200 g štetnih hemijskih materija 16 g prašine 0,1 g...

POSLEDICE ZAGAĐIVANJA VAZDUHA na zdravlje ljudi

60 godina u gradu

200 g štetnih hemijskih materija

16 g prašine

0,1 g metala

EKOTOKSIKOLOGIJA ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE


benzopiren

formaldehid

dioksin

furan

fenol



• Veoma je toksičan za biljke

• Inhibira citohrom oksidazu

• Veoma se brzo veže za hemoglobin

• Afinitet CO prema hemoglobinu je 200

puta vedi nego kiseonika

• U slučaju hronične intoksikacije dolazi

do poremedaja krvnog pritika, refleksa

disanja, vrtoglavice, malaksalosti,

slabljenja pamdenja i dr nervnih i

psihičkih poremedaja

ZAGAĐUJUĆE MATERIJE U ATMOSFERI Toksični zagađivači vazduha


• Iritiraju sluzokožu

• Izazivaju alergiju

• Mogu da prouzrokuju stvaranje methemoglobina



• Veoma je otrovan za niže organizme

(sterilizacija)

• Za više organizme su štetniji njegovi

produkti ( sulfiti, sulfitna i sulfatna

kiselina)

• Kod biljaka narušava strukturu hloroplasta i hlorofila

• Vede koncentracije kod čovjeka

izazivaju iritaciju respiratornog trakta i očiju

• Letalna doza 400 -500 cm3/m3



• Čađi i aerosedimenti djeluju na

disajne organe, na sluzokožu očiju i

nosa

• čestice veličine od 0,1 do 10 µm se

efektivno zadržavaju u pludima

• Vede čestice bivaju otklonjene još u

gornjim disajnim putevima

• manje čestice se ne zadržavaju u značajnom broju



• policiklični aromatični ugljovodonici mogu dovesti do razvoja malignih tumora

• Nalazi se u izduvnim gasovima automobila

• U vazduhu se nalazi u slobodnom obliku ili sa česticama čađi


benzopiren



pneumokonioze

Udisanje proizvodne prašine Ugljena pigmentacija pluda „crna bolest“

Udisanje pamučne prašine „mrka bolest“



pneumokonioze

Silikoza : kvarcna prašina, otežano disanje, bol u grudima Silikatoza: dejstvo drugih silikata, npr talka ili nafelina Azbestoza: grupa prirodnih minerala-hidrosilikata


POSLEDICE ZAGAĐIVANJA VAZDUHA na zdravlje ljudi i životinja

TDK

Tehnički dopustiva koncentracija

MDK

Maksimalno dopustiva koncentracija



Teški metali



Pb, Hg, Cd



Pb

• sulfidne rude • sagorijevanje čvrstog otpada, uglja,

nafte • tetraetil olovo • Pb3O4 , antikorozivna zaštita

• Kumulativan otrov • Poremedaj centralnog nervnog

sistema, izaziva paralizu, glavobolju, vrtoglavicu



Hg

• Minamata • Sagorijevanje fosilnih goriva • metilživa • Uništava neurone, koru velikog

mozga

• Živini termometri !!!



Cd

• Srede se u sulfidnim stijenama • Pratilac Zn u prirodnim jedinjenjima • Prirodni nivo Cd u vazduhu iznosi oko

0,002 µg/m3

• Akumulira se u bubrezima, jetri i

pludima

• U kostima se taloži u vidu kadmijum fosfata

• Uzrokuje kamen u bubregu, kancerogen je

POSLEDICE ZAGAĐIVANJA VAZDUHA na zdravlje i produktivnost kod životinja

Smanjuju produktivnost

starost

konstitucija

fiziološko stanje



arsen olovo cink

bakar molibden

selen fluor SO2



• Gubitak želje za hranom

• Koža postaje suva, dlaka lomljiva

• Piju neuobičajenu količinu vode

• Smanjuje se mlečnost kod krava

• Životinje postaju manje otporne na druge bolesti



• Vede koncenracije sumpora i

molibdena smanjuju usvajanje bakra

kod biljaka što utiče i na životinje

• Dolazi do gubitka želje za hranom,

anemije, smanjuje se telesna masa



• Industrijska fluoroza

• Intenzivno trošenje zuba, oboljenje

kostiju i zglobova

• Životinje se teško kredu

• Značajno se smanjuje njihova

produkcija



• U ogledima je utvrđeno da se pri

koncentraciji sumpor-dioksida u

vazduhu od 0,15mg/m3

proizvodnja mleka kod krava

smanjuje za oko 10%. Sadržaj

masti u mleku za 8%. Rezultati

kliničkih ispitivanja ukazuju na

oštećenja jetre.


POSLEDICE ZAGAĐIVANJA VAZDUHA na kulturnim i materijalnim dobrima

korozija

20 puta veda u industrijskim

centrima

Oksidi sumpora i azota



• Naročito su ugrožen građevine koje u

sebi sadrže karbonate

• Kisele kiše u reakciji sa karbonatima

stvaraju rastvorljive soli koje se

ispiraju kišom

H2SO4 + CaCO3 → CaSO4 + H2O + CO2



• Mermer je veoma otporan na aero

zagađenje

• U Veneciji godišnje propadne oko 6%

mermera sa mnogih građevina



• Oksidi sumpora i sumporna kiselina nagrizaju gvožđe, čelik, bakar, nikal

• Od korozije stradaju metalne konstrukcije, skulpture od metala, bakra,

bronze

• Oksidi sumpora razaraju i kožu, tekstil, boje, vitraže ....


GLOBALNE POSLEDICE ZAGAĐIVANJA VAZDUHA Kisele kiše

110 000 km3

Kiša

Neophodna za živi

svijet

Opasnost za biosferu



• Kada stepen zakiseljavanja dostigne određen nivo

• Kiša, susnežica, sneg, magla, izmaglica koji su sebi sadrže materije

kisele prirode

• Anjoni: sulfati, nitrati, hloridi



• Na dva kontinenta od kiselih kiša ugroženo je oko 5 do 10 miliona km2



• Rastvaranje kiselih oksida u vodi je jedan od efikasnih načina za

uklanjanje zagađujudih supstanci iz vazduha.



• Ispiranje ispod oblaka



• Hloridni joni su osnova kiselosti za padavine iznad morskih površina




• Nastaje sagorijevanjem otpadnog

materijala (plastičnih masa)

• Najvede koncentracije u proljede i

jesen (intenzivni poljoprivredni radovi)

• Emisija amonijaka može premašiti

emisiju kiselih gasova

pH>8



• Donja granica kiselosti kišne vode pH

oko 3,4

• Suspenzija kiselih kapljica i magle

može imati i niže vrijednosti, pH ispod

2,8



• Mokrom i suvom depozicijom

zagađujude supstance dospevaju na

vodene i kopnene površine

• Brzina suve depozicije zavisi od

prirode prijemne površine

• Brzina mokre depozicije zavisi od

koncentracije rastvorenih gasova u

vodi



• Šumska vegetacija učestvuje u

deponovanju kiselih supstanci (

neposrednim zahvatanjem i

površinkom apsorpcijom)

• Povedava se koncentracija kiselih

anjona u zemljištu

• Povedava se stepen razmene između

H+ jona i jona alkalnih i zemnoalkalnih

metala (ispiranje metalnih katjona)



• Siromašno zemljište izloženo kiselim

kišama je zasideno sulfatima

• Najosetljivija su zemljišta koja ne

sadrže krečnjak

• Puferski sistemi omogudavaju da se

pH zemljišta ne mijenja



• U Poljskoj obolelo 400 000 hektara

šuma

• U Češkoj i Slovačkoj oko 500 000

hektara



5,7 do 5,2 pH koje predstavlja granicu između života i smrti za

mnoge organizme u slatkim vodama



• U tvrdim vodama puferski sistemi se opiru promeni pH

• U mekim vodama, gdje nema bikaarbonata, pH dostiže dosta niske

vrijednosti



• Al ispran iz tla i sedimenata je

visoko toksičan na pH 5,5

• Al(OH)3 se apsorbuje na škrge riba

• Remeti osmotski pritisak u delijama



• Al i TM koncentrišu se u ribama

i beskičmenjacima kojima se hrane

ptice i tako ulaze u lanac ishrane

GLOBALNE POSLEDICE ZAGAĐIVANJA VAZDUHA Efekat staklene bašte

Za poslednja dva vijeka : 180

milijardi tona CO2

Povedanje

temperature

Topljenje ledene mase na polovima



Poslednjih sto hiljada godina

količina CO2: do 290 cm3/m3

2030 god:

do 450 cm3/m3



Urbanizacija

Uništavanje šuma

Oslobađanje iz

morske vode usled povedanja

temperature




Povedanje koncentracije ugljendioksida, kao i oksida azota, metana, freona, ozona i dr. deluje na klimu na taj način što propuštaju kratkotalasne sunčeve zrake, a apsorbuju dugotalasne toplotne infracrvene zrake koji se odbijaju sa površine

zemlje. Njih zatim usmeravaju na biosferu. Energija koja se na taj način oslobodi dovodi do povedanja temperature a time i do promene klime



Predviđa se da de povedanje temperature vazduha u narednih 30 godina iznositi 3 do 4 stepena celzijusa.



Ugljen-dioksid onemogudava izlazak reflektovanih toplotnih zraka iz zemljinog omotača, odnosno onemogudava nodno rashlađivanje. Prostor iznad Zemlje u

zagađenoj atmosferi je zatvoren, slojem gasova usled čega je kontinuirana razmena onemogudena, i zračena toplota sa Zemlje nailazi na prepreku, vrada se nazad i

zagreva vazduh



Udruženo dejstvo ovih gasova uskoro, po procenama 2030 god biti jednako ili vede od dejstva ugljendioksida. Za sada ugljendioksid, vodena para, koja je takođe gas

staklene bašte, i oblaci zadržavaju oko 90% toplote


• stvaraju ga bakterije razlaganjem

organskih materija

• oslobađa se sagorevanjem drveta

• nastaje pri eksploataciji prirodnog

gasa

• Godišnje se u atmosferu ispušta oko

425 miliona tona metana od čega se

razlaže oko 375 tona a višak od oko 50

miliona tona predstavlja godišnje

povedanje sadržaja ovog gasa u

atmosferi



• nastaje kao rezultat delovanja

bakterija u zemljištu

• njegova količina se povedava i usled

primene veštačkih đubriva

• prosečan život azotsuboksida u

atmosferi je oko 170 godina



• antropogeni izvori

• rashladne tečnosti u

frižiderima

• u različitim sprejevima

• u proizvodnji plastične pene



• Ozon obrazuje štit od ultraljubičastog zračenja kada se nalazi visoko u stratosferi, a doprinosi efektu staklene bašte ukoliko

se pojavi na visinama gde lete putnički avioni.



• Na višim geografskim širinama : zime de biti krade, vlažnije i toplije, a leta duža, vrelija i suvlja

• Ekstremne promene klime predviđaju se u tropskim i subtropskim oblastima



• U sredini sa povedanom koncentracijom CO2 vedina biljaka de jednostavno postati veda

• Zemlja de verovatno postati siromašnija hranljivim sastojcima, sem ako se ne poveda upotreba mineralnih đubriva



• Porast od dva metra učinio bi gotovo sva niska koralna ostrva nenastanjenim

• U oblasti do 60 km od obale živi jedna tredina ukupnog svetskog stanovništva




Zagađenje vazduha prašinom

Čestice prašine smanjuju providnost amosfere

Smanjivanjem šumskog pokrivača zemlja postaje „sjajnija“

Smanjuje se prodor ultravioletne radijacije

Sniženje temperature

na Zemlji

Jače odbija sunčevu svetlost

GLOBALNE POSLEDICE ZAGAĐIVANJA VAZDUHA OZON

kiseonik

ubrzano disanje

ubrzavanje krvotoka

kardiovaskularne

smetnje

nesvestica




H2O + CO2 + sunceva svetlost, hlorofil, enzimi =kiseonik + ugljeni hidrati



• Eksplozivan gas • Plave boje

• Oštrog karakteritičnog mirisa • Apsorber ultraljubučastog zračenja



O3 + hν → O + O2 O + O3→ 2O2

3O2 + 285 kJ ↔ 2O3



• Devedeset procenata ozona se nalazi u stratosferi • Najkoncentrisaniji ozonski omotač je od 15 km do 30 km

• Varira u rasponu od 2 do 8 ppm



• Srednje mesečne vrednosti ozona se mijenjaju, u zavisnosti od geografske širine i godišnjeg doba

• Sadržaj ozona raste od ekvatora prema polu • Takođe su zapažene njegove oscilacije sa maksimumom u prolede i

minimumom u jesen



• Ozonski sloj štiti površinu zemlje od preteranog UV zračenja

• Reakcije hlora i ozonskog molekula rezultiraju stvaranjem kiseonika i oštedenjem ozonskog omotača.



• Danas je uglavnom prihvadeno da je na vedim visinama, između 35 i 50 km, nestajanje ozona posledica homogenih gasno-faznih reakcija, uz učešde

molekula NOx i atoma hlora i broma koji nastaju fotodisocijacijom hlorfluornihugljovodonika



• Polarni stratosferski oblak

• Heterogeni procesi

• zaleđene čestice HNO3 . 3H2O

i vode

• U stratosferi halogeni atomi

iz HFU se transformišu u dva

inertna jedinjenja HCl i ClNO3

koja ustvari predstavljaju

rezervoare hlora



HCl + ClONO2 → Cl2 + HNO3 (zaleđena čestica)

H2O + ClONO2 →HOCl + HNO3

Azotna kiselina ostaje u zaleđenom obliku. Hlor ostaje u gasnoj fazi do proleda i ponovne pojave Sunca, koje omogudava fotodisocijaciju.

Cl2 + hν→2Cl

Cl + O3 → ClO + O2



HCl + HOCl → Cl2(gas) + H2O(led)

HCl + N2O5 →ClNO2(gas) + HNO3(zaleđena čestica)



• 97% ozona u donjoj stratosferi između 154 i18 km izgubljeno, iznad Antarktika

• Za Evropu i Severnu Ameriku proračunato je ukupno smanjivanje ozona za oko 2,5 do 3,5% sa tendencijom ubrzavanja u poslednjoj deceniji

200 g štetnih hemijskih materija 16 g prašine 0,1 g...

Documents