari. Na Bo-gojavqewe se po obi~aju spremajupihtije. Sabor Svetog Jovana Krstiteqa -Jovawdan, praznuje se 20. januara.Ovaj praznik svrstava se u rednajve}ih proro~kih praznika, jer seza svetog Jovana, najbli`eg sled-benika i bliskog ro|aka IsusaHrista, vezuje po~etak misije spa-siteqa i po~etak hri{}anskepropovedi. U narodu postoji obi~ajda se qudi na ovaj dan bratime ikume, jer se Jovan Krstiteq iliPrete~a smatra uzorom karaktera ipo{tewa. ^asne verige sv. apostola Petra su29. januara, a 31. Crkva proslavqaSvetog Atanasija Velikog. Kod nas gaposebno slave Cincari kao svognebeskog za{titnika.Kod Srba je 27. januara po novom,odnosno 14. po starom, praznik sve-tog Save, prvog arhipastira i

prosvetiteqa srpskog. To je slavasrpske {kole i |aci ga po{tuju kaosvog pokroviteqa. Ovaj dan sesve~ano proslavqa po {kolama iraznim nau~nim institucijama.

NOVA GODINA U SVETUJapanci, izme|u ostalog, Novu godinu obele`avaju ~i{}ewem ku}a, a

zavr{ni ~in proslave je slu{awe zvowave sata koji se ogla{ava 108puta, da otera svako zlo. [panci u pono} jedu po 12 zrna gro`|a da bibili sre}ni svih 12 meseci u godini. Brazilci Novu godinu do~ekujuobu~eni u belo, jer je ova boja u Brazilu simbol sre}e. Kinezi vrataukra{avaju crvenim trakama, simbolima sre}e i veseqa. Nemciobo`avaju novogodi{wi vatromet. Britanci veruju da }e im cela godinabiti sre}na, ako im u pono} bane mu{ka osoba s poklonima.

Danci u novogodi{woj no}i razbijaju tawire pred ulaznim vratima,kako bi imali {to vi{e prijateqa (jedan tawir, jedan prijateq), uNema~koj je obavezan vatromet, Italijani izbacuju stare stvari kroz pro-zor, kako bi napravili mesta za napredak, Grci bacaju novac na pod ipeku kola~ svetog Vasilija u koji stavqaju nov~i} koji donosi sre}u onomeko ga na|e... Obi~aji su razli~iti, ali je verovawe isto - da }e, ukolikose ispo{tuju, naredna godina biti uspe{na i sre}na.

BO@I]NA P[ENICAPored ~esnice, p{enica zasejana u posudi je neizostavni deo Bo`i}ne

trpeze. Simbolizuje ponovno ra|awe prirode i dobar rod. Veruje se da}e, ako po`uti, usevi propasti te godine.

Prema narodnom verovawu, p{enicu treba posaditi 17. decembra,kada se proslavqa praznik Svete velikomu~enice Varvare, u narodupoznat kao Varvarica.

Be}kovi} je istakao da Wego{eva pojava i daqeostaje izvan obja{wewa i koliko god je tajnarastajnivana, svaki put je produbqivana i podu-plavana. - Nije ~udo {to je jedan pesnik predlagao da seod Wego{a odmorimo barem jedno stotinu god-ina. I pored toga {to je vi{e puta sahrawivan,{to su ga prevodili na crnogorski, {to su ga

progla{avali genocidnim pesnikom, za duh nar-oda srpskoga u~inio najvi{e posle Svemo}noga.On nije samo, kako je napisao Pavle Popovi},~elom dodirnuo zvezde, nego se vinuo u ve~nostme|u kraqeve bez zemqe i pesnike svetiteqebez narodnosti. Mrtav zove da se pewemo, ka`eMiodrag Pavlovi}. I {to se vi{e upiwemo daga svu~emo u pra{inu, on zna samo za put uvis,preziru}i qudsko ni{tavilo - besedio jeBe}kovi}, koji je pored ove, u posledwe ~etirigodine objavio jo{ tri poeme, “Gospodepomiluj”, “U~ini mi qubav” i “Slava tebi Bo`e”.

Wego{ je zadatak na{e kulture, vere i poezije,jedna vrsta savesti na{e nacije, rekao jeakademik Matija Be}kovi} na predstavqawusvog speva “Prahu oca poezije” u Srpskojkwi`evnoj zadruzi (SKZ) 24. novembra. Prazniksrpske poezije uveli~ali su svojim recenzijamaStojan \or|i} i Du{an Babi}. DraganLaki}evi}, glavni urednik u SKZ, istakao je data izdava~ka ku}a riznica Wego{evih dela istudija o ocu srpsku poezije, po~ev od 1912. go-dine, kada je u Plavom kolu objavqena “Lu~amikrokozma”. \or|i} je video Matijinu poemu kao najdu`uposvetu u srpskoj kwi`evnosti jer ima 630 sti-hova. Poezija je ve~na zagonetka, koja nemakraja, a kamoli po~etka. Pesnikovo je zvanijesve{teno, a ne naru~eno ili nau~eno. Babi} je govorio o religioznom, sakralnomodnosu koji Be}kovi} `eli da uspostavi sWego{om, pa je poemu nazvao slu`bomsvetitequ. Poema se pojavila posle velikog ju-bileja, 200 godina od smrti Wego{a. Na`alost,na najvi{em dr`avnom nivou, misli Babi}, pro-pustili smo priliku da praznik, prvorazredninacionalni doga|aj, iskoristimo na pravina~in. Da ra{trkani, razbijeni narod saber-emo oko jednog svetlog sto`era, da objedinimowegove snage i energije i usmerimo u nekomnovom pravcu. Ipak, narod se svom nebesnikuodu`io na pravi na~in. Babi} je bio svedoknekih doga|aja i skupova, na raznim mestima, gdese taj dug vra}ao. Ima i onih koji su prodaliWego{a. Izneli su na pazar jezik, veru i ̀ ivot

KULTURA18

SPEV “PRAHU OCA POEZIJE” MATIJE BE]KOVI]A U SRPSKOJ KWI@EVNOJ ZADRUZI

GASE WEGO[EVU ISKRUsam. pristav{i da budu to {to nisu i `ude}i dabudu to {to nisu.- Matija posmatra Wego{evo delo u duhu NovogZaveta i hristolo{ke misli. [to god da ka`e owemu, od po~etka do kraja on ga vidi kaohri{}anskog mu~enika, koji je stradawem, pat-wom na zemqi zaslu`io nebesnost, svemogu}sto.Zbog toga ~udotvorac samo pesniku {ap}e o tomsvemogu}stvu. Sam Wego{ predstavqa sebe kaostradalnika, ~oveka koji je osu|en na stradawei na muku celoga `ivota. Pi{u}i pohvaluWego{u, sakralizuju}i ga, Matija u ovoj poemisakralizuje jezik, poeziju uop{te, pokazuje wi-hovu svetost. Ono {to jezik sa~uva, nijednapoplava, nijedna nepogoda ne mo`e oboriti. Bogje poezija, ona je stvoriteqka ovog i onog sveta,jer u po~etku be{e re~ - ka`e Babi}. Ciq ove poeme, prema Babi}evom mi{qewu,jeste da ~itaoce opomene i da nam poka`e jedansvetli prostor u kojem su se ostvarile najvi{epotencije na{eg naroda i na{ega jezika. Svepesme se svode na isto, da je Wego{ pesnik kojije me|u nas do{ao sa jednim posebnim zadatkomi sa promi{qu bo`jom, da ne{to uradi. Ne samoda porodi ono {to }e do}i posle wega, nego ida preporodi i to {to je bilo pre wega. - I ova kwiga nam do|e kao neka vrsta lepeopomene u svetu u kojem se sve iznosi na pazar.Wego{ je svojim delom pozivao da ne budemoru~ak “gada puze}ega”, nego da zaslu`imo ime~ovek. To na jedan na~in radi heroj, a na drugina~in misli bogora`iteq - predlo`io je Babi}da krenemo putem duhovnosti.

Vi{e puta sahrawivan, prevodili su ga na crnogorski i progla{avali genocidnim pesnikom

Vera PONTI

NAROD BEZ SVETIWEMladi mu~eni~e Hristovih godinaPro{lost nam je budu}nost jedinaNe ostavqaj nas vi{e i ne daj nasSeti se ko smo a ne {ta smo danasPodseti Savu pripitaj LazaraRasklopi Nebo da se ne zatvara

Ti pred Gospodom jo{ ima{ sloboduDa progovori{ o svome naroduU te se uzdamo od tebe i{temoPre nego se kao ̀ uti izbi{temoI postanemo mimosvetna sorta

[to nema svetiwe sem zapta i zortaDa, svagda mi dragi odva`ni~eNebesima osijan pesni~e (Matija Be}kovi}, “Prahu oca poezije”)

WEGO[ PESNIK BEZ NARODNOSTI: Matija Be}kovi}

19ZDRAVQE

Vera PONTI

Na nedavno odr`anom Sajmu etno hrane i pi}a uBeogradu, na {tandu Privredne komore Beograda,svoje proizvode od hrastovog `ira, sa Kosmaja,izlo`io je Pavle [oji}, magistar tehni~kih nauka,profesor ma{instva u penziji, pronalaza~, poz-navalac lekovitog biqa i zaqubqenik u prirodu.@ivi na Kosmaju, a u Beograd dolazi samo zbogposlovnih obaveza.

Jo{ kao profesor ma{inske grupe predmeta u Mlade-novcu i Beogradu, direktor Vi{e pedago{ke {kole iMa{inskog {kolskog centra “Prvi maj”, prou~avao jesamoniklo lekovito biqe i wegov uticaj na qudski or-ganizam. Danas je svoju pa`wu usmerio na plodovehrasta lu`waka i cera koje prikupqa i otkupquje naKosmaju, nedaleko od manastira Tresije. Pr`i, pe~e imeqe `ir. U po~etku je to ~inio samo za svoje pri-jateqe i svoje potrebe, a danas poma`e onima kojiimaju poja~anu potrebu za gvo`|em i mineralima izprirode. Kad ga na gradskom asfaltu ugledate sa zelenom kapom,koja je nalik kapi Petra Pana, de~aka koji ne stari,

imate utisak da je pred vama profesor koji nikada nijeni prestao da podu~ava druge. Samo ovog puta ne oma{inama, nego o funkcionisawu qudskog organizma,samoniklom biqu, `ivotu u prirodi, kuhiwi na{ihpredaka starih Slovena... - Pronalazak “Tehnolo{ki postupak za preradu hras-tovog `ira u obliku mlevene kafe” patentirao sam2005. godine u Zavodu za intelektualnu svojinu. Zah-vaquju}i pomo}i prijateqa uspeo sam da pokrenemproizvodwu – pri~a profesor [oji} dok nam pokazujeprezentaciju “Hrastov ̀ ir u qudskoj ishrani”. Re~ je o potpuno prirodnom proizvodu, koji raste bezupotrebe hemijskih preparata, a oni se ne koriste niu toku razvoja, sazrevawa, skladi{tewa i prerade zaqudsku ishranu. Sadr`i ugqene hidrate, skrob, masti,proteine, antioksidante i sve minerale neopohodneza normalno funkcionisawe qudskog organizma (kali-jum, kalcijum, gvo`|e, mangan, fosfor, cink i bakar).Poznat je kao hlebno drvo, jer je kori{}en kao hrana,naro~ito u vreme Drugog srpskog ustanka, u periodu od

UKUS I MIRIS KOSMAJAPROF. PAVLE [OJI], PROIZVO\A ̂ KAFE OD @IRA, NA SAJMU ETNO HRANE

Vratio kuhiwu starih Slovena u na{ dom, nadu anemi~nim osobama i snagu trudnicama i dojiqama

1813. do 1815. godine. Ima ulogu funkcionalnehrane, koja du`om upotrebom poboq{ava op{te stawequdskog organizma. Pokazao se delotvoran kod ane-mije, rahiti~nosti, bolova u zglobovima, kod trudno}e,dojewa i menstrualnih odliva. Reguli{e probavu, uk-lawa gasove, gastritis i nadutost u probavnom sis-temu. Ubrzava metabolizam sagorevawem masti i vr{iredukciju telesne mase, otklawa unutra{we ispoqa{we hemoroide i stabilizuje krvni pritisak. - Neki korisnici kafe od `ira regulisali su rad{titaste `lezde. Va`no je naglasiti da ima baznikarakter i da odstrawuje kiselost organizma. Danas

bez tegoba i nadutosti, u devetoj deceniji ̀ ivota, moguda jedem gra{ak i pasuq, jer pijem kafu s `irom.Smawio sam i {tetan holesterol i pomogao nekim di-jabeti~arima – pri~a [oji}, koji je napravio tridese-tak recepata od samoniklog biqa za razne poreme}ajeu qudskom organizmu.Sa percepcijom ma{inca nastojao je da doku~ifunkcionisawe qudskog organizma, da otvori nepoz-natu “crnu kutiju”. U konsultaciji sa profesorom Med-icinskog fakulteta dr Tomislavom Jovanovi}em, primdr Milovankom Jan~ev i dr \ur|icom \uri} napisaostudiju “Upoznaj sebe”. Danas u devetoj deceniji ̀ ivotanastavqa svoju humanitarnu misiju i poma`e onimakoji ̀ ele da u~e o zdravom ̀ ivotu.

@IR PODI@E IMUNITETZa{to se `ir vi{e ne koristi u qudskojishrani?- To je posledica industrijalizacije hrane ibrzog `ivota. Nemate vremena da s miromdoru~kujete kod ku}e, nego kupite kiflu, ipopijete kafu. Kafa vam zatvori apetit, paniste gladni, a va{ organizam pati zbog toga.Nepravilno je jesti jednom dnevno, kad sevratite s posla. Higijena ishrane nala`e dadoru~kujete izme|u sedam i osam sati ujutru,ru~ate od 13 do 14 sati i ve~erate oko 17sati. Najve}u riznicu minerala imate u `iru, pa usvaki obrok, u kiflice, sarmu i u pasuqubacujem `ir. Na spavawe odlazim u 22 satai to polupraznog stomaka. Treba da oslu{ku-jete signale svoga tela, jer ono je na{ najboqilekar i da razmislite o satnici svoje ishrane– savetuje [oji}, koji je do sada podelio vi{eod 600 preporuka o zdravoj ishrani.

SVETO DRVO Hrast je drvo posve}eno Perunu – bogu gro-movniku u staroj slovenskoj veri, a narodnamedicina mu pripisuje izuzetnu lekovitost.Nekada su se ispod osve{tanog hrasta sa za-pisom ven~avali mladenci, kr{tavala decai obavqali drugi crkveni obredi. Qudi sazdravstvenim tegobama no}u su ostavqaliode}u na zapisu, veruju}i da }e im to donetiizle~ewe. Zbog oreola svetosti niko se nijeusu|ivao da ga ise~e, jer bi to bilo isto kaoda sru{ite crkvu. Veruje se da }e onoga ko seusudi da ga pose~e ili na drugi na~in o{tetizadesiti velika nesre}a.

Pr`eni hrastov `ir

usevu {tede zemqi{nu vlagu boqenego na golom neobra|enom zemqi{tu.Gajewem pokrovnih useva poboq{avase kontrola korova, odnosno dolazido reme}ewa ravnote`e u wihovim`ivotnim ciklusima i spre~avawaprilago|avawa. Imaju dobrukonkurentsku sposobnost u odnosu nakorove tokom perioda rasta i mogu daspre~e odre|ena semena korova ukompletirawu `ivotnog ciklusa irazmno`avawa. Ukoliko je pokrovniusev ostavqen na povr{inizemqi{ta, umesto da je zaoran kao ze-leni{no |ubrivo, mo`e da stvori go-tovo neprobojnu povr{inu, drasti~nosmawuje emitovawe svetlosti ka se-menu korova, {to u brojnim slu~aje-vima smawuje stopu rasta semenakorova.Od ranije su poznate mogu}nostigajewa ozimih strnih `ita nazemqi{tu uz usejavawe leguminoznihvrsta koje slu`e kao oslonac glavnomusevu ili setva leguminoza posle`etve ̀ ita radi pozitivnog uticaja naslede}i usev u plodoredu. Na primer,bela detelina se usejava u ranoprole}e u ozimu p{enicu ili ra`,kada glavni usevi dostignu visinu oko10 centimetara. Bela detelina se use-java po{to je p{enica iza{la iz zime,a kada se ozima p{enica po`awe,bela detelina po~iwe intenzivanrast ~etiri do {est nedeqa i ostavqazna~ajne koli~ine azota u zemqi{tu.Pored pogodnosti, pokrovni useviimaju i potencijalne nedostatke(pove}awe tro{kova za seme,pove}awe obima rada, konkurencijaza zemqi{nu vlagu i hraniva, mogu daprivla~e pojedine {tetne organizme idrugo), {to dodatno ograni~avamogu}nost wihove upotrebe. Uvo|ewe pokrovnih useva u {iruproizvodnu praksu, moglo bi zna~ajnoda uti~e na pove}awe odr`ivosti pos-toje}ih poqoprivrednih proizvodnihsistema. Mr Anka KA^AREVI]

RE^ STRU^WAKA20

Klimatske promene, tro{kovi energijei raspolagawe azotom imaju sve ve}iuticaj na poqoprivrednu proizvodwu.Uvo|ewem pokrovnih useva u redovneuseve kod poqoprivrednihproizvo|a~a mogu u odre|enoj merire{iti neka od ovih pitawa.Pokrovni usevi su usevi koji seobi~no ne gaje u komercijalne svrhe,ali pri tom imaju vi{estruku ulogu uplodoredu. Pokrovni usevi mogu povo-qno da uti~u na pove}awe prinosa,smawewe tro{kova upotrebe azotnih|ubriva, pesticida, a tako|e i na re-dukciju upotrebe mehanizacije. Poredovih pogodnosti pokrovni usevi uti~ui na smawewe erozije zemqi{ta,za{titu kvaliteta vode, poboq{awezdravqa zemqi{ta.Poqoprivredne povr{ine su jedanzna~ajan period bez biqnogprekriva~a (od osnovne obrade dosetve). U tom periodu zemqi{te je goloi izlo`eno je eroziji vode i vetra. Za-snivawem pokrovnih useva sa velikomprodukcijom biomase u delu godinekada je zemqi{te golo, ono se mo`eefikasno za{tititi od erozije. Biqkeu pokrovnom usevu svojim korenovimavezuju ~estice zemqe, a nadzemnombiomasom spre~avaju ispirawe ili

oduvavawe vetrom finih ~estica sapovr{ine zemqi{ta. Gustivi{egodi{wi usevi pospe{ujuzadr`avawe i upijawe vode uzemqi{te i smawuju povr{insko oti-cawe, a nadzemni delovi biqakasmawuju uticaj ki{nih kapi. Trave itravne sme{e pru`aju najboquza{titu od erozije, a ozima `ita iozime kupuswa~e su pogodne jer u zim-skom periodu dobro pokrivajuzemqi{te. Pokrovni usevi ostavqaju biqne os-tatke i time uti~u na pove}awesadr`aja organske materije uzemqi{tu. Pove}awe zavisi odkoli~ine formirane biomase upokrovnom usevu i odnosa ugqenika iazota u biqnim ostacima, a na ovajodnos uti~e biqna vrsta i vreme kadaje pokrovni usev uni{ten. Biqniostaci pokrovnih useva sa niskimodnosom C:N – leptirwa~e se br`erazgra|uju od onih sa visokim odnosom- trave. Trave svojim korenomnakupqaju hraniva, naro~ito azot, kojiostaje u zemqi{tu posle ̀ etve, za trimeseca nakupi se preko 70 kilogramaazota po hektaru, me|utim ova hranivasporije postaju pristupa~na biqkama,pa travni pokrovni usevi vi{e uti~u

na pove}awe sadr`aja organske ma-terije u zemqi{tu. Sa druge strane,biqni ostaci mahunarki br`e se raz-gra|uju zbog ni`eg odnosa C:N, pamawe pove}avaju sadr`aj organske ma-terije u zemqi{tu od travnihpokrovnih useva.Da bi se izbegla ve}ina problema sanedostatkom vode u prole}e, pokrovniusev treba uni{titi najmawe dve ned-eqe pre setve glavnog useva, kako nebi tro{io vodu, a u prevla`enimzemqi{tima, formirani mal~ odbiqnih ostataka pokrovnog usevaspre~ava da se zemqi{te prosu{i, paje zasnivawe glavnog useva ote`ano.Dobri primeri su travni pokrovniusevi, ra ̀koja pove}ava organsku ma-teriju i {tedi vlagu, sirak ili sudan-ska trava ~iji koren prodire duboko,pa povoqno uti~e na fizi~ke osobinezemqi{ta, kao i quqevi koji kod pre-vla`enog zemqi{ta stabilizujume|uredni prostor u usevima, za-sadima, na uvratinama parcela inepoqoprivrednim povr{inama.Sto~na rotkva formira veliki koren,pa time uti~e na lak{u infiltracijuvode u zemqi{te. Ksenofitne mahu-narke, `uta lucerka i so~ivoefikasno koriste vodu i u pokrovnom

ODR@IVA POQOPRIVREDNAPROIZVODWA

Nisam sreo boqega, boqi seretko ra|aju, a dok se boqi roditreba da pro|e vreme, a ovo na{ekao da stoji i ide u koristTodora.Kada ga slu{a{ kako pri~a obrazdama, ti prosto stvara{ uzo-rano poqe, p{enicu kako lelujana ritskom povetarcu, zelenu bu-jnost kukuruza, pa pomisli{ u

sebi, da nije Todora da ne bi nisvet ora~ki postojao. Kad slu{a{onu na{u seqa~ku ”Kuku Todore”,ne misli na na{eg Todora (jer kumje pogre{io kada mu je dao ime, akoje on nosi evo celoga `ivota).Na{ Todor je mogao da bude\or|e, Petar, Spasoje iliMarko, ali pod tim imenima ne

HRONIKA 21

Da ne za`ali za{to se rodio.Todor nije samo najboqi ora~ovog sku~enog rita, Beograda, Sr-bije… Todor je bio i ostao ora~nad ora~ima.

Pita}ete se kakvo mu je otvarawebrazde, kakav mu je slog, kakavrazor. Ja mislim da mu je sve, {toka`e narod “o kej” i da Todornikada ne mo`e da omane.

[ARENO ]O[E - KOZERIJA IZ UGLA PRAVNOG ORA^A

TODOROVO ORAWEbi bio ono {to sada jeste.Kada se pribli`avalo takmi~eweora~a, mnogi su iz sveg glasavikali: gde si Todore, ti si naj-naj, bez tebe nema ni{ta. Na sveto, Todor se samo sme{kao. Znaoje on koju ulogu igra, da je Todornad Todorima. Zavr{avalo setakmi~ewe, jedni su te isti biliprvi, a oni resto i nisu va`ni.

Todor je uvek bio u gro planu,naslonin{i se na plug ora~ki jegovorio gromoglasno: ”Tako seore, to je brazda, a ono tamo sutrice i ku~ine”.Poveri}u vam i jednu tajnu: Todornikada nije orao, nije {telovaoplug, Todor je od po~etkatakmi~ewa ora~a bio u central-nom `iriju, Todor je u orawu bogi batina. Govorilo se, ali ja neverujem, da kada ho}e{ da bude{prvi, samo mune{ ne{to Todoru,a posle su zli jezici pri~ali daza prvo mesto dolazi u obzirsviwa, za drugo nazime, za tre}eprase, ali da je malo pote{ko.Te{ko onom kom se krma~a nijeprasila, ili rawenika nijeuhranio, morao je da se pomiri:kako bog da ili kako Todorodlu~i.I, ode Todor u penziju. Prvima bikrivo, a ostalima laknulo nasrcu. Ali, |avo ne spava, opetna{ Todor ma{e bodovnim papir-ima i ispod ora~ke zastave, pa nezna{ {ta da mu ka`e{. Da li damu po`eli{ dug `ivot, ili da mupo`eli{ da se odseli ispod ovogpodnebqa i da ga odveze onaj isti}ira koji ga je dokotrqao davnepedesete. Ne govorim ovo zbogTodora, ve} zbog toga da se nera|aju novi Todori.

Lazar RISTI](Poqoindustrija, broj 1206-

1207, 27. decembar 1991.)

PRETPRAZNI^NA SCENA

JELKA- Drugarice i drugovi, dame i gospodo, molim vas za maloti{ine!- [ta je dru`e sindikalni, opet neki paket poreskih mera,ili prednacrt nekog materijala od kojeg boli glava?- Ta~no, Jevreme, poga|a{ kao inspekcija SDK u kojem grmule`e ~ekovi bez pokri}a. Ta~no, ali ovoga puta nijenikakav slu`beni materijal, ve} ne{to drugo. Naime, na{asindikalna podru`nica je odlu~ila da kolektivnodo~ekamo Novu godinu. To je jedinstvena prilika da oja~ai onako poquqani i mr{avi kolektivni duh koji zamire,jer svako vu~e na svoju stranu. Klopa i pi}e obezbedi}e sena ra~un tro{kova reprezentacije, ne do~ekuje se Nova go-dina svakog dana. Kad ide june, nek ide i u`e. Ima li nekoprotiv ovog predloga?- Nemaaaaaa! @iveo sindikat, `ivela “~e{a”, `ivelitro{kovi reprezentacije. Dole stara godina!- Ima li neko ne{to da pita?- Imam ja, dru`e sindikalni. Ho}emo li kititi jelku.- O, kako da ne. Ona }e biti epicentar na{eg veseqa, bi}eza tu priliku dekorisana u pravom smislu. Prvo }emooka~iti nerealizovane zakqu~ke u boqoj radnoj disci-plini, zatim propale akcije o spre~avawu kra|e dru{tveneimovine i za{titi standarda radnika sa najni`im pri-mawima, onda teze o ~uvawu moralnog lika svakog pojed-inca, zatim odluke o ve}em anga`ovawu na radnom mestu,proma{ene investicije i niz drugih xixa.- A gde }emo staviti na{ ovogodi{wi poslovni bilans?- Tamo gde mu je mesto – na najni`e grane!

IZ VUKOVE TORBE* Vetar kada ho}e da prestane, on najvi{e duva.* Boqe je danas jaje, nego sutra koko{.* Zbori pravo, sedi gde ti drago.* Da ti kapa fali, kupio bih ti, ali pamet ne mogu.* Jezik mo`e gore pose}i nego ma~.* Ja pseto iz bunara vadim, a ono ujeda.* U crnoj zemqi belo `ito rodi.KONFETE* Ako se Nova godina zove najlu|om, zna~i li da je trebado~ekivati sa psihijatrima.* Neki bi voleli da Novu godinu do~ekaju na Severnom polu,jer tamo traje {est meseci.* [ta imam od godine nove, kad nemam love.* Izjava jedne doma}ice: “Poludela sam zbog cena, pa minajlu|a no} ne}e biti te{ka”.

REKLAME22

Karaburma ogranak biblioteke. Ubiblioteci o~ekuju da }e ve} u prvimmesecima 2017. godine biti reali-zovana inicijativa koju su nedavnopodneli Gradu Beogradu, da jedna

ulica u Beogradu ponese ime Mi-lana Ka{anina, jednog od najve}ihintelektualaca koje je Srbijaimala. Ka{anin je bio kwi`evnik,

TU, OKO NAS 23

Biblioteka „Milutin Boji}”, u sus-ret velikom jubileju – 100 godina odsmrti Milutina Boji}a (1892-1917), pripremila je fototipsko iz-dawe Boji}eve kwige „Pesme bola iponosa”. Potpuno je verno izdawu iz1917. godine, a {tampano je u Sol-unu. Vrednost tog poduhvatanaro~ita je ukoliko se zna da jenajve}i broj primeraka prvog iz-dawa nestao u velikom po`aru kojije poharao Solun ratne 1917. go-dine.- U Narodnoj biblioteci Srbije~uvaju dva primerka te kwige – jedankoji je Boji} dao s posvetom pesnikuJovanu Du~i}u i drugi iz zbirke JoceVuji}a. Biblioteka je na temequ tadva primerka priredila ponovqenoizdawe koje je istovetno sa prvimizdawem. Sve je isto – slog, format,povez, vrsta papira – navodi direk-tor Bobloteke „Milutin Boji}”Jovica Krtini}, koji podvla~i da jeto izdawe zbirke pesama svakako

naj~uvenije po jednoj od najve}ih pe-sama spevanih na srpskom jeziku –pesmi „Plava grobnica”.Biblioteka }e sa nizom mani-festacija u narednoj godini dostojno

obele`iti ne samo 100 godina odsmrti Milutina Boji}a, ve} i 60 go-dina od osnivawa. Predvi|eno je dase za korisnike uredi prva letwa~itaonicu u Beogradu, a u nasequ

BIBLIOTEKA „MILUTUN BOJI]” OBELE@AVA JUBILEJ

PO^AST VELIKANIMA

NOVOGODI[WI TURNIR

istori~ar umetnosti, a iznad svegaosniva~ nekoliko najzna~ajnijihmuzeja u Srbiji – od Narodnogmuzeja (koji je iznikao iz Muzejakneza Pavla, ~iji je Ka{anin bioprvi upravnik), Muzeja savremeneumetnosti, do Galerije fresaka. Bioje najzaslu`niji {to Miroslavqevojevan|eqe, najzna~ajnija rukopisnakwiga u Srba, nije pala u ruke oku-patora.- Uvereni smo da }e se Grad dostojnoodu`iti Ka{aninu i da }e jedna odcentralnih beogradskih ulicaponeti wegovo ime. Na{ predlog jeda to bude deo dana{wePalmoti}eve ulice, izme|u ulicaXorxa Va{ingtona i Bulevaradespota Stefana. Pre svega jer je tou blizini Hilandarske ulice, u kojojje Ka{anin `iveo, ali i zbogblizine ~uvene kafane „Vidinkapija” u kojoj je Ka{anin okupqaokrem srpske inteligencije – navodiKrtini}. V. G

- Kwiga „Agroevolucija” je do sadanajobimnija, istoriografskinajva`nija i futuristi~ki veomabitna kwiga u svetskoj agrarnojliteraturi. Ima enciklopedijskikarakter. A pisca svrstava u ple-jadu najzna~ajnijih agrarnihposlenika najstarijeg srpskogstrukovnog udru`ewa nastalog

Kwiga “Agroevolucija” u rukopisuautora Mladena Miri}a pred-stavqena je 13. decembra u Srp-skoj akademiji nauka i umetnosti.Skup je pozdravio akademik Dragan[kori}, predsednik Odbora zaselo Sanu prigodnom besedom oautoru i kwizi.O kwizi su govorili recenzenti:

akademik Vaskrsije Jawi}, profe-sori univerziteta MilovanMitrovi} i Milan Milanovi} inau~ni savetnik Vasilije Miri}.Oni su istakli da je kwiga ̀ ivotnodelo autora i ujedno mo`e se re}iporodi~na kwiga. ^lanoviporodice radili su redakturu ipripremu za {tampu.

1868 godine. Kwigu treba prevestina engleski jezik - ~ulo se na skupu.Autor Mladen Miri} zahvalio seprisutnima na lepim re~ima.Rekav{i da je delo rezultatdugogodi{weg rada. Spremqeno za{tampu. U narednom periodu senada da }e uspeti da na|e novac za{tampu. V. G.

Generalni sponzor petog „PKBPalilula kupa”, koji se ove go-dine odr`ava 24, 25, 29. i 30.decembra, u sportskoj hali“Atletiko” u Bor~i, je PKB Korpo-racija. Organizatori turnira suSportsko dru{tvo PKB i OFKCrvenka. PKB je za najuspe{nijeekipe i fudbalere obezbedio pe-hare, medaqe, plakete, zahval-nice i diplome. - Na{a `eqa bila je da okupimomlade iz Pan~eva~kog rita, od{est do 12 godina i omogu}imo imu~e{}e u besplatnomnovogodi{wem turniru, koji jejedinstven na ovim prostorima.Osnovni ciq bio je da pro-movi{emo zdrav stil `ivota ibavqewe sportom kao preventivuod devijacija savremenog

dru{tva, kao {to su narkomanija,maloletni~ka delikvencija, alko-holizam i gojaznost - istako jeMilisav \or|evi}, predsednikSportskog dru{tva PKB. Turnir ove godine nosi ime poko-jnog Mite Stojkovi}a, poznatogfudbalskog menaxera. U~e{}e jeprijavilo 30 ekipa iz osamklubova sa leve obale Dunava,koji }e se takmi~iti u sedam kate-gorija.- Uspeli smo i ove godine daprikupimo sredstva zaodr`avawe turnira. Zahvaqujemose „Imleku” i ostalim spon-zorima na pomo}i. Nadam se da}emo tradiciju nastaviti inaredne Nove godine - istakao jeGoran Risti}, predsednik OFKCrvenka. V. P.

U SANU PREDSTAVQENA ENCIKLOPEDIJA U RUKOPISU

KORPORACIJA GENERALNI SPONZOR “PKB PALILULA KUPA”

KAPITALNO DELO ZA ^ITAOCE CELOG SVETA

Milutin Boji} Milan Ka{anin