anglomothodipe 22/romski.pdf · 2016. 10. 27. · - „bahtali“ si cikno te mo-tholpes. kava...

Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Lil fundosarda thaj inkalel Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi

Šerutno redaktori Duško Jovanović

Redaktori katar angluno kotor đindosko:Duško Jovanović

Inkljistimasko redaktori:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Dimitrov

Dragana RajićDaniel Dimitrov

Zita Farkaš

Korespodenturja:Koordinatorja pale rromane pučhimata APV

prof. dr Vladimir GecelovskyIvana Koprivica

Pe rromani čhib nakhada:Igor Dimić

Pe anglikani čhib nakhada:Mirjana Serdar

Tehnikano lačharipe thaj štampa: MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 kotora

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA e Romenđi ande AP Vojvodina : čhoneskoinkljistipe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi /šertutno redaktori Duško Jovanović. - 2011, đindo 1-Novi Sad : Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, 2011.30 cm

Mesečno. - Tekst na rom. i srp. jeziku.ISSN 2217-5024COBISS.SR-ID 261837831

ANGLOMOTHODIPE

Kamlimašće đinavimatarja,Deta te lundžaras khetane te ćeras amaro čhone-

sko lil, sar lesko inkljistipe andar štampa maj bare ođava ažućarena, te majmajbare ođarimava đinave-nales, sikavena les averenđe thaj araćhena les lundži vrjama...

Anfo nakhlo đindo dijam Tumenđe šajipe te den mothodimata palo amaro lil, te den sugestije thaj te inkalen averčhandimata thaj e teme, kana si e tek-sturja ando pučhipe.

No si jekh šajipe savo kamas te das Tumenđe...Amenđe avela po kamlipe te khetane ćeras vi

them ande pilte. Pala godova das Tumenđe p šajipe, te po amaro bahtalipe, aven sar bućarimatarja amare cikne redakcijatar. Te ande Tumari arhiva inćaren e pilta save ćerdan, a pala save gîndin kaj but mothol thaj paša godova kamen te ulaven la amenca thaj amare đinavimatarnenca, šaj te bičhalen la pe e-mail adresa: [email protected], thaj amen, te e redakcija mothol gajda, inkalasa la talo tumaro alav sar pilta e čhonešći.

E agorutnimašći vrjama palo bičhalipe piltengo si 20. ando čhon. Te či bičhalen e pilte pe vrjama, tumari pilta dela ando losaripipe pala pilta e čhone-šći palo aver đindo. Sa e pilte avena arakharde ande arhiva thaj von nisar či avena te aven e konkurencija pale majneve, aresle pilte.

Pašo kvaliteto piltengo ando tehnikano kotor, jekhutno kriterijumo, kana si e teme ando pučhipe, si godova te e fotografija (po direktno jal metafori-čno varo) si phangli pale rromani populacija. Sa aver mekhas tumenđe pe gođi.

Paćas pale aresimasko khetanimasko bućaripe,

Tumari redakcija

2 Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

Tema broja: Prvi vaspitač na romskom jeziku

Ande lošanimašći sala kale sikavne thanesko, po 05. novembro, Merima nakla piro diplomsko bućaripe pe tema «Planiranje, posmatranje i eva-luacija početnog matematičkog obrazovanja». E komisija ande savi sas dr Aleksandra Stoja-nović, dr Tanja Nedimović thaj prof. Predrag Prtljaga, diplom-sko bućaripe bahtardine majvu-če molimava.

Ačhadipe sas katar trin ko-tora. Ando angluno kotor Meri-ma inkalda fundurja katar piro diplomsko bućaripe, a ando dujto kotor sa e membrurja ko-misijaće inćardine pučhimata. Tale godova e komisija crdapes sar anenas molipe palo Meri-mako bućaripe.

Teorija thaj praksa khetane

Merimako mentoro, dr Aleksandar Stojanović, mo-thoda kaj si čaljardo koopera-cijava lava. «Merima kana sas pe praksa, sikada intereso pale kaja tematika. Vi kava buća-ripe, sar vi sa aver dži akana, nakhla udžilimasa. Hasnarda e trubulimašći literatura thaj but lačhe phangla teorija thaj rodi-mata ande praksa.»

Majbari baht

Vi e šerutni kale Vuče si-kavne thanesko, dr Grozdanka Gojkov sas po kava lošanipe. Angluni bahtarda e Merimaće. Paše godova kaj inkalda kaj si sa studenturja ando kava sika-vimasko thaj jekhetane, asape savo či nakhla katar lako muj si

sikavipe kaj si godova novem-barosko đes sas vareso aver, detot.

«Amare studenturja si sa jekhetane. Bahtale sem sa jekh diplomcosa thaj ćerel amenđe bahtaripe kaja khetane lenca aresas kamipe. Ađes musaj te mothav kaj su mungrri baht majbari no so si, kaj si o alav palo studento savi pire stu-dentske udžilimata pherda bare udžilimava. Paše godova lija kotor vi ando studentsko parla-mento, sar vi ande averčhande avrjalsikavimaske aktiviteturja. Odolaći sem ađes bahtali kaj dikhlem kaj si sa lako pharo bu-ćaripe thaj sićope, potencijalo savo sikada, akana si bahtarde aresimava.»

Historijako kotor

Duško Jovanović, šerutno Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi AP Vojvodinaći, savi khetane e Gavermentova AP Vojvodinatar sas inicijato-ri palo teljaripe kale studijako programosko, mothoda kaj e

Merimava 05. novembro ramo-sardapes ande istorija.

«Ađesutno đes si istorijsko, niči numaj pale rromano ćidipe no vi palo amalipe ando savo trajisaras. Kava studijako pro-gramo si vareso si sikada losa-ripe raštrako Srbijako thaj po-krajinako palo lesamalipe iden-titetosko rromane nacionalne minoritengo. Odolaći kava đes si but importantno niči numaj pale rromano amalipe, no vi palo kava foro, pokrajina thaj raštra. Paše Merima pala kava ađesutno aresipe udžilo si vi stručno kotor kale sikavne tha-nesko. Kova so me rodem katar teljaripe si godova kaj či tru-bul thaj naštik te ćerelpes ave-rčhandipe maškar studenturja rroma thaj kola save naj rroma. Godova sikadapes vi ađes kaj e komisija bućarda palo andi-pe molimako kale bućarimako kotoresko sar vi pe aver buća-rimašće kotora, nepristrasno. Manđe sas po baht kaj semas kate ađes.»

Dragana Dimitrov

MAJVUČO ARESIPE MOLAKOMerima Nika si katar kola angluni generacija studentonenđi save ramosardinepes po kotor stru-

kovno vinaj pe rromani čhib po Vučo sikavimasko than strukovne studijengo palo sikavipe vinajengo «Mihailo Palov» ando foro Vršac. Ađes si voj angluno diplomco kale kotoresko.

Tema broja: Prvi vaspitač na romskom jeziku Angluno alav đindosko: Angluno vinaj pe rromani čhib

Foto

: M. K

arad

žić

Po teljaripe katar gatisarimasko egzamo

3Dekada e Romenđi ande AP Vojvodina

E DIPLOMA ANDE VASTA, ASAPE MUJESKOIntervju: Merima Nika

*Po naisaripe Tumare are-simašće akana san jekh katar lidero sikavimasko e Rromengo ande amari raštra. Paša Tute, ko si „došalo“ palo Tumaro therdipe?

- Gîndiv kaj kola save si maj udžile palo mungrro losa-ripe si mungrre bijandimatar-ja. Von dine but zor te sikavne manđe thaj mungrre phejaće kozom si importantno sićope. Po kamlipe si manđe kaj ande godova vi therdine aresipe. Paša lende kate si vi e Kance-larija pale inkluzija e Rrome-nđi savi zurjardama thaj savi si majbut udžili pala godova kaj ćerdem kava losaripe. Po na-isaripe stipendijaće savi dine manđe, mungrre bijandimatarja po miro sutine, bizo griža pale mungrri egzistencija.

*San bahtale pire sićimava

pe kava Vučo sikavno than?- „Bahtali“ si cikno te mo-

tholpes. Kava fakulteto si pala sa jekh avutnimasko studento, kaj del majbut no so ažućarel-pes. Pe godova varo den zur-javipe studentonenđe, savi del motivacija thaj zurjavel e stu-denturja. E studenturja naj nu-maj đindo thaj alav, no e perso-ne thaj godova si kova so ćerda te avav bahtali.

*Save si tumare planurja palo avutnipe?

- Angluno plano si o buća-ripe, ande struka, ando varesa-vo anglalsikavimasko than. Po kamlipe avelas manđe te go-dova avel varekaj kaj si baro đindo rromane čhavorrengo, sar po vorta varo avava pro-moteri rromane sikavimasko. Talo bućaripe ando plano si te lundžarav piro sićope, či ačha-

vama kate. Kamav te lundžarav specijalizacija ando mungrro sikavimasko than, no vi te tale godova lundžarav sićope po Sikavimatengo fakulteto ando Beogrado. Po angluno than manđe si te therav bućaripe, a aksa sa kava lipardo. Jekh katar šerutne uslovurja palo therdipe aresimasko si te aves uporno.

*Tumen san angluno diplo-mirime vinaj pe rromani čhib. Kozom si importantno godova kaj e manuša rromane popula-cijatar akana inćarena šajipe te ando piro anglalsikavimasko sićope inćaren varekas kasa šaj te den svato pe piri dejaći čhib.

-Godova si but important-no, niči numaj pale čhavorra, no vi pale bijandimatarja save inćarena šajipe palo loćaripe kana trubun. Amen avasa kate te ažutisaras lenđe ande kova so šaj, a kova so naštik, bičha-lasa len kaj te roden ažutipe. Gajda majlačharelape e relacija maškar Rroma thaj institucije, savi butimasa sa phari. Me, sar majanglal mothodem, kamav te bućarav ando than kaj si maj-baro đindo rromane čhavorren-go, kaj džanavas po savo varo te bućarav lenca, dićhimasa pe godova kaj vi me semas po lengo than. Zumava te ažutiv te

„Čačimasa te mothav kaj sasman trema majanglal finalno egzamo. No, kana teljaredem voj po-loće hasajli. Bahtali sem kaj sa nakhla lačhe, kaj but mandar dijam ande sa kava. Mungrri diploma si dipe palo mungrro them, mungrre bijandimatarja thaj sa kolenđe save zurjardinema po mungrro drom. E diploma ande mungrre vasta thaj asape pe mungrro muj mothon palo lačho lundžaripe pa-ramičako.“ Gajda je Merima Nika mothoda tale amare bahtardimata palo aresipe savo therda. Paše godova amenca ulada pire gîndimata palo piro sićope pe Vučo sikavno than, planurja palo avutnipe. Inkalda vi piro gîndipe palo importantnipe studijakoprogramosko savo nakhla, a ašundem vi lako gîndipe pale rromani tradicija, sar vi lako mothodipe rromane studentonenđe.

Foto

: M. K

arad

žić

Angluno alav đindosko: Angluno vinaj pe rromani čhib

Ažućaripe komisijasko čhinadimasko


sa majlačhe sićon trujalimaski čhib, no vi sa sićimata save si-ćona. Po kamlipe avela manđe te majanglal aresav ande godo-va te vazdav lengo korkorro-paćivalipe thaj paćivalipe ande peste sar ađes-thejarra avena lačhe manuša te gatisarde džan trajesa.

*Savi si akana e situacija, talo Tumaro gîndipe kana si ando pučhipe rromani tradici-ja? Dal e čheja vi majdur me-ćhen sikavipe thaj unsurinpes?

- Gîndiv kaj godova kotor rromane tradicijako ačhel tala amende. Akana republikane thaj pokrajinaće institucije čhon

akcento po sićope e Rromengo thaj e Rromnjengo. Me sem numaj jekh ando rîndo egzem-plarurja kaj e tradicija ačhadape thaj ašarav man godoleja. Aka-na vi amen e čheja, no vi amare čhavrra, si jekhetane averenca. Gîndiv kaj ađes, sa khetane, vi e Rroma, no vi arroma, paćas kaj inćaras jekhutne šajimata.

*Savo si Tumaro alav pale rromani populacija?

- Kamav te mothav lenđe te či vazden e vasta, te aven bare bućarne thaj sa lenđe planurja thaj kamimata čačarenape. Gîn-div kaj si importantno te inka-lelpes zurjavipr save e Rroma,

majanglal no aver them thaj nacionalne amalimata, inćaren. Importantno si te liparelpes, kaj baro đindo lendar mećhen sićo-pe, či džanen kaj thaj kaste te džan palo ažutipe thaj loćaripe.

Katar institucije liparava e Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi, savi ažutil e Rro-menđe palo ramosaripe ande maškarutne, vuče sikavne tha-na thaj pe fakulteturja. Kance-larija pala inkluzija e Rromenđi ande kooperacija e Konsilesa pale integracija e Rromenđi AP Vojvodinatar thaj Nacionalne konsilesa rromane nacionalne minoritetonendar, ažutil e Rro-menđe ando čačaripe ortosko

Rezime bućarimasko

Tema: Planiripe, dićhipe thaj evaluacija katar teljaripe matematikane sićimaskoSa jekh vazdimasko-sikavimasko cikluso ćerdino si katar štar kotora, a godova si planiripe,

dićhipe, bućaripe thaj monitoring. Kava bućarimasko kotor si phanglo pale kala faze kana si ando pučhipe teljarimasko matematikano sićope. Paše godova o bućaripe mothol vi pale rola thaj im-portantnipe matematikako ando anglalsikavimaske brša, no vi palo metodičke principurja thaj vinaješće bućarimašće metode.

Bućaripe inkalel importantnipe evalucijako, savo del vinaješće kontinuirime majbuhljaripe programosko, planiripe thaj praksa katar teljarimasko matematičko sićope. Po fundo katar re-zultato evalucijako, vinaja inkalel gîndimata so trubul te majbuhljarelpes sar o programo avelas majlačho.

Vortisardo buhljaripe čhavrrikane personako rodel sevrjamako lesamalipe thaj efekto vina-jesko. Anglalsikavimašće čhavorra si dine vinajenđe ando majhaćarimasko periodo ando savo si trubulipe te ćerenpes uslovurja sar e čhavorra majloće čačarenas o sikavno than, te aven tala laćže uslovurja thaj te gatisarenpes pala late. Paše vinaja ando teljaripe matemaričko sićope importantni rola inćaren vi e bijandimatarja, no vi e kooperacija maškar bijandimatarja thaj e vinaja.

Majdur, kava bućarimasko kotor avel džike inkaldimata kana si ando pučhipe metodikano bućaripe vinajengo. Vinaj trubul te:

• Lačhe lačharel fizikano trujalipe (than, šeja) thaj socijano trujalipe (varo sar ćidenaspe e čhavorra, vrjama, socijalna klima);

• Te del šajipe čhavorrenše te ando ćhelipe dićhen, ćeren komparacije, ćeren eksperimentur-ja, gatisaren e pharimata, gîndosaren thaj te ćeren pire gîndimata;

• Te zurjaven čhavorren te ando ćhelipe šejenca dićhen lenđe majimportantne kotora, te di-ćhen sostar si gajda, te dićhen averčhandimata maškar lende, sar vi te alavaren e šeja thaj lenđi deskripcija;

• Te zurjaven e čhavorren te gîndimava ulaven karakterisitka šejenđe katar čučo šej thaj te dićhen la ke aver šeja. Aska e čhavorra šaj te čhon ane kupe e šeja save si slične, jal te ćeren kalsifikacija tale boja, obliko, baripe, hasnaripe.



pe stipendija Ministerijumostar prosvetastar Republikatar Srbi-jatar, no vi ando čačaripe orto-sko palo bešavipe thaj habenata ando studentonengo ćher. Te san bare bućarne, a aver rigatar inćaren pherdo zurjavipe insti-tucijengo, Tumari egzistencija ni po jekh varo naj ando pučhi-pe, Tumaro therdipe aresima-sko si garantuime.

BIJANDIMATARJA „DOŠALE“ PALO ARESIPE

Bijandimatarja si, mothol e Merima, kola save inćaren bah-taripe palo lako aresipe. Ake so pala lako aresipe, mothol lako dad, Zoran Nika.

*Situmen duj čheja. Jekh lendar ađes diplomisarda, aver studiril. Kozom sas phare te zurjavenlen thaj te vortosaren-len?

-Sas but phare, no či vaz-dam e vasta. Godova sikadem vi amare čhevorrenđe. Ađesut-no đes sas jekh katar majbahta-

le ando mungrro trajo. Bahtari-pe savo ađes haćarav čhuda pe rig sa mungre pharimata save sasmen po drom Merimaće si-kavimasko.

*So mothonas bijandima-tarnenđe e Rromenđe kana si ando pučhipe sićope lenđe čha-vorrengo?

- Gîndiv kaj si rola bijan-dimatarneneđi po teljaripe si-ćimasko but bari. Majanglal trubulipe si te čhavorra sićon čhib trujalimasko. Ćerelpes kaj e čhavorra save či džanen čhib amalimašće trujalimasko, naćhel krozal sasto fundosko sićope, a te či sićiline čhib tru-jalimasko. Thaj aska von ačhen palpale aver čhavorrendar. Me godova haćardem. Pala godova mungrre čhavorren sićilem vi dejaće čhibjaće, no vi čhibjaće ando trujalipe. Gîndiv kaj si go-dova majlačho modelo, kaj po godva varo ande amare čhavor-ra phandavas piri tradicja thaj raštra adne savi trajisaras.

*Tumari čhej si egzempla-ro kaj e situacija rromani ave-rčhandili kana si ando pučhipe sićope Rromnjengo, save dži akana rano mekhline sićope thaj unsurisardinepe.

-Gajda sas majanglal. Aka-na po naisaripe institucijenđe e situacija averčhandlepes po majlačhipe. Avelas manđe po kamlipe te godova vi ando avutnipe avel gajda. Haj te e Rroma sićon ando sa majbaro đindo. Godova si baro aresipe pala mende.

*So ažućaren majdur Me-rimatar? Dine svato pala laće planurja?

- Či dijam „bar“ svato. Me kamav te voj lundžarel piro sićope. Pe late si te losarel, a amen sam kate te zurjavas la. Paćas vi ando zurjavipe Kan-celarijako pale inkluzija e Rro-menđi AP Vojvodinaći, savi dži akana ašunda sa e pharimata savenca maladamen.

Dragana Dimitrov

Merima Nika e bijandimatarnenca thaj e phejava


Foto

: M. K

arad

žić


Foto

: M. K

arad

žić



IntervjuPokrajinako sekretaro pale sastipe, socijalna politika thaj demografija, dr Vesna Kopitović

AMEN ŠAJ TE AGORISARAS PHARIMATA ANDO SASTIPE!Krozal alava katar pokrajinaći sekretarka prof. dr Vesna Kopitović inkljel baro džanglipe andar me-

dicina. Dija svato amenđe pala sastipe, pharimata savenca malavenpes sastarimašće ćhera thaj špitalurja thaj dija svato pale planurja palo lengo gatisaripe. Latar džanglam but thaj paćas kaj amare đinavima-tarja, talo kava intervjuo, inćarena majbut haćarimata pala pire sastarne, kaj po naisaripe laće lundže ažućarimašće patrina pe poliklinike thaj rîndurja ando sastarimašće ćhera thaj Urgentno maškar dićhena andar aver kotor dikhavimasko.

*Kasavi si akanutni situacija ando sastipe?

- Sastipe ađes naj ando lačhi-pe. No, pokrajinako thagaripe si la-čho, stručno timo ando savo paćas.

* Pala soste si udžilo Sekreta-rijato?

- E Pokrajina si fundosarda sa tranda thaj pandž špitalurja, speci-jalizuirime, vuče specijalizuirime instituturja. Sekretarijato trubul te lel sama pala lende, kadro, oprema, investicije save von inćaren. Kami-pe sekretarijatosko sit e lundžarel dinimata ande pire ćhera, khetane e Fondosa pale kapitalne dinimata.

* Ađes sa majbut liparelpes primarno sastarimasko lesamali-pe. Vaćaren amare đinavnenđe so voj sikavel.

- Primarno sastarimasko lesa-malipe si phanglo pala sa primarne sastarimašće kotora, sastarimašće ćhera, ando kotor savo o pacijento inćarel pire losardo sastarno, speci-jalisto, ginekologo.

* So Tumen dićhen sar čhina-dipe?

- Čhinadipe avela jekhetanipe maškar raštrako thaj privatnoi sek-toro. Godova avela čhinadipe katar primarno sastarimasko lesamalipe. Te e raštra či inćarel e šeja te poći-nel trubulimasko đindo sastarima-šće bućarnengo, deta te khetanisa-rasmen! Plano kujbako thaj plano

kadrurjengo musaj te avel lačho thaj te kate vareso naj lačhe, o pro-blem musajte gatisarelpes.

* Sar čorrîe thaj bisikade ma-nuša te džan pe rîndoske sastari-mašće dićhimata?

- Godova si but phare. Šaj kaj aresasa te godova avel lenđe loko. O pacijento musaj te araćhel o sa-starno thaj te avel čaljardo. Gîndiv kaj si čhinadipe ando lokalo. Tru-bun te ćerenpes akharimata pale populacija pale rîndoske sastarima-šće dićhimata. Te o manuš bistarel kaj siles akarhado dićhipe, vareko trubul te akharel les thaj te del les gođi pe godova.

Te von inćaren medicinako bućarimatari ando piro than, savo si kate pale lende, deta te ćeras e akhadrimata. Sistemaske dićhi-mata ando sasto them bućarelpes krozal akhardimata, te tu bistardan, vareko musaj te akhareltut thaj te

* But pacijenturja žalinpes pe godova kaj but ažućaren po sasta-rimasko dićhipe. Šaj godova te averčhandelpe?

- Gîndiv kaj kava sistemo naj lačho odolaći kaj e sastarimašće dićhimata alavarenpes prdal telefonska central. Telefonska sekretarica naj mera sar e manuša mothona piro pharipe. Voj či džanel dal san tu-men hitno slučaj, san vareko ko trubul sistematko dićhipe. Trubulmen telefonska sekretarica? Trubulmen džudo manuš savo ašunela manušes thaj savo dićhela si godova hitno slučajo. Ando intereso sastimasko Vojvodinako si te khetane e lokalošće korkorroortuimava ćeras vareso te godova averčhandelpes.

Preventiva si fundo. Te si voj lačhi, Urgento maškar avena maj-cîrra bući. Urgentno maškar putarda pire vudara pale sa, no primarno sastarno naštik te avel kutari, vo musaj te bućarel thaj te dićhel problem pacijentosko thaj te zumavel te gatisarel les. Majdur, trubulipe si te dićhelpes šaj godova sastaro te ćerel kasavo đindo sastarimašće dićhi-mako thaj nasvale manušengo. Vi lenđe sip hare. Vareo musaj te ćeras.

Foto

: M. K

arad

žić


Intervjudel tut gođi. Krozal bazare sasti-mašće, ašunimašće vaćardimata thaj krozal medije manušenđe si trubulipe te vaćarelpes kozom si importantno te aven pe preventi-vno saastarimasko dićhipe.

*E Srbija ađes marelpes opral “parni kuga.” Si e situacija alar-mantni?

- Demografska struktura mo-thol kaj 12,5 % si manuša opral 65 brša. 7.1 % si proseko themesko. Simen but cikno đindo natalite-tosko, vučo kotor mortalitetosko, thaj cikno kotor fertiliteto, gajda kaj sem amen ando negativno na-turako barjardipe. Musaj te lačhas kasavi situacija.

*Po savo varo te ćerelpes go-dova?

- Sistemo bućarimasko si kova fundosko. Pokrajina inćarda but šukar mere save sas palo regresi-ranje palo trito thaj štarto čhavorro, duj čhavorra, trin, štar thaj aver, no u Ustavo harada čhinadimata Ka-nonoske pale udžilimata thaj amen naj sam ando šajipe majbut te na-khavas len. No amen či dasmen. Amen arakhasa varo sar te lačharas godova. Musaj te gîndisaras palo varo sar te ažutisaras korkorrutne déjà thaj dada, te šaj te pravaren pire čhavorren, von mujsaj te bu-ćaren.

Majdur, rebalansova budže-tova therdam šeja katar šel thaj eftavardeš milionurja. Godova šeja uladam ando jekh bijandimasko than, sar e deja save kamen te bija-nen aven čaljarde. E čhavorra sip o angluno than – amen sam vortosar-de pe godva sar te loćaras lenđe te aven po kava them, po butipe. Go-dova avela angluni mera sar majla-čharasa o nataliteto.

* Amare čhavorrenđe musaj te theras fundošće uslovurja palo buhljaripe. E eksperturja mothon: e familija musaj te planirilpes.

- Musaj te araćhelpes repro-duktivno sastipe, te planirilpes e

familija, a sa godova numaj kana si therdine sa e uslovurja. Pala soste te bijanas deš čhavorra (te jertisa-ren), te naštik te das lenđe sa so kamas. Godova si bezah. O motho-vipe si: e čhavorra naštik te aven taocurja. Kaj si orto čhavorresko te losarel bijandimatarja? Čhavorro či losarda e dej, niči uslovurja tale save bijanelapes. Jekh đes pučhela: sostar?

* San amen gatisarde pale maškarthemutne standardurja?

- O problemo si ande amari edukacija – so si lačhe. Gîndiv kaj sam udžile te dikhas sar gatisaren-pe pharimata ande aver raštre. Mi-nisterijumo sastimasko si kan pale kava. Sigo dasa amaro propozalo.

*Sastarimašće ćhera Vojvodi-naće si ande but pharo than. Baro đindo špitalurjengo si ande bare udžilimata?

- Amen katar teljaripe kheta-nisardam sa šerutne manuša katar sa klinike, republikako Fondo palo sastarimasko arakhadipe thaj ama-ro sekretarijato thaj ćerdam e ko-munikacija. Dikhlam save si lenđe pharimata. Sastipe Vojvodinako si

kasavo kaj teljarimasa trubulmen efta milijarde.

Ande Srbija naj špitalo savo naj udžilo. Andar jekh kasa špita-lo poćinel draba, energenturja thaj kadro. Najtumen love kozom tru-bun thaj peren ando udžilipe. O raj Dinkić čhinada te boldel udžilipe. Sas boldino vi ando 2006. Brš. Go-dova naj čhinadipe pale se vrjama. Tumen vi majdur najtumen love te učharen sa e draba, materijalne molimata thaj sa energenturja. Čhi-nadipe si ande reforma sistemošći. Parlamenmto si godova than kaj šaj te anas averčhandipe kanonosko.

Gîndiv kaj amen šaj te gati-saraas e pharimata. Pala štar brša uladie si majbut katar dešuduj mi-lijarde palo sastipe Vojvodinako. Dine si bare love ande špitalurja. Si projekturja save lundžarenpes thaj save ando aver brš avena gatisarde.

* Po teljaripe svatosko lipar-dan kaj e Vojvodina inćarel lačho timo. Sar e cikne lovenca te ačha-vas kola save si maj lačhe thaj maj kvalitetne?

- Simen but majlačhe studen-turja medicinaće. Te sem me po lengo than, gîndiv kaj či ačhava ande kaja raštra. Von inćaren orto

*Paše godova kaj o Urgentno maškar si than kaj musaj te sigo thaj efikasnote bućarelpes, butimasa godva či ćereleps. Sostar?

- Plan kadrosko thaj plano kujbako si centralizuime. Komuni-kacija musaj te avel (a naj) maškar Ministerijumo sastimasko Re-publikako Srbijako, Instituto palo ašunimasko sastipe Vojvodinako thaj amaro Pokrajinako sekretarijato.

Kadrovska komisja del propozalo kadrovsko – đindo bućar-ne manušengo po dino đindo paturjengo, dićhimasko. Đindo ka-drovsko savo ulavel Ministerijumo sastimasko thaj Komisija palo kadro naj lačhimasko, kozom trubul. Palo Urgento maškar, savo inćarel 9.000 m2 thaj 50 paturja, amen rodam katar Ministerijumo sastimasko 70 sastarne thaj 270 pheja, no dine men 5 sastarne thaj 5 pheja. Ko šaj te bućarel e 5 sastarnenca thaj 5 phejenca. Thaj aska, katar pire fundurja musaj te finansirin aver kadrurja, draba, ener-genturja. Plano kadrosko naj lačho, Austrija si lačho sistemo: ka-mipe sis a maj loće procedure, sa majharne ačhadimasa pacijentur-jengo, sa majharne invanzivno, sa kava sar o pacijento sa majsigo džala ćhere. Trubulipe sit e ciknjarenpes molimata pale edukacija thaj oprema. No, amari raštra ispidel tutu te ačhaves e nasvales sa maj lundži vrjama, te sa maj but hasnarel o pato.


Intervju

Foto

: M. K

arad

žić

te mothon kaj kaja raštra či den lenđe kozom trubul. Me dikhav čhinadipe. Maj lačhe studentone-nđe musaj te delpes than pe ande klinike, ande tercijalne ćhera, majlačhe musaj te aven crdine ande projekturja. Pala godova sam boldine Evropaće.

Amaro Sekretaro inćarel ko-tor pale projekturja. Amen irisar-dama Evropaće. Alavarasamen pale sa projekturja save denpes thaj save šaj te aven šajipe pala terne eksperturja te len kotor thaj te teljaren baro džanglimatarnen-go-rodimasko bućaripe. Anglune projekturja save teljardam si o projekto maškar Medicinako fa-kulteto thaj Prirodno-matemati-čko fakulteto. Putardam o kotor reproduktivna biologija, jal em-briologija. Naj ando amaro truja-lipe sikavno than savo edukuila e manušen save avena reprodukti-vne biologurja – embriologurja. Prof. Miodrag Stojković, savo si jekh katar participatorja kale pro-jektosko, čačarda kaj but amare terne eksperturja si avri. Kamas te crdas amare terne. Kana sika-vas o kadro, šaj te ćeras o maškar pale reproduktivna, regenerati-vna medicina, metične ćelije, sa-staripe manušengo. Matične ćeli-je si avutnipe sastarimasko.

*Thaj palo agor, Gavermen-to AP Vojvodinako ando kano lija štarto than pale investicije. Dal godova sikavel kaj džas po vorta drom?

- 87 % katar sasti raštra si e projekturja andar Vojvodina. Amen simen manuša, numaj si trubulipe te delpes lenđe ša-jipe thaj te len kotor sar trubul. Dđžanglipe, sićope, thaj medici-na musaj khetane thaj sinhroni-zuime te bućaren, a amen ćerasa sa te godova vi čačarelpes.

Dragana Dimitrov

Šerutno po Forosko ćher Srbobran, Zoran Mladenović

TRANSPARENTNOST ANDO BUĆARIPE - IMPORTANTNO SEGMENTO BUHLJARIMASKO

Šerutno po Forosko ćher Srbobran, Zoran Mladenović, khe-tane pire timova anel nevimata ando bućaripe katar forosko or-tuipe, po kasko čikata si katar 10. julo kale bršesko. Gîndil kaj si transparentnost ando bućaripe – importantno segmento buhljari-masko sajekh lokalošće korkorroortuimasko. Vudara leske kabi-netosko si putarde pala sa forutne, pala save o prezidento mothol kaj si partnerja.

*So si, sar Tumen gîndin ma-jimportantno ando bućaripe jekh lokalošće korkorroortuimasko?

- Te musaj te ulavav jekh šej, godova avela transparentnost ando bućaripe, savi si lačho fun-do palo buhljaripe sa jekh loka-lošće korkorroortuimasko. Pala godova, Forosko ćher Srbobran si maksimalno talo krisope ašuni-matengo. But ćerdam ando nakh-lo periodo, dav svato pale periodi katar mungrro avipe po than še-rutnesko Forošće ćheresko. Pašo sajto guvernako, eksperimental-no mukhlam ando bućaripe vi o sajto 48 sati. O alav si palo servi-so siđarne mothodimatengo pale amare forrutne.

Po angluno drom o Forosko ćher po sajto dija šajipe amare fo-rutnenđe te ćeren o budžeto pale 2013. brš. Sa so ćeras si sikadino ašunimašće katar radio transmi-

sija kana se e bešimata, džiko sa jekh bućaripe katar Forošće ćhe-resko konsilo.

*Kozom si importantno te si-tumen lačho, kompetetno, sikado thaj ažurdno timo bućarel palo hasnaripe kolengo save losardi-neles?

- Sa a averčhandimata thaj sa anglunimata teljaren thaj aven katar manuša, katar timo savo si-tumen. Te situmen lačho timo, sa šaj thaj sa šaj te čačarelpes. Ama-ro guvernako timo ando angluno plano čhol gatisaripe socijalne pučhimatengo thaj investicije ando buhljaripe Guvernako. Go-dova si so dijam alav e forutne-nđe, majanglal losarimata, thaj godova musaj te čačaras.

*So ćerdan ando kotor soci-jalne pučhimatengo?


Intervju

- Talo budžeto pala kava brš, 300.000 milj adinarja si alavardo palo harnevrjamako ažutipe čor-rîe manušengo. Krozal rebalanso budžetosko amen inke 1.700.000 dinarja uladam pale kala pučhi-mata. Godova si amalimasko--socijalno udžilipe, thaj godova si vareso so naštik te čholpes talo tepiho.

Paše 2.000.000 dinarja pale socijalna pučhimata, uladam maj-but šeja te šaj te sikamnenđe save si rroma te theras habenata, lila thaj šeja palo sićope.

Sa e čorrîe kategorijenđe forutnenđe khetane e Maškare-sa palo socijalno bućaripe thaj Lole trušulesa, ažužardam gajda kaj therdam pala lenđe fundošće trajošće habenata. Sa godova ćer-dam ande kooperacija e Maška-resa palo socijalno bućaripe thaj Lole trušulesa, či sas paušalo, či sas politikane jal privatne protek-cije.

*Save si aktiviteturja Guver-naće kana si ando pučhipe kotor bućarimasko?

- Khetane e Buhljarimašće agencijava „Bačka“ 150 amare forutne line kotor ande edukaci-ja. Von si sikade palo ramosaripe projekturjengo thaj aver džan-glimatengo save si trubulimašće

palo crdipe investicijengo thaj konkurentnost po tržište.

Ando plano si te khetane e e Buhljarimašće agencijava „Ba-čka“ thaj Univerzitetova ando Novi Sad, sar e partneranca an-dar e Srbija thaj maškathemutne agencijava „Memfis“, sar part-neresa andar e italija, putaras e inkubatoro ande amari Guverna, kaj e forutne šja te edukuninpe sar teljarne ande neve buhljarimašće projekturja thaj gajda nadine dži-ko bajrajrdipe đindosko bućarne manušengo ande lenđe firme thaj bućarimašće. Či ćerasa numaj palo crdipe thaj andipe investito-rengo, no vi po zurjavipe amare korkorrutne kapacitetonengo.

*Savo si Tumaro plano palo crdipe investicijendo?

- Katar momento kana avi-lem, či sas seminarja jal edukacija po savi e manuša andar lokalosko korkorroortuipe či linekotor. Vi me majanglal nekozom đesa se-mas ande jekh studijsko vizita. Vi me majdur sićivav, kaj o sićope si o proceso lungo vrjamako, sa dži-ko agor trajosko. Savorra amen zumavas te vazdasmen ando ko-tor personalne kompetencijen-go, kasavo si o tržište. Tržište naj numaj e Srbija. Naj numaj e guverne ande Srbija godola save

kamen te crden e investotorja. Amen malavasmen vi e Moldavi-java, Belorusijava, vi Ukrajinava. Naj trubulipe numaj te mothas kaj kamas e investitorja, amen kamas e dinimata. Trubulipe si te ćeren-pe anglaluslovurja, save avena pindžarde katar investitorja. Pe godova varo e Guverna Srbobran avela than ando savo von avena ando šajipe te čačaren piro eko-nomikano intereso. Te či ćeren-pes thaj či pindžarenpes godola anglaluslovurja, katar investicije naj khanči. E love thaj o tržište či pindžaren sentimento, von si zu-rale thaj but phare.

Anglunipe Guvernasko Srbo-bram si ande godova kaj si po lčaho geografikano than. 45 km si dur katar Ungriko, Hrvatska. Kana godova mothon e investi-torja bipaćivalimasa dićhen ande mape, thaj kana dićhen, aska džas majdur ande svaturja.

E indujstrijka zona inke tru-bul te lačharas. Therdam butipe miškosarimasko, pe varesave inke ažućaras. Dijam ando gatisa-ripe infrastrukturalno thaj komu-nalne pharimatengo. Me paćav kaj bare bućarimasa hasnarasa e vrjama savi si anglal mende thaj kaj ando periodo katar jekh brš aresasa te ćeras sa anglaluslovur-ja, sar avasa džike godova te o Srbobrano avel vorta destinacija pale investitorja thaj dinimata. Ande 2015. brš inćarasa e „Rad-nička olimpijada“, po dujto drom sar jekhutni guverna ande Vojvo-dina, gajda kaj si vi godova šajipe pala amen thaj lokalosko korkor-roortuipe ando proceso palo acr-dipe investicijengo.

*Kozom si importantno te e forutne pindžarenpes sar e part-nerja Guvernaće ando proceso laće buhljarimasko?

Foto

: M. K

arad

žić

Šerutno po Forosko ćher Srbobran, Zoran Mladenović thaj šerutno Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi po bešipe


Intervju- Kamipe sa jekh lokaloske

korkorroortuimasko, thaj vi ama-re si te ciknjarelpes đindo bibu-ćarimasko thaj te ciknjarelpes o čorrîpe. Kasave udžilimastar či kamav, thaj naštik te našavav.

E guverna Srbobran dži kana či inćarda sevrjamaće bućarne manuša ando Forosko konsilo. Akana andam čhinadipe saveja godova averčhandelpes, gajda kaj o pharipe udžilimasko avela ulado pe jekhetane kotora. Ando kotor lokalošće korkorroortu-imasko putarasa vi e kancelarije save avela aresimašće pala amare forutne. Godova si teljaripe kole-sko pala soste si dino lenđe o alav sigo talo linipe thagarimasko, a godova si majsiđarni, majloći thaj majlačhi komunikacije e lo-kalošće, pokrajinaće, republikane institucijenca, no vi aver raštren-ca thaj fundurjenca.

Civilno sektoro thaj sa ćićidi-mata save von ćeren po lokalosko korkorroortuipe si but important-ne thaj zurjavimašće. Baro đin-do amare forutnengo avel ando mungrro kabineto. Khonik lendar či ačhavelpes godolestar, naj pu-čhado ande savi si e partija.

Inke jekh nevipe andam. Me sa prezidento givernako khetane mungrre timosa katar avipe po

čikat dži akana jekhvar po kur-ko džavas pe pungrre mungrre forutnenđe. Akana godova avela jekhvar po čhon. Von či musaj te aven ande mungrri Kancelarija, no šaj manca te den svato ande kancelarije katar lokalošće ortu-imata.

Akhardam vi sa ćidimata katar teritorija amare Guvernaće thaj dijem len šajipe te von den pire propozalurja kana si ando pučhipe lengo finansiripe andar budžeto. Godova sas angluni kasavo dipe pala lende katar lo-kalosko korkorroortuipe, gajda kaj sas šukarde godolesa. Inćar-dam ašunimasko svato e šerutne manušenca godole ćidimatenca. Paša kava svato, forutnenđe, sar kaj majanglal lipardam avena dino šajipe te prdal interento će-ren amaro budžeto.

Maškar sa von, vi e ćidimata thaj forutne si kola save naj ođar-de, kaj sam amen cikni guverna cikne budžetova. No me avava maj bahtalo te von sa khetane aven biođarde, kaj te godova će-relpes aska si godova sikadipe kaj si o guglipe ulado jekhetane thaj kaj khonik naj ando bilačhipe.

*Thaj palo agor, save resur-surja tumere Guvernaće ulavena sar primarne?

- Paćav kaj po angluno than ande resursurja ande sigo vrjama lela e industrijska zona pala savi therdam 2000 ha phuvjastar.

Kana si ando pučhipe o turi-zmo, ulavenpes e Beljanska bara, len Krivaja thaj Kanal DTD, kana si ando pučhipe astardipe džu-vdimatengo thaj mačhesko astar-dimasko turizmo. Ažućaras te teljarel vi lačhardipe hotelosko. Ando plano si te bućaras amare etno salašurja, sar vi buhljaripe katar etno thana kaj e len Krivaja del ande Kanal DTD. Amen si vi e olajeske umalja. Butimasa inka-lav na te džan ando Teksas, aven ando Srbobra, aven te dićhen amare olaješće umalja.

Paše godova kate si vi kultur-kako ačhadipe, Dunđerskako thaj Lenkasko angušći.

Guverna Srbobram dži kana či pindžarda thaj či dija po baripe sa kala kapaciteturja thaj resur-surja. Gajda kaj si godova vareso pe soste musaj te bućaras. Ande kala đes trubusaras te anas mar-ketinško programo thaj plano, ando savo avela čhutino ama-ro maj baro ašaripe, a godova si amare kulturne manifetacije, save či troman te aven bistarde.

Dragana DimitrovFo

to: M

. Kar

adži

ć

Šerutno po Forosko ćher Srbobran, Zoran Mladenović thaj šerutno Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi po bešipe


* Sostar čhinadan palo bu-ćaripe katar pedagoško asisten-to?

- Palo bućaripe katar peda-goško asistento čhinadem ma-janglal pala godova kaj ando momento kana sas romasrdo o konkurso semas bibućardi. Ma-janglal kava bući bućardem sar sastarimasko medijatoro, talo projekto, andop Forosko ćher Žabalj. Projekto lundžardape šo včhona thaj aska ačhilem bibuća-ko. Akharipe sar pedagoško asi-stento sas manđe idelano šajipe te lundžarav kote kaj ačhilem sar sastarimasko medijatoro, godole-ja kaj si manđe akana prioriteto e čhavorra anglal sikavimašće bršengo džiko ohtoto klaso.

* Kamlisaren bućaripe savo bućaren?

- Te bućarav e čhavorrenca sas manđe vazda po kamlipe, te ažutisarav lenđe ando sićope thaj te virtosarav len po vorta dro te haćaren kozom si importantno te džan ande sikavne thana aj si o sićope inkljistipe čorrîatar.

* Ko del Tumen zurjavipe?- Či sas manđe po teljaripe,

ni jekh bući naj loko, no majpha-re sit e bućarelpes e manušenca. Sasma baro zurjavipe Marijatar Aleksandrović thaj Jelenatar Jo-vanović, savi vi rod ate teljarav te bućarav sar pedagogikano asistento. Teljardem te bućarav ando fundsoko sikavimasko than ando Čurug. Sasma, thaj po na-isaripe e Devlešće, vi majdur sima baro zurjavipe kolegurjen-

dar thaj šerutnastar Svetlanatar Rajić, savi lel kotor ande sa jekh akcija palo ažutipe rromane čha-

vorrengo thaj sila kan thaj haća-ripe pale sa pharimata pe save maladijav. Ande kooperacija e kolegurjanca, Kancelarijava pale inkluzija e Rromenđi thaj lokalo-šće korkorroortuimava, aresav te therav čhavorrenđe e lila, šej thaj furjavipe.

*Save si Tumare bućarima-šće udžilimata thaj seđesutne bu-ćarimata?

- Kova so sajekh đes ćerav sit e dav majlundžardo zurjavi-pe čhavorrenđe thaj sikavnenđe ando mištaripe e lenđe trubuli-matenca. Zurjavav sikamnenđe, vinajenđe ando kamipe te buhl-jarelpes lengo bućaripe e čhavor-renca thaj sikavnenca, čačarav kooperacija e bijandimatarnen-ca thaj khetane e šerutnava, vi e udžilimašće institucijenca, ćidi-matenca, lokalošće korkorroortu-imatenca.

* Savo pharipe šaj te liparen sar maj baro, kana si ando pučhi-pe, bućaripe e čhavorrenca?

- Amaro majbaro pharipe ando sikavno than si godova kaj e čhavorra či aven rîndova. Kana si e šukar vrjama, e čhavorra ven, no kana teljarel te del o bršînd thaj iv, e čhavorra či aven rîn-dova, kaj o than ando savo tra-jin naj drom, o čik si baro džike koča, najlen adekvatno furjavipe thaj pođipe, a palem e čhavorra save inćaren pođipe kana inkljen andar lengo than avenčikale, me-lalem thaj aska kasave vi či aven ando sikavno than.

Aver pharipe si čorrîpe savo si pe sa thana, e čhavorra butima-sa džan pire bijandimatarneneca te ćeren bući, ćiden karvači, bu-ćaren pe umalina te avel lent e trajin.

ObrazovanjeFo

to: M

. Kar

adži

ć

ZURJAVIPE ČHAVORRENĐE ANDAR ČURUGA

Živka Fan, pedagoški asistent

Sićope

Petar Nikolić, anglal Matica romska, del sertifikato palo sikavimatari Rromane čhibjako Živkaće Fan

Foto

: M. K

arad

žić


* Andar save familije aven e čhavorra savenca bućaren?

- E familije po butipe inćaren štar, pandž thaj majbut čhavorra thaj sima pharipe aska e godole-sa te e bijandimatarja čhinaven te den po sićope jekh jal duj čhavor-ra, a pale aver naj len fundurja.

* San bahtale kooperacijava e bijandimatarnenca?

- Kooperacija e bijandima-tarnenca thaj e čhavorrenca si but lačhi, kaj sem me po sa jekh đes ando jekh katar thana ando Ču-rug, a si trin thana. Sa jekh đes dav svato e bijandimatarnenca, zumavam te ažžutiv te silen va-resavo pharipe thaj ćerav sa te sa jekh čhavorro isisarelpes ando sikavimasko than. Non stop dav svato kozom si o sićope impor-tantno, sar amare čhavorra akana inćaren privilegije thaj kaj godo-va trubul te hasnarelpes, detoto akana kana si e Dekada e Rrome-nđi.

Gîndiv kaj areslam džike go-dola manuša thaj bahtali sem kaj

e čhavorra kamen te džan ando sikavno than, roden mandar ažu-tipe ando sićope, dikhav kaj ka-men te theren anglunipe, te dža-nen majbut thaj te inkljen andar čorrîpe.

* So si Tumenđe maj šukar andokava bućaripe?

- Kamlisarav sa e čhavorra savenca bućarav thaj majbaro bahtalipe si kana avav ando sika-

vimasko than a von ažućarenman thajj prasten te denma mrtiko. Siman haćaripe kaj vareso ave-rčhandaem thaj kaj si godola čhavorra čače bahtale ando sika-vimasko than, paša mande, kaj paćanma thaj kaj silen voja thaj kamipe te sićon thaj te arisen so-godi ando trajo.

Dragana Dimitrov

Sićope

Živka Fan pire sikavenca

Živka Fan pire sikavenca

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Sićope

Dešudujto Aleksandro, savo džal ando šovto klaso Fundoske sikavne thanesko „Veljko Vlaho-vić“ ando than Šangaj, kamlima-sa avel ande lilarvarni, godova ćerel po sa jekh đes, duj brša. Kate e lilarnasa sićol, vežbol e matematika, dasikani čhib thaj ćerel ćherutne bućarimata.

Aleksandar ćhere naj than palo sićope, kaj ande jekh soba trajil e bijandimatarnenca thaj inke pandž phralenca thaj phe-jenca.

Katar lilarvarni Dragana Di-mitrov ašundam kaj kaja fami-lija naj jekhutni, kaj si inke but familije save trajin ando Šangajo

but phare...“Kava si čhavrrikano dujto ćher. E čhavorra kate aven te ćeren ćherutne bućarimata, te điavel o lil, aska vi te amalin-pes“, mothol voj.

Putardipe lilarnako „Trifun Dimić“ inkljisto andar koopera-cija katar lokalosko ćidipe „Šan-gaj“, gavermento AP Vojvodina-ko, Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi, Fondo palo putardo ćidipe thaj Matica rromani. Ande lilarvarni si majbut katar štar mil-je lila pe dasikani čhib thaj neko-zom šela pe rromani čhib. „Naj slučajno kaj si lilarvarni putardi ando kava than“, vaćarel e Dra-gana Dimitrov. „Godova si gajda

kaj si kate but čhavorra save naj ćhere uslovurja palo sićope thaj save ando sićope naštik te theren ažutipe bijandimatarnengo.“

Po teljaripe bućarimasko e lilarvarni Dragana haćarda kaj lako bućaripe či avela numaj pale lila, no vi ažutipe ando sićope.

„Kana pindžardem e ciknor-ren dikhelma kaj silen but čuče thana ando džanglipe thaj kaj bu-timasa ćerelpe kaj čhavorro savo si pandžto klaso či džanel te khe-tanisarel, te ulavel, te đinavel. Sa jekh đes sem ando kontakto e pedagogova andar sikavno than thaj e sikavnenca, arlisaras e džanglimata, varekana e sikavni akharel thaj alavarel varesavo kontrolni thaj rodel te loćaras va-resave sikamnenđe, te gatisara-vman te o kontrolni sa majlačhe naćhel.

E skamni Dina Zavarko čal-jardi si kooperacijava e lilarva-nava, no vi čhavorrenđe džangli-mava.

„Dićhelpes o averčhandi-pe. Katar vrjama kana teljardine te džan ande lilarvarni rîndova ćeren ćherutne bućarimata, lila-rvarni si ando kontakto e sikam-nenca. Te avel džike varesave dileme pale varo ažutimasko de-toto ande majpuarane klasurja, kate si e samne save loćaren, vor-tosaren e lilarvarni. Ke sikamne si godova detot po dikhavipe, te mothas, kaj mungrri sikavi akana trin đesa či ćerda ćherutne buća-rimata, odolaći kaj e lilarvarni či ćerda bući trin đesa. Gajda kaj but ćeren pala godva čhavorra.“

LILARVARNI LAČHARDI SAR ČHAVORRA KAMEN

Dvanaestogodišnji Aleksandar učenik šestog razreda Osnovne škole „Veljko Vlahović“ u Šan-gaju voli da dolazi u biblioteku, pa to čini svakodnevno, već pune dve godine. Tu sa bibliotekarkom uči, vežba matematiku, srpski i uradi domaće zadatke.Aleksandar kod kuće nema prostor za učenje, jer u jednoj sobici živi sa roditeljima i još petoro braće i sestara.

* So kate si tuće majbut po kamlipe?Aleksandar: „Te sićivav pala godova kaj si kate miro.

Baro miro. * Lačhardan varesave mola? Aleksandar: „Si.Majbilačhe. Akana si „dvojke“ thaj

„trojke.“ Kana si o kham avri jal o bršînd, ivend, avas kate te ćhelasmen e amalenca, das svato thaj ćeras ćherutne bućari-mata.“

Foto

: M. K

arad

žić


Sićope

Majbaro ačhadipe pale rro-mane čhavorra si godova kaj naj len higijenske sioćimata, buti-masa silen džuva. Pala godova rîndova najaren len thaj len sama pale godova te vazda aven uže, furjarde, ašundam katar Draga-na Dimitrov. „Pe baht, simen duj najarimašće thana ande lila-rvarni, gajda kaja pala čhavorra save aven andar čorre familijem angluno so ćeraas si te inđaras len te najarenpes. Aska, ni jekh čhavorro naštik te bešel te sićol, a te si bokhalo. Palo naisaripe Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi, aska e šerutnaće po sikavimsko than palo sićope avr-jalune čhibjako „Lingua“ thaj amare korrkorutnimasa, theras o habe pala godola čhavorra. Aska bešas te sićos lenca thaj zumavas te inćaren paćivalipe aver čha-vorrendar. Godova si but impor-tantno momento, kaj džanas ke e situacija andar lilarvarni naćhela vi ando sikavno than vi po soka-ko.

Sikavni Dina Zavarko mo-thol kaj vi godova higijensko ačhadipe džike sasti socijalizaci-ja rromane čhavorrenđe aresima-sa naćhen talo ažutipe lilarvarni

Dragana thaj edukatorka Marija Spasojević.

„E lilarvarni vi kate ćerda baripe, kaj e lilarvarni učharel vi godova kotor trajosko savenca trubun te bućaren e bijandima-tarja, po egz. thoven e bal lenđi, čhuden o praho pe lende pale džuva, sićon len palo fundošći higijena, sa kola so amen sićivas len ando sikavno than, no palem naštik gadići, naštik te najara-slen, šaj te thovas lenđe vasta, te thovas lenđe muja. Vi godova će-

relpes kate, so si but important-no. Paše godova kaj inke či džal ando sikavno than, pandžbršešći Sandra e majphureder phejava thaj phralenca ande lilarvarni, kaj ćhere naj than kozom trubul pala sa len.

Sandra: „Najarasmen kate thaj has kate...Furjavav ma thaj aska e Dragana mothol kaj sem šukar, vi harnjaredm o bal kate“.

Dragana Dimitrov si diplo-mirime sikavno dasikane čhibja-ko thaj lilarimasko. Avili andar čorri familija, sar vi e čhavorra save aven ande lilarvarni. Pala godova haćarel len thaj ažutil len te majloće inkljen po agor phare čhavrrikanimava.

„Kana sa gatisarelpes nisar naštik te „našav“ e lilarvarna-estar. Me džav ćhere thaj von si ande mungrre gîndurja, inćarav kritike mungrre majpašunendar, kaj si godova bući, a me naštik te godova ulava, kaj si von kotor mungrre trajostar. Si but phare situacije, jekh katar majpharri ćerdapes kana ašundam kaj jekh amaro čhavrro, jekh mismera-va sas gadići bokhalo kaj roda opral kontejnero te araćhel kova so aver čhavorra čhudine, thaj te godova hal.“

„Amen pravaraslen ađes, no von si thejara palem bokhale. E bijandimatarja khanči či theren pala lende. Kozom god zumavas te arakhas sevrjamako čhinadipe, naštik te arakhasle.

Butipe čhavorrengo phare trajil ande butedženenđi fami-lije, varesave lendar naj ni jekh habe po đes, than palo sovipe, elektrika thaj paj. Ande kasave phare trajošće uslovurja naj but momentruja kana si bahtale. Te godova averčhanden, e lilarvar-ni Dragana Dimitrov čhinada te pala sa jekh lendar lošanil bijan-dimasko đes. Inja bršesko Steva-

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


no jal sar aver manuša akharen les „Giga“, majngalal nekozom đesa lošanisarda piro angluno bi-jandimasko đes.

Stevan: „Sas o đilabipe, sa e mungrre amala aviline, sas la-čhe, semas bahtalo.“ Bijandima-šći torta, guglimata, sokurja thaj akhardimašće lila gatisardine e Dragana thaj edukatorka. Draga-na motthol kaj lošanipe čhavor-rengo bijandimašće đesesko si but importantno pala socijaliza-cija kale čhavorrengo.

„Godova ćerdam andar but rezonurja. But sas amenđe žao kana nakhlo lesko bijandima-sko đes majanglal, a khonik či bahtarda leske, vo korkorro či ni džangla, a ni amen či džan-glam. Slučajno ašundam godo-va. Akhardam but leske amala...vo akhardalen thaj džanglam kaj godova ćerela sevrjamako efek-to, kaj e čhavorra teljarena ave-rčhande te nakhaven pes pala le-ste. Vo vazda sas pe margina thaj dikhlapes kaj naj disciplinam thaj pe godova varo sikaven piro bibahtalipe. Gajda kaj e čhavorra teljardine te dićhen pe leste thaj te paćan les sar jekhutno lenca.

E lilarvarni Dragana džanel kaj e čhavorra save nakhaven e vrjama kate či inćaren but bahta-le momenturja thaj sa jekh asape si but importantno.

Dragana: „Kava bućaripe si pharro, but udžilimasko, kaj kate simen biš čhavorra sa jekh đes. Detot odolaći kaj si godova e čhavorra savi inćaren pharimata e disciplinava...No si but šukar kaj katar kava than šaj te ažutil-pes lenđe thaj kana vareso ćerav pala čhavorro džanav kaj sem angluni savi ćerdam godova thaj džanav kaj godova čhavorro bol-dela asape thaj avela majbahtalo thaj kaj vareso averčhandelapes po majlačhipe ando lesko trajo.

Voj butimasa vaćarel e čha-

vorrenđe kaj e uslovurja ande save trajin naj lengo rezultato, no o rezultato lenđe bijandimatar-nengo. Pire egzemplarova sajekh đes mothol kaj aresipe šaj te are-selpes vi ande majphare uslovur-ja. Majimportantno si, sar mo-thol trajosko kamipe.

Dragana: „Godova sar traji-sardam sar čhavorra, či sikavel kaj gajda trajisarasa sasto trajo. Te trajisaras majlačhe, musaj te inćaras lačho bućaripe, a te in-ćaras lačhi bući musaj te sika-vasmen. Thaj godova si godova

drom savesa musaj te nakhavas sar aresasa vareso ando trajo.“

Putardimasa katar rromani lilarvarni „Trifun Dimić“ ando majčorro vojvodinako than Šan-gaj čačardo si jekh katar ka-mimata, te e rromane čhavorra theren mirno kotor thaj šajipe te, pašo ažutipe katar amalipasko ći-dipe thaj bućarne ande lilarvarni zumaven te theren pire sune.

Nevena Vrtulek

Sićope

Deš bršesko Marko Dimović trajil e dadeja ando than kaj varekana sas sportsko klubo. Džan ando štarto klaso Fundoske sikavne thanesko „Veljko Vlahović“, majlačho si sikavno thaj sa piro tromali vrjama naćhel ande lilarvarni. Majbut po kam-lipe lešće si, bućaripe po računaro, ćhere naj les. Pala godova našti te ažućarel gatisaripe majpalune časosko thaj te avel ande lilarvarni.

Marko: „Po kamlipe si manđe te avav kaj vi aver čhavorra aven kate thaj kamav te sićivav, te đinavav thaj te amalivman e amalaneca, pala godova kaj si kava lilarvarno averčhandi thaj kate si majlačhe lilarvarne. Kate ćerav ćherutne bućarimata thaj ćhelasmen po kompjutero, varekana ćeras varesave folderja.

Markosko dad Dragan Dimović si bibućarno thaj phare therel bućaripe palo trajo. But si bahtalo lilarvarnava thaj go-doleja so lesko čhavo šaj kvalitetno te naćhel e vrjama save ina-ćarel thaj but sićol sar vi aver čhavorra leske bršeske ando foro.

Dragan Dimović: „Odolaći kaj me trajiv e Markosa, a e čhavorra džan sevrjama anglalmismere,gajda kaj kana e lila-rvarni bućarel talomismere, vo bari vrjama naćhel kote. A ando varesavo socijalno kotor, me či dav e jag ivendeja sa džike vo či avel ćhere andar lilarvarni. E akana, so si godova pala mande? But, kaj e Dragana bičhalda mungrre dokumenturja save roda te therav, palo ažutipe šejengo sićimasko prdal Kancelarija pale inkluzija e Rromenđi.

Laura si dešutrin brša thaj džan ando eftato klaso. Sar mo-thol, čorrîpe či ačhavel la te ando sikavno than therel sa majvu-če mola.

Laura: „Avav kate kaj loćaren man ando sićope, majsigo gatisarav ćherutno bućaripe thaj therav aresipe ando sikavno than. Đinavas e lila, ćeras edukativne bućarimata. Vazda se-mas but lačhi, no akana sem majlačho thaj sem socijalizuime. Inćarav intereso pale rromani čhib thaj pale lila, rodav ažutipe kolendar save džanen rromani čhib, te ažutin man te avreso tru-bulma.


Po bešipe Konsilesko pale integracija e Rromenđi ande AP Vojvodina, savi inćardape ando septembro, šerutno preziden-tosko Petar Nikolić, sikada po pharipe save inćaren rromane studenturja e bešimava ande stu-dentonenđe ćhera, odolaći kaj e Mere afirmativne akcijako palo ramosaripe studentonengo rro-mane populacijako po angluno brš studijengo či hasnarenpes pe vrjama, no vi bilačho gîndo Ministerujumostar pale prosveta thaj džanglimata, savo, bio ma-jangluni konsultacija e Nacional-ne konsilena rromane nacionalne minoritotendar thaj Pokrajinaće Kancelarijava pale inkluzija e Rromanđi, jal kolenca save si ande direktna veza e hasnarima-va katar Mera afirmativne ak-cijako, anda čhinadipe te andar budžetske fundurja finansiril 2 % rromaen studentonengo, so sika-dapes kaj naj kozom trubul. Po konkurso alavardinepe majbut Rroma.

Kana o rromano amalipe aresla o drom sikadimašće inte-gracijako thaj zurjara baro đindo pire ternengo te ramosarenpes pe vuče sikavne thana thaj fakul-teturja, ae raštra mothol – ando plano či sas kasavo baro đindo.

Jekh kotor kolengo save are-sline te ramosarenpes, kaj dine ande 2 %, inke či therdine Čhi-nadipe palo ramosaripe, thaj pala godova hasardine šajipe palo trajisaripe ande studentonenđe ćhera.

Po bešipe sas vi o Duško Jovanović, šerutnoKancelari-jako pale inkluzija e Rromenđi APV, savo dija svato palo buća-ripe Kancelarijako ando nakhlo period thaj sikada pe pharimata

ando nakhavipe Merengo afir-mativne akcijako.

Šerutno Jovanović inkalda propozalo da o Konsilo pale in-tegracija e Rromenđi, khetane e Kancelarijava, ćerel konferen-

cija pe save avena vi e manuša andar Ministerijumo prosvetako, Pokrajinako sekretarijato palo sićope, ortuipe thaj nacionalne amalimata, rektoro Univerzite-tosko ando Novi Sad, manuša anglal vuče sikavne thana ande Vojvodina thaj te teljarelpes ašu-nimasko svato palo pučhipe Me-rako afirmativne akcijako thaj pharimata ando lengo nakhavi-pe. Konsilo čačarda kava propo-sal thaj aktivno linipe kotoresko ande organizacija kasave mala-dimako ande Vojvodina.

Po bešipe sas vi e Dragana Dimitrov, šerutni programosko “Inkluzija dece romske nacio-nalnosti u srednje škole u AP Vojvodini“ kasko inćarimatari si o pokrajinako thagaripe, Se-kretarijato palo sićope, ortuipe thaj nacionalen amalimata. Voj sikada e rezultaturja save aresli-ne e stipendisturja save zurjaven krozal kava projekto thaj inkal-

da kaj katar 400 stipendisturja, maj lačho thaj but lačho aresipe therdine opaš kale đindosko, so sikavel kaj e rromane studenturja trubun te zurjavenpes thaj kaj o rezultato ćerelape. Voj majdur

sikada pe pharimata savenca ma-lavenpes o projektno timo thaj roda zurjavipe Konsilestar.

Po kava bešipe dijapes svato vi palo pučhipe arakhadimasko po severo Vojvodinako, Forosko ćher Kanjiža, sar vi palo Forosko

INĆARDAPES BEŠIPE KONSILESKO PALE INTEGRACIJE E RROMENĐI

Kamipe thaj bućarima-ta Konsilešće si: - te sikavel Gavermentoše AP Vojvodinaće thaj pokra-jinaće ortuimašće organone-nđe, mere thaj aktiviteturja save inćaren kamipe integra-cija e Rromenđi ande APV;- te dićhel thaj te del gîndi-mata pale mere thaj aktivite-turja ando proceso integraci-jako e Rromengo ande Auto-nomna Pokrajina Vojvodina save nakhavel o Gavermento Srbijako thaj pokrajinaće or-tuimašće organurja;- te čačarel e kooperacija e Nacionalne konsilesa rroma-ne nacionalne minoritetosa;- te sikavel maladimata thaj konsilurja save inćaren ka-mipe te araćhenpes majlačhe čhinadimata adno proceso integracijako e Rromengo ande Autonomna Pokrajina Vojvodina- te lel sama thaj te dićhel sar čačarelpes o proceso inte-gracijako e Rromengo ande Autonomna pokrajina Voj-vodina

Šerutno Kancelarijako pale inkluzija e Rromenđi Duško Jovanović

Foto

: M. K

arad

žić


ćher Mali Iđoš. Stevan Nikolić andar Subotica sikada pe godova kaj ćerenpe čorrdimata thaj dini-pe ande ćhera ando Horgoš, pala save po butipe došarenpes e Rro-ma. Aska vo akharda o Konsilo pale integracija e Rromenđi thaj Kancelarija te majsigo len kotor pale kava. Šerutno Jovanović mothoda kaj sas po bešipe forut-nengo ando Horgoš, savo ćerda o lokalosko korkorroortuipe, thaj čačarda kaj numaj došarenpes e Rroma sar kola save ćerdine bi-lačhimata, bizo fundo.

Vo dija informacija kaj e Kancelarija teljarda e inicijativa palo inćaripe bućarimasko beši-matengo ande lokaloske korkor-roortuimata Horgoš thaj mAr-tonoš ande organizacija katar Forosko ćher Kanjiža, po savo avena e manuša andar Forosko

ćher, šerutno pe policijako kotor, manuša andar forošće ćhereskoe arakhadimašće structure, sar vi manuša andar aver institucje, ći-dimata thaj e manuša andar rro-

mane thanaŠerutno Konsilesko ulada e

buća pale Konsilešće membrurja thaj gatisarda o bešipe.

Dragana Dimitrov

Konsilo pale integracija e Rromenđi ande Autonomna Pokrajina Vojvodina sas fundosardo ando 2005. brš Thagarimatar AP Vojvodinatar (sar akhardapes Gatgisarimasko ćher APV).

Konsilo, sar vrjamako bućarimasko kotor, inćarel šerutnes, džipašerutnes thaj inja mem-brurja.

Šerutno Konsilesko si o Petar Nikolić, a džipašerutno si o Romeo Mihajllvić. Inja membrur-ja si membrurja rromane nacionalen populacijatar, save sikaven bare rezultaturja kana si ando pučhipe lačharipe thanesko rromane nacionalne amalilmasko, no vi baro džanglipe kana si ando pučhipe varurja sar te agorinpes importantne pučhimata rromane populacijatar.

Bešipe...

Stevan Nikolić

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Rroma ande Evropa

STATUSO E RROMENGO ANDE ČEHOSLOVAČKA DŽIKO 1989. BRŠ

1. Andralunipe

Po angluno drom, katar fe-bruaro 1948. Brš, e Rroma sas jekhetane membrurja amalima-šće, so si dino lenđe Ustavosa katar 9. Majo 1948. brš. No, cikno socioekonomikano nive-lo butimasko e Rromengo pala raštra thaj Gavermendo sas niči numaj ekonomikano, no v iide-ološko problemo. Godoja ama-limasko jekhetanipe savi si ala-vardi Ustavosa thaj planirime trajosko standardo e Rromengo sas ando pharo kontrasto e čače aresarde nivelova rromane po-pulacijatar. Ando periodo ka-tar 1948-1989, raštraće kotora zumadine te gatisarel godova averčhandipe nekozom čačar-de idejenca, pala save sas nor-malno te e Rroma aven učharde raštratar thaj čhudel kola, pala save si čhinadimata vi andine – pala Rroma. Ando kava periodo avilo džiko baro morlano hara-dipe katar suvereno rromano et-nikašći kupa.

2. Teorijska definica problemošći

Fundo katar bilačhi proce-durja sas klasifikacija e Rro-menđi sas membrurja katar amalimašći, jal majčače, amali-masko-patološko kotor popula-cijako, naetnikano kupa savi in-ćarel orto te barjol thaj te buhl-jarel pire karakteristike. Kultur-ne thaj etnikane karakteristike pale godova gîndisardapes pala bikamle redardaće manifesta-cije. Ćićidimata te e rromani etnikani kupa asimiluilpes ćer-dine bilačhipe, no aver rigatar, andine vi pozitivne averčhan-

dimata. Godola averčhandima-ta sas phandade pale haradipe biramosarimasko, majlačharipe kvalifikacijako e Rromengo, sar vi therdipe katar sastarima-sko thaj socijalno lesamalipe, savo či sas džike godoja vrja-ma. Paše godova, trubulipe si te liparelpes kaj čučo dićipe ra-štrako ando periodo katar 1948-1989 palo sar akhardasaspe, rromano problemo, sas jekh ka-tar šerutne rezonurja palo aka-nutno socio-ekonomsko statuso e Rromengo, cikno etnikano identiteto thaj vučo nivelo katar socijalno duripe rromane butipe katar rromano minoriteto. Sar mothodine etnologurja Arne-.B.Man, Jurovoj thaj aver, čače-rigašći politika Gavermentošći savi inkalda materijalno ažuti-pe e Rromenđe, a ignorisarda „manušali dimenzija“ (identi-teto, kamimata, ideje palo trajo, barimasko sistemo, gîndimata palo khetanimasko trajo aver populacijava), ćerda ke Rroma poloćardo haradipe katar lengo pozitivno gođaveripe, hasardi-pe katar personalni motivacija,

apatija. Sasto talomarimasko buhljaripe rromane populacija-ko po butipe šal te alavarelpes sar proceso haradimasko kultu-rako,, sar amalimasko thaj mo-ralno hasardipe. Sas averčhan-dipe ando prostupo raštrako pale Rroma, no kolevrjamaće rezultaturja raštraće politikatar pale Rropma či sas prioriteto. Godova averčhandiep ćerdapes sar ačhadipe averčhandima-sko ando ideološko dićhipe pe funkcija raštraći thaj laće forut-nengo. Katar dujti opašin pan-džardešte bršengo, gavermento teljarda intenzivno te den svato sar te gatisaren «cigansko pi-tanje» ando avutnipe. Dikhline-pes duj radikalno teorijako pri-stupurja: etnikano pristupo thaj asimilacija. Kolevrjamako reži-mo zumada te lačharel o amali-pe thaj te averčhandel lesko na-turako stratifikacija, so sikada haradipe katar etnikano iden-titeto e Rromengo thaj andipe politikako amallimašće asimi-lacijako. Pučhipe si phandado e rromane identifikacijava, savo inkljisto andar bičačaripe etni-


kane bučumostar inćarda palo ačhadipe e formulacija «osoba katar cignasko poreklo, Ciga-nin.» Paše godova kaj o diskri-minatorno knono pale dromari-mašće Rroma crda pe peste but kritike, ačhilo te hasnarelpes sa džike 1950. brš. Ando marcino 1952. Komisija katar andralu-ne bućarimata dija mothodipe te ćerenpe modifikacije pale manuša rroma, so sikada rodini asimilacija katar rromani popu-lacija, niči prdal sankcije no ga-tisarimava pharimašće palo bu-ćaripe, sićope, bešipe, palutno sićope krozal mere averčhandi-mašće katar lengo tradicional-no varo trajosko. Udžilipe palo hasnaripe kale mothodimasko sas ande vasta katar nacionalne komiteturja. Či sas objektivne jal subjektivne uslovurja te ča-čarenpes ažućarde kamimata palo haradipe amalimašće thaj kulturaće biaresimata prdal univerzalno ažutipe raštrako thaj detoto palutne sikavima-sa e sevrjamaće bičačarimasa katar lengo etnikano identite-to. Jekh rigatar, lundžardapes diskriminacija opral rromani etnikani kupa, no niči putarde thaj dićhimasko. Aver rigatar, importantno ekonomkano thaj amalimasko anglunipe savi si dini kale etnikane kupaće ćerda averzija ke aver populacija. Sar ačhadipe katar but bigatisarde pharimata, save ande praksa dikhlinepe ando kotor sastima-sko, bešimasko, sikavimasko thaj amalimašće ačhadimasko, andino si kanono palo sevrja-mako čhutipe manušengo bizo bešavimasko than, savo čačar-da Parlamento ando oktobro 1958. talo đindo 74. Kanono hasnardape katar 1959. brš talo ažutipe policijaće akcijengo sar

racije save nakadinepe ando nakhlo periodo. Đes đesesa sas rumosarde e rrote pe nomadske vordona. E Rroma musajine te ačhen ande thana kaj arakhal-dinepe thaj forošće ćhera mu-sajine te theren lenđe alternati-vno bešipe. Kanono majzurale ćerda efekto pe vlaške Rroma. Nomadsko varo sas kotor le-nđe tradicijako thaj andegdata musajine te pale sajekh vrjama averčhanden piro varo trajosko. Čačipe si kaj ađes marasmen ačhadimatenca katar godoja prisilno migracija, kaj prisilno miškope e Rromengo, savo ćer-dape, sas kriminalno faktoro. Ando dićhipe katar teorija thaj politikani praksa katar nakhlo politikano sistemo, jekhetanipe amalimašće averčhandimaten-go džiko egalitarizmo sas lo-gično. Sas fundosardo pe čuči natura godole sistemosko. Bia-kharipe Rromengo po amalima-sko anglunipe, aska, gîndilaspe sar diskriminacija. Tolerancija palo nomadsko trajo sikave-las tolerancija palo ekstremno čorrîpe, a pala aver populaci-ja, godova si trajo manušengo savo naj pale manuša. Godova

kanono niči numaj kaj harada fundošće orturja thaj tromali-masko miškosaripe thaj bešipe, no sas nerelano thaj apsurdno zbogal ciknjaripe bućarimasko thaj bešipe ande lokalošće uslo-vurja. Dine thana trubulas te aven sevrjamaće bešavimašće thana pale rromane familije thaj nacionalne komiteturja musaji-ne te den lenđe nekozom opci-je palo bešipe thaj bućaripe, so ande godoja vrjama naštik ćer-dapes. Koncepto asimilacijako haradape, but Rroma aresline te averčhanden piro varo tra-josko, te theren profesionalne kvalifikacije jal te agorisaren problemo bešavimasko. Pha-rimašći situacija ande savi sas e Rroma, tale godova kaj čhu-dine nomadsko varo trajosko, anda džiko dićhipe palo nevo koncepto ande šovardešte brša. Pharipe savo naštik gatisardape ande nakhle majanglune andine ortuimašće averčhandimata rro-mane pučhimasko, sas ande go-dova kaj e rromani populacija inćarda baro kotor ando regiono katar istočna Slovačka.

prof. drVladimír GecelovskýTeljardipe piltorengo:

arhivo autoresko

Rroma ande Evropa


ANDRALUNIPE

Lesamalipe čhavorrengo thaj ciken bršesko save inćaren phari-mata ando nakhavipe si proceso ando savo lel kotor but akterja ma-škar save importantni rola po loka-losko nivelo inćarel maškar palo socijalno bućaripe. Informacije si-kaven lak o đindo čhavorrengo thaj ternengo save inćaren pharimata ando nakhavipe barjardape bršen-ca, a godolesa vi angažuipe maška-rengo socijalne bućarimasko sar or-gano lesamalimasko ando bućaripe kale kupasa si barjardo, no maškar si vi ando udžilipe te bućarel sar majbuhljarelas pire kapaciteturja.

Kava bućarimasko kotor si analiza katar aktuelna praksa ma-škarenđi palo socijalno bućaripe katar teritorija AP Vojvodinaći ando kotor lesamalimasko čhavorrengo e asocijalne nakhavimava thaj mari-

masa e kanonosa, analiza palo mi-škope đindosko kale čhavorrengo hasnarimatengo maškarengo ando trinbršesko periodo (2009. džiko 2011. brš), sar vi kotor mothodima-sko došalimašće sankcijengo. Palo trubulipe analizako ćerdino si ro-dipe kamimasa te therelpes dićhipe ande praksa, trubulimata thaj phari-mata savenca e maškara malaven-pes, sar fundo palo mothodipe sar majbuhljarelaspe bućaripe. Rodipe sas vortime palo ćidipe informa-cijengo andar kala kotora: kozom si sikade manuša palo bućaripe e ciknebršešće manušenca thaj lenđe trubulimata palo lundžaripe sići-masko, projektno angažuipe ma-škarengo, aktiviteturja thaj usluge, kooperacija ando lokalno amalipe, pharimata savenca e eksperturja maškarenđe malavenpes ando kava kotor sar vi lenđe mothodimata sar

majlačharelaspe kooperacija thaj kvaliteto bućarimasko.

Metodologija

Palo trubulipe rodimasko ćer-dino si pučhimasko lil savo prdal elektronsko drom si bičhaldo pe adrese katar sa jekh katar 41 ma-škar palo socijalno bućaripe katar teritorija AP Vojvodinaći. Pherdine pučhimašće lila irisardine 38 ma-škara, so si 93 % katar sasto đindo. Pašo hansaripe pučhimašće lilesko ćerdini si vi analiza katar bršeće ra-porturja palo bućaripe maškaresko palo socijalno bućaripe, kamimasa te dićhelpes o đindo thaj struktura čhavorrenđi e asocijalne nakhavi-masa thaj marimasa kanonosa, sar vi kotor mothodine došalmašće sankcijengo pale ciknebršešće ma-nuša ando dino vrjamako periodo.

Socijalno arakhadipe

ANALIZA BUĆARIMAŠĆI MAŠKARENDAR PALE SOCIJALNO BUĆARIPE ANDE AP VOJVODINA ANDO LESAMALIPE ČHAVOR-

RENGO SAVE INĆAREN PHARIMATA ANDO NAKHAVIPE

REZIME

Kava ramosaripe si analiza katar aktuelna praksa maškarendar palo socijalno bućaripe katar teritorija AP Vojvodinaći ando bućaripe e čhavorrenca thaj ciknebršeske manušenca save sikaven pharimata ando vazdipe thaj save inćaren pharimata e kanonosa. Ande analiza si sikadine e rezultaturja katar rodipe savo si nakhadino kamimasa te therelpe dićhipe pale praksa, trubulimata thaj pharimata save inćaren maškara palo socijalno bućaripe ando kava kotor thaj definišime mothodimatengo palo majbuhljaripe bućarima-sko. O rodipe inćardapes katar 2009. džiko 2011. brš thaj učharda nekozom kotora: kozom si e bućarne maškareske džangle palo bućaripe e ciknebršengo manušenca thaj lenđe trubulimata palo majlundžardo sićopem projektno angažuipe maškaresko, aktiviteturja thaj servisurja, kooperacija ando lokalosko amalipe, pharimata savenca e eksperturja maladonpe ando kava kotor sar vi lenđe mothodimata palo majlačharipe kvalitetosko bućarimasko. E analiza sikada kaj, ande kaja učharimašći vrjama, si majbarjardo đindo čha-vorrengo save si asocijalne thaj save inćaren marimata e kanonosa. Majdur, džanglipe ekspertonengo ande maškara naj po nivelo savo trubul thaj kaj e trubulimata palo lundžaripe sićimasko si sikadine, ando sasto proceso bućarimasko – katar prevencija džiko bućaripe e čhavorrenca thaj ciknebršeske manušenca save majanglal sikadine pharimata ando vazdipe. Sikadapes vi godova kaj relativno cikno đindo maškarengo sas projektno angažuime ando kava kotor ande nakiahle brša, jekh trito kotor katar lokalošće korkorroortuimata ande APV aktuelno del love pale aktiviteturja/servisurja pala kaja kamimašći kupa thaj kaj si kooperacija maškarendar e akterenca ando kava proceso po nivelo katar lokalošće amalimata.

Majimportantne alava: maškar palo socijalno bućaripe, ciknebršeske manuša pasocijalen vazdimasa thaj marimasa e kanonosa, AP Vojvodina

Marina Vukotić, konsilaro pale rodimašće bućarimata Sanja Grmuša, konsilaro palo socijalno arakhadipe thaj stručne bućarimata

Pokrajinako zavodo palo socijalno arakhadiep, Novi Sad


Inćaripe tekstosko

Ando angluno kotor bućari-masko dikhline si e role save o ma-škar palo socijalno bućaripe inćarel e kala kupava, a ando dujto kotor si dine rezultaturja katar analiza bršešće raporturjengo palo bućari-pe maškarengo thaj nakhado rodi-pe. Angluno kotor avela dino ando kava đindo, a dujto ando averutno.

1. ROLA MAŠKAREŠĆI PALO SOCIJALNO BUĆARIPE

ANDO LESAMALIPE ČHAVORRENGO THAJ

CIKENBRŠESKO MANUŠENGO SAVE

INĆAREN PHARIMATA ANDO NAKHAVIPE THAJ MARIPE E

KANONOSA

Maškar palo socijalno bućari-pe sar kotor sistemosko socijalne arakhadimasko inćarel importantni rola po lokalno nivelo ando kotor bućarimasko e čhavorrenca thaj cikne bršeske manušenca save inća-ren pharimata ando nakhavipe thaj ando maripe e kanonosa. Kaja rola dićhelpes jekh rigatar ande preven-cija, jal ačhadipe katar kasave pha-rimata, a aver rigatar ande reakcija kana džike manifestacija pharima-šći ando nakhavipe ćerdapes.

Maškar palo socijalno bućaripe ando kava kotor pire bućarimasko bućarel ando mištaripe e Kanonosa palo socijalno bućaripe, Familijaće kanonosa, Ortuimasa pale organi-zacija, normativurja thaj standar-durjenca bućarimašće maškareja palo socijalno bućaripe, Kanonosa pale ciknebršeske manušenca save ćeren došalimata thaj došalimasko ortuimasko lesamalipe cikne brše-ske manušengo thaj Ortuimasa pale implementacija vinaješće merengo posebne udžilimasko.

Preventivno rola maškarešći palo socijalno bućaripe si te bućarel po majrano araćhipe čhavorrengo thaj ciknebršesko manušengo save si ando riziko te sikaven pharimata ando nakhavipe, te džan tale thaj te sićol e trubulimata thaj pharimata katar kaja kupa ando piro lokalosko

ćidipe, te iniciril bućaripe uslugur-jengo save trubul, te buhljarel ma-škarsektoresko partneripe thaj pre-ventivne programurja save trubun te anen džiko čaljaripe trubulima-sko čhavorrengo ando riziko thaj maripe e kanonosa thaj lenđe fami-lijengo, te bućarel palo buhljaripe volonterizmosko ando amalipe, te iniciril kampanje save si vortome po zurjavipe forutnimasko gođa-verimasko thaj udžilimasko. Ando kotor prevencijako importantno si te angažuinpes vi aver sistemurja: sastipe, sićope, policija, krisa, ći-dimata katar civilno amalipe thaj averutne, thaj pala godova buhljari-pe partnerengo po lokalosko nivelo kale sistemonenca, katar baro im-portantnipe.

Ando bućaripe e čhavorrenca thaj ciknebršešće manušenca ke save si manifestacija katar deli-kventno nakhavipe role maškare-šći palo socijalno bućaripe si but importantni, a detoto kana si ando pučhipe e čhavorra džike 14 brša (naštik te došarenpes) pala save si udžili kaja služba.

Ortuimasko lil pale organiza-cija, normativurja thaj standardurja palo bućaripe maškaresko socijalne bućarimasko1 inkalel bućarimata save o maškar palo socijalno buća-ripe ćerel kana nakhavel ašunima-šće buća: khetane ćerel bući e ašu-nimašće prsarimataresa, krisarnesa pale ciknebršeske manušenca ando losaripe thaj hasnaripe vazdimašće lilengo, nakhavel e medijacija ma-škar ciknobršesko ćerdimatari thaj viktimo katar došalimasko akto, del raporto palo pherdipe vazdimašće lilesko palo ašunimaskmo prsima-tari, krisarnaće pale cikenbršeske manuša, avel talo čačardipe krisa-ko, bućarimašće ando gatisarima-sko kotor opral ciknobršesko doša-limatari (ašunipe došalimataresko, ašunipe aver personengo), čhon mothodimata thaj propozalurja thaj bičhalel pučhimata personenđe save ašunenpes, bičhalel gîndipe krisaće anglal savo inćarelpes do-šalimasko kotro opral ciknobršesko manš ando kotor fakturjengo, fak-

turja save si trubulimašće palo mo-lipe lešće gođaverimasko, rodel o trujalipe ando savo thaj sar o doša-limatari trajil thaj aver kotora save si phangle pale lešći persona thaj nakhavipe, avel pe bešimata katar konsilo pale ciknebršeske manuša thaj šerutno pretreso ando došali-masko kotor opral ciknobršesko došalimatari, del informacije krisa-će pale implementacija katar zavo-doski vazdimašći mera thaj organo andralune bućarimako kana imple-mentacija meraći našti te teljarelpes jal te lundžarelpes zbogal čhudipe jal našavipe cikenbršesko manuše-sko, lel sama sar implementirilpes vazdimašće mere detot udžilima-sko, dićhel sar nakhavelpes e mera katar majzuralo lesamalipe katar bijandimatrja, lesamalimatarja, li-jamatarja, thaj del lenđe ažutipe ande implementacija meraći, dićhel sar nakhavelpes e mera katar maj-zuralo lesamalipe ande aver famili-ja thaj del ažutuipe familijaće ande savi si o ciknobršesko manuš čhu-tino, implementiril sar nakhavelpes e mera katar majzuralo lesamalipe katar organo lesamalimasko gajda kaj lel sama palo sićope čhavorre-sko, lesko bućaripe, uladipe truja-limatar savi ćerel bilačho efekto pe leste, trubulimasko sastaripe thaj lačharipe uslovurjengo ande save trajil, lel sama sar nakhavelpes e mera katar majzuralo lesamalipe pašo udžilipe katar đesesko bešipe ande ustanova palo vazdipe thaj si-ćope cikenbršeske manušengo, bi-čhalel krisaće thaj ašunimašće prsi-mašće pale ciknebršeske manuša raporto sar nakhavenpes vazdima-šće mere palo kaski implementacija lel sama, anel propozalurja krisaće andipe čhinadimasko pale godova kozom mol nakhavipe vaydimašće merengo thaj ćerel aver bućarimata save si dine kanonosa.

Majdur, maškar palo socijalno bućaripe del ažutipe ande reintegra-cija ciknebršesko manušengo, talo nakhadipe zavodošće merengo thaj došalipe katar ciknobršesko phan-glipe.

Socijalno arakhadipe


Sastipe

SAR TE INĆARENTUMEN E NASVALIMASA – DIJABETESOVA?

Đindo nasvalimatengo katar dijabeteso majsiđarne barjaven-pes thaj ažućarelpes kaj pale 20 brša barjavelape pe majbut katar 550 milionurja. Maj baro đindo nasvalimatengo ažućarelpes ande raštre save si ando buhljaripe. Sar inkalel e Maškarthemutni federa-cija palo dijabeteso, paše 370 mi-lionurja nasvajlo katar kava na-svalipe. Ande Srbija si egistruime majbut katar 600 milje dijabete-čarja, katar save sip pe teritorija AP Vojvodinaći 280 milja, a ando foro Novi Sad paše 50 milja.

Tip I thaj tip II

Dijabetes tip I sikavel bišaji-pe te ćerelpes o insulino. Butima-sa ćerelpes odolaći kaj si rumo-sarde varesave ćelije katar pan-kreaso. Tip II si imuniteto ćeli-jengo palo pangreasosko ćerdipe. Tip I po butipe si ačhadimasko thaj naštik te ačhavelpes, sar kaj šaj te ćeras efekto po dijabeteso tip II.

So majbut anel te ćerelpes di-jabeteso tip II?

Riziko palo ćerdipe dijabe-tesosko tip II si majanglal fami-

lijaći anamneza, barjaro ratvalo ćićidipe, majbarjardo nivelosko šećerosko ando rat, thulipe, bila-čho habe thaj ciknjardo fizikano aktiviteto, detot kana si khetani-sarde e phurimava opral 45 brša. Ćerelpes vi ke manušnja save inćardine pharimata ando kham-nipe ando kotor cknjarde toleran-cijako pe glukoza, jal gestacijako dijabeteso.

Sar te pindžarelpes dijabeteso tip II?

E simptomurja si majbar-jardo trubulipe pale thavdimata, but droma mutripe, bokh, ave-rčhandipe ando nervosko nakha-dipe, so sikavelpes sar haćaripe „ćirvalipe“, trnjenje, phabaripe ande naja jal pe opralipe morćha-ko. Kala simptomurja naj tipične numaj palo kava nasvalipe, gajda kaj si majlačhe te lelpes sama pe faktorja palo riziko thaj te ćerel-pes rîndošći kontrola po nivelo hazaresko ando rat kana džan ko sastarno.

Paćan ande godova so mo-thol o sastarno!

Kana čhinavelpes e dijagno-

za, importantno si te paćalpes ando godova so mothol o sastar-no. Te godova rodel fizikano ak-tiviteto thaj dijeta, musaj te paćas ande godova. Ando majbaripe slučajengo, kaja duj šeja šaj te lačharen nivelo hazaresko ando rat bizo trubulipe pale draba. Rîn-došći kontrola si trubulimašći. O sastarno tale nekozom vrjama, te o fizikano aktiviteto thaj dijeta či dine efekto, šaj te anen ando hasnaripe vi e draba, save šaj te ciknjaren nivelo hazaresko. Sar agorutni mera, anelpes o insulino.

Dijeta

E dijeta kola save nasvajle katar dijabeteso tip Ii musaj te paćan či averčhandelpes but katar dijeta pala manuša save si saste, godoleja kaj si nekozom orturja pe save musaj te lelpes sama. O sastarno ramosarela trin šerutne habenata thaj trin užine. Nasvalo musaj te paćal ande godova, sar o nivelo hazaresko inćarelaspe pe normala. Losaripe habenateske materijengo si but importantno.

Užo kaštesko thaj phuvjako bijandipe si udžilimasko

Katar phuvjaće bijandimata šaj sa te halpes, a katar kaštesko bijandipe musaj te lelpes samo po andipe drakhosko, urmengo thaj harbuzonengo. Uže habena-ta si importantne palo majbar-jardo trubulipe pale vitaminurja. Kaštesko bijandipe sar teljaripe vitaminosko lesamarel katar bila-čho efekto majbarjade nivelosko hazarosko. Trubulipe si te o habe avel sa majbut averčhando.

Ugljenale hidraturja či čhudenpes

Iste materije inćarenpes sar vi ke saste manuša, numaj musaj te čhudenpes o hazari, parno aro


Sastipe

(parno mangrro thaj testenina) thaj e riža. Sa von inćaren piro averčhandipe. Po than hazaresko, halpes užo kaštesko bijandipe, a hazaripe habenataosko ćerelpes e avžinava thaj naturaće hazare-ja (po egz. sorbitol). Parno aro averčhandelpes e integraleja thaj

lešće produkturjenca. Isto si vi e parne rižava save averčhandelpe integralnesa.

Hasnaripe čićenosko naj dino

Godova averčhandelpes e olajenca (suncokretosko, oliva-

sko, susamosko, laneno). O mas musaj te avel čorro čićenava: pu-jako mas, krllalako mas, goruvor-rosko mas, bimakhlo guruvano mas thaj e mačha katar severne mora. Baličano mas thaj balorri-kano mas naj dino te halpes. Kha-nči či trubul te pećelpes, sa ga-tisarelpe ćiravimasa, dinstinpes. Pekhlipe masesko si dino numaj ande teflonke vasurja, cîrra ola-jasa, a pekhlipe ando handukano olajo naj dino. Dino si peklipe ande tepsija, po grilo. Zaprška naj dini, godova averčhandelpes e krompir-pireva jal varesave aver vareja.

Len sama po lon thaj začino

Či trubul te čholpes but lon, kaj si godova jekh katar riziko palo majbarjaro ćićidipe, savo khetane e dijabeesova šaj te ćerel phare rumosarimata ando trupo. Vi e začinenca trubulipe si te lel-pes sama.

Zita Farkaš

„Zaštitite našu budućnost”

Themesko đes dijabetesosko lošanisardo si vi ando Parlamento Vojvodinako. Ćherutno kale-bršesko maladimasko sas viceprezidento parlamentosko udćilimasa palo kotor sastimasko, prof. dr Branislava Belić, a po lošnipe sas vi e džipašerutni pokrajinako sekretarosko palo sastipe, dr Branislava Stanković, manuša andar Ministerijumo sastimasko republikako Srbijako, Forosko ortuipe palo sastipe foro Novi Sad, Savezo amalimatengo Vojvodinako palo maripe opral dija-beteso, but pndžarde sastarne thaj dijabetičarja. Ando piro svato, viceprezidento parlamentosko AP Vojvodinako prof. dr Branislava Belić mothoda kaj paćal kaj sa jekh averutno lošanipe katar Themesko đes dijabetesosko avela ando majlačho ambijenti, majcikne žindosa katar nevena-svale manuša thaj majcîrra pharimata save inćaren e dijabetičarja. Džipašerutni katar pokraji-nako sekretaro palo sastipe dr Danijela Stanković sikada kaj čučo fakto palo baro đindo nasvale manušengo sikavel kaj dijabeteso inćaren detoto than ande sastarimašći politka Vojvodinaći. Talo alav „Zaštitite našu budućnost” e kampanja katar Themesko đes dijabetesosko ande 2012. brš lošanin štar brša katar pandžebršesko fokuso po importantnipe edkacijako palo djabeteso thaj prevencija godole nasvalimasko. Dićhimasa pe godova kaj si o žindo nasvale manušengo kasave alarmantne kaj šaj te motholpes kaj ando them si epidemija kale nasvalimasko, impor-tantno sit e apelujilpes po gođi katar sa majbuhli populacija sar aresenape kamimata kampanjaće save si inćardine ande trin šerutne mothodimata, a godola si:

- Nakhavipe katar kontinuirime edukacija palo majbuhli populacija;- Efekto po averčhandipe varosko trajosko thaj bilačhe trajošće sićimatengo so ćerela efekto

po sa jekh sastipe populacijako;- Te ciknjarelpes e diskriminacija savi ćerelpes opral nasvale manuša katar dijabeteso ando

amalipe.


Ćidipe forutnengo „Mul-tikulturni Banat“, Kikinda si fundosardo ando 2004. brš, sar bigavermentosko thaj aprofit-no ćidipe. Ćidipe si fundosar-do palo čačaripe kamimatengo ando arakhadipe rromane nacio-nalne identitosko thaj paćivalipe manušale thaj minoritane ortur-jengo ando sićope, informišipe thaj kultura. Ćidipe inćarel kala kamimata: ašunimasko vaća-ripe palo arakhadipe čhibjako, kulturako thaj sićimasko katar nacionalno amalipe, edukacija forutnenđi, detot čhavorrenđi thaj ternenđi, organizacija pale seminarja, radionice thaj tribine palo paćivalipe manušale thaj minoritane orturjengo thaj aver.

„Multikulturni Banat“ dži kana inćarda but projekturja save sas phangle pala Rroma.

Šerutno amalimasko Alek-sandar Stojkov či garavel baro džanglipe ando bućaripe pire themesa thaj mothol kaj naj than ando savo lesko ćidipe či lija kotor thaj zumada te aresel anglunipe.

Dićhimasa pe godova kaj si bućardo vi sar pedagogikano asistento, mothol kaj vo maj la-čhe šaj te pindžarel pharipe savo

ando sićope inćaren rromane čhavorra thaj te, prdal piro ćidi-pe zumaven te gatisarel len.

Ažutisarda pire themešće vi ando gatisaripe bešavimašće pučhimatengo, majbut ande le-galizacija katr lenđe bešavia-mšće kotora.

Stojkov inkalel kaj o sastipe čhavorrengo si lešće po angluno than thaj kaj zumada te čačarel kooperacija e sastarimašće me-dijatorenca, no von nisar či ther-dine khetanimasko bućaripe, vi paše godova kaj sas zuralo tru-bulipe.

Vo inkalel kaj e čhavorre-nđe orturja but droma sas harn-jarde thaj kaj vi pala godova lija kotor thaj ande kooperacija e bijandimatarnenca gatisarda vi godola pharimata. „Sas maj-but ande fundosko sikavimasko than, no či kamav te mothav pale godova khanč, ašunimasa. Si inke pharimata thaj varekana akana si ando gatisaripe palo bi-lčhalidpe lilengo. Butipe lendar si zbogal bilačhipe savo ćerdape opral rromane čhavorra, no dal godova sas po nacionalno fundo godova inke trubul te dićhelpes.

Krotal sikadimata save in-ćarda ande fundoske thaj ma-

škarutne sikavne thana, šerutno ćidimasko promovišisarda vi e rromani kultura.

Po pučhipe si ačhavel les ando bućaripe, Stojkov mothol:

„Problemurja si but thaj po dikhavipe kaj god si e Rroma. Butimasko them but lačhe pin-džarel len, no khanči či ćerel sar gatisarena len. Akcione planur-ja palo sićope e Rromengo inke naj čačardine vi paše godova kaj inkaldam len kroza Strate-gija palo lokalosko inćarimasko buhljaripe Kikindako.“

Stojkov naj bahtalo buća-rimava katar aver NVO, sar vi bućarimasa katar koordinatoro pale rromane pučhimata: „Rro-mane ćidimata či inćaren ka-paciteto kozom trubul thaj či pindžaren lačhe bućaripe NVO sektoresko, fundosarde si pala peste, a niči zbogal kamimata save si dine ando lengo statuto.“

Koordinatorja ande loka-lošće korkorroortuimata naj stručne ando lengo bućaripe, a palo losaripe politikako lenđe vasta si phandade thaj naštik te inkljen po agor sa e pharimaten-ca save trubun te gatisarenpes. Butipe koordinatorengo ande Vojvodina inćaren vi piro NVO thaj aska či khetane bućaren e aver ćidimatenca so po lokalo ćerel maripe liderengo thaj so putarel šajipe organonenđe lo-kalošće korkorroortuimatenđe te ćeren manipulacija rromane ćidimatenca, kaj naj jekhutne thaj sa jekh bućarel sar kamel, pire vojava, kaj naj kooperacija.

Pharimata khonik či gatisa-rel, pala amare zeja naj institu-cija savi ažutila men. Sa musaj korkorre te ćeras. Kanonosa

ĆIDIPE FORUTNENGO „MULTIKULTURNI BANAT“

BGĆFo

to: a

ndar

e a

rhiv

a B

GĆ


si sa mothodino, no khanči či nakhavelpes ande praksa, kho-nik či grižarelpes pale godova. Kana dićhenpe kaj si harade

Rromanđe orturja, te o kanono šaj te nakhavelpes thaj te vareko avel udžilo pale godova...Godo-va si but pharo...

Po pučhipe jah si o ćidipe aktivno vi kana či nakhavel e projekturja, Stojkov mothol:

„Membrurja rromane popu-lacijaće but lačhe pindžarenm thaj me ažutisarav len 24 ča-

surja, kana god roden ažutipe, 6 saturja detharinava jal 11 saturja rjaćava, gajda kaj naj bućarima-šći vrjama kana bućaren kasavi

bući. Bućaripe si po butipe ando inkaldipe rudimaske lilengo, žalbe, čačarimašće lila palo si-kavimaske thana, pherdipe for-mularengo, therdipe dokumen-tacijako palo čačaripe ortosko po socijalno ažutipe, therdipe boldimašće lilengo, detot pale kole save si bijande ando aver Foroko ćher. So aresav e koope-

racijava andar godova Forosko ćher, po butipe godova si andar foro Zrenjanin, thaj varekana andar foro Novi Sad thaj Subo-tica. Po butipe mande aven bi-jandimatarja čhavorrenđe save si mungrre sikamne. Von aven vi ando sikavimasko than, kaj džanen kana bućarav, thaj aska vi sar pedagogo thaj sikavimata-ri, vi sar šerutno ćidimasko ažu-tisarav...Jekhvar po čhon džav ande lengo than a varekana, te trubul, vi majbut droma.“

Ašarno sa e projekturjenca save ćerda dži kana, kaj loće dićhenpes rezultaturja, Stojkov inkalel kaj si po detot bahtalo kana o unsurimasko Rrom jal unsurimašći Rromnji čhinaven te sićon thaj kana gatisaren ma-škarutno sikavimasko than jal fakulteto. Godova but del svato pala godova kaj po drom sika-vimasko naštik te avel nisave ačhadimata.

Ašaravma godoleja kaj bute manušenđe ažutisardem te ga-tisaren sikavimasko than, so vi ađes ćerav thaj ćerava vi majdur.

Aleksandar Stojkov anglal piro ćidipe mothol kaj e Rroma trubun te aven jekhutne thaj kaj si ando jekhutnipe amari zor.

Dragana Dimitrov

Stojkov naj bahtalo bućarimava katar aver NVO, sar vi bućarimasa katar koordinatoro pale rromane pučhimata: „Rromane ćidimata či inćaren kapaciteto kozom trubul thaj či pindžaren lačhe bućaripe NVO sektoresko, fundosarde si pala peste, a niči zbogal kamimata save si dine ando lengo statuto.“

Koordinatorja ande lokalošće korkorroortuimata naj stručne ando lengo bućaripe, a palo losa-ripe politikako lenđe vasta si phandade thaj naštik te inkljen po agor sa e pharimatenca save trubun te gatisarenpes. Butipe koordinatorengo ande Vojvodina inćaren vi piro NVO thaj aska či khetane bućaren e aver ćidimatenca so po lokalo ćerel maripe liderengo thaj so putarel šajipe organonenđe lokalošće korkorroortuimatenđe te ćeren manipulacija rromane ćidimatenca, kaj naj jekhutne thaj sa jekh bućarel sar kamel, pire vojava, kaj naj kooperacija.

Pharimata khonik či gatisarel, pala amare zeja naj institucija savi ažutila men. Sa musaj korkorre te ćeras. Kanonosa si sa mothodino, no khanči či nakhavelpes ande praksa, khonik či grižarelpes pale godova. Kana dićhenpe kaj si harade Rromanđe orturja, te o kanono šaj te nakhavelpes thaj te vareko avel udžilo pale godova...Godova si but pharo...

BGĆFo

to: a

ndar

e a

rhiv

a B

GĆ


„OČI RAVNICE”Zavod palo jekhetanipe maškar manušnja thaj murša AP Vojvodinako sikada ando žoj 15. no-

vembro ando Lošanimasko holo Gaveremtosko AP Vojvodinako dujto inkljistipe katar moderena poezija vojvodinaće lilarnengo talo alav „Oči ravnice.“

Kultura

Palo lili svato dine redak-tori katar ćidipe điljengo thaj lilarvani, Olivera Šijački thaj šerutni po Fondo palo jekheta-nipe polurjengo, Vesna Šijački. Tale godova, e autore save sas pe promocija sikadinepes ma-nušenđe thaj mothodine pire stihurja.

Afirmacija katar vojvodinaće lilrne

Majanglal svato dija e Ve-sna Šijački, savi inkalda ne-kozom rezonurja pala save o Zavodo čhinada palo inkaldipe kale antologijako. Sar angluno rezono liparda udžilipe institu-cijengo te ćeren po dikhaviše artistimašći bući katar vojvo-dinaće lilarne, save ramosaren pe averčhande čhibja, tale ave-rčhande tradicije.

„Kaja antologija si ašuni-masko dipe poezijaće vojvodi-naće manušnjengo, kaj kova so von ćeren naj loko. Paše đilja ande antologija arakhadinepes vi e biografije lilarnenđe, save si vi ando profesionalno thaj privatno kotor impresivne thaj save sikaven sa lenđe muja thaj sa lenđe role“, mothoda e še-rutni Zavodošći sikavimasa po alav katar majanglal promovi-sardi biografija katar dramska artistkinja Mira Banjac.

Sar mothoda Vesna Šijački, e antologija si dipe palo bućari-pe lilarnengo, no vi redaktora-će kale ćidimasko điljengo, kaj „bare ilesa zumada te maškar duj lilaće riga ćidel sa vojvodi-naće lilarne.“

Magično zuralipe poezijako

Redaktori antologijaći Oli-vera Šijački po teljaripe inkalda magično zor poezijako, savo sar voj mothol „majlačhi spo-na maškar manuša thaj lenđe emocije“, thaj sar kasavi si lako „majbaro kamavipe.“

„Pe vojvodinaći phuv, kaj sa šaj te barjol, ni e poezija naj uladi. Me kamlem te godova baro vojvodinako baravlipe po-ezijako arakhav katar bistaripe thaj rîspisaripe. Kaja antologi-ja si mungrro dipe sa kolenđe save lošanin poezija, a produk-to si mungrre šukarimava ande late.“

Đilabipe thaj poezija ando dueto

Ando trito kotor promoci-jako arakhadinepe e etno mu-zika thaj poezija ando dueto. E lilarne mothodine pire đilja, a maškar blokurja poezijaće e promocija bahtardine e studen-turja thaj e studentkinje katar etnomuzikologija pe Akademi-ja artistimašći ando Novi Sad, ade klasa katar prof. dr Nica Fracile. O koncerto gatisarde e magistarka Vesna Ivkov, asi-stento Vesna Karin thaj demon-strator Vladimir Dabić.

Averčhandipe savo e anto-logija anda, koncerto džalas

khetane.

Manušnjaći đilabimašći kupa mothoda e đilji andar cen-tralna Srbija (Vetar duva od Mo-rave), e đilji katar Bunjevcurja

andar Bačka (Zapivajmo, nek sva soba ječi), e đilji katar ta-ledorjaveće Švabe andar Bačka (Auf der schwabische Eisen-bahne), e đilji katar domicilne Dasa andar Bačka (Ja sam moje minđuše prodala) thaj e đilji vlahenđi andar Srbija (Mandra mea). Ana Zornjan sikada e đil-ji katar Slovakurja Bačkašće, Tej noci so mi prisnilo.

Ašundapes vi o Ergensko kolo, savo nakhada harmoni-kaško dueto, sar vi Subotičko kolo, save nakhadine dueto har-monikašurjengo thaj tambura-ša.

Ćhelipe pale duj andar Vo-jvodina, e Cigančica sikadine e Martina Karin, Goran Milošev

thaj Aleksandra Aleksandrović, talo harmonikaško dueto.

DJ

Angluno inkljistipe kale lilesko, savo sas 1998. brš, učharda e đilja katar 64 lilarvarne thaj 50 buća-rimašće brša lenđe. Po bi-baht, majbaro tiražo phabi-lo ande jag 2000. Bršesko p Novosadosko putardo ćidipe. Dujto inkljistipe si majbuhljardo đeljenca ka-tar inke 58 lilarvarne.


KulturaFo

to: M

. Kar

adži

ć


Rromano krrlo ande antologija

Ande antologija „Oči ravnice“ arakhadapes vi e đilji Noć i dan katar lilarni Maja Familić, sikadini ande laći majpaluno lil Ćup nadanja-Khoro ažurćarimasko, savi inkljisti pe dasikani thaj rromani čhib. Laće điljava ande kaja antologija sas čhutino vi o krllo rromane kulturako thaj tradicijako.

Alav katar Maja Familić

“E čhib si kultura, a e kultura si čhib. E Rroma kana mekh-line piri raštra, e Indija, krozal butemilionosko trajo e arromane themenca ando buhljaripe themesko, musajine te aven sar lačhe pindžarimatarja katar lenđe kultura.

Rromano them opral piro muj inćarel e vurme katar indo-evropsko than thaj slučajno kaj losardem palo angluni patrin pire poezijaće ćidimatar,,Ćup Nadanja – Khoro Ažućarimasko“, kamli-mava vi palo artistipe piltarimasko, grafikane sikadino, e jekh Hin-du manušnji.

Fundosko manušalo orto si prto te hasnarel piri dejaći čhib, kaj pe godova varo buhljarel les. E čhib si šej savi si fundo palo amalimasko trajo. Rromani čhib ačhel tale standardizacija, no pala rromano them inćaren bimolimasko barvalipe – nacionalno, kul-turno thaj istorijakko importantnipe. Andar godova rezone, raštra trubul te avel lesamalimatari adno araćhipe rromane čhibako sar kulturako lačhipe.

Bizo ramosardo alav e Rroma naštike te ćeren nacionalna, ko-lektivna thaj kulturna integracija, pala godova si but importantno kaj vi o rromano krrlo ašundapes ande antologija lilarnenđi ando lošanimasko holo Vladako Vojvodinako APV ando Novi Sad.

E antologija “Oči ravniče” sikavel ašunimasko dipe palo mun-grro poezijako bućaripe thaj kulturako aresipe rromane populaci-jako.”

Noć i dan

Nakon hiljadu godinaVraćam se tragom

svojih predaka.

Dočekuje me zvukiskovanih struna.

I u plićaku barskih travazadrhtana senka poniženja.

Zar još uvek toga ima?!

Gde je ljudskost mraznog jutra,

što kida laticetek procvetale Magnolije?

Devojčica ih skupljaProlećnim Lahoromi pravi – novi cvet.

Jedra u podmladkunalik je – starici.

Plaču praporci...

Zar još uvek ljudi nismo?Zar još uvek

Demon iz lobanje izvirei deli nas na praznine?

Na noć i dan...

Kultura

Lilarni Maja Familić inćarel e antologija „Oči ravnice”

Lilarni Maja Familić mothol pire đilja pe promocija

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Pindžarde Rroma

SASTE ILESA PO GOLOKana sas čhavorro teljarda te rodel piro than ando sporto. Ande godola brša sas cîrra vi o fudbalero vi e

karatista. Sar dešudujbršesko, pe časurja katar fizičko vazdipe, pindžarda jekh sporto – rukomet. Kamlisarda-pe kale sportova. Paše godova kaj inćarda sa e predispozicije palo beko, po angluno treningo, talo vaćardipe amalengo andar klubo ačhilo po golo. Po golo Stanko Petrović vi ađes ačhel thaj ačhavel e boje katar ruko-metno klubo „Metalac“ andar than Futog. Sar mothoda o Stanko, kamlipe ando kava sporto, bijandapes po angluno treningo, sigo averčhandapes ando čačo kamlčipe, savi barjardapes e bršenca.

Stanko Petrović, rukometaši

Rupunipe sar inćardimašći če-rajin

Inke kana sas membro katar kadetsko timo „Radnički“ andar Jaša Tomić therda alavardipe palo majbuhli patrin pale reprezentaci-ja Srbijaći. Dešuefta bršenca ande Ungriko, sar ćhelimatari reprezen-tacijako lija dujto than, hasarde ando finalo katar ćherutno timo.

„Godoja medalja si mungrro angluni thaj majbaro aresipe. Voj zurjardama ande momenturja, kana e voja nas zurali. Sas mungrri mo-tivacija thaj inđaripe. Butimasa si manđe po kamlipe te mothav kaj o rupuno roš anda manđe baht.“

Sićope thaj sporto, vast talo vast

Kana gatisarda fundosko sika-vimasko than ramosardapes ando saobraćajno sikavno than ando foro Zrenjanin. Brš đesa sas po golo ka-tar zrenjaninsko „Proletero.“ Kana gatisarda maškarutno sikavimasko

than, avilo ando Novi Sad. Sar sas ando pučhipe trin bršesko sikavi-masko than, losaripe vuče sićima-sko sas harnjardo. Kana trubusarda te ramosarel Vučo poslovno sikavi-masko than, haćarda kaj či godova pala leste, či araćhelpes ande godo-va.

„Majanglal alavardema thaj poćindem sa e molimata palo andra-lunimasko egzamo, no andegdata vareso averčhandape ande mande. Akhardem mungrre bijandimata-ren thaj mothodem kaj me naj sem pala godova, kaj si o sporto mungr-ro jekhutno kamlipe. Von zurjadi-nema. Prdal mungrro sikavimasko than ando Zrenjanino arakhlem e Maškarutno saobraćajno than ando Zemun, ande savi birîndova gati-sardem štarto brš. Kana irisardema ando mungrro than, teljardem te tre-nirisarav palo seniorsko timo „Rad-nički.“ Godova sas mungrro maj-baro kamipe te avav ando angluno timo andar mungrro than. Sasma pherdo zurjavipe mungre sikavne-sko pale sa godova kana či semas ando sikavimasko than thaj godova sas baro pala mande.“

Kana gatisarda pire udžilima-

ta pale godoja štaro brš irisardapes ando Novi Sad pe gatisarimata palo ramosaripe po Fakulteto sportosko thaj fizikane vazdimasko ando Novi Sad.

„Pe gatisarimata sas akanutno ažutimasko trenero katar Rukomen-to klubo „Vojvodinako“ Vladimir Cvijan, savo ande godoja vrjama sas trenero „Milicioner“-osko katar Klisa thaj asistento po šeho Ruko-met po Fakulteto sportokso thaj fi-zikane vazdimasko. Vo pindžardma

Kampo trijumfisarda – sar vi kamlipe

Rukometno klubo „Rastimo“ si jekh katar majpindžarde kampurja pale terne sportisturja, niči numaj ande amari raštra, no vi ande Evropa. Pandž brša maškar hodanipe pe mora thaj kampo, Stanko losarda o kampo. Džala kote asamasa, asamasa vi irisa-relaspe, bizo dićhipe pe vuče milaješće temperaturem save naj lačhe uslovurja palo treningo. Losaripe kamposko, a niči more, khamaripe, dilipe, hodanipe, sikavel lesko baro kamlipe palo kava sporto. Paše bare sportoske džanglimata, o kampo si sar mo-thol anda lešće vi amalimata, save lel detoto than ando lesko ilo.

E bijandimatarja thaj liperal-no varo vazdimasko

„Kana semas cikno, e bijan-dimatarja dikhline pe mande sar kaj sem baro manuš, e persona. Paćardine ande mungrre losa-rimata thaj mungrro gîndipe. Khetane andam čhinadimara pale sa, dićhimasa pe lačhe thaj bilačhe kotora save sas ando plano. Me sem but bahtalo lenđe pala godova, kaj jekh rigatar sikadema te tromalo inklav mungrro thaj vio te paćav ando averutne gîndimata thaj konsi-lurja.“

Foto

: M. K

arad

žić


katar ćhelimata andar nakhlo perio-do thaj dij svato manca palo pučhi-pe lundžarimasko mungrre sporto-sko karijerosko. Mi aska mothodem lešće kaj ačhava ando Novi Sad thaj kaj lundžarava mungrre rukometo-va, te e ramosarimava po fakulteto sa naćhel sar trubul. Po mungrro baro baht, ramosardama po fakul-teto samo kamlam, therdem o than po budžeto, Talo ramosaripe mala-daman e Cvijanova. Ando mištaripe lesa losardem o klubo „Milicioner“ katar Klisa. Pala lende ćheldem brš đesa. Tale godova o klubo ačhilo e bućarimava odolaći kaj sasles pha-re materijalne uslovurja, thaj me irisardama ando „Metalac“ andar Futog, savo sas ande isto liga sar vi mungrro nakhlo klubo.“

Klub „Metalac” ando savo o

Stanko vi akana ćhelel areslo te del ande Angluno liga Srbijaći. Ande godoja liga, kava klubo ćhelel opaš brš, a ande sigo vrjama ažućarel les o hodanipe jal pauza.

Treneri jal profesor?

Kana si o alav pale avutnima-šće planurja, paše godova kaj si o rukometo leko majbaro kamlipe, Stanko po angluno than čhon sićope thaj gatisaripe fakultetosko. Akana si štaro brš po kotor Profesoro kata fizikano vazdipe, a sar vortope lo-sarda o rukometo. Inke, naj čačar-do dal bućarela sar trenero e bare manušenca jal čhavorrenca thaj ter-nenca.

„Zumavav te arakhav kova so pala mande katar kala duj opcije avela majbaro akharipe. Akana si

ando balanso. Varekana jekh katar godova duj avel majpharo, no sigo o balanso pale ćerelpes. Gajda kaj sem maškar kala duj losarimata:“

D.J.

Pindžarde Rroma

Energija thaj zor katar Darko Stanić sar modelo

Golmano Rukometne reprezentacijako amare ra-štrako Darko Stanić, jekh si katar sportoske modelurja palo Stanko Petrović.

„Kova so si maj but kamlimasko ke leste si lačhi energija savi inćarel po tere-no. Paše godova, vo areslo te, talo hado savo nakhla, talo peradipe po dopping testo, palem boldelpe ando but la-čhi forma. Vo naj mungrro jekhutno sportosko modelo. Dićhimasa pe godova, kaj me dikhav, niči numaj o rukome-to, no vi sa e sporturja thaj zumava te katar sa jekh are-simasko sportisto ćidav thaj čačarav lešće lačhe riga.“

Losaripe palo sastro trajo

„Sporto si losaripe palo sasto trajo. Ternipe butimasa pesa inćarel bilačimata. Alkohol thaj e droga ađes sa majbut buhlja-renpes. Pala godova o sporto si varo te e terne manuša ačhen po vorta drom. Po vorta varo te buhljaren piro trupo, no vi pire džan-glimašće šajimata, zurjavelpes timo thaj zurjavelpes socijalizacija.“

Stanko Petrović thaj reprezentacija Srbijaći po kupo ande Ungriko

Rukometno klubo „Metalac” Futog

Difovijada ande Sokobanja

Foto

: and

ar e

arh

iva

S. P

etro

vić

Foto

: and

ar e

arh

iva

S. P

etro

vić

anglomothodipe 22/romski.pdf · 2016. 10. 27. · - „bahtali“ si cikno te mo-tholpes. kava...

Documents