3. кризе 1922-1925
DESCRIPTION
asdTRANSCRIPT
ДОБА КРИЗА 1922-1925
• -Период 1922-1925. представља кризно раздобље међународне и европске политике
• -Политичку основу кризе чини дилема: доследна примена, или ревизија Версајског уговора
• -Ово питање је постало окосница француско-немачких односа, односно кључна тачка европске политике
НЕМАЧКО ФРАНЦУСКЕ СУПРОТНОСТИ
• -Француско-немачки односи били су оптерећени бројним споровима• -Најважнији спољнополитички циљ Немачке: постепено ублажавање или
ревизија одредаба Версајског уговора и извршавање што мањег броја његових обавеза, нарочито обавеза финансијске и војне природе
• -Циљ француске политике: стриктно поштовање версајских клаузула и вршење притиска на Немачку да их на време и уредно извршава
• -Поред јасних спољнополитичких циљева обе државе имале и скривене циљеве
• -Немачка је поред задржавања своје традиционалне империјалистичке политике које се никада није одрекла, коју је вешто прикрила, све више суочена са осветничким, освајачким, шовинистичким, расистичким, хегемонистичким елементима и идеологијама које су настале као последица пораза и понижавајућих одредаба Версајског мировног система
• -Немачка никада није искрено прихватила и водила политику колективне безбедности
• -Немачка политика у овом периоду лавира између поштовања одредби Версајског система и поновног оживљавања империјалних и хегемонистичких циљева, (појава шовинизма, расизма)
• • -Умерени политички кругови (Густав
Штреземан, генерал фон Зехт) сматрају да Немачка треба да обнови своју моћ из 1914 године
ГУСТАВ ШТРЕЗЕМАН 1878-1929
• -Рођен у Берлину, студирао филозофију и књижевност на универзитетима у Берлину и Лајпцигу, докторирао економију
• -1907. постаје најмлађи посланик у Рајхстагу• -Оснивач Немачке народне партије, републиканац по убеђењу,
противник Версајског уговора • -1923. као лидер Народњачке партије постаје немачки
канцелар• -1923-1929, Министар спољњих послова –• -1925. потписао Локарно пакт (потврђена непромењивост
граница између Немачке, Француске и Белгије) и установио Рајнску област као неутралну територију
• -1926. заслужан за улазак Немачке у Лигу народа • -1926. добио Нобелову награду за мир са Аристидом Бријаном
• -Конзервативни снаге (националистичка интелигенција и представници крупног капитала залагажу се за стварање велике Немачке као привредно-политичког хегемона у Централној Европи)
• -Екстремни десничари, шовинисти заговарају политику Брест-Литовског мира, ратних циљева из Првог светског рата и превласт Немачке у целој Европи
• • -Основни спољњополитички циљ Француза онемогућити
обнову империјалне и хегемонистичке моћи Немачке кроз стриктно поштовање Версајског уговора
• • -Заступници стриктне примене Версајског уговора (Поенкаре,
Милран, Барту, Тардје), присталице ублажавања неких одредби из версаја (Бријан,Едуард Ерио, вођа левог картела)
АНГЛО-ФРАНЦУСКЕ НЕСУГЛАСИЦЕ. КОНФЕРЕНЦИЈА У КАНУ
• -Енглези нису желели француску доминацију у Европи, и са резервом гледају како Французи систем гаранција надокнађују уговорима о савезу са Белгијом, Пољском, Румунијом
• -Плаше се немачко-совјетског зближења, до којег би могло доћи као резултат настојања Француза да изолују ове две велике земље
• -Немају поверења према Пољској, коју Французи фаворизују
• -Највеће разлике између Велике Британије и Француске почетком 20-тих година у односу према Немачкој и њеним обавезама које су проистицале из Версајског уговора
• -Енглези француску политику сматрају хистеричном, и желе да је смире и каналишу у свом правцу
• -Енглези лансирају тезу о измирењу победника и побеђених кроз Друштво народа
• -Програм Лојд Џорџа октобра 1921: споразумно решавања спорних питања са Немцима (олакшање репарационих обавеза), зближавање Немачке и Француске, престанак изолације Русије и економска помоћ руској привреди
ЛОЈД ЏОРЏ 1863-1945
• Адвокат, рано приступио либералној партији• -Посланик у британском парламенту постао
1890 и остао до смрти• -У влади Асквита 1908.постао министар
финансија• -1916. постаје министар рата• -Од 1916-1922 председник британске владе• -Један од најзначајнијих организатора Париске
мировне конференције
• -Програм Лојда Џорџа требало размотрити на једној међународној конференцији
• -СССР, Немачка и Француска с подозрењем примају британске планове о европској сарадњи
• -Касније све три земље покушавају да програм британског премијера искористе за своје спољнополитичке циљеве
• -Русија сматра да британски план омогућава шансу за излазак из међународне изолације
• -Немци у плановима Лојда Џорџа виде прилику да се отарасе репарација
• -Французи желе да Енглезе што више вежу за свој систем безбедности, и да што мање да одступе од своје политике према Немачкој.
• • -Британска влада свесна да кључ успеха њиховог
пројекта лежи у Паризу и зато Лојд Џорџ смишља план како би придобио Французе
• • -Лојд Џорџ нуди трампу Аристиду Бријану, председнику
француске владе, прихватање његовог план за нови англо-француски пакт о систему гаранција против неизазване немачке агресије
•
АРИСТИД БРИЈАН 1862-1932
• -Рођен у Нанту, студирао право• -лидер Француских социјалиста• -председник француске владе у десет
мандата од 1909-1929• -Министар спољних послова 1923-1929• -Добитник Нобелове награде за мир 1926
• -Бријан начелно прихвата трампу али тражи допуну Англо-француског пакта о гаранцијама, укључењем и других земаља у систем гаранција, питање исплата немачких репарација везати са питањем ликвидације међусавезничких дугова
• • -Највеће разлике настале око питања проширивања пакта о
гаранцијама• • -Лојд Џорџ пристаје да Велика Британија гарантује француске (и
белгијске) границе, али не и границе источноевропских земаља настале након Првог светског рата
• • - 4. и 5. јануар 1922 -разговори Лојд Џорџа и Бријана о англо-
француском уговору о гаранцијама, Бријан није придобио британског премијера за проширивање пакта и на друге земље
КОНФЕРЕНЦИЈА ВЕЛИКИХ СИЛА У КАНУ 6-11.ЈАНУАР 1922
• -Велика Британија, Француска, Италија, Белгија и Јапан, представник Немачке учествовао у разматрању одређених питања, САД учествовале као посматрач
• • -Међусавезнички врховни савет на
Конференцији у Кану на предлог Лојда Џорџа разматрао припреме за одржавање европске економско финансијске конференције у Ђенови марта 1922 на коме би учествовале и Немачка и Совјетска Русија
• -Конференција у Кану утврдила начела за расправу на конференцији у Ђенови:
• (а) ниједна земља се неће мешати у унутрашње економске односе других земаља;
• (б) инострани капитал и власништво странаца у свакој земљи су неприкосновени;
• (в) све земље признају државне дугове и обавезе преузете у прошлости;
• (г) све земље се уздржавају од пропаганде, напада према суседним и осталим државама;
• (д) Совјетска Русија би могла добити званично међународно признање уколико прихвати све ове услове
•
• -На крају конфереције 11. јануара Лојд Џорџ Бријану предаје предлог англо-француског уговора о гаранцијама који је предвиђао да се гаранцијама обухвате само француске и белгијске границе
• • -Председник републике Француске Александар Милран,
министар иностраних послова Барту израђују меморандум који се противи споразумевању са Енглезима (нема уступака око репарација, чиме пада англо-француски споразум о гаранцијама, на Ђеновској конференцији о репарацијама не може бити расправе, Совјетска Русија може учествовати на Ђеновској конференцији само ако призна предреволуционарне државне дугове)
•
АЛЕКСАНДАР МИЛРАН 1859-1943
• -рођен у Паризу, правник и новинар• -радикални социјалиста• -1899. постаје министар трговине• -1920. председник владе• -1920-1924. председник Републике•
• -12. јануар 1922, напад опозиције на Бријана у скупштини, бриљантна одбрана
• • -14. јануар 1922, Бријанова оставка,
Поенкаре нови председник владе•
РЕЈМОН ПОЕНКАРЕ 1860-1934
• -Студирао право на Универзитету и Паризу• -Министар образовања, финансија• -председник владе у три наврата• -председник републике 1913-1920• -Конзервативац, противник немачке
империјалистичке политике
• -Маневар Поенкареа да изигра договор Бријана са Енглезима• • - Извештава Лондон да Француска пристаје на одржавање европске економске
конференције, али уз додатне услове• • -У Ђенови не расправљати о репарацијама нити о општем разоружању; Совјетска
Русија треба да призна државне дугове, мировни уговори морају доследно да се поштују и извршавају
• • -У вези са пактом о гаранцијама он би требало да буде војни савез на 20 година,
који би гарантовао статус кво и у Источној Европи, против Немачке би се извршила војна интервенција уколико повреди демилитаризовану зону у Рајнској области
• • -Британска влада већину француских услова не може да прихвати• • -26. и 27. фебруар 1922, сСусрет Лојд Џорџа са Поенкареом у Булоњу без
резултата, Лојд Џорџ одбија додатне агресивне захтеве Француза
КОНФЕРЕНЦИЈА У ЂЕНОВИ.
• -10. април - 19. мај 1922- Ђеновска економско-финансијска конференција (29 земаља учесника) без учешћа САД
• -Циљ конференције: расправа о економској ситуацији у Европи и свету послепрвог светског рата, трговини, брзом економском опоравку Централне и источне Европе, унапређењу односа СССР и Западне Европе, о развоју привреде и трговине
• • -Инсистирање Француске да Русија врати своје предратне и ратне дугове и исплати
одштету страним власницима национализованих привредних објеката и друге имовине у Русији
• -Рачуница француских експерата да Русија дугује иностраним повериоцима (највише Французима) око 12 милијарди златних франака за државне дугове без урачунате суме за одшету национализоване имовине странаца
• -Противудар руске делегације, Георги Чичерин, министар спољњих послова износи процену Русије да су западне силе својом војном интервенцијом у току грађанског рата нанеле народној привреди Русије штету од 30 милијарди златних франака
• -Руска страна предлаже брисање међусобних дугова•
ГЕОРГИ ЧИЧЕРИН 1872-1936
• -потиче из аристрократске породице• -дипломирао историју и језике на Ст.
Петесбург Универзитету • -каријерни дипломата• -Члан РСДРП-крило мењшевика• -1914, зближава се са Лењином• -1918-1930, народни комесар за спољне
послове СССР
• -Лојд Џорџ попушта (предлаже смањење укупног дуга, брисањем неких од позајмица учињених за време Првог светског рата)
• • -Луј Барту прети да у случају негативног совјетског одговора
Конференција неће наставити са радом• -Конференција због руског одбијања да исплати дугове престаје
са радом• • -Разлог неуспеха: непомирљивост Енглеза и Француза према
руским дуговима, руска непопустљивост према англо-француским захтевима, англо-француске супротности, држање САД, немачко-руски уговор о пријатељству, потписан у Рапалу 16. априла 1922.
НЕМАЧКО-СОВЈЕТСКИ УГОВОР У РАПАЛУ 1922
• -Најистакнутији представници политичко-привредног приближавања Немачке са Русијом начелник Штаба немачке армије Ханс фон Зект, његов помоћник Хазе, начелник Одељења за источне земље у министарству спољних послова фон Малцан
• • -Тајни преговори (јесен 1921 између Хазеа и Красина, специјалног
совјетског изасланика, током зиме 1921/1922. укључују се и Зект и фон Малцан, јануара 1922. сусрет совјетског емисара Карла Радека са канцеларом Јозефом Виртом, али без конкретних резултата)
• • -Руси инсистирају на политичкој, а Немци на привредној сарадњи• • -1. април 1922, Берлин, сусрет Чичерина, Литвинова и осталих
чланова совјетске делегације са канцеларом Виртом и Валтером Ратенауом, министром спољних послова
•
МАКСИМ ЛИТВИНОВ 1876-1951
• -Јеврејин• -1898, члан РСДРП• -1901, емиграција у Швајцарској • -уредник листа Искра• -1903, члан бољшевичке фракције• -1918-1930, амбасадор СССР у Великој
Британији• -1930-1939, народни комесар за спољне
послове СССР
• -Разговор о припремама за Ђеновску конференцију и разматрање нацрта совјетско-немачког Уговора о пријатељству
• • -Рапалским уговором Совјетска Русија и Немачка се
узајамно одричу предратних и ратних дугова и потраживања
• -Немачка се одрекла и одштете за национализовани капитал својих грађана
• • -Две државе обнављају дипломатско-конзуларне
односе, у трговачком погледу уговорне стране једна другој признају статус најповлашћеније нације
• -Уговор у Рапалу означио крај совјетске економско-политичке изолације у свету
• • -Немачка прва велика сила која званично
признаје совјетску владу и с њом успоставља дипломатске односе
• • -Потписивање Немачко-совјетског уговора у
Рапалу изазвало шок међу западним земљама
• -18. април 1922, оштар формални протест сила Антанте, Мале Антанте, Пољске и Португалије због нелојалног уговора потписаног тајно
• • --Снажна реакција у Француској • • -Француска јавност прихвата Поенкареову политику
чврсте руке према Немачкој• • -Рапалски споразум-праузрок рурске афере•
РУРСКА АФЕРА 1923-1925
• -индустријска област богата угљем у северозападном делу Немачке
• -већи градови (Рур, Дуизбург, Есен, Дортмунд)• -средином 19. века 300 рудника угља • -После Рапалског уговора и убиства министра
спољних послова Ратенауа, 28. јуна 1922 проблем репарација поново актуелан
• -12. јул 1922, немачка влада обавештава силе Антанте да није у стању да исплати ратну одштету за 1921, тражи шестомесечни мораторијум
• -Французи и Репарациона комисија одбијају захтев • -Британска влада схватајући тешку финансијску
ситуацију оставља могућност прихватања мораторијума• -Поенкаре ипак дозвољава могућност мораторијума,
али под условом да се њој и осталим савезницима предају на експлоатацију рудници угља у Руру
• -Енглези страхују од Поенкареовог захтева, знајући да би корист од запоседања Рура имали Французи
• • - јесен 1922, Немци знајући несагласје савезника око
репарација. покрећу политику отвореног саботирања репарационих обавеза
•
• -Канцелар Вилхелм Куно крајем 1922, изјављује да Немачка у јануару 1923. неће моћи да плати доспеле ануитете ратне одштете и предлаже увођење двогодишњег мораторијума
• • -9. децембар 1922, пропаст међусавезничке
конференције у Лондону у погледу репарационог мораторијума Немаца
• • - децембра 1922, Поенкаре доноси одлуку о
окупацији Рура чекајући згодан моменат за акцију
РУРСКА ОБЛАСТ
• -11. јануар 1923, неколико хиљада белгијско-француских војника улазе у Есен и запоседају Рурску област
• • -Енглези остају пасивни посматрачи,саветујући
Немце на пасивни отпор (саботирање акција окупационих власти, штрајкови)
• -Немци изгубили 88% производње угља, 48% производње гвожђа, 70% производње челика
• - СССР оштро осуђује окупацију, Италија одобрава француско-белгијску акцију и пружа подршку, САД заузима став ишчекивања
• -Мај 1923, На предлог лорда Керзона британског министра спољних послова, Немци упућују ноту Великој Британији, Француској, Италији, Белгији, Јапану и САД о смањењу укупне суме репарација на 30 милијарди марака, које би се исплатиле пошто се Немачкој одобри државни зајам у истом износу, од којег би 20 милијарди добила одмах, а 10 милијарди до 1931
• • -Француска и Белгија одбацују предлог, а лорд
Керзон оцењује да је сума репарација коју је понудила сувише мала
ПОСТЕРИ ПРОТИВ САВЕЗНИЧКЕ ОКУПАЦИЈЕ РУРА
КАРИКАТУРА ПРОТИВ ФРАНЦУСКИХ ОКУПАТОРА РУРА
• -Јун 1923, Немци упућују нову ноту савезничким земљама у којој предлажу да ће прихватити сваку одлуку непристрасне међународне комисије о репарацијама која буде имала у виду њихове платежне способности
• -Французи прихватају тај предлог али траже престанак пасивне резистенције у Рурској области
• • -Август 1923, нова влада Густава Штреземана, обуставља
политику пасивне резистенције у Руру, предузима мере за обустављање инфлације, изражава спремност да обнови плаћање репарација
• -8. новембар 1923, мере Штреземанове владе изазивају радничке немире и нацистички пуч у Минхену који је угушен, Штреземан подноси оставку
•
• - јесен 1923, Поенкаре подстиче јачање сепаратистичког покрет на Рајни који је имао извесних традиција унутар Немачке али није био сувише јак
• -Покрет отпочео у белгијској окупационој зони кад је индустријалац Декерс у Ахену прогласио Независну рајнску републику, а у француској окупационој зони настаје такође Рајнска република
• -Сепаратистички покрети на Рајни изазвали буру протеста у Немачкој, и одбијање Енглеза да разговарају о одвајању Рајнске области од Немачке, што Поенкаре није очекивао
• -Лондон сматрао да је Поенкаре овом новом ујдурмом у Немачкој превршио меру
• • -2. новембар 1923, схватајући да је претерао Поенкаре даје
изјаву да нема никакве везе са сепаратистичким покретом • • -Енглези га демантују објављујући у Доњем дому извештај свог
конзула из Минхена у коме се утврдило да је аутономашки покрет у Рајнској области дело француских војних власти
• • -Извештај озбиљан ударац Поенкареовог политичког угледа•
• -После неуспелог покушаја са рајнским сепаратистима Поенкаре одлучио да покаже помирљивост и да врати питање репарација на шири међународни план
• • - новембар 1923, Французи прихватају помирљив
предлог САД и Енглеске око немачких репарација и формирања два међународна комитета финасијских стручњака на који би утврдио платежну способност Немачке у погледу исплате репарација на челу првог био Чарлс Доз, Американац, и друге на челу Енглез Мак Кена
•
ЧАРЛС ДОЗ
• -рођен у Охају• -завршио Правни факултет• -банкар, бригадни генерал током Првог светског
рата• -Сенатор државе Илиноис• -републиканац• -тридесети потпредседник САД 1925-1929• -амбасадор САД у Великој Британији 1929-1932• -добитник Нобелове наградеза мир 1925•
• -Разлози попуштања леже у све већој опасности од инфлације која је претила француској привреди
• -Французи траже финансијску подршку Енглеза, али морају да попусте у непомирљивом ставу према Немцима
• • -1924 је година скупштинских избора, десница на изборе излази са
програмом даљег притиска на Немачку, левица се залаже за толерантније односе и за мирољубиво окончавање рурске афере
• -Поенкаре се трудио да наступа као измиритељ две оријентације и као пресудитељ у спољно-политичким питањима
• • -јануар 1924, два међународна комитета финансијских стручњака
почела са радом у Паризу • • -Мек Кенин комитет, без резултата
ДОЗОВ ПЛАН 1924
• -април 1924, Дозов комитет израдио програм мера за стабилизацију немачких државних финансија и за отплату репарација-Дозов план
• • -Дозов план састављен из пет делова предвиђао давање Немачкој
међународног (првенствено америчког) зајма од 800 милиона марака• • - Извори средстава за плаћање репарација: повећање пореза на неке
артикле широке потрошње, приходи од железница и тешке индустрије• • - Оснивање посебне Рајхсбанке с почетним капиталом од 400 милиона
марака, (право емисије новца и трансфера репарационих средстава)• • - Принцип очувања привредног и фискалног јединства Немачке као
услова за њену финансијску стабилност и способност исплате репарација
• -Дозов план заобилази висину укупног немачког репарационог дуга и трајање његове отплате
• • -Регулише само висину годишњих рата које би за првих пет
година износиле од једне до 1,75 милијарди марака, а затим 2,5 милијарде марака годишње
• -За Немце Дозов план је прелазно решење, веровање да ће после пет година међународне околности довести до обустављања плаћања репарација
• • -Француска и немачка влада прихватају Дозов план као основу
за изналажење коначног решења о проблему репарација•
• -На парламентарним изборима картел левих побеђује, Поенкаре подноси оставку, нови кабинет саставља Едуард Ерио
• • -Нова влада изјављује да је спремна да напусти Рурску
област чим Дозов план буде припремљен• • -Изјава Ериоа отоплила англо-француске односе• • -16. јул-16. август 1924, Међународна репарациона
конференција у Лондону •
• -Усвојен Дозов план • -у случају неизвршавања обавеза следе санкције уз
једногласни договор свих земаља потражиоца репарација
• -Немачки захтев за евакуацијом Рура, Французи и Белгијанци одуговлаче повлачење
• -Француска пристала да повуче трупе из Рурске области у року од године дана, до 15. августа 1925
• -Французи су се у јулу и августу 1925, евакуисали из Рурске области и градова Дуизбург, Дизелдорф и Рурорт
•
ЖЕНЕВСКИ ПРОТОКОЛ 2.ОКТОБАР 1924
• -У периоду 1922-1925 учестала расправа о изналажењу механизама за спровођење принципа очувања мира и стварања система колективне безбедности
• -Предводник система колективне безбедности у Европи била Француска у периоду 1922-25 стварањем система гаранција кроз локалне или регионалне пактове
• -Расправа о систему колективне безбедности води се у Друштву народа 1923-24
• • -Енглези избегавају постизање система колективне безбедности
као средстава за озакоњење француске превласти у Европи, и то још уз британску гаранцију
• • -Енглези сматрају да је кључ система безбедности у општем
разоружању - копнених армија
• -Французи сматрају супротно да је њихова снажна армија најбоља гаранција безбедности све дотле док се не изгради целовит механизам политичких и правних гаранција за очување светског мира
• • -2. октобар 1924. комисије Лиге народа представљају
докуменат ПРОТОКОЛ О МИРНОМ РЕШАВАЊУ МЕЂУНАРОДНИХ СПОРОВА- ЖЕНЕВСКИ ПРОТОКОЛ
• -Женевски протокол прокламовао да његове потписнице неће користити рат као начин решавања међународних спорова
• -Рат се признаје као легално средство одбране само у случају отворене агресије
• • -У случају оружаних сукоба Друштво народа ће учесницама у
спору одмах понудити арбитражу
• -Страна која ту арбитражу одбије аутоматски ће се сматрати агресором и према њој ће се применити финансијске, привредне или војне санкције, зависно од тежине случаја
• -За такве санкције потребна је једногласна одлука Савета Друштва народа
• -Фрацуска је била први потписник Женевског протокола, а затим су га потписали Пољска, Југославија, Бугарска, Грчка, Албанија, Чехословачка га је чак и ратификовала
• • -Женевски протокол нису прихватиле Велика
Британија,САД што је значило да је престао да постоји•
МЕЂУНАРОДНО ПРИЗНАЊЕ СССР 1924-1925
• -Разбијање међународне изолације и успостављање нормалних привредних и дипломатских односа са капиталистичким земљама један од најзначајнијих спољнополитичких циљева Совјетске Русије
• -Све до краја 1923. СССР је успоставио нормалне дипломатске односе са десет земаља: Естонијом, Летонијом, Литванијом, Финском, Пољском, Авганистаном, Ираном, Турском, Монголијом и Немачком.
• -Све више и на западу сазрева уверење о потреби обнове односа са СССР пре свега због привредне сарадње
• -Прве потезе на западу у правцу нормализовања односа са СССР предузимају Енглези
• -1. фебруар 1924, лабуристичка влада Ремси Мекдоналдом службено признаје СССР
• -14. април 1924. Англо-совјетска конференција у Лондону
• -Спорна питања: руски дугови, национализована имовина британских грађана, совјетски захтев за одобравање новог зајма.
• -8. август 1924. Совјетско-британски политичко-трговински уговори
• -Совјетска влада признала обавезу враћања оних зајмова које је Русија начинила у Великој Британији до 1914, под условом да Енглези СССР-у обезбеде зајам за обнову њене привреде
• - У трговачком уговору две стране су једна другој признале статус најповлашћеније нације
• -Нова Балдвинова влада конзервативаца одбија ратификуацију уговора са СССР-ом, што је погоршало англо-совјетске односе.
•
• -август 1924, Италија званично признаје СССР• • -Октобар 1924, Француска признаје СССР• -Јануар 1925, Јапан признаје СССР и напушта
северни Сахалин• • -Једино САД средином 20-тих година није имао
успостављене односе са СССР• • - До тада,СССР је успео да успостави редовне
дипломатске, и привредне, односе са 22 државе
БАЛКАН, ПОДУНАВЉЕ,ДАЛМАЦИЈА, СЛУЧАЈ РИЈЕКА 1920-1924
• -Балканско-подунавско подручје и у периоду 1922-1925. једно од најоситљивијих подручја европске политике
• -Поприште сукоба посебно Италије и Француске око политичког утицаја, као и супротности између побеђених земаља (Мађарске и Бугарске) и земаља Мале Антанте
• -Смиривање југословенско-италијанских односа након Рапалског уговора из новембра 1920. краткотрајно
• -Италија не жели да изврши Рапалски уговор и да се евакуише из оних делова Далмације Сушак, Биоград на мору, Пакоштан, Пашман и Дуги оток.
• -3. март 1922, у Ријеци италијански националисти, преузимају власт
• -Погоршање италијанско-југословенских односа
• -До извесног попуштања затегнутости долази у току Ђеновске конференције
• -9. април 1922, летовалиште Санта Маргарита, Споразум Италије и Југославије којим се Италија обавезала да ће извршити Рапалски уговор, не одричући се, мере коју је у међувремену извела у Ријеци
• • -Долазак фашиста на власт у Италији изазива у
Југославији велико узнемирење• • -10. фебруар 1923, Ратификација конвенција из Санта
Маргарите и Рима, марта 1923, италијанске трупе коначно напуштају делове Далмације који су према Рапалском уговору припали Краљевини СХС
• -Септембар 1923, Италија фактички врши анексију Ријеке • • -Југословени одлучују да прихвате анексију Ријеке• • -27. јануар 1924, Римски уговор Италије и Југославије која се
одрекла Ријеке, пристајући на њену анексију Италији• • -Италијани се обавезали да ће се борити за очување статуса кво
на Балкану и у Подунављу• • -16. Март 1924, на основу Римског уговора извршено припајање
Ријеке Италији•