3 kolokvijum kod micića

8/19/2019 3 Kolokvijum Kod Micića

1/22

KOLOKVIJUM KOD MICIĆA

1. Dinamičko ponašanje realnog sistema i položajinformaionog ! o"nos! na realni sistem

#$ %ri generaije prist!pa &

• I '()(*ACIJA

+,*VO-I%A) ,*I.%U,/• Metodolo š ki: – Metode funkcionalne dekompozicije – Strukturno programiranje

• Softverska arhitektura: – Datoteke kao pri0atno 0lasništ0o programa – .tan"ar"ni programski je1ii – Centrali1o0ane ar2itekt!re

• II '()(*ACIJA+KO)V()CIO)ALA) ,*I.%U,/• Metodolo š ki:

– Metode funkcionalne dekompozicije – Modeli podataka kao integrativni deo

• Softverska arhitektura: – *elaione 3a1e po"atka – Je1ii IV generaije – D0oslojna klijent4ser0er ar2itekt!ra

• III GENERACIA !"#E$%NI &RIS%'&(• Metodolo š ki:


2/22

• O3jektno orijentisani mo"eli5 alati i prist!pi

• Softverska arhitektura:• 4O3jektne i o3jektno4relaione 3a1e po"ataka• )"*jektni jezici• 4%roslojna5 o"nosno 0išeslojna ar2itekt!ra "istri3!irani2soft0erski2 komponenti

6$ Kon0enionalan ži0otni ikl!s7 i"enti8kaija5 reali1aija5projekto0anje5 implementaija&

1. ID()%I9IKACIJA ) ANA+I,A ,A-%EA !kori/nika( – Strukturna /i/tem/ka analiza nala0enje /kupa atom/ki

fundamentalni funkcija /i/tema2 njiovi ulaza i izlaza – "pi/ pojedina3ni atom/ki funkcija preko p/eudokoda


3/22

4. MOD(LI*A)J( 4 REA+I,ACIA SIS%EMA• Nala0enje odgovaraju5eg mo"ela podataka !model o*jekti)veze ili

I6E718(• normalizacija relacionog mo"ela.• mo ž e se pokazati da normalizacija pretstavlja jednu minimalnu

realizaciju Sistema


4/22

9. ,*OJ(K%OVA)J(• 7izi3ko projektovanje 3a1a po"ataka• .tr!kt!rno projektovanje programa• &rimena generatora aplikacija ! je1ika čet0rte generaije(

:. IM,L(M()%ACIJA • Relacione 3a1e po"ataka2 konvencionalni ili :G+ jezici• D0oslojna klijent4ser0er ar2itekt!ra

"/novni pro*em je vezivanje fundamentalnog dinami3kog pona;anja/i/tema za interfej/2 z*og 3ega dolazi do<• ne/ta*ilno/ti /i/tema z*og 3e/ti promena interfej/a ) /kupo

perfektivno odr0avanje2• interfej/ /e naj3e;5e menja u tenolo;kim promenema ) /kupo

adaptivno odr0avanje2• /la*a preno/ivo/t2/la*a modularno/t i lo;a /truktuirano/t /i/tema


5/22

:. Nedo/taci konvencionalnog pri/tupa=

MALA MODULA*)O.% .I.%(MA

• edin/tvena 3a1a po"ataka i /kup me>u/o*no nezavi/nimonolitni aplikacija vezani za kori/ni3ki interfej/.

• Aplikacije /e izgra>uju /amo /a linijama koda nekog program/kog jezika2

::: ne postoje mog!;nosti7 ? de@ni/anja komponenti vi;eg nivoa ap/trakcije !integri/ano/ti(2 ? ponovnog kori;5enja razvijeni komponenti.

.%A%I


6/22

• kao jedan ili vi;e interfejsa preko koji /e de@ni;u/poljne karakteri/tike o*jekata toga tipa !operacije(

• kao jedna ili vi;e klasa koje pret/tavljaju razli3iteimplementacije datog tipa.


7/22

. 9a1e ži0otnog ikl!sa&

&o3etak de@ni/anje projekta i razvoj alata za izradu proizvoda.

Razrada planiranje projekta2 /peci@kacija o*lika i o/novne aritekture.

$on/trukcija izrada proizvoda. %ranzicija tranzicija proizvoda ka kori/nicima.

F. ,ojam i !loga ..A&

..A je /kup formalni metoda i tenika 3ija je uloga da o*ez*edi/peci@kaciju *udu5eg /i/tema2 to je/t zateva kori/nika /i/tema.

,na3aj SSA je ;to je ovo formalna metoda a ne ad)ok.

. 9a1e ..A&

Sa/toji /e iz 0iše fa1a<

– @zi3ki model po/toje5eg /i/tema

– logi3ki model po/toje5eg /i/tema

– logi3ki model 3!"!;eg /i/tema

– @zi3ki model 3!"!;eg /i/tema

H. .re"st0a i te2nike ..A&

"/novna /red/tva i tenike /u<

• "ijagram toka po"ataka !ijerarij/ki organizovan(

• rečnik po"ataka !opi/uje /adr0aj i /trukture tokova i /kladi;tapodataka(

• prošireni mo"el O4V !&M"(

•

mini spei8kaija !de@ni;e primitivne proce/e(6odatna /red/tva<

• analiza o3jekata vr;i /e na o/novu opi/a podataka na o/novure3nika podataka2

• analiza "oga@aja ek/terni2 tretiraju /e kao ulazni podaci2

• str!kt!rni "ijagram.

1. Karakteristike troslojne ar2itekt!re&


8/22

' tro/lojnom generi3kom modelu ja/no /e odvaja upravljanje podacima2aplikaciona logika i kori/ni3ki interfej/.

&rilagodljivo/t *rzim promenema2 kako u kori/ni3kom !po/lovnom(2 tako i uimplementacionom !tenolo;kom( okru0enju.

Su;tinu ove aritekture odra0ava /rednji /loj koji /e razli3ito naziva<aplikacioni /erver2 tran/akcioni /erver2 /erver komponenti2 /erverpo/lovni pravila2 3ime /e po/e*no i/ti3e neka funkcionalno/t ovoga /loja.

ja/no /e odvaja upravljanje podacima2

aplikaciona logika i kori/ni3ki interfej/2

prilagodljivo/t *rzim promenema2

u po/lovnom i implementacionom okru0.

omogu5ava i tran/parentno povezivanje kori/ni3ki aplikacija /a razli3itimizvorima podaka na raznim platformama2 a ne /amo /a jednim /erverom*aze podataka.

• koncept di/tri*uirani /oftver/ki komponenti !C"R#A2 6C"M2 ava#ean/( omogu5ava da /e i komponente /rednjeg /loja di/tri*uiraju2

• tro/lojna aritektura je generi3ka za vi;e/lojne aritekture kojepo/taju op;tepriva5eni /tandard. ' njima /e razli3ite funkcije/rednjeg /loja !midleJare( ra/lojavaju2 da *i /e preko ve5eg *roja/lojeva2 odno/no ve5eg /tepena indirekcije2 omogu5ila ve5amodularno/t2 eterogeno/t i ela/ti3no/t /i/tema

$ Višeslojna ar2itekt!ra koja prati Bži0otni ikl!sB&

,o0e;a0a se e8kasnost i pro"!kti0nost ra10oja i smanj!j!troško0i 0išestr!kim koriš;enjem 1aje"nički2 soft0erski2komponenti$

=načajno se olakša0a !pra0ljanje ra10ojem i o"rža0anjemelok!pnog sistema5 jer konept soft0erski2 komponenti


9/22

"o10olja0a i1men! nji2o0e implementaije 3e1 !tiaja na složenijeproi10o"e koji "at! komponent! koriste$

Omog!;a0a se koriš;enje 0e; ra10ijeni2 programski2 sistema+softare legaE/ i nji2o0o organi1o0ano pre0o@enje na no0a

te2nološka okr!ženja$

14. i;e/lojna aritektura di/tri*uirani komponenti=

"/novni admini/trativni i po/lovni proce/i.

– &od o/novnim proce/ima podrazumevaju /e neki@ndamentalni admini/trativni i drugi po/lovni proce/i koji /evi;e/truko ponavljaju u mnogim po/lovima2 odno/no umnogim program/kim /i/temima ) Glavna kniga2 Materijalnoknjigovod/tvo2 'pravljanje zaliama2

– %re*a da *udu projektovani kao Kko/turiK /a de@ni/animmogu5no/tima pro;irenja !Kta3kama pro;irenjaK(2 tako da /eomogu5i dodavanje i delimi3na izmena funkcionalno/ti datogKko/turaK2 3ime /e op;ti proce/i mogu prilagoditi nekomorganu.

,ajedni3ki o*jekti. &od zajedni3kim o*jektima prven/tveno /e po/matrajuo*jekti koji /e kori/te u ve5em *roju aplikacija.

– "vi o*jekti /u *ili ranije pret/tavljeni i/klju3ivo kroz *azupodataka.

– Sada /e oni /peci@kuju preko /kupa intrefej/a koji /u/tandardni za /ve aplikacije.

– KGra>aninK2 K&ravno liceKi K6okumenatK K&roizvodK.


10/22

– &ored toga2 na ovom nivou /e mogu de@ni/ati i neke op;tekori/ne Kmu/treK za projektovanje.

• Infra/trukturne /oftver/ke komponente. "vaj nivo /tavlja na

ra/polaganje infra/trukturu za implementaciju zajedni3ki o*jekata io/novni admini/trativni proce/a i aplikacija.

– No ovom nivou o/tvaruju /e /ervi/i/ za referenciranjekomponenti u ra3unar/koj mre0i2 podr0avanje pri/tupa ipo/e*no tran/akcija nad di/tri*uiranim *azama podataka2za;tita komponeti i /li3no.

– Softver/ke komponente ovoga nivoa2 *ez o*zira kojiinfra/trukturni /ervi/ pret/tavljaju tre*a da *udu pret/tavljene/amo preko interfej/a da *i /e omogu5ila implementacija

pojedini komponenti aritekture u eterogenim idi/tri*uiranim okru0enjima.

• -eterogeno implementaciono okru0enje pret/tavlja /kup /evi/a kojiomogu5ava implementaciju /i/tema. !Alati za razvoj aplikacija2program/ki jezici2 /i/temi za upravljanje *azom podataka2 protokoli i/ervi/i za komunikaciju di/tri*uirani komponenti2 internetLintranet/evi/i(.

19. Aritetkture program/ki /i/tema princim minimalnerealizacije?

,a prva 3etiri nivoa mo0e i/kazati2 za projektovanje i implementacijuveoma *itna2 teza< komponente na višem sloju treba da budurealizovane sa minimalnim skupom komponenata nižeg sloja.

"va teza /e mo0e nazvati i principom !pattern)om( minimalnereali1aije.

1:. Aritetkture program/ki /i/tema infra/trukturni /loj?• Infrastr!kt!rni sloj je najzna3ajniji /loj prikazane aritekture.

' njemu tre*a o/tvariti me2ani1me za<

• !1( izgradnju i fukcioni/anje /vi komponenti na vi;imnivoima2

• !4( /igurno/t2 kon@guri/anje /i/tema2 upravljanjetran/akicijama neke druge op;te u/lu0ne /revi/e2

• !9( povezivanje /a klijentima2

• !:( realizaciju di/tri*uiranog pri/tupa izvorima podataka2


11/22

• !D( kori;5enje udaljeni komponenti2

• !( realizaciju di/tri*uiranog odvijanja po/lova2

• !F( o/tvarivanje veze /a /tarim konvencionalnimaplikacijama

• $omponente na vi;im nivoima i u jednoj i drugoj aritekturi ni/uzatvorene2 ve5 i je mogu5e modi@kovati i dogra>ivati /odnolokalnim potre*ama. ,*og toga komponente na razli3itim nivoimaprikazani vi;e/lojni aritektura mogu da *udu


12/22

1. 'pravlja3ki IS=

1F. ,roes i OO prinipi&

&roce/ je /kup parcijalno ure>eni koraka kojima tre*a do5i do cilja.&roizvodi proce/a /u modeli2 kao razli3iti pogledi na /oftver koji /erazvija.

6e@ni;e ko ;ta radi2 kada radi i kako dolazi do krajnjeg cilja.

"*jektno orijenti/ani principi omogu5uju da /e implementacijomdodatnih funkcionalno/ti dopunjuje2 a ne zna3ajno menja aritekturai model /oftvera.

' /oftver/kom in0enjer/tvu2 cilj je e@ka/no i predvidivo i/poru3iti

kvalitetan /oftver/ki proizvod koji zadovoljava potre*e kori/nika.

1. Upra0ljanje poslo0nim proesom i o"nos poslo0ni2proesa i poslo0ni2 f!nkija&

6ana/ po/toji gotovo op;ta /agla/no/t da je upravljanje me>u/o*nopovezanim i me>u/o*no zavi/nim po/lovnim proce/ima !Kproce//centered management approacK( o/nova u/pe;nog funkcioni/anja *ilo

koje organizacije


13/22

,oslo0ni proes +,,/ je /ekvenca !nit( aktivno/ti kojima /e o/tvarujeneki cilj /i/tema ili zadovoljava zatev kori/nika u/luga ili rukovod/tva/i/tema.

1H. *a10oj I.4a&

$la/i3ni razvoj informacioni /i/tema

– /peci@kacija funkcija /i/tema

"*jektno orijenti/an razvoj i metode

– /i/tem pred/tavlja /kup me>u/o*no povezani o*jekata

– /tanje o*jekata !neka vr/ta in/tanci(

– operacije menjaju /tanje /i/tema

nad o*jektima /e realizuju funkcije Si/tema.

4. OO *I.&

izuelno modelovanje ) Iterativni 0ivotni ciklu/

A/pekt po/matranja

– funkcinalni a/pekt !/tati3ke /trukture i dinami3ke iterac.(

– nefunkcionalni a/pekt !vremen/ki zatevi2 razvoj i dr.(

– organizacioni a/pekt !rad organizacije2 mapiranje koda(

Razvoj IS<

–

$la/i3ni razvoj – "*jektno orijenti/an


14/22

%ri ortogonalna /tanovi;ta<

– Modeli

– Alati za RIS ) CASE alati

–

7aze realizacije informacionog /i/tema

41. %ri ortoganlna stano0išta&

Mo"eli

– 7unkcionalni modeli ) I6E72 6762 'M+ ) 6ijagram /lu3ajevaupotre*e2 6ijagram aktivno/ti

– +ogi3ki modeli ) 6ijagrami< kla/a2 o*jekata2 kola*oracije2 /tanjai aktivno/ti

– Implementacioni model ) dijagram komponenti

– 7izi3ki model ) Razvojni dijagram

– Model proce/a ) 6ijagram aktivno/ti

Alati 1a *I. 4 CA.( alati

– #pJin2 Rational Rou/2 ErJin

9a1e reali1aije informaionog sistema

– 6e@ni/anje zateva2

– "*jektno orijenti/ana analiza2

– "*jektno orijenti/an dizajn2

– Implementacija.

44. ## +/ $onvencionalni pri/tup=

MOD(LI

–

Sturkturna /i/tem/ka analiza kao funkcionalni model /i/tema – Model o*jekti)veze kao model *aze podataka !pro/tora /tanja(

– Model /lo0enog o*jekta kao modela aplikacija

M(%ODOLO'IJA 4 %ran/formacioni 0ivotni ciklu/

– Analiza /i/tema !SSA(

– Speci@kacija /i/tema !M" i Slo0eni aplikacioni o*jekti(

– &rojektovanje !+ogi3ko i @zi3ko projektoivanje *aza podataka i

projektovanje programa(


15/22

– Implementacija !Implementacija *aze podataka2 kodiranje2te/tiranje(

– 'vo>enje

– "dr0avanje

CA.( ALA%I

– A*%I.% 4 LA-I.5 9O)

– (*in5 -,in

– O*ACL( CA.(

– i drugi

49. #6 +#/ "" pri/tupi?

MOD(LI ) UML .tan"ar" ) /tati3kog !/trukturnog( i dinami3koga/pekta<

– ,ogle" sl!čaje0a koriš;enja +Use4ase 0ie/

– ,rojektni pogle" +Design 0ie/

– ,roesni pogle" +,roess 0ie/

– Implementaioni pogle" +Implementation 0ie/

– ,ogle" ra1meštaja +DeploEment 0ie/

• MOD(LI ) UML .tan"ar" ) /tati3kog !/trukturnog( i dinami3koga/pekta<

– ,ogle" sl!čaje0a koriš;enja +Use4ase 0ie/ ) pret/tavlja/kup /lu3ajeva kori;5enja. &ret/tavlja /e preko dijagrama/lu3ajeva kori;5enja ) /tati3ki a/pekt. 6inami3ki a/pekt/i/tema /e ovde daje *ilo ver*alnim opi/om /lu3ajevakori;5enja2 ili formalnim opi/om2 preko dijagrama interakcije2dijagrama aktivno/ti i dijagrama promene /tanja.

– ,rojektni pogle" +Design 0ie/7 Stati3ki a/pekt /i/tema /eovde prikazuje preko dijagrami kla/a i dijagrami o*jekata2 adinami3ki a/pekt preko dijagrama interakcije2 dijagramipromene /tanja i dijagrami aktivno/ti.

• MOD(LI ) UML .tan"ar" ) /tati3kog i dinam. a/pekta<

– ,roesni pogle" +,roess 0ie/ 4 prikazuje KnitiupravljanjaK i proce/e preko koji /e o/tvaruje konkurentno/t i/inronizacija proce/a u /i/temu.

– Implementaioni pogle" +Implementation 0ie/ 4prikazuje komponente i fajlove /a kojima /e /i/tem


16/22

komponenti2 a za dinami3ki /e kori/te realizuje. Stati3ki a/pekt/e prikazuje dijagramima dijagrami interakcije2 dijagramipromene /tanja i dijagrami aktivno/ti.

– ,ogle" ra1meštaja +DeploEment 0ie/ 4 prikazuje /i/tem/ko) ardver/ka topologiju. &rikazuje /e di/tri*ucijaardver/ki komponenti i in/talacija /oftver/ki komponenti nanjima. Stati3ki a/pekt /e opi/uje dijagramima razme;taja2 a zadinami3ki /e ponovo kori/te dijagrami interakcije2 dijagramipromene /tanja i dijagrami aktivno/ti.

• M(%ODOLO'IJA 4 Mogu5i 0ivotni ciklu/<

– Modeliranje poslovnog procesa - opi/ /trukture i dinamikeorganizacije

– Specifkacija zahteva ) de@ni/anje i opi/ /lu3ajeva kori;5enja

– naliza i projektovanje ) Stati3ki !dijagrami kla/a( i dinami3kimodel /i/tema dijagrami /ekvenci2 dijagrami kola*oracije idijagrami promene /tanja(

– !mplementacija ) $odiranje2 te/tiranje pojedini komponenti iintegracija

– "estiranje ) "pi/ te/tni /lu3ajeva2 precedura i pra5enjagre;aka

– #azmeštanje ) $on@guracija /i/tema koji /e i/poru3uje

– $pravljanje konfguracijom ) Izmene u razme;taju komponenti – %državanje

• CA.( ALA%I7 RA%I"NA+ R"SE2 SE+EC%2 &ARA6IGM &+'S

4:. #F +/ +ogi3i i @zi3ki a/pekti modela?

• +ogi3ki model /i/tema opi/uje po/tojanje i zna3enje klju3ni

ap/trakcija i meanizama koji o*razuju pro/tor pro*lema ili de@ni;uaritekturu /i/tema

• 7izi3ki model /i/tema opi/uje konkretnu /oftver/ku i ardver/kukompoziciju

• +ogi3ki model< /truktura i relacije izme>u kla/a i /truktura i relacijeizme>u o*jekata

• 7izi3ki modela< aritektura modula i aritektura proce/a

4D. #F +/ Stati3ki i dinami3ki a/pekti modela?


17/22

'M+ je /kra5enica za 'ni@ed Modeling +anguageB

'M+ kom*inuje naj*olje iz<

– 6ata ModelingB koncepta !EntitO Relation/ip 6iagram/(

–

po/lovnog modelovanja !Jork PoJ( – o*jektnog modelovanja

– komponentnog modelovanja

'M+ je jezik za vizualizaciju2 /peci@kaciju2 kon/trui/anje i dokumentovanje/i/tema u kojima je /oftver dominantna komponenta

$ori/ti /a /vim proce/ima2 kroz razvojni ciklu/ i za razli3iteimplementacione tenologije

4. #G +/ 'M+ i kori/nici=

'M+ je /kra5enica za 'ni@ed Modeling +anguageB

'M+ kom*inuje naj*olje iz<

– 6ata ModelingB koncepta !EntitO Relation/ip 6iagram/(

– po/lovnog modelovanja !Jork PoJ(

– o*jektnog modelovanja

– komponentnog modelovanja

'M+ je jezik za vizualizaciju2 /peci@kaciju2 kon/trui/anje idokumentovanje /i/tema u kojima je /oftver dominantna komponenta

$ori/ti /a /vim proce/ima2 kroz razvojni ciklu/ i za razli3iteimplementacione tenologije

• sistem4analitičari i krajnji korisnii<

• /peci@ciraju zatevanu /trukturu i pona;anje /i/tema

• ar2itekti<

• projektuju /i/tem koji zadovoljava zateve

• ra10ojni inženjeri !developers(<

• tran/formi;u aritekturu u izvr;ni kod

• kontrolori k0aliteta !&ualit' assurance personel(<

• proveravaju /trukturu i pona;anje /i/tema

• *i*liotekari !librarians(<

• kreiraju i katalogiziraju komponente


18/22

• rukovodioci projekata !managers(<

• vo>enje i u/meravanje kadrova i orke/tracija re/ur/ima

4F. #H +/ 'M+ o/novni gradivni *lokovi=Osno0ni gra"i0ni 3loko0i

– .t0ari !things( ) ap/trakcije koje /u u modelu

1. ap/trakcije koje /u Kgra>ani prvog redaK u modelu

4. konceptualne ) logicke i implemetacone ) @zicke

– *elaije !relationships(

1. povezuju /tvari

– Dijagrami !diagrams(

1. grupi;u kolekcije /tvari

4. # +/ 'M+ ravila za povezivanje gradivni *lokova=

&ravila za povezivanje gradivni *lokova

– Imena ) /tvari2 relacije i dijagramima

– 6omen ) daje /peci@3no zna3enje imenu

– idljivo/t ) $ako /u imena vi>ena i kori;5ena

– Intergritet ) $ako /e /tvari i/pravno povezuju

– Izvr;avanje ) pokretanje ili /imuliranje dinami3kog model.

"p;ti meanizmi koji /e primenjuju u 'M+)u

– Speci@kacije2 Notacija2 ,ajedni3ki odeljci2 Meanizmi pro;irenja

4H. # +/ UML 4 st0ari str!kt!re&• $la/a je opi/ /kupa o*jekata koji dele zajedni3ke atri*ute2 operacije2

relacije i /emantiku

• mo0e da implementira jedan ili vi;e interfej/a

• Interfej/ je kolekcija operacija koje /peci@ciraju /ervi/ kla/e ilikomponente

• Interfej/ opi/uje pona;anje elementa koje je /polja vidljivo

• 6e@ni;e /kup /peci@kacija !prototipova( operacija

ali ne i njiove implementacije


19/22

• $ola*oracija de@ni;e zajednicu i interakcijuaktera i drugi elemenata

• $ola*oracija ima /trukturalnu2 kao i dimenziju pona;anja

• $ola*oracije pred/tavljaju implementaciju projektni uzoraka! patterns( koji 3ine /i/tem.

• Slu3aj kori;5enja !use-case( je opi/ /kupa /ekvenci aktivno/ti kojeo*avlja /i/tem da *i proizveo vidljiv rezultat vredan za pojedinogaktera

• $oir/ti /e da *i /e /trukturirale /tvari pona;anja u modelu

• Realizuje /e kroz kola*oraciju

• Aktivna kla/a je kla/a 3iji o*jekti imaju vla/titu nit kontrole i tako

mogu da zapo3nu neku upravlja3ku aktivno/t• &ona;anje o*jekta aktivne kla/e je konkurentno

/a drugim aktivnim o*jektima

9. # +#/ UML 4 st0ari ponašanja5 gr!pisanja relaije&

Interakcija je pona;anje koje o*uvata /kup poruka koje /erazmenjuju izme>u /kupa o*jekata unutar po/e*nog kontek/ta da /eo/tvari /peci@3na /vra<

– poruke !prilo0en gra@3ki /im*ol( – /ekvence akcija !pona;anje izazvano porukom(

– veze !konekcije izme>u o*jekata(

Automat /tanja je pona;anje koje /peci@cira /ekvence /tanja krozkoje prolazi jedan o*jekat ili jedna interakcija za vreme /vog0ivotnog veka2 kao po/ledice doga>aja2zajedno /a njegovimodgovorima na te doga>aje<

– /tanja !prilo0en gra@3ki /im*ol(2

– tranzicije !prelaze izme>u /tanja(

– doga>aje !/tvari koje izazivaju tranziciju(

– aktivno/ti !odgovore na tranzicije(

• &aket je op;tenamen/ki meanizam za organizovanje elemenata ugrupe

– Stvari /trukture2 pona;anja i 3ak druge /tvari grupi/anja mogu*iti /me;tene u paket


20/22


21/22

koje razmenjuju. &o/toje dve izomorfne !/emanti3ki ekvivalentne(podvr/te<

– 6ijagram /ekvence !se&uence diagram( je dijagram interakcijekoji nagla;ava vremen/ki redo/led poruka

– 6ijagram kola*oracije !collaboration diagram( je dijagraminterakcije koji nagla;ava /trukturnu organizaciju o*jekata koji;alju i primaju poruke

Dijagram stanja !statechart diagram( prikazujekona3ni automat koji o*uvata /tanja2 tranzicije2 doga>aje iaktivno/ti

– a0ni /u za modeliranje pona;anja interfej/a2 kla/e ilikola*oracije i nagla;avaju doga>ajima)vo>eno pona;anjenekog o*jekta

Dijagram akti0nosti !activit' diagram( prikazujetok od jedne do druge aktivno/ti u /i/temu !/pecijalna vr/tadijagrama /tanja(

– a0ni /u za modeliranje funkcija /i/tema i nagla;avaju tokkontrole izme>u o*jekata

99. 6# +/ OO fa1e reali1aije&

1. 6e@ni/anje zatevaL modela

4. "*jektno orijenti/ana analiza

9. "*jektno orijenti/an dizajn

:. Izrada aplikacije

D. Implemntacija


22/22

3 kolokvijum kod micića

Documents