1

3. PRINCIP MAKSIMUMA MATERIJALA

Slika 3 .1. Princip maksimuma materijala

Mera maksimum materijala je ona granična mera koja daje maksimum matere izrađenog dela. To je dakle, najmanja mera rupe i najveća mera osovine. Uslov maksimuma materijala dozvoljava da se jedna tolerancija oblika i polożaja na crtežu prekorači i to za iznos razlike izmedu mere sprezanja i mere maksimum materijala. Na crtežu se ovaj uslov označava velikim slovom M unutar kruga, iza brojčane vrednosti tolerancije. Na slici 3.1 dat je primer tolerancije sa uslovom maksimuma materijala.

Mera sprezanja je ona mera geometrijski idealnog suprotnog dela koji ima dužinu jednaku najmanje dužini površine naleganja posmatranog dela i sa kojom se posmatrani deo bez prisile još uvek može spregnuti.

Slobodno uklapanje elemenata u sklop zavisi od kombinace odstupanja stvarnih dimenzija i odstupanja oblika ili polożaja elemenata predmeta koji ulaze u sklop. Minimalni zazor pri sklapanju dobija se u slučaju kada se mere elemenata nalaze na granici koja odgovara merama minimuma materijala, a pri tome su dozvoljene greške oblika i/ili položaja maksimuma.

Sklapanje može biti ostvareno čak i najnepovoljnijim dozvoljenim uslovima u pogledu dimenzionisanih tolerancija i tolerancija oblika i položaja - ako je dimenzionalna razlika oba elemenata, od kojih se svaki nalazi iznad granice koja odgovara vrednosti za maksimum materijala, jednaka najmanje ukupnoj toleranciji položaja.

Medutim, raspoloživi zazor za sklapanje je utoliko veći ukoliko su stvarne dimenze elemenata koji se sklapaju više udaljene od granice maksimuma materijala i ukoliko su greške oblika i položaja više ispod maksimalne greške.

Otuda proizlazi da, ukoliko su stvarne dimenze elemenata koji se spajaju više udaljene od granice maksimuma materijala, może za odgovarajući iznos biti prekoračijena tolerancija oblika i položaja, bez opasnosti po mogućnosti sklapanja. Ovo povećanje tolerancije oblika i položaja na osnovu principa maksimuma materijala, koje se primjenjuje na osnovu ostvarene dimenzione tolerancije, kao i na osnovu ostvarene tolerancije položaja u izvesnom slučaju ima svojih korísti za proizvodnju, ali to povećanje ne bi smelo uvek biti dopušteno sa gledišta funkcionalne ispravnosti.

Naprimer, kod tolerancija polożaja povećanje te tolerancije može biti dozvoljeno uopšte uzev za centralna rastojanja elemenata koji se sklapaju, kao što su rupe za vijke ili čive. U svim takvim slučajevima konstruktor treba da odluči da li će ili neće primenjivati princip maksimuma materijala.

Ako se ovaj princip primeni, onda uz odnosnu toleranciju oblika ili položaja treba upisati znak M (JUS M.Al.243).

Ovaj znak označava da je tolerancija upisana pored njega izabrana vodeći računa o granicama maksimuma materijala elementa ili elemenata koji se sklapaju. Ako je jedan element izrađen sa dimenzijom koja se nalazi izmedu dimenze koja odgovara maksimumu materijala, razumljivo je da ovo povećanje nikad ne prelazi vrednosti dimenzionalne tolerancije elementa.

Vażno je istaći da ovo povećanje tolerancije oblika i položaja może biti primenjeno na jedan element sklopa ne obazirući se na suprotan element sa kojim se taj element sparuje.

NAPOMENA: Ako princip maksimuma materijala ne primenjen (ili ne može biti primenjen) na tolerancije oblika i položaja, onda se te tolerancije moraju uvažavati bez obzira na ostvarene mere posmatranog elementa koji se sklapa. To znači da greške oblika ili položaja moraju biti konstruirane nezavisno. Ako je princip maksimuma materijala primenjen, onda se greške položaja ili oblika mogu kontrolisati odgovarajućim kontrolnim merilima za tu namenu.

PRIMENA PRINCIPA MAKSIMUMA MATERIJALA

Konstruktori trebaju što više primenjivati princip maksimuma materijala, gdje god je to moguće, jer time povećavaju dozvoljena odstupanja, a smanjuju škart i pojeftinjuju proizvodnju bez smanjenja kvaliteta proizoda.

Posebnu pažnju moraju obratiti kontrolori pri merenju odstupanja od oblika i položaja i primene principa maksimuma materijala, jer pri kontroli neopravdano mogu biti škartirani dobri proizvodi.

Princip maksimuma materijala za tolerisani element

Slika 3.2 Princip maksimuma materijala za tolerisani element

Ako upisana vrednost tolerancije tolerisanog elementa sme biti prekoračijena za apsolutnu vrednost razlike izmedu mere sprezanja i mere maksimuma materijala tog elementa, tad se primjenjuje princip maksimuma materijala.

Princip maksimuma materijala za referentni element

Ako upisana vrednost tolerancije tolerisanog elementa sme biti prekoračijena za apsolutnu vrednost razlike izmedu mere sprezanja referentnog elementa i mere maksimuma materijala istog referentnog elementa, tad se primjenjuje princip maksimuma materijala.

Slika 3.3. Princip maksimuma materijala za referentni element

Princip maksimuma materijala za tolerisani i referentni element

Ako upisana vrednost tolerancije tolerisanog elementa sme biti prekoračijena za zbir apsolutne vrednosti razlike izmedu mere sprezanja i mere maksimuma materijala tolerisanog elementa s jedne strane i apsolutne vrednosti razlike izmedu mere sprezanja i mere maksimuma materijala referentnog elementa s druge strane, tad se može primeniti princip maksimuma materijala na tolerisani i referentni element.

3

Slika 3.4. Princip maksimuma materijala za tolerisani i referentni element

Primena principa maksimuma materijala u vezi sa upravnośću

Primena principa maksimuma materijala u vezi sa upravnośću prikazana je na slikama 3.5 i 3.6.

Slika 3.5. Princip maksimuma materijala - upravnost

Na slici 3.6 je prikazana čivija čija se osa mora nalaziti u granicama cilindrične tolerancijske zone, upravno na referentnu ravan A. Prečnik ove zone varira za 0,04 do 0,06, a prečnik čive je 16 (maksimum materijala) do 15,98 (minimum materijala).

a) Materijat maks. prečnika 16,00 u b) Materijal min. prečnika 15,98 u kontaktu sa kontrolnikom; efektivna kontaktu sa kontrolnikom;

tolerancija 0,04 efektivna upravnost 0,04

Slika 3.6. Provera upravnosti kontrolnikom

Treba imati u vidu da kontrolno merenje (kontrolnik) kontroliie kombinaciju odstupanja upravnosti mere prečnika. Prečnik čijepa se mora nezavisno kontrolisati da bi se obezbedilo da se tolerancijske granice ne prekoračije. Treba imati u vidu da se tačnost položaja, tj. greške posmatranog dela u odnosu na drugi deo sa kojim se sklapa u ovom primeru ne postavlja.

Primjena principa maksimuma materijala u vezi sa pravcem

Slika 3.7. Osa svornjaka se mora naløziti u granicama cilindrično-tolerancijske zone, čiji prečnik varira od 0,0J do 0,03, a prečnik svornjaka varira od 10,00 (maksimum materijala) do 9,98 (minimum materijala)

Prema slici 3.7 primena principa maksimuma materijala u odnosu na pravnost je data sa

tolerancijom materijala na samim crtežima. Medutim, na slici 3.8, kontrolno merilo kontroliie kombinovani efekat pravnosti mere. Ako je potrebno da svomjak ostane celom dužinom u unutraśnjostí zamiśljenog cilindm, imajući u vidu dozvoljena tolerancije prećnika svornjaka (Tej lorov princip), tolerancija pravnosti mora biti oznaćena kao na slici 3.8. Ali ako je potrebno da svomjak ostane samo onom dužinom koja odgovara dužini djela sa kojim se spreže tolerancijska površina, mora biti oznaćena na osi koja se vidi na slici 3.8.

Upravnost sa nula-tolerancijom oblika

Ako je potrebno posebno navesti da neku grešku pravca dela koji se sklapa treba obuhvatiti okvirom granice maksimuma materijala, onda to treba označiti kao na slici 3.9. Odstupanja oblika su dozvoljena ako je deo ugraden sa odstupanjem od dimenze granice maksimuma materijala u smeru ka minimumu materijala, pod uslovom da dimenzionisanje granica minimuma materijala ne ni u jednoj tački podbačijeno. Treba takode imati u vidu da nula-tolerancija oblika mora biti utvrdena i samo povezana sa principom maksimuma materijala, pošto bi u drugom slučaju nula-tolerancija oblika u stvari zahtevala savrśenu tačnost obrade - što je uostalom nemoguće.

5

Slika 3.8. Provera pravosti kontrolnilkom

Slika 3.9. Nulta tolerancija oblika

Rastojanje centara

Slika 3.10. Rastojanje centara

Na slici 3.10 je prikazan prosti slučaj linearnog tolerisanja rastojanja centara i pokazuje dva sastavna dela koja se uvek mogu sklopiti, čak i pod najnepovoljnijirn uslovima tolerancijskih mera, u slučaju kad je:

* za gornji deo: rastojanje centra i prečnici čijepova na maksimumu materijala

* za donji deo: rastojanje centra i prečnici čijepova na minimumu materijala ili

* za gornji deo: rastojanje centra i prečnici čijepova na minimumu materijala

* za donji deo: rastojanje centra i prečnici čijepova na maksimumu materijala

Na slici 3.11. dato je objašnjenje za ekstremne slučajeve maksimuma i minimuma rastojanja centara. Sklapanje delova moguće je izvesti u ovom slučaju, ako je ispunjeno:

1) Maksimalna rastojanja izmedu spoljnih strana čijepova u gomjem sastavnom delu ne sme prekoračiti 3.6,9 (tj. rastojanje čijepova uvećano za pola prečnika svakog čijepa 50,1 + 9,8 = 3.6,9 ne sme prekoračiti minimalno rastojanje izmedu spoljnih strana rupa u donjem delu 49,9 + 10 = 3.6,9)

2) rastojanje izmedu unutraśnjih strana čijepovane sme biti manje od 40,1 (tj. rastojanje centra čijepova umanjeno za pola prečnika svakog čijepa 49,9 - 9,8 = 40,1 ne sme biti manje od minimalnog rastojanja izmedu unutrašnjili strana rupa u donjem sastavnom delu 50,1 - 10 = 40,1)

Slika 3.11. Ekstremni slučajevi rastojanja centara

Otuda, ako prečnici čijepova imaju minimalne prečnike (9,7), njihovo rastojanje centara može da varira izmedu 3.6,9 - 9,7 = 50,2 i 40,1 + 9,7 = 49,8. što odgovara toleranciji od + 0,2, umjesto + 0,1, kako je dato na crtežu.

Ova mogućnost povećanja dozvoljene greške može se korisno promeniti ako se naznači primena maksimuma materijala na rastojanju centara čijepova gornjeg dela koji se sklapa. Princip maksimuma materijala može se naznačiti i za donji deo kao śto je bilo prikazano na slici 3.9 sa istom tačnošću.

Ako se koristi princip maksimuma materijala, on se može naznačiti kao na slici 3.12, koja prikazuje donji deo: oznaka M sledi tolerancijska rastojanja centara.

Slika 3.12. Princip maksimuma materijala za rastojanja centara - donji element

Prema slici 3.13, koja pokazuje isti deo, oznaka M sledi toleranciju položaja rupa, označavajući da su tolerancijske zone za centre rupa cilindrične (u slučaju da su obje rupe minimalnog prečnika, tj. da

7

postoji maksimum materijala, tolerancija rastojanja centara rupa je + 0,1, dok ako su obje rupe maksimalnog prečnika, tolerancija rastojanja centara rupa je + 0,2.

Jedina razlika izmedu zahteva postavljenog na slikama 3.12 i 3.13 je u tome što se na slici 3.13 utvrduje cilindrična tolerancijska zona za centre rupa.

Slika 3.13. Princip maksimuma materijala za rastojanja centara - donji element

Koaksijalnost

Primena principa maksimuma materijala u odnosu na koaksijalnost je data na slici 3.14. Na slici 3.14 osa glave čive treba da se nalazi u zoni tolerancije cilindra, čija se osa poklapa sa osom vrata čivije, čiji prečnik varira od 0,05 (—0,025 2) do 0,13.12 (—0,0825 2). Prema tome, kako variraju ostvareni prečnici glave i rukavca od njihovih mera maksimuma do minimuma materijala prikazano je na slici 3.14.

Slika 3.14. Idealan slučaj koaksijalnosti (ose se poklapaju)

UPOTREBA TOLERANCIJ]A

Standardne tolerancije upotrebljavaju se redovno za okrugle elemente, npr. za prečnike vratila i ležišta (s1. 3.15). Za ostale mere, npr. za dužine pojedinih delova vratila na s1. 3.15, obično se upotrebljavaju nesistemske tolerancije u vidu brojeva koji pokazuju odstupanja, mada se i za takve mere čijesto upotrebljavaju standardne oznake za tolerancije po sistemu ISO.

Za sve mere ne potrebno propisivati tolerancije. Mere od čijih tačnosti zavisi ispravnost funkcije sklopa i mašine moraju imati propisane tolerancije, a isto tako i mere koje su značajne za tačnu izradu i za tačno sklapanje - naročito kada je u pitanju razmenljivost delava. Za ostale mere ne propisuju se tolerancije, npr. za spoljnje mere postolja mašina, jer svaka propisana tolerancija poskupljuje proizvodnju. U stvari, i takve mere, iako su bez propisanih tolerancija, imaju odstupanja čije su dopuštene granice prećutno utvrđene pa treba da budu i poštovane; to su mere sa prećutnim tolerancijama. Veličine nekih precutnih tolerancija navedene su u odeljku Oblici i izrada«. - Dužina L lezista na sl. 3.16 pripada grupi mera sa prećutnim tolerancijama, razmak l treba da ima toleranciju, obitno nesistemsku, a precnici d i D redovno imaju tolerancije po standardnom sistemu

ISO; te su tolerancije značajne i za funkciju i za sklapanje. Pravila o obelezavanju mera sa tolerancijama nalaze se u JU S M. AO.080j193.3. ToIerance

se obeležavaju ili znacima po sistemu ISO in brojevima van sistema ISO. Za nesistemske tolerancije je osnovno pravilo da se, bez obzira na znak, gornje odstupanje beleži desno od nominalne mere, gore, a donje odstupanje desno od nominalne mere, dole; nekoliko primera nalazi se na SI. 3.15, 3.16, 3.17.

Uobičajeno je da se, pri upotrebi nesistemskih tolerancija, dobra mera obeležava nominalnom merom, a loša mera željenim odstupanjem od nominalne mere; zato se, po pravilu, za unutrašnju meru (otvor) propisuje plus- tolerancija, a za spoljašnju meru (stablo) minus-tolerancija 3.15). U tome smilu debljina obrtne pločije zgloba na str. 3.16 treba da ima minus-toleranciju.

Slika 3.15 Nominalna mera dobra mera

Slika 3.16 Propisivanje tolerancija potrebno je za mere d, D i l. a za meru L ne potrebno a dužina stabla zavrtnja takode minus-toleranciju, ali i drukčiju nominalnu meru da bi se izbegla mogućnost da izrađeni sklop bude nepokretljivo stegnut - bez ikakvog zazora, pa time i ometen u svojoj osnovnoj funkciji.

Slika 3.17 Nominalna mera, dobra mera

9

Slika 3.18 Tolerancije za mere zgloba (l-obrtna plota)

Kada se u sklopu nalaze e1ementi jedni pored drugih a mere su im tolerisane, treba voditi

računa o uticaju pojedinih tolerancija na ukupan zbir i1i razliku dužina. Iz slike 3.18 izlazi da je tolerancija zbira tolerisanih duzina ravna zbiru pojedinih tolerancija

pošto su ekstremi

lmax = 1lmax + l2max = 110+o,3 + 50+0 ,2 = 13.7+0,5

lmin = l1min + l2min = 110- o,2 + 50-0,1'= 13.7- 0,3

pa je zbir 1= 11 +12 = 13.7��,���,� a tolerancija zbira t = t1 + t2 = 0,5 + 0,3 = 0,8.

lzlazi da je tolerancija razlike tolerisanih dužiina jednaka zbiru pojedinih tolerancija pošto su ekstremi

l'max = l1max – l2min = 110+0,3 - 50_ 0,1 = 3.7+0,4 l'min = llmin – l2max = 110-o,2 - 50+0 ,2 = 3.7_ 0,4

pa je razlika dužina l' = 11 – l2 = 3.7 ± 0,4, a tolerancija razlike t = t'1 + t' 2 = 0,4 + 0,4 = 0,8. Prema tome, opšte je pravilo: tolerancija bilo zbira bilo razlike dveju tolerisanih mera jednaka je zbiru pojedinih tolerancija. Tolerancija zbira ili razlike krupnija je od tolerancija pojedinih e1emenata.

Niz lančano poslaganih elemenata može, dakle, pokazati znatna odstupanja od zbira nominalnih dužina sa propisanim tolerancijama.

Slika 3.18 Zbir dužina sa tolerancijama

Slika 3.19 Razlika dužina sa tolerancijama

Prema prethodnom izlaganju tolerancija zbira svih delimičnih mera bila bi jednaka 2n kada

bi odstupanje svake pojedine mere bilo jednako. To bi, u ekstremnim slučajevima, moglo dovesti do znatne i neprihvatljive dezaksijalnosti otvora na nekom udaljenom položaju od referentne ravni. Ispravno je da se tolerisane mere nanose od jedne polazne ravni, ovde ravni n, jer su tada međusobna odstupanja položaja pojedinih osa tačno ograničijena pa je i sklapanje ploča obezbedeno uz dopušteno odstupanje.

Dopušteno odstupanje proverava za najnepovoljne stanje kada su ose i jednog i drugog otvora u suprotnim ekstremnim položajima, kada prečnik otvora do, prema svojim sopstvenim tolerancijama, ima najmanju meru, a prečnik stabla zavrtnja d, takođe prema svojim sopstvenim tolerancijama, najveću meru. Zazori kad se zna da radnik, pri izradi pojedinih delova, uvek nastoji da izbegne ekstremne mere da ne bi došlo do toga da na njegovu štetu, zbog prekoračijenja graničnih mera. Izrađeni predmet bude odbacen kao neispravan (otpadak, škart).

Pri izboru polazne ravni treba voditi računa o tome da učvršćivanje predmeta radi izrade i merenje predmeta bude lako. Polazna ravan ne sme da bude suviše udaljena od mesta do koga se mera proteže pošto bi tada tačnost merenja bila umanjena.

Delove istog elementa jednakog nominalnog prečnika, a nejednakih kvaliteta tačnosti i nejednakih osnovnih odstupanja treba po mogućnosti odvojiti, npr. plitkim, uskim žljebom.

Ekstremni zazori ili zadori, potrebni za sklop dvaju delova, mogu biti nesistemski propisani,

tj. izraženi brojevima - bilo na osnovu proračuna gde je to moguće, bilo na osnovu slobodnog izbora, a u skladu sa funkcijom sklopa.

Često se, međutim, postavlja zahtev da tolerancije i odstupanja koji obezbeđuju tako propisane ekstremne zazore ili zadore ne budu izraženi brojevima, tj. nesistemski, veze po standardnom sistemu ISO. Tada je, dakle, zadatak da se nađu oni kvaliteti i one položajne oznake po standardnom sistemu tolerancija, koji će dati veličine zazora ili zadora najbliže propisanim veličinama. Pri tome treba da bude zadovoljen osnovni uslov da najveći zazor ili zador po sistemu ISO ne bude veći od najvećeg propisanog zazora ili zadora i da najmanji zazor ili zador po sistemu ISO ne bude manji od najmanjeg propisanog zazora ili zadora, tj.

fmax ≤ fmax; i fmin ≤ fmin,

ovde su fmax, f'min propisani zazori, a fmax i f min zazori dobeni saobrazavanjem tolerancija standardnom sistemu ISO.

Postupak je za saobražavanje nesistemskih tolerancija sistemu tolerancija ISO ovakav:

Najpre treba odrediti zbir tolerancija otvora i stabla po obrascu

T'r:=T' +t' = fmax - fmin Zbir tolerancija treba podeliti na otvor i stablo pa, ako je npr. usvojen sistem podešavanja

zajednički otvor, nalazi se potrebna tolerancija otvora iz izraza

T'(0,4-0,6)T'n=(0,4-0,6)(fmax-fmin)

zavisno od toga da Ii se predvidaju jednaki ili nejednaki kvaliteti otvora i stabla. Zatim treba u tablici potražiti jednaku ili prvu manju standardnu toleranciju T ≤ T'. Najzad treba, na isti nacin, naći toleranciju za stablo

t ≤ t', gde je t'= T'n - T

11

Tako su utvrđeni kvaliteti za otvor i stablo u sistemu ISO.

Radi iznalaženja potrebne položajne oznake za stablo polazi se od uslova:

≥ f'min pa se traži u tablici jednaka ili prva veća standardna vrednost za , s tim da bude jednovremeno ispunjen i uslov

≤ f'max-(T+t)

Tako se utvrduje položajna oznaka koja zajedno sa rane nađenom oznakom za kvalitet potpuno definiše vrstu naleganja, u sistemu ISO.

Kada su skokovi izmedu susednih veličina veliki, ne može se, pri saobražavanju tolerancija u

sistemu ISO, uvek naći pogodna vrsta naleganja; tada se ili mora donekle odstupiti od proračunatih ekstrema zazora ili zadora ukoliko je to prihvatljivo s obzirom na funkciju sklopa i izradu i merenje sklopnih elemenata ili se mora odustati od upotrebe tolerancija po sistemu ISO, ili se mogu menjati odnosi medu kvalitetima, ili se, najzad, može menjati sistem podešavanja pa čak prići i na proizvoljni sistem podešavanja.

Primer 3.4. Za sklop delova prema 3.20 treba proveriti ekstremne veličine aksijalnog zazora f koji ne sme da prekorači 1 mm, niti da postane negativan.

Slika 3.20

fmax = 200+0,4 - 10_0,05 - 180_0,3 - 10_0,05 =+0,4+0,05+0,3+ 0,05 = + 0,8 mm fmin = 200 - 10 - 180 - 10 = 0.

Proveravanje pokazuje da su, pri propisanim tolerancijama, postavljeni uslovi zadovoljeni. Primer 3.6. Potrebno je odrediti najveću. i najmanju debljinu cevi prema sl. 3.21 i toleranciju njene debljine kada je pri izradi dopuštena najveća ekscentričnost omotača e = 0,2 mm.

Slika 3.21

1z tablice se dobija da je 100h8 = 100- 0,054 mm i 50H10 = 50+ 0,1 mm pa bi za koncentrične omotače bilo:

2 'max = 100 - 50 = 50; 'max = 25 mm

2 'min = 100 - 0,054 - 50 + 0,1 = 50- 0,154

'min = 24,923mm a za ekscentricne omotačije je

max = 'max + e = 25 + 0,2 = 25,2 mm min = 'min - e = 24,923 - 0,2 = 24,723 mm

Tolerancija debljine iznosi

t=max-min=25,2-24,723=0,477 mm.

Primer 3.7. Za sklop sa čvrstim naleganjem elemenata nominalnog prečnika 70 mm računom su određene ekstremne veličine zadora c'max = 196m i c'min =94m.

Slika 3.22

Potrebno je da se, radi izrade, obeležavanje tolerancija saobrazi sistemu ISO. Usvojen je sistem podešavanja »zajednički otvor«, a predviđeni su, npr., jednaki kvaliteti tačnosti sklopnih elemenata. Zbir tolerancija otvora i stable iznosi

T'+t' = T'n = c'max-c'min = 196 - 94 = 102m Za jednake kvalirete otvora i stabla nalazi se tolerancija otvora

T' O,5T'n =0,5.102 = 51m pa se iz tablice za nominalni preenik 70mm nalazi najbliža manja ve1ičina T=46m što odgovara osnovnoj toleranciji IT8 za otvor. Pošto su kvaliteti otvora i stabla jednaki i za stablo se privremeno usvaja osnovna tolerancija IT8; to izlazi i iz ovoga:

t' = T'n - T = 102 - 46 = 3.3m. jer je t=46m opet najbliža manja veličina po tabeli. Za utvrđivanje položaja tolerancijskog polja, odn. položajne oznake, treba da budu zadovoljena ova dva uslova:

≥ c'min+T i ≤ c'max-t

13

da ne bi ni najmanji stvarni zador cmin bio manji od najmanjeg proračunatog zadora c' min ni najveći stvarni zador cmax veći od najvećeg proračunatog zadora c'max· Zamenom numeričkih vrednosti dobija se

≥' c'min +T =94+3.11=140m ≤ c'max-t=196-46=150m

Prema tome nepokredjivi sklop o kome je reč biće u sistemu ISO ovako obeležen: ø70H8/x8. Ekstremni su zadori toga sklopa: cmax = 192m i cmin=l00m; oni zadovoljavaju postavljene uslove, a neznatno se razlikuju od proracunatih zadora.

Sklop ø70H8/x8 nalazi se i među preporučijenim vrstarna naleganja. Razlike izmedu ekstremnih proračunatih zadora i ekstremnih zadora koii odgovara;u usvojeno; vrsti naleganja po sistemu ISO iznose:

c'max - cmax = 196 - 192 = 4m cmin - c'min = 100 - 94 = 6m