3. izvešaj o tokovima gotovine 2016 (.pdf)

Ekonomski fakultet Univerzitet u Kragujevcu

1

ANALIZA IZVEŠTAJA O TOKOVIMA FINANSIJSKIH SREDSTAVA

Prof. dr Predrag Stančić

1. Suština i informaciona osnova izveštaja o tokovima finansijskih

sredstava

Aktivnost preduzeća se može zamisliti kao neprestani tok sredstava na relaciji gotovina -

gotovina. Proces aktivnosti započinje izdavanjem gotovine i njenim pretvaranjem u

nenovčana sredstva (faktore proizvodnje), koja se na kraju procesa prodajom proizvoda ili

usluga konvertuju u novu gotovinu. U tom kontekstu nenovčana sredstva (stalna imovina,

zalihe, potraživanja i sl.) mogu se smatrati samo neophodnim tranzitornim stanicama na putu

od izdavanja novca za pribavljanje materijalnih elemenata procesa aktivnosti do primanja

novca od realizacije učinaka (gotovih proizvoda) te aktivnosti.

Za upravljanje finansijama preduzeća, od velike važnosti je kontrola i upravljanje tokovima

gotovine sa ciljem da prilivi obezbede normalnu novčanu reprodukciju utrošenih poslovnih

sredstava i isplatu dospelih obaveza o rokovima dospeća. Permanentan uvid u tokove

gotovine omogućava iznalaženje alternativa za saniranje eventualnih deficita ili upotrebu

suficita gotovine za finansiranje rasta i razvoja preduzeća ili otplatu dugova. Bez obzira na

važnost kontrole i upravljanja tokovima gotovine, tradicionalni finansijski izveštaji (bilans

stanja i bilans uspeha), zbog obračunske osnove na kojoj se sastavljaju, ne pružaju relevantne

informacije za te aktivnosti.

Naime, bilans uspeha efekte aktivnosti obuhvata na obračunskoj osnovi i izražava ih kao

razliku prihoda i rashoda alociranih na odgovarajući obračunski period. Zbog manjeg ili

većeg nepodudaranja prihoda i priliva, odnosno rashoda i odliva novca za određeni period,

obično, rezultat (dobitak) iskazan u bilansu uspeha (relacija prihodi i rashodi) ne odgovara

rezultatu utvrđenom na gotovinskoj osnovi (relacija prilivi i odlivi gotovine). Zato, u praksi

nisu retke situacije da preduzeća, i pored visokog neto dobitka iskazanog u bilansu uspeha,

imaju smanjenje salda gotovine i probleme u održavanju tekuće likvidnosti. Činjenica je i da

mnoga značajna primanja i izdavanja novca tokom obračunskog perioda ne tangiraju bilans

uspeha (npr. krediti, prodaja stalne imovine).

Prema tome, za upravljanje tokovima gotovine neophodno je rezultat utvrđen na obračunskoj

osnovi (u bilansu uspeha) “podesiti” tako da aproksimira neto prilivu gotovine po osnovu

procesa aktivnosti (prodaje). Upravo su za te potrebe tokom XX veka razvijeni izveštaji o

tokovima sredstava, kao pokušaj da se premosti razlika između obračunskog i gotovinskog

rezultata aktivnosti. Za razliku od bilansa stanja i uspeha kao direktnog produkta zaključka

poslovnih knjiga za određeni period, izveštaj o tokovima sredstava se dobija rearanžiranjem

podataka sadržanih u finansijskim izveštajima. Cilj izveštaja o tokovima je da pruži dodatan

uvid u izvore i upotrebu sredstava tokom posmatranog perioda.

Logika izveštaja o tokovima polazi od činjenice da svaka upotreba sredstava (ulaganja) mora

imati odgovarajući izvor. Metodološki, izveštaj o tokovima finansijskih sredstava se dobija

analizom stanja pojedinačnih pozicija imovine, obaveza i kapitala u dve vremenske tačke.

Uobičajeno se to sprovodi poređenjem stanja u dva sukcesivna bilansa stanja (sa početka i

kraja određenog obračunskog perioda). Naime, statična slika imovine i obaveza preduzeća,


2

koju pruža bilans stanja u određenom trenutku (01.01.) se pod uticajem niza poslovnih

operacija neprestano menja, a rezultat svih tih promena se objektivizira u bilansu stanja na

kraju posmatranog perioda (31.12.).

Poređenjem istovrsnih pozicija u dva sukcesivna bilansa stanja (sa kraja i početka

obračunskog perioda) može se utvrditi da je iznos pojedinih (ili svih) pozicija na kraju

perioda u odnosu na iste pozicije na početku perioda promenjen. Te razlike predstavljaju neto

efekat poslovnih transakcija koje su se u određenom periodu dogodile u preduzeću.

Izvlačenjem razlika po svim istovrsnim pozicijama, koje mogu značiti povećanje (+) ili

smanjenje (-) krajnjeg stanja konkretne pozicije u odnosu na početno stanje, i njihovim

pogodnim rearanžiranjem može se kreirati izveštaj o tokovima finansijskih sredstava. Taj

izveštaj omogućava analitičku rekonstrukciju pravaca i vrednosti tokova finansijskih

sredstava u posmatranom periodu (omeđenom sa dva sukcesivna bilansa stanja). U načelu,

tokovi mogu ići u dva pravca:

pribavljanja (izvora) finansijskih sredstava

korišćenja (upotrebe) finansijskih sredstava

Metodološki se postupak kreiranja izveštaja o tokovima finansijskih sredstava, u najopštijem

smislu, može predstaviti na sledeći način (Slika 1):

Bilans stanja

01.01.t.g

Bilans stanja

31.12. t.g.

Razlike istovrsnih

pozicija (+ ili –)

Izvori:

povećanja pozicija pasive

smanjenja pozicija aktive

Upotrebe:

povećanja pozicija aktive

smanjenja pozicija pasive

Izveštaj o tokovima finansijskih sredstava

(01.01. - 31.12. t.g.)

Za sastavljanje izveštaja o tokovima sredstava je neophodno, najpre, utvrditi razlike

istovrsnih bilansnih pozicija (povećanje ili smanjenje krajnjih stanja u odnosu na početna).

Utvrđene razlike se na izvore i upotrebu finansijskih sredstava klasifikuju na sledeći način:

sva smanjenja pozicija aktive i povećanja pozicija pasive se klasifikuju kao

pribavljanja (izvori) finansijskih sredstava a

sva povećanja pozicija aktive i sva smanjenja pozicija pasive se klasifikuju kao

korišćenje (upotreba) finansijskih sredstava.

Pojam finansijskih sredstava u literaturi, zakonodavstvu i svakodnevnici nije jasno određen.

Pod tim pojmom se podrazumevaju ukupna poslovna sredstva, obrtna sredstva, likvidna

sredstva, neto obrtna sredstva, gotovina itd. U skladu sa tim, izveštaj o tokovima finansijskih

sredstava nema opšteprihvaćenu i standardizovanu formu. Zato ćemo se ograničiti na dva

najčešće korišćena, i to:

izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava i

izveštaj o tokovima gotovine.


3

Radi ilustracije metodologije sačinjavanja izveštaja o tokovima finansijskih sredstava,

poslužićemo se bilansima stanja i uspeha datim u narednom primeru (Tabela 1 i 2).

Primer Akcionarsko društvo XYZ je u prethodnoj poslovnoj godini raspolagalo imovinom i izvorima koji su iskazani u

finansijskim izveštajima (bilansu stanja na kraju i početku poslovne godine):

Tabela 1. Bilans stanja (u 000 RSD)

Klasifikovanje

Aktiva 01.01. 31.12. Razlike Izvori Upotreba

Gotovina 300 478 178 178

Kratkoročne hartije od vrednosti 200 600 400 400

Potraživanja od kupaca 500 400 -100 100

Zalihe 900 600 -300 300

Obrtna imovina 1.900 2.078 178

Nekretnine, postrojenja i oprema 800 1.000 200

Nematerijalna ulaganja 200 200 0

Stalna imovina 1.000 1.200 200 200

Ukupna aktiva 2.900 3.278 378

Pasiva

Obaveze iz poslovanja (dobavljači) 700 600 -100 100

Ukalkulisane obaveze 200 100 -100 100

Kratkoročne finansijske obaveze 500 700 200 200

Kratkoročne obaveze 1.400 1.400 0

Dugoročni krediti 400 600 200 200

Ukupne obaveze 1.800 2.000 200

Obične akcije 300 300 0

Preferencijalne akcije 120 120 0

Kapitalni dobitak 180 180 0

Neraspoređeni dobitak 500 678 178 178

Kapital 1.100 1.278 178

Ukupna pasiva 2.900 3.278 378 1.078 1.078

U periodu od 01.01. do 31.12. prethodne godine, kompanija XYZ je ostvarila sledeći finansijski rezultat:

Tabela 2. Bilans uspeha (u 000 RSD)

Naziv pozicije Iznos

Neto prihod od prodaje 1.700

Cena koštanja prodatih proizvoda 1.000

Bruto dobitak 700

Amortizacija 100

Troškovi prodaje 80

Troškovi uprave 150

Poslovni dobitak 370

Kamata 70

Dobitak pre oporezivanja 300

Porez na dobitak (10%) 30

Neto dobitak 270

Dividende 92

Akumulirani dobitak 178

Dopunski podaci: Osnovni kapital preduzeća je pribavljen prodajom preferencijalnih akcija (1.000 kom.

nominalne vrednosti od 120,00 RSD) i običnih akcija (3.000 kom. nominalne vrednosti od 100,00 RSD), koje su

prodate uz premiju (ažio) iskazanu u poziciji Kapitalni dobitak. Odlukom o raspodeli, deo neto dobitka od

92.000 se isplaćuje u vidu preferencijalnih i običnih dividendi, a ostatak se reinvestira u proces aktivnosti.

Minimalno potrebni saldo gotovine iznosi 250.000 RSD.


4

2. Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava

Na bazi sagledavanja razlika svih istovrsnih pozicija aktive i pasive u dva sukcesivna bilansa

stanja (Tabela 1, kolona Razlike) i klasifikovanja tih razlika (Tabela 1, kolone Izvori i

Upotreba), moguće je rekonstruisati pravac i kvantitet kretanja ukupnih poslovnih sredstava

u periodu omeđenom datim bilansima. Klasifikovanje razlika i sastavljanje izveštaja o

tokovima ukupnih poslovnih sredstava šematizovano je na Slici 2.

Računi aktive Računi kapitala i obaveza

Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava

Upotrebe(izdavanja)

Izvori(primanja)

Slika 2. Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava

Korišćenjem podataka o izvorima i upotrebama ukupnih poslovnih sredstava iz Tabele 1

(kolone Izvori i Upotreba), u skladu sa pravilima utvrđenim Slikom 2, sastavljen je Izveštaj o

tokovima ukupnih poslovnih sredstava (Tabela 3).

Tabela 3. Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava (u 000 din.) Izvori

Upotreba

↓ Potraživanja od kupaca 100 Gotovina 178

↓ Zaliha 300 Kratkoročne hartije od vrednosti 400

Kratkoročne finansijske obaveze 200 Stalna imovina - Sadašnja vrednost 200

Dugoročni dugovi 200 Obaveze iz poslovanja (dobavljači) 100

Neraspoređeni dobitak 178 Ukalkulisane obaveze 100

978

978

Ovako sastavljeni izveštaj se analizira u kontekstu horizontalnih pravila finansiranja,

odnosno ročne usklađenosti izvora i upotreba finansijskih sredstava. Očigledno je da su

raspoloživi dugoročni izvori od ukupno 378.000 din. (povećanje dugoročnog kredita –

200.000 i neraspoređeni dobitak – 178.000) bili dovoljni da pokriju dugoročne upotrebe od

200.000 din. (povećanje stalne imovine – sadašnja vrednost), kao i stalno potrebna obrtna

sredstva koja će nova stalna imovina neminovno zahtevati, a koja bi trebalo finansirati iz

dugoročnih izvora.

Kao osnovna slabost ovako sačinjenog izveštaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava

ističe se činjenica da izražava samo neto efekte poslovnih transakcija na bilansne pozicije,

odnosno da ne uspeva da iskaže sve raspoložive izvore i upotrebe u posmatranom periodu.

Naime, izvor po osnovu neraspoređenog dobitka (178.000) je realno veći (iskazani neto

dobitak u bilansu uspeha je iznosio 270.000 din.). Takođe, amortizacija kao tipičan

negotovinski rashod kroz ovakav izveštaj nije iskazana na strani izvora. Iz tih razloga se

ovakav izveštaj u praksi obično proširuje relevantnim podacima iz bilansa uspeha, odnosno

utvrđivanjem Sredstava pribavljenih aktivnošću kao izvora.


5

Sredstva pribavljena aktivnošću predstavljaju zbir ukupnog neto dobitka i amortizacije iz

bilansa uspeha.

Ukupan neto dobitak iz bilansa uspeha, kao priliv kvalitetnih (trajnih) izvora

prikazuje se u Izveštaju kao priliv sredstava iz poslovanja (258.000), a njegov

raspodeljeni deo (dividende u iznosu od 92.000 din.) kao upotreba.

Amortizacija u računovodstvenom smislu predstavlja trošak jer rezultira iz potrebe da

se jednom učinjen izdatak za nabavku stalne imovine alocira na ukupni period njenog

korišćenja, kako bi se što tačnije utvrdio finansijski rezultat perioda. U finansijskom

smislu amortizacija ne podrazumeva periodično izdavanje novca (sredstva su

dobavljačima isplaćena u momentu nabavke) i ostaje na raspolaganju kao interno

kreirani izvor sredstava za alternativne upotrebe u preduzeću. To je najlakše uočiti u

situaciji kad je neto dobitak = 0, kada pozicija gotovina raste za iznos obračunatih

troškova amortizacije (konverzija stalne imovine u obrtnu). Računanje sa

amortizacijom kao izvorom sredstava podrazumeva, radi izbegavanja njenog

dvostrukog uzimanja u obračun tokova, da se na strani upotrebe sredstava iskaže

bruto promena na stalnoj imovini:

Tablea 4. Obračun bruto promene na stalnoj imovini (u 000 din.) Amortizacija 100

+ Stalna imovina – sadašnja vrednost na kraju perioda + 1200

– Stalna imovina – sadašnja vrednost na početku perioda - 1000

Bruto promena na Stalnoj imovini 300

Unošenjem ovih korekcija u Tabelu 3 dolazi se do izveštaja predstavljenog tabelom 5.

Tabela 5. Dopunjeni izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava (u 000

din.) Izvori Iznos Upotreba Iznos

Sredstva pribavljena aktivnošću

Neto dobitak 270 Dividende 92

Amortizacija 100 Bruto promena Stalne imovine* 300

Potraživanja od kupaca 100 Gotovina 178

Zaliha 300 Kratkoročne hartije od vrednosti 400

Kratkoročne finansijske obaveze 200 Obaveze iz poslovanja (dobavljači) 100

Dugoročni krediti 200 Ukalkulisane obaveze 100

1.170

1.170

U kontekstu horizontalnih pravila finansiranja je očigledno da izvori iz aktivnosti (neto

dobitak i amortizacija) nisu bili dovoljni da pokriju bruto povećanje stalne imovine i isplatu

dividendi, što je bio razlog za povećanje dugoročnog zaduživanja.

3. Izveštaj o tokovima gotovine

3.1. Kategorizacija novčanih tokova preduzeća

Jedinstveni tok priliva i odliva gotovine u preduzeću se, za analitičke potrebe, u skladu sa

Međunarodnim računovodstvenim standardom 7 – Izveštaj o tokovima gotovine (Statement

of Cash Flows), diferencira sa aspekta porekla na:

novčane tokove iz poslovne aktivnosti,

novčane tokove iz investicione aktivnosti i

novčane tokove iz finansijske aktivnosti.


6

Novčani tokovi iz poslovne aktivnosti (redovne i dopunske) preduzeća tangiraju prihode i

rashode (bilans uspeha) za određeni period, a razlika priliva i odliva gotovine iz poslovne

aktivnosti predstavlja neto gotovinski tok. Na tokove gotovine iz poslovne aktivnosti utiču i

tzv. bezgotovinski računi koji ne podrazumevaju efektivno kretanje gotovine, ali indirektno

povećavaju ili smanjuju prilive i odlive gotovine. Tipičan predstavnik tokova gotovine

nastalih po ovom osnovu su rashodi otpisivanja materijalne i nematerijalne stalne imovine

(amortizacija). Prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti bi se mogli šematizovati na

sledeći način:

Prilivi gotovine Odlivi gotovine

prilivi od avansa i prodaje proizvoda, robe i usluga,

prilivi po osnovu različitih prava (patenti, autorstvo

i sl.), provizija, naknada, premija, regresa,

subvencija,

prilivi po osnovu smanjenja zaliha,

prilivi po ugovorima iz poslovne i trgovinske

aktivnosti (kamate, rente i sl.),

prilivi po osnovu povećanja ostalih kratkoročnih

potraživanja (premije, dotacije, subvencije,

zaposleni i ostali poslovni prihodi)

Bezgotovinski računi

amortizacija materijalne i nematerijalne imovine,

amortizacija prirodnih resursa,

smanjenje (amortizacija) diskonta kod hartija od

vrednosti.1

odlivi po osnovu avansa i isplate dobavljača,

odlivi po osnovu povećanja zaliha,

isplate kamate tokom obračunskog perioda

isplate zarada, naknada i ostalih ličnih rashoda,

isplate poreza na dobit, javnih prihoda (akcize,

PDV, carine i ostale dažbine)

Bezgotovinski računi

Smanjenje (amortizacija) premija kod hartija od

vrednosti

Novčani tokovi iz investicione aktivnosti čine drugi segment izveštaja o tokovima gotovine.

Rezultat su promena vrednosti stalne imovine preduzeća tokom posmatranog perioda. U

bilansnom smislu, stalnu imovinu preduzeća mogu činiti nekretnine, postrojenja i oprema,

nematerijalna ulaganja, dugoročni finansijski plasmani i ostale pozicije, iz čega proizilazi da

se tokovi po svakoj od ovih pozicija mogu posebno obuhvatiti i odvojeno analizirati. Prilivi i

odlivi gotovine iz investicione aktivnosti mogli bi se šematizovati na sledeći način:2


prilivi od prodaje stalne imovine,

prilivi (kapitalni dobitak) po osnovu prodaje

dugoročnih finansijskih plasmana3 (akcija ili

obveznica drugih preduzeća), osim prodaja za

poslovne ili trgovačke svrhe,

naplate kamate i dividende iz aktivnosti investiranja,

naplate po osnovu terminskih transakcija (opcije,

fjučersi, swap ugovori), osim kad se ugovori prave

za poslovne ili trgovačke svrhe ili se svrstavaju u

finansijske aktivnosti preduzeća

kupovina stalne imovine,

kupovina dugoročnih hartija od vrednosti ili

udela u drugim preduzećima, osim plaćanja za

instrumente koji se smatraju gotovinskim

ekvivalentima ili se drže za poslovne ili

trgovačke svrhe,

isplate po osnovu terminskih transakcija (opcije,

fjučersi, swap ugovori), osim kad se ugovori

prave za poslovne ili trgovačke svrhe ili se

svrstavaju u finansijske aktivnosti preduzeća.

1 Diskont ili premija na prodaji predstavljaju odstupanja tržišne cene određene hartije od vrednosti u odnosu na

njenu nominalnu vrednost. 2 Videti Mikerević dr D.: Izveštaj o novčanom toku (komentar), Finrar 11/2002, SRR Republike Srpske, str. 17-

37. 3 Finansijska ulaganja (plasmani), kao deo stalne (postrojenjske) imovine, izražavaju dugoročna novčana

ulaganja u tuđa preduzeća, bez namere ili mogućnosti da se na dan bilansa pretvore u likvidna sredstva. U

finansijska ulaganja uglavnom se svrstavaju učešća, hartije od vrednosti i dugoročni zajmovi. Cilj ovih ulaganja

nije pribavljanje određenih dugoročnih hartija od vrednosti radi njihove prodaje i zarade na razlici u ceni

(poslovne ili trgovačke svrhe) već je motivisano težnjom da se preko njih dugoročno učestvuje u dobitku tuđih

preduzeća. Opširnije videti Ranković dr J.: Teorija bilansa I, V prošireno i potpuno prerađeno izdanje,

Ekonomski fakultet Beograd, 1992., str. 350-353.


7

Na bazi ove šeme jasno je da smanjenje bilo koje kategorije stalne imovine, nastalo po bilo

kom osnovu, predstavlja njenu konverziju u obrtnu imovinu, odnosno priliv gotovine u

gotovinski tok preduzeća. Nasuprot tome, povećanje bilo koje kategorije stalne imovine

pretpostavlja upotrebu gotovine, odnosno odliv iz novčanog toka po osnovu investicione

aktivnosti.

Novčani tokovi iz finansijske aktivnosti preduzeća čine poslednji segment izveštaja o

tokovima gotovine, koji obuhvata promene sopstvenog i pozajmljenog kapitala preduzeća i

isplate obaveze u vezi sa kapitalom (npr. glavnica duga, dividende). Pri tome, važi opšti stav

da svako povećanje trajnih izvora i pozajmljenog kapitala preduzeća predstavlja izvore, a

otplata tih kategorija izvora, uključujući otkup sopstvenih hartija od vrednosti i isplatu

dividendi upotrebu gotovine. U ovaj segment izveštaja o tokovima se integrišu i promene u

kratkoročnim kreditima, pod uslovom da nisu obuhvaćene kroz promene kratkoročnih

obaveza u prvom segmentu izveštaja. Karakteristični prilivi i odlivi gotovine iz finansijske

aktivnosti mogli bi se šematizovati na sledeći način:


prilivi od povećanja sopstvenog kapitala preduzeća

po osnovu prodaje emitovanih sopstvenih akcija i

drugih trajnih uloga,

prilivi od novih zaduženja (obveznice, krediti)

(neto priliv),

prilivi od finansijskog lizinga.

otkup sopstvenih akcija ili udela,

novčane otplate glavnice duga (plaćanje kamate po

kreditima svrstava se u poslovnu aktivnost),

isplate vlasnicima trajnog kapitala preduzeća

(dividende),

isplate po osnovu obaveza za finansijski lizing.

U Izveštaju o tokovima gotovine sastavljenom prema Međunarodnom računovodstvenom

standardu 7, svaki od pomenutih tokova čini poseban segment. Svrha svakog segmenta je da

istakne prilive i odlive gotovine, odnosno neto novčani tok (cash flow) proistekao iz

konkretne aktivnosti. Konsolidovanjem podataka iz svakog segmenta dolazi se do neto

povećanja ili smanjenja gotovine preduzeća u posmatranom periodu, kao što je ilustrovano na

Slici 3.

Slika 3. Komponente novčanog toka

Cash flow iz poslovne(operativne) aktivnosti

Cash flow iz investicione aktivnosti

Cash flow iz finansijske aktivnosti

Neto povećanje (smanjenje) cash flow

+

+

=

Prilivi gotovine po osnovu redovne poslovne aktivnosti

Prodaja osnovnih sredstava i dezinvestiranje

dugoročnih ulaganja

Prodaja hartija od vrednosti radi pribavljanja kapitala ili

preuzimanje novih kredita

Kupovina osnovnih sredstava i dugoročna ulaganja

Odlivi gotovine po osnovu redovne poslovne aktivnosti

Opoziv ili otkup sopstvenih hartija od vrednosti i isplata

dividendi

Neto povećanje (smanjenje) gotovine za analizirani period dodaje se na stanje gotovine sa

početka perioda iz čega rezultira saldo gotovine na kraju perioda, koji je predmet finansijskog

upravljanja u smislu ulaganja viška gotovine iznad minimalno potrebnog salda ili pokrivanja

eventualnog deficita. To je razlog zbog koga se promene stanja gotovine i gotovinskih

ekvivalenata ne uključuje u novčane tokove po osnovu aktivnosti.


8

3.2. Modaliteti izveštaja o tokovima gotovine

Za sastavljanje izveštaja o tokovima gotovine neophodnu informacionu osnovu čine:

sukcesivni bilansi stanja koji omeđavaju analizirani period (bilansi stanja na početku i

kraju analiziranog perioda),

bilans uspeha za analizirani period i

dopunski podaci (stanja pojedinih knjigovodstvenih računa za prilive i odlive koje

nije moguće identifikovati na bazi bilansa stanja i bilansa uspeha).

Na bazi informacija sadržanih u razlikama pozicija bilansa stanja na kraju u odnosu na

početak perioda moguće je identifikovati novčane tokove i kategorisati ih prema

aktivnostima iz kojih su proistekle na poslovne, investicione i finansijske.

U zavisnosti od načina iskazivanja tokova iz poslovne aktivnosti, u praksi egzistiraju dve

varijante (metode sastavljanja) izveštaja o tokovima gotovine, i to:

direktna i

indirektna metoda.

Direktna metoda polazi od celine poslovnih prihoda i rashoda iz bilansa uspeha, koje

postepenom korekcijom svodi na tok priliva i odliva gotovine iz poslovanja. Indirektna

metoda u iskazivanju tokova gotovine iz poslovne aktivnosti polazi od neto ili

neraspoređenog dobitka kome dodaje rashode iz bilansa uspeha koji nisu zahtevali odlive

gotovine (kao direktno povećanje gotovinskog toka). Operišući manje-više istim veličinama,

obe metode iskazivanja tokova gotovine iz poslovne aktivnosti rezultiraju istim iznosom neto

novčanog toka iz poslovne aktivnosti. Budući da direktna i indirektna metoda na isti način

iskazuju novčane tokove iz investicione i finansijske aktivnosti to ukupan neto novčani tok

preduzeća za određeni period mora biti identičan, nezavisno od varijante iskazivanja tokova

gotovine iz poslovne aktivnosti. Radi ilustracije metodologije sačinjavanja izveštaja o

tokovima gotovine poslužićemo se bilansima stanja i uspeha datim u Tabelama 1 i 2.

3.2.1. Izveštaj o tokovima gotovine prema direktnoj metodi

Direktna metoda izveštaja o tokovima gotovine, u segmentu tokova iz poslovne aktivnosti,

teži da iskaže glavne vrste bruto priliva i odliva gotovine iz poslovanja. Zasniva se na

prevođenju (korekciji) prihoda i rashoda (obračunskih tokova) iskazanih u bilansu uspeha na

prilive i odlive novca iz poslovne aktivnosti. Osnov za korekciju pojedinih bilansno iskazanih

prihoda i rashoda za određeni period čine promene na korespondentnim pozicijama obrtnih

sredstava i kratkoročnih obaveza. Razlike krajnjeg stanja u odnosu na stanje sa početka

analiziranog perioda, na odgovarajućim pozicijama obrtne imovine i kratkoročnih obaveza,

koriguju prihode i rashode perioda prema sledećoj šemi:

Promene tekuće aktive ili pasive

4 Uticaj na Gotovinu Način korekcije Prihoda (Rashoda)

5

obrtnih sredstava (sem gotovine6) oduzeti od prihoda ili dodati rashodima

obrtnih sredstava (sem gotovine) dodati prihodima ili oduzeti od rashoda

kratkoročnih obaveza dodati prihodima ili oduzeti od rashoda

kratkoročnih obaveza oduzeti od prihoda ili dodati rashodima

4 Razlike stanja pojedinačnih pozicija bilansa stanja sa kraja perioda u odnosu na početna stanja.

5 Ne radi se o an block korekciji već se konkretnom promenom određene pozicije obrtnih sredstava ili

kratkoročnih obaveza koriguje korespondentna pozicija prihoda ili rashoda. 6 Izuzimanje promena na poziciji gotovine je samo po sebi razumljivo jer izveštaj o tokovima gotovine treba da

pruži objašnjenje za razliku između početnog i krajnjeg salda gotovine. To je razlog što se promene stanja

gotovine ne uključuju u novčane tokove po osnovu aktivnosti.


9

Tako se o obimu priliva po osnovu prodaje (naplaćenih prihoda od prodaje) može suditi na

bazi promena salda pozicije potraživanja od kupaca – ukoliko je saldo u analiziranom periodu

porastao jasno je da deo prihoda iskazanih u bilansu uspeha ostaje nenaplaćen i da se kao

potraživanje prenosi u naredni obračunski period. U slučaju da je saldo potraživanja od

kupaca u tom periodu smanjen onda su prilivi gotovine veći od prihoda iskazanog u bilansu

uspeha jer su naplaćena ranije formirana potraživanja od kupaca. Na isti način se može

razmišljati o vezi cene koštanja realizovanih proizvoda i kretanja salda pozicija dobavljači ili

zalihe. Ukoliko je saldo obaveza iz poslovanja (dobavljača) u analiziranom periodu porastao

jasno je da deo cene koštanja iskazane u bilansu uspeha ostaje neisplaćen i da se kao obaveza

prenosi u naredni obračunski period. U slučaju da je saldo dobavljača u tom periodu smanjen

onda su odlivi gotovine veći od cene koštanja iskazane u bilansu uspeha jer su isplaćena

ranije formirane obaveze iz poslovanja. Ukoliko saldo zaliha poraste to znači da je preduzeće

pribavilo i platilo više zaliha nego što je potrošilo, odnosno da su novčane isplate za

pribavljanje zaliha veće od troškova zaliha iskazanih u ceni koštanja. U slučaju da se saldo

zaliha u nekom periodu smanji onda su odlivi gotovine manji od cene koštanja iskazane u

bilansu uspeha jer su isplate u vezi sa pribavljanjem zaliha manje od troškova zaliha

sadržanih u ceni koštanja, odnosno preduzeće je potrošilo sve zalihe pribavljene u tekućem

periodu, kao i deo zaliha pribavljenih u prethodnom periodu.

Uzimajući u obzir utvrđene razlike istovrsnih pozicija obrtne imovine i kratkoročnih obaveza

u prethodno prezentiranim sukcesivnim bilansima stanja preduzeća XYZ, korekcija prihoda i

rashoda (obračunskih tokova) iskazanih u bilansu uspeha za isti period na prilive i odlive

novca iz poslovne aktivnosti saglasno prethodnoj šemi prezentirana je u Tabeli 6.

Tabela 6. Novčani tokovi iz poslovne aktivnosti – direktna metoda (u 000 din.) Korekcija Novčani

Iznos + − Tok

Neto prihod od prodaje 1.700 100 1.800

Cena koštanja prodatih proizvoda 1.000 200 300 900

Bruto dobitak 700 900

Amortizacija 100 100 0

Troškovi prodaje 80 80

Troškovi uprave 150 150

Poslovni dobitak 370 670

Kamata 70 70

Dobitak pre oporezivanja 300 600

Porez na dobitak (10%) 30 30

Neto dobitak 270 570

Dividende 92 92

Neraspoređeni dobitak 178 178

Prezentirana Tabela 6 zahteva nekoliko objašnjenja za izvršene korekcije prihoda i rashoda.

Bilansno iskazani neto prihodi od prodaje uvećani su za smanjenje pozicije

potraživanja od kupaca u iznosu od 100.000 din. (prilivi po osnovu naplate prenetih

potraživanja iz prethodnog perioda). Proizlazi da bilansno iskazanim prihodima od

prodaje od 1.700.000 din. odgovaraju prilivi gotovine od 1.800.000 din.;

Rashodi po osnovu direktne cene koštanja prodaje zahtevali su manje odlive gotovine

od bilansno iskazanog iznosa za visinu smanjenja pozicije Zalihe (300.000 din.).

Istovremeno, iskazane rashode treba uvećati za iznos od 200.000 din., koji uključuje

smanjenje obaveza prema dobavljačima (100.000 din.) i ukalkulisanih obaveza

(100.000 din.). Direktnim izdacima po osnovu cene koštanja, u ukupnom iznosu od

900.000 din., treba dodati i odlive gotovine po osnovu troškova prodaje i uprave u

ukupnom iznosu od 230.000 din (150.000 + 80.000), pošto su isplaćeni u celosti (u


10

protivnom bi se pojavili kao obaveze u bilansu stanja na kraju perioda). Proizlazi da

ukupne isplate po osnovu cene koštanja realizovanih proizvoda i troškova perioda

iznose 1.130.000 din.;

Rashodi amortizacije iskazani u bilansu uspeha u visini od 100.000 din., shodno

prethodnim objašnjenjima, ne zahtevaju odlive gotovine tako da ne utiču na novčani

tok;

Rashodi kamate i poreza zahtevali su odlive u istom iznosu pošto su isplaćeni u

celosti (u protivnom bi se u bilansu stanja na kraju perioda pojavile obaveze za

kamate i obaveze za poreze), pa se moraju odbiti od neto priliva iz poslovanja.

Proizlazi da, posle izvršenih korekcija prihoda i rashoda, neto priliv gotovine iz poslovanja

iznosi 570.000 din. i znatno prevazilazi iskazani neto dobitak od 270.000 din. Radi

kompletiranja izveštaja o tokovima gotovine, ovaj neto priliv gotovine iz poslovanja potrebno

je dopuniti prilivima i odlivima koji ne tangiraju direktno prihode i rashode iz bilansa uspeha.

Ti prilivi i odlivi gotovine dolaze po osnovu investicionih i finansijskih aktivnosti preduzeća

i reprezentuju povremene i eksterne tokove gotovine.

Novčani tokovi iz investicione aktivnosti obuhvataju odliv gotovine radi pribavljanja nove

stalne imovine u visini od 300.000 din. (promena stalne imovine iskazane po nabavnoj

vrednosti) i kratkoročnih hartija od vrednosti u visini od 400.000 dinara. Proizlazi da neto

odliv gotovine iz investicione aktivnosti iznosi 700.000 dinara. Novčane tokove iz finansijske

aktivnosti reprezentuju prilivi po osnovu povećanja kratkoročnih i dugoročnih zaduženja

(200.000 + 200.000) umanjena za deo neto dobitka od 92.000 din. namenjen za isplatu

dividendi. Rezultat je pozitivan neto novčani tok iz finansijske aktivnosti od 308.000 din.

Izveštaj o tokovima gotovine7 prema direktnom metodu, na bazi podataka iz finansijskih

izveštaja preduzeća XYZ, prikazan je u Tabeli 7.

Tabela 7. Izveštaj o tokovima gotovine – direktna metoda (000 din.)

Novčani tokovi iz poslovne aktivnosti Pomoćna kolona Glavna kolona

Naplata potraživanja od kupaca 1.800

Isplate po osnovu cene koštanja i troškova perioda -1.130

Isplata kamate -70

Isplata poreza -30

I Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti 570

Novčani tokovi iz investicione aktivnosti

Povećanje kratkoročnih hartija od vrednosti -400

Povećanje stalne imovine - nabavna vrednost -300

II Neto novčani tok iz investicione aktivnosti -700

Novčani tokovi iz finansijske aktivnosti

Povećanje kratkoročnih kredita 200

Povećanje dugoročnih kredita 200

Isplata dividendi -92

III Neto novčani tok iz finansijske aktivnosti 308

Neto povećanje gotovine (I+II+III) 178

Gotovina na početku perioda 300

Gotovina na kraju perioda 478

Izveštaj pokazuje da neto povećanje gotovine u analiziranom periodu iznosi 178.000

(570.000 – 700.000 + 320.000) i odgovara razlici ove pozicije sa početka i kraja perioda.

7

Mada je u svetu uobičajeno da se, bez obzira na metod sačinjavanja, izveštaj o tokovima gotovine prezentira u

formi standardizovane liste (štafelna forma) to ne znači da on ne može biti predstavljen u formi konta. Forma

izveštaja nigde nije zvanično definisana tako da ni davanje prioriteta jednom ili drugom obliku prikazivanja

nema posebno utemeljenje, već ono pre zavisi od potreba i afiniteta samog analitičara.


11

3.2.2. Izveštaj o tokovima gotovine prema indirektnoj metodi

Varijanta izveštaja o tokovima gotovine prema indirektnoj metodi podrazumeva istu

informacionu osnovu, a od direktne metode se razlikuje samo po načinu iskazivanja novčanih

tokova iz poslovne aktivnosti. Umesto postepenog prevođenja prihoda i rashoda na prilive i

odlive, pri utvrđivanju novčanog toka iz poslovne aktivnosti, indirektna metoda uobičajeno

polazi od neto (ili neraspoređenog dobitka) kome se dodaju rashodi iz bilansa uspeha koji

nisu zahtevali izdavanje gotovine, pošto oni predstavljaju direktno povećanje gotovinskog

toka. Kao što je prethodno pomenuto, tipičan rashod iz te kategorije predstavlja amortizacija,

nastala kao rezultat konverzije stalne u obrtnu imovinu (gotovinu).

Zbir neto dobitka i amortizacije, u narednom koraku, treba korigovati za promene na obrtnoj

imovini i kratkoročnim obavezama, koje neposredno korespondiraju sa prihodima i

rashodima iz bilansa uspeha. Ta korekcija se vrši prema sledećoj šemi:

Promene tekuće aktive ili pasive Uticaj na Gotovinu Način korekcije Neto dobitka

obrtnih sredstava (sem gotovine) oduzeti od Neto dobitka

obrtnih sredstava (sem gotovine) dodati Neto dobitku

kratkoročnih obaveza dodati Neto dobitku

kratkoročnih obaveza oduzeti od Neto dobitka

Iz prezentirane šeme je jasno da sva povećanja obrtne imovine na kraju perioda u odnosu na

početak (npr. porast zaliha) i sva smanjenja kratkoročnih obaveza (npr. isplata dobavljača)

znače odliv gotovine i indirektno smanjuju neto gotovinski tok preduzeća. Suprotno, sva

povećanja kratkoročnih obaveza i smanjenja obrtne imovine znače prilive gotovine i

indirektno povećanje neto gotovinskog toka preduzeća. Čitav postupak utvrđivanja neto

novčanog toka iz poslovne aktivnosti je šematizovan na Slici 4.

Slika 4. Postupak utvrđivanja neto cash flow iz poslovne aktivnosti

Cash flow iz poslovne(operativne) aktivnosti

Netodobitak

Amortizacija

Smanjenja obrtne imovine

Smanjanja kratkoročnih obaveza

Povećanja kratkoročnih obaveza

Povećanja obrtne imovine

+

+

-

=

Ovako utvrđeni tok gotovine iz poslovne aktivnosti dopunjava se u narednom koraku,

promenama koje ne tangiraju bilans uspeha ali izazivaju efektivne tokove gotovine. Radi se o

promenama na imovini i obavezama preduzeća koje proizilaze iz investicione i finansijske

aktivnosti. Kao što je već istaknuto, obuhvatanje novčanih tokova iz investicione i finansijske

aktivnosti je istovetno kod obe metode. Radi ilustracije postupka sačinjavanja izveštaja o

tokovima gotovine prema indirektnoj metodi poslužićemo se podacima prezentiranim u


12

sukcesivnim bilansima stanja preduzeća XYZ iz Tabele 1. Izveštaj o tokovima gotovine

prema indirektnoj metodi na bazi tih podataka prikazan je u Tabeli 8.

Tabela 8. Izveštaj o tokovima gotovine – indirektna metoda (u 000 din.)

Novčani tokovi iz poslovne aktivnosti Pomoćna kolona Glavna kolona

Neto priliv iz poslovanja

Neto dobitak 270

Troškovi amortizacije 100

A. Ukupno 370

Promene na obrtnoj imovini i kratkoročnim obavezama

Smanjenje potraživanja od kupaca 100

Smanjenje zaliha 300

Smanjenje obaveza iz poslovanja (dobavljača) -100

Smanjenje ukalkulisanih obaveza -100

B. Ukupno 200

I Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti (A+B) 570

Novčani tokovi iz investicione aktivnosti

Povećanje kratkoročnih hartija od vrednosti -400

Povećanje stalne imovine - nabavna vrednost -300

II Neto novčani tok iz investicione aktivnosti -700

Novčani tokovi iz finansijske aktivnosti

Povećanje kratkoročnih kredita 200

Povećanje dugoročnih kredita 200

Isplata dividendi -92

III Neto novčani tok iz finansijske aktivnosti 308

Neto povećanje gotovine (I+II+III) 178

Gotovina na početku perioda 300

Gotovina na kraju perioda 478

Izveštaj pokazuje da neto povećanje gotovine u analiziranom periodu iznosi 178.000 din.

(558.000 – 700.000 +320.000) i odgovara razlici ove pozicije sa početka i kraja perioda.

3.2.3. Analitička interpretacija izveštaja o tokovima gotovine

Kao što je već istaknuto, izveštaji o tokovima gotovine predstavljaju pokušaj da se kroz

rekonstrukciju poslovnih transakcija koje su se desile u analiziranom periodu omogući uvid u

sposobnost preduzeća da produkuje gotovinu. Analitička interpretacija podataka sadržanih u

izveštaju o tokovima gotovine (nezavisno od metoda sastavljanja) počinje sagledavanjem 1)

globalne usklađenosti priliva i odliva gotovine, preko 2) identifikovanja suficita ili deficita po

pojedinim segmentima (aktivnostima) do 3) analize vrednosno-ročne usklađenosti tokova

gotovine.

Aplicirajući ovakav pristup na primer preduzeća XYZ, jasno se uočava da preduzeće u

analiziranom periodu ukupnim prilivima pokriva ukupne odlive gotovine i da u najvažnijem

segmentu – poslovnoj aktivnosti – ostvaruje značajan neto novčani priliv. Taj neto novčani

priliv je omogućio saniranje neto novčanog odliva u investicionoj aktivnosti preduzeća.

Povećanje kratkoročne i dugoročne zaduženosti (200.000 + 200.000) je omogućilo pozitivan

gotovinski tok iz finansijske aktivnosti i, finansijski posmatrano, stvorilo osnovu za

popravljanje pozicije preduzeća korišćenjem pozitivnih efekta zaduženosti. Uvid u stanje

likvidnosti može se proceniti na bazi kretanja osnovnih pokazatelja likvidnosti (Tabela 9).


13

01.01. 31.12.

Opšti racio likvidnosti (ORL= Obrtrna imovina

/Kratkoročne obaveze ) 1,357 1,484

Rigorozni racio likvidnosti (RRL= Likvidna sredstva

/Kratkoročne obaveze) 0,714 1,056

Neto obrtna sredstva (NOS = obrtna imovina – kratkoročne obaveze) 500 678

Očigledno je da stanje likvidnosti preduzeća sa početka perioda nije bilo zadovoljavajuće bez

obzira na nešto veći nivo gotovine u odnosu na minimalno potrebni (suficit gotovine od

50.000 din., kao razlika gotovine na početku analiziranog perioda od 300.000 din. i

minimalno potrebnog salda gotovine od 250.000 din.) i pozitivna neto obrtna sredstva, s

obzirom na to da su veći deo obrtne imovine činile zalihe (900.000 din.) i potraživanja od

kupaca (500.000 din.). Stanje se na kraju perioda popravilo jer su kratkoročne obaveze u

celini pokrivene likvidnom imovinom preduzeća (RRL = 1,056).

Sa aspekta vrednosno-ročne usklađenosti tokova gotovine, odnosno pravila finansiranja

poslovnih ulaganja, očigledno je da su ostvareni neto novčani tok iz poslovne aktivnosti

(558.000 din.) i nova dugoročna zaduženja (200.000 din.) bili dovoljni da pokriju ulaganja u

stalnu imovinu (700.000 din.), a omogućili su i da se iz dugoročnih izvora delimično

finansira povećanje potrebnih obrtnih sredstava (178.000 din.), što koincidira sa rastom neto

obrtnih sredstava na kraju u odnosu na početak perioda. Sve to potvrđuje da preduzeće

striktno uvažava horizontalna pravila finansiranja usklađujući ročnost izvora sa ročnošću

njihove upotrebe, iz čega se nameće zaključak o zdravoj i stabilnoj finansijskoj situaciji.

Takva situacija, u kombinaciji sa relativno visokom zarađivačkom moći preduzeća (Stopa

prinosa na ukupna poslovna sredstva = 11,29% i Stopa prinosa na ukupna sopstvena

sredstva = 18,46%) pruža relativno sigurne garancije da će se pozitivne tendencije na planu

stvaranja gotovine nastaviti u budućnosti.

Visoka rentabilnost poslovne aktivnosti daje šansu za njeno proširenje, što je istovremeno

najrazumniji ventil za plasman relativno visokog salda gotovine na kraju perioda (skoro

duplo veći od minimalno potrebnog – suficit gotovine od 228.000 din., kao razlika gotovine

na kraju analiziranog perioda od 478.000 din. i minimalno potrebnog salda gotovine od

250.000 din.). Ove naznake nedvosmisleno ukazuju na to da izveštaji o tokovima gotovine

nisu važni samo za tekuće upravljanje finansijama preduzeća već i za planiranje i kontrolu

budućih aktivnosti. Krug korisnika izveštaja o tokovima gotovine je relativno širok. Pored

menadžmenta preduzeća, za izveštaj su direktno zainteresovani postojeći i potencijalni

akcionari, poverioci i investitori, zatim različiti eksterni analitičari itd. Mada svaka od

pomenutih grupa pažnju usmerava na pojedine, za njih značajne, aspekte izveštaja, sve one

teže da kroz izveštaj procene šanse za opstanak i razvoj preduzeća.

3. izvešaj o tokovima gotovine 2016 (.pdf)

Documents