NATO protiv Srbije

Transkripti razgovora stranih obavetajaca u Srbiji i inostranstvu

NATO diluje organe!30. jun 2008. Kurir

Vesli Klark i Havijer Solana umeani u trgovinu organima na Kosovu

BEOGRAD elni ljudi NATO Vesli Klark i Havijer Solana znali su da se meunarodne snage na Kosovu bave trgovinom organima i drogom i najverovatnije su bili umeani u ove poslove! Naime, 15. avgusta 2001. u iznajmljenoj vili u vajcarskim Alpima sastali su se nekadanji glavnokomandujui NATO snaga, ameriki general Vesli Klark, i Havijer Solana, generalni sekretar Alijanse.

Kurir je doao do transkripta razgovora dvojice elnih ljudi NATO koji potvruje mnoge nedoumice u vezi sa trgovinom ljudskim organima, kao i nelegalnom trgovinom drogom. Podseamo da se trgovinom ljudskim organima bave i istraitelji Hakog tribunala, ali nedavno je na inicijativu Rusije pokrenuta i istraga o ovom problemu u Savetu Evrope.

Kurir e uz redakcijsku opremu teksta preneti kompletan razgovor Solane i Klarka. Te veeri sa njima u kui su bile prisutne i dve devojke ija je uloga bila da poprave raspoloenje dvojici monika. Razgovarali su u oputenoj atmosferi, uz aicu pia.

Klark: Ovih dana u posetiti Kosovo...

Solana: Budi oprezan, Kosovom partaju bande narkodilera. Tamo nema zakona, nema kontrole... Hm, veliku smo greku napravili kada smo pustili ove (iptare - prim.aut.) da vladaju.

Klark: Da. Moda.

Solana: Za sve su krivi operativci CIA... Njima je bitna samo droga i njihovi poslovi...

Klark: Da, znam kako je dole... esto odem na Kosovo, uglavnom inkognito, tako je sigurnije. Ali sada moram da obavim jedan posao. Treba da prebacimo tovar za Fort Breg.

2

Solana: Nije valjda toliko hitno... Misli na organe?

Klark: Da, da...

Solana: Dobro radi Bondstil. lafkok (ovek zaduen za bezbednost baze - prim.aut.) i Kuner (Bernar, prvi ef Unmika, sadanji ef diplomatije Francuske, istrani organi Hakog tribunala ispituju njegovu povezanost sa trgovinom organima - prim.aut.) odlino obavljaju posao...

Klark: Jeste. Izgleda da je sada hitno. Stalno se odravaju neki sastanci s generalom Andersonom. Kad zavrim to, skoknuo bih malo do Srbije. ta misli, kako e me doekati?

Solana: Ne brini, bie posluni. Ovi u Beogradu su mnogo posluniji ak i od ovih u Podgorici. U Crnoj Gori mogu da se menjaju predsednici, ali sve konce uvek vue Milo, zato to parama sve kupuje. Kada bude bio u Beogradu, izbegavaj kontakte s Kotunicom i njegovim ljudima... Zna, odnosi izmeu njega i inia su prilino zahladneli... Mada, ja mislim da je ini u pravu... Kotunica je nezgodan za saradnju. Zna, kad pria s njim, uvek paljivo saslua, ali na kraju razgovora uvek zaotri stvari... S njim nikad nismo mogli da se do kraja dogovorimo o bilo emu...

Klark: ta misli, kako e reagovati na ovo oko TV stanice? Ti zna da sam ja u knjizi napisao da sam lino birao ciljeve...

Solana: Da, znam, video sam...

Klark: Ali isto tako zna koliko su me Klinton i njegovi pritiskali da bombardujemo srpsku televiziju...

Solana: To to mi znamo je naa tajna! O tome ne sme ni sa kim da razgovara!

3

Sravniti Srbiju01. jul 2008. Kurir

NATO u potpunosti kontrolie proces privatizacije prirodnih bogatstava na Kosovu

BEOGRAD U drugom delu razgovora bivi generalni sekretar NATO Havijer Solana i glavnokomandujui alijanse Vesli Klark evociraju uspomene iz ratne kampanje u Srbiji 1999. godine.

Solana: Nego, reci mi, Vesli, kako ide s privatizacijom preduzea na Kosovu? Ko je tamo od naih prijatelja?

Klark: Mi smo postavili eksperte koji vode glavnu re pri privremenoj vladi Kosova. Predsednik komisije je Fred Barlou, za koga znaju samo oni iz vrha vlasti u Pritini. Politiki dirigent je Medlin, koja, zajedno sa Riardom(Holbrukom), kupuje sve to vredi na Kosovu. Toliko su razgranali poslove, da esto pomislim da e se jednog dana preseliti da ive u Pritini.

Solana: Vesli, neto su me sino obavestili da je dolo do razmimoilaenja izmeu Kisindera i Beinskog, ali su ostali nedoreeni. ta se to zakuvava u Pentagonu?

Klark: Kisinder i Beinski su kao maka i mi, jer se stalno ganjaju, ali ne mogu jedan bez drugoga. Uivaju u ulogama, jer se zna da oni kreiraju politiku Amerike. Blii mi je Beinski, jer je ratoborniji. Da smo njega sluali za vreme bombardovanja, Srbije ne bi vie bilo. Kisinder je mlakonja i, kako sam kae, savestan. On me kritikovao zbog napada na beogradsku televiziju.

Solana: Da, previe je mlak.

Klark: Sa Srbijom emo stalno imati probleme, jer je to buntovniki i ratoboran narod. Kad se razgovaralo o Srbima u Krajini, neki od naih su predlagali dugotrajan rat, a ja sam to presekao i naredio da se svi Srbi proteraju iz Krajine i Hrvatske kako bi Hrvatska bila mirna decenijama. Kakav rat sa njima! Oni bi se razbeali po umama i godinama

4

zagoravali ivot Hrvatima, jer imaju iskustvo s partizanskim ratovanjem.

Solana: Vesli, dobro zna da sam ti dao odreene ruke oko odabira ciljeva i umalo da mi se ugasi karijera zbog toga. Preneli su mi da je lino Klinton uzbunjivao generale NATO protiv mene, jer je njemu za ovu funkciju bio pogodniji abar Romano Prodi. Italijani su mi najvie zamerili to nisam spreio bombardovanje televizije. Ima pravo, Vesli, trebalo je Srbiju sravniti sa zemljom. Gledam ove iz Vlade Srbije i, iskreno da ti kaem, gade mi se, poto su obini poltroni i ulizice.

Ljubitelji lakih ena

Klark: Kakve su ene Beograanke, ti si esto u poseti Beogradu?

Solana: Sve u te uputiti. Srbija je bila zaputena za vreme vladavine Miloevia, ali ene su im mnogo lepe. Posle dolaska demokrata na vlast situacija se promenila. Za smene pare moete da imate i najlepe ene. U nekim ministarstvima Vlade Srbije sekretarice su najee zanosne lepotice, koje su spremne da za 500 dolara provedu no sa strancem. Primanja u Srbiji su jo uvek mizerna.

Klark: Ti, izgleda, ima veliko iskustvo u toj oblasti.

Solana: Dau ti broj telefona oveka koji ima sve to treba. Ima tu i glumica, estradnih zvezda, krem srpske prestonice.

5

Srbija mora u NATO02. jul 2008. Kurir

Budunost Srbije u evroatlantskim integracijama, smatrala dvojica nekadanjih kljunih lidera NATO

BEOGRAD Kakva je budunost Srbije, njenih suseda i cele regije, osnovna je tema o kojoj su razgovarali Havijer Solana i Vesli Klark na njihovom susretu, koji se desio 15. avgusta 2001. godine u vajcarskoj. U prijatnoj atmosferi vile u Alpima, u prisustvu dve dame, dvojica elnih ljudi severnoatlantske alijanse analiziraju propuste njihove politike na Balkanu.

Klark: Ako hoemo trajno reenje, Srbiju treba zdrobiti. Potpuno je rasparati...

Solana: Slaem se, treba je pre svega ekonomski unititi, to je najlake izvesti. Ali veruj mi, Srbe najvie boli to to im je Kosovo oteto. Posledice toga po njih bie dalekosene, ali Beograd mora da shvati jednu poruku. Niko ne moe da se odupre naoj volji. Ako je na cilj irenje na istok i ovladavanje energetskim resursima, jedna Srbija ne moe biti prepreka na naem putu. Bitan je i primer koji aljemo drugim zemljama.

Klark: Samo da nije bilo onakvog raspoloenja u Vaingtonu, protiv slanja kopnenih snaga... Sve bi bilo mnogo bre.

Solana: Vesli, nemoj da si na kraj srca. Ni ovo nije loe. Pogledaj koliko je prolo od bombardovanja, a mi u potpunosti kontroliemo celo Kosovo na najdirektniji mogui nain i utiemo na politike prilike u Srbiji i celom regionu. Pod novom vladom Srbija e sigurno postati deo evroatlantskih integracija, mada ne treba zanemariti ni uticaj opozicionih politikih snaga. Ali verujem da emo ostvariti cilj. Zna kako, iz iskustva koje imam sa srpskim politiarima tvrdim da je novac za njih najjai argument.

6

Klark: Ha, ha, ha... Znam. Ali sa vojnike strane gledano, nismo umarirali u Beograd, mada smo ih primorali da potpiu kapitulaciju u Kumanovu. Vojniki nismo dobili satisfakciju kakvu zasluujemo kao pobednici.

Solana: Nismo uli na velika vrata, ha? Nema veze, uli smo na mala, ali e efekat na kraju biti isti. Moda je tako i bolje, a svakako je jeftinije. Sve ono to smo im ponudili u Rambujeu i sve ono to smo mi traili na kraju e se i ostvariti. Evo, ve imamo bazu na njihovoj teritoriji. To smo traili u Rambujeu. Traili smo slobodan prolaz naih trupa. I to emo dobiti, veruj mi, to je samo pitanje vremena. Oni e zauzvrat dobiti ono to im pripada.

Klark: Da. Postae lanovi Evropske unije i NATO.

Solana: Tako je. Ali mnogo je bitnije, ta e se desiti iza zavese. U budunosti mi emo u potpunosti kontrolisati politike stranke i politiare u Srbiji. Vie nee biti nikakvih iskakanja. Vlade se mogu menjati, ali e kurs ostati isti.

Klark: Da li si u potpunosti siguran u to?

Solana: Pa, recimo da sam skoro uveren, jo uvek nije sve zavreno, ali e u narednih nekoliko godina proces biti dovren. Naravno, jo uvek u Srbiji postoje politiari koji nisu u potpunosti izgubili svest o nacionalnom interesu. Oni e biti problem...

Klark: Misli na Kotunicu...

Solana: Da, na njega. On je prilino principijelan i teak za saradnju, ali emo te probleme reiti na ovaj ili onaj nain. Ne treba potceniti inia, koji je sada posluan, on je ipak surovi pragmatik.

7

Ubijajte civile03. jul 2008. Kurir

U sluaju otpora Jugoslavije treba ubijati civile, ruiti mostove, bolnice, kole, obdanita, rezervoare vode, bio zakljuak komandanata NATO

BEOGRAD Na Briselskom tajnom dogovoru 13. marta 1999. godine elnici NATO doneli su odluku o napadu na Srbiju! Sastanku su prisustvovali generali Klaus Nauman, Vesli Klark, general varckopf, general Anderson, general Rouzman, ak Klajn, Vilijem Voker i Bernar Kuner...

Kao datum odreen je 17. mart, ali zbog loih meteorolokih uslova odreen je drugi datum, 24. mart. Zahvaljujui obavetajnom radu srpskih agenta, koji su bili dobro pozicionirani u samom vrhu NATO, vlasti u Beogradu imale su pravovremenu informaciju o poetku napada. itav sastanak od 13. marta je dokumentovan i Kurir ekskluzivno objavljuje zakljuke sa ovog sastanka.

Zacrtani ciljevi svrstani su u nekoliko grupa:

1) Stvoriti najoptimalnije uslove za agresiju na Jugoslaviju. Operacijom Aligator poniziti Jugoslaviju i blickrigom poraziti vojsku i policiju na Kosovu i Jugoslaviji.

2) U sluaju pruanja otpora Jugoslaviju razarati najubitanijim sredstvima uz korienje municije sa osiromaenim uranijumom i kasetnih bombi. Kontejnere s bojnim otrovima i mikrobiolokim materijama aktivirati ako odbrambeni sistemi prue toliki otpor da se poremete planovi razraene akcije Aligator. Strateke neutronske bombe koristiti za eliminisanje ive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji.

8

3) Formirani meunarodni sud u Hagu treba da presuuje po brzom postupku politikom, vojnom i policijskom rukovodstvu Jugoslavije uz selektivan pristup, jer insajderi treba da poslue tuilatvu i sudu za donoenje brzih presuda. Suditi za najtea dela iz oblasti ratnog prava: za genocid, ratne zloine i krenje zakona i obiaja ratnog prava.

4) U sluaju otpora Jugoslavije treba ubijati civile, ruiti mostove, bolnice, kole, obdanita, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode. Ruenjem rafinerija izazvati ekoloku katastrofu. Vinu ne treba tedeti, jer se ruenjem reaktora stvaraju mogunosti za brzu kapitulaciju Jugoslavije. Aktivirati i operaciju Potkovica, odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog ivlja, koji e se povlaiti prema Albaniji i Makedoniji, gde e ekati televizijske ekipe najveih medijskih kua na svetu kao bi se ovekoveila navodna zverstva jugoslovenske vojske i policije.

5) Stvoriti uslove za stvaranje nezavisne drave Kosovo, koja e funkcionisati samo uz prisustvo NATO snaga, a one se nee povlaiti najmanje dvadeset godina. Nezavisna drava Kosovo e se kasnije pripojiti Albaniji i uz uzimanje teritorije od Srbije (jug Srbije do ispod Aleksinca), zapadne Makedonije, Malesije od Crne Gore i severnog dela Grke stvoriti Veliku Albaniju, koja e dominirati Balkanom i svim putnim i vazdunim koridorima prema Aziji i Africi.

6) Ukoliko doe do brze kapitulacije Jugoslavije, odrediti pravce povlaenja vojske, policije i srpskog i nealbanskog stanovnitva prema Merdaru, Bujanovcu i u pravcu Pritina - Medvea. Pri tom zarobiti sva borbena sredstva vojske i policije i tretirati ih kao ratni plen OVK. Ne dopustiti da se izvuku avioni iz hangara Slatinskog aerodroma. Vojno sposobnim graanima Kosova srpske nacionalnosti koji su pristupili vojnim i policijskim jedinicama takoe zabraniti naputanje pokrajine.

Francuski major - srpski pijun

Da je srpska sluba dobro pokrivala NATO, govori i sluaj francuskog majora Pjer-Anrija Binela, koji je, prema navodima francuskih vojnih organa, u periodu od 1996. do 1998. godine odavao srpskim obavetajcima poverljive vojne podatke o ciljevima NATO u Srbiji. U knjizi objavljenoj u junu 2000. Binel prihvata da je otiao predaleko kako bi doprineo da se izbegne krvoprolie i dodaje da nije izdajnik, pro-Srbin niti je za Miloevia. ef kabineta i oficir za bezbednost generala Pjera Virota i naelnik francuskog predstavnitva u vojnom komitetu NATO Binel stupio je u vezu tokom 1998. godine sa srpskim vojnim obavetajcem, pukovnikom Jovanom Milanoviem, s kojim se sastao u etiri navrata i tom prilikom mu usmeno i pismeno poverio tajne podatke o pripremama vazdunih udara NATO, navodi se u optunici. Vojni sud mu je u Parizu 15. decembra 2001. godine oduzeo in i osudio ga na pet godina zatvora, od ega tri uslovno. Pre toga je neto manje od godinu dana bio u pritvoru. Osloboen je u prolee 2002. godine.

9

Francuski Mengele04. jul 2008. Kurir

Na sastanku odranom 13. marta 1999. u Briselu Bernar Kuner i njegovi saradnici doneli nekoliko odluka o postupanju sa Srbima sa Kosova i Metohije

BEOGRAD elnici NATO 13. marta 1999. godine u Briselu na tajnom sastanku doneli su odluku o bombardovanju Srbije. Istog dana u NATO ratnom tabu za sanitet odran je sastanak. Predsedavao je Bernar Kuner, koji je ve tada bio odreen za prvog visokog predstavnika UN za Kosovo.

Prema operativnom planu agresije na Srbiju, sanitet i ekipe za sanaciju terena trebalo je da odigraju veliku ulogu nakon proterivanja srpskih bezbednosnih snaga sa Kosova. Kuner je isticao znaaj lekarskih i medicinskih ekipa bacajui osvrt na iskustva iz Hrvatske i Bosne. Na ovom sastanku doneti su sledei zakljuci:

1) Zaplena svih sanitetskih vozila od vojske i policije i njihovo tretiranje kao ratni plen. Komandni kadar vojske i policije ne sme se povui u Srbiju, ve treba da se zadri u cilju ispitivanja njihovog uea u ratnim zloinima.

2) Prilikom asanacije terena, posle poraza vojske i policije, upotrebiti jake agense kako bi se spreila identifikacija poginulih uobiajenim patolokim metodama, pa ak ni analizom DNK.

3) Medicinsko osoblje NATO ne sme da prua pomo tekim ranjenicima ve ih treba eliminisati eutanazijom (namerno izazivanje smrti najee nekim otrovom).

4) Zadrati lekare i medicinsko osoblje srpskog porekla posle kapitulacije, da im se oduzmu line isprave i da se obaveu na viegodinje slubovanje u bolnicama u Albaniji.

5) Naputenu decu starosti do osam godina treba odvesti u ve spremljenu vojnu bolnicu NATO u Valoni. (Istraitelji Hakog tribunala su pronali dokaze o

10

postojanju ove bolnice, u kojoj su zarobljenim Srbima vaeni organi: bubrezi, jetra, srce, kimena modina prim. aut.).

6) Lake ranjene vojnike, policajce i graane srpskog porekla kojima nisu oteeni vitalni organi prebaciti u vojnu bolnicu u Valoni. (R.K.)

Bondstil kao baza za trgovinu organima

Kasnije e se utvrditi da su ekipe lekara i medicinskog osoblja po povlaenju nae vojske i policije sa Kosova prebaene u NATO bazu Bondstil kod Uroevca. Ona je postala bolnica za vaenje organa ne samo zarobljenih i otetih Srba i nealbanaca nego i nesrenih devojaka koje su iz mnogih krajeva sveta dovedene da uveseljavaju vojnike NATO, Kfora i Unprofor policije.

Poslednji podaci sa Kosmeta govore da iz baze Bondstil dnevno polee izmeu est i 14 aviona za koje postoji opravdana sumnja da prebacuju organe po bolnicama zapadnoevropskih drava, najvie u Kraljevsku bolnicu u Londonu. Nedavno je na inicijativu Rusije i Savetu Evrope pokrenuta istraga o trgovini organima na Kosovu. Istraga jo nije zavrena, ali prvi rezultati pokazuju umeanost meunarodnih snaga na Kosovu u ovaj zloin.

pijuni bez granica

Sadanji ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kuner jedno vreme proveo je kao elnik humanitarne organizacije Lekari bez granica. Meutim, umesto da se bavi humanitarnim radom u kriznim aritima irom sveta, ova organizacija je esto bila paravan za neke druge aktivnosti. Na kontrolnim punktovima u Bosni na 43 mesta je otkriveno da organizacija umesto lekova i medicinskog materijala vercuje oruje, u Hrvatskoj je uhvaena 25 puta, a na Kosmetu 14 puta.

Kuner je u krugovima NATO poznat kao osvedoeni srbofob. Zahvaljujui njegovoj pristrasnosti, Glavni tab Vojske Republike Srpske se odluio na nepopularnu meru isturanja francuskih vojnika iz sastava Sfora na mestima koja su bila odreena za vazduno bombardovanje srpskih stratekih poloaja oko Sarajeva.

11

Atentat na Kotunicu05. jul 2008. Kurir

Operacijom Bandit, u kojoj je 15. jula 2002. tadanji predsednik SRJ trebalo da bude ubijen snajperskim hicem u Sarajevu, rukovodili delovi zapadnih obavetajnih slubi

BEOGRAD Vojislav Kotunica trebalo je da bude ubijen snajperskim hicem 15. jula 2002. godine u Sarajevu, pred sam poetak trojnog samita efova drava SRJ, BiH i Hrvatske! Iza atentata stajali su delovi zapadnih obavetajnih slubi, a cela operacija imala je naziv Bandit. Meutim, itava akcija je provaljena i atentatori koji je trebalo da stignu iz Hrvatske nikada nisu doli do Sarajeva.

Bezbednosne strukture Srbije i Republike Srpske uhvatile su susret dvojice kljunih obavetajaca u Srbiji u to vreme, Entonija Monktona i Dejvida Bleka, koji su razgovarali upravo o operaciji Bandit. Kurir ekskluzivno prenosi transkript njihovog razgovora, koji je voen u restoranu jednog beogradskog hotela 7. avgusta 2002. godine.

Monkton: Dejvide, nije mi jasno kako je akcija otkrivena. Odabrani su najpoverljiviji ljudi.

Blek: Izgleda da je logistika podbacila. Muslimanima se jednostavno ne moe mnogo verovati.

Monkton: Ko je bio ukljuen od operativaca iz Sarajeva?

Blek: Nai ljudi. Provereni.

Monkton: Da li je planirani atentator bio solista ili je postojalo jo nekoliko ekipa za pokrivanje?

Blek: Jedan ovek, ali je za svaki sluaj naa ekipa iz Zagreba trebalo da ga pokriva. Ne znam gde je greka.

Monkton: Ko je obezbeivao cilj?

12

Blek: BIA je do sada obezbeivala predsednika Kotunicu, ali u okviru dubinskog obezbeenja mogue je da su se ukljuili i neki obavetajni centri Dravne bezbednosti Republike Srpske.

Monkton: Krga i Tomi su bili pod prismotrom neprekidno pre samita Edauna sa predsednikom Mesiem, Kotinicom i lanovima predsednitva BiH. Odgovorni iz BIA su takoe bili u obradi. Nai operativci sa terena u Bosni su referisali da su njihovi obavetajni centri pod kontrolom.

Blek: Da, ali je obavetajna sluba Vojske RS jo uvek jaka i oigledno nije pod kontrolom.

Monkton: Greka je napravljena sa Biljanom Plavi. Dok je ona bila tu, stvari su se brzo postavljale na svoje mesto!

Blek: Da li je Edaun znao za operaciju Bandit?

Monkton: To je bila tajna operacija i za nju su znala samo tri oveka. (R.K.)

Ko su u stvari Endrju Monkton i Dejvid Blek

Endrju Monkton (puno ime Entoni Kolijer Leopold Monkton) je bio ef engleske obavetajne slube MI 6 za Balkan. Monkton je u Beograd doao neposredno pre petooktobarskih promena 2000. godine, a najbitniji zadatak bio mu je izruenje Miloevia u Hag, koji je uspeno obavio. Bio je blizak sa Vladimirom-Bebom Popoviem, edomirom Jovanoviem i posebno Duanom Mihajloviem, tadanjim ministrom policije. O tome svedoi i bivi zamenik naelnika RDB Srbije Zoran Mijatovi u knjizi Opelo za dravnu tajnu. O danu izruenja Miloevia u Hag pie: ...Javlja mi se gospodin Monkton, savetnik iz britanske ambasade u Beogradu, kae da e kasniti jer se nalazi u Crnoj Gori... Iz razgovora sa Monktonom vidim da je ceo posao oko transfera Miloevia u Hag bio na relaciji gospodin Monkton, britanski vojni atae i ministar Mihajlovi. Ko je kakvu ulogu imao, kako je izgledao plan u globalu, meni je bilo apsolutno nepoznato... Ve injenica da je u akciju ukljuen gospodin Monkton mirisala mi je na maler iz sledeih, malo neobinih razloga. Monkton, zvanino savetnik britanske ambasade, bio je obavetajac, a u dobro obavetenim krugovima njegovo ime vezivalo se i za smrt ledi Di.... Monkton je napravio jo jedan presedan. Kako upueni tvrde, engleski obavetajac je bio izuzetno dobro povezan sa srpskim podzemljem, pa je tako o aktivnostima zemunskog i surinskog klana znao mnogo vie nego efovi javne i dravne bezbednosti Srbije. Dejvid Blek je bio ovek koji je zajedno sa Donom Nejborom kontrolisao rad srpskih obavetajnih slubi, s tim to je on bio zaduen za DB, a Nejbor za vojne obavetajne strukture. Posle hapenja Nejbora postaje ef CIA za Balkan.

13

orak06. jul 2008. Kurir

Iz jo neutvrenih razloga, atentatori nikada nisu stigli na odredite sa kojeg je trebalo da ubiju Kotunicu. Britanski obavetajac i njegov kolega iz CIA sumnjaju da im je raune pomrsio srpski general Zdravko Tolimir

BEOGRAD U drugom delu razgovora ef britanske obavetajne slube za Balkan, Entoni Monkton i njegov kolega iz CIA analiziraju propuste u operaciji Bandit, koja je imala za cilj likvidaciju tadanjeg predsednika SRJ Vojislava Kotunice. On je trebalo da bude ubijen snajperskim hicem 15. jula, pred sam poetak trojnog samita efova drava SR Jugoslavije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske u Sarajevu. Meutim, iz za sada neutvrenih razloga, atentatori i ekipa za podrku nikada nisu stigli na svoje odredite u glavni grad Bosne.

Blek: Teren Republike Srpske sa stalno osmatra i snima. Pored meunarodnih snaga koje su na terenu, imamo i ubaenu specijalnu jedinicu, koja je obuena i opremljena za operacije po planinskim i neristupanim terenima, kao to su ovi u Bosni. Samo iskusni ljudi i provereni. Prema izvetajima naih operativaca sa terena, osea se prisustvo njihovog najboljeg obavetajca Tolimira, ili Tolje. Na je zakljuak da on vodi operaciju skrivanja Karadia i Mladia.

Monkton: Znam za Tolimira. General Rouz mi je priao o njemu. Ima prilino visoko miljenje o njemu i kae da je jako sposoban. Priao mi je da su mnogi kanali za snabdevanje muslimana orujem tako elegantno iseeni da je oruje, umesto da zavri kod armije BiH, zavravalo u srpskim rukama.

Blek: Da, sposoban je i naa je procena da e lov na ovu dvojicu (Mladi i Karadi) biti jako teak sve dok je on na slobodi i operativan.

Monkton: Kau da je Mladi imao poverenje bez ostatka samo u dva oveka, Tolimira i pukovnika Dragoljuba Miloevia. Svi sistemi veza i prislukivanja bili su u njihovim rukama. Kakvi su izvetaji sa terena? ta dounici kau o atentatu? Kakve su reakcije zvaninih srpskih organa? Lin (Lin Montgomeri, supruga amerikog ambasadora u SRJ Vilijema Montgomerija) je prenela da je imala susrete sa njenim kontaktima iz srpskog vrha i da se niko od njih nije osvrnuo na pokuaj atentata. Moje veze takoe nita ne prenose. udna taktika. Izgleda kao da Srbi ekaju da mi sami obelodanimo da smo promaili?

Blek: Isti je sluaj i sa mojim dounicima, jedino Marko kae da se po Beogradu pria da su muslimani planirali da ubiju Kotunicu zbog njegove politike pribliavanja Srbije i Republike Srpske. Tu smo priu malo podgrejali preko medija u Sarajevu. Dnevni avaz je neto radio po tome. I lepljenje plakata sa Kotuniinim likom po Bosni imalo je efekat.

Monkton: Dobro je to su ovi iz AID (obavetajna sluba Bosne i Hercegovine) bili pod kontrolom i to nisu nita znali.

14

Blek: I dalje mi nije jasno kako nije uspelo?!

Posvaati Srbe!07. jul 2008. Kurir

Amerikanci i Englezi znali za povezanost vlasti i kriminalnih struktura u Srbiji

BEOGRAD Monkton i Blek, efovi britanske i amerike obavetajne slube za Balkan, u razgovoru koji je srpska sluba snimila 7. avgusta 2003. godine, izmeu ostalog, dotakli su se i problema organizovanog kriminala u Srbiji i njegove povezanosti sa delovima izvrne vlasti u Beogradu.

Iz transkripta razgovora jasno je da su obojica bili veoma dobro upueni u prilike i odnose koji su u to vreme vladali u srpskom podzemlju. Meutim, iako je obojici bila poznata i uloga srpskih kriminalaca i njihovih kolega iz susednih zemalja u svetskom lancu verca narkotika, nije poznato zato ove kriminalne aktivnosti nisu preseene.

Monkton: avo e ga znati. Uglavnom, nastavljamo dalje kako je planirano. Ovo nas ne sme mnogo poremetiti.

Blek: U redu. Da li je prioritet i dalje odvajanje bosanskih Srba od Beograda?

Monkton: Da. To i Hag. Mnogo bi lake bilo da je ostala Biljana Plavi. S njom i Dodikom lako je nai zajedniki jezik. Njeno sklanjanje iz politikog ivota bila je loa procena, oigledno da situacija nije bila zrela za to.

Blek: Da, izgleda da je tako.

Monkton: Ali, to je najbitnije, moramo staviti obavetajne slube Srbije pod kontrolu u potpunosti.

15

Blek: To e ii malo tee. Tajna policija i kriminalne strukture previe su vezane.

Monkton: Da, ba sam razgovarao o tome s Duanom (Mihajloviem). Ni on ne odobrava toliku povezanost mafije i vlasti. Ne bih voleo da padnem u nemilost svojih pretpostavljenih u Londonu zato to nisam spreio kriminalizaciju Srbije.

Blek: Neka Stroub (Stroub Talbot, visoki slubenik amerikog Stejt departmenta) odredi dalje korake, ovako vie ne moe. Dobijam prekore da mi odobravamo trgovinu droge i da uestvujemo u tranzitu jer 80 odsto droge stie iz delova Azije koji su pod naom kontrolom.

Monkton: Videu ga u Beu ovih dana. Zna ta je apsurdno? Veina kriminalnih grupa u Srbiji koje trguju drogom najtenje sarauju sa Albancima sa Kosova i iz Albanije. A njihovi narodi se ne podnose. Neverovatno.

Blek: Da, potpuni apsurd!

Monkton: Nije, na kraju, ni bitno. Mislim da e najvee iskuenje za vlast u Srbiji biti kada Kosovo postane nezavisna drava, kao to je planirano, za nekoliko godina. To e biti pravi test i tek tu emo videti kakvi su zaista efekti ovog to sada radimo.

Blek: Znai, nastavljamo po planu. Trajno eliminisati sve odbrambene efektive koje postoje u Srbiji. Sav komandni kadar vojske i policije koji je uestvovao u ratnim sukobima optuiti pred Hakim tribunalom i ukloniti iz ovih struktura.

Monkton: Da, nastavljamo kao to je dogovoreno.

16

Rusija planirano oklevala08. jul 2008. Kurir

Uzdranost Rusije u sluaju bombardovanja Srbije bilo oekivano u NATO i unapred usaglaeno s Jeljcinovom administracijom

BEOGRAD Poetkom aprila 1999. godine u glavnom tabu NATO odran je sastanak o stratekim ciljevima koje treba postii bombardovanjem Srbije. Vojni zapovednici Alijanse zvanino su bili zabrinuti zbog mogue reakcije Rusije, ali je, prema izvetajima obavetajaca srpske slube u NATO, oklevanje Rusije bilo planirano i unapred usaglaeno s Jeljcinovom administracijom. Ova informacija je potvrena 20. maja 1999. godine od izvora bliskog najviim komandnim strukturama Alijanse.

Kao to je poznato, u vreme NATO agresije izostala je konkretna vojna i materijalna pomo iz Moskve, eljno oekivana u Beogradu i Srbiji. Inae, na sastanku u glavnom tabu NATO doneti su sledei zakljuci:

1) Poruiti sve mostove i odvojiti Vojvodinu od centralne Srbije (ova odluka je doneta 6. aprila 1999).

2) Unititi sve telekomunikacione centre u Srbiji, i vojne i civilne.

3) Izvriti udare na stambena naselja, bolnice i rene brane. (Prva u planu bila je brana na Graanikom jezeru.)

17

4) Koristiti mikrobioloke materije, posebno agresivne, pa u tu svrhu prebaciti kontejnere sa otrovima baze NATO u Evropi.

5) Unitavanje ive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji pomou stratekih neutronskih bombi koje su prostorno dirigovane.

Planirani genocid

Treeg juna u 9.17 asova srpski obavetajci presreli su komunikaciju NATO obavetajaca sa terena. Poruka je glasila: Po ulasku pripadnika UK sa snagama Kfora doi e do likvidacije mnogih Srba i Crnogoraca. Doi e i do zarobljavanja dela vojske i policije, i verovatno likvidacije mnogih. Priprema se preko 200.000 najekstremnijih Albanaca da po ulasku Kfora umariraju na Kosovo i Metohiju.Treeg juna preneto je: Operacijom Kobra SMB-45 obraene su sve varijante izvoenja Slobodana Miloevia pred Tribunal u Hagu. Za operaciju Kobra u vrhovima NATO je reeno: Izvoenjem Slobodana Miloevia pred sud u Hagu reie se svi finansijski, politiki, moralni i pravni problemi.

Srbima ne dozvoliti povratak

Po povlaenju nae vojske i policije pokrajinu su 23. juna 1999. godine posetili ministri inostranih poslova Engleske, Francuske, Italije i Nemake: Kuk, Vedrin, Fier i Dini. Kuk i Vedrin imali su poseban razgovor sa komandantom NATO snaga, generalom Deksonom, kome je prisustvovao i Sero de Melo kao predstavnik UN. Tada su ministriprosto naredili:

- Sve treba uiniti da se povratak Srbima i Crnogorcima otea.

- Ubaenim grupama iz Albanije i pripadnicima OVK treba omoguiti da se obraunaju sa preostalim Srbima svuda gde je to mogue.

- Prelazne institucije vlasti stvarati tako da Albanci dominiraju usvakom pogledu, a na suverenitet Srbije odnosno Jugoslavije ne obraatinikakvu panju.

18

Oslabiti Srbiju09. jul 2008. Kurir

Amerika politika prema Srbiji i posle smene Miloevia bila je zasnovana na pritiscima. Godine 2001. u Stejt departmentu odlueno da se Kosovu da nezavisnost i da se pomau secesionistiki pokreti u Vojvodini i Sandaku

BEOGRAD Amerika administracija 2001. godine nije iskljuivala mogunost izazivanja graanskog rata u Srbiji, jer nije bila zadovoljna brzinom promene politikog sistema i procesom privatizacije. Prema informacijama koje su prikupili srpski obavetajci, kljune take amerike politike prema Balkanu bile su oslonjene upravo na projekat slabljenja srpske drave. Taj plan trebalo je izvesti na nekoliko nivoa: ekonomskom, kroz proces privatizacije i slabljenja poljoprivrede i drugih stratekih privrednih grana, bezbednosno, kroz slabljenje i smanjenje oruane sile, i politiko, kroz uklanjanja nepodobnih ljudi iz politikog ivota.

Na sastanku Radne grupe u amerikom Stejt departmentu u junu 2000. godine doneseni su sledei zakljuci:

1) Nastaviti sa pritiscima na Srbiju.

2) Energinije pristupiti ideji oblikovanja Velike Albanije. Ubrzati pripreme za osamostaljenje Kosova.

3) Podstrekivanje i pomaganje secesionistikih pokreta u Vojvodini i Sandaku.

4) Ne iskljuiti, kao krajnju meru, i izazivanje graanskog rata u Srbiji.

5) Iz politikog ivota ukloniti sve politiare iz Miloevievog vremena.

6) Ukloniti Vojislava Kotunicu sa politike scene.

7) Ubrzati privatizaciju stratekih preduzea u Srbiji, s posebnim osvrtom na cementare, elezaru u Smederevu, duvansku industriju (fabrike u Vranju i Niu) i prehrambenu industriju. Prednost dati amerikom kapitalu.

8) Poljoprivredu u Srbiji tako programirati, da cela zemlja bude zavisna od uvoza poljoprivrednih proizvoda.

9) Ograniiti delovanje efa Koordinacionog centra za Kosovo, jer se ustupci oko Kopnene zone bezbednosti vie ne mogu tolerisati. Ako je potrebno, napraviti razdor u Vladi Srbije po pitanju rada Neboje ovia.

10) Zatititi crnogorski politiki vrh, koji je secesionistiki orjentisan, i politiare iz Republike Srpske koji su lojalni amerikim interesima.

19

Pritisak na Zorana inia

Premijer ini je prilikom posete Americi kritikovan zbog nesaradnje sa Hagom, neefikasnog slabljenja Socijalistike partije Srbije, prilagoavanje Srbije evropskom zakonodavstvu i spore i neefikasne privatizacije. Od njega je traeno da se hitno Hakom sudu izrue svi koji su bili u okruenju Slobodana Miloevia i da se ubrza reorganizacija Vojske i oruanih snaga. Od premijera Srbije je, takoe, traeno da se broj vojnika i koliina naoruanja svedu na mere koje nee predstavljati bilo kakvu pretnju zemljama u okruenju. Drugim reima, od inia je traeno da Srbiju dovede u inferioran poloaj.

20

Lista ucena10. jul 2008. Kurir

Zoranu iniu 2001. godine ispostavljena lista zahteva Amerikanaca, na kojoj je na prvom mestu stajalo da Sartid ne sme biti prodat Nemcima

BEOGRAD Sartid ne sme biti prodat Nemcima, bio je izriit zahtev koji je amerika administracija predoila tadanjem srpskom premijeru Zoranu iniu u novembru 2001. godine, prilikom njegove posete Vaingtonu. Tada je predsedniku Vlade Srbije ispostavljena lista zahteva, na kojoj je privatizacija kljunih i najprofitabilnijih preduzea u Srbiji bila na prvom mestu. Amerikanci su zahtevali da njihov kapital ima prioritet u Srbiji kada je u pitanju privatizacija duvanske industrije, metalskog kompleksa, industrije graevinskih materijala, hemijska industrija.

Pored toga, ini je dobio i zahtev da se privatizacija ubrza, i za to je dobio tanu dinamiku. Kurir objavljuje spisak zahteva koji su predati srpskom premijeru u novembru 2001. godine.

1) Ispitati zakonitost sticanja imovine porodice Kari, a posebno ispitati poslovanje Astra banke i BK televizije. Takoe, ispitati povezanost Karievih finansijskih malverzacija sa bankama iz Rusije.

2) Usporiti i na kraju eliminisati privrednu saradnju sa Rusijom i Kinom i sve usmeriti ka zemljama Evropske unije.

3) Usporiti i eliminisati svaki vid saradnje sa Republikom Srpskom i Makedonijom.

4) Permanentno stvarati sve vrste pritisaka, a naroito medijski, na predsednika SRJ, njegovu stranku i njegovo okruenje. Izbor metoda prilagoditi okolnostima.

5) Ukinuti srpske banke kako bi se otvorio prostor za strane banke.

21

6) Otpisivanje 51 odsto duga prema Pariskom klubu poverilaca mora biti iskorieno kao predizborni adut.

7) Olakati rad nevladinom sektoru i izbei finansijsku kontrolu njihovog poslovanja.

8) Pruiti potpunu slobodu TV stanicama B92 i Pink. Omoguiti i podstai njihovo irenje.

Ordenje umesto frekvencija

Prilikom posete SAD premijer ini je odrao predavanje u vaingtonskom Institutu za mir. Tom prilikom neko od prisutnih je upitao premijera za TV B92 i zbog ega je situacija sa pojedinim nezavisnim medijima u Srbiji, po nekim ocenama, tada bila nepovoljnija nego to je bila u vreme Miloevievog reima.

ini je ocenio iritirajuim navedeno pitanje i zakljuio da neki ljudi trae privilegije. Oni ne ele zakon, ve trae licencu kako bi postali nacionalni TV kanal, mada, u ovom trenutku, oni ve imaju svoj TV kanal, i to bez licence. Prema tome, oni rade ilegalno. Meutim, mi to prihvatamo, jer i svi ostali tako rade u Srbiji. Jedino to mi inimo jeste da ne dajemo privilegije pojedinim medijima. Ako je neko bio veoma hrabar u vreme Miloevia, daemo mu orden, ali ne TV kanal. Kanal e dobiti putem tendera, i to na istoj osnovi kao i svi ostali. ao mi je, ali to je princip demokratije i trine ekonomije, poruio je tom prilikom republiki premijer Zoran ini.

22

Uslov svih uslova11. jul 2008. Kurir

Zapadne zemlje u vie navrata tokom 2000. i 2001. godine traile od vlasti u Beogradu da se Slobodan Miloevi isporui Hagu

BEOGRAD Vladi SRJ je 11. oktobra 2000. godine se obratila glavna tuiteljka Hakog tribunala Karla del Ponte sa zahtevom da se Slobodan Miloevi odmah isporui Tribunalu! U zahtevu je stajalo: Slobodan Miloevi se mora liiti slobode, jer postoji opasnost da dobije politiki azil u Belorusiji. Smatrajte da je hapenje biveg predsednika SRJ prioritet nad prioritetima.

Samo nekoliko dana kasnije amerika administracija se obratila srpskoj vladi sa zahtevom da se to hitnije zavre kadrovske promene u Vojsci Jugoslavije. Neboja Pavkovi ne bi trebalo da ostane na mestu naelnika Generaltaba Vojske Jugoslavije. Takoe, treba ukloniti sve koji su poinili ratne zloine na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni! Reorganizovati vojnu obavetajnu slubu, kao i resore dravne i javne bezbednosti. Dalja uputstva e preneti ambasador Montgomeri, pisalo je na zahtevu koji je iz Vaingtona prosleen u Beograd.

Ni Britanci nisu mirovali. Premijer vlade Toni Bler 12. novembra 2000. godine obratio se srpskoj vladi sa zahtevom da se ni sluajno ne dozvoli doslovna primena Rezolucije 1244 u vezi sa problemom Kosova. Ne sme se ni pomiljati na povratak dela jugoslovenske vojske i policije na Kosovo, jer bi njihovo prisustvo povealo politike tenzije izmeu OVK i snaga Kfora. Generale Pavkovia i Lazarevia odmah poslati u Hag, jer su nai obavetajci doli do nepobitnih dokaza da su pripadnici Vojske Jugoslavije uestvovali u ubijanju Albanaca u okolini Pei, traio je Toni Bler.

Medlin Olbrajt je 18. decembra 2000. godine traila od amerikog ambasadora u Beogradu Vilijama Montgomerija da pritisne Vladu Srbije da isporui Miloevia Hagu. Olbrajtova je naloila da se iniu postavi pitanje zato doputa da se dokazani ratni zloinac Ratko Mladi slobodno eta Beogradom i da se finansijska pomo Srbiji uslovi hapenjem Miloevia.

Pauelov zahtev iniu

Dravni sekretar SAD Kolin Pauel je 26. septembra 2001. godine zatraio od premijera Srbije Zorana inia da se Vojska pod hitno reformie. Nita nije uinjeno da se generali Pavkovi i Lazarevi razvlaste, pa je Vojska Jugoslavije jo u rukama onih koji su inili ratne zloine. Neemo uestvovati na donatorskoj konferenciji ukoliko se dotle ne uhapsi i isporui Tribunalu u Hagu Slobodan Miloevi. aljem vam oficira za vezu koji e koordinirati rad svedoka saradnika, Tribunala i naih operativaca, napisao je tom prilikom dravni sekretar SAD.

23

Mister procenat12. jul 2008. Kurir

Montgomeri: S privatizacijom se stalo jer su se namnoili oni koji trae procente, pa mnogi kau da Srbija za ministre ima "mister procente"

BEOGRAD Amerika administracija nije bila zadovoljna tempom privatizacije i stepenom korupcije u Srbiji u vreme inieve vlade. Ovakav zakljuak moe se izvui ako se analiziraju poruke amerikih predstavnika u Srbiji i zvaninika administracije u Vaingtonu, poput transkripta razgovora izmeu Strouba Talbota, visokog slubenika Stejt departmenta zaduenog za Balkan, i amerikog ambasadora u Srbiji Vilijama Montgomerija.

Razgovor je voen neposredno posle hapenja slubenika CIA Dejvida Nejbora u motelu ari na Ibarskoj magistrali. Nejbor je u motelu ruao s potpredsednikom srpske vlade i nekadanjim naelnikom Generaltaba Momilom Periiem, koji je takoe uhapen.

Talbot: Bile, kako se dopustila tolika nepanja pa da Don (Nejbor) upadne u pripremljenu klopku?"

Montgomeri: S mnogim pojedinostima nisam upoznat, jer se dopustila samostalnost u delovanju, ali po onome to mi je preneto, veza dounika je otkrivena i on je preneo kada e se Don sastati s Periiem i na kom mestu.

Talbot: Sve treba aktivirati kako bi se izbeglo suenje Donu. Odmah zatraite prijem kod premijera inia.

24

Montgomeri: Dobio sam garancije od ministra Mihajlovia, Koraa, ede i Milovih poslanika da e se presei afera, ali za Nejbora treba traiti druga reenja.

Talbot: Da li se zna kakva je reakcija generala Krge, on je blizak s Tomiem, ali i s Pavkoviem. Na vojnu obavetajnu slubu nije se obratila potrebna panja.

Montgomeri: Nejbora samo sklonili i sve je preuzeo Dejvid (Blek), koji je odmah naredio da se prestane sa saradnjom dounika iz kabineta nekih ministara. Isto tako je traio dodatne ljudske resurse kako bi se pojaala bezbednost ambasade i njenog osoblja.

Talbot: inieva pozicija je takoe uzdrmana, jer se aferom dokazalo da mi ne biramo sredstva i naine da ostvarimo svoje ciljeve. Kakvi su rezultati grupe iz Galupa koja se bavi raspoloenjem javnog mnjenja u Srbiji? ta o svemu kau gosti vae Lin?

Montgomeri: Zoran je dobro uzdrman, i posle izruenja Miloevia i ovog incidenta njegova popularnost je naglo opala. Sam je kriv za sve to ga je snalo, jer je pored sebe postavio beskorisne ljude od kojih veina samo misli kako da se to pre obogati. S privatizacijom se stalo, jer su se namnoili oni koji trae procente za sebe, pa mnogi kau da Srbija za ministre ima mister procente.

Poslednje to se ulo na snimljenom razgovoru bila je poruka Talbota:

Talbot: Verovatno e predsednik Bu pozvati premijera inia im se praina bude slegla.

Kontakt s Duanom Spasojeviem

Jedan od operativaca iz taba Entonija Montkona obavio je poverljivi razgovor sa efom zemunskog kriminalnog klana Duanom Spasojeviem iptarom krajem juna 2002. godine. Tako je zabeleeno u izvetaju ovog operativca. Kasnije se ispostavilo da direktnog razgovora nije bilo, ve da je engleski obavetajac napisao nekoliko pitanja, na koja je traio odgovore, dok je posrednik bio izvesni Mujo Skenderovi. Jedno od pitanja odnosilo se na eventualno pomaganje u otkrivanju Nejbora od strane Alije Delimustafia i njegovih ljudi.Odgovore koje je dobio pripadnik MI6 bili su uopteni i toliko nekonkretni da ih ne treba ni navoditi.

25

Srozavanje Srbije13. jul 2008. Kurir

Haim Tai i Vesli Klark na sastanku 2001. godine planirali razoruavanje srpske vojske

BEOGRAD Krajem avgusta 2001. godine u Pritini su se sastali nekada glavnokomandujui NATO general Vesli Klark i voa teroristike OVK Haim Tai. Osnovna tema njihovog razgovora bila je situacija u Srbiji, politike prilike u Beogradu, i naroito Vojska Jugoslavije i srpska policija. Taija je pre svega interesovalo ta Zapad planira da uradi da bi vojno oslabio Srbiju.

Sve to su razgovarali Klark i Tai obavetajci su snimili, i Kurir objavljuje najzanimljivije delove ovog razgovora.

Klark: Ne brinite, sve ide po planu. Ministarstvo odbrane Jugoslavije svee teko naoruanje u planirane okvire. Mora se unititi jo najmanje 250 tenkova T-84 i izbaciti iz upotrebe 42 viecevna bacaa raketa.

Tai: To je jako bitno, oni nam ne smeju nijednog trenutka biti pretnja, nikada neemo imati mirnu situaciju ovde ako je Srbija jaka.

Klark: Potpuno smo svesni toga i radimo sve kao to vam je i saopteno ranije. Njihov oruani potencijal bie sveden na takvu meru, da vie nikada nee moi vojno da vas ugroze.

Tai: Da, ali...

Klark: Pogledajte samo ta se desilo s njihovom avijacijom, avioni su prizemljeni jer nema kerozina. Njihovi vojnici nemaju osnovne uslove za borbenu obuku. Mi moramo da znamo gde je svaki metak potroen, nai ljudi koji su kod njih kao savetnici dre stvar pod kontrolom.

26

Tai: To je Ok, ali jo uvek nita nije uraeno da se rasformiraju njihove specijalne jedinice u vojsci i u policiji, a oni su nam u vreme rata ovde pravili najvei problem. Vi to dobro znate, ali sigurno da je takva situacija bila u Hrvatskoj i u Bosni.

Klark: Taj problem e biti reen, ono to vi morate da uradite je da preusmerite deo sredstava preko Mauricijusa za lobi grupe u Vaingtonu koje rade na vaoj stvari (Klark misli na nezavisnost Kosova).

Tai: To nije sporno...

Klark: Koliko novca iz crnih fondova moete da odvojite u ovom trenutku?

Tai: Sigurno pola miliona... za sada.

Klark: To je Ok, za sada... Kako vam i dalje idu ti poslovi? Da li crnogorske vlasti sarauju?

Tai: Ide dobro preko njihovih luka, roba ide ka Italiji i zapadnoj Evropi (Tai misli na opojne narkotike koji se proizvode na Kosovu). Nismo imali velike zaplene u zadnje vreme... zadovoljni smo.

Klark: Drago mi je da to ujem.

Prijateljstvo iz Rambujea

Klark i Haim Tai imali su jako uspenu saradnju, koja datira jo od Rambujea, kada je ovog kriminalca Madlen Olbrajt promovisala u novog albanskog lidera.Njihovi kontakti su uestali i prevazilaze ist poslovni odnos. U to vreme, meutim, osnovna okupacija Veslija Klarka, pored situacije u Srbiji, bila je i privatizacija na Kosovu.

27

Saradnici14. jul 2008. Kurir

Tai: Vlahovi, eli i Dinki potpuno razumeju ovaj na posao i sa njima nemamo nikakvih problema

BEOGRAD U nastavku razgovora bivi glavnokomandujui NATO Vesli Klark i sadanji premijer Kosova Haim Tai razgovaraju o politikim prilikama u Srbiji, kao i stvaranju nezavisne drave Kosovo.

Klark: U jednom trenutku, a taj momenat nije daleko, nee biti znaajnog protivljenja sa srpske strane, a i ako ga bude, ne treba pridavati nikakav znaaj intervencijama iz Beograda. Brzo emo stvoriti nezavisno Kosovo, a zatim jo bre ujediniti sve delove u kojima ive Albanci.

Tai: Kada je to... Mislim, kada to moemo da oekujemo?

Klark: Shvatite, to je proces, a za proces treba vremena. Budite sigurni da emo ciljeve koje smo zacrtali i ostvariti.

Tai: Razumem, ali ovo sve traje dugo i, znate, finansijski nas to jako iscrpljuje. Naa ekonomija ne funkcionie, pa se uglavnom oslanjamo na crne fondove i nae ljude u inostranstvu.

Klark: Budite oprezni s tim vaim crnim fondovima. Jasno mi je da morate tako da se finansirate, aki cela stvar polako prevazilazi normalne okvire. Postajete preglomazni, bodete oi, u jednom trenutku neemo moi to vie da toleriemo.

Tai: Ba zato insistiramo da se sve ubrza.

Klark: Nita ne brinite... Sada mi recite ta se deava sa privatizacijom na Kosovu? Kako privremena vlada sarauje sa Komisijom za privatizaciju?

Tai: Mislim da je to dobro, a to e vam verovatno i oni potvrditi. Beograd nam pravi problem oko svojine, ali neki ljudi u njihovoj vladi su razumeli o emu se radi.

Klark: To je dobro.

Tai: Vlahovi, eli, Dinki potpuno razumeju ovaj na posao i sa njima nemamo nikakvih problema. ak su nam nekoliko puta izali u susret.

Klark: Rudno bogatstvo Kosova je veliko i uz pametna ulaganja koristi e imati svi. Kosovari pre svega, ali i ceo region. Na prioritet je da kontroliemo taj resurs i Beograd tu nee praviti nikakve smetnje. Mi emo nastaviti da u Srbiji podstiemo one snage koje imaju mlak pristup pitanju Kosova. Videete, samo je vreme u pitanju.

28

Tai: Bojim se da su ljudi kod nas nestrpljivi. Mi zasad kontroliemo situaciju, ali sve je pod velikim znakom pitanja.

Scenario za Balkan15. jul 2008. Kurir

ak Klajn: NVO u Beogradu najvie ine za nau stvar. Oni su najuporniji povodom Srebrenice, ali to nije dovoljno! Bojim se da e i neke optunice protiv Srba biti dovedene u pitanje!

BEOGRAD U maju 2002. godine u Vaingtonu je odran sastanak kojem su prisustvovali svi rukovodioci odeljenja za Evropu Stejt departmenta. Glavna tema razgovora bila je situacija na Balkanu. Pored amerikih zvaninika, na sastanak su pozvani i visoki predstavnik za BiH ak Klajn i glavna tuiteljka Hakog tribunala Karla del Ponte.

Za mnoge inovnike koji su prisustvovali ovom sastanku poziv glavnoj tuiteljki Tribunala bio je veliko iznenaenje, jer nije bilo uobiajeno da skupu na ovako visokom politikom nivou prisustvuje i neko njenog ranga.

Klajn: Imamo veliki problem povodom Srebrenice. Polako se otvaraju i druge dimenzije ovog sluaja. Moramo uloiti dodatne napore i izvriti pritisak na medije u Bosni i okruenju da se ova tema zadri u dogovorenim okvirima.

Nepoznat glas: Da. Imaemo to u vidu!

Klajn: U Srbiji, ali i u Hrvatskoj... ali u Srbiji naroito. Mediji izvetavaju o sluaju Srebrenice drugaije. Stvara se javno mnjenje koje je... S druge strane, NVO u Beogradu najvie ine za nau stvar. Oni su najuporniji povodom Srebrenice, ali to nije dovoljno! Bojim se da e i neke optunice protiv Srba biti dovedene u pitanje!

29

Del Ponte: Sve se ini da Mladi i Karadi izbegnu odgovornost za genocid. Meunarodne snage na terenu ne ine dovoljno da se oni uhapse. Oni, jednostavno, ne ine dovoljno. Njihova reakcija konstantno kasni.

Nepoznat glas: Kako to mislite?

Del Ponte: Kada smo nekoliko puta imali dojavu o njihovim skrovitima, oni su kasnili sa akcijom. Hvatanje Mladia i Karadia mora biti prioritet nad prioritetima. Ugled suda kao institucije je u pitanju.

Nepoznat glas: Da...

Del Ponte: Ne postoji komunikacija na terenu, mislim da smo potpuno zakazali. Nismo u stanju da ih lociramo.

Klajn: Uglavnom se nalaze na terenu Bosne. Povremeno prelaze u susedne zemlje, Srbiju i Crnu Goru.

Nepoznat glas: Srbija e vremenom postajati sve kooperativnija.

Del Ponte: Kotunica je najvei problem u Beogradu. On se energino protivi naim planovima. Koliko je pravio haos oko izruenja Miloevia... ali to smo uspeli da zavrimo. To je bila najbitnija stvar za nas... Miloevi je centralna stvar.

30

Aboliranje Haradinaja16. jul 2008. Kurir

Ramu Haradinaj, Haim Tai i Agim eku su ljudi koje Amerikanci vide kao lidere novog Kosova u narednih dvadeset godina

BEOGRAD U nastavku sastanka kljunu ulogu odigrao je visoki slubenik CIA Bob Hejden, koji je zvaninicima na sastanku objasnio koji su to prioriteti amerike spoljne politike prema ovom delu Balkana, kao i ta e agencija za koju radi konkretno preduzeti kada je re o Srbiji.

Nepoznat glas: Gospodine Hejdene, imate li vi neto da dodate? Hejden: Mislim da bi prisutne trebalo upoznati sa planom naih aktivnosti na terenu u narednom periodu... Mislim, govorim o nekom vremenskom okviru od nekoliko godina, najvie pet... Prvo, na listi naih prioriteta centralno mesto zauzima Kosovo. Pre svega moramo ubrzati pripreme za proglaenje nezavisnosti. Tu mislim na pravne probleme i u ovom delu oekujemo veliku pomo. Ramu Haradinaj, Agim eku i Haim Tai su ljudi koje mi vidimo kao lidere novog Kosova u narednih 20 godina...

Del Ponte: To e biti... To je teko... Mi radimo na optunici protiv Haradinaja. Postoje dokazi da je uestvovao u ubistvu civila na Kosovu...

Hejden: Verujemo da emo zajedniki pronai neko reenje... Dalje, u kratkom periodu moramo stvoriti efikasnu vojnu silu na Kosovu koja bi bila u stanju da se odupre agresiji iz Beograda. Na terenu... odluujuu re u komandovanju u meunarodnim snagama, i vojnim i policijskim, moraju imati ameriki instruktori. Imaemo konstantan problem sa situacijom u Kosovskoj Mitrovici. Neemo dozvoliti da se taj grad pretvori u Berlin, podeljen na dva dela. Ako bude bilo potrebe, problem emo reiti... jednostrano.

Nepoznat glas: ta emo sa susedima?

Hejden: Susedi e se sloiti. Ali i tu e biti nekih promena. Pre proglaenja nezavisnosti Kosova, Crna Gora e postati nezavisna drava. Takoe, policiju Crne Gore treba osposobiti da se odupre eventualnom pokuaju vojne intervencije iz Srbije. Posebno treba

31

pojaati granicu sa Srbijom i kontrolisati je. S druge strane, treba pojaati pritisak u... Morate da shvatite, kljuno je: Srbija se mora to vie oslabiti.

Nepoznat glas: To je nesumnjivo.

Hejden: Drago mi je da delimo miljenje... Znai, moramo podravati secesionistike pokrete u samoj Srbiji. Pre svega u Vojvodini. Moramo pomoi onima koji trae da ova srpska pokrajina dobije prerogative drave. Od politikih do kulturnih pokreta i ohrabrivati ulazak ovakvih ideja u sve politike opcije u Srbiji.

Neprijatelj No.117. jul 2008. Kurir

Krivicu za to to Karadi i Mladi nisu uhapeni treba svaliti na jugoslovensku vojsku, policiju i vlasti u Beogradu

BEOGRAD Amerika administracija je jo 2002. godine oznaila Vojislava Kotunicu kao najveu prepreku ostvarenju njihovih interesa u Srbiji. Na sastanku odranom u julu 2002. godine u Vaingtonu ovu konstataciju izneo je visoki inovnik u CIA Bob Hejden. Pored njega sastanku su prisustvovali i elnici amerikog Stejt departmenta zadueni za Evropu i Balkan, kao i visoki predstavnik za BiH ak Klajn i glavna tuiteljka Hakog tribunala Karla del Ponte.

Hejden: Vojislav Kotunica je najvea pretnja realizaciji naih interesa u Srbiji. Mi ne smemo dozvoliti njegovo jaanje i moramo osujetiti njegov dolazak na bilo koju odgovornu funkciju.

Del Ponte: Jo jednom moram da naglasim da mi jako teko nalazimo zajedniki jezik sa Kotunicom i njegovim okruenjem. On je najvea konica u saradnji Jugoslavije sa Hagom.

Hejden: Kotunica je previe tvrd politiar da bi bio dobar za nas. On se najvie protivio obraunu sa starim kadrovima u tajnoj policiji i vojnoj obavetajnoj slubi. Njegovi ljudi i on kontroliu vojsku u potpunosti, i to treba iskoristiti.

Nepoznat glas: Kako to mislite?

Hejden: Vrlo jednostavno. Krivicu zato Karadi i Mladi nisu uhapeni treba svaliti na jugoslovensku vojsku, policiju i vlasti u Beogradu. Tako emo imati prostor za stalni pritisak prema njima. Kotunica ne dozvoljava da se oiste slube bezbednosti, onda ljudi iz tih slubi kriju hake optuenike... Krajnje jednostavno!

Nepoznat glas: Razumem...

32

Hejden: Moramo nastaviti sa disolucijom srpskih oruanih snaga. Vojsku Jugoslavije treba osloboditi od kadrova koji su bili na komandnim mestima u vreme ratova tokom devedesetih. To je kljuna stvar! Moramo i u budetskim merama slabiti vojsku, odnosno vriti konstantan pritisak na vladu u Beogradu da umanji sredstva koje odvaja za potrebe vojske.

Del Ponte: Mi tu moemo pomoi, dosta... Mislim... kroz podizanje novih optunica...

Hejden: I mi vama moemo biti od koristi... (smeh)... Ne brinite... Dalje, moramo unititi i potencijale njihovih specijalnih jedinica u okviru policije i tajne policije. Crvene beretke, specijalna jedinica tajne policije, moraju biti rasputene. andarmerija, koja e postati nova specijalna jedinica MUP, mora biti inferiorna u odnosu na sline jedinice u okruenju. Time e se borbena mo Srbije u regionu svesti na razumne mere.

Nepoznat glas: Ne smemo dozvoliti ni drugima da previe ojaaju. I to bi moglo da nam stvori problem u budunosti.

Hejden: Naravno... Ne brinite... U Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Kosovu imamo potpunu kontrolu. Na Balkanu e uvek biti dovoljno oruja i usijanih glava, ako nam bude bio potreban novi ratni sukob. Ali nikada vie nijedna strana nee biti toliko mona.

33

Otrenjenje18. jul 2008. Kurir

Posle druge zvanine posete SAD Zoran ini, potpuno razoaran, shvatio prave namere amerike administracije prema Srbiji

BEOGRAD Prilikom druge posete SAD, u junu 2002. godine, srpskom premijeru Zoranu iniu u Vaingtonu je pokazan papir koji je on morao da proita, ali nije imao pravo da komentarie! Kako Kurir saznaje, na tom papiru, u vidu obaveznih uputstava, bile su napisane teze koje su odredile sudbinu ovog dela sveta u godinama koje su sledile. Postojanje ovih dokumenta, u svom svedoenju pred hakim tribunalom 24.11.2004. godine, potvrdio je i ruski general Ivaov.

Prema naim izvorima, na pomenutom papiru, koji je srpskom premijeru pokazan pred lanovima amerikog Saveta za nacionalnu bezbednost, pisalo je da amerika spoljna politika ima za cilj da se u narednih nekoliko godina dovri proces raspada Jugoslavije do avnojevskih granica, odnosno da Crna Gora, Kosovo i, na kraju, Vojvodina dobiju samostalnost u odnosu na Beograd. Takoe, dokument je sadrao i delove koji se odnose na proces privatizacije u Srbiji, koji je do kraja definisao amerike prioritete u tom pogledu, pre svega u odnosu na strateku industriju - elezaru u Smederevu, fabrike duvana u Niu i Vranju, cementare, prehrambenu industriju...

Kakav je utisak ova poseta ostavila na premijera inia, govori i injenica da su njegovi najblii saradnici, koji su ga pratili tokom posete Vaingtonu, posle toga govorili da je tamo otiao pun optimizma, a da se vratio potiten i razoaran. Prijem na koji je srpski premijer naiao u SAD bio je mnogo hladniji nego prilikom njegove prve posete. Srpsku delegaciju su etali od podsekretara do podsekretara Stejt departmenta, da bi se samo na nekoliko minuta, isto protokolarno, ini video sa predsednikom Buom. Primio ga je i dravni sekretar, ali je takoe bio prilino rezervisan i bilo je jasno da jedva eka da mu vidi lea.

Duboko razoaranje

Kada su izlazili iz zgrade Stejt departmenta, poto je iniu predoen dokument, srpski premijer obratio se svom pratiocu iz obezbeenja reima:- Mislio sam da im je stalo da doe do promene vlasti u Srbiji, a sada vidim da oni samo rue Srbiju, svuda i na svim nivoima.

34

Strani faktor19. jul 2008. Kurir Lukovi: Pola Vlade je naa klijentela. Svratite ovde posle 10 uvee da vidite kako je, ko e sve doi i kakve e ribe biti tu

BEOGRAD Deset dana pre ubistva Zorana inia obavetajci su snimili razgovor Mileta Lukovia Kuma i engleskog biznismena, u stvari agenta britanske obavetajne slube koji se predstavio kao Dulijus Riardson! Engleski obavetajac je doao u ilerovu na preporuku biznismena iz BiH koji je saraivao sa zemuncima, kao poslovan ovek sa dobrim vezama u Londonu, ali i Pakistanu i Avganistanu, a koji pored toga posluje i na Balkanu. Razgovor je voen na srpskom jeziku i bio je prilino otvoren i iskren, to je u velikoj meri iznenadilo gosta, koji nije oekivao da e ovako brzo stei poverenje sagovornika.

Drugog oveka zemunskog klana zanimalo je pre svega kako je mogue transferisati velike novane sume na Kajmanska ostrva i zatim dalje, svuda po svetu, dok je Britanca zanimalo manje-vie sve. Poev od toga ime se bavi ekipa iz Zemuna, kakve veze ima sa politikim krugovima... Odgovori koje je dobio zapanjili su britanskog obavetajca i on je to naveo u svom izvetaju.

Kurir objavljuje transkript razgovora Mileta Lukovia Kuma i Dulijusa Riardsona, razgovora za koji upueni kau da je moda doao glave Kumu i njegovom efu Duanu Spasojeviu iptaru.

Lukovi: Avganistan ivi od droge. Koka je tamo jeftina... Isto je i u Pakistanu... i kod nas na Kosovu. Tu u svakom selu ima po jedna laboratorija.

Riardson: Kako stojite sa vlastima? Da li vam prave probleme? Jesu li spremni da vam progledaju kroz prste?

35

Lukovi (kroz smeh): Pola vlade je naa klijentela. Svratite ovde posle 10 uvee da vidite kako je, ko e sve doi i kakve e ribe biti tu. Sve sam vrh. Pa, nas su Francuzi uhapsili da bi nas vratili i izvukli nas iz zatvora, jer smo im trebali. Mi smo tu da odradimo kakljive poslove.

Riardson: Rado u svratiti. Kaite mi da li se uvee igra poker? Nisam neki pasionirani igra, ali rado bih utroio malo vremena i novca ako su igra i drutvo dobri.

Lukovi: Ma, imamo ljude za sve. Ima kocke, pia, najboljih riba u gradu, sve probrani gosti. Ovo je najbolje mesto za zezanje za odabrane ljude. Vidi ovo mesto... Ovo nema ni na Dedinju. A sve smo sami napravili. Od nule. Sad para ima ko pleve...

Riardson: Posao ide dobro?

Lukovi: Nikad bolje. Droge ima svuda na ulici i nikad nije bila jeftinija. Sada je to moderno. Mada ja to ne volim...

36

Kovanje Sablje20. jul 2008. Kurir

Odluku o pokretanju akcije u kojoj je srpska policija trebalo da se obrauna sa organizovanim kriminalom i politikim protivnicima doneli elni ljudi britanske i amerike obavetajne slube na Balkanu

BEOGRAD U beogradskom hotelu Maestik 07. marta. 2003. godine sastali su se Entoni Monkton, ef britanske obavetajne slube za Balkan, i njegov kolega iz CIA Dejvid Blek. Sastanak je odran svega nekoliko dana pre ubistva srpskog premijera Zotana inia i dan nakon povratka Dejvida Bleka iz Bea.

U glavnom gradu Austrije prvi ovek CIA u Srbiji susreo se sa svojim nadreenim Stroubom Talbotom, koji mu je preneo instrukcije iz Vaingtona o pokretanju operacije Ma. Iz sadraja njihovog razgovora da se naslutiti da je ova akcija u stvari trebalo da podstaknesrpsku policiju da se obrauna sa organizovanim kriminalom, ali i sa politikim protivnicima tadanje vladajue garniture. Iz ove akcije, pod znatno drugaijim okolnostima, nastala je i policijska akcija Sablja.

Takoe, primetno je da su dvojica obavetajaca dobro upoznati sa prilikama u srpskom MUP i Dravnoj bezbednosti, tavie, da kontroliu dobar deo funkcionisanja ovih institucija. Ovo, naravno, i nije neka tajna poto je srpskoj javnosti poznata saradnja britanske i srpske policije na formiranju specijalnih ekipa poput Poskoka i UBPOK, za borbu protiv organizovanog kriminala. O ovim aktivnostima govorili su i tada elni ljudi policije.

itav razgovor je snimljen i Kurir prenosi njegovu sadrinu.

Monkton: Kako je bilo?

Blek: Lepo. Bio sam dva dana tamo, ali vreme me nije posluilo. Padala je kia. Stroub ba nije bio raspoloen za neke neobavezne prie, a Doj se pojavio nakratko... Obezbedio nam je mesto sastanka, rekao da ima nekih neodlonih obaveza i izgubio se...

Monkton: ta su odluili?

Blek: Kreemo sa operacijom Ma. Znai, sve kako je dogovoreno. Cilj akcije ukloniti prepreke... politike, pre svega... Znai DSS, radikali i socijalisti. Kao to zna, operacija je podeljena na tri segmenta, s tim to emo se sada koncentrisati samo na plan A. Plan B i C zasad nisu u naem fokusu, jer ako sve bude ilo kako treba sa planom A, ove druge dve varijante nee ni biti potrebne.

Monkton: U redu. Mi smo spremni za svaku akciju, ali bolje je da operaciju nose ovi iz Dravne bezbednosti, a da mi samo logistiki delujemo, odnosno da poveemo aktivnosti na terenu. Kako Vojsku iskljuiti iz svega?

37

Blek: andarmerija e operacionalizovati akciju. Sugerisalo se da Guri i Sreten Luki budu udarne igle. Oni su pogodni za ovakvu vrstu posla jer im je za vratom Hag. Poskok ne treba mnogo eksponirati, jer tamo ima mnogo nepouzdanih i sumnjivih. Mihajlovia e ti upoznati sa osnovnim smernicama operacije, dok je Bil dobio zadatak da o svemu obavesti premijera inia.

Monkton: Ako ovo zavrimo kako treba, imaemo stabilnost u Srbiji na dui rok. Treba se pripremiti i na eventualne proteste graana na ulicama... Srbi su udni, bune se kad to niko od njih ne oekuje. Posle poslednjih istupa ne moemo vie biti sigurni ni u inia. Kako reaguje Stroub na onaj njegov ispad u Banjaluci?

Spiskovi za Sablju21. jul 2008. Kurir

Akcija Sablja dugo i paljivo planirana, a spiskove za hapenje sastavljali strani agenti

BEOGRAD Za akciju Sablja pravljeni su posebni spiskovi za hapenja, u ijem su sastavljanju kljunu ulogu odigrali engleski i ameriki obavetajci! Ovakav zakljuak moe se izvesti iz transkripta razgovora koji su 07. marta 2003. vodili prvi ovek CIA za Balkan Dejvid Blek i njegov kolega iz MI6 Entoni Monkton.

Pored spiskova, njih dvojica su se bavili i konkretnim organizacionim pitanjima vezanim za predstojeu policijsku akciju.

Blek: Svi su razoarani u Vaingtonu, najvie Stejt department. Ne veruju da je neko u stanju da se tako nepovoljno izjanjava o naoj politici. Videemo, moda emo, ako njegov odgovor bude... Od inievog odgovora zavisi da li emo morati da preemo na varijantu B ili C.

Monkton: Ne treba iskljuiti ni opciju vanrednog stanja. Predsednica skuptine nee praviti probleme. Ako ne bude sve ilo glatko, ne moemo iskljuiti ni krajnju opciju...

Blek: Ja u naima naloiti da naprave spiskove i ... ako je masa obezglavljena, nee biti problem i javno mnjenje e se brzo pomiriti sa uinjenim. Naravno, medije takoe treba pripremiti za novonastale dogaaje. Mislim da tu nai ljudi dre stvari pod kontrolom. Mihajlovi nee praviti problem, ali mi smo ti koji emo morati da procenimo kada smo postigli efekat i kada je kraj represivnim merama. Moramo intezivirati praenje kljunih ljudi sa spiska. Uskoro e nam stii i dodatna pojaanja iz Maarske, Austrije i Belgije... i timovi za logistiku podrku... Sve e biti spremno do 10. marta.

Monkton: Za specijalne zadatke angaovaemo i Marka iz Surina. Njegovi znaju da budu efikasni i surovi kad zatreba.

38

Blek: U prvom udaru moramo eliminisati svaku mogunost da se na nau akciju odgovori. Svi ljudi koji nisu pod kontrolom u slubama bezbednosti moraju biti sklonjeni. Ne sme se taktizirati ili biti selektivan. Spisak postoji i po njemu se moe raditi, ali brzo i energino.Treba zauzeti sve osetljive pozicije u gradu i raditi bez pardona. ini nije hteo da smiri Srbiju i sada emo mi to uiniti, ali na dui period.

Monkton: Nepoznanica je jedino crkva. Nisam siguran kako e oni reagovati... Naravno, postoji stalna opasnost od mogueg nasilja, poto u Srbiji postoji mnogo neregistrovanog oruja kod graana. A imamo i mnogo ljudi koji imaju borbeno iskustvo na ratitima... To moe predstavljati problem... Jug Srbije moe biti nezgodan zbog blizine Kosova.

Blek: Komanda NATO je dobila uputstva kako da reaguju njene jedinice u zemljama u okruenju. Borbena gotovost na Kosovu ve je podignuta na vii nivo. Srbija e biti hermetiki zatvorena i zato treba ograniiti kretanje stranih novinara koji nepovoljno izvetavaju o naim potezima. Posebno treba nadzirati diplomate u Beogradu, a naroito Ruse!

39

Surinci zamenjuju zemunce22. jul 2008. Kurir

Osnovni cilj akcije Sablja bio obraun s politikim protivnicima DOS i preuzimanje narkotrita na Balkanu

BEOGRAD Obraunati se s politikim protivnicima vladajue garniture i preuzeti trite trgovine drogom bili su osnovni ciljevi akcije Sablja, iza koje su stajali predstavnici dve strane obavetajne slube, Dejvid Blek i Entoni Monkton. Celu akciju trebalo je da na terenu operativno izvede srpska policija, iji je vrh u to vreme bio pod kontrolom britanske i amerike obavetajne slube.

Monkton: Kako e (edomir) Jovanovi prihvatiti uklanjanje svojih prijatelja? Nee mu biti lako, jer mora da napravi zaokret od 180 stepeni. Treba preusmeriti i tokove trgovine drogom kad sklonimo ekipu iz Zemuna. Ne bi bilo loe da ovi iz Surina preuzmu te poslove.

Blek: Sve e doi na svoje mesto kad se okona ova delikatna operacija. Zamiljena je perfektno, a na nama je da je izvedemo kako treba. Svi e prihvatiti ienje politikih protivnika, u to ne treba imati sumnje. Vojska se mora u potpunosti izolovati iz ovih dogaaja.

Monkton: Znamo li druge varijante akcije... jer se mora na vreme predvideti... Vojsku emo lako zatvoriti po kasarnama, jer su se mnogi oficiri ve deklarisali za nau stranu, ali je velika nepoznanica Kula. Crvene beretke su dobro naoruane i trenirane. Legija je izgubio mesto komandanta jedinice, ali su njegovi koreni tu duboko meu ljudstvom.

40

Ne postoji formacija koja im se u Srbiji moe suprotstaviti. Video sam i dosijee Legije i Mariia koje su radili nai strunjaci... Analiza linosti...

Blek: Da, radi se o opasnim ljudima, ali pomalo nedoraslim situaciji...

Monkton: Kada sam razgovarao s (Vilijamom) Vokerom, uvek je isticao da je bio impresioniran ovom formacijom na terenu. Kae da su dobri!

Blek: On ih je video na Kosovu... Malo sam razmiljao o bazi Bondstil na Kosovu i, eventualno, sa bazama na Kopaoniku i Staroj planini... Kako bismo onda dominirali... U pravu su nai stratezi kad kau da je Srbija klju Istoka.

Monkton: Da, tako dobra zemlja na tako dobrom mestu... Ali, naalost... sami su krivi... Najvie me pogodilo u inievom intervjuu u Banjaluci kada je rekao da mu smetaju este posete naih ambasadora i ljudi iz obavetajnih slubi. A nije rekao da smo mi u Vladu Srbije uglavnom dolazili na poziv njegovih ministara. Mi smo im organizovali vlast i dravu... Kakva nezahvalnost!

Blek: Bez nas bi stali za deset dana.

Monkton: Mi smo im organizovali sve poslove. Policija i dravna bezbednost su reformisane pod naom kontrolom i sad sasvim pristojno funkcioniu. Duan se u poetku nije najbolje snalazio, ali je on jedini koji i sada slua ta da radi... Ovi drugi su digli noseve i glume neke eksperte... eda je najgori od svih, jer je previe otiao na drugu stranu...

41

Rusija spreila krvoprolie23. jul 2008. Kurir

Moskva upozorila Vaington, Brisel i London da zna za planove njihovih tajnih slubi da se u akciji "Sablja" nasilnim metodama uniti opozicija u Srbiji

BEOGRAD Ruska obavetajna sluba spreila je da se operacija Sablja u Srbiji pretvori u krvavu osvetu nad politikim neistomiljenicima, saznaje Kurir od izvora bliskih obavetajnim krugovima u Beogradu. Prema prvobitnom planu za ovu akciju, politiki lideri opozicije, pre svega Vojislav Kotunica, trebalo je da se nau iza reetaka. Meutim, iako je u operaciji Sablja uhapeno 12.000 ljudi, od kojih veina bez valjanog pravnog osnova, zbog ega je drava kasnije isplatila milionske odtete, do obrauna s vrhom opozicionih politikih partija ipak nije dolo i Srbija nije prela ivicu graanskog rata.

Naime, kada su poetkom marta slube bezbednosti dokumentovale dva razgovora koja su vodili prvi ovek CIA za Balkan Dejvid Blek i njegov kolega iz britanske obavetajne slube Entoni Monkton, operativci nisu imali ideju ta da urade sa celim sluajem poto su sumnjali da su njihove slube po vertikali probuene i pod kontrolom stranih agentura.

- Doneta je odluka da se svi podaci iz ove operacije predaju predstavniku ruske slube u Beogradu. Meutim, na sastanku s tim ovekom, kada mu je saopteno da posedujemo podatke da se sprema veliko krvoprolie u Srbiji i da je snimljen razgovor Monktona i Bleka, odgovorio nam je da mu je to poznato, jer su i njegovi snimili deo razgovora Montgomerija i Talbota kae na sagovornik i dodaje: Rus nam je rekao da je sve prosleeno u Moskvu i da se ekaju dalja upustva.

Kada su ruske vlasti zvaninim kanalima saoptili Vaingtonu, Londonu i Briselu da im je poznata operacija uklanjanja politikih protivnika vlasti u Srbiji, meu organizatorima operacije nastala je panika.

42

Operativci slubi bezbednosti uspeli su da snime jo jedan razgovor Monktona i Bleka, iako su oni za tu priliku postavili takvo obezbeenje po svim prstenovima, od obavetajnog do fizikog, da je to izgledalo kao nemogua misija. Susret je bio vrlo kratak i konspirativan. Tom prilikom je Blek rekao Monktonu: Kako se otkrilo sve kada smo samo nas dvojica bili upueni u pojedinosti?

Monkton: Ne znam, ali sad nije ni bitno... Provaljena je faza A. ta sad?

Blek: Prelazimo na fazu B, a po potrebi i na C! Ubudue emo komunicirati... onako!

Monkton: U redu. uvajte se.

43

Znali za atentat 24. jul 2008. Kurir

Politiki vrh zapadnih zemalja pre ubistva premijera inia znao da se u Srbiji neto sprema

BEOGRAD Zapadne zemlje su znale ve poetkom marta 2003. godine da se u Srbiji neto sprema, tvrde nai izvori bliski obavetajnim krugovima. Prema njihovim navodima, akciju Sablja su isplanirali i koordinirali operativci zapadnih obavetajnih slubi u Srbiji, dok su izvoai radova bile srpske snage bezbednosti.- Potvrdu operativnih saznanja, do kojih se dolo praenjem elnih ljudi engleske i amerike obavetajne slube na Balkanu Entonija Monktona i Dejvida Bleka, da se sprema operacija koja treba da se razrauna s politikim protivnicima u Srbiji, dobili smo i od inostranih izvora - tvrdi na sagovornik i dodaje da im je u tome pomogla ruska sluba.

Prema navodima naih izvora, srpskim slubama bezbednosti ve poetkom marta prenete su poruke da se neto dogaa. Tako su iz Brisela obaveteni da je 1. marta u glavnom tabu NATO izdata naredba da se vazduni nadzor teritorije nad Srbijom pojaa upotrebom jo dva aviona tipa AVAKS, koji bi bili u stanju da prate sve elektronske komunikacije na tlu. Ve 3. marta iz Makedonije je prosleeno obavetenje da je jedna britanska brigada iz sastava NATO kontingenta u ovoj zemlji dobila nareenje da se razmesti du granice sa Srbijom.

Iz Budimpete je prosleeno da su dve eskadrile lovaca F-18 stavljene u stanje borbene gotovosti. Operativci iz Bosne su javili da je 5. marta komandant Sfora dobio upustva da se vojnici ne putaju na odsustva i da im se ukinu ak i dnevne dozvole za udaljavanje iz baze. Dva dana kasnije Sfor dobija naredbu o poveanju borbene gotovosti na najvii nivo.

Istovremeno, u Beogradu je primeeno da se pojaava broj ljudi u diplomatskim predstavnitvima u Srbiji, naroito u ambasadama Bugarske, Rumunije i Maarske. Nae slube su izvestile politiki vrh o ovoj pojavi uz zakljuak da se prisustvo obavetajaca u srpskoj prestonici pojaava i da se neto veliko sprema.

44

U zapadnim medijima, u kojima su do tog trenutka dominirale teme o krizi vlasti u Srbiji, odjednom je prestalo da se pie o tome, to je protumaeno kao priprema terena.

Provera

etiri dana pre ubistva Zorana inia, Dejvid Blek, kljuni ovek CIA za Balkan, zatraio je hitan sastanak sa svojim kolegom Entonijem Monktonom. Kad su se susreli, Blek je traio od Monktona da preko Duana Mihajlovia proveri da li je obezbeenje oko zgrade Vlade Srbije pojaano i da li su neki specijalci rasporeeni u tom rejonu. Monkton je posle nekoliko dana kolegi poslao odrean odgovor.

45

Lov na vetice25. jul 2008. Kurir

Zoran ini bio protiv toga da se akcija protiv organizovanog kriminala pretvori u obraun s politikim protivnicima

BEOGRAD Zoran ini nije hteo da dozvoli da se policijska akcija pretvori u obraun s politikim protivnicima, saznaje Kurir. Sudei po razgovoru koji je 9. marta 2003. godine predsednik srpske vlade vodio sa svojim ministrom unutranjih poslova, a koju su snimili operativci bezbednosnih slubi, ini nije eleo da se obraun s organizovanim kriminalom pretvori u lov na vetice. Kurir prenosi transkripte ovog razgovora.

Rano ujutro, tog 9. marta, ministra policije Duana Mihajlovia telefonom je pozvao Entoni Monkton, glavni ovek britanske obavetajne slube za Srbiju. Monkton je bio kratak i zvanian: Traite odobrenje od premijera inia da zaponemo sa operacijom Ma!

Ministar unutranjih poslova ubrzo je zatraio hitan prijem kod premijera. Razgovor koji je voen u inievom kabinetu je snimljen.

Mihajlovi: Zvao me, ovaj... Entoni, zna... Kree operacija Ma, i oni trae odobrenje od tebe!

ini: Kakav Ma. Opet neto... da li su oni normalni! Stalno!... Dosta vie... ovee, moram da vebam kako bih se oslobodio taka!

Mihajlovi: Pa, ... pa... Hmm... (pauza). Njihova je ideja da nas, ehm, ovaj, oslobode balasta... politikog... mislim naaa radikale, socijaliste i, ovaj... Kotunicu!

ini: A kako to oni misle. To je tek tako. Pa nije ovo Juna Amerika! Neka banana drava! Kao da ja to ne bih voleo! Ali kako? Oni deluju u okviru postojeih propisa! To

46

to oni misle da urade je isto bezakonje! Ne moe to tako! Bolje je da se mi ovde poibamo, ako treba i oi jedni drugima da povadimo, nego da se oni meaju! Poistiti organizovani kriminal to je Ok, ovo drugo nikako! Rekao sam im ne moe sa nama vie tako... nismo mi stoka. Moraju da nas potuju!

Mihajlovi: Nemoj, Zorane... Treba ih sasluati, trebae nam oni jo. Mislim...ta je poenta...

ini: Ej, ostavimo to za sutra... Treba razmisliti o posledicama takve akcije. Lako je pustiti naroguene andare da hapse i ubijaju, a ta emo sutra. ta e svetsko javno mnjenje rei kad sazna da se bavimo zatvaranjem politikih protivnika. Tri dana e utati, a etvrtog e nas odrati u medijima. Moe taj njihov plan da nam se obije o glavu. Pusti to... uemo se sutra!

47

Tvrd orah!26. jul 2008. Kurir

Podneu ostavku, ali neu dozvoliti teror andarmerije! Nije Srbija banana republika, poruio je ini ambasadoru SAD Montgomeriju

BEOGRAD Ministar Mihajlovi ponovo je posetio predsednika srpske vlade Zorana inia 11. marta oko devet asova ujutru, u njegovom kabinetu u Nemanjinoj 11. Ovog puta razgovor je bio vrlo kratak.

Mihajlovi: Kako ti je zdravlje danas?

ini: Da, da... Bolje je...

Mihajlovi: Ovaj, ja sam mislio... Zna...hmm

ini: Vidi... To kako su oni zamislili nee ii. Mi smo demokratiju u Srbiju uveli 5. oktobra. Prenesi im da ne odobravam akciju...

Mihajlovi: ekaj, ovaj....nemoj da si, uhmmm... na kraj srca. Mislim, moe biti i neke politike koristi iz svega toga!

ini: Ne, ne... Dosta je bilo. Prenesi im tano ovako: Ne odobravam akciju i spreman sam da podnesem ostavku ako se to od mene trai. Teror andarmerije ne dozvoljavam, nije ovo banana republika!.

Mihajlovi: Dobro, ovaj... Pusti da to odlei jo neko vreme, da se... Saekajmo, neto e iskrsnuti u meuvremenu!

ini: Ne razume. U vezi sa ovim ja neu promeniti miljenje i moja odluka je definitivna, pa svidelo se to njima ili ne. Ne zanima me! Posle Banjaluke okomili su se na mene kao da sam sam crni avo. Samo postavljaju neke uslove. Moraju da shvate da mi

48

nismo Zanzibar i da ja neu dozvoliti da se o meni govori kao o oveku koji je hapsio svoje politike protivnike.

Posle ovog susreta Mihajlovi je oklevao da prenese reakciju premijera inia, ali ga je kasnije tog dana telefonom pozvao ameriki ambasador Vilijam Montgomeri.

Montgomeri: Dokle se stiglo sa pripremama? Mi ekamo poetak akcije veeras! Moji kau da je ostalo samo da Zoran odobri! ta se deava, je l' dato odobrenje?

Mihajlovi: Nije!

Montgomeri: Kako nije? ta nije u redu? Ne razumem!

Mihajlovi: Nije dato odobrenje...

Montgomeri: Kako nije dato? Samo Zoran treba da...

Mihajlovi: Zoran, nije dao... uhm...

Montgomeri: Ponovite... Zoran nije dao ta?

Mihajlovi: Da, ovaj... On kae da to ne dozvoljava, i da e... uhm... ako se to od njega trai, podneti ostavku! Bio je odluan! Ja sam pokuao da ga ubedim, ali nije vredelo.

Montgomeri: Da, razumeo sam. Okej, prijatan dan.

49

Tajanstveni let27. jul 2008. Kurir

Samo dan pre nego to je ubijen Zoran ini, na aerodrom sleteo avion iz Budimpete iji dolazak nije zabeleila kontrola leta

BEOGRAD Godine 2003, 11. marta u 14 asova, u prostorijama britanske ambasade odran je sastanak kome su prisustvovali Dejvid Blek, ef amerike obavetajne slube za Balkan, i njegov kolega Entoni Monkton. Cilj ovog susreta bio je operativno sprovoenje plana Ma, odnosno njegove prve faze. Mesto sastanka je sugerisao lino Dejvid Blek, koji je imao poverenja u obezbeenje britanske ambasade.

Ipak, i pored svih mera bezbednosti, operativci bezbednosnih slubi doli su do snimka razgovora dvojice obavetajaca, dodue na krajnje neverovatan nain. Naime, kako Kurir saznaje od izvora bliskimh obavetajnim krugovima, do snimka njihovog razgovora dolo se preko bosanske obavetajne slube AID. Surenjivost i rivalitet dve najvee obavetajne slube na svetu, CIA i MI6, dovela je do toga da snimak razgovora Bleka i Monktona zavri u rukama ljudi Al Saida Nosaira, muslimanskog fanatika stacioniranog u Tuzli i vie nego oigledno povezanog s islamskom teroristikom mreom Al Kaidom. On predaje snimke operativcima bosanske slube, ne slutei da oni istovremeno rade za jo jednu slubu.

Razgovor dvojice obavetajaca bio je veoma kratak.

Monkton: Zoran nije pristao da odobri akciju?

Blek: Naalost, nije.

Monkton: Neverovatno?! Ne mogu da verujem da ne vidi koliko je to dobro za njega. ta se desilo sa njim?

Blek: Ne znam. ak je rekao da je spreman da ponudi ostavku na mesto premijera i da se povue, ako to od njega bude traeno.

Monkton: To uopte ne lii na njega. ta emo dalje?

Blek: Varijanta A otpada. Znai, prelazimo na realizaciju plana B, a odmah zatim, znai u najkraem roku, i plana C. Jasno ti je koji su vai zadaci?

Monkton: Naravno. Odmah kreemo.

Blek: Sreno.

Monkton: Sreno.

50

Odmah posle sastanka sa Monktonom, navodi na izvor, Dejvid Blek je helikopterom prebaen u Budimpetu.

Iz glavnog grada Maarske vratio se istog dana, avionom, iji let nije smeo biti zvanino zabeleen. Zajedno s njim u letelici je bilo jo dvanaest mukaraca u civilu. Svi oni su direktno sa aerodroma blindiranim vozilima prebaeni na nepoznatu lokaciju u Beogradu tvrdi na sagovornik.

51

Ko je Marko?28. jul 2008. Kurir

No pre nego to je ini ubijen, Monkton naloio svojim saradnicima da edu Jovanovia hitno vrate iz Italije u Beograd

BEOGRAD Kasno uvee 11. marta Entoni Monkton, ef engleske obavetajne slube na Balkanu, u pratnji brojnog obezbeenja, posetio je svog poznanika i saradnika koga su Britanci vodili pod ifrom Marko iz Surina, tvrdi na izvor blizak obavetajnim krugovima.

Prema njegovim reima, Marko je bio uspean biznismen koji je posedovao nekoliko firmi i bio prilino dobro upuen u politika deavanja u Srbiji. Prema nezvaninim informacijama, Marko iz Surina imao je veoma dobre veze u Demokratskoj stranci i bio izuzetno blizak sa edomirom Jovanoviem. Takoe, Marko iz Surina kontrolisao je mreu obavetajaca i dounika koji su se finansirali preko njegovih firmi.

Bio je u dobrim odnosima i s kriminalnim gangom iz Surina, tvrdi na izvor i dodaje kako poznanstva sa elnim ljudima surinskog klana datiraju jo iz deakih dana, a kasnije su kroz zajednike poslove samo ojaana.

Monkton se alio svom prijatelju kako je neko otkrio njegovu komunikaciju sa saradnicima i kako mu je ivot ugroen. Sve to su Monkton i Marko rekli jedan drugom, operativci slube bezbednosti su zabeleili, a Kurir prenosi deo njihovog razgovora.

Marko: Takvu akciju ne odrauju kurve ili neki proseni operativci. Provui se pored obezbeenja koje vas prati i ostalih mera zatite?! To je umetnost! Visokoobueni profesionalci su u pitanju.

Monkton: Da, verovatno si u pravu. Ali to sada i nije bitno... Sluaj... Predstoji akcija u kojoj morate i vi da uzmete uee.

52

Marko: Znam. Ve su me obavestili.

Monkton: Ovde u Beogradu oekujemo neke probleme. Provinciju je mnogo lake kontrolisati nego Beograd. Ja u biti van grada nekoliko dana, a moda i krae, zavisi... pa se onda vraam. Jesi li se uo sa edom? Da nije opet... zna (smeh)?

Marko: uli smo se. On je u Italiji, navodno, nekim poslom... Valjda za ove... Dobar je on, samo mu treba neko da ga balansira i vodi.

Monkton: Ovde je sve mobilno. Javi mu da odmah doe i da bude pored nas nekoliko dana. Obezbedi mu sve to treba. Trebae nam sada.

Marko: Nema problema. Smatrajte to zavrenim. Jo sutra u ga dovesti ovde...

Monkton: Samo pouri, molim te.

53

Susret u noi29. jul 2008. Kurir

Izmeu 11. i 12. marta 2003. zabeleen jo jedan susret Entonija Monktona i Dejvida Bleka, na putu izmeu dva beogradska naselja

1. Nejbor (CIA)

2. Monkton (MI6)

BEOGRAD U noi izmeu 11. i 12. marta 2003. godine na pustom putu izmeu dva beogradska prigradska naselja sastali su se Entoni Monkton i Dejvid Blek. Razlog za ovakav kasni sastanak bio

je usaglaavanje poslednjih detalja vezanih za prvu fazu planirane operacije Ma, tvrdi na sagovornik blizak obavetajnim krugovima.

Mesto za sastanak odabrao je upravo ef britanske obavetajne slube, koji je smatrao da ih na ovakvom mestu u to vreme niko nee moi snimiti. Upravo iz mera predostronosti, tano mesto na putu na kom je trebalo da se sretnu nije odreeno, ve su izali iz vozila, bukvalno, kada su se kolone njihovih blindiranih automobila susrele na putu.

Monkton je imao posebno poverenje u ovakve vrste sluajnih susreta, jer su, po njegovom iskustvu, bili veoma sigurni. Ako bi ih neko pratio, bilo bi mu veoma teko da odreaguje i uspe da pokrije celu deonicu i da snimi njihov razgovor, tvrdi na sagovornik i dodaje kako je razgovor bio kratak, ali da su ga i pored svih nepovoljnih okolnosti operativci slubi bezbednosti zabeleili.

Monkton: Dejvide, kako stoje stvari? Da li sve ide po planu?

Blek: Sve ide po planu, ao mi je to smo morali da preemo na plan B, ali... nije bilo drugog izbora.

Monkton: Nije bilo drugog izbora... ne razumem Zorana, kako ne vidi... Ali to sada nije bitno!

54

Blek: Da, tim je stigao i smeten je na lokaciji. Logistika funkcionie besprekorno, zasad... Pazi, narednih nekoliko dana su kljuni. Tu moramo stei inicijativu i prednost...

Monkton: Ne brini, udarne snage akcije su potpuno spremne i pod kontrolom , samo ekaju na znak!

Blek: Bitan je i onaj drugi deo. Javnost mora biti smirena, da li kontroliemo medije?

Monkton: Na ovek ima sve pod kontrolom. On je vrhunski profesionalac u svom poslu. Uopte ne brinem da e taj deo funkcionisati.

Blek: A hoe li nai ljudi u Vladi uraditi ono to treba? Uvoenje vanrednog stanja je mnogo bitno. Bie nam mnogo lake da zavrimo zapoeti posao. Ako to ne urade, bie mnogo tee, ruke e nam biti vezane, nai ljudi u MUP-u nee smeti...

Monkton: Ne brini, sve je zavreno. Pronai emo mehanizam kako da to uradimo po vaeim propisima.

Gde je eda?

55

30. jul 2008. Kurir

Entoni Monkton posetio svog saradnika Marka iz Surina 12. marta. Obavetajca zanimalo da li e se edomir Jovanovi vratiti u Srbiju tog dana

BEOGRAD Rano ujutro 12. marta 2003. godine, Entoni Monkton je jo jednom posetio svog bliskog saradnika iz Surina, koga su Britanci vodili pod ifrovanim imenom Marko. Engleskog obavetajca je zanimalo, pre svega, da li e se edomir Jovanovi, blizak saradnik pokojnog premijera inia, vratiti u Srbiju, tvrdi dobro informisan izvor blizak obavetajnim krugovima. Podsetimo samo dan pre toga, prema navodima naih izvora, Monkton je traio od Marka da se Jovanovi pod hitno vrati u Beograd, pod izgovorom da e im biti potreban narednih nekoliko dana i da je dobro da bude tu. edomir Jovanovi se u to vreme nalazio na skijanju u Italiji.

Mere obezbeenja oko vile u kojoj je stanovao Marko bile su podignute na najvii nivo. Oko kue su etali ljudi naoruani dugim cevima i ak ni policija nije smela da im prie, tvrdi na sagovornik i dodaje da je Monkton pohvalio Marka zbog toga. U njegovoj kui, Englez se oseao prilino sigurno.

Monkton: Da li si preneo naem mladom prijatelju (misli se na edomira Jovanovia) da treba da se hitno vrati u Beograd?

Marko: Jesam. Pronaao sam ga.

Monkton: I kada dolazi? Nadam se da shvata ozbiljnost situacije!

Marko: Pa, ne ba. Prvo je bio odluno protiv. Tvrdio je da nema potrebe da se vrati za Beograd, da je sve u redu, da to to ima, moe da saeka njegov povratak. Ja, naravno, nisam hteo da mu kaem o emu se radi...

56

Monkton: Naravno, to je pametno. Treba komunikaciju ograniiti na usmenu, nakon poslednjeg razvoja dogaaja...

Marko: Onda sam mu suptilno stavio da znanja da, ako se ne pojavi... Moe svata da se desi. Mislim da je shvatio poruku. On je mlad i zato mu treba tolerisati dosta stvari, ali uvek one najbitnije razume...

Monkton: Da, da... Nesumnjivo se radi o najtalentovanijem politiaru kod vas. Molim te, obezbedite mu sve to je potrebno i neka ga tvoji ljudi tite. Smestite ga van Beograda i strogo kontroliite njegovo kretanje. On ne sme nijedan pokret da napravi, a da ti ne zna. Da li zna ta je u planu B?

Marko: Nema pojma. Ne brini, razume se da emo ga drati na oku.

Monkton: Reci mi, ta misli, kako e on reagovati kada budemo sklonili njegove dojueranje prijatelje? Ove iz Zemuna?

Marko: On je pragmatian deko. Razumee... (smeh). Ma, gde se s njima spetljao... Ja im ne bih oprostio posle onoga kada su nam minirali one maine za asfaltiranje.

Monkton: Imaete svoj momenat za osvetu... Ne brinite.

57

Stie edica31. jul 2008. Kurir

Dvanaestog marta oko 11 asova Marko iz Surina, saradnik Entonija Monktona, obavestio je svog efa da je edomir Jovanovi na putu iz Italije ka Beogradu

BEOGRAD Dvanaestog marta u devet asova i 42 minuta na beogradski aerodrom je sleteo avion u kojem su se nalazili kriminalistiki tehniari i eksperti iz Vizbadena. Njihov let nije smeo biti zabeleen, a za to su se u kontroli letenja pobrinuli ljudi iz Vlade Srbije, otkriva sagovornik Kurira blizak obavetajnim krugovima, i dodaje da su odmah po sletanju putnici aviona ukrcani u blindirane dipove sa zatamnjenim staklima i odvezeni na nepoznatu lokaciju u Beogradu. Put ovoj koloni krila su vozila sa upaljenim rotacionim svetlima.

U 10 asova i 30 minuta istog dana, u dvorite vile saradnika Entonija Monktona, koji je voen pod ifrovanim imenom Marko, u Surinu, ula je kolona automobila. Na ulazu ih je doekao lino Marko, a iz vozila su izala dva mukarca, Entoni Monkton i ovek srednjeg rasta i plave kose, koji do tada nije nikada primeen u njihovom drutvu, kae na izvor. Uli su kuu i uputili se u sobu u kojoj se nalazio veliki radni sto. Soba je bila sa istone strane kue. Razgovor koji su vodili snimili su operativci slubi bezbednosti.

Monkton: Rekao sam ti da se vidimo ubrzo! (smeh)

Marko: Da, samo nisam oekivao da e biti ovako brzo.

Monkton: Kako stoje stvari? ta je sa edom?

Marko: Dolazi. U ovom trenutku je ve negde na pola puta do Beograda. Poslali smo specijalan avion po njega. Vrlo brzo e biti tu!

Monkton: Da li ste uradili sve... Pazi, on mora imati savrenu priu... On je u Italiji... Zvanino... To je vrlo bitno! Razumete! Niko ne sme da posumnja.

58

Marko: Naravno, ne brinite. Uradili smo sve to je potrebno. Vai ljudi su uradili sjajnu stvar. Izgledae kao da do sada nije napustio Italiju. Mi smo klonirali njegovu karticu, na koju e se javljati da izgleda kao da je jo u Italiji... Zna, kao da je na njihovoj mobilnoj mrei... Ako ga bude zvao Zoran ili neko iz Vlade, ili stranke... nebitno... On e za to vreme biti ovde... Mislim da je razumeo ta e se otprilike desiti...

Monkton: Nisam ni sumnjao, on je pametan momak. Pazi, on mora iz Italije, telefonom, odmah da zatrai od svojih iz stranke i iz DOS-a uvoenje vanrednog stanja.

Marko: U redu. Bie tako. Razume on situaciju.

59

Spisak za odstrel!01. avgust 2008. Kurir

Nekoliko sati pre ubistva inia doneta je odluka o uklanjanju zemunskog klana, najjae kriminalne grupe u Srbiji

BEOGRAD U drugom delu razgovora koji su, prema tvrdnjama naih sagovornika, vodili Entoni Monkton, ef britanske obavetajn