Poverenje u kompetentnost

TEMA BROJA: Značaj međunarodnih organizacija Eurachem-a i Eurolab-a

Biltengodina ii • Broj 6 • oktoBar 2011 • Beograd

akreditacionotelo srBije

www.ats.rs

Kolegijalno ocenjivanje ATS-a

Primena standarda ISO/IEC 17021:2011

Komentar:Pravilnik o opštim i posebnim uslovima higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa

Najava:kongres metrologa 2011

Predstavljamo:Pravilnik o elektromagnetskoj kompatibilnosti

Sertifikacija proizvoda – standardi zasnovani na geografskom poreklu proizvoda

TEMA BROJA: Značaj međunarodnih organizacija eurachem-a i eurolab-a

U OVOM BROJU

srdačno,dr dejan krnjaić,

direktor ats-a

Poštovane koleginice i kolege,

i u ranijim brojevima našeg i vašeg Biltena mogli ste da čitate o značaju akreditacije na svetskom i evropskom tržištu i njenom priznavanju kako od nadležnih državnih organa tako i od potrošača.

takođe, pisali smo o evropskoj organizaciji za akreditaciju (ea) i njenoj novoj ulozi nakon usvajanja evropskih propisa u oblasti unapređenja trgovine proizvodima na jedinstvenom evropskom tržištu.

kao što već znate, osnovna misija ea je unapređenje transparentnosti sistema akreditacije država članica eU i drugih evropskih zemalja u okviru mreže potpisnica ea multilateralnih/bilateralnih (Mla/Bla) sporazuma, kao i upravljanje sistemom kolegijalnog ocenjivanja kojim se dokazuje usaglašenost nacionalnog sistema akreditacije sa zahtevima relevantnih standarda i dokumenata međunarodnih organizacija za akreditaciju.

Moram još jednom da istaknem da Mla/Bla sporazumi omogućavaju ono što je ekonomskim jezikom merljivo, a to je uklanjanje trgovinskih barijera na način da ljudi, proizvodi i usluge prelaze evropske i svetske granice. akreditacija donosi poverenje u usluge akreditovanih laboratorija, sertifikacionih i kontrolnih tela, koje proizvodima, ljudima i uslugama daju „međunarodni pasoš za trgovinu“, upravo iz razloga što su Mla/Bla sporazumi priznati na međunarodnom nivou od strane ilac-a i iaF-a.

akreditaciono telo srbije (ats ) je u periodu od 27. juna do 1. jula 2011. godine bilo predmet „kolegijalnog ocenjivanja“ tima ocenjivača ea u oblasti laboratorija za ispitivanje, medicinskih laboratorija, laboratorija za etaloniranje, kontrolnih tela, i sertifikacionih tela za sertifikaciju proizvoda i sertifikaciju sistema menadžmenta.

tim kolegijalnih ocenjivača je izneo mišljenje da u srbiji postoji neophodna zakonska osnova za rad akreditacionog tela, da ats ima adekvatne procedure koje stalno unapređuje, da su administrativno osoblje i vodeći ocenjivači posvećeni svom poslu, kao i da su tehnički ocenjivači i eksperti kompetentni.

tim ocenjivača ea zaključio je da ats sprovodi svoje aktivnosti u skladu sa procedurama i zahtevima ea i da je stekao poverenje u kompetentnost ats-a, a posledično i akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

tim ocenjivača je podigao 2 neusaglašenosti i 8 zabrinutosti i izneo 5 komentara, a nakon slanja predloga korektivnih mera od strane ats-a i prihvatanja istih od strane tima, konačan izveštaj sa ocenjivanja je 6. oktobra 2011. godine poslat sekretarijatu ea Mas saveta.

na sednici ea Mac saveta, koja će se održati 18. i 19. aprila 2012. godine u kopenhagenu, biće analiziran izveštaj sa ocenjivanja ats-a i verujemo da će biti doneta odluka o potpisivanju Mla/Bla sporazuma između ats -a i ea.

Potpisivanjem sporazuma između ats-a i ea srpskoj ekonomiji postaje dostupno ne samo milionsko evropsko tržište nego i svetsko za proizvode ispitane i sertifikovane od strane naših akreditovanih tela. sa druge strane, ats će ispuniti jedan od svojih zacrtanih ciljeva na putu ka evropskim integracijama, sa željom da i naredne izazove na uspešan način privede kraju.

Zahvaljujem jeleni Popović, pomoćniku ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja (Merr), drugim kolegama iz sektora za infrastrukturu kvaliteta Merr-a, kao i svim članovima organa i tela ats-a koji su zajedno sa nama doprineli uspešnoj realizaciji ovog zadatka.

Posebno se zahvaljujem zaposlenima ats-a i telima za ocenjivanje usaglašenosti, koji su tokom „kolegijalnog ocenjivanja“ bili predmet osvedočenja tima ocenjivača ea, i više nego uspešno pokazali svoju kompetentnost.

reč direktora

Nove akreditacije

Akreditaciono telo Srbije donelo je sledeće odluke: o dodeli akreditacije, niz odluka o održavanju ili obnovi akreditacije, proširenju, odnosno smanjenju obima akreditacije, suspenziji odnosno ukidanju akreditacije.

jun i jul 2011. godine

Dodeljena je akreditacija laboratorijama za ispitivanje:

• LifamM,Privrednodruštvozaproizvodnjuitrgovinud.o.o.,laboratorija za ispitivanje;

• IMK14.oktobar-urestruktuiranjua.d.,Kruševac;

• ElektrotehničkifakultetUniverzitetauBeogradu,Katedraza telekomunikacije, laboratorija za radio komunikacije, Beograd;

laboratorijama za etaloniranje:

• KvalitetAD,Niš;

• AMSS-Centarzamotornavozilad.o.o.,Beograd;

• VisokaGrađevinsko-geodetskaškolastrukovnihstudija,geodetski odsek, Metrološka laboratorija, Beograd;

i kontrolnim telima:

• Centarzamotoreimotornavozila,Zavodazamašinskoinženjerstvo, Mašinskog fakulteta niš;

• ENINGd.o.o.,Subotica;

• S.R.Ž.d.o.o.,NoviBanovci;

• Telixd.o.o.,NoviSad;

• LibelaElsidoo,NoviSad.

Doneta je odluka o ukidanju akreditacije laboratoriji za ispitivanje:

•MašinskifakultetUniverzitetauBeogradu,Centarzamotorna vozila, laboratorija FriMeks,

kao i kontrolnoj organizaciji

• ENERGOTOKd.o.o.,Beograd.

septembar 2011. godine

Dodeljena je akreditacija laboratorijama za ispitivanje:

• UniverzitetuNovomSadu,Prirodnomatematičkifakultetnovi sad, departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, laboratorija za hemijska ispitivanja životne sredine;

laboratorijama za etaloniranje:

• TSCMETERDOO,Beograd,Laboratorijazaetaloniranjerezervoara,

• Elektrotehničkiinstitut„NikolaTesla“AD,Beograd,

• Analysisd.o.o.,Beograd,

• LIMPMERILA,BačkaTopola,

• SHOLLEXDOO,Beograd,

• S.R.Ž.d.o.o.,NoviBanovci;

i kontrolnim telima:

• JKPBeogradskivodovodikanalizacija,Sektormerenjaikontrole, Pogon vodomera, Beograd,

• Kontrolavagad.o.o.,NoviSad,

• LIMPmerilad.o.o.,BačkaTopola.

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=570

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=584

4

Kolegijalno ocenjivanje ATS-a

5

ats je u periodu od 27. juna do 1. jula 2011. godine bio predmet

kolegijalnog ocenjivanja tima ea ocenjivača u skladu sa podnetim

zahtevom ats-a od 12. februara 2009. godine za potpisivanje

bilateralnih sporazuma sa ea (evropska organizacija za akreditaciju)

u oblasti laboratorija za ispitivanje i etaloniranje, kao i kontrolnih

tela, odnosno proširenim zahtevom od 27. avgusta 2010. godine u

oblasti medicinskih laboratorija i sertifikacionih tela za sertifikaciju

proizvoda i sertifikaciju sistema menadžmenta.

kolegijalno ocenjivanje sprovedeno sa ciljem da se proveri

usklađenost uspostavljenog sistema akreditacije sa zahtevima

standarda iso/iec serije 17000, pre svega 17011, odgovarajućim

zahtevima evropske regulative (uredba (ec) no 765/2008),

kao i smernicama i uputstvima međunarodnih organizacija za

akreditaciju.

Pored ocenjivanja u sedištu ats-a izvršeno je osvedočenje

u rad timova za ocenjivanje ats-a tokom 10 ocenjivanja tela

za ocenjivanje usaglašenosti (2 laboratorije za etaloniranje, 1

laboratorija za ispitivanje, 3 sertifikaciona tela za sertifikaciju sistema

menadžmenta, 2 sertifikaciona tela za sertifikaciju proizvoda, 1

kontrolno telo i 1 medicinska laboratorija).

UskladusaproceduromE-2/02EApolicyandProcedures for the

Multilateral agreement, a nakon dobijanja nacrta izveštaja tima

ea, ats je predložio sprovođenje adekvatnih mera kako bi bile

otklonjene podignute neusaglašenosti i zabrinutosti. nakon

usvajanja predloga korektivnih mera od strane tima ea, izveštaj sa

ocenjivanja je 06. oktobra 2011. godine poslat sekretarijatu ea saveta

za multilateralne sporazume (ea Mac). U narednim nedeljama biće

formirana ea Mas radna grupa (ea Mas task Force group) koja će

izvršiti evaluaciju konačnog izveštaja tima kolegijalnih ocenjivača ea

i dati preporuku članovima ea Mas saveta za glasanje. na sastanku

ea Mac saveta 18. i 19. aprila 2012. godine u kopenhagenu biće

izvršena analiza kako izveštaja tima kolegijalnih ocenjivača, tako

i radne grupe ea i verujemo da će većinom glasova biti doneta

odluka o potpisivanju bilateralnog/multilateralnog sporazuma

između ats -a i ea.

PeterKunc,LarsWaldner,AndreaValbuena,KaireTougu,GokhanBirbil,drBratislavMilošević,drDejanKrnjaić,mr natalija jovičić Zarić, Biljana tomić i katarina Bogojević

Peter kunc i gokhan Birbil (stoje), LarsWaldner,AndreaValbuenaiKaireTouguPeter kunc i gokhan Birbil (stoje), LarsWaldner,AndreaValbuenaiKaireTougu

PeterKunc,LarsWaldner,AndreaValbuena,KaireTougu,GokhanBirbil,drBratislavMilošević,drDejanKrnjaić,mr natalija jovičić Zarić, Biljana tomić i katarina Bogojević

Obaveštenja:

Primena standarda ISO/IEC 17021:2011

Novi zahtevi za akreditaciju

6

Međunarodni forum za akreditaciju (iaF), uz konsultaciju sa Međunarodnom organizacijom

za standardizaciju (iso), odredio je 1. februar 2013. godine kao datum početka primene

standarda iso/iec 17021:2011.

iaF je izdao informativni dokument, iaF id2:2011, koji je dostupan na sajtu iaF-a, a u kojem

je za sva tela akreditovana prema iso/iec 17021:2006 definisan prelazni period tokom

kojeg ista moraju da se prilagode zahtevima novog standarda.

tekst standarda iso/iec 17021:2011 je gotovo neizmenjen u odnosu na tekst postojećeg standarda iso/iec 17021:2006, ali sadrži dodatne

zahteve za proces sertifikacije kada je reč o proveri sistema menadžmenta, koju vrši treća strana i kompetentnost osoba koje učestvuju u

procesu sertifikacije.

nova verzija standarda je objavljena u republici srbiji i može se poručiti od instituta za standardizaciju.

od 1. septembra 2011. godine ats neće više prihvatati nove

prijave za akreditaciju prema iso/iec 17021:2006.

od 1. februara 2012. godine ats će dodeljivati nove akreditacije

samo prema iso/iec 17021:2011.

Akreditovana tela prema ISO/IEC 17021:2006 – prelazni

period

sva tela, koja su akreditovana prema iso/iec 17021:2006, moraju

da pripreme plan prelaska kojim bi se utvrdile promene u njihovim

sistemima menadžmenta i vremenski period koji je potreban za

njihovo izvršenje. Preporučuje se da ovakav plan bude dogovoren

sa ats-om pre obavljanja planiranog redovnog ocenjivanja u

sedištu sertifikacionog tela, u svakom slučaju, najkasnije do 15.

oktobra 2011. godine.

Prelazak na standard iso/iec 17021:2011 može da zahteva i

složenije promene, izmene u procedurama, uspostavljanje

novih režima obuke ili izmene i dopune već postojećih,

razvijanje softverskih sistema i primenu sistema za dokazivanje

kompetentnosti.

ats će proveriti primenu zahteva novog standarda u sedištu

sertifikacionog tela tokom redovnih nadzornih ocenjivanja ili

ponovnih ocenjivanja u cilju obnavljanja akreditacije. Ukoliko nije

drugačije dogovoreno, sva ocenjivanja nakon 15. oktobra 2011.

godine obavljaće se prema zahtevima novog standarda.

Ukoliko se tokom ocenjivanja utvrde neusaglašenosti,

sertifikaciono telo je u obavezi da ih otkloni u skladu sa procedurom

ats-a pre kraja prelaznog perioda kako bi akreditacija mogla biti

dodeljena. kako bi se osiguralo otklanjanje svih neusaglašenosti

do ovog roka, dokazi o otklanjanju neusaglašenosti se moraju

dostaviti ats-u najkasnije do 1. novembra 2012. godine.

U slučaju da sertifikaciono telo nema mogućnost da sprovede

neke od aktivnosti iz dogovorenog plana prelaska pre 1. februara

2013. godine (na primer: obavljanje obuka i evaluacije svog

osoblja iz komercijale u cilju ispunjavanja zahteva obaveznog

Priloga a standarda iso/iec 17021:2011), takve izmene će ats

identifikovati kao zapažanja i iste ne bi trebalo da utiču na odluku

ats-a, uz uslov da je primena plana dogovorena i da po svim

ostalim tačkama teče po planu.

nakon isteka prelaznog perioda, odnosno nakon 1. februara 2013.

godine, sva akreditovana sertifikaciona tela moraju biti usaglašena

sa standardom iso/iec 17021:2006.

Nove šeme akreditacije

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=555

7

U slučaju prijave za akreditaciju za koju je potrebno razviti novu šemu

sertifikacije, zasnovanu na iso/iec 17021, biće odmah primenjena nova verzija

standarda.

ISO je objavio na svom sajtu dokument u kojem su objašnjene izmene

standarda ISO/IEC 17021

dokument o unapređenom drugom izdanju standarda iso/iec 17021:2011,

kojim se definišu zahtevi za proveru sistema menadžmenta i kompetentnost

proveravača, je sada dostupan na sledećoj adresi

www.iso.org/tutorial17021 i može se besplatno preuzeti sa pomenutog sajta.

ovaj dokument je dostupan samo na engleskom jeziku i sastoji se od tri

prezentacije:

kratak pregled (27 slajdova)

proces provere (62 slajda)

kompetentnost proveravača (19 slajdova).

objašnjena je razlika između prvog izdanja iz 2006. godine i drugog izdanja.

revizija novog izdanja će biti izvršena nakon godinu dana kako bi se utvrdilo

da li je potrebno modifikovati zahteve iz prvog izdanja i uskladiti ih sa novim

zahtevima.

Časopis ISO Focus+ besplatno na Internetu

U stalnom nastojanju da rad na međunarodnim standardima

učini otvorenijim i dostupnijim, Međunarodna organizacija za

standardizaciju (iso) omogućila je korisnicima potpuni pristup

elektronskoj verziji časopisa iso Focus+ preko svog vebsajta.

Časopis je pokrenut u januaru 2010. godine kao zamena za iso

Focus i ISO Management Systems i objavljuje se na engleskom i

francuskom jeziku deset puta godišnje. Zamišljen je kao obavezno

štivo za sve one koji žele da budu dobro informisani o zbivanjima u

međunarodnoj standardizaciji, uključujući i poslovne ljude, inženjere

različitih profila, predstavnike potrošača, studente, itd.

takođe, korisnici mogu besplatno doći i do kompletne zbirke

elektronskih izdanja časopisa iso Focus, koji je izlazio u periodu

2004–2009,ičasopisaISOManagementSystems(2001–2009).

14. oktobar – Svetski dan standarda

“Stvaranjepoverenja širomsveta“,moto jeovogodišnjegSvetskogdana standarda, koji seveć42.godinuzaredomobeležava14.oktobra.Poredpodizanjasvestioznačajustandardizacijeuopšte,ciljovogodišnjih aktivnosti tri vodeće međunarodne organizacije za standardizaciju (iso, iec, itU) jeste isticanjeznačajastandardaustvaranjupoverenjaširomsveta¬–kakopoverenjakorisnikautodaćedobiti podjednaku uslugu i proizvod gde god da otputuju, tako i proizvođača da će njihov proizvod moći da se primeni širom sveta. i to upravo zahvaljujući međunarodnim standardima, jer su u njima sadržane osnovne karakteristike sistema, proizvoda i usluga.

Ovompoverenjusvakakodoprinosiinačinnakojisumeđunarodnistandardidoneti–uotvorenomi transparentnom okruženju, u kojem je svim zainteresovanima pružena mogućnost da daju svoj doprinos. Upravo zato jedan od ciljeva ovogodišnjeg svetskog dana standarda, kako se navodi u zajedničkoj poruci ove tri međunarodne organizacije, jeste povezivanje država putem međunarodnih standarda kako bi se povećao stepen globalnog poverenja.

Održana prva sednica novog Saveta za akreditaciju

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=582

http://www.ats.rs/modules.php?op=modload&name=News&file=article&sid=554

Prva zajednička sednica Upravnog odbora i Saveta za akreditaciju u novom sazivu

8

Upravni odbor akreditacionog tela srbije (ats) je na svojoj prvoj sednici održanoj 1. juna ove godine imenovao članove novog saveta za akreditaciju shodno članu 12. Zakona o akreditaciji i članovima 28. i 29. odluke o izmenama i dopunama osnivačkog akta akreditacionog tela srbije prema kojima se u ats-u obrazuje savet za akreditaciju kao stručno savetodavno telo ats-a po pitanjima iz oblasti akreditacije.

Upravni odbor je razmatrao 28 prispelih prijava za članove saveta i izvršio izbor i njihovo imenovanje, u skladu sa prethodno identifikovanim zainteresovanim stranama za akreditaciju i utvrđenim kriterijumima za izbor članova, a na osnovu poziva koji je ats uputio pomenutim zainteresovanim stranama da u određenom roku podnesu predloge za izbor i imenovanje.

savet za akreditaciju održao je konstitutivnu sednicu 10. juna 2011. godine na kojoj su u savet za akreditaciju imenovani sledeći članovi:

• predstavniciorganadržavneupraveiimalacajavnihovlašćenja:mr Jelena Popović, pomoćnik ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, mr Vida Živković, direktor direkcije za mere i dragocene metale, i Slavoljub Stanojević, šef

odseka za registraciju veterinarskih organizacija i veterinarske

usluge Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, trgovine,

šumarstva i vodoprivrede;

• predstavnikudruženjaproizvođačanapredlogPrivrednekomore

srbije: Slobodan Sotirov, izvršni direktor za kvalitet „tigar“ Pirot;

• predstavnikudruženjapotrošačanapredlogPokretazazaštitu

potrošača Beograda: prof. dr Milan Baltić, profesor Fakulteta

veterinarske medicine u Beogradu;

• predstavniciprivrednihdruštava,preduzetnika,komoraislično:

Vidosava Džagić, potpredsednik Privredne komore srbije, i

dr Aleksandar Petrović, profesor na Mašinskom fakultetu u

Beogradu, na predlog saveza inženjera i tehničara srbije;

• predstavnicifakultetaiinstituta:dr Slobodan Petrović, redovni

profesor tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u

Beogradu, i dr Ljubomir Stajić, redovni profesor Pravnog

fakulteta Univerziteta u novom sadu;

• predstavnici akreditovanih tela za ocenjivanje usaglašenosti:

Bogoljub Simonović, direktor ad za ispitivanje kvaliteta

„kvalitet“ niš, i dr Predrag Popović, izvršni rukovodilac

sertifikacionog tela i tehnički rukovodilac kontrolnog tela

Institutazanuklearnenauke„Vinča“Beograd.

savet za akreditaciju je predložio Upravnom odboru da za

predsednika saveta imenuje mr jelenu Popović, pomoćnika

ministra u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Upravni odbor ats-a je na svojoj 2. sednici održanoj 13. septembra 2011. godine, između ostalog, shodno statutu, dao saglasnost na članstvo ATS-a u IAF – Internationalaccreditation Forum.

na prvoj zajedničkoj sednici u novom sazivu Upravnog odbora i saveta za akreditaciju, koja je održana posle sednice Upravnog odbora, direktor ats-a dr Dejan Krnjaić izvršio je prezentaciju rezultata kolegijalnog ocenjivanja, koje je obavljeno u periodu od 27. juna do 1. jula u ats-u od strane tima za ocenjivanje evropske organizacije za akreditaciju. takođe, shodno zahtevima standarda srPs iso iec 17011:2007, tačka 4.3.2 po kojem akreditaciono telo

mora, radi zaštite nepristrasnosti i radi razvijanja i očuvanja načela i glavnih politika funkcionisanja akreditacionog sistema, imati dokumentovanu i primenjenu strukturu koja će omogućiti efikasno učešće zainteresovanih strana, Upravni odbor i savet za akreditaciju su doneli novo izdanje dokumenta „analiza odnosa akreditacionog tela srbije sa povezanim telima“.

Članovi Upravnog odbora: dr lazar turubatović, snježana Pupavac, nenad spasović, dr Bratislav Milošević i dr dejan krnjaić

Prva zajednička sednica Upravnog odbora i saveta za akreditaciju

mr jelena Popović, predsednica saveta za akreditaciju i snježana Pupavac, predsednica Upravnog odbora

Članovi Upravnog odbora: dr lazar turubatović, snježana Pupavac, nenad spasović, dr Bratislav Milošević i dr dejan krnjaić

Prva zajednička sednica Upravnog odbora i saveta za akreditaciju

mr jelena Popović, predsednica saveta za akreditaciju i snježana Pupavac, predsednica Upravnog odbora

Komentar: Laboratorijama neophodna pomoć državeNovi pravilnik - stara praksa

9

Prvog juna 2011. godine stupio je na snagu Pravilnik o opštim i posebnim uslovima higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa (Sl. glasnik RS 72/10). Većinalaboratorija se akreditacijom standardnih metoda za ispitivanje pripremila za novi propis, međutim, problemi su se javili u vezi nedoumica

u njegovom sprovođenju u pojedinim delovima, što je izazvalo dileme u tumačenju rezultata ispitivanja zbog određenih nejasnoća, a delom i zbog izostavljanja i nepokrivenosti pojedinih oblasti za ispitivanje. sve stručne probleme koji su vezani za sistem kvaliteta, laboratorije su rešavale međusobnim dogovaranjem i uzajamnim pomaganjem, uz konsultacije sa stručnim osobljem iz ovih oblasti, a uz pomoć stručnog osoblja akreditacionog tela srbije (ats), kako sistem kvaliteta menadžmenta ne bi bio doveden u pitanje.

s obzirom na to da se laboratorije moraju pridržavati važećih propisa, nema mogućnosti za bilo koji vid improvizacije. Međutim, svi subjekti u lancu proizvodnje hrane nisu podjednako pripremljeni i obučeni u sprovođenju pojedinih zahteva i odredbi. oni, koji imaju određeni vid samokontrole, spremnije su dočekali nova pravila. Moramo biti svesni činjenice da proizvođači hrane od svojih svakodnevnih poslova, izgleda, nemaju dovoljno vremena za ovako važan deo stručnog rada, tj. praćenje i tumačenje propisa, a u protekle dve godine najviše propisa doneto je upravo iz ove oblasti, ali i drugih, čija je primena takođe iziskivala kako velike napore, tako i nezanemarljiva materijalna sredstva.

kao pomoć privrednim subjektima početkom juna nadležno ministarstvo je na svom sajtu objaviloVodič koji bliže određuje

pojedine odredbe pravilnika i dobra je pomoć privrednim subjektima, samo, pored toga što je malo zakasnio, ne može biti zvaničan dokument i u tumačenju rezultata laboratorije se ne mogu na njega pozivati, jer se ne navodi u Pravilniku kao njegov sastavni deo. to predstavlja i jedno od otvorenih pitanja koje bi trebalo rešiti u narednom periodu.

Pored navedenih neusaglašenosti potrebno je naglasiti da ni PravilnikniVodičneobavezujulaboratorijedavršeuzorkovanje,pogotovo ne pri samokontroli proizvodnih procesa proizvođača hrane, a teret nefunkcionisanja ovog sistema i nedovoljne obučenosti u praksi se prebacuje na laboratorije. s druge strane, privrednim subjektima u lancu proizvodnje hrane Zakon o bezbednosti hrane je dozvolio da sami donose planove za internu i eksternu kontrolu proizvodnih procesa i gotovih proizvoda u sistemu samokontrole, jer oni odgovaraju za bezbednost proizvoda u prometu. Zbog skupog repromaterijala i složenosti pojedinih metoda ispitivanja, većina njih odustaje od kontrole, što potvrđuje mali broj uzoraka koji stiže u laboratorije. Pored toga, broj subjedinica koji čine jedan uzorak povećao se na pet, što privrednim subjektima predstavlja dodatni trošak, tako da takozvana samokontrola subjekata u poslovanju hranom, gde još nije postignut zadovoljavajući nivo svesti proizvođača, distributera, uvoznika i drugih, utiče na opstanak laboratorija kao osnovnog činioca u očuvanju bezbednosti hrane i jednog od važnih činilaca u očuvanju zdravlja ljudi i životinja.

Usklađivanje propisa u oblasti bezbednosti hrane je složen proces i zahteva apsolutnu budnost struke. ipak, mnogo veći problem je razumevanje, promena svesti i edukacija subjekata u poslovanju hranom. Politika bezbednosti hrane i hrane za životinje, koja obuhvata proceduralne i suštinske zahteve za postojanje bezbedne, higijenski ispravne hrane, zasniva se na laboratorijskim analizama i njihovim rezultatima. i zahtevi tržišne ekonomije, postavljeni kroz parametre kvaliteta, koji su usko vezani za nivo konkurentnosti domaćih proizvoda, zasnivaju se na laboratorijskom utvrđivanju i kontroli standarda. Zato je pomoć države neophodna da bi se sačuvala postojeća mreža laboratorija, u cilju unapređenja zdravlja i bezbednosti potrošača, ali je potrebno i sačuvati integritet svakog subjekta u poslovanju hranom.

Što se aktivnosti „eko-laB-a“ tiče, laboratorija je u sistemu mreže laboratorija koje su „pred vratima“ priznavanja i borimo se svakodnevno da unapredimo naš sistem menadžmenta kvalitetom, da proširimo svoje aktivnosti i obezbedimo dobro mesto na tržištu, kako bismo sačuvali svoj integritet i obezbedili poverenje klijenata u rezultate ispitivanja, uz uvažavanje konkurencije. U početku nije bilo lako pomiriti mesto direktora laboratorije i predsednika grupacije laboratorija, koji zastupa interese svih akreditovanih članica. sada kao predsednik Uo akreditacionog tela srbije zastupam interes ats-a i akreditovanih organizacija, a sve u cilju unapređenja naše infrastrukture kvaliteta i promocije srbije.

(objavljenoubroju1685Poljoindustrije–listaposlovnogsistemaPkB-a)

Mr Snježana Pupavac, direktor „eko-laB“ doo Padinska skela, predsednik Uo ats i grupacije za ispitivanje hrane Pks

Kongres metrologa 2011.

10

kongres metrologa 2011. organizuju građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, društvo metrologa i direkcija za mere i dragocene metale. kongres će se održati u kladovu 17-19. oktobra 2011. godine, a poseban osvrt biće na merenjima u građevinarstvu. Pozvani su stručnjaci u oblasti metrologije, fakulteti, naučno-istraživački instituti, metrološke laboratorije, stručna udruženja, preduzeća i asocijacije, proizvođači i uvoznici merila i merne opreme da kao autori naučnih i stručnih priloga, sponzori, aktivni učesnici i izlagači doprinesu uspehu naučno-stručnog skupa. cilj kongresa je razmena informacija, naučnih i stručnih saznanja i poboljšanje kvaliteta u svim oblastima metrologije. informacije o kongresu date su na sajtu društva metrologa www.drustvometrologa.org.

kongres će raditi u 19 sekcija prema klasifikaciji iMeko (international Measurement confederation, www.imeko.org), i to: 1) obrazovanje i obučavanje u merenjima i instrumentima; 2) fotonika; 3)merenja sile,mase i obrtnogmomenta; 4)merenjaelektričnih veličina; 5) rečnik; 6) nauka o merenjima; 7) sledivost u metrologiji; 8) merenja protoka; 9) tehničke dijagnostike; 10) metrološke infrastrukture; 11) merenja temperature i toplote; 12) merenja u biologiji i medicini; 13) merenja geometrijskih veličina; 14) eksperimentalnamehanika; 15)merenja pritiska i vakuuma;16) merenja u robotici; 17) merenja ljudskih funkcija; 18) tehnike merenja u graditeljskoj industriji i 19) matematički alati za obradu merenja.

s obzirom na posebnu tematiku, kojoj je posvećen kongres merenja u građevinarstvu, ove godine će biti održane i sledeće sekcije: 1) merenja na izvedenim građevinskim objektima; 2) merenja u oblasti građevinske fizike (termika, akustika, osvetljenje); 3) građevinska merenja na hidroenergetskim postrojenjima; 4) građevinska merenja na termoenergetskim postrojenjima;5) meranja pri ispitivanju građevinskih materijala; 6) merenja u vodno-ekološkom inženjerstvu i 7) geodetska merenja u građevinarstvu.

Zakongresjeprijavljeno48radovačijisuautoriizDirekcijezamerei dragocene metale, sa fakulteta i iz akreditovanih laboratorija iz RepublikeSrbijeiBosneiHercegovine.

Prethodni kongresi metrologa održani su 2000., 2003., 2005., 2007. i 2009. godine.

kongres metrologa 2000. održan je u novom sadu (15-17.

novembra 2000. godine) u organizaciji Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta novi sad, društva metrologa i Zavoda za mere i dragocene metale.

kongres metrologa 2003. održan je u Beogradu (20-23. maj 2003. godine) u organizaciji Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, društva metrologa i Zavoda za mere i dragocene metale. organizovanje kongresa metrologa 2003. podržalo je Ministarstvo nauke i životne sredine republike srbije.

kongres metrologa 2005. održan je u Beogradu (18-20. maj 2005. godine) u organizaciji građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, društva metrologa i Zavoda za mere i dragocene metale. organizovanje kongresa metrologa 2005. podržalo je Ministarstvo nauke i životne sredine Republike Srbije. Vremeodržavanja kongresa se poklopilo sa 130. godišnjicom donošenja metarske konvencije tako da je poseban ostvrt na kongresu dat merenjima dužine.

kongres metrologa 2007. sa posebnim osvrtom na merenja u hemijskoj industriji, održan je na Zlatiboru (26-28. septembra 2007. godine) u organizaciji tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, društva metrologa i direkcije za mere i dragocene metale. organizovanje kongresa metrologa 2007. podržalo je Ministarstvo nauke republike srbije.

kongres metrologa 2009. održan je na Paliću (7-9. oktobra 2009. godine) u organizaciji Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta novi sad, društva metrologa i direkcije za mere i dragocene metale. organizovanje kongresa metrologa 2009 podržalo je Ministarstvo nauke republike srbije.

kongres metrologa je na neki način nastavio tradiciju jugoslovenskog simpozijuma o merenjima i mernoj opremi koji se održavao u organizaciji jugoslovenskog komiteta za električna merenja (jUkeM) koji je kasnije prerastao u savez društava za mernu tehniku jugoslavije. na simpozijumu su učestvovali i eminentni naučnici iz nacionalnih metroloških institucija drugih država: Velike Britanije, SR Nemačke, Japana, iz Međunarodneunije za čistu i primenjenu hemiju, sa univerziteta Usa i Švedske. Učesnici simpozijuma su na ovaj način imali priliku da se upoznaju sa vrhunskim dostignućima metrologije u svetu, posebno sa novim trendovima i rezultatima u reprodukovanju etalona osnovnih jedinica međunarodnog sistema jedinica. takođe su održavani iokruglistolovi.Velikibroj radovaprezentovan jenaengleskomjeziku.

Veoma značajan Simpozijum o merenjima i mernoj opremii kongres metrologa jugoslavije održani su 1998. godine u Beogradu u organizaciji saveznog zavoda za mere i dragocene

Regionalna konferencija o akreditaciji

metale, srpske akademije nauka i umetnosti i crnogorske akademije nauka i umetnosti. ovaj kongres i simpozijum bili su posvećeni 125. godišnjici postojanja zakonske metrologije u srj.

osnivačka skupština društva metrologa održana je 1998. godine u Beogradu u okviru simpozijuma o merenjima i mernoj opremi. U statutu društva metrologa definisani su ciljevi društva: „okuplja i podstiče stručnjake koji se bave metrologijom da međusobno razvijaju kreativnu inicijativu za njen dalji razvoj i unapređenje, prati razvoj metrologije i ukazuje na tokove, zbivanja i promene u ovoj oblasti, razmatra, daje stručno mišljenje o elaboratima, projektima, analizama, planovima razvoja i slično, na zahtev preduzeća i drugih organizacija, predlaže programe obrazovanja i obuke na svim nivoima obrazovanja, pokreće inicijative i učestvuje u pripremi standarda od značaja za struku; sarađuje kod izrade propisa iz oblasti metrologije, podstiče i pomaže svoje članove u stručnom usavršavanju i organizovanju odgovarajućih vidova kontinuiranog obrazovanja i obuke, organizujući skupove, savetovanja, konferencije i seminare o aktuelnim problemima iz oblasti metrologije i/ili srodnih oblasti, podstiče izdavanje naučnih i stručnih radova i publikacija: časopisa, knjiga, udžbenika, itd.,

povezuje se sa sličnim naučnim, stručnim i drugim organizacijama, domaćim ili međunarodnim, radi promocije metrologije, inicira i realizuje druge zadatke iz oblasti metrologije“.

radi ostvarivanja svojih ciljeva društvo će organizovati simpozijum ili kongres o merenjima i mernoj opremi, svake druge godine; izdavati časopis posvećen problemima metrologije; sarađivati sa međunarodnom organizacijom iMeko; organizovati periodično specijalističke kurseve; sarađivati sa srodnim stručnim organizacijama i udruženjima u zemlji i svetu i raditi na svim područjima i svim oblastima koji na bilo koji način mogu da doprinesu unapređenju metrologije u zemlji.

sedište društva metrologa je u zgradi direkcije za mere i dragocene metale,MikeAlasa14,11000Beograd.

društvo metrologa je postalo član međunarodne organizacije iMeko na sastanku generalne skupštine održanom 8-9. septembra 2008. godine u Budimpešti. Članstvo u ovoj organizaciji donelo je mnoge prednosti članovima društva metrologa i drugim stručnjacima koji se bave merenjima i metrologijom.

regionalna konferencija o akreditaciji održana je u ohridu, Makedonija, od 28. do 29. septembra 2011. godine u organizaciji iarM (instituta za akreditaciju republike Makedonije), uz podršku giZ projekta za integraciju tehničkih direktiva eU koje se tiču oblasti: slobodnog kretanja roba i energije, u okviru programa makedonsko-nemačke saradnje, a pod pokroviteljstvom nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i iPa projekta evropske unije.

konferenciji su prisustvovali predstavnici nacionalnih akreditacionih tela (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo(UN 1244), Makedonija, Srbija, Hrvatska, Crna Gora), vođe IPAnacionalnogiregionalnogprojekta(IrenaVasaiteneiDavidNorris)i Biljana dodevska, predstavnica Ministarstva ekonomije republike Makedonije koja je predstavila nacionalno zakonodavstvo kojim se uređuje oblast slobodnog kretanja roba. Predstavnici nacionalnih akreditacionih tela upoznali su se međusobno sa novinama u radu svojih institucija, dok su predstavnici akreditacionalnog tela srbije (ats) predstavili i informacioni sistem ats-a, temu koja je izazvala veliko interesovanje svih prisutnih kolega.

skup je organizovan sa ciljem da se predstavnici akreditacionih tela u regionu upoznaju sa trenutnom situacijom u akreditacionim telima, razmene iskustva u okviru ea kolegijalnog ocenjivanja, unaprede saradnju kroz aktivnosti razmene informacija, iskustava i dokumentacije u oblasti akreditacije, zajedničkog organizovanja seminara i konferencija, uzajamnog obučavanja kadrova, razmene ocenjivača i tehničkih eksperata, odnosno razvoja novih

šema akreditacije i zajedničkog učestvovanja organizacija u međulaboratorijskim poređenjima.

neke od ovih aktivnosti su se ostvarivale tokom prethodnog iPa projekta, a biće nastavljene i u sledećem regionalnom projektu iPa 2011 „infrastruktura kvaliteta u zemljama zapadnog Balkana i turskoj“, koji je započeo u avgustu ove godine. tokom 30 meseci trajanja projekta, uz budžet od 2.5 miliona evra, biće održano najmanje 20 praktičnih obuka sa oko 200 delegata, najmanje 11 Pt vežbi, sa najmanje 55 laboratorija koje će u njima učestvovati, uključujući i nacionalna akreditaciona tela i metrološke institute.

Projekatobuhvata4komponente:

1. ocena napretka institucija infrastrukture kvaliteta zemalja u regionu;

2. regionalne šeme za proveru stručne osposobljenosti laboratorija u prioritetnim oblastima privrede zemalja regiona (proficiencytesting);

3. obuke iz oblasti infrastrukture kvaliteta (standardizacije, akreditacije, metrologije, ocenjivanje usaglašenosti, tržišnog nadzora i dr.);

4.Jačanje regionalne saradnje u oblasti infrastrukture kvaliteta(networking);

dogovoreno je da nacionalna akreditaciona tela vođi iPa regionalnog projekta istaknu prioritete i teme koje bi mogle biti na dnevnom redu sledećih regionalnih konferencija, kao i samog projekta u oblasti akreditacije. jedna od tema na sledećem regionalnom skupu koji će se održati početkom maja u srbiji, biće status nacionalnih akreditacionih tela, kao i finansiranje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i Uredbom eZ 765/2008.

skupu su ispred ats-a prisustvovali dr dejan krnjaić, dr Bratislav Milošević, jasna stojanović i Milan savić.

dr dejan krnjaić, direktor ats-a

david norris, vođa iPa regionalnog projekta

Nada Vučijak, DMDM

dr dejan krnjaić, direktor ats-a

david norris, vođa iPa regionalnog projekta

Sertifikacija proizvoda - standardi zasnovani na geografskom poreklu proizvoda

Oznake geografskog porekla

Plan kontrole

Kako nastaje oznaka geografskog porekla kao dobrovoljni standard?

12

sertifikacijom proizvoda sa geografskim poreklom potvrđujemo i

garantujemo potrošačima da je specifičnost proizvoda jedinstvena

kombinacija lokalnih prirodnih resursa (klime, zemljišta, različitih

životinjskih vrsta ili biljnih sorti), i tradicije, znanja i veština koje se

često prenose s kolena na koleno, a sve to na određenoj teritoriji.

Proces sertifikacije je obavezan za sve proizvode koji imaju

registrovanu i zaštićenu oznaku geografskog porekla koju žele

da koriste na tržištu - na primer proizvođači Parma šunke iz italije,

FetasiraizGrčke,SlavonskogkulenauHrvatskoj,ilikodnas,kada

sesistemuspostavi,Futoškogkupusa,Homoljskogmeda,itd.

Prema zakonu, u srbiji postoje dve vrste oznaka geografskog

porekla za poljoprivredne proizvode (vina i rakije su regulisani

posebnom evidencijom):

Ime porekla (Pdo) koje je je geografski naziv zemlje, regiona,

ili lokaliteta, kojim se označava proizvod koji odatle potiče,

čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljeni

geografskom sredinom, uključujući prirodne i ljudske faktore i čija

se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom

ograničenom području.

Geografska oznaka (Pgi) koja identifikuje određeni proizvod

kao proizvod poreklom sa teritorije određene zemlje, regiona

ili lokaliteta sa te teritorije, gde se određeni kvalitet, reputacija

ili druge karakteristike proizvoda suštinski mogu pripisati

geografskom poreklu i čija se proizvodnja i/ili, prerada i/ili

priprema odvijaju na određenom ograničenom području.

U eU postoji i treći oblik standarda/zaštite prema geografskom

poreklu - tradicionalni specijalitet koji podrazumeva izradu

jela po tradicionalnom receptu ili od tradicionalnih sastojaka u

toku generacijskog perioda (barem 25 godina) - na primer Pizza

napolitana ili Prekmurska gibanica, itd.

Šta razlikuje ime porekla i geografsku oznaku (Pdo i Pgi):

Plan kontrole je vodeći dokument za inspekcijska ili/i sertifikaciona tela, a sertifikacija oba standarda podrazumeva ispitivanje:

1. suštinskih karakteristika proizvoda (ukusa, mirisa, teksture, boje, izgleda, arome…)

2. Proizvodnih karakteristika proizvoda - načina na koji se proizvodi, priprema i konzumira proizvod

3. teritorije, tj. geografskog područja na kom se proizvodi.

svaki proizvod sa geografskom oznakom ima svoj jedinstveni

standard.

elaborat ili specifikacija (code of practice) je dokument koji

uspostavlja pravila za korišćenje oznake geografskog porekla i

definiše dobrovoljni “standard” tj. korake, postupke za proizvođače

koji žele da proizvod plasiraju na tržište.

definisanje zajedničkih pravila proizvodnje - sa svim kritičnim

postupcima je suština uobličavanja standarda za taj proizvod. ta

pravila moraju da budu:

• Garantspecifičnogkvalitetaproizvoda-dajeproizvodmoguće

razlikovati od sličnih

• Konkretna imerljivapravila-danaosnovunjihkakopotrošači

tako i ocenjivači mogu da procene njihovu primenu

•Otvorena i dostupna svim proizvođačima u regionu - čime se

ispunjava priroda kolektivnog vlasništva ovog standarda.

ovaj dokument sadrži sve odrednice proizvoda na osnovu kojih ga

razlikujemo - i u njemu je u posebnom delu - takozvanom planu

kontrole, definisano:

• Štasekontroliše(kritičnetačkevezanezatehnologijuproizvodnje

ili izgled i ukus proizvoda, poreklo sirovine, itd.)

•Metod/način na koji se kontroliše (dokumentacija, vizuelna

provera, ili analiza u laboratoriji) i moment kontrole

•Dinamikukontrole

• Sankcijezanedostatke.

kvalitet i bitna svojstva ISKLjUČIVOuslovljenigeografskim poreklom

sertifikacija je u funkciji:

kvalitet i reputacija i specifičnosti se pripisuju geografskoj sredini

proizvodnja, prerada i pri-prema se u celini odvijaju na određenom geografs-kom području

ispitivanja veze između specifičnih kvaliteta i ljudskih resursa geograf-skog područja

inventara specifičnosti proizvoda i njihovog povezivanja sa geografs-kim područjem i poreklom

proizvodnja i/ili, prerada i/ili priprema se odvijaju na određenom ograničenom području

Pdoime porekla

Pgigeografska

oznaka

Da li je ovaj standard za vas?Standard sa ličnim pečatom proizvođača

Kako do sertifikovanog geografskog porekla?

www.poljostandardi.com

13

specifičnost proizvoda sa oznakama geografskog porekla je da za svaki od proizvoda govorimo o posebnom standardu, koji ostavljaprostorzaLIČNIPEČATPROIZVOĐAČA.Elaboratom(codeof practice) je uobičajeno da se proizvod definiše na način da se dozvoljava proizvođačima da ispolje veštinu i dugu (porodičnu) tradiciju u proizvodnji tako što će pribeći „malim tajnama” tokom nekog od koraka proizvodnje, ne ugrožavajući pritom specifične karkteristike proizvoda (to je na primer količina ili razmer određenih začina, moment ocenjivanja kad je proizvod gotov, itd.).

time se ovi proizvodi i razlikuju od “standardizovanih industrijskih” proizvoda, a potrošaču je ostavljeno da prema svom ukusu bira i proizvod i proizvođača.

nakon sertifikacije proizvodi imaju pravo da nose oznaku koja dokazuje status zaštite geografskog porekla. U eU to izgleda ovako:

U srbiji još uvek ne postoji nacionalni logo za proizvode sa geografskim poreklom, ali se radi na dizajnu i uvođenju u upotrebu.

globalizacija tržišta i nove tehnologije mogu da ugroze posebnost

tradicionalnih proizvoda, kao i nedostatak koordinacije između

lokalnih aktera i želja za povećanjem obima proizvodnje preko

limita lokalnih resursa. reputacija i vrednost proizvoda sa

geografskim oznakama su čest motiv za imitaciju i zloupotrebe, pa

se na tržištu pojavljuju proizvodi kojima se obmanjuju potrošači

i koristi naziv proizvoda i nekih njegovih osobenosti kada za to

nema osnova.

ovo su neki od razloga zbog kojih se preporučuje ne samo

usvajanje niza strogih pravila koja bi sprečila gubitak posebnog

kvaliteta, već se preporučuje sertifikacija procesa proizvodnje

i proizvoda. sertifikacijom se na taj način pojačava i poverenje

kupaca - jer upotreba geografske oznake je moguća kroz status

ovlašćenog i sertifikovanog korisnika.

dok se ovlašćeni korisnik postaje upisom u registar kod Zavoda za

intelektualnu svojinu, sertifikaciju bi trebalo obaviti kod neke od

akreditovanih kuća (za sada još uvek nema organizacija u ovom

statusu).

treba upozoriti, da je pre odlučivanja na registraciju zaštite

geografskog porekla potrebno napraviti detaljnu analizu tržišnog

lanca, aktera i potencijala na tržištu, jer sam proces efikasnog

upravljanja i sertifikacije zaštićenog proizvoda nije jeftin (iskustva

drugih zemalja) naročito kad je broj proizvođača mali. Formiranje

lokalne organizacije proizvođača, koja bi obezbedila ne samo

koordinaciju aktivnosti lokalnih aktera, već i jednoobraznost

postupka proizvodnje je korak ka efikasnijoj i jeftinijoj sertifikaciji.

sistem sertifikacije geografskog porekla proizvoda u srbiji je

u izgradnji i uspostavljanju i na našim stranicama ćemo vas

informisati o pomacima i reformama u ovoj oblasti.

Javni poziv za ovlašćivanje sertifi-kacionih kuća za sprovođenje kontrole kvaliteta i posebnih svojstava poljo-privrednih i prehrambenih proizvoda sa oznakama geografskog porekla

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i

vodoprivrede je objavilo javni poziv za ovlašćivanje

sertifikacionih kuća za sprovođenje kontrole kvaliteta

i posebnih svojstava poljoprivrednih i prehrambenih

proizvoda sa oznakama geografskog porekla.

cilj javnog poziva je ovlašćivanje sertifikacionih tela radi

uspostavljanja sistema kontrole kvaliteta i posebnih

svojstava poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda

sa oznakama geografskog porekla tako što se utvrđuje

usklađenost kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda, način

proizvodnje proizvoda i poreklo sirovine, sa podacima

sadržanim u specifikacijama, odnosno elaborata, u skladu

sa zakonom kojim se utvrđuju oznake geografskog porekla.

Prijave za javni poziv podnose se do 28. oktobra 2011.

godine.

sertifikacija od strane nezavisne sertifikacione organizacije, je najčešći i uobičajen način verifikacije kvaliteta proizvoda sa geografskim oznakama porekla u svim zemljama koje učestvuju u međunarodnoj trgovini ovim proizvodima i koje prihvatanju međunarodne standarde. sa druge strane, dok su proizvodi namenjeni samo lokalnom tržištu, nije retkost da se verifikacija i kontrola kvaliteta vrše od strane samih proizvođača i kroz internu kontrolu.

U srbiji još uvek nisu zvanično akreditovane organizacije za sertifikaciju ovih standarda, tako da se sada kontrola ovog standarda ne vrši ili se zasniva na internoj kontroli proizvođača uz podršku neke od stručnih institucija (instituta, laboratorije, fakulteta) koji većinom vrše samo kontrolu svojstva proizvoda, ali ne i procesa proizvodnje.

i ubuduće, nakon uspostavljanja sertifikacionih kuća za ovaj standard, izuzetan značaj i ulogu u procesu verifikacije i kontrole imaju i organizacije/asocijacije proizvođača ili takozvana interprofesionalna tela koja okupljaju aktere duž tržišnog lanca (proizvođače sirovina, prerađivače u različitim koracima, trgovce, distributere, itd).

kroz detaljnu dokumentaciju, kojom se dokazuje sledljivost u svim fazama proizvodnje, ove organizacije mogu da u velikoj meri olakšaju i pojeftine kontrolu sertifikacionih kuća.

Princip SLEDLjIVOSTI je od izuzetnog značaja za uspostavljanjeveze između proizvoda i teritorije, a u slučaju proizvoda sa geografskim oznakama porekla omogućuje da se identifikuju koraci u proizvodnji - od karakteristika i porekla sirovine pa do samih potrošača - i da se ustanovi da se odredbe, definisane u elaboratu/specifikaciji, poštuju u potpunosti.

Politika kvaliteta i kvalitet proizvoda u Evropskoj uniji(tekst iz prvog broja žurnala o GI u Evropi – Qualigeo.EU, Denis Pantini – Quality products and policies in European Union)

14

Koje strategije kvaliteta garantuju proizvođačima proizvoda sa

imenom porekla (PDO) i geografskim oznakama (PGI) dugoročnu

ekonomsku održivost?

kvalitet poljoprivrednih proizvoda je uvek bio prioritetan

potrošačima, kompanijama i zakonodavnim institucijama. tokom

godina Zajedničkom poljoprivrednom politikom se nastojalo da

se zadovolje potrebe proizvođača i potrošača, pri čemu su uzeti

u obzir stavovi obeju strana. Ukoliko građani eU, što je već neko

vreme slučaj, poistovećuju kvalitet hrane sa karakteristikama

proizvoda i poštovanjem higijenskih i zdravstvenih zahteva

(bezbednost hrane), onda kroz globalizaciju i postepeno otvaranje

tržišta evropske zajednice, kvalitet dobija novu dimenziju koja je

važna za proizvođače: konkurentnost.

s obzirom na komparativne prednosti - nižu cenu i troškove

proizvodnje i veći komercijalni kapacitet kompanija van eU,

evropski proizvođači se usmeravaju i ka kvalitetu kao strateškom

kriterijumu koji odvaja poređenje konkurentnosti od troškova, što

se pokazalo samo kao strukturalni gubitak.

danas je politika kvaliteta sastavni deo caP - a (Zajedničke

poljoprivredne politike) i predstavlja dvostruku korist: s jedne

strane je efikasna kod jačanja konkurentnosti u poljoprivredi i

oživljavanja ruralnih oblasti; s druge strane, pruža potrošačima

veći broj informacija o poreklu proizvoda. Postojeći propisi, na

kojima se ova politika (Uredbe eZ br. 509 i 510 iz 2006. godine)

zasniva, će uskoro biti revidirani kroz zakonski predlog koji je

poznat pod nazivom „paket propisa iz oblasti kvaliteta”.

ova revizija će uvesti izmene u pravni okvir čime će se odgovoriti

na potrebe proizvođača da se održi proizvodnja, kao i na potrebe

potrošača da dobiju veći broj informacija i garancija kada je reč o

poreklu proizvoda.

kako bi se razumele ove potrebe i njihovi motivi, potrebno je

krenuti od razumevanja strukturnih i socio-ekonomskih razlika

između država članica i njihovih proizvodnih sistema koji stvaraju

kvalitet.

U ovom trenutku broj registrovanih prehrambenih proizvoda

sa imenom porekla (Pdo), geografskim oznakama (Pgi) i

garantovanim tradicionalnim specijalitetima (tsg) u eU je veći od

1.000 što je gotovo dvostruko više u odnosu na broj proizvoda koji

su registrovani pre deset godina (u 2000. godini broj registrovanih

prehrambenih proizvoda je bio manji od 600). Uprkos znatnom

povećanju, sistem zaštite prehrambenih proizvoda sa geografskim

oznakama još uvek predstavlja mali segment tržišta: u odnosu na

skoro1.400milijardievramaloprodajnevrednosti,kojaseostvari

zahvaljujući potrošnji hrane (potrošnja kod kuće i van kuće, ne

uključujući alkoholna pića), udeo ovih proizvoda ne iznosi ni 2%.

Značaj je smanjen uglavnom zbog relativno malog tržišnog

lanca, tj obima proizvodnje, što karakteriše sistem proizvodnje

proizvoda sa oznakama geografskog porekla. Prikaz na slici 1

pokazuje da u proseku vrednost proizvodnje (veleprodajna cena)

proizvoda sa imenom porekla odnosno geografskim oznakama,

iznosi oko 19.000 eura, pri čemu su prosečne vrednosti znatno više

uItaliji,Nemačkoj,VelikojBritanijiiDanskoj.

ovu fragmentaciju proizvodnog segmenta, prati i velika

teritorijalna koncentracija, pa tako proizvodi sa imenom porekla

i geografskim oznakama iz italije, nemačke i Francuske čine

79% ukupne vrednosti evropske potrošačke korpe proizvoda sa

oznakama geografskog porekla (slika 2).

Slika1–Prosečnavrednostproizvodasaimenomporeklai geografskim oznakama u eU (2008.)

Slika2–Geografskaraspodelaproizvodnjeprehrambenihproizvodasa imenom porekla i geografskim oznakama u eU-27 (2008.)

Nemačka

Britanija

Danska

Holandija

Francuska

Austrija

Republika

Češka

Španija

Grčka

EU-27

10.000 20.000 30.000 40.000 50.000 60.000

italija 36%

Francuska 18%

nemačka 25%

Britanija 7%

Španija 6%

Grčka4%

ostale države članice4%

ovaj dvojni karakter evropskog sistema kvalitetnih proizvoda

(smanjenje prometa proizvoda i značajna teritorijalna

koncentracija) uglavnom potiče od tipičnog sastava potrošačke

korpe svake od zemalja. tabela 1 u stvari pokazuje kako pivo (koje

čini 63% vrednosti proizvoda sa imenom porekla i geografskim

oznakama u nemačkoj) čini glavnu „stavku” odnosno „proizvodnu

strukturu”. slično je i sa prosečnim vrednostima sira i proizvoda

od mesa koji čine 93% vrednosti proizvoda sa imenom porekla i

geografskimoznakamauItaliji–atojevišeodukupnogproseka.

nasuprot tome, niža ukupna vrednost proizvodnje se odnosi

na ulja i masti, proizvode od voća i povrća i sveže meso. razlika

u vrednosti uglavnom potiče od nižeg stepena prerade voća,

povrća i svežeg mesa u poređenju sa proizvodima sa imenom

porekla i geografskim oznakama koji nastaju tokom industrijske

prerade (kao što su sirevi, hladna predjela, peciva i pivo). time

objašnjavamo nižu ekonomsku vrednost proizvoda sa oznakama

geografskog porekla u Španiji i grčkoj gde većinu registrovanih

proizvoda čine voće, povrće i maslinovo ulje.

teritorijalna koncentracija i različit udeo gi proizvoda (proizvoda

sa oznakama geografskog porekla) u potrošačkoj korpi u

različitim zemljama su uslovljeni još ponekim faktorima. tako na

primer stepen razvoja proizvodnje zavisi i od veličine teritorije

za pojedinačne oznake, kao i davno uspostavljene nutritivne

tradicije, dok uspeh proizvoda na tržištu vodi i do većeg prodora i

plasmana (lokalno, nacionalno ili izvozno tržište).

dovoljno je reći da najboljih 5 proizvoda sa imenom porekla i

geografskim oznakama u italiji čine oko 63% ukupne vrednosti

ukupne potrošnje gi proizvoda; u Španiji ta vrednost je skoro

dvostruko manja: 30%. to pripisujemo razlici u obimu proizvodnje

između proizvoda sa oznakama geografskog porekla. tako

proizvodnja najvažnijeg italijanskog sira sa imenom porekla (grana

Padano) premašuje 160.000 tona na godišnjem nivou, dok je obim

proizvodnje francuskog pandana (sir comte), oko 50.000 tona.

slična razlika postoji i kada je reč o proizvodima od mesa. skoro 10

miliona Parma šunke, najpoznatije u italiji se sertifikuje godišnje,

dok španski proizvođač šunke, jamon de teruel, sertifikuje oko

470.000komada.Ovipodaciukazujuna toda jeevropski sistem

za zaštitu proizvoda sa imenom porekla i geografskim oznakama

Tabela1–Vrednostiobimproizvodnjepoproizvodimasaimenom porekla i geografskim oznakama (2008.)

Slika3–Prepoznavanjelogoakojisenalazenaproizvodimasaimenom porekla i geografskim oznakama (po zemljama), 2008.

Vrednost (€)

Obim(t)Prosečna vrednost

(€/t)

Prosečni obim

(t/proizv.)

Vrstaproiz-voda 14.518.679 5.673.617 19.004 7.426

eU -27 5.624.579 879.196 34.507 5.394

sir 2.365.834 2.505.058 139.167 147.356

pivo 2.616.095 320.250 30.778 3.768

proizvodi od mesa 1.114.975 251.418 10.519 2.372

sveže meso 870.049 778.203 5.058 4.524

voće, povrće i žitarice 741.853 145.022 29.674 5.801

hleb, testenine, konditorski proizvodi

359.906 82.221 3.461 791

ulja i masti 825.388 712.249 8.972 7.742

ostali proizvodi 712.249

sačinjen od različitih situacija. Zato su i nastali propisi evropske

zajednice, koji uređuju oblast zaštite proizvoda sa oznakama

geografskog porekla, kako bi se uskladili različiti nacionalni sistemi

( i koji duže postoje kao na primer u italiji i Francuskoj). stoga je

jasnodajenajvećiizazovzazajedničkupolitikykvaliteta(kojase

ne ograničava na harmonizaciju regulatornog sistema, već ima

za cilj da podrži razvoj pojedinačnih proizvoda na otvorenom i

konkuretnom tržištu) da omogući proizvodni rast proizvođačima i

proizvodnim lancima bez obzira na značajne razlike od proizvoda

do proizvoda, od teritorije do teritorije.

jedna od glavnih potreba proizvođača proizvoda sa imenom

porekla i geografskim oznakama za prepoznavanjem značenja

i vrednosti, koje prenose logoi zaštićenog proizvoda, zapravo

je rezultat nedovoljnog znanja potrošača o različitim logoima

Zajednice. različite studije, sprovedene u evropi, su pokazale

koliko je znanje iz ove oblasti slabo rasprostranjeno u svim

evropskim državama (slika 3). jasno je da je nedostatak znanja

otežavajuća okolnost za konkurentnost proizvoda sa logom

Potrebe proizvođača proizvoda sa imenom porekla i geografskim oznakama porekla za razvojem i dugoročnom ekonomskom održivošću

Kako pomiriti rast proizvodnje sa dugoročnom ekonomskom održivošću za GI proizvode?

8%

54%

8%8%

8%

12%

16%

7%

7%

6%

6%6%

4%3%

3%3%

3%

3%

3%

3%

2%2%

ЕU27

El

IT

PT

BE

SI

Cy

lU

IE

CZ

Pl

SK

FR

ES

DE

UK

AT

DK

SE

FI

Nl

HU

10% 20% 30% 40% 50%

U okviru Programa švajcarsko-srpske trgovinske saradnje 2009-

2012 (swiss-serbian tcP 2009-2012) u oblasti uvođenja globalgaP

standarda i zaštite geografskog porekla, 15. i 16. septembra

2011. godine održan je u Palati srbija, u Beogradu, trening za

zainteresovane sertifikacione kuće.

trening je tematski bio podeljen na dva dela. U prvom delu

treninga stručnjaci iz akreditacionog tela srbije su predstavili

sličnosti i razlike između standarda SRPS EN45011 i SRPS ISO/

iec 17020 (Zahtevi za tela koja sprovode sisteme sertifikacije

zaštićenog imena/geografske oznake. U suštini, dok većina

potrošača u evropi ne bude mogla da prepozna logo i vrednosti

koje on predstavlja, nijedna politika ili intervencija, koja ima za cilj

da poveća vrednost ovih kvalitetnih proizvoda, neće biti efikasna.

sa problemom nedostatka znanja potrošača dolazi i problem niske

ugovorne snage proizvođača u odnosu na distributere, što kao

posledicu ima smanjenje obima proizvodnje po oznaci porekla,

kako se povećava broj operatera/proizvođača/ kompanija. samo

pomislite da u italiji, koja ima preko 200 proizvoda sa imenom

porekla i geografskim oznakama i proizvodi 1,1 milion tona

sertifikovanih proizvoda, ima ukupno 76.000 poljoprivrednih

proizvođača (kompanija). U Francuskoj 600.000 tona i 56.000

kompanija se vezuje za 183 oznake. U slučaju sira, kao jednog

od najznačajnijih sektora u ekonomskom smislu, u italiji postoji

41 proizvod, odnosno 450.000 tona sira koje proizvede 1.400

mlekara. U Španiji 29.500 tona sertifikovanih proizvoda proizvedu

433fabrikeprehrambenihproizvoda.Pomenutiproblemnastaje,

jer ovako proizvedeni i kasnije distribuirani proizvodi čine 70%

maloprodaje u velikim trgovinskim lancima u Francuskoj i 65% u

italiji. na ova dva tržišta koncentracija tri najveća proizvođača, u

mnogome prevazilazi (posebno u Francuskoj) iznos od 50% profita

maloprodaje u velikim trgovinskim lancima po proizvodu. U

ovom slučaju je važno napomenuti da propisi, koji uređuju oblast

Održan prvi trening za sertifikaciona tela u oblasti uvođenja GlobalGAP standarda i zaštite geografskog porekla

proizvodnje, definišu da količine gi proizvoda, koje se dobijaju

od različitih kompanija, treba da budu ujednačene, dok manjim

kompanijama nije isplativo da promovišu svoju robnu marku.

stoga, postojanje većih količina proizvoda (kao što je to slučaj sa

određenim sirevima i proizvodima od mesa) na tržištu sa velikim

brojem distributera dovodi do toga da proizvođači proizvoda sa

imenom porekla i geografskim oznakama ne utiču značajno na

formiranje cena i snose posledice ovakvih trendova na tržištu.

Međutim, nasuprot tome postojanje propisa, koji uređuju oblast

proizvodnje, dovodi do toga da se pritisak za smanjenje troškova

negativno odražava na kvalitet čime se pokreće začarani krug

koji se često može prekinuti samo ako kompanija napusti tržište

sertifikovanih gi proizvoda.

Zaključak

snaga i značaj sistema kvaliteta poljoprivrednih proizvoda

u evropi ne ogleda se samo u broju registrovanih oznaka,

već potiče od socio-ekonomskih vrednosti proizvoda sa

imenom porekla i geografskim oznakama. Zbog tesne veze sa

geografskim područjima ove oznake podstiču lokalni razvoj,

zaštitu životne sredine i teritorijalno unapređenje.

ipak, kao i u drugim slučajevima i kod proizvoda sa imenom

porekla i geografskim oznakama, veći lokalni razvoj i koristi, koje

iz toga proizilaze, nastaju zbog ekonomskog razvoja i tržišnog

rasta, koji može da se postigne politikom usmerenom pre svega

ka stimulisanju konkurentnosti proizvođača (kompanija).

sledeći izazov za politiku kvaliteta u evropi, koja ima za cilj

da proizvodima sa imenom porekla i geografskim oznakama

pokrene socio-ekonomski razvoj i oživi selo, je dvostuk: s

jedne je očuvanje tradicije proizvodnje i prerade u često

nerazvijenim regionima eU, dok se istovremeno pospešuje

njihova konkurentnost i prisustvo na tržištu. ovaj dvostruki

cilj se može dostići povećanjem konkurentnosti i ugovorne

pozicije u tržišnom lancu. i to: podrškom organizovanju i

ukrupnjavanju u proizvodnom lancu planiranjem proizvodnje

na osnovu potražnje na tržištu i kampanja putem kojih se

potrošači upoznaju sa evropskim logoima, dok se u isto vreme

racionalnije organizuje sistem registracije oznaka porekla,

kako bi postao verodostojniji u očima međunarodnih partnera,

budući da nudi proizvode koji su zaista različiti i neobični u

poređenju sa standardnim proizvodima.

Učesnici seminara, 15.09.2011.Učesnici seminara, 15.09.2011.

nacionalni akcioni plan za razvoj organske poljoprivrede za petogodišnji period, objavljen od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 2010. godine, postavlja kao jedan od prioritetnih ciljeva uspostavljanje operativnog i efektivnog sitema kontrole i procene usaglašenosti u sektoru organske poljoprivrede.

savezna republika nemačka kroz organizaciju za međunarodnu saradnju (giZ) i program podrške povećanju konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u srbiji (access) implementira veći broj aktivnosti u cilju razvoja infrastrukture kvaliteta u sektoru organske poljoprivrede.

između ostalih aktivnosti u 2010. godini (o kojoma smo pisali u ranijim brojevima Biltena ats-a) organizovani su i treninzi za obuku ocenjivača, za potrebe akreditacionog tela srbije (ats). trening je bio prvi korak ka osposobljavanju polaznika da kao ocenjivači ats-a ocenjuju sertifikaciona tela u oblasti organske proizvodnjeuskladusastandardomSRPSEN45011.

dodatne obuke organizovane u 2011. godini su zasnovane na prvom treningu, sa posebnim akcentom na osposobljavanje ats-a za pripremu izveštaja sa ocenjivanja (assessment report) u skladu sa Uredbom (ec) no. 1235/2008 i eU smernicama za uvoz organskih proizvoda.

Pomenuti izveštaj je potreban sertifikacionim telima za pristup na eU listu priznatih ekvivalentnih serti-fikacionih tela koja posluju van zemalja evropske unije. U oktobru 2009. godine je prvi put bilo moguće aplicirati za eU listu ekvivalentnih sertifikacionih tela.

Ukupno 72 sertifikaciona tela iz evrope, japana, sad-a i drugih „trećih“ zemalja se prijavilo za uključivanje na listu. Svega 4%prijava je prihvaćeno, za 69% su zahtevani dodatni podaci, dok je 26% prijava odbijeno. trenutno se na listi nalazi 30 sertifikacionih tela iz 21 zemlje i samo tri iz evropskih zemalja. scoF, standing committee on organic Farming, održao je sastanak u julu ove godine na kome je diskutovano o prvoj listi koja treba da bude objavljena.

Za sprovođenje ove usluge neophodno je da ats bude u mogućnosti da demonstrira ispunjenje zahteva standarda iso/iec 17011. dodatno eU posebno naglašava značaj stepena kvalifikovanosti ocenjivača kojima akreditaciono telo raspolaže u oblasti organske proizvodnje, odnosno regulative u toj oblasti.

obuka (druga po redu), koja je sprovedena od 19. do 20. septembra ove godine, u organizaciji giZ-a i ats-a, namenjena je pripremi ocenjivača ats-a u oblasti organske proizvodnje za pisanje izveštaja o ocenjivanju, koji će zainteresovana sertifikaciona tela podnositi evropskoj komisiji ukoliko žele da apliciraju za eU listu ekvivalentnih sertifikacionih tela. U novembru će biti organizovan i treći deo obuke, koji će predstavljati obuku ocenjivanja na licu mesta odnosno osvedočenja u rad tela za ocenjivanje usaglašenosti.

ats će nakon sprovedenih obuka biti u mogućnosti da pruži ovu uslugu svim zainteresovanim nacionalnim sertifikacionim telima, kao i inostranim iz „trećih“ zemalja (npr. iz zemalja regiona), koja žele da do 31. oktobra (svake godine) apliciraju evropskoj komisiji za uključenje na eU listu ekvivalentnih sertifikacionih tela.

Marija KalentićProjekt menadžer GIZ/ACCESS

17

proizvoda, odnosno opšti kriterijumi za rad različitih vrsta

tela koja obavljaju kontrolisanje) i neophodne procedure

za akreditaciju po ovim standardima. drugi deo treninga je

bio posvećen predstavljanju primera sertifikacije proizvoda

sa geografskom oznakom iz Švajcarske, kao i razgovorima o

potencijalnim rešenjima za uspostavljanje budućeg sistema

sertifikacije proizvoda sa geografskom oznakom u srbiji. kao prvi

primer moguće sertifikacije ovih proizvoda uzet je Futoški kupus

–proizvodsageografskomoznakomregistrovanuSrbiji.

treningu su prisustvovali predstavnici 9 sertifikacionih kuća:

Organic Control System, Subotica; Jugoinspekt Beograd, JUQS

Beograd, sgs Beograd, ecocert Balkan, Bioagricert srbija,

standcert Beograd i evrocert Beograd. Bilo je ukupno 18 polaznika

treninga.

trening su održale dominique Barjolle i corinne couilerot iz

kompanijeREDD(implementatorprojekta),kaoiLjubicaŽivanić

iz akreditacionog tela srbije.

sledeći trening za sertifikacione kuće će se održati 8. i 9.

novembra 2011. godine, a teme ovog treninga će biti kontrolna

lista za globalgaP i kako sačiniti kontrolni plan za proizvode sa

geografskom oznakom.

jutta krawinkel

LjubicaŽivanić,ATS Učesnici seminara, 15.09.2011.

jutta krawinkel

LjubicaŽivanić,ATS Učesnici seminara, 15.09.2011.

Obuka za pisanje Izveštaja sa ocenjivanja za EU listu ekvivalentnih sertifikacionih tela

Značaj međunarodnih organizacija Eurachem-a i Eurolab-a

Tema broja:

18

eurachem (http://www.eurachem.org/)

predstavlja mrežu evropskih organizacija

koja ima za cilj uspostavljanje sistema

sledivosti u oblasti hemijskih ispitivanja i

promociju dobre laboratorijske prakse u

toj oblasti, eurolab (http://www.eurolab.

org/) predstavlja evropsku federaciju nacio-

nalnih udruženja za merenje i ispitivanje u

analitičkim laboratorijama.

U uvodnom izlaganju predsednica

Uo ats-a, snježana Pupavac istakla je

značaj učestvovanja u radu pomenutih

međunarodnih organizacija za razvoj

celokupnog sistema infrastrukture kvaliteta,

posebno za rad akreditovanih laboratorija.

„osim dokazivanja ekvivalentnosti sistema

akreditacije u republici srbiji sa onim u

evropskoj uniji, kroz uspešan završetak

predstojećeg kolegijalnog ocenjivanja,

našim telima za ocenjivanje usaglašenosti

predstoji integracija u međunarodna

strukovna udruženja kako bi im uvek bili

na raspolaganju ažurni vodiči i uputstva za

mnogobrojne laboratorijske aktivnosti, sve

u cilju unapređenja kvaliteta laboratorijskih

ispitivanja”, rekla je predsednica Uo.

stoga je Privrednoj komori srbije, ispred

grupacije za ispitivanje hrane podneta

inicijativa za članstvo u odgovarajuće

međunarodne organizacije, kao i zahtev

za odobravanje odgovarajućih finansijskih

sredstava.

dr dejan krnjaić, direktor ats-a održao je

kratko predavanje na temu „novine u radu

ats-a, akreditacija u svetu, evropi i srbiji

2010 - 2011 godine”.

jean-Marc aublant, sekretar eurolab-a

predstavio je eurolab (struktura, način

rada, saradnja sa ilac-om, ea i drugim

zainteresovanim stranama, mogućnost

otvaranja kancelarija u drugim zemljama,…)

kao i Uputstva za rutinske laboratorijske

aktivnosti i eurolab-ov vodič i alternativni

prilazi proceni merne nesigurnosti.

Dr Kyriacos Tsimillis, direktor Nacionalnog

akreditacionog tela kipra (cYs-cYsaB)

predstavio je eurachem (ciljevi i struktura -

analitička hemija u evropi i zašto je potrebno

ustanoviti nacionalni eurachem komitet?,

kao i Zašto su nam merenja potrebna i

koliko ona mogu biti pouzdana?).

Tema ovog broja„Biltena ATS-a“ je: značaj međunarodnih organizacija Eurachem-a i Eurolab-a. Želja nam je da naše akreditovane

laboratorije uspeju u realizaciji ideje o osnivanju nacionalnog komiteta eurachem-a i eurolab-a i da na taj način srbija ostvari aktivno učešće

u aktivnostima velike porodice eurachem-a a i eurolab-a, imajući u vidu ostvarenu korist za sve nas, bez obzira na sve veću dostupnost

informacija na vebsajtovima, interakcija i razmena znanja i iskustava i dalje su od velikog značaja kada je u pitanju organizovanje radionica

i drugih vidova obuke uz tehničku podršku eurachem-a a i eurolab-a. iz tog razloga je akreditacionotelo srbije (ats), u čast obeležavanja

9.junaMeđunarodnogdanaakreditacijei28.junaDanaakreditacijeuRepubliciSrbiji,organizovalo14.juna2011.godinejednodnevni

seminar posvećen akreditovanim laboratorijama za ispitivanje u oblasti analitičkih ispitivanja u klubu poslanika u Beogradu sa temom

upoznavanja domaćih laboratorija sa značajem međunarodnih organizacija poput eurachem-a i eurolab-a.

KyriacosTsimillis jean-Marc aublant snježana Pupavac

Jean-MarcAublant,KyriacosTsimillis,SnježanaPupavaciDejanKrnjaić

KyriacosTsimillis jean-Marc aublant snježana Pupavac

Jean-MarcAublant,KyriacosTsimillis,SnježanaPupavaciDejanKrnjaić

Kvalitet u današnjem društvu Uloga Eurachem-aDr Kyriakos C. Tsimillis

Uvod

O kvalitetu

Posebne potrebe

U današnjem društvu postoje nove potrebe i trendovi što je rezultat stalnog razvoja globalnog tržišta i novog pristupa ekonomskom razvoju. trendovi, koji su važni, uključuju:

•slobodnokretanjeroba

•ukljanjanjetehničkihbarijerautrgovini

•unapređenjekonceptakvaliteta.

Pitanja vezana za kvalitet se smatraju najznačijnim zbog sve

većeg razumevanja postojećih potreba. to se ogleda kako u

zakonskim uslovima tako i u velikom stepenu konkurentnosti

kada je reč o kvalitetu na lokalnom, regionalnom i globalnom

tržištu. koncept kvaliteta je unapređen i sada uključuje i izvestan

broj dodatnih faktora kako bi se zadovoljile potrebe društva i oni

se odnose kako na proizvode tako i na usluge. neki sektori imaju

specifične potrebe, npr. hrana i druga potrošačka roba, zdravstvo,

turizam, bankarstvo, zaštita životne sredine, itd. kod velikog

broja proizvoda i zahteva zaštite životne sredine potrebno je

vršiti evaluaciju tokom čitavog roka trajanja istih. ostali aspekti se

odnose na praktičnost u upotrebi, jasnoću pratećih informacija,

itd. i kod proizvoda i kod usluga održivost se odnosi na razvoj u

smislu celine. Male zemlje i njihove privrede ne mogu mnogo

da utiču na razvoj, ali one moraju da prate i prilagođavaju se

novim uslovima pri čemu preduzimaju sve potrebne i realne

mere kako bi povećale konkurentnost svojih proizvoda i usluga.

U poslednjih nekoliko godina je uložen veliki napor na različitim

nivoima - lokalnom, regionalnom i globalnom, kako bi ovi novi

zadaci bili ispunjeni.

Uklanjanje tehničkih barijera u trgovini na globalnom tržištu, a

posebno u evropi, slobodno kretanje roba, usluga i radne snage

su nametnuli neke dodatne teškoće malim privredama; međutim,

to je za njih u isto vreme i izazov. slobodna konkurencija je

korisna samo za one koji održavaju ili čak povećavaju stepen

svoje konkurentnosti. Uspostavljen je međunarodni rečnik

tehničkih termina koji se sve više koristi poslednjih godina;

elementi ovog rečnika uglavnom uključuju:

•standardizaciju

•obezbeđenjekvalitetaiupravljanjekvalitetom

•akreditaciju.

Pouzdana merenja su u svakoj situaciji od najvećeg značaja. U nastavku su dati neki od primera:• hrana(GMO,HACCP,hemijskaanaliza,mikrobiološkaispitivanja)• vodeniresursi• zaštitaživotnesredine• zdravstvo(antidopingkontrola,HIV,itd.)•molekularnabiologija(ispitivanjeDNK)• direktivenovogpristupa(moduli)• opasnematerije• forenzika.

novi zakonodavni okvir u evropi (Uredba br. 765/2008) o akreditaciji i tržišnom nadzoru omogućava veću primenu

akreditacije kao sredstva koje dodatno olakšava primenu zakona i u kome se navode zahtevi za rad nacionalnih akreditacionih tela.

Uloga Eurachem-a2009. godine je proslavljeno 20 godina od osnivanja eurachem-a,

odnosnoCentra zaanalitičkuhemijuuEvropi.Višeoddvadeset

godina eurachem daje veliki doprinos boljem razumevanju

kvaliteta kroz razradu korisnih sredstava koja omogućavaju

pouzdanost hemijskih merenja. Petogodišnji strateški plan

eurachem-a za period 2011-2015. godine sadrži definiciju misije

eurachem-a koja podrazumeva unapređenje kvaliteta u oblasti

hemijskih merenja i merenja kod kojih se vrše hemijske analize

koje su dopunjene drugim disciplinama kao što su fizika i biologija,

u cilju zadovoljenja potreba i očekivanja klijenata.

• Promocijanajboljeprakseiuspostavljanjemrežezasaradnju

•Međunarodnopoređenjehemijskihmerenja

19

Organizacionu strukturu Eurachem-a čine…

Saradnja sa drugim telima/mrežama

Objavljivanje dokumenata

Vebsajt

Bilten

•Generalna skupština koja se sastoji od najviše dva člana iz

jedne zemlje, a svaka zemlja ima pravo samo na jedan glas.

generalna skupština se sastaje jednom godišnje (krajem maja)

• Izvršni komitet bira generalna skupština, a sastaje se dva puta

godišnje

•Sekretarijat čije članove bira/postavlja generalna skupština

•blagajnik kojeg bira/postavlja generalna skupština.

eurachem sarađuje sa određenim brojem drugih evropskih i međunarodnih mreža kao što su eurolab, euramet, ea, coec,

eucheMs (nekadašnji Fecs), citac, iUPac, aoac, iso/reMco, ILAC,CCQM,CODEX…

eurachem je objavio određeni broj smernica i brošura koje pokrivaju različite teme. ova dokumenta su dostupna na određenim jezicima što je rezultat rada nacionalnih komiteta eurachem-a kojima koordiniše eurachem. sva ova dokumenta se mogu besplatno preuzeti sa vebsajta.

trenutno su dostupne sledeće smernice:

• Terminology inAnalyticalMeasurement: Introduction toVIM3(2011)

• TraceabilityinChemicalMeasurement(2003)

• TheSelectionanduseofReferenceMaterials(2002)

• GuidetoQualityinAnalyticalChemistry:AnAidtoAccreditation(2002)

Vebsajtseidaljekoristikaovažnosredstvokomunikacijeitonesamo u eurachem-u. on može da bude korisno sredstvo ako bi radne grupe grupe češće izveštavale o aktivnostima vezanim za svoje projekte kako bi kolege, koje ne učestvuju u njima aktivno, mogle da se informišu i zainteresuju da učestvuju u pomenutim aktivnostima.Vebsajtsestalnounapređuje,anovivebsajtkoristiodličan sistem upravljanja sadržajem što omogućava:

• boljipristupnajnovijimipopularnimtemamakojesunajavljenena naslovnoj strani,

• boljumogućnostpretraživanjasajta,

• noviiunapređenikalendarsapredstojećimdešavanjimakojiselako mogu videti na naslovnoj strani,

• novustranukojaomogućavakorisnicimasajtadakontaktirajueurachem i članove nacionalnih komiteta na bezbedan način,

• objavljivanje radova većeg broja autora uz brže ažuriranje ipreciznije podatke na stranama koje se odnose na radne grupe.

novina na sajtu je mogućnost upotrebe opcije „task views” (mogućnost obavljanja zadataka). na ovim stranama su na jednom mestu prikazani resursi, koje eurachem ima za određene teme, na osnovu čega korisnici mogu brzo da dođu do svih najvažnijih eurachem-ovih vodiča, dokumenata i referentnih informacija.

eurachem izdaje jednom godišnje bilten koji je dostupan u elektronskoj formi; nacionalni komiteti eurachem-a mogu da se prijave za 50 štampanih kopija (besplatno). Pripremu vrši sekretarijat kojem nacionalni komiteti predaju svoje tekstove u kojima opisuju

aktivnosti za tu godinu. takođe se predstavljaju informacije o radu radnih grupa, ali i druge teme koje su interesantne stručnjacima iz ove struke širom evrope.

•Osnovazastvaranjesaradnjekodutvrđivanjasledivosti

•OsnivanjenacionalnihgrupaEURACHEM-a i davanje korisnih

podataka drugim međunarodnim organizacijama

• Jačanje svesti zakonodavaca i izrada programa edukacije i

obuke koji obuhvataju veliki broj tema.

aktivnosti eurachem-a, kako u okviru specifičnih radnih grupa

tako i u okviru izvršnog komiteta i generalne skupštine, su dovele

do izrade većeg broja smernica vezanih za validaciju, nesigurnost

merenja, uzorkovanje, sledivost, referentne materijale, ispitivanje

osposobljenosti, itd. eurachem organizuje (ili uz učešće

eurachem-a) određene obuke, seminare i radionice u saradnji

sa drugim zainteresovanim stranama u svojim državama, evropi

i svetu. eurachem (sa eurolab-om i ea) priprema dobro poznata

“eee” dokumenta koja se primenjuju u velikoj meri i obuhvataju

veliki broj pitanja; ova dokumenta se izrađuju da pomognu u

oblasti akreditacije, radi boljeg razumevanja relevantnih zahteva

i njihovoj harmonizovanoj primeni. Velika pažnja se poklanja

edukaciji i obuci iz oblasti analitike za sve zainteresovane

strane, odnosno za zaposlene u laboratoriji, za akademske

ustanove i univerzitete, naučne radnike i studente na osnovnim i

postdiplomskim studijama.

20

Radne grupe

Radionice

Korisni linkovi

Ko može da učestvuje u aktivnostima nacionalnih komiteta Eurachem-a

tehničke aktivnosti u eurachem-u obavljaju različite radne grupe. njihove aktivnosti obično uključuju:• izradutehničkihsmernica• sprovođenje ilidoprinosmeđunarodnimradionicama idrugim

događajima.

eurachem trenutno ima sledeće radne grupe koje su aktivne:•edukacijaiobuka•mernanesigurnostisledivostmerenja•ispitivanjeosposobljenosti•EEEispitivanjeosposobljenosti•kvalitativnaanaliza•nesigurnostprouzrokovanauzorkovanjem.

razmišlja se i o potrebi da se osnuje radna grupa za fleksibilni obim; dok radna grupa za bioanalizu još uvek nema koordinatora. radna grupa za edukaciju i obuku pokriva veoma interesantan obim aktivnosti što je ujedno i izazov, a uključuje i zadatak vezan za saradnju sa univerzitetima i drugim akademskim ustanovama i doprinosi uvođenju metrologije u hemiji u nastavni plan i program ovih ustanova. ohrabruju se ne samo mlade kolege, nego i one iskusnije iz akademskog sveta da aktivno učestvuju u pomenitoj radnoj grupi (kao i u drugim radnim grupama). takođe, eurachem učestvuje u euramet-ovom tehničkom komitetu za metrologiju u hemiji (http://www.eurachem.org/index.php/working-groups/metchem).

Zašto je korisno osnovati nacionalni komitet eurachem-ana osnovu gore pomenutih informacija je očigledno da osnivanje nacionalnog komiteta eurachem-a i njegovo aktivno učešće u aktivnostima velike porodice eurachem-a je korisno za sve nas, iako je veliki broj informacija besplatan i dostupan na vebsajtu, interakcija i razmena znanja i iskustava i dalje je od velikog značaja. nacionalni komiteti eurachem-a mogu da organizuju radionice i druge vidove obuke uz tehničku podršku eurachem-a i da koriste dokumenta koja eurachem objavljuje

(za prevod istih je potrebno pribaviti odobrenje) kako bi se ostvario promet od distribucije istih. godišnja članarina za nacionalnekomiteteEurachem-aiznosi400eura.U nekim zamljama se smatra da je zajednički rad nacionalnih komiteta eurachem-a i eurolab-a od koristi obema organizacijama kako bi se uštedeli resursi i prezentovao celokupan pregled laboratorijskih aktivnosti.

informacije o radionicama i drugim događajima, koje

organizuje ili u kojima učestvuje eurachem, su dostupne na

vebsajtu; u lisabonu je u junu održana radionica na temu

“najnovija dostignuća u oblasti merne nesigurnosti”. eurachem

će, u saradnji sa CITAC-om i EQALM-om, organizovati 7.

radionicu na temu “ispitivanje osposobljenosti u analitičkoj

hemiji, mikrobiologiji i laboratorijskoj medicini” koja će biti

održana u istambulu od 3. do 6. oktobra 2011. godne.

na eurachem-ovom vebsajtu se mogu naći i neki drugi korisni linkovi:

• www.european-accreditation.org

• www.eurolab.org

• www.ilac.org

• www.irmm.jrc.be

• www.euromedquality.org

• www.eptis.bam.de

• www.citac.cc

kada je bilo reči o ulozi eurachem-a pomenut je novi Petogodišnji

strateški plan eurachem-a za period 2011-2015. godine koji sadrži

definiciju misije eurachem-a koja podrazumeva unapređenje

kvaliteta u oblasti hemijskih merenja i merenja kod kojih se vrše

hemijske analize koje su dopunjene drugim disciplinama kao

što su fizika i biologija u cilju zadovoljenja potreba i očekivanja

klijenata. U tom cilju naučnici iz različitih oblasti mogu da daju svoj

doprinos i razmene znanje i iskustvo sa drugima.

• AccreditationforMicrobiologicalLaboratories(2002)• Selection, Use and Interpretation of Proficiency Testing (PT)SchemesbyLaboratories(2000)

•QuantifyingUncertaintyinAnalyticalMeasurement,2ndEdition(2000) | translations available

•Measurementuncertaintyarisingfromsampling(2007)• Useofuncertaintyinformationincomplianceassessment(2007)• The Fitness for Purpose of Analytical Methods: A LaboratoryGuide to Method Validation and Related Topics (1998) |translations available

• HarmonisedGuidelines for theUseofRecovery Information inAnalyticalMeasurements(1998)

•Quality Assurance for Research and Development and Non-routineAnalysis(1998)

trenutno su dostupne sledeće brošure:• Information leaflet for labcustomersconcerningthequalityofchemicalanalyses(2000)|prevodjedostupan

• Proficiency Testing Schemes and other interlaboratory

comparisons (2005) | prevod je dostupan • Pre-andpost-analyticalproficiencytesting(2009)|English• TraceabilityofAnalyticalResults(2005**)|English• Use of uncertainty information in compliance assessment(2009***) | engleska verzija je ažurirana ** 2008., *** ažurirana2010. godine.

na osnovu novog trenda u ea (posebno u okviru komiteta ea za laboratorije), u reviziji i preispitivanju dokumenata učestvuju zainteresovane strane koje su i učestvovale u izradi prve verzije istih eurachem je na sebe preuzeo da izvrši reviziju dokumenta ea-4/10Accreditation formicrobiological laboratories o akreditacijimikrobioloških laboratorija.

21

Merenje i ispitivanje su od suštinskog značaja za nauku, tehnologiju i privredu. Komisija EU je to definisala na sledeći način: “Nema nauke bez merenja, kvaliteta bez ispitivanja niti globalnog tržišta bez standarda.”

EUROLAB – organizaciona struktura i ciljeviJean-Marc Aublant , bivši tehnički sekretar EUROLAB-a (2004-2011.)

Uvod

Osnivanje i status

Pokretačka snaga

Ključni ciljevi

eUrolaB je evropska federacija nacionalnih udruženja laboratorija za merenje i ispitivanje i analitičke

laboratorije. to je multiregionalna organizacija koja okuplja skoro 30 aktivnih i pridruženih članica (jedna

pozemlji)izzapadne,istočneicentralneEvrope.EUROLABdanaspredstavljavišeod4.000laboratorijakoje

se nalaze u pomenutim delovima evrope. Ustanove, koje su njegove članice, pružaju usluge ocenjivanja

usaglašenosti kao što su merenje, ispitivanje, analiza, kontrolisanje i sertifikacija.

eUrolaB je osnovan 1990. godine kako bi bio stvoren forum za razmenu i promociju laboratorija za njihove političke, privredne i tehničke partnere u Zapadnoj evropi. januara 1997. eUrolaB je postao pravno lice kao međunarodno neprofitno udruženje u skladu sa zakonom Belgije i tako nastaje evropska federacija nacionalnih udruženja laboratorija za merenje i ispitivanje i analitičke laboratorije. jedan od osnovnih ciljeva bio je da zastupa sve laboratorije u evropi kako bi se stvorile veze sa evropskom komisijom i novoosnovanim evropskim udruženjem akreditacionih tela.

neki od prioriteta osnivača i danas su isti, dok su drugi rezultat razvoja sredine u kojoj se nalazimo. glavne pokretačke snage za budući razvoj eUrolaB-a su:

• procesi internacionalizacije i globalizacije koji namećueUrolaB-u da budu aktivniji na međunarodnoj sceni;

• organizacione i političke promene koje su rezultat Novogevropskog zakonodavnog okvira za robu;

• integracijanovihdržavačlanicaEU;• promenena tržištu, koje zahtevaju da se više pažnje posveti

odnosu sa korisnicima usluga, i razvoj novih unapređenih

usluga;

• potreba za unapređenjem tehničke kompetentnosti i

infrastrukture usluga merenja, ispitivanja i analitike kako bi

novine bile efektivnije;

• svevećinaglasaknaodrživom razvoju,pitanjimavezanimza

zaštitu životne sredine i povećanu pouzdanost i bezbednost.

kada se to uzme u obzir, ključni ciljevi su sledeći:

• Predstavljanje formulisanjem i iskazivanjem mišljenja o

evropskim laboratorijama kada je reč o političkim i tehničkim

pitanjima koja imaju direktan uticaj na njihove aktivnosti kako u

evropi tako i u svetu.

eUrolaB je pokazao da je okrenut evropi, ali u narednih deset

godina mnogo više rada mora biti usmereno na međunarodne

aktivnosti. da bi uspešno obavljao svoje aktivnosti, broj kancelarija

širom sveta mora da se poveća, članice eUrolaB-a moraju da

imaju veoma aktivnu ulogu u organizacijama kao što su iso, ilac,

iaF, itd.

• Koordinacija ostvarivanjem veze sa svim evropskim

organizacijama koje obavljaju poslove za koje su zainteresovane

laboratorije, i uz nastojanje da se izbegne dupliranje aktivnosti.

iako je akreditacija u zreloj fazi svog razvoja, pitanja, vezana za

akreditaciju, su još uvek od velikog značaja. sa aspekta eUrolaB-a

to znači da će naglasak biti na usklađivanju načina rada, primeni

fleksibilnog obima, rešavanju značajnih pitanja koja se odnose na

tehnički razvoj i odnos sa korisnicima usluga.

eUrolaB bi trebalo da bude glavni multisektorski i horizontalni

forum za slanje i razmenu informacija i iskustava prilikom izrade:

•metodaispitivanja,merenjaianalitičkihmetoda,

• upotrebe rezultata ispitivanja i analiza kod primene propisa i

direktiva u slučaju sertifikacije i prihvatanja proizvoda, kao u

slučaju tehničke evaluacije,

• novihtehnikamerenjaiispitivanjakaoi

•meraobezbeđenjakvaliteta.

•Delovanje pružanjem odgovarajućih sredstava za razmenu

informacija i iskustva kao što je objavljivanje dokumenata,

seminari, radne grupe, pitanja, iznošenje mišljenja, itd.

• Promocija usluga ispitivanja, etaloniranja i merenja koje bi

bile isplative korisnicima, a da zahtevi, vezani za preciznost i

obezbeđenje kvaliteta, budu prilagođeni stvarnim potrebama.

da bi se to postiglo, eUrolaB mora da unapredi odnos sa

organizacijama i grupama iz ovog sektora kako bi se izbeglo

22

EUROLAB i laboratorije u EvropiModerne laboratorije ne rade izolovano

od drugih i mnogobrojni su faktori iz

evrope i sveta koji utiču na njihov rad.

Članstvo u eUrolaB-u nudi mnoge koristi

nacionalnim laboratorijama i pomaže im

da se bolje pozicioniraju na evropskom

i globalnom tržištu 21. veka. ta korist

podrazumeva:

1. Veći uticaj u Evropi

• uticajnazakonodavceiposlovnekrugove

Preko 75 % propisa u zemljama članicama

eU čine zajednički pravni okvir eU i direktive

eU koje su obavezujuće za svaku članicu

znatno utiču na poslovanje preduzeća.

takođe, pitanja iz oblasti akreditacije,

sertifikacije i ocenjivanja usaglašenosti

sada uglavnom utvrđuju evropska (i

globalna) tela. Za mala i srednja preduzeća

je teško, ako ne i nemoguće da utiču na ova

pitanja. Čak je i velikim miltinacionalnim

kompanijama često teško da dopru do

evropske komisije, evropskog parlamenta i

drugih međunarodnih organizacija.

danas eUrolaB predstavlja laboratorije

za ispitivanje, merenje i etaloniranje u

25 evropskih zemalja. Pokazalo se da

može da ima snažan uticaj na formiranje

politike i propisa u ovoj oblasti u evropi.

on predstavlja laboratorije u evropi i kao

takav se njegov glas daleko čuje i poštuje.

on sarađuje sa ea i ilac-om i imao je važnu

ulogu u definisanju politike prekogranične

akreditacije u skladu sa Uredbom eU br.

765/2008 o akreditaciji. trenutno želi

da utiče na politiku eU, uključujući i ona

pitanja vezana za ocenjivanje usaglašenosti

i akreditaciju imenovanih tela. eUrolaB

sarađujesaEURAMET-omiEURACHEM-om

i potpisao je Memorandum o razumevanju

sa ceoc international i eFndt. Član je

ncsli u sad. eUrolaB predstavlja interese

svojih članova tako što utiče na izradu

međunarodnih standarda kroz učešće u

iso casco i cen-cenelec (cen clc tc 1)

i njihovim radnim grupama i imao je važnu

ulogu kada je doneta odluka da se u to

vreme ne vrši revizija iso 17025.

• Članstvo u tehničkim komitetima

eUrolaB-a

eUrolaB ima veliki broj tehničkih komiteta,

a bilo koji ekspert iz članice eUrolaB-a

može da postane njihov član. najaktivniji

od tih komiteta je komitet za obezbeđenje

kvaliteta u oblasti ispitivanja i etaloniranja

(TCQA) i Zajednički tehnički komitet za

ispitivanje i sertifikaciju proizvoda. Članice

eUrolaB-a mogu direktno da utiču na

aktivnosti i politiku eUrolaB-a i da dobiju

ažurirane informacije o novinama iz cele

evrope.

•PristupEUROLAB-u

Сваки члан националних удружења

svaki član nacionalnih udruženja ima

direktan pristup eUrolaB-u i može da

pokrene diskusiju na sastanku nacionalnog

udruženja i generalne skupštine preko

svojih predstavnika. svaki član nacionalnih

udruženja može da dobije poziv i

prisustvuje generalnoj skupštini tokom

koje se diskutuje i razmenjuje iskustvo sa

drugim laboratorijama iz evrope.

• Radionice, seminari i dešavanja koja

organizuje eUrolaB

svi članovi članica eUrolaB-a mogu da

prisustvuju eUrolaB-im radionicama,

seminarima i dešavanjima po znatno nižim

cenama. eUrolaB obično organizuje dve

velike međunarodne radionice/seminara

svake godine (proleće i jesen) nakon

sastanka generalne skupštine i nacionalnih

članova. ovi seminari su veoma dobar način

da se ide u korak sa novinama u evropi što

utiče na rad i poslovanje laboratorija.

• Umrežavanje

Članstvo u eUrolaB-u, aktivno učešće

u tehničkim komitetima i prisustvo

dešavanjima je odličan način da se sastanu

kolege iz vodećih laboratorija širom evrope

i ključni kreatori politike koja utiče na rad

laboratorija. to je dobar način da se stvore

poslovni i operativni kapaciteti, dok se u

isto vreme povećava kapacitet i položaj

vaše laboratorije među laboratorijama u

evropi.

•Obuka

eUrolaB je izradio nekoliko uputstava i

procedura za rad laboratorija. oni nude

jasne smernice i odličan su materijal

za obuku metrologa i zaposlenih u

laboratorijama na početku karijere ili

novootvorenih preduzeća. Prisustvo

radionicama i seminarima eUrolaB-a

takođe može da doprinese stalnom

profesionalnom usavršavanju.

VišeinformacijaoEUROLAB-usemoženaći

na www.eurolab.org

dupliranje aktivnosti i promovisala koherentnost u radu laboratorija.

Zbog problema sa brojem zaposlenih i finansijske situacije u

mnogim evropskim organizacijama čini se da bi koordinacija i

podela sekretarskih zaduženja mogli da budu isplativo rešenje.

na kraju, nema laboratorije, zemlje ili regiona čiji sistem ispitivanja

i merenja može da bude izolovan od ostatka sveta. Učesnici sve

više zavise od međunarodne saradnje, koordinacije i priznavanja i

zato je potrebno da imaju zajedniki, transparentan pristup koji je

orijentisan ka korisnicima usluga.

23

2. Bolji položaj na nacionalnom nivou

sve nacionalne laboratorije mogu da

poboljšaju svoj vizuelni identitet i članstvo

u organizacijama koje su nacionalna

udruženja eUrolaB-a. on može da

pomogne i svakom članu nacionalne

laboratorije.

• Uticajnazakonodavceiposlovnekrugove

kao što smo već rekli, više od 75% propisa

u zemljama članicama eU čini zajednički

pravni okvir eU, dok preostalih oko 25%

još uvek izrađuju države članice i iste

vrše kontrolu primene istih. to znači da

još postoji mogućnost da nacionalne

laboratorije i sada mogu da vide tekst

propisa, koji je u izradi, i tako zajedno

prenesu iskustva iz svoje prakse, a da to

ne utiče previše na preduzeća i da nema

razilaženja sa uobičajenom praksom u

evropi. to naročito važi kada se tekst odnosi

na primenu propisa, pravila i preporuka

evropskih i međunarodnih organizacija

na nacionalnom nivou. Velike nacionalne

ili multinacionalne kompanije, koje su

dugo radile u određenom broju evropskih

zemalja, bi mogle da podele svoje iskustvo

i daju tumačenja koja imaju dobru osnovu.

eUrolaB može donošenjem tehničkih

smernica i uputstava u skladu sa dobrom

laboratorijskom praksom da pomogne

laboratorijama da obavljaju svoje aktivnosti

u pojedinim oblastima na uniforman način.

• Budite partner svog nacionalnog

akreditacionog tela

najbolji način da se pristupi najrelevantnijim

informacijama je kroz članstvo u

nacionalnom telu eUrolaB-a i kroz aktivno

učešće u njegovim aktivnostima. ipak, to

ne može da bude dovoljno ako nema bliske

saradnje sa nacionalnim akreditacionim

telom. ono mora da se posmatra više kao

partner nego kao organ koje odlučuje o

akreditaciji i sprovodi je. Biti partner znači

da svi, koji učestvuju u akreditaciji, mogu

da predvide i spreče, ukoliko i kada je to

opravdano, uvođenje novih ili dodatnih

zahteva koji mogu da imaju negativan

uticaj na poslovanje.

laboratorijama i telima za ocenjivanje

usaglašenosti je potrebna akreditacija

širokog obima i dobro organizovana kada

je reč o njihovim poslovima. tako moraju

da daju doprinos zahtevima, koji su na

visokom nivou, a koji povećavaju poverenje

svojih korsnika usluga, ali ne dovode do

prevelikog broja nepotrebnih ograničenja.

• Umrežavanje

Članstvo u nacionalnom udruženju

eUrolaB-a omogućava aktivno učešće

u tehničkim komitetima i dešavanjima

u kojima učestvuju kolege i eksperti iz

vodećih laboratorija i zakonodavci iz

cele evrope. to je veoma dobra prilika za

razmenu iskustava i operativnih kapaciteta,

a u isto vreme i dobra mogućnost za

stvaranje praktične osnove i tehničkih

kapaciteta.

eU: evropska unija (european Union)

eUraMet: evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta

(EuropeanAssociationofNationalMetrologyInstitutes)

EURACHEM: CentarzaanalitičkuhemijuuEvropi(afocusforanalytical

chemistryinEurope)

ceoc intl: Međunarodno udruženje organizacija za kontrolisanje

i sertifikaciju (international confederation of inspection and

certification organizations)

eFndt: evropsko udruženje za ispitivanja bez razaranja (european

Federation for non-destructive testing)

ncsl intl: nacionalna konferencija za standarde za laboratorije

(national conference of standards laboratories intl)

iso casco: iso-ov komitet za razvoj politike u oblasti ocenjivanja

usaglašenosti(ISO’spolicydevelopmentcommitteeon

conformityassessment)

cen clc tc1: cen-cenelec kriterijumi za tela za ocenjivanje usaglašenosti

(CEN-CENELEC’sCriteriaforconformityassessmentbodies)

Sekretarijat EUROLAB-a:

general secretariat

rue du commerce 20-22

B-1000 Brussels / Belgium

vebsajt eUrolaB-a: http://www.eurolab.org; e-mail adresa: info@eurolab.org

24

U sredu 5. oktobra 2011. godine u prostorijama akreditacionog tela srbije (ats) održan je sastanak rukovodstva ats-a i eksperata oecd-a sa temom analize datih odgovora na Upitnik o necarinskim barijerama, koji su sastavili eksperti oecd-a u cilju izrade analize postojanja necarinskih barijera u trgovini među ceFta stranama.

na osnovu inicijative evropske komi-sije oecd-u je naloženo da izradi stu-diju koja bi analizirala uticaj necarinskih barijera u trgovini među zemljama potpisnicama ceFta spotazuma. studija treba da da odgovor na pitanja da li postoje nacarinske barijere u trgovini, a ako postoje u kojim prioritetnim sektorima trenutno postoje problemi u trgovini

proizvodima i da li postoje modaliteti za prevazilaženje istih. na upitnik, koji su pripremili eksperti oecd-a, odgovore su dale tokom meseca jula i avgusta institucije zemalja potpisnica ceFta sporazuma: nacionalna akreditaciona tela, instituti za standardizaciju, nadležna ministarstva, pojedinačna tela za ocenjivanje usaglašenosti, kao i druge relevantne institucije.

Pitanja koja su se ticala nacionalnog sistema akreditacije i rada ats-a obuhvaćena su poglavljima Upitnika 1.4 Institucionalniokvir za akreditaciju i međunarodnu saradnju i 1.5 infrastruktura i procedure za ocenjivanje usaglašenosti i odnosila su se na: usaglašenost nacionalnog sistema

akreditacije sa zahtevima međunarodnih

standarda i međunarodnih organizacija;

status nacionalnog akreditacionog tela;

saradnju nacionalnog akreditacionog

tela sa drugim telima u okviru zemalja

potpisnica ceFta sporazuma; kapacitete

i infrastrukturu nacionalnog sistema

akreditacije; zakonsku regulativu u oblasti

akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti; kao

i primenu principa imenovanja/ovlašćivanja

tela za ocenjivanje usaglašenosti u skladu

sa transponovanim eU harmonizovanim

zakonodavstvom.

tokom sastanka, osim analize odgovora

na Upitnik iz oblasti akreditacije, bilo je

reči i o mogućnostima da nacionalna

akreditaciona tela unaprede trgovinu u

okviru ceFta sporazuma. obe strane su se

saglasile da je najprihvatljiviji i najpoželjniji

način unapređenja trgovine ukoliko se

omogući međusobno priznavanje izveštaja

i sertifikata o obavljenom ocenjivanju

usaglašenosti kroz punu primenu ea

Mla sporazuma (u okviru kolegijalnog

ocenjivanja evropske organizacije za

akreditaciju), a da se saradnja među

partnerima ceFta sporazuma može

nastaviti i kroz postojanje kompetentnog

pula ocenjivača i tehničkih eksperata iz

oblasti akreditacije koji bi bili raspoloživi

nacionalnim akreditacionim telima ceFta

partnera.

Početkom avgusta ministar ekonomije i regionalnog razvoja

doneo je Pravilnik o vrsti, obliku i načinu stavljanja državnih žigova

koji se upotrebljavaju pri overavanju merila („sl. glasnik rs”, broj

57/11), koji stupa na snagu 9. avgusta 2011. godine i Pravilnik o

sadržini i obrascu evidencije, kao i načinu vođenja evidencije

koju vodi ovlašćeno telo („sl. glasnik rs” broj 58/11), koji stupa na

snagu 13. avgusta 2011. godine.

U Prilogu 1, koji je odštampan uz Pravilnik o vrsti, obliku i načinu

stavljanja državnih žigova koji se upotrebljavaju pri overavanju

merila dati su oblici državnih žigova koje će koristiti direkcija za

mere i dragocene metale (dMdM) i oblici državnih žigova koje

će koristiti ovlašćena tela. ovim pravilnikom uvedena su dva

nova državna žiga: žig u obliku nalepnice koji se upotrebljava

za potvrđivanje ispunjenosti propisanih metroloških zahteva pri

prvom overavanju merila, kada se zbog osetljivosti konstrukcije

merila ne može upotrebiti osnovni žig i dodatni žig u obliku

nalepnice koji se upotrebljava za potvrđivanje ispunjenosti

propisanih metroloških zahteva pri prvom, redovnom i vanrednom

overavanju merila kod kojih postoji informacija o ulasku u režim

podešavanja metroloških parametara. Pravilnikom su propisani i

posebni obrasci na kojima dMdM i imenovana tela izdaju uverenja

o odobrenju tipa merila, kao i posebni obrasci na kojima će dMdM

i ovlašćena tela izdavati uverenja o overavanju merila.

Pravilnik o sadržini i obrascu evidencije, kao i načinu vođenja

evidencije koju vodi ovlašćeno telo propisuje podatke koje mora

sadržati evidencija koju vodi ovlašćeno telo, kao i sam obrazac

na kom se ona vodi. takođe, ovim pravilnikom je propisano

kada se u evidenciju unose određeni podaci, kao i da se podaci

koji se odnose na ime lica koje je izvršilo žigosanje merila, vrste

i jedinstvene serijske brojeve izdatih državnih žigova, ne mogu

menjati nakon unošenja u evidenciju.

OECD upitnik o necarinskim barijerama u okviru CEFTA sporazuma

Objavljeni novi pravilnici iz oblasti metrologije

25

ivan Marković, Merr, david norris, iPa2011, dr dejan krnjaić i natalija jovičić Zarić, atsivan Marković, Merr, david norris, iPa2011, dr dejan krnjaić i natalija jovičić Zarić, ats

Predstavljamo: Pravilnik o elektromagnetskoj kompatibilnosti

Nikola Mirković, rukovodilac Grupe za ocenjivanje usaglašenosti, Sektor za infrastrukturu kvaliteta, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Uvod

Predmet pravilnika

Pravilnik o elektromagnetskoj

kompatibilnosti je stupio na snagu i

počeo da se primenjuje osmog dana od

dana objavljivanja u „službenom glasniku

republike srbije”. objavljen je 12. marta

2010. godine, a stupio na snagu 20. marta

2010. godine.

Pravilnik je usklađen sa svim načelima i

bitnim zahtevima iz Direktive 2004/108/

eZ evropskog parlamenta i saveta

od 15. decembra 2004. godine o

elektromagnetskoj kompatibilnosti, što je u

skladu sa preuzetim obavezama republike

srbije iz sporazuma o stabilizaciji i

pridruživanju (ssP), kao i iz nacionanog

programa integracije republike

srbije u evropsku uniju (nPi) u vezi sa

transponovanjem direktiva evropske unije

(eU) u nacionalno zakonodavstvo, odnosno

usklađivanjem domaćeg zakonodavstva sa

pravnim tekovinama eU. obaveze iz ssP

se naročito odnose na deo koji se odnosi

na slobodan protok roba i u tom smislu

je neophodna harmonizacija tehničkog

zakonodavstva republike srbije sa

tehničkim zakonodavstvom eU sa ciljem

uklanjanja tehničkih prepreka za trgovinu

kao jednog od ključnih elemenata za

obezbeđivanje slobodnog protoka roba i

stvaranja jedinstvenog tržišta.

U skladu sa Direktivom 2004/108/EZ,

kao direktivom tzv. novog pristupa iz

oblasti tehničkog zakonodavstva eU, kao i

zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi

za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti,

propisana su bitno nova rešenja u

oblasti zahteva za elektromagnetsku

kompatibilnost opreme koja može da

prouzrokuje elektromagnetske smetnje

i/ili na koju te smetnje mogu da utiču

pogoršavajući njene radne karakteristike.

to uključuje vrstu subjekata koji sprovode

ocenjivanje usaglašenosti, vrstu isprava o

usaglašenosti, kao i dobrovoljnu primenu

srpskih standarda kojima se preuzimaju

harmonizovani (evropski) standardi iz

ove oblasti. ovaj koncept se razlikuje

od koncepta u starim pravilnicima iz

oblasti radio-frekvencijskih smetnji

(elektromagnetska kompatibilnost),

kojima su propisivana često zastarela,

nekozistentna i previše detaljna tehničko-

tehnološka rešenja i pravila koja ponekad

predstavljaju nepotrebna ograničenja i

opterećenja za proizvođača.

naime, ovaj pravilnik, u skladu sa preuzetom

direktivom, propisuje samo bitne zahteve

za elektromagnetsku kompatibilnost

opreme pre njenog stavljanja na tržište ili

upotrebu kako oprema ne bi proizvodila

elektromagnetske smetnje i kako bi

oprema i u prisustvu tih smetnji mogla

nesmetano da radi bez pogoršanja njenih

radnih karakteristika.

Pravilnik je praćen spiskom srpskih

standarda iz oblasti elektromagnetske

kompatibilnosti koji sastavlja i objavljuje

ministar, nadležan za donošenje ovog

pravilnika, u „službenom glasniku

republike srbije” u skladu sa zakonom,

ovim pravilnikom i posebnim propisom.

U pitanju su srpski standardi kojima se

preuzimaju harmonizovani (evropski)

standardi iz oblasti elektromagnetske

kompatibilnosti, koje donosi institut za

standardizaciju srbije. Primenom ovih

standarda se ostvaruje pretpostavka

usaglašenosti sa bitnim zahtevima iz ovog

pravilnika, ali proizvođač može i na drugi

način dokazivati usaglašenost proizvoda.

Pretpostavka usaglašenosti ograničena je

na obim primenjenih standarda sa spiska

standarda, kao i relevantnih bitnih zahteva

koji su utvrđeni u tim standardima. to znači

da je, da bi proizvod bio u potpunosti

usaglašen sa zahtevima pravilnika,

neophodno je primeniti sve relevantne

standarde, odnosno ispuniti sve relevantne

bitne zahteve za elektromagnetsku

kompatibilnost za konkretan proizvod.

Za informacije i pristup srpskim

standardima zainteresovani se mogu

obratiti institutu za standardizaciju srbije

ili dobiti osnovne informacije na internet

strani instituta na adresi http://www.iss.rs.

Bitna novina, koja se postiže ovim

pravilnikom, ogleda se i u tome što

proizvodi na koju se primenjuje ovaj

pravilnik od dana stupanja na snagu,

ne podležu obaveznoj sertifikaciji od

strane imenovanih tela, što u znatnoj

meri smanjuje troškove proizvođačima

i uvoznicima i stvara realnu osnovu i za

snižavanje cena ovih proizvoda na tržištu

republike srbije. o postupcima kojima

se obezbeđuje usaglašenost proizvoda

sa ovim pravilnikom više u odeljku koji

se odnosi na postupke ocenjivanja

usaglašenosti.

Pravilnikom se propisuju bitni zahtevi za

elektromagnetsku kompatibilnost koje

mora da ispuni oprema koja se stavlja

na tržište i/ili upotrebu; pretpostavka

usaglašenosti; postupci za ocenjivanje

usaglašenosti aparata; znak usaglašenosti

i označavanje usaglašenosti; sadržina

deklaracije o usaglašenosti i tehničke

dokumentacije; zaštitna klauzula i zahtevi

koje mora da ispuni telo za ocenjivanje

usaglašenosti da bi bilo imenovano za

ocenjivanje usaglašenosti.

26

Oblast primene

Bitni zahtevi u vezi sa elektromagnetskom kompatibilnošću

ovaj pravilnik se primenjuje na

opremu koja može da prouzrokuje

elektromagnetske smetnje i/ili na koju

te smetnje mogu da utiču pogoršavajući

njene radne karakteristike. (napomena:

prema pravilniku, oprema jeste svaki

aparat ili stacionarno postrojenje, a aparat

jeste svaki završen uređaj ili kombinacija

tih uređaja koji se, kao samostalne

funkcionalne jedinice namenjene krajnjem

korisniku, isporučuju na tržište i mogu da

prouzrokuju elektromagnetske smetnje ili

na čiji rad bi takve smetnje mogle da utiču;

stacionarna postrojenja su kombinacija

više vrsta aparata i/ili drugih uređaja koji su

montirani, instalirani i namenjeni za stalnu

upotrebu na unapred određenoj lokaciji).

Primena ovog pravilnika ne isključuje

primenu posebnih propisa kojima se

uređuje bezbednost opreme.

ovaj pravilnik se ne primenjuje na sledeću

opremu i proizvode:

1) radio i telekomunikacionu terminalsku

opremu koja je uređena posebnim

propisom;

2) proizvode za vazduhoplovstvo, njihove

delove i uređaje na koje se primenjuju

posebni propisi iz oblasti civilnog

vazduhoplovstva;

3) radio opremu koju koriste radio amateri,

osim ako se ta oprema samostalno stavlja

na tržište;

4)opremu čije su fizičke karakteristike

po svojoj prirodi takve, da ta oprema

ne može da proizvodi ili da doprinosi

elektromagnetskim emisijama koje

prelaze dozvoljeni nivo koji onemogućava

radio i telekomunikacionoj opremi i

drugim aparatima da rade u skladu

sa predviđenom namenom, odnosno

takve, da ta oprema radi u skladu sa

svojom predviđenom namenom bez

neprihvatljivog pogoršavanja njenih

radnih karakteristika u prisustvu

elektromagnetskih smetnji.

Pod radio opremom, koja se samostalno

stavlja na tržište iz tačke 3), ne smatraju

se kompleti pojedinih delova koje radio

amateri mogu sami sklopiti, kao i oprema

koja se samostalno stavlja na tržište, a

koju radio amateri prerađuju za sopstvenu

upotrebu.

ovaj pravilnik se ne primenjuje na opremu,

čiji su bitni zahtevi za elektromagnetsku

kompatibilnost iz Priloga 1 Pravilnika, bliže

uređeni drugim propisima.

Pravilnik sadrži i posebne odredbe koje

se odnose na aparate koji se ugrađuju u

stacionarna postrojenja. U ovom slučaju

Pravilnik pravi razliku između aparata koji

se isporučuju (samostalno) na tržište i onih

koji se ne isporučuju na tržište.

na aparate, koji se ugrađuju u stacionarna

postrojenja a inače se samostalno

isporučuju na tržište, primenjuju se

odgovarajuće odredbe Pravilnika

koje se odnose na aparate (postupak

ocenjivanja usaglašenosti, stavljanje znaka

usaglašenosti, itd.).

sa druge strane, na aparate koji su

namenjeni za ugradnju u određeno

stacionarno postrojenje, a inače se ne

isporučuju na tržište, ne primenjuju se

odredbe ovog pravilnika koje se odnose

na postupke ocenjivanja usaglašenosti,

niti se na njih stavlja znak usaglašenosti.

ovi aparati moraju biti snabdeveni

dokumentacijom u kojoj je opisano

stacionarno postrojenje u koje se ugrađuju

i karakteristike njegove elektromagnetske

kompatibilnosti, kao i opis mera

bezbednosti koje je potrebno preduzeti

pri ugradnji takvih aparata u određeno

postrojenje, da ne bi bila ugrožena

usaglašenost postrojenja sa zahtevima za

elektromagnetsku kompatibilnost. takođe,

u pratećoj dokumentaciji navode se

dodatni podaci koji se zahtevaju i u slučaju

ostalih aparata (npr. identifikacioni podaci

o aparatu, poslovno ime, odnosno naziv

ili ime proizvođača, njegovog zastupnika

ili drugog odgovornog lica za stavljanje

aparata na tržište).

oprema, na koju se primenjuje Pravilnik,

može se staviti na tržište i/ili upotrebu

u republici srbiji samo ako ispunjava

bitne zahteve za elektromagnetsku

kompatibilnost, kada je pravilno instalirana,

održavana i kada se upotrebljava u skladu

sa predviđenom namenom. Bitni zahtevi za

elektromagnetsku kompatibilnost dati su u

Prilogu 1 Pravilnika.

da bi se stavila na tržište i/ili u upotrebu,

oprema mora biti projektovana i izrađena

tako da, uzimajući u obzir dostignuti

stepen razvoja tehnike, obezbeđuje

da elektromagnetske smetnje koje

prouzrokuje ne prelaze nivo iznad koga ta

oprema ili druga oprema ne može da radi

kako je predviđeno, kao i da u određenom

stepenu bude imuna na elektromagnetske

smetnje koje se očekuju pri predviđenoj

upotrebi.

Posebni bitni zahtevi za elektromagnetsku

kompatibilnost se odnose na stacionarna

postrojenja. Pri njihovom instaliranju mora

se primeniti dobra inženjerska praksa u

oblasti elektromagnetske kompatibilnosti

i moraju se uzeti u obzir podaci o

predviđenoj upotrebi komponenti, da

bi se ispunili zahtevi u vezi sa zaštitom.

dobra inženjerska praksa se dokumentuje,

a dokumentaciju čuva odgovorno lice koje

je dužno da je stavi na raspolaganje i učini

je dostupnom nadležnom inspektoru, radi

pregleda za sve vreme dok su stacionarna

postrojenja u funkciji.

27

Ocenjivanje usaglašenosti

Pravilnikom je propisana primarna

odgovornost proizvođača da proizvodi

koje stavlja na tržište moraju biti usaglašeni

sa bitnim zahtevima za elektromagnetsku

kompatibilnost, što se postiže propisanom

internom kontrolom proizvodnje. interna

kontrola proizvodnje, koju sprovodi

proizvođač, obuhvata sprovođenje

postupka ocenjivanja elektromagnetske

kompatibilnosti aparata, izradu tehničke

dokumentacije, izdavanje deklaracije

usaglašenosti i označavanje proizvoda

stavljanjem znaka usaglašenosti.

deklaracija o usaglašenosti je pisana izjava

proizvođača ili njegovog zastupnika da

je proizvod usaglašen sa zahtevima ovog

pravilnika. tehnička dokumentacija mora

da omogući ocenjivanje usaglašenosti

proizvoda sa zahtevima ovog pravilnika

i mora da obuhvati adekvatnu analizu i

procenu rizika. Proizvođač ne može na

ovlašćenog zastupnika preneti obavezu

izrade tehničke dokumentacije.

Pri ocenjivanju elektromagnetske

kompatibilnosti aparata uzimaju se u obzir

predviđeni normalni uslovi rada. ako aparat

može da ima više konfiguracija, ocenjivanje

elektromagnetske kompatibilnosti mora

da potvrdi da li taj aparat ispunjava

bitne zahteve za elektromagnetsku

kompatibilnost iz Priloga 1 tačka 1. u

svim mogućim konfiguracijama koje

je proizvođač odredio za predviđenu

upotrebu.

sprovođenje interne kontrole proizvodnje

ne isključuje učešće tela za ocenjivanje

usaglašenosti, kao tzv. treće strane, po

izboru i na zahtev proizvođača ili njegovog

zastupnika.

U periodu do pristupanja srbije evropskoj

uniji, odnosno do potpisivanja tzv. asaa

sporazuma sa eU (sporazum o ocenjivanju

usaglašenosti i međusobnom prihvatanju

industrijskih proizvoda), kao vid dodatne

„kontrole” proizvođača (član 10), obavezno

je pribavljanje potvrde o usaglašenosti.

Potvrdu o usaglašenosti izdaje imenovano

telo za ocenjivanje usaglašenosti,

na zahtev proizvođača, zastupnika

ili uvoznika, a na osnovu priložene

deklaracije o usaglašenosti i tehničke

dokumentacije. obaveza pribavljanja

potvrde o usaglašenosti se ne odnosi na

proizvode domaćih proizvođača za koje

je postupak ocenjivanja usaglašenosti

sprovelo imenovano telo za ocenjivanje

usaglašenosti u skladu sa Prilogom

3 (pregled tehničke dokumentacije i

izdavanje izjave o usaglašenosti).

telo za ocenjivanje usaglašenosti se

imenuje rešenjem ministra ekonomije i

regionalnog razvoja, na predlog komisije

za imenovanje tela za ocenjivanje

usaglašenosti. komisiju imenuje ministar

rešenjem, a troškove postupka snosi

podnosilac zahteva za imenovanje.

Proizvođač ili njegov zastupnik u obavezi

je da čuva originalni primerak deklaracije

o usaglašenosti odnosno fotokopiju

deklaracije sa prevodom na srpski jezik

(ako oprema nije proizvedena u srbiji),

kao i tehničku dokumentaciju koje moraju

biti dostupne nadležnim inspektorima

najmanje 10 godina posle datuma kada

je ta oprema poslednji put izrađena.

ako proizvođač ili njegov zastupnik nije

registrovan u srbiji, ove obaveze preuzima

uvoznik predmetne opreme.

dokumentacija, koja prati aparat prilikom

stavljanja na tržište i/ili upotrebu, je

sledeća:

- deklaracija o usaglašenosti,

- izjava o usaglašenosti (ako je izdata),

- potvrda o usaglašenosti (obavezna u

prelaznom periodu do pristupanja srbije

evropskoj uniji, odnosno do potpisivanja

tzv. asaa sporazuma sa eU - osim za

proizvode domaćih proizvođača za koje

je postupak ocenjivanja usaglašenosti

sprovelo imenovano telo),

- uputstvo za upotrebu na srpskom jeziku.

Proizvodi usaglašeni sa zahtevima

Pravilnika označavaju se znakom

usaglašenosti (izuzev određenih aparata

koji su namenjeni za ugradnju u određeno

stacionarno postrojenje, a inače se ne

isporučuju na tržište, kao što je gore

objašnjeno). do pristupanja srbije eU ili

potpisivanja tzv. asaa sporazuma sa eU na

opremu se stavlja srpski znak usaglašenosti,

opisan u Prilogu 5 Pravilnika, a nakon toga

se znak.

drugi podaci koji moraju pratiti svaki

aparat su sledeći: aparat mora biti precizno

identifikovan na osnovu podataka o vrsti,

tipu, odnosno modelu, seriji, serijskom

broju, partiji ili na osnovu drugih podataka

koji omogućavaju njegovu identifikaciju.

U pratećoj dokumentaciji svakog aparata

navodi se poslovno ime, odnosno naziv

ili ime proizvođača, njegovog zastupnika

ili drugog odgovornog lica za stavljanje

aparata na tržište.

takođe, proizvođač obezbeđuje podatke

o svim posebnim merama bezbednosti

koje se moraju preduzeti pri montaži,

instaliranju, održavanju ili upotrebi aparata,

kako bi se obezbedilo da, prilikom stavljanja

u upotrebu, aparat bude usaglašen sa

bitnim zahtevima za elektromagnetsku

kompatibilnost iz Priloga 1, tačka 1

Pravilnika.

ako postoje sumnje u neusaglašenost

stacionarnog postrojenja sa zahtevima

za elektromagnetsku kompatibilnost,

posebno ako postoje pritužbe na

smetnje prouzrokovane stacionarnim

postrojenjem, vlasnik, odnosno korisnik

stacionarnog postrojenja odgovoran je za

dokazivanje usaglašenosti tog postrojenja i

traženi dokaz, na zahtev nadležnog organa,

obezbeđuje od imenovanog tela.

28

Stupanje na snagu i prelazni period za primenu starih propisa

Pravilnik je stupio na snagu i počeo da

se primenjuje osmog dana od dana

objavljivanja u „službenom glasniku

republike srbije”. Međutim, imajući u

vidu da jedan broj domaćih proizvođača

opreme nije bio u mogućnosti da, odmah

po stupanju na snagu ovog pravilnika,

svoje proizvodne kapacitete u tehničko-

tehnološkom i kadrovskom smislu

prilagodi i tako budu u mogućnosti

da ispune odredbe ovog pravilnika, u

prelaznim i završnim odredbama ovog

pravilnika (čl. 21. i 22.) propisano je tzv. da

proizvođač, njegov zastupnik, odnosno

uvoznik može da stavi na tržište i/ili

upotrebu (u prelaznom periodu koji traje

do 1. januara 2012. godine) i proizvode

projektovane i izrađene, odnosno čija

usaglašenost je ocenjena u skladu sa

zahtevima propisa koji su navedeni u članu

21, stav 1, ovog pravilnika, s tim što se u

ispravi o usaglašenosti, koja se izdaje za

takvu opremu, obavezno navode podaci o

propisu iz člana 21, stav 1, ovog pravilnika

sa kojim je ta oprema usaglašena. dakle,

pravilnik propisuje da od 1. januara 2012.

godine nije moguće staviti na tržište i/

ili upotrebu proizvode koji su izrađeni i

čija usaglašenost je ocenjena u skladu sa

zahtevima propisa koji su prestali da važe u

skladu sa članom 21, stav 1, Pravilnika.

NAPOMENA:

detaljnije informacije o oblasti

primene pravilnika, bitnim zahtevima

za elektromagnetsku kompatibilnost,

proizvodima na koje se primenjuje

Pravilnik, odnosu prema drugim tehničkim

propisima, kao i drugim značajnim

pitanjima koja se odnose na primenu

Pravilnika, mogu se naći u Vodiču za

primenu ovog pravilnika koji je postavljen

na internet stranici Ministarstva ekonomije

i regionalnog razvoja, na internet adresi

www.tehnis.merr.gov.rs.

ATSje14.jula2011.godineprihvatiopredlogRadnegrupeuoblastielektromagnetskekompatibilnosti(EMS)uvezinačinaiskazivanjaobima akreditacije u ovoj oblasti.

laboratorija se može akreditovati i za analitičke i numeričke metode u oblasti eMs i u tom slučaju obim akreditacije treba iskazati na sledeći način:

Primeri iskazivanja obima akreditacije će biti sastavni deo dokumenta ats-UP03, smernice za iskazivanje obima akreditacije laboratorija za ispitivanje.

sve akreditovane laboratorije za ispitivanje u ovoj oblasti neophodno je da svoj obim usaglase sa usvojenim načinom iskazivanja istog najkasnije do 1. januara 2012. godine. Prilikom dostavljanja dokumentacije za realizaciju nadzornih ocenjivanja laboratorija je u obavezi da dostavi predlog za korekciju obima usaglašen sa usvojenim rešenjima. U postupku odlučivanja o akreditaciji ats će izvršiti korekciju izdatih obima akreditacije.

način iskazivanja obima akreditacije u oblasti eMc

R. B.Predmet ispitivanja/materijal / proizvod

Vrsta ispitivanja i/ilikarakteristika koja se meri(tehnika ispitivanja)

Opseg merenja(gde je primenjivo)

Referentnidokument

1.

Nivo izlaganjaelektromagnetskimpoljima ljudi naotvorenom/zatvorenom prostoruPredmet ispitivanja

Električno polje i/ilimagnetsko polje...,frekvencijski opseg..., vrstasignala (modulacije)

Obavezno se unosiopseg merenja imernanesigurnost

SRPS EN 50413 +standard/ drugaodgovarajućadokumenta kojadefinišumetoduispitivanja

R. B.Predmet ispitivanja/materijal / proizvod

Vrsta ispitivanja i/ilikarakteristika koja se meri(tehnika ispitivanja)

Opseg merenja(gde je primenjivo)

Referentnidokument

1.

Nivo izlaganjaelektromagnetskimpoljima ljudi naotvorenom/zatvorenom prostoruPredmet ispitivanja

Matematički proračunzasnovan na npr. metodamakonačnih elemenataili..navesti neku drugu metodu

Obavezno se unosiopseg primene iproračunskanesigurnost

SRPS EN 50413 +dokument zaproračun

29

календардогађаја

Urednik

jasna stojanovićtelefon: 011/ 311 71 77faks:011/3130374e-mail: jasna.stojanovic@ats.rsPrevod

katarina Blagojević

Adresa

11000 Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 2, adresni kod: 190813 PalataSrbije(SIV),istočnokrilo,odeljak–most,1.sprattelefon:011/3130373•faks:011/3130374e-mail:office@ats.rs•www.ats.rs

Bilten akreditacionog tela srbije izlazi kvartalno.elektronski bilten akreditacionog tela srbije nalazi se na veb portalu ats-a na adresi www.ats.rs

ats je nacionalno akreditaciono telo osnovano od strane republike srbije kome su povereni poslovi ocenjivanja tehničke kompetentnosti tela za ocenjivanje usaglašenosti (u skladu sa međunarodnim i domaćim standardima) koja obavljaju usluge ispitivanja, etaloniranja, sertifikacije i kontrolisanja.

Bilten 06AKREDITACONOTElO SRBIJEoktobar 2011.

30

oktoBar

3 - 6. oktobar 2011.

7thWorkshopofEURACHEMon“ProficiencyTestinginAnalyticalChemistry,MicrobiologyandLaboratoryMedicine-CurrentPracticesand Future directions”, istambul, turska

4 - 5. oktobar 2011.

ea certification committee meeting, Prag

6. oktobar 2011.

ea inspection committee meeting, Prag

17 – 19. oktobar 2011.

kongres metrologa 2011., kladovo

18 – 19. oktobar 2011.

ea Multilateral agreement council Meeting, Bratislava

17 - 21. oktobar 2011.

BIPM,24thGeneralConferenceonWeightsandMeasures, Pariz

20. oktobar 2011.

eaaB Meeting, Brisel

NOVEMBAR

2 – 11. novembar 2011.

ilac/iaF annual Meetings, Bangkok, tajland

22. novembar 2011.

EAExecutiveCommittee,Varšava

23 - 24. novembar 2011.

EAGeneralAssembly,Varšava

DECEMBAR

8. decembar 2011.

Food testing Workshop, Brisel