3. festival ambijentalnog pozori{ta · kom priprema za prvi festival zadesila nas je svetska...

^ETVRTAK, 11 . a v g u s t 2011 , b r o j 5 0 6 4 , g o d i n a X V, c e n a 30 d i n , 20 d e n , 1 K M , 0 . 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a , 1 . 2 E U R ( C G ) www.danas. rs

3. festivalambijentalnog

pozori{taOD VE^ERAS

III~ e t v r t a k , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 1 .II vr|ava ~ e t v r t a k , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 1 . vr|avaeatarTeatarT

„I zme|u igre i prostoramora da postoji nekimisti~ni dosluh otoleranciji. On moèda ide i do potpunograzumevanja, kao {to je to slu~aj saSmederevskom tvr|avom. Ovo zdanjese slojevima sopstvene razgranatepri~e ve} izdvojilo iz op{teg konteksta ipostalo univerzalna scena, stamena,sna`na, od te{kog kamena sazdana, aopet meko podatna za svakoma{tovito istraìvanje sveta, avanturunajdelikatnije igre, nezavisno od bilokojeg polazi{ta, ~injenice, ilikonstante. Festival Tvr|ava teatar jeu{ao u taj dosluh spreman da sa svojestrane pretrpi uticaj postojanosti ovekamene utvrde, i da nju postojanopodràva u spremnosti da prividno nasvaki pogled bude druga~ija“, napisalaje, izme|u ostalog, u katalogu zaovogodi{nji festival Vida Ognjenovi},predsednica Saveta Festivala Tvr|avateatar. A, o novom terminu Tvr|aveteatra, njegovoj sopstvenoj produkciji,siroma{nom ali ponosnom festivalu...govori za Danas.

Rekoste nedavno da stefestivalom osvojili ne samoSmederevsku tvr|avu ve} i ~itavgrad i da ste dotakli i samo nebo.Kuda }e nas ove godine odvesti„vise}i snovi“?

- Upravo naslov Vise}i snovi zaspektakl kojim }e ovogodi{nji festival

Tvr|ava teatar biti otvoren, najboljeozna~ava i prostor i ideje, pa akoho}ete i zajedni~ke stilske odlikeizvo|a~kih istraìvanja kojim }e seodlikovati desetodnevni festivalskirepertoar. Predstave koje se rade zaotvoreni prostor s razlogom teè kaisku{avanju visine, te nove pozori{nedimenzije, nimbusa iznad nas, kaometafore beskraja i slobode, kaoneograni~enog polja igre koje menja ina~in posmatranja i doìvljaja.Tamo, u te visine, smo se sFestivalom uputili i ove godine.

San da prostor Tvr|ave oìve[ekspirovi junaci kao Hamlet,Ri~ard III ili Henrik VIII jo{ nijepostao stvarnost, ali je zato zaìvelaideja o sopstvenoj festivalskojprodukciji. [tavi{e, dve predstavenamenski su pravljene za Tvr|avateatar. Ho}e li mo`da u budu}nostibiti jo{ vi{e premijera?

- Da, da, Tvr|ava, na ~ijim sezidovima, kao na kakvom licu, videzapisi davnih doga|aja, bila bi prostoprirodna sredina za te sloène i ve~nosavremene [ekspirove i druge klasi~nei moderne dramske junake.Ovogodi{nje festivalske predstave,jedna koprodukcija pozori{ta Patos izSmedereva sa italijanskim pozori{temi druga, festivalska produkcija potekstu modernog Ibzena, kako ina~ezovu savremenog norve{kogdramskog i proznog pisca Juna Fosea,bi}e neka vrsta prethodnice, one }e{irom otvoriti kapije i najaviti povorkeuloga i izvo|a~a koji }e nastanjivatiTvr|avu iz festivala u festival.

Imate li uvid u to koliko seSmederevski festival pro~uo izvangranica na{e zemlje, pre svega uregionu i ho}e li mo`da, upravo,danas vrlo va`na, regionalnasaradnja biti njegov mogu}i profilu budu}nosti?

- U tom pogledu moèmo dabudemo zadovoljni. Iako je tek napo~etku, festival Tvr|ava teatar je ve}zauzeo vrlo vidno mesto u katalozimaletnjih festivala na otvorenom i to nesamo u regionu, nego i u Evropi.ûveno pozori{te Titanik iz Nema~keponudilo nam je ve} posle prvognastupa na Tvr|avi koprodukciju. Iove godine trupa koja otvara Festivaldo{la je na svoju inicijativu. Pozori{taiz regiona s velikim entuzijazmomprate rad Festivala, ali im jedosada{nji termin predstavljaoozbiljnu smetnju, jer je avgust mesecvreme kolektivnih odmora, {to zna~ida je za njih nemogu}e da u tomterminu organizuju gostovanje. Zatosmo odlu~ili da novi termin festivalaTvr|ava teatar bude prva polovinajula. To je i za festivalsku produkcijupogodnije vreme.

Koliko ima sluha za jednuovakvu manifestaciju kod onih kojiodlu~uju o finansijama?Prepoznaju li u njoj dugoro~nostrate{kog partnera za Smederevoili samo jo{ jednog korisnika,ionako, za sve a posebno zakulturu, skromnih budèta?

- Ima razumevanja, na to nemoèmo da se poàlimo, ali nemadovoljno para. Mi smo vam jedan

V e} u toku prvog festivalagotovo preko no}i desilesu se promene koje smoèleli. Odjednom su tvr-|ava i Smederevo sa svo-jim muzejem, arhivom, trgom, {etali-{tem postali to, velika scena za izvo|e-nje najzahtevnijih programa, od uli~nihdo ambijentalnih predstava, procesija ikoncerata. Smederevo je za mnoge bilootkri}e iako je samo sat vremena uda-ljeno od Beograda. Mnogi su mi reklida su prvi put u taj grad do{li ba{ povo-dom Tvr|ava teatra. Sad vi{e nikome izBeograda i okolnih gradova nije dalekoputovati radi umetni~kog programa iizuzetnosti doìvljaja na koji na{a pu-blika ba{ nije naviknuta. Vrlo je neuo-bi~ajeno kod nas da na neku predstavuili otvaranje festivala do|e hiljadu gle-dalaca a kod nas u Smederevu je to uo-

bi~ajeno. Na dva dosada{nja otvaranjabilo je po deset hiljada ljudi - kaèumetni~ka direktorka i selektorka festi-vala Tvr|ava teatar, Branislava Lije{e-vi}, dodaju}i da je sama Smederevskatvr|ava sada dobila najve}u valorizaci-ju od vremena \ur|a Brankovi}a, a daje Smederevo grad koji je obe}ano ispu-nio. Otkrio je, naime, nove vidike svo-jih urbanih posebnosti i prepoznat jekao grad ambijentalnog festivala, doda-je sagovornica Danasa.

Kako te~e saradnja sa Ministar-stvom kulture, privredom i lokalnomsamoupravom, a kako sa umetnicima?

- Ako postoji model saradnje sa lo-kalnom samoupravom to je moje dvo-godi{nje iskustvo rada na ovom festi-valu. Grad i gradona~elnik su se posta-vili kao pravi doma}ini svemu {to imaveze sa kulturom i umetno{}u. U svomdugom iskustvu vezanom za usposta-vljanje i organizaciju jednog festivalanisam srela ljude koji ìve za to {to suèleli u svom gradu i uspostavili, upr-

kos svim problemima koji su nastali uvreme planiranja prvog festivala. To-kom priprema za prvi festival zadesilanas je svetska ekonomska kriza, koja isad pokazuje svoje negativne efekte na-ro~ito kad je u pitanju kultura. Moglismo odustati. I to je bila mogu}nost,kao {to je postojao izazov izvesti festi-val po cenu velikih neizvesnosti.

Ministarstvo kulture odmah je pre-poznalo zna~aj ovakvog festivala i odprve godine pomoglo sredstvima kojasu nekad bila i jedina. Privreda zahva-}ena problemima nije mogla da namzna~ajnije pomogne. Ipak, po{to jekultura navikla na snalaènje i ima vi-talnost za opstankom, nekako se izvla-~imo u nadi da }e bolji dani do}i.

Umetnici vole kad se otvori jo{ jed-na scena a oni koji su nastupali na na-{im scenama ne mogu da veruju koli-ko su uslovi za igranje posebni. Dunavje odmah tu, velika evropska reka kojadonosi energiju drugih prostora. Ti{i-na je jo{ jedan kvalitet na{e scene.

Festival se, tre}u godinu zaredom,otvara predstavom spektaklom, {to jeuslovljeno samim prostorom u komese odvija. Novost je i festivalska pro-dukcija. Kako, kao selektorka, defini-{ete ovogodi{nji program?

- Veliki ambijentalni spektakli prois-ti~u iz uslova koje pruà sama tvr|ava.Bio bi ispu{ten veliki argument sametvr|ave da se takvi programi nisu poja-vili. Njih retko imamo priliku da gleda-mo u Srbiji. Time smo se, dakle, rukovo-dili i ove godine, uostalom, ve} smo prvegodine spektakularnim otvaranjem

skrenuli pa`nju na sebe. Ove godine ide-mo korak dalje. Realizovali smo kopro-dukciju sa teatrom Lete}i ljudi iz Stra-zbura. Dogovorili smo i izma{tali pro-gram specijalno za na{ prostor. Bi}e tovise}i snovi na Balkanu - kao Ikar. Retkaje prilika da se moè napraviti kopro-dukcija sa jednim svetskim pozori{temi nama ovde, koji nemamo nikakvo is-kustvo u takvim pozori{nim poduhvati-ma, to samo moè da godi.

Osim toga i ostatak programa jeatraktivan i uprili~en na{im uslovnosti-ma. Tu je drugi francuski teatar sa ~eti-ri uli~ne atrakcije, mjuzikl iz Ujvidekisinhaza, nova postavka Nu{i}a, jedanHamlet blizak mladima, Predstava zamuziku, @enidba, prva produkcija Tvr-|ava teatra Ja sam vetar, Brat, kopro-dukcija teatra Patos i teatra Korea iz Le-}ea, radionica iz Bergama sa naslovomSuvenir... {ta jo{ dodati.

[ta }e EU projekat „Dramskaedukacija za interkulturalno u~e-nje“, koji se sprovodi od ove godine,zna~iti za budu}nost teatra i festival?

- Svaka edukacija je va`na. Zna~ajneprekidnog u~enja i prihvatanja novihsaznanja i tu|ih iskustava je neproce-njiv. Ko to ne zna taj je ve} u pro{lomvremenu. Sve {to dolazi kao iskustvoevropskih stvaraoca pomera granicena{ih ograni~enosti. Za festivale i pozo-ri{ta to je izlazak iz mraka tradicional-nog poimanja pozori{ta gde ima malonapretka i razvoja.

VIDA OGNJENOVI]: Od slede}e godine festival u julu

VISE]I SNOVIIvana Matijevi}

ponosno siroma{an Festival. Sre}a{to se Grad Smederevo pona{a kaomesto u kojem je vredelopokrenuti jedan ovakav kulturniprojekat. U stvari to ima dazahvalimo odli~nomgradona~elniku Umi~evi}u kojinam je, ve} pri prvim razgovorimao osnivanju Festivala, naglasio daizostavimo skepsu i kuknjavu, jerse time postiè samo depresija.Ubrzo smo se uverili da je on ina~eantipod toga.

Ima li mladih pozori{nihprofesionalaca zainteresovanihza festival dovoljno da ne trebabrinuti o njegovoj budu}nosti ineguje li se neka nova publikaTvr|ava teatra?

- Nisam jo{ srela nekog koleguiz pozori{nog sveta a da se nije snavija~kom radoznalo{}uraspitivao za festival Tvr|avateatar. Podr{ka s te strane jepotpuno prirodna, jer svaki novifestivalski projekat je ujedno ioboga}enje na{e delatnosti. Miprotestujemo kad nebriga, ilinema{tina ukidaju festivale, aslavimo svaki napor da se pokrenui odrè. Ina~e, kad me ve} pitate zapubliku, da vam kaèm da Tvr|avateatar ve} ima ne samo na hiljaderedovnih posetilaca, ve} pravepoklonike, zaverenike, ozbiljnepripadnike Festivala, koji }e nasbraniti od svih sumnji, a u prvomredu od onog kvazi razumnog, a ustvari przni~avo nam}orskogpitanja: ̂ emu sad odjednom novifestival kad ni ove ne moèmo daodràvamo. Pa onaj ko ne moè, iline ume, ne treba ni da ih zapo~inje,to je na{ odgovor.

Iako je tek na po~etku,festival Tvr|ava teatarje ve} zauzeo vrlovidno mesto ukatalozima letnjihfestivala na otvorenomi to ne samo u regionu,nego i u Evropi

“ BRANISLAVA LIJE[EVI]: Izlazak iz mraka tradicionalnog poimanja pozori{ta

Vida Ognjenovi}Nisam jo{ srela nekog kolegu

iz pozori{nog sveta a da se nije s navija~kom radoznalo{}u raspitivao

za festival Tvr|ava teatar

KATE KAPURALICAnajbolja predstava

Kultna predstava Narodnog pozori{ta izSombora danas je aktualnija nego ikad,kako zbog svoje socijalne osve{}enosti,tako i zbog sna`ne emotivnosti koja sascene nezadrìvo prodire u publiku, {tou dana{njoj diktaturi otu|enja predsta-vlja dobrodo{ao i preko potreban izuze-tak. Vreme je naj~e{}e nemilosrdno pre-ma pozori{nim predstavama, a njihovrok trajanja ~e{}e se meri danima negogodinama. Somborska Kate svojim se ve-likim srcem, profilisanim gluma~kim do-prinosima i virtuoznom reìjskom po-stavkom uspe{no usprotivila tom zlat-nom pravilu potro{a~kog pozori{ta, i bezdileme se nametnula kao najbolja pred-stava ovogodi{njeg festivala.

JAGO[ MARKOVI]najbolji reditelj

Re~ je o velikom ceremonijal-majstorusomborske Kate Kapuralice, koja se moèpromatrati i kao li~na karta njegove redi-teljske poetike. Nesputana ma{ta koja upotocima te~e iz svih planova scenskeigre, neupitna mo} duhovitog razigrava-

nja celokupnog gluma~kog ansambla iduboko razumevanje arhai~nog dubro-va~kog teksta Vlaha Stulija sredi{nji surazlog zavodljivosti Kate Kapuralice, a nje-gova rediteljska postavka i nakon petna-est godina nije izgubila na sveìni.

SA[A TORLAKOVI] najbolji glumac

Luka Sa{e Torlakovi}a ve} od prvog po-javljivanja na sceni osvaja svojom rabi-jatnom pojavom u kojoj se me{aju agre-sija i ljubav, sebi~nost i roditeljski altrui-

zam. Dubokog glasa koji besprekornopoga|a sve suptilne trilere dubrova~kogmelodioznog govora, Torlakovi} maksi-malno koncentrirano gradi ulogu od po-~etne netrpeljivosti prema svojim bli`nji-ma do potresnog crescenda u kojem se

razotkriva kao emotivni mu` i otac poro-dice. Somborski glumac ni u jednom tre-nutku ne upada u zamku preteraneemocionalne karikaturalnosti, koriste}isva raspoloìva gluma~ka sredstva dave{to poentira komi~ka sredi{ta upisanau Stullijev tekst.

EMINA ELORnajbolja glumica

Emina Elor hrabro se uhvatila u ko{tac sjednim od najteìh zadataka u ma|arskojdramskoj knjièvnosti, zaigrano i ve{totuma~e}i Lucifera u Mada~evoj ôveko-voj tragediji. Svojim energi~nim nastu-pom Emina Elor davala je ritam ma{tovi-to koreografiranoj predstavi u reìji Koka-na Mladenovi}a, neprestano se opiru}iponavljanju istih gluma~kih re{enja.

KAO IKARDragan Sto{i}

Korak daljeDruga novina ovogodi{njeg festivala je predstava koja se radi za program Tvr|ava teatra.Ulazimo u projekat koji }e nam doneti prva iskustva u produkcionom smislu. Odabrali smosavremenog, norve{kog pisca, Juna Fosea, i njegovu dramu Ja sam vetar. Izbor drame jeu skladu sa opredeljenjem selektora da se da prednost savremenom tekstu, temama ko-je se ti~u ~oveka danas. Dva ~oveka, Prvi i Drugi, zahva}eni olujom na okeanu, suo~eni sasopstvenim limitima, nasuprot univerzuma i snazi elemenata koji ih okruùju. Reditelj pr-ve produkcije Tvr|ave teatra je Stevan Bodroà, mladi i ambiciozni umetnik koga znamopo spremnosti da se upusti u uzbudljive pozori{ne izazove. Verujem u uspeh njegovog ina{eg prvog ambijentalnog pozori{nog projekta. Osim toga, svaki nova pozori{na predsta-va je radost glumcima, publici i doprinos kulturi i njenom utemeljenju u prostoru gde sepravi. Ova festivalska produkcija je korak dalje. Ne èlimo da tapkamo u mestu ve} da seiz godine u godinu razvijamo - kaè Branislava Lije{evi}.

Branislava Lije{evi}Veliki ambijentalni spektakli proisti~u iz

uslova koje pruà sama Tvr|ava

TVR\AVA teatar 02 (2010) / priznanja

Kultna predstava Narodnog pozori{ta iz Sombora danas aktualnija nego ikad:

Kate Kapuralica

@iri drugog festivala Tvr|ava tea-tar radio je u sastavu: \ur|ija Cve-ti} - glumica iz Beograda (pred-sednica), Ljiljana Todorovi} - redi-teljka iz Beograda i Matko Boti} -pozori{ni kriti~ar iz Rijeke.

@iri tre}eg festivala Tvr|ava teatarradi}e u sastavu: Ljiljana Todoro-vi} - glumica (predsednica), Zlat-ko Pakovi} - pozori{ni kriti~ar iBranko Dimitrijevi} - dramaturg.

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

V~ e t v r t a k , 1 1 . a v g u s t

IV~ e t v r t a k , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 1 .

vr|avaeatarT

VISE]I SNOVI NA BALKANU- KAO IKARFlying people (Motus Modules), Strazbur (Francuska)i Tvr|ava teatar, Smederevo (Srbija)

Koreograf i plesa~ Brigitte Morel; Plesa~i Marie le Roy, AnnabelleKern, Ivan Favier.

[ta bi se desilo kada nas jedan prostor ne bi zadrào? Kada bi nasjedan deo ìvota ostavio bez gravitacije? Kada bi se tepih pod na{imnogama izdigao? To bi bila druga vremenska sfera, koja bi se poigralasa na{im ìvotima dozvoliv{i nam beskrajnu slobodu pokreta. Tako jeIkar poku{ao da pre|e granicu nemogu}eg, granicu zabranjenu za~oveka. Ovo je sada drugi pogled na svet koji upoznajemo. Ovo jetrenutak kada zaustavljamo kazaljke sata i trenutak kada ljudskaistorija staje. Po prvi put telu dajemo bezgrani~nu slobodu. Poputpovetarca, stiù nam zvuci daleke pro{losti iz krajeva u kojima je ìveoIkar. Zahvaljuju}i izuzetnim umetnicima, njihova nas muzika vra}a uduboku pro{lost i ujedno nosi u daleku budu}nost, nama jo{ stranu inepoznatu.

Trupu Motus Modules osnovali su 2001. Briìt Morel - plesa~ica ikoreografkinja i Ives Moroti - tehni~ar i gra|evinski inènjer. Grupu~ine profesionalni plesa~i, koreografi i tehni~ari koji su nastupali naraznim mestima. Ovaj kreativni tim bavi se razli~itim umetni~kimànrovima i izrazima. Njihova glavna prednost je sposobnost daponude „program po meri“, da izvode predstave koje su prilago|enenajrazli~itijim urbanim prostorima, da prilagode sekvence odabranim

temama. Motus Modules grupa putuje {irom sveta jo{ od 2001. istvara predstave pune emocija sa scenama iz nekog drugog sveta imagi~nim trenucima u vazduhu od klasi~nih pozori{ta do parkova,istorijskih spomenika i prostora pod otvorenim nebom. MotusModules stvara koreografske predstave ni na nebu ni na zemlji.

Prostorije koje grupa koristi Le Lieu su nekada bile za kamione.Nalaze se u selu u Alzasu u unutra{njosti Francuske i istovremeno sekoriste kao laboratorija, sala za probe, radionica, skladi{te i kaogostionica u kojoj su umetnici dobrodo{li, kao mesto u kom }e delitisvoje kreativne radove.

ÊTVRTAK, 11. avgust u 21 sat, Veliki grad Smederevske tvr|ave

BRATTeatar Koreja, Le}e (Italija) / PATOS, Smederevo (Srbija)

Ideja i reìja Salvatore Trama}ere; pomo}nik rediteljaFabricio Sakomano; asistent na sceni Maria RosariaPonceta; scenski pokret Silvija Traversi; Muzika Admir[kurtaj; Muzika uìvo (izvo|a~i) \or|o Distante, RediHasa/Antonio Aprile, Admir [kurtaj; Uloge Darko Petrovi},Danijel Todorovi}, Miljan Guberini}, Ana Pa{ti, An|elkaVuli}, Emran [abani, Ajnur Ibraimi, Damir Kriziv, AjnurRedèpi, Igor Petrovi}, Senad Sulejmani, Sead Kurti{i,Marija Miladinovi}, Vukosava Lazi}, Marija Mladenovi},Marko Stojanovi}. Po Prosja~koj operi Dòna Geja,produkcija Teatar Koreja i smederevski Centar za kulturu /PATOS, uz podr{ku Teatra publiko Puljeze, Bari (Italija),Ministarstva kulture Republike Srbije i grada Smedereva.

Pre tri godine imali smo sastanak sa grupom mladihRoma i mladih glumaca koji ìve pedesetak kilometaradaleko od Beograda, nekoliko stotina od Le}ea.Poku{avamo da napravimo pozori{te sa njima. Radimo uve~ernjim satima, posle dugih i napornih radnih dana,posebno za ljude romske nacionalnosti. Mi ne èlimo danapravimo novu profesionalnu pozori{nu kompaniju i mine traìmo dru{tveno pro~i{}avanje. [ta mi ho}emo da uradimo?Polazimo od teksta, Prosja~ke opere Dòna Geja. Potrebni su nam ljudii akteri u stanju da daju smisao i istinu sarkasti~nim re~ima Opere uvreme kada realnost postaje tanka linija izme|u istine i fikcije. Lopovi,zatvori, prostitutke, borbe {efova policije... to su nove teme i junacisveta okrenutog naopa~ke. Pri~a koja je igrana mnogo puta urazli~itim istorijskim periodima i na razli~itim mestima. Osam srpskihmladih glumaca, jedanaest Roma koji nisu glumci preuzeli su ulogesvedo~e}i o svojoj sopstvenoj kulturi. Kultura koja je, kao i sitni lopovikoji su na sceni, predodre|ena da nestane. Rezultat je „prezentacija“da igra sa stereotipima kulture dovodi u pitanje tanku granicu izme|ufikcije i stvarnosti (Salvatore Trama}ere).

Pitom narod koji luta i ne traì suverenitet, teritoriju, novac,markice, pe~ate i granice, ve} samo pravo da nastave da budu oni„drugi“ i „transcendentni“ ljudi za razliku od svih onih koji se bore zateritorije, zastave i palate; ljudi koji su, manje vi{e poput Jevreja, deoevropske istorije i identiteta, razli~iti od svih drugih, nau~eni da nebudu te{ki, da ìve zajedno, u stanju da idu preko i unutar granica, daìve me|u drugima, a da ne izgube sebe, da zadrè svoj identitet iakone grade svoju zemlju oko njega (Aleks Langer).

Predstava je nagra|ena me|unarodnim priznanjem za inkluziju„Tereza Pomodoro“ za 2010. Priznanje su ustanovili AsocijacijaNO’HMA i grad Milano. Dodeljuje se pod pokroviteljstvomMinistarstva spoljnih poslova i uz podr{ku predsednika RepublikeItalije. Me|unarodnim ìrijem, koji je dodelio ovu presti`nu nagradupredstavi Brat, predsedavala je Livija Pomodoro, a ~lanovi ìrija bila sunajpoznatija svetska imena pozori{ne reìje - Eu|enijo Barba, LavDodin, Dònatan Mils, Luka Ronkoni, Luis Paskval i Piter [tajn.

PETAK, 12. avgust u 21 sat, Mali grad Smederevske tvr|ave

JA SAM VETARProdukcija Tvr|ava teatar

Ja sam vetar (Eg er vinden) Juna Fusea (Jon Fosse) u prevoduRado{s Kosovi}a; reditelj Stevan Bodroà; scenografija i kostimiTatjana Radi{i}; autorka muzike Vedran Vu~i}; scenski pokret MarinaMi{i}; dizajn svetla Viktor Trifu; igraju Milutin Milo{evi} (Prvi) i Bojan@irovi} (Drugi).

Prvi put prevedenu na srpski dramu „Ja sam vetar“ Juna Fosea,najpoznatijeg savremenog skandinavskog dramskog pisca, dobitnikapresti`nog francuskog odlikovanja Ordre national du Merite za 2007. iIbzenove nagrade za 2010. izve{}e poznati beogradski filmski ipozori{ni glumci Milutin Milo{evi} i Bojan @irovi} u prvoj produkcijismederevskog, srpskog i evropskog festivala Tvr|ava teatar.

Jun Fose, pisac iz Norve{ke ro|en je u 1959. uHogesundu u Norve{koj, a danas ìvi u Bergenu. Prviobjavljeni roman mu je roman 1983. Raudt, svart/Crveno,crno (1983), a prva drama Og aldri skal vi skiljast/Neko dolazi(1994). Pisao je romane, pripovetke, poeziju, de~je knjige,eseje i drame. Radovi su mu prevo|eni na vi{e od 40 jezika.Poznat je kao jedan od najve}ih svetskih savremenihpisaca drama. Svrstan je na 83. mesto na listi 100 ìvihgenija koju je objavio Dejli Telegraf. Dramu Eg er vindennapisao je 2007.

PREMIJERA - SUBOTA, 13. avgust u 21 sat, Mali gradSmederevske tvr|aveREPRIZA - NEDELJA, 14. avgust u 21 sat, Mali gradSmederevske tvr|ave

@ENIDBANarodno pozori{te Sombor

Nikolaj Vasiljevi~ Gogolj; adaptacija i reìja Ana \or|evi}; ulogeMilijana Makevi}; Olgica Nestorovi}; Tatjana [anta Torlakovi}; MarkoMarkovi}; Miljan Prljeta; Ninoslav \or|evi}; Branislav Jerkovi}; Sr|anAleksi}; Tijana Markovi}; Mihajlo Nestorovi}.

„Nagrada za najbolju dramsku predstavu u celini, na 61. festivaluprofesionalnih pozori{ta Vojvodine“.

PONEDELJAK, 15. avgust u 21 sat, Mali grad Smederevsketvr|ave

U SENCI HAMLETAPozori{na predstava za mlade De~jeg kulturnog centra Beograd

Tekst Irena Kraus po motivima Viljema [ekspira; prevod teksta sa{vedskog Vesna Stani{i}; reìja Anja Su{a; uloge Petar Ben~ina (Hamlet);Mi{a Daki} (Ofelija); Milo{ An|elkovi} (Laert); Vladica Milosavljevi}(Gertruda - Kraljica); Mladen Andrejevi} (Klaudije); Fe|a Stojanovi}(Polonije); Milan Paji} (Glumac 1); Milan Tankosi} (Glumac 2).

„O, ko }e ovaj umor da utaì,Kad sam li{en svega {to donosi san?Kada mi muku dana no} ne blaì,Te ja ne znam {ta je gore - no} il’ dan?“ (V. [ekspir, Sonet XXVIII).

UTORAK, 16. avgust u 21 sat, Mali grad Smederevske tvr|ave

INES DE KASTRONarodno pozori{te Uìce

Dò Kliford, portugalska tragedija; reìjaNemanja Rankovi}; uloge Ivana Pavi}evi}Lazi} (Ines de Kastro), Vahidin Preli} (PrincPedro/Hor 1); Nemanja Jovanovi}(Pa~eko/Hor 2); Bojana Ze~evi} (Blanka/Hor3); Divna Mari} (Dadilja/Stara ̀ ena/Hor 4);Slobodan Ljubi~i} (Kralj/Hor 5).

„Ljubavni trud izgubljen u narcizmu malihrazlika, nedu`ne `rtve koje stradaju zbogkrivih krvnih zrnaca i ru{ila~ka energijanezaja`ljive èlje za mo}i. Motivski kompleksiiz ~etrnaestovekovne legende ili dana{njegtelevizijskog dnevnika?“ (Matko Boti},dramaturg).

SREDA, 17. avgust u 21 sat, Mali gradSmederevske tvr|ave

ÂROBNJAK IZ OZAUjvideki sinhaz / Novosadsko pozori{te

Frank L. Baum - Tibor Zalam; reditelj Zoltan Pu{ka{; uloge AgotaFerenc (Doroti), Tama{ Hajdu (Toto); Aron Bala` (Stra{ilo); GaborPongo (Limeni ~ovek); Zoltan [irmer (Lav kukavica); I{tvan Kere{i(ûvar kapija-Klju~ar); Atila Nemet (Vojnik); Daniel Husta (Veliki~arobnjak, Oz); Emina Elor (Ve{tica sa zapada); Terezia Figura (Ve{ticasa severa); Agota Sila|i (Glinda); Gabriela Crnkovi} (Vo|a vrana); MateNe{i}, s.a (Vo|a vukova).

„Dva najve}a kvaliteta predstave ̂ arobnjak iz Oza Novosadskogpozori{ta su provokativna rediteljska postavka i sjajna gluma~kaizvedba“ (Igor Buri}, Dnevnik).

ÊTVRTAK, 18. avgust u 21 sat, Mali grad Smederevske tvr|ave

O@ALO[]ENA PORODICANarodno pozori{te u Ni{u

Branislav Nu{i}; reìja Andra{ Urban; uloge Petar Anti} (Agaton);Sanja Krstovi} (Simka); Dragi{a Veljkovi} (Tanasije); Katarina Arsi}(Vida); Dragoslav Savi} (Proka); Vesna Josipovi} (Gina); MladenMilojkovi} (Mi}a); Miroljub Nedovi} (Trifun); Aleksandar Krsti}(Advokat); Na|a Nedovi} (Danica); Evgenija Stankovi} (Tetka);Sneàna Petrovi} (Sarka).

„Andra{ Urban, jedan od najprovokativnijih savremenih rediteljanapravio je inovativno i radikalno tuma~enje Nu{i}evog dela“.

Petak, 19. avgust u 21 sat, Mali grad Smederevske tvr|ave

Tr e } i m e | u n a r o d n i a m b i j e n t a l n i f e s t i v a l T V R \ AVA t e a t a r 0 3 , o d 11 . d o 2 0 . a v g u s t a u S m e d e r e v u

TA K M I ^ A R S K IP R O G R A M

vr|avaeatarT

VI VII~ e t v r t a k , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 1 . ~ e t v r t a k , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 1 .

eatarT vr|avaeatarT

O vo je drugi put uop{teda se Jun Fose radi uSrbiji a i onda kad samga radio prvi put on jeve} uveliko bio poznat icenjen (Majka i dete u BDP). Ume|uvremenu je njegov ugled jo{porastao i on je trenutnonajizvo|eniji ìvi dramski pisac uEvropi, a mo`da i u svetu. Nazivajuga novim Beketom ili Beketom 21.veka, {to proizilazi iz korpusa temau njegovim dramama kao {to su:samo}a, izolacija, gubitak vere usmisao ìvota, poku{aja da se onapovrati, sukoba eros - tanatos, ali najednom suptilnom svakodnevnompsiholo{kom nivou jer treba prona}ismisao u malom, svakodnevnomìvotu a on upravo tu izmi~e. Pomom mi{ljenju, on tako|e sna`noizvire iz skandinavske dramsketradicije Ibzena i Strindberga. On jejedan moderniji Ibzen, sveden nasu{tinsku ~ovekovu potrebu zasmislom postojanja. Istinski velikipisac. Njegov knjièvni stil mogao biga opisati kao pisca „vrha ledenogbrega“ jer je osam devetina onoga o~emu on govori ispod povr{ineteksta. Njegove drame su ono {to unjima nije napisao, pregnantne,

sastoje se i od }utanja, pauza i to jeono {to glumci i ja treba daizvu~emo na povr{inu. Zato jeuzbudljivo igrati ga - kaè StevanBodroà, reditelj predstave Ja samvetar, prve produkcije Tvr|avateatra.

„Majka i dete“ bila je predstavakamernog tipa, sasvim prikladnaza jednu malu, intimnu pozori{nuscenu. Ni u drami „Ja sam vetar“,koju reìrate specijalno za Tvr|avateatar, ne postoji vi{e od dva lika.Da li to {to su ti likovi situacionoizgubljeni nasred morske pu~ine~ini ovu dramu pogodnom zapostavljanje u ambijent jednetvr|ave ili rasko{ni prostor ovogsmederevskog zdanja otvara nekedruge mogu}nosti?

- Va{e pitanje sadrì odgovor.Veliki je zadatak bio da se intimnost ikamernost Foseovog tekstatransponuje u Tvr|avu - otvorenprostor za 500 ljudi! Ipak, u tomprostoru ne{to radi za nas - zidinekoje su {titile srednjevekovnu vlastelusada „{tite“ nas od spolja{njeg,savremenog, uùrbanog sveta,pruàju}i na taj na~in nama i publicimogu}nost da se bavimo sadràjimakoju Fose i umetnost uop{te nude, dauronimo u sebe jer nam civilizacijazapravo smeta.

Tvr|ava ima fantasti~nu akustikukakvu sam ~uo jo{ samo u

Sa{i Torlakovi}u, glumcu Narodnog pozori{ta iz Somborau Smederevu pro{le godine pripala je nagrada za najboljumu{ku ulogu, za ostvarenje u komadu Kate KapuralicaVlaha Stulija u reìji Jago{a Markovi}a.

- Zaista, bilo je fenomenalno. Nisam obradovan samonagradom, nego ukupnom atmosferom. Najve}i utisakstvara Tvr|ava, igrate na otvorenom, publika je izvanredna.Pamtim i kamen i Dunav i duboko sam ube|en da ovajfestival ima sjajnu budu}nost. Malo su mi zasmetaliproblemi sa garderobom, ali to, valjda, mora tako da budekada igrate na otvorenom, pa te{ko}e, ipak, stavljate u drugiplan. Dakle, ko jednom u~estvuje na ovom festivalu,poèle}e da do|e i naredni put - isti~e Sa{a Torlakovi}.

Somborsko pozori{te i ove godine u~estvuje nafestivalu u Smederevu, gde }e se predstaviti komadom@enidba (Nikolaj Vasiljevi~ Gogolj/Ana \or|evi}). U ovojpredstavi, me|utim, Torlakovi} ne igra.

- Nisam u podeli uloga, ali }u biti u Smederevu,privatno i isprati}u nastup mojih kolega, a mo`dapogledam jo{ koju predstavu - kaè sagovornik Danasa.

\. Kuki}

P R AT E ] I P R O G R A M

Epidaurusu, poput rezonantne jekutije i daje mogu}nost zaintimnost na jedan ~udan na~in.Sama predstava ne pripadaambijentalnom teatru u naj{iremsmislu - nema dramaturgiju kojasme{ta radnju u prostor jednetvr|ave. Ali, impozantan prostorSmederevske tvr|ave pogodan jeda do~ara morsku pu~inu na kojojse odvija radnja, ~emu doprinosi ijedan tanak sloj vode koji }epokrivati scenu. Istovremeno, todaje efekat refleksije vode pozidovima tvr|ave a njenoisparavanje moglo bi da bude nekavrsta emanacije du{evnog,unutra{njeg sveta likova, koji se inalaze izme|u ̀ ivota i smrti, jave isna, jer se, zarobljeni na toj pu~ini,pitaju vredili se uop{te boriti ili setreba prepustiti vodenoj stihiji.

Kako uop{te gledate napozori{te pod otvorenim nebom,izvan neke zvani~ne institucije igra|evine njemu namenjene?Koje su njegove prednosti? Da limo`da publika radije tamo hrli?

- Teatar na otvorenom jeatraktivan a mi smo malozaboravili kako on izgleda. Iako jebilo nekih poku{aja da se na sli~anna~in kao u Smederevu oìvi iKalemegdan, sa raspadom biv{eJugoslavije, ovakav teatar iza{ao jeiz na{eg fokusa - Dubrovnik jeostao u Hrvatskoj, Budva u CrnojGori i te tradicije jednostavno vi{enije bilo. Ipak, taj otvoreni prostormagi~an je i opasan istovremeno.Igrati pod otvorenim nebom izvezdama je uzbudljivo, ali nijedovoljno, taj prostor trebasavladati, ne menjati ga negoiskoristiti tako da se publika uvu~eu pri~u, da ambijent radi za nju.

Leti je, naravno, lep{e da se sve radina otvorenom pa je i takvopozori{te privla~nije. Ali, umetnikmora da pazi {ta mu ta dinamikaoduzima. Ipak, drago mi je da mi seukazala takva prilika. Raditipredstavu pod otvorenim nebombio je izazov i nadam se da sam sesa njim izborio.

Kako vama, kao profesionalcu,ali i gledaocu, izgleda jedno takvopozori{no izvo|enje i uop{te~itav festival? Bilo je i mnogoopaski da je jo{ jedan pozori{nifestival u Srbiji suvi{an. Da li jeovaj opravdao svoje postojanje?

- Ovaj festival vrlo je specifi~anda bi bio suvi{an, izrazitokarakteristi~an da ne bi imao svojemesto. ̂ udesan je entuzijazammladih ljudi koji rade na njemu,èlja da se ova manifestacija na|ena mapi kulturnih de{avanja Srbije,Evrope, pa ~ak i sveta. A drugo,kada se prostor Smederevsketvr|ave ne bi iskoristio za ovakone{to bio bi to jo{ jedan oblikapsurda kakav kod nas ina~e vlada.U korenu svega je Tvr|ava koja jeveli~anstvena, magi~na. Iako nisam~ovek koji veruje u ideologiju „krvii tla“, ose}am ponos da je u Srbiji usrednjem veku izgra|ena jednatakva tvr|ava koja postoji i danas,kada ne~eg sli~nog, analognogtome u dana{njem vremenu,gotovo nema. Ona zaista u~ini dana trenutak sasvim jasno moèteda vidite likove iz [ekspirovihtragedija kako se kre}u njenimprostorom, prosto mami da se unjoj pravi teatar. Gest da se to iuradi logi~an je, prirodan, dolazi izzdravog razuma i inicijative, {to je,pogotovo ono prvo, retkost u Srbiji.

Teatar na otvorenom jeatraktivan a mi smomalo zaboravili kako onizgleda. Iako je bilonekih poku{aja da se nasli~an na~in kao uSmederevu oìvi iKalemegdan, saraspadom biv{eJugoslavije, ovakavteatar iza{ao je iz na{egfokusa - Dubrovnik jeostao u Hrvatskoj, Budvau Crnoj Gori i te tradicijejednostavno vi{e nije bilo

“JA SAM VETARIvana Matijevi}

Stevan BodroàOvaj festival vrlo je specifi~an da bi bio

suvi{an, izrazito karakteristi~an da ne biimao svoje mesto

Foto: Stefana Savi}

STEVAN BODRO@A: Uzbudljivo je igrati pod otvorenim nebom

Tvr|ava teatar predstavlja festival kojiafirmi{e ne samo grad, ve} i jedan am-bijent u kome se festival odràva -Smederevsku tvr|avu. Tvr|ava je sino-nima za na{ grad, i moè se re}i da sefestival na ovaj na~in oduìo istorijigrada, budu}i da su se na istom mestui pre nekoliko vekova odràvali raznifestivali i pozori{ne predstave - rekaoje Predrag Umi~evi}, gradona~elnikSmedereva za Danas isti~u}i da se naovaj na~in Smederevu vra}a stari sjajsrednjovekovne prestonice.

Prema njegovim re~ima, festival jeodli~na prilika da se Smederevo afir-mi{e u turisti~kom smislu.

- Dosad Smederevo nije imalo pri-like da se ovako brzo i produktivnoafirmi{e. Tvr|ava teatar od samog na-stanka nosio je epitet me|unarodnogfestivala, budu}i da su na repertoarupredstave pozori{nih trupa iz Nema~-ke, [panije, Holandije, Italije, Austrije idrugih zemalja. Sam program festiva-la predstavlja apsolutnu novinu za po-zori{nu scenu Srbije i regiona, i njego-

va regionalnost se oslikava i u ̀ iriju ~i-ji pojedini ~lanovi dolaze iz na{ih su-sednih zemalja - kaè Umi~evi}, kojiobja{njava da festival nema zna~aj sa-mo za grad, ve} i za celu dràvu.

- Gradu je stalo da festival postanetradicionalni, jer smo u njemu uvidelijednu manifestaciju koja podràvaistoriju i neguje tradiciju. Rezultati po-kazuju da broj posetilaca svake godi-ne raste za 5.000, i nadamo se da }e iove godine pose}enost biti ve}a negolani - naglasio je Umi~evi}. M. Krtini}

PREDRAG UMIÊVI]:Me|unarodni festival od samog nastanka

Foto: Stefana Savi}

Dramska edukacija zainterkulturalno u~enje

SA[A TORLAKOVI]: Bilo je fenomenalno

PREDRAGMARKOVI]: Povezivanje kulture i turisti~keprivrede

Pozori{ni festival u Smederevu i dèz festival u Ni{u, sa dugom tradici-jom, sjajni su primeri povezivanja kulturne i turisti~ke privrede. îtavniz kvalitetnih manifestacija razli~itog karaktera, od umetni~kog stva-rala{tva, do onih koji pomaù o~uvanju materijalnog i nematerijalnognasle|a, u fokusu su odluke Ministarstva kulture, informisanja i infor-macionog dru{tva da ih sufinansira. Zbog toga }u, nakon Ni{vila, li~nootvoriti i festival Tvr|ava teatar, kao {to sam to nedavno u~inio na 17.me|unarodnoj smotri narodnog izvornog stvarala{tva - „Mostovi Balka-na 2011“ u selu Jabuka kod Prijepolja ili 16. me|unarodnoj kolonijiumetni~ke keramike u Zlakusi kod Uìca. Pomenute manifestacije ve}su postale i turisti~ka atrakcija sa visokim umetni~kim nivoom i presti-òm u regionu - kaè ministar kulture u Vladi Srbije Predrag Markovi}.

A. V. Malu{ev

KRUPNE SITNICECENA pojedina~ne ulaznica zaprograme u Malom gradu je 300, akomplet ulaznica za sve programestaje 2.000 dinara. Kontakt telefoniza rezervacije su 026/619-069,064/8295-317 i 065/9449-332,elektronsku po{tu za rezervacijeslati na tvrdjavaŸgmail.com.

BESPLATNI PREVOZ - autobusimana relaciji Beograd - Smederevo -Beograd i ove godine u organizacijifestivala Tvr|ava teatar. Autobus }epolaziti ispred crkve Svetog Markasvakog dana u 18 sati, od 11. do 20.avgusta. Potrebno je rezervisatimesto u autobusu kod doma}iceputa, Dragane Doroslovac, natelefon 069/899-24-33 iliposredstvom elektronske po{te -prevoz.tvrdjavaŸgmail.com.

Tvr|ava teatar, osim primarnih aktiv-nosti koje su vezane za organizaciju i re-alizaciju festivala, strate{ki planira i or-ganizuje programe koje dugoro~no do-prinose unapre|enju dramskog obrazo-vanja mladih i razvoju dru{tvene zajed-nice. Jedna od takvih aktivnosti je u~e-{}e u projektu Dramska edukacija za in-terkulturalno u~enje koji se realizuje uokviru programa Podr{ka civilnom dru-{tvu koji finansira EU. Tvr|ava teatarkao partner, zajedno sa organizacijomBazaart iz Beograda kao nosiocem pro-jekta, i partnerskim organizacijamaCentar za kreativno odrastanje i multi-kulturnu saradnju iz Zrenjanina, Centarza razvoj civilnih resursa iz Ni{a, i Rou-del iz Karkasona (Francuska), sprovodiprogram obuke namenjen nastavnici-ma i pedagozima koji rade u {kolama idramskim grupama sa decom i mladi-ma, kako da primene dramske tehnikeza razvijanje tolerancije me|u mladima.Naime, dramska pedagogija u Srbiji ni-je priznata kao profesija i jo{ uvek nijezastupljena u {kolama, iako postoji veli-ka potreba za tim. Organizacija dram-skih aktivnosti u {kolama rezultat je en-tuzijazma pojedinih prosvetnih radnikakoji ~esto rade bez stru~ne podr{ke iadekvatnog dramskog obrazovanja.Program stoga ima za cilj da uputi pe-

dagoge kako da kroz dramske igre i radunaprede interkulturno obrazovanjemladih i postignu trajne efekte u~enja.

Po~etkom februara pozvali smoukupno 34 osnovne i srednje {kole izSmedereva, okolnih sela, SmederevskePalanke i Velike Plane, da se uklju~e uovaj program. Na poziv se odazvalo 11{kola koje su za u~e{}e u programu de-legirale po dva svoja predstavnika.

Program }e ukupno trajati godinu da-na, i obuhvati}e niz radionica u partner-skim gradovima u Srbiji. U Smederevukao regionalnom centru projekta, bi}e odr-àne ~etiri radionice, a tako|e }e biti izve-dene pozori{ne predstave koje }e pedago-zi razviti sa dramskim grupama mladih.

Kao kruna jednogodi{njeg rada, pla-nirano je da se zavr{na radionica odr ì uokviru festivala Tvr|ava teatar, u julu2012. godine, gde }e se susresti predstav-nici svih grupa iz Srbije i inostranstva.Mladi ~lanovi dramskih grupa radi}e narazvoju uli~ne pozori{ne predstave sa re-diteljima iz Francuske i Srbije. Predstava,koja }e imati za temu razumevanje razli-~itosti i kulturu dijaloga me|u mladima,bi}e premijerno izvedena kao deo prate-}eg programa festivala Tvr|ava teatar.

Podr{ka Evropske unije programuiznosi 119.176,07 evra. Dopunska sred-stva obezbe|uju Francusko-nema~kakancelarija za mlade i gradski i republi~-ki fondovi u Srbiji.

Autor je direktor festivala Tvr|ava teatar

PARTNERSKI EU PROJEKATDragoljub Marti}

12. AVGUST: Magija nastane - kad se svetla pogase u izvo|enju Planete inovativacaiz Smedereva - Prostor ispred Malog grada u 17 sati; Uli~ni teatar Promenada trupeSatsangham Company iz Strazbura u Francuskoj - Gradski trg u 19 sati; Put kulture -Tvr|ave na Dunavu, izlo`ba u Smederevskoj tvr|avi u produkciji Direktorata EK zapro{irenje EU i Ministarstva kulture Republike Srbije, od 20 sati; Vatrenii performansVatrena pesma trupe Satsangham Company - Gradski trg u 23 sata;13. AVGUST: Uli~ni teatar Razigrane maske trupe Satsangham Company - Gradskitrg u 17.30 sati; Dru{tvena odgovornost umetnika, tribina - LUDUS Istorijski arhiv od18.30 sati; Uli~ni teatar Vizija sna trupe Satsangham Company - Gradski trg u 19.30sati; Vatrenii performans Vatromet ljubavi trupe Satsangham Company - Gradski trgu 23 sata;14. AVGUST: Uspavana lepotica pozori{ta Timo~ke krajine Zoran Radmilovi} izZaje~ara - Gradski trg u 19 sati; 17. AVGUST: Predstava za muziku Seconhandersa iz Beograda - Gradski trg u 19.30sati;18/19. AVGUST: Suvenir trupe AteliercuncheoN iz Bergama u Italiji - Gradski trg u19.30 sati;20. AVGUST: Progla{enje pobednika i Lisabonska pri~a Sa{e Ili}a, Maje Volk,Beogradskih fadista i solista Baleta NP Beograd - Mali grad Smederevske tvr|ave;RADIONICA - italijanske trupe AteliercuncheoN, svakodnevno od 13. do 18. avgusta(11.00-14.00 i 16.00-18.00).

Satsangham Company

Uspavana lepotica

Lisabonska pri~a

Seconhanders

VIII ~ e t v r t a k , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 1 .vr|avaeatarT

3. festival ambijentalnog pozori{ta · kom priprema za prvi festival zadesila nas je svetska...

Documents