3. Pre početka - ZADACI

Ko sam ja? Snežana, The Pisac. Gde sam pošla? Da odblokiram svoju kreativnost. Kkao sam namerila toda uradim? Tako što ću da prođem kroz dvanaestonedeljni kurs „Put umetnika“ Džulije Kameron.

Već sam vam objasnila šta je Put umetnika i zašto ovo želim da uradim. Međutim, ništa se neće uraditisamo. Ceo izazov koncipuran je na zadacima, lakšim, težim, u zavisnosti od toga šta je naša blokada. 

Postoje osnovni zadaci, oni su nezavisni u odnosu na nedelju i vodiću ih na posebnom mestu pod šifromZADACI (Klik na link ili na sličicu zadaci na kraju teksta). 

To su: revidiranje stavova na kraju svake nedelje o Osnovnim principima Puta umetnika, zatim Jutarnje

stranice i Umetnički sastanak (s namerom pišem ove pojmove velikim slovom).

Jutarnje stranice

One su nešto kao dnevnik koji smo pisali, ako smo pisali, dok smo bili u Osnovnoj školi. Ja sam to sebi

predstavila kao jutarnje mentalno pranje mog uma, dakle raščistim sa sobom šta je ono šta me veseli,šta me tišti, šta plaši, a šta frustrira. Sjajna tehnika iz Abrahama, ali isto tako vraški teška (znam to jersam probala), je segmentiranje, koja se bazira na tome da ceo svoj dan iseckate na tematske delove i da

tačno vizuelizujete šta je cilj tog segmenta. Prilično je teško ostati fokusiran, naročito kad vam šef stojinad glavom, a vi mantrate "ja volim svoj posao, ja volim svoj posao". Međutim, nikada ne treba takoplastično gledati na stvari. Mene je prebacivanje fokusa sa ironije na samo isprobavanje tehnika ostavilozatečenom - jer je ispalo da sve to radi. Ja se osećam bolje jer se moje energetsko polje promenilo. Zadruge ne znam. Who cares? Dakle, uprošćeno - jutarnje stranice tome služe. Da na tri lista papira, bezikakvih literarnih i gramatičkih pretenzija ispišemo svoje misli, planove, tekst pesme koja nam se vrti u

glavi ili šta god već da je zaposelo naš um u tom trenutku. Obzirom da sam ja pre par meseci krenula sastranicama, iskustveno mogu da vam kažem: iznenadili bi ste se čega tu sve ima i o čemu sverazmišljamo pre nego što popijemo prvu kafu. Naravno, nekad mi nije do toga, pa sam nepovezana,

lupam gluposti, crtam, skiciram, pa preskačem, pa se vraćam pokisla sa onim pogledom zabludele 

tinejdžerke. Sad više ne mogu da stanem. Prosto - ne mogu. I da, postoje dve značajne stvari koje želimda vam kažem - prva je da ne postoji pogrešan način za pisanje jutarnjih stranica, a drugi je da sunajgotivnije sveske za pisanje istih u Vulkanu, jesu skupe kao đavo, ali su svakodnevno inspirišuće. Inikada ih ne čitajte ponovo, osim ako posle nekog vremena ne poželite da pišete memoare, i nepokazujte ih nikome. Ovo je moja "plava sveska" za jutarnje stranice:

SLIKA PLAVE SVESKE

"Reči su oblik delovanja koji ima sposobnost da podstiče promene" Ingrid Bengis

Ja sam se puno pitala pišući stranice, zašto se nekad osećam super poletno dok ih pišem, uživam u tomčišćenju, a nekad imam tako jak otpor. Sad shvatam - dani otpora su dani kada moja gospođicaNesigurnost kaže: "Nisi dovoljno dobra...Ne trudi se...Prekasno je...Budi zahvalna na onome što imaš...Tosu samo snovi...Umrećeš od gladi, ne zanosi se, skrenula si s uma...". Pa dobro, svako ima pravo na svoje

izbore. Tako da, draga moja gosposđice Nesigurnosti i dragi moji svi, ovo su odluke koje sam donela i

sada u njih verujem, šta god vi o tome mislili: 1.  Ne, nije prekasno

2.  Neću čekati da zaradim dovoljno novca kako bih se bavila onim što stvarno volim 

 

3.  Nije u pitanju moj ego, zaista želim da se bavim stvaranjem 

4.  Moji snovi su jako važni, i ne mislim da bih trebalabiti pametnija ili racionalnija

5.  Ne, nisam luda

6.  Kreativnost nije luksuz, neću umreti od gladi, i iako sam zahvalna na onome šta imam, to nijedovoljno

Naravno da se plašim. Ali sam odlučila da stanem strahu na crtu. A to nameravam da uradim tako što ćudopustiti (napokon) svom umetničkom umu da se razigra. A jutarnje stranice bi trebale u tome da mipomognu, jer one su način uvida u samog sebe, ali i uvida o predstavi koju o sebi imamo...što su često

(nažalost) dve različite stvari. Ako sto puta napišemo da imamo neki problem ili će nam na kraju dosaditipa ćemo pronaći rešenje, ili ćemo toliko to želeti da će se lampice u univerzumu popaliti pa će seproblem rešiti nekim magijskim putem ili ćemo shvatiti da to uopšte i nije problem. Jer, kako kineska

poslovica kaže: "Ako neki problem pokušavate da rešite duže vreme, i u tome ne uspevate, pa možda toonda i nije vaš problem". So, lets have fun.

Džulija kaže da svako ko iskreno piše jutarnje stranice mora sresti svoj izvor mudrosti. Umem li dabudem iskrena sama pred sobom?

Umetnički sastanak 

Iako sam već jednom pokuašala da prođem ovaj kurs, a istina je da sam zabagovala na prvoj nedelji, većsam sebi postavila ovaj zadatak Umetničkog sastanka. Na žalost, nisam otišla ni na jedan. Šta je to ? To je vreme, ono koje provedemo buljeći u uglavnom stupidan televizijski program, skrolajućipo društvenim mrežama, klikćući na linkove koji nas preterano ni ne zanimuju...to vreme, za koje inačenon stop tvrdimo da ga nemamo, pretočeno u vreme koje treba da posvetimo sami sebi. Sat do dva

nedeljno. Na sastanak treba da odem sama, bez Mihaila, bez prijatelja, sestre, dečka, potencijalnogdečka, i tome slično. Ja i moj skriveni umetnik. Ja i moje inner child, unutrašnje dete, moja Getruda, kako je iz milošte zovem. Malo mi je bilo konfuzno da shvatim ovaj zadatak, imam i dalje malecki otpor, ali ćuga svakako sprovesti u delo - treba da izvedem svog umetnika negde, da mu ugađam, da se zajednozabavimo. Da odemo zajedno u tašmajdanski park, galeriju, kinoteku. Da sedimo na klupi i pišemo priču.Da se prošetamo pored Save. Istina je da imam puno ideja kako bih mogla da usrećim tu sebe. A obziromda sam od skora promenila svoj stav o vremenu, mislim da ovo sada ne bi trebalo da bude teško. Jervreme provedeno sa samom sobom moralo bi biti svetinja. Iako mi je dugo vremena trebalo da to

shvatim (verovatno sam zato non stop imala potrebu da ulećem u neke sumanute veze i navodnazaljubljivanja, koja su bila supstitut za ono što mi je bilo najpotrebnije - ja sama). Važna napomena je da

treba da slušam šta moje unutrašnje dete misli i kaže o izabranim mestima. Nešto će mu se dopasti,nešto ne. Dear Julia opet predviđa otpor. So, lets have fun, volume 2.

Ajnštajn je jednom, navodno rekao: "Zašto mi najbolje ideje padaju pod tušem?". Danas se zna da je

tuširanje radnja umetničkog uma, kao i sve stvari koje radimo rutinski - peremo sudove, vozimo kola,

usisavamo, zavodimo račune, gulimo šargarepu...to nas sve lako prebacuje sa logičkog na umetničko ikreativno. Tako da sam eto pronašla i odstupnicu za posao - gledaću na to kao sredstvo i trudiću se dašto više budem posvećena rutini, kako bih lako mogla da se igram u okvirima svog kreativnog. Dobar

plan, hmmm. Pitam se kako to egzistira u svetu cash flow-a. Pitam se, ali me ujedno ta misao i zabavlja.

 

Postoji još jedna sitnica...a radi se o Ugovoru. Onom koji potpišemo sami sa sobom. Ja sam sebi kupilaplavu svesku kako bih imala malu svečanost pri potpisivanju. Ako nekoga zanima, ugovor izgledaOVAKO>>>

UGOVOR

Čarolija je osnovni deo umetnosti. A obzirom da sam ja apsolvirala veštičarenje i čvrsto verujem u to dasam na neki način čarobnica, ovo ne bi trebalo da bude teško. Sve što treba da radim je da zapažam, dase pobrinem da se moji izvori napajaju (a tome služe muzika, stari filmovi, šareni crteži, meditacije, joga,dobre knjige) i da se pustim sopstvenom doživl jaju, da ne pokušavam da sečem priče koje nastaju izimpresije o nečijem hodu ili boji karmina. Sve što ja treba da uradim je da ostanem dosledna samoj sebi,

zabavljam se i ostanem ovako fantastična. Kao što smo svi u našoj biti fantastični, oduvek. 

"Prava je tajna sveta ono vidljivo, a ne nevidljivo" Oskar Vajld

SLIKA ZADACI