PRAVILNIKO KLASIFIKACIJI, PAKOVANJU, OBELEAVANJU I OGLAAVANJU HEMIKALIJE I ODREENOG PROIZVODA U SKLADU SA GLOBALNO HARMONIZOVANIM SISTEMOM ZA KLASIFIKACIJU I OBELEAVANJE UN("Sl. glasnik RS", br. 64/2010, 26/2011 i 105/2013 - dr. pravilnik)

I OSNOVNE ODREDBElan 1Ovim pravilnikom propisuju se nain klasifikacije, pakovanja, obeleavanja i oglaavanja hemikalije i odreenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeleavanje UN, svojstva supstance za koju moe da se upotrebi alternativni hemijski naziv, kao i sadraj zahteva za upotrebu alternativnog hemijskog naziva.lan 2Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje:1) klasa opasnosti oznaava prirodu fizike opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po ivotnu sredinu;2) kategorija opasnosti jeste dalja podela u okviru svake klase opasnosti kojom se blie odreuje stepen opasnosti;3) razlike unutar klase jesu razlike u okviru klase opasnosti koje zavise od puta izlaganja ili prirode efekata;4) piktogram opasnosti jeste grafiki prikaz opasnosti koji se sastoji od slikovnog simbola i drugih grafikih elemenata kao to su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene predmetnoj opasnosti;5) re upozorenja jeste re koja ukazuje na odgovarajui nivo opasnosti i koja upozorava na moguu opasnost, a koriste se sledee rei:- opasnost jeste re upozorenja koja ukazuje na veoma opasne kategorije opasnosti i- panja jeste re upozorenja koja ukazuje na manje opasne kategorije opasnosti;6) obavetenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen klasi i kategoriji opasnosti koji opisuje prirodu opasnosti supstance ili smee, ukljuujui i nivo opasnosti gde je potrebno; 7) obavetenje o merama predostronosti jeste pisani izraz koji opisuje preporuene mere za smanjenje ili spreavanje tetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj supstanci ili smei prilikom njihovog korienja ili odlaganja;8) monomer jeste supstanca koja ima sposobnost da gradi kovalentne veze sa nizom drugih slinih ili razliitih molekula pod uslovima odgovarajuim za reakciju stvaranja polimera koja se koristi u odreenom procesu; 9) polimer jeste supstanca sastavljena od molekula koji se sastoje od niza istih ili razliitih monomernih jedinica; molekulske mase ovih molekula moraju biti raspodeljene u odreenom opsegu, pri emu se razlike u molekulskim masama mogu pripisati prvenstveno razlikama u broju monomernih jedinica. Polimer sadri: (a) vie od 50% masenog udela molekula sa najmanje tri monomerne jedinice koje su kovalentno vezane sa najmanje jednom drugaijom monomernom jedinicom ili drugim reaktantom (za potrebe ove definicije "monomerna jedinica" jeste izreagovani oblik monomera u polimeru); (b) manje od 50% masenog udela molekula iste molekulske mase; 10) legura jeste metalni materijal, homogen na makroskopskom nivou, koji ine dva ili vie elemenata sastavljena tako da se mehanikim sredstvima ne mogu lako odvojiti (za potrebe ovog pravilnika "legura" se smatra smeom); 11) UN RTDG (United Nations Recommendations on the Transport of Dangerous Goods) jesu Preporuke Ujedinjenih nacija za transport opasnog tereta;12) granina koncentracija jeste koncentracija iznad koje prisustvo opasne supstance u drugoj supstanci ili smei kao neistoe, aditiva ili pojedinanog sastojka dovodi do klasifikacije te supstance ili smee kao opasne; 13) M-faktor jeste koeficijent kojim se mnoi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao opasna po vodenu ivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hronino, kategorija 1, a koji se koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smee koja sadri tu supstancu;14) granina vrednost jeste najmanja koncentracija bilo koje klasifikovane neistoe, aditiva ili pojedinanog sastojaka u supstanci ili smei iznad koje se ta neistoa, aditiv ili pojedinani sastojak uzima u obzir prilikom klasifikacije supstance ili smee; 15) pakovanje jeste upakovani proizvod koji se sastoji od ambalae i sadraja u njoj ili proces kojim se sadraj pakuje u ambalau;16) ambalaa jeste jedna ili vie posuda i svi drugi dodaci ili materijali potrebni da bi se ispunila namena zadravanja sadraja i drugi bezbednosni zahtevi;17) meuambalaa jeste ambalaa koja se postavlja izmeu unutranje ambalae, odnosno proizvoda i spoljanje ambalae.II KLASIFIKACIJA Klasifikacija i klase opasnostilan 3Hemikalije (supstance i smee) se klasifikuju u jednu ili vie klasa opasnosti uporeivanjem podataka o svojstvima supstanci i smea sa kriterijumima za klasifikaciju u odreenu klasu opasnosti koji su dati u Prilogu 1. koji ini sastavni deo ovog pravilnika.Supstance i smee predstavljaju fiziku opasnost ako se na osnovu fizikih i hemijskih svojstava i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 2. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledeih klasa opasnosti:- eksplozivi;- zapaljivi gasovi;- zapaljivi aerosoli;- oksidujui gasovi; - gasovi pod pritiskom;- zapaljive tenosti; - zapaljive vrste supstance i smee; - samoreaktivne supstance ili smee; - samozapaljive tenosti; - samozapaljive vrste supstance i smee;- samozagrevajue supstance ili smee; - supstance ili smee koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove; - oksidujue tenosti; - oksidujue vrste supstance i smee;- organski peroksidi;- supstance i smee korozivne za metale.Supstance i smee predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ako se na osnovu svojstava koja utiu na ivot i zdravlje ljudi i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 3. mogu klasifikovati u najmanje jednu od sledeih klasa opasnosti:- akutna toksinost;- korozivno oteenje koe / iritacija koe;- teko oteenje oka / iritacija oka;- senzibilizacija respiratornih organa / senzibilizacija koe;- mutagenost germinativnih elija;- karcinogenost;- toksinost po reprodukciju;- specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost;- specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost;- opasnost od aspiracije.Supstance i smee predstavljaju opasnost po ivotnu sredinu ako se na osnovu svojstava koja utiu na ivotnu sredinu i kriterijuma datih u Prilogu 1. Deo 4. i 5. mogu klasifikovati u klasu opasnosti: "Opasnost po vodenu ivotnu sredinu", odnosno u dodatnu klasu opasnosti: "Opasnost po ozonski omota".Ako unutar jedne klase opasnosti postoje razlike na osnovu puta izlaganja ili prirode efekata, supstanca ili smea se dalje klasifikuje u okviru te klase opasnosti u skladu sa tim razlikama na nain dat u Prilogu 1. Odreeni proizvodi koji su dati u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. takoe se klasifikuju u skladu sa ovim pravilnikom. Identifikacija i procena dostupnih podataka o supstancilan 4Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik supstance duan je da identifikuje relevantne dostupne podatke na osnovu kojih se moe utvrditi da li supstanca predstavlja fiziku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1, i to: 1) podatke dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u lanu 7. stav 3. ovog pravilnika;2) podatke iz epidemiolokih studija i iskustava o efektima na ljude, kao to su statistiki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima; 3) druge podatke koji su dobijeni na nain dat u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0;4) nove podatke iz naunih istraivanja;5) druge podatke koji su dobijeni u skladu sa meunarodno priznatim programima o hemikalijama.Podaci iz stava 1. ovog lana odnose se na fiziko stanje, odnosno oblik supstance u kome se ona stavlja u promet.Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik supstance duan je da utvrdi da li su podaci iz stava 1. ovog lana odgovarajui, pouzdani i nauno potvreni.Identifikacija i procena dostupnih podataka o smeilan 5Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik smee duan je da identifikuje relevantne dostupne podatke o samoj smei ili supstancama koje ona sadri na osnovu kojih se moe utvrditi da li smea predstavlja fiziku opasnost, opasnost po zdravlje ljudi ili opasnost po ivotnu sredinu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1, i to: 1) podatke o samoj smei ili supstancama koje ona sadri dobijene primenom bilo koje metode koja je navedena u lanu 7. stav 3. ovog pravilnika;2) podatke iz epidemiolokih studija i iskustava o efektima na ljude, kao to su statistiki podaci o profesionalnim oboljenjima i o hemijskim udesima koji se odnose na same smee ili supstance koje ona sadri;3) druge podatke koji su dobijeni na nain dat u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0;4) druge podatke o samoj smei ili supstancama koje ona sadri koji su dobijeni u skladu sa meunarodno priznatim programima o hemikalijama. Ako proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da su podaci iz stava 1. ovog lana koji su dostupni za samu smeu odgovarajui, pouzdani i nauno potvreni, ovi podaci se koriste za procenu opasnosti smee. Za procenu opasnosti smee u odnosu na mutagenost germinativnih elija, karcinogenost i toksinost po reprodukciju na nain dat u Prilogu 1. Deo 3. odeljak 3.5.3.1, 3.6.3.1. i 3.7.3.1, koriste se podaci za supstance koje smea sadri. Ako dostupni podaci o ispitivanjima same smee ukazuju na efekte mutagenosti germinativnih elija, karcinogenosti ili toksinosti po reprodukciju koji nisu bili identifikovani u podacima za pojedinane supstance u smei, takvi podaci se uzimaju u obzir prilikom procene opasnosti smee.Za procenu opasnosti smee u odnosu na opasnost po vodenu ivotnu sredinu na osnovu biorazgradljivosti i bioakumulativnosti koje su date u Prilogu 1. Deo 4. odeljak 4.1.2.8. i 4.1.2.9, koriste se iskljuivo relevantni dostupni podaci iz stava 1. ovog lana za supstance koje smea sadri.Kada podaci o svojstvima same smee nisu dostupni ili su nedovoljni, za procenu opasnosti smee mogu se koristiti drugi relevantni dostupni podaci o supstancama sadranim u smei i slinim smeama, ako su ti podaci pouzdani i odgovarajui za procenu opasnosti smee u skladu sa lanom 8. stav 4. ovog pravilnika.Ispitivanja na ivotinjama i ljudimalan 6Nova ispitivanja na ivotinjama radi prikupljanja podataka za klasifikaciju supstance ili smee vre se samo ako nema drugih naina da se prikupe kvalitetni i dovoljno pouzdani podaci.Podaci dobijeni u ispitivanjima na ljudima koja su raena u druge svrhe, kao npr. klinika ispitivanja, mogu se koristiti i za klasifikaciju supstanci i smea.Prikupljanje novih podataka za supstancu i smeu lan 7Nova ispitivanja radi utvrivanja da li neka supstanca ili smea predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu mogu se vriti samo pod uslovom da su iscrpljeni svi drugi naini prikupljanja podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0.Nova ispitivanja radi utvrivanja da li supstanca ili smea predstavlja fiziku opasnost moraju se izvriti ako nema dostupnih odgovarajuih i pouzdanih podataka iz prethodnih ispitivanja.Nova ispitivanja iz stava 1. ovog lana vre se u skladu sa:1) metodama koje su ureene posebnim propisom o metodama ispitivanja opasnih svojstava hemikalija ili2) nauno potvrenim principima ili metodama za koje je uraena validacija u skladu sa meunarodno priznatim procedurama.Procena podataka o opasnosti supstance i smeelan 8Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik, u cilju odreivanja opasnosti supstance ili smee, procenjuje identifikovane podatke iz l. 4. i 5. ovog pravilnika primenjujui kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1.Prilikom procene dostupnih podataka dobijenih metodama ispitivanja koje nisu navedene u lanu 7. stav 3. ovog pravilnika, proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik je duan da te metode uporedi sa metodama navedenim u tom lanu, kako bi utvrdio da li su podaci dobijeni u ispitivanjima takvi da se mogu koristiti za procenu iz stava 1. ovog lana.Ako se kriterijumi za klasifikaciju ne mogu neposredno primeniti na identifikovane podatke, proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da procenu opasnosti supstance ili smee vri utvrivanjem kvaliteta podataka na osnovu strune procene date u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, uzimajui u obzir i podatke koji su dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.0.Kada su za smeu dostupni samo podaci iz lana 5. stav 5. ovog pravilnika proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da za procenu opasnosti smee koristi naela premoavanja data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.3, kao i u svim odeljcima Priloga 1. Deo 3. i 4. Ako se na podatke iz stava 4. ovog lana ne mogu primeniti naela premoavanja ili struna procena i utvrivanje kvaliteta podataka dati u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.1, proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da za procenu podataka koristi druge metode koje su date u Prilogu 1. Deo 3. i 4. Granine koncentracije za klasifikaciju supstance i smeelan 9Specifina i opta granina koncentracija dodeljuju se supstanci da bi se ukazalo na koncentraciju iznad koje prisustvo opasne supstance kao neistoe, aditiva ili pojedinanog sastojka u drugoj supstanci ili smei dovodi do klasifikacije te supstance ili smee kao opasne. Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da odredi specifinu graninu koncentraciju kada odgovarajui i pouzdani nauni podaci pokazuju da je supstanca ili smea opasna iako je koncentracija opasne supstance sadrane u njoj manja od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili je manja od optih graninih koncentracija propisanih za odgovarajuu klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik moe da odredi specifinu graninu koncentraciju i u sluaju kada odgovarajui i pouzdani nauni podaci pokazuju da supstanca ili smea nije opasna iako sadri opasnu supstancu u koncentraciji jednakoj ili veoj od koncentracija propisanih za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. ili od optih graninih koncentracija propisanih za odgovarajuu klasu opasnosti datu u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. Specifine granine koncentracije ne odreuju se za supstance koje se nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci.Prilikom odreivanja specifine granine koncentracije, proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da uzme u obzir svaku specifinu graninu koncentraciju za tu supstancu koja je data u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja.U postupku klasifikacije, specifine granine koncentracije iz st. 2. i 3. ovog lana imaju prednost u odnosu na propisane koncentracije za klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 2. i u odnosu na opte granine koncentracije propisane za odgovarajue klase opasnosti date u Prilogu 1. Deo 3, 4. ili 5. M-faktor za klasifikaciju supstance i smeelan 10Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da odredi M-faktor za supstancu koja se moe klasifikovati kao opasna po vodenu ivotnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hronino, kategorija 1, kada se: 1) supstanca ne nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci ili 2) supstanca nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u ovom spisku M-faktor nije dat za tu supstancu.M-faktor se primenjuje prilikom klasifikacije smee ili druge supstance koja sadri supstancu iz stava 1. ovog lana, kada se u postupku klasifikacije koristi metoda sumiranja. Prilikom odreivanja M-faktora proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da uzme u obzir svaki M-faktor za tu supstancu koji je dat u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja.Granina vrednostlan 11U postupku klasifikacije supstance uzima se u obzir prisustvo druge opasne supstance kao neistoe, aditiva ili pojedinanog sastojka ukoliko je njena koncentracija jednaka ili vea od graninih vrednosti odreenih na nain propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. U postupku klasifikacije smee uzima se u obzir prisustvo opasne supstance kao sastojka ili kao neistoe ili aditiva ukoliko je njena koncentracija jednaka ili vea od graninih vrednosti odreenih na nain propisan u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. Posebni sluajevi koji zahtevaju dodatnu procenulan 12Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da u postupku klasifikacije uzme u obzir i sledee podatke o svojstvima ili efektima supstance ili smee, ako ih je identifikovao prilikom procene podataka o opasnosti supstance ili smee iz lana 8. ovog pravilnika i to:1) odgovarajue i pouzdane podatke koji pokazuju da se fizike opasnosti supstance ili smee identifikovane u praksi razlikuju od onih koje su dobijene kao rezultat sprovedenih ispitivanja;2) podatke dobijene kao rezultat naunih ispitivanja koji pokazuju da supstanca ili smea nije bioloki dostupna;3) odgovarajue i pouzdane naune podatke koji ukazuju na sinergistike ili antagonistike efekte supstanci sadranih u smei, ako je procena opasnosti smee vrena na osnovu podataka o supstancama sadranim u smei.Klasifikacija supstance i smeelan 13Kada na osnovu procene podataka iz l. 8. i 12. ovog pravilnika proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik utvrdi da supstanca ili smea ispunjava kriterijume za klasifikaciju date u Prilogu 1. Deo 2, 3, 4. i 5, duan je da klasifikuje supstancu ili smeu u jednu ili vie klasa opasnosti, odnosno u jednu ili vie razlika unutar tih klasa. U postupku klasifikacije iz stava 1. ovog lana odreuju se i:1) jedna ili vie kategorija opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti ili razliku unutar tih klasa;2) jedno ili vie obavetenja o opasnosti koje odgovara svakoj od klasa opasnosti, odnosno razlika unutar tih klasa i kategorija opasnosti iz take 1) ovog stava. Klasifikacija supstance ili smee u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) moe se prevesti u klasifikaciju u skladu sa ovim pravilnikom primenom tabele za prevoenje klasifikacije koja je data u Prilogu 2. koji ini sastavni deo ovog pravilnika.Posebna pravila za klasifikaciju smeelan 14Na klasifikaciju smee ne utiu podaci koji ukazuju da supstanca:1) reaguje sporo sa atmosferskim gasovima, naroito kiseonikom, ugljen-dioksidom i vodenom parom, gradei razliite supstance u maloj koncentraciji ili2) reaguje veoma sporo sa drugim supstancama u smei, gradei razliite supstance u maloj koncentraciji ili3) moe da se samopolimerizuje, gradei oligomere ili polimere u maloj koncentraciji.Postupak klasifikacije smee na osnovu eksplozivnosti, oksidativnosti i zapaljivosti ne vri se ako:1) nijedna supstanca u smei ne poseduje bilo koje od ovih svojstava i ako se na osnovu dostupnih podataka moe zakljuiti da smea nee izazvati opasnosti ove vrste ili2) nauni podaci ukazuju da promena sastava smee nee dovesti do promene u klasifikaciji smee ili3) smea se stavlja u promet u obliku aerosolnog rasprivaa zapremine jednake ili manje od 150 ml, a na ambalai aerosolnog rasprivaa je jasno, itljivo i neizbrisivo naznaeno ime i adresa ili zatitni znak (logo) snabdevaa odgovornog za stavljanje u promet.Revizija klasifikacije supstance i smeelan 15Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da se informie o novim naunim ili tehnikim podacima koji mogu da utiu na klasifikaciju i da izvri reviziju klasifikacije supstance ili smee koju stavlja u promet uzimajui u obzir i nove, odgovarajue i pouzdane podatke. Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da izvri reviziju klasifikacije smee ako je dolo do promena u sastavu smee, i to:1) do odstupanja od poetne koncentracije jednog ili vie opasnih sastojaka smee takvog da je promena u sastavu smee jednaka ili vea od propisanih opsega datih u Prilogu 1. Deo 1. Tabela 1.2. ili2) do zamene, odnosno dodavanja jednog ili vie opasnih sastojaka, takve da je njihova koncentracija jednaka ili vea od graninih vrednosti propisanih u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.1.2.2. Revizija klasifikacije se ne vri ako postoje validni i nauno potvreni podaci koji ukazuju da novi podaci iz stava 1. ovog lana, odnosno promene u sastavu smee iz stava 2. ovog lana nee dovesti do izmene klasifikacije.Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da usvoji klasifikaciju supstance ili smee u skladu sa rezultatima revizije, izuzev ako je supstanca ili smea ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci.Na supstance ili smee koje su ureene propisima o sredstvima za zatitu bilja ili biocidnim proizvodima, primenjuju se i zahtevi iz tih propisa.Klasifikacija supstance ukljuene u EU inventar klasifikacije i obeleavanjalan 16Supstanca moe da se klasifikuje razliito od klasifikacije supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuena u EU inventar klasifikacije i obeleavanja. U tom sluaju, prilikom upisa supstance u Registar hemikalija, zajedno sa dosijeom o hemikaliji podnosi se i obrazloenje za takvu klasifikaciju.Izuzetno od stava 1. ovog lana, supstanca mora da se klasifikuje u skladu sa klasifikacijom supstance istog hemijskog sastava koja je ukljuena u EU inventar klasifikacije i obeleavanja ako je ona, sa takvom klasifikacijom, ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci.III OBELEAVANJE1. Sadraj etiketeElementi obeleavanjalan 17Na ambalai supstance ili smee klasifikovane kao opasne mora da se nalazi etiketa koja sadri sledee elemente obeleavanja:1) ime, adresu i broj telefona snabdevaa;2) nominalnu koliinu supstance ili smee u pakovanju koje je namenjeno za optu upotrebu, osim ako ova koliina nije naznaena na drugom mestu na ambalai;3) identifikator proizvoda iz lana 18. ovog pravilnika;4) piktogram opasnosti iz lana 19. ovog pravilnika, ako se moe primeniti;5) re upozorenja iz lana 20. ovog pravilnika, ako se moe primeniti;6) obavetenja o opasnosti iz lana 21. ovog pravilnika, ako se moe primeniti;7) obavetenja o merama predostronosti iz lana 22. ovog pravilnika, ako se moe primeniti;8) deo za dodatne informacije iz lana 25. ovog pravilnika, ako se moe primeniti.Etiketa mora da bude napisana i na srpskom jeziku. Etiketa moe biti napisana na vie jezika, pod uslovom da su podaci dati na svim korienim jezicima isti.Identifikator proizvodalan 18Etiketa mora da sadri podatke koji omoguavaju identifikaciju supstance ili smee (u daljem tekstu: "identifikator proizvoda"). Izraz koji se koristi za identifikaciju supstance ili smee mora biti isti kao onaj koji se koristi u bezbednosnom listu sainjenom u skladu sa propisom kojim se ureuje sadraj bezbednosnog lista. Identifikator proizvoda za supstancu mora da sadri jedno od sledeeg: 1) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u Spisku klasifikovanih supstanci ako je supstanca ukljuena u ovaj spisak;2) hemijski naziv i identifikacioni broj supstance koji joj je dodeljen u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja ako je supstanca ukljuena u ovaj inventar ali nije ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci; 3) CAS broj zajedno sa nazivom prema IUPAC nomenklaturi ili CAS broj zajedno sa drugim meunarodno priznatim hemijskim nazivom ako supstanca nije ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci niti u EU inventar klasifikacije i obeleavanja;4) naziv prema IUPAC nomenklaturi ili drugi meunarodno priznati hemijski naziv ako CAS broj nije dostupan.Identifikator proizvoda za smeu mora da sadri:1) trgovako ime ili oznaku za smeu i2) identitet svih supstanci u smei koje doprinose klasifikaciji smee u odnosu na akutnu toksinost, korozivno oteenje koe ili teko oteenja oka, mutagenost germinativnih elija, karcinogenost, toksinost po reprodukciju, senzibilizaciju respiratornih organa ili koe, specifinu toksinost za ciljni organ ili opasnost od aspiracije.Kada smea sadri vie od etiri supstance iji identitet treba navesti na etiketi u skladu sa stavom 4. taka 2) ovog lana, dovoljno je navesti najvie etiri hemijska naziva, izuzev kada je vie od etiri naziva neophodno da se ukae na prirodu i ozbiljnost opasnosti. Izabrani hemijski nazivi treba da identifikuju supstance u smei koje predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi, a koje su prevashodno doprinele klasifikaciji smee i izboru odgovarajuih obavetenja o opasnosti.Piktogram opasnostilan 19Etiketa mora da sadri jedan ili vie odgovarajuih piktograma opasnosti koji ilustruju opasnost.Piktogrami opasnosti koji odgovaraju svakoj pojedinanoj klasi opasnosti, odnosno kategoriji opasnosti dati su u Prilogu 1. u tabelama koje sadre elemente obeleavanja propisane za svaku od klasa opasnosti.Oznake za piktograme opasnosti koje se sastoje od latininih slova "GHS" i odgovarajueg broja, date su u Prilogu 3. u tabelama koje sadre: oznaku za piktogram opasnosti, piktogram opasnosti, klasu opasnosti i kategoriju opasnosti na koju se piktogram odnosi. Piktogrami opasnosti moraju da ispunjavaju uslove navedene u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.2.1. i u Prilogu 3. koji ini sastavni deo ovog pravilnika.Re upozorenjalan 20Etiketa mora da sadri odgovarajuu re upozorenja u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smee.Rei upozorenja koje odgovaraju klasifikaciji date su u Prilogu 1. u tabelama koje sadre elemente obeleavanja propisane za svaku od klasa opasnosti.Ako se na etiketi nalazi re upozorenja: "Opasnost", ne navodi se re upozorenja: "Panja".Obavetenje o opasnostilan 21Etiketa mora da sadri odgovarajue obavetenje o opasnosti dato u skladu sa klasifikacijom opasne supstance ili smee.Oznake za obavetenja o opasnosti koja odgovaraju svakoj pojedinanoj klasi opasnosti, odnosno kategoriji opasnosti, a koje se sastoje od latininog slova "H" i odgovarajueg trocifrenog broja, date su u Prilogu 1. u tabelama koje sadre elemente obeleavanja propisane za svaku od klasa opasnosti.Obavetenje o opasnosti koje se navodi na etiketi mora da glasi kao to je dato u Prilogu 4. koji ini sastavni deo ovog pravilnika.Kada je supstanca ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci, ali je u ovom spisku navedena njena klasifikacija samo za neke klase opasnosti, pored obavetenja o opasnosti iz ovog spiska, na etiketi mora da bude istaknuto i obavetenje o opasnosti koje odgovara klasifikaciji u druge klase opasnosti koje nisu navedene u ovom spisku.Obavetenje o merama predostronostilan 22Etiketa mora da sadri odgovarajua obavetenja o merama predostronosti.Oznake za obavetenja o merama predostronosti koje odgovaraju svakoj od klasa opasnosti, odnosno kategoriji opasnosti, a koje se sastoje od latininog slova "P" i odgovarajueg trocifrenog broja, date su u Prilogu 1. u tabelama koje sadre elemente obeleavanja propisane za svaku od klasa opasnosti.Obavetenje o merama predostronosti koje se navodi na etiketi treba da glasi kao to je dato u Prilogu 5. koji ini sastavni deo ovog pravilnika.Obavetenje o merama predostronosti koje se navodi na etiketi bira se u skladu sa uslovima datim u Prilogu 5. uzimajui u obzir i obavetenja o opasnosti i nameravane ili identifikovane naine korienja supstance ili smee. Odstupanja od obeleavanja u posebnim sluajevima lan 23Odstupanja od obeleavanja u posebnim sluajevima data u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.3. primenjuju se na:1) prenosive cilindre za gas;2) kontejnere za gas namenjene za propan, butan ili teni naftni gas;3) aerosole i kontejnere sa zapeaenim raspraivaem koji sadre supstance koje predstavljaju opasnost od aspiracije;4) odlivke metala, legure, smee koje sadre polimere, smee koje sadre elastomere;5) eksplozive koji se stavljaju u promet radi postizanja eksplozivnog ili pirotehnikog efekta date u Prilogu 1. Deo 2. odeljak 2.1. Alternativni hemijski naziv supstance lan 24Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik moe Agenciji za hemikalije da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadranu u smei koja zadovoljava uslove i poseduje svojstva na osnovu kojih je klasifikovana u jednu od klasa opasnosti datih u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.4. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva mora da sadri sledee:1) ime, adresu i broj telefona snabdevaa supstance u smei;2) trgovako ime ili oznaku za smeu;3) identifikator proizvoda za supstancu u smei za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa lanom 18. stav 3. ovog pravilnika;4) predloeni alternativni hemijski naziv za supstancu u smei sa obrazloenjem da ovaj naziv moe da obezbedi dovoljno informacija o merama zatite zdravlja ljudi i merama predostronosti koje treba preduzeti na radnom mestu, kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smeom, odnosno sa dokazom da je u EU odobren takav alternativni hemijski naziv za tu supstancu;5) obrazloenje o opravdanosti upotrebe alternativnog hemijskog naziva, odnosno dokaz da upotreba hemijskog naziva te supstance na etiketi ili u bezbednosnom listu moe da dovede do povrede poslovne tajne ili prava na intelektualnu svojinu;6) nominalnu koliinu supstance u pakovanju koje je namenjeno za optu upotrebu.Kada je upotreba alternativnog hemijskog naziva odobrena za odreenu supstancu sadranu u smei, ali je klasifikacija te supstance naknadno izmenjena tako da vie ne ispunjava uslove iz Priloga 1. Deo 1. odeljak 1.4, snabdeva smee duan je da na etiketi i u bezbednosnom listu navede identifikator proizvoda za tu supstancu u skladu sa lanom 18. ovog pravilnika, a ne alternativni hemijski naziv.Dodatne informacije na etiketilan 25Na etiketi, u delu za dodatne informacije, navode se dodatna obavetenja o opasnosti za supstancu ili smeu sa odreenim fizikim svojstvima ili svojstvima opasnim po zdravlje ljudi koja su data u Prilogu 6. Deo 1. odeljak 1.1. i 1.2, koji ini sastavni deo ovog pravilnika. Dodatno obavetenje o opasnosti iz stava 1. ovog lana treba da glasi kao to je dato u Prilogu 6. Deo 1. odeljak 1.1. i 1.2. i u Prilogu 4. Deo 2. Na etiketi, u delu za dodatne informacije, navode se dodatna obavetenja o opasnosti za supstancu koja je ukljuena u Spisak klasifikovanih supstanci, a koja su data u ovom spisku. Na etiketi, u delu za dodatne informacije, navodi se dodatno obavetenje o opasnosti koje se primenjuje za sredstva za zatitu bilja. Dodatno obavetenje iz stava 4. ovog lana treba da glasi kao to je dato u Prilogu 6. Deo 4. i Prilogu 4. Deo 3. Snabdeva moe, u delu za dodatne informacije na etiketi, da navede i druge dodatne informacije koje nisu navedene u st. 1. i 4. ovog lana pod uslovom da te informacije ne smanjuju uoljivost elemenata obeleavanja iz lana 17. ovog pravilnika, da pruaju dodatne informacije, da nisu kontradiktorne i da ne dovode u sumnju validnost drugih informacija koje su date u elementima obeleavanja na etiketi.Na etiketi ili ambalai ne smeju se navoditi obavetenja kao to su: "nije tetno", "nije zagaujue", "ekoloko" ili druga obavetenja koja ukazuju da supstanca ili smea nije opasna, kao i obavetenja koja nisu u skladu sa klasifikacijom supstance ili smee. Za supstancu ili smeu klasifikovanu u skladu sa kriterijumima datim u Prilogu 1. Deo 5. primenjuje se sledee:1) na etiketi se ne navodi piktogram opasnosti;2) rei upozorenja, obavetenja o opasnosti i obavetenja o merama predostronosti navode se u delu za dodatne informacije na etiketi. Na etiketi smee iz Priloga 6. Deo 2. u delu za dodatne informacije navodi se i dodatno obavetenje o opasnosti koje treba da glasi kao to je dato u Prilogu 4. Deo 3. i Prilogu 6. Deo 2. Na etiketi smee iz stava 9. ovog lana mora biti naveden i identifikator proizvoda iz lana 18. ovog pravilnika, kao i ime, adresa i broj telefona snabdevaa smee.Oznake za dodatna obavetenja o opasnosti iz st. 1, 4. i 9. ovog lana, koje se sastoje od latininih slova "EUH" i odgovarajueg trocifrenog broja, date su u Prilogu 4. Deo 2. i 3. zajedno sa pripadajuim tekstom.Principi prvenstva za piktograme opasnostilan 26Kada supstanci ili smei, na osnovu klasifikacije, odgovara vie od jednog piktograma opasnosti, u cilju smanjenja broja piktograma opasnosti na etiketi primenjuju se sledei principi prvenstva:1) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS01", nije neophodno navesti piktograme opasnosti "GHS02" i "GHS03", osim u sluajevima kada je navoenje vie od jednog od ovih piktograma opasnosti obavezno;2) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS06", ne navodi se piktogram opasnosti "GHS07";3) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS05", piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluaju iritacije koe ili oka;4) ako se na etiketi nalazi piktogram opasnosti "GHS08" za senzibilizaciju respiratornih organa, piktogram opasnosti "GHS07" se ne navodi u sluaju senzibilizacije koe ili iritacije koe ili oka.Kada supstanci ili smei, na osnovu klasifikacije, odgovara vie od jednog piktograma opasnosti za istu klasu opasnosti, na etiketi se navodi piktogram opasnosti koji odgovara najteoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti.Na etiketi supstanci koje su ukljuene u Spisak klasifikovanih supstanci i klasifikovane u skladu sa ovim pravilnikom u klase opasnosti koje nisu date u tom spisku, navodi se piktogram opasnosti koji odgovara najteoj kategoriji opasnosti za svaku relevantnu klasu opasnosti.Principi prvenstva za obavetenja o opasnostilan 27Ako je supstanca ili smea klasifikovana u nekoliko klasa opasnosti ili u nekoliko razlika unutar tih klasa, sva obavetenja o opasnosti koja proizilaze iz klasifikacije navode se na etiketi, osim ukoliko se ponavljaju ili su suvina.Principi prvenstva za obavetenja o merama predostronostilan 28Kada se prilikom izbora obavetenja o merama predostronosti utvrdi da su neka od dodeljenih obavetenja suvina ili su nepotrebno dodeljena odreenoj supstanci ili smei, takva obavetenja se izostavljaju sa etikete.Ako je supstanca ili smea namenjena za optu upotrebu, na etiketi se navodi obavetenje o merama predostronosti koje se odnosi na odlaganje te supstance ili smee, kao i na odlaganje njene ambalae.Ako supstanca ili smea nije namenjena za optu upotrebu, obavetenje o merama predostronosti koje se odnosi na odlaganje nije neophodno ukoliko odlaganje te supstance ili smee, odnosno njene ambalae ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu.Na etiketi se navodi najvie est obavetenja o merama predostronosti. Izuzetno od stava 4. ovog lana, na etiketi se navodi vie od est obavetenja o merama predostronosti ukoliko je neophodno da se prikae priroda i ozbiljnost opasnosti.Izuzeci od uslova za obeleavanje i pakovanjelan 29Kada je ambalaa supstance ili smee takvog oblika ili je toliko mala da je nemogue zadovoljiti opta pravila za primenu etikete iz lana 31. ovog pravilnika na nain da etiketa bude u skladu sa lanom 17. ovog pravilnika, elementi obeleavanja se navode na etiketi u skladu sa Prilogom 1. Deo 1. odeljak 1.5.1.Ako na nain odreen u stavu 1. ovog lana nije mogue prikazati sve potrebne elemente obeleavanja na etiketi, odreeni elementi obeleavanja mogu se izostaviti sa etikete u skladu sa Prilogom 1. Deo 1. odeljak 1.5.2. Kada je opasna supstanca ili smea iz Priloga 6. Deo 5. namenjena za optu upotrebu i stavlja se u promet bez ambalae, spisak elementa obeleavanja koje u skladu sa lanom 17. ovog pravilnika treba da sadri etiketa dostavlja se uz opasnu supstancu ili smeu.Izuzeci od odreenih odredbi obeleavanja, odnosno posebne odredbe obeleavanja za odreene smee klasifikovane kao opasne po ivotnu sredinu date su u Prilogu 6. Deo 2. Auriranje etiketelan 30Snabdeva je duan da bez odlaganja aurira etiketu kada doe do izmene u klasifikaciji i obeleavanju supstance ili smee, a naroito u sluaju kada nova klasifikacija ukazuje na veu ozbiljnost opasnosti ili kada je potrebno navesti dodatne elemente obeleavanja u skladu sa lanom 25. ovog pravilnika, a u cilju zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine. Kada su potrebne izmene u obeleavanju supstance ili smee drugaije od onih navedenih u stavu 1. ovog lana, snabdeva je duan da etiketu aurira u roku od 18 meseci od nastanka ovih izmena. Za opasnu supstancu ili smeu koja spada u sredstva za zatitu bilja ili biocidne proizvode, snabdeva je duan da etiketu aurira i u skladu sa odredbama propisa kojima se ureuju sredstva za zatitu bilja ili biocidni proizvodi.2. Postavljanje i izgled etiketeOpta pravila za postavljanje i izgled etiketelan 31Etiketa se postavlja na ambalau supstance ili smee tako da bude vrsto zalepljena na jednu ili vie povrina ambalae i da se podaci itaju horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno.Boja i izgled etikete treba da budu takvi da se piktogrami opasnosti jasno uoavaju.Elementi obeleavanja iz lana 17. stav 1. ovog pravilnika treba da budu jasno i neizbrisivo prikazani na etiketi, tako da se jasno izdvajaju u odnosu na pozadinu i da budu takve veliine i razmaka da se mogu lako itati.Oblik, boja i veliina piktograma opasnosti, kao i dimenzije etikete dati su u Prilogu 1. Deo 1. odeljak 1.2.1. Izuzetno od stava 1. ovog lana, etiketa nije potrebna ako su elementi obeleavanja iz lana 17. stav 1. ovog pravilnika jasno prikazani na samoj ambalai. U tom sluaju, odredbe ovog poglavlja koje se odnose na etiketu primenjuju se na elemente obeleavanja koji se prikazuju na ambalai.Raspored informacija na etiketilan 32Piktogrami opasnosti, rei upozorenja, obavetenja o opasnosti i obavetenja o merama predostronosti prikazuju se zajedno na etiketi.Redosled obavetenja o opasnosti na etiketi odreuje snabdeva vodei rauna da budu grupisana sva obavetenja o opasnosti koja su ispisana na istom jeziku.Redosled obavetenja o merama predostronosti na etiketi odreuje snabdeva vodei rauna da budu grupisana sva obavetenja o merama predostronosti koja su ispisana na istom jeziku.Grupa obavetenja o opasnosti iz stava 2. ovog lana na etiketi mora se nalaziti pored grupe obavetenja o merama predostronosti iz stava 3. ovog lana. Deo za dodatne informacije na etiketi koji sadri dodatna obavetenja iz lana 25. ovog pravilnika mora se nalaziti pored drugih elemenata obeleavanja iz lana 17. stav 1. ovog pravilnika.Pored propisane upotrebe boje u piktogramima opasnosti, boja se moe koristiti i u drugim delovima etikete kako bi se zadovoljili posebni zahtevi za obeleavanje.Elementi obeleavanja koji proizilaze iz odredbi drugih propisa prikazuju se na etiketi u delu za dodatne informacije u skladu sa lanom 25. ovog pravilnika.Posebna pravila za obeleavanje spoljanje i unutranje ambalae lan 33Kada je opasna supstanca ili smea upakovana u ambalau koja se sastoji od spoljanje i unutranje ambalae, ukljuujui i meuambalau, spoljanja ambalaa se obeleava u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta, a unutranja ambalaa i meuambalaa obeleavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. Spoljanja ambalaa iz stava 1. ovog lana moe biti obeleena i u skladu sa ovim pravilnikom, pri emu na spoljanjoj ambalai ne treba navoditi piktograme opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ako oni upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta.Izuzeci od posebnih pravila za obeleavanje spoljanje i unutranje ambalae lan 34Izuzetno od lana 33. ovog pravilnika, ako u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta nije potrebno obeleavanje spoljanje ambalae, i spoljanja i unutranja ambalaa, kao i meuambalaa obeleavaju se u skladu sa ovim pravilnikom. Spoljanja ambalaa iz stava 1. ovog lana ne mora da bude obeleena ako su jasno vidljivi elementi obeleavanja koji se nalaze na unutranjoj ambalai ili meuambalai.Posebna pravila za obeleavanje jedinstvene ambalae lan 35Kada je opasna supstanca ili smea upakovana u jedinstvenu ambalau koja slui i za stavljanje u promet i za transport, ova ambalaa se obeleava i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta. Izuzetno od stava 1. ovog lana, kada piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom upozoravaju na iste opasnosti na koje upozorava obeleavanje u skladu sa propisima o transportu opasnog tereta, piktogrami opasnosti u skladu sa ovim pravilnikom ne navode se na jedinstvenoj ambalai.IV PAKOVANJEAmbalaalan 36Ambalaa opasne supstance ili smee mora da ispunjava sledee uslove:1) ambalaa mora da bude takva da spreava izlivanje sadraja, osim kada su propisani posebni bezbednosni ureaji;2) ambalaa i zatvara moraju da budu izraeni od materijala koji se ne moe otetiti sadrajem u njoj i koji ne podlee reakciji sa sadrajem pri kojoj nastaju opasna jedinjenja;3) ambalaa i zatvara moraju da budu dovoljno vrsti da mogu da podnesu pritiske i udarce prilikom rukovanja, a da pri tom ne doe do otvaranja ambalae;4) zamenljivi zatvarai na ambalai moraju da budu takvi da se mogu otvarati i zatvarati vie puta, a da sadraj ne iscuri.Ambalaa opasne supstance ili smee koja je namenjena za optu upotrebu ne sme da ima oblik ili dizajn koji moe da privue panju dece ili da dovede potroae u zabludu, niti da ima oblik ili dizajn slian onom koji se koristi za hranu, hranu za ivotinje, lekove i medicinska sredstva ili kozmetike proizvode.Ambalaa supstance ili smee koja je data u Prilogu 6. Deo 3. odeljak 3.2.1. mora da ima zatvarae koji oteavaju otvaranje od strane dece u skladu sa Prilogom 6. Deo 3. odeljak 3.1.2, 3.1.3. i 3.1.4.2. Na ambalai supstance ili smee koja je data u Prilogu 6. Deo 3. odeljak 3.2.1. mora da bude istaknuto taktilno upozorenje na opasnost u skladu sa Prilogom 6. Deo 3. odeljak 3.2.2. Ambalaa supstance ili smee koja zadovoljava uslove iz propisa o transportu opasnog tereta eleznicom, drumskim saobraajem, unutranjim plovnim putevima, pomorskim ili vazdunim saobraajem, u skladu je sa uslovima iz stava 1. ta. 1), 2) i 3) ovog lana.V OGLAAVANJEOglasna porukalan 37Oglasna poruka za supstance klasifikovane kao opasne mora da ukae na odgovarajuu klasu opasnosti ili kategoriju opasnosti.Oglasna poruka za smee klasifikovane kao opasne ili smee iz lana 25. stav 9. ovog pravilnika kojom se kupac poziva da kupi smeu bez mogunosti neposrednog uvida u podatke na etiketi (kupovina na daljinu), mora da ukae na opasnosti koje su navedene na etiketi i mora da bude u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita potroaa. VI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBEPrelazne odredbelan 38Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da klasifikuje, a snabdeva da obelei i upakuje supstance u skladu sa ovim pravilnikom od 1. oktobra 2011. godine, a smee od 1. juna 2015. godine.Do 1. oktobra 2011. godine proizvoa, uvoznik i dalji korisnik moe da klasifikuje supstance i smee u skladu sa ovim pravilnikom ili Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11).Do 1. oktobra 2011. godine snabdeva je duan da supstance i smee obelei i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom, ili Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) ili sa ranije vaeim propisima.Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik je duan da istovremeno klasifikuje supstance i u skladu sa ovim pravilnikom i u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) u periodu od 1. oktobra 2011. godine do 1. juna 2015. godine.Snabdeva je duan da supstance iz stava 4. ovog lana obelei i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom. Ako su supstance stavljene u promet pre 1. oktobra 2011. godine, a klasifikovane su, obeleene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11), snabdeva je duan da ih ponovo obelei i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. decembra 2012. godine.Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik duan je da u periodu od 1. oktobra 2011. godine do 1. juna 2015. godine klasifikuje smee u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11), a moe ih klasifikovati i u skladu sa ovim pravilnikom. Ako je smea klasifikovana prema oba propisa iz stava 7. ovog lana snabdeva je duan da je obelei i upakuje u skladu ovim pravilnikom.Ako su smee stavljene u promet pre 1. juna 2015. godine, a klasifikovane su, obeleene i upakovane u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11), snabdeva je duan da ih ponovo obelei i upakuje u skladu sa ovim pravilnikom najkasnije do 1. juna 2017. godine.Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik moe da podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva za supstancu sadranu u smei u skladu sa ovim pravilnikom ili u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) do 1. juna 2015. godine, a nakon ovog roka iskljuivo u skladu sa ovim pravilnikom.Proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik smee kome je odobrena upotreba alternativnog hemijskog naziva u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji, pakovanju, obeleavanju i oglaavanju hemikalije i odreenog proizvoda ("Slubeni glasnik RS", br. 59/10 i 25/11) nije duan da ponovo podnese zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva u skladu sa ovim pravilnikom. Stupanje na snagulan 39Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".PRILOG 1.KRITERIJUMI ZA KLASIFIKACIJU I OBELEAVANJE SUPSTANCI I SMEADEO 1.OPTI PRINCIPI KLASIFIKACIJE I OBELEAVANJA1.0. DefinicijeGas je supstanca koja:1) na 50C ima napon pare vei od 300 kPa (apsolutni) ili2) je u potpunosti gasovita na 20C pri normalnom pritisku od 101,3 kPa.Tenost je supstanca ili smea koja:1) na 50C ima napon pare jednak ili manji od 300 kPa (3 bara);2) nije u potpunosti gasovita na 20C pri normalnom pritisku od 101,3 kPa i3) ima taku topljenja ili poetnu taku topljenja na 20C ili manje pri normalnom pritisku od 101,3 kPa.Supstanca ili smea u vrstom stanju je supstanca ili smea koja ne ispunjava uslove iz definicija za gas ili tenost iz st. 1. i 2. ovog odeljka. 1.1. Klasifikacija supstanci i smea1.1.0. Korienje podataka koji nisu dobijeni primenom propisanih metoda iz lana 7. stav 3. Pravilnika1.1.0.1. Upotreba postojeih podataka1.1.0.1.1. Podaci o fiziko-hemijskim svojstvima dobijeni ispitivanjima koja nisu izvrena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz lana 7. stav 3. Pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije supstanci i smea ako su ispunjeni sledei uslovi:1) podaci su odgovarajui za klasifikaciju i obeleavanje, odnosno procenu rizika;2) dostavljena je odgovarajua dokumentacija za utvrivanje kvaliteta podataka;3) podaci se odnose na ciljni pokazatelj ispitivanja i nivo kvaliteta istraivanja je prihvatljiv.1.1.0.1.2. Podaci o svojstvima koja utiu na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu iz istraivanja koja nisu izvrena u skladu s dobrom laboratorijskom praksom ili metodama ispitivanja iz lana 7. stav 3. ovog pravilnika mogu se koristiti u postupku klasifikacije ako su ispunjeni sledei uslovi: 1) podaci su odgovarajui za klasifikaciju i obeleavanje, odnosno procenu rizika;2) ispitivanje obezbeuje pouzdane podatke o kljunim parametrima koji se odreuju i u odgovarajuim metodama ispitivanja iz lana 7. stav 3. ovog pravilnika;3) trajanje izlaganja je slino ili due nego kod odgovarajuih metoda ispitivanja iz lana 7. stav 3. ovog pravilnika, ako je trajanje izlaganja relevantan parametar;4) dostavljena je odgovarajua i pouzdana dokumentacija o ispitivanju.1.1.0.1.3. U postupku klasifikacije treba uzeti u obzir postojee podatke o efektima na ljude, kao to su epidemioloke studije o izloenim populacijama, podaci o sluajnoj ili profesionalnoj izloenosti i klinike studije.Kvalitet podataka o odreenom efektu na zdravlje ljudi zavisi, izmeu ostalog, i od vrste ispitivanja i obuhvaenih parametara, kao i od jaine i specifinosti odgovora, odnosno od predvidljivosti efekta. Kvalitet podataka je odgovarajui ako su zadovoljeni sledei kriterijumi:1) pravilan odabir i karakterizacija izloenih i kontrolnih grupa;2) odgovarajua karakterizacija izloenosti;3) period posmatranja je dovoljno dug da se uoi mogua pojava bolesti;4) validnost metode za posmatranje efekta;5) uzete su u obzir mogue greke (bias) i zbunjujui faktori;6) statistika pouzdanost je dovoljna da se opravda zakljuak.Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajua i pouzdana.1.1.0.2. Kvalitet podatakaPodaci dobijeni iz vie nezavisnih izvora, na osnovu kojih se moe pretpostaviti ili zakljuiti da supstanca ima ili nema odreeno opasno svojstvo, mogu imati dovoljan kvalitet, ak i ako podaci iz svakog od tih izvora zasebno nisu dovoljni za takav zakljuak ili pretpostavku.Podaci na osnovu kojih se moe zakljuiti da supstanca ima ili nema odreeno opasno svojstvo mogu imati dovoljan kvalitet i ako su dobijeni upotrebom novih metoda ispitivanja koje jo uvek nisu obuhvaene lanom 7. stav 3. ovog pravilnika ili upotrebom meunarodno priznatih metoda ispitivanja.Ako podaci koji ukazuju na prisustvo ili odsustvo odreenog opasnog svojstva imaju dovoljan kvalitet:- mora se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na kimenjacima;- moe se odustati od daljih ispitivanja tog svojstva na bezkimenjacima.Dostavljena dokumentacija mora biti odgovarajua i pouzdana.1.1.0.3. Kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti ((Q)SAR)Rezultati dobijeni iz validnih modela kvalitativnog ili kvantitativnog odnosa strukture i delovanja (eng. Quantitative structure-activity relationship - (Q)SAR, u daljem tekstu: (Q)SAR) mogu ukazati na prisustvo ili odsustvo odreenog opasnog svojstva. (Q)SAR rezultati mogu zameniti ispitivanje ako su ispunjeni sledei uslovi:- rezultati su dobijeni na osnovu nauno zasnovanog modela (Q)SAR,- na supstancu se moe primeniti odreeni (Q)SAR model,- podaci su odgovarajui za klasifikaciju i obeleavanje, odnosno procenu rizika i- dostavljena je odgovarajua i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi.1.1.0.4. In vitro metode ispitivanjaRezultati dobijeni odgovarajuim in vitro metodama mogu ukazati na odreeno opasno svojstvo hemikalije ili biti vani u pogledu odreivanja mehanizma, to moe biti vano za procenu opasnosti. U ovom smislu: "odgovarajue" su one in vitro metode koje su dobro osmiljene, u skladu s meunarodno priznatim kriterijumima (npr. kriterijumi za svrstavanje metoda ispitivanja u predvalidacioni postupak Evropskog centra za validaciju alternativnih metoda (ECVAM)). Ako rezultati dobijeni primenom in vitro metoda ne ukazuju na odreeno opasno svojstvo, ipak treba sprovesti relevantno ispitivanje kako bi se potvrdio negativni rezultat.Od potvrivanja negativnog rezultata moe se odustati ako su ispunjeni sledei uslovi:- rezultati su dobijeni in vitro metodom ija je nauna utemeljenost potvrena validacijom, u skladu s meunarodno priznatim validacionim principima;- rezultati su odgovarajui za klasifikaciju i obeleavanje, odnosno procenu rizika;- dostavljena je odgovarajua i pouzdana dokumentacija o primenjenoj metodi.1.1.0.5. Pristup grupisanja i analogijski pristupSupstance kod kojih se na osnovu strukturne slinosti moe oekivati da imaju slina fiziko-hemijska, toksikoloka i ekotoksikoloka svojstva, odnosno da odgovaraju odreenom obrascu, mogu se smatrati grupom ili "kategorijom" supstanci. Koncept grupe se moe primeniti ako se fiziko-hemijska svojstva, efekti na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, odnosno sudbina u ivotnoj sredini odreene supstance iz grupe supstanci mogu predvideti interpolacijom iz podataka za jednu ili vie referentnih supstanci iz te grupe (analogijski pristup). U tom sluaju nije potrebno ispitati svaku supstancu za svaki ciljni pokazatelj ispitivanja. Slinosti se mogu zasnivati na:1) zajednikoj funkcionalnoj grupi;2) zajednikim prekursorima i/ili verovatnoi zajednikih proizvoda razgradnje u fizikohemijskim ili biolokim procesima, pri emu nastaju strukturno sline hemikalije;3) ustaljenom obrascu promene intenziteta svojstava unutar kategorije.Ako se primenjuje pristup grupisanja, supstance se klasifikuju i obeleavaju u skladu s tim.U svakom sluaju rezultati moraju:- biti odgovarajui za klasifikaciju i obeleavanje, odnosno procenu rizika;- obezbediti dovoljnu i pouzdanu pokrivenost kljunih parametara iz odgovarajuih metoda ispitivanja,- obuhvatiti slian ili dui period izlaganja nego kod odgovarajuih metoda ispitivanja ako je trajanje izlaganja relevantni parametar. Dostavljena dokumentacija o primenjenoj metodi mora biti dovoljna i pouzdana.1.1.1. Uloga i primena strune procene i utvrivanja kvaliteta podataka1.1.1.1. Kada se kriterijumi ne mogu neposredno primeniti na dostupne podatke ili kada su dostupni samo podaci iz lana 5. stav 5. ovog pravilnika, potrebno je utvrditi kvalitet podataka na osnovu strune procene, a u skladu sa lanom 8. st. 3. i 4. ovog pravilnika.1.1.1.2. U postupku klasifikacije smea mogu se koristiti strune procene iz razliitih oblasti kako bi se omoguila klasifikacija na osnovu postojeih podataka za to vei broj smea sa ciljem da se obezbedi zatita zdravlja ljudi i ivotne sredine. Struna procena moe se zahtevati za tumaenje podataka prilikom klasifikacije opasnosti supstanci, naroito tamo gde je potrebno utvrditi kvalitet podataka. 1.1.1.3. Utvrivanje kvaliteta podataka podrazumeva razmatranje svih dostupnih podataka koji se odnose na odreenu opasnost, kao to su rezultati odgovarajuih in vitro ispitivanja; odgovarajui podaci dobijeni ispitivanjem na ivotinjama; informacije dobijene primenom kategorizacije (grupisanje, analogijski pristup); rezultati ispitivanja (kvantitativnog) odnosa strukture i aktivnosti ((Q)SAR); iskustva o efektima na ljude, kao to su podaci o profesionalnim oboljenjima i podaci iz baza podataka o udesima; epidemioloke i klinike studije i dobro dokumentovani prikazi sluaja. Potrebno je na odgovarajui nain proceniti kvalitet i pouzdanost podataka. Podaci o slinim supstancama i smeama koje se odnose i na supstancu ili smeu koja se klasifikuje smatraju se prihvatljivim, kao i rezultati studija o mehanizmu, nainu ili mestu njihovog delovanja. Prilikom utvrivanja kvaliteta podataka razmatraju se i pozitivni i negativni rezultati. 1.1.1.4. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. ovog priloga) uobiajeno je da se klasifikacija vri na osnovu efekata uoenih u odgovarajuim ispitivanjima na ivotinjama ili podataka o efektima na ljude koji su u skladu sa kriterijumima za klasifikaciju. Kada su istovremeno dostupni i podaci dobijeni ispitivanjem na ivotinjama i podaci o efektima na ljude, a kada su ovi podaci u suprotnosti, mora se proceniti kvalitet i pouzdanost podataka iz oba izvora kako bi se izvrila klasifikacija. Odgovarajui, pouzdani i nauno potvreni podaci o efektima na ljude (ukljuujui i epidemioloka ispitivanja, nauno utemeljene studije sluaja kao to je dato u ovom prilogu ili statistiki podaci) imaju prednost u odnosu na ostale podatke. Dobro osmiljena i voena epidemioloka ispitivanja mogu imati nedovoljan broj ispitanih subjekata, tako da se na osnovu njih ne mogu uoiti relativno retki, ali znaajni efekti koji mogu uticati na procenu podataka. Zbog ovoga se pozitivni rezultati dobijeni u dobro sprovedenim ispitivanjima na ivotinjama ne mogu odbaciti zbog nedostatka pozitivnih nalaza kod ljudi, ali se u tom sluaju mora proceniti potpunost, kvalitet i statistiki znaaj podataka iz oba izvora.1.1.1.5. U postupku klasifikacije u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi (Deo 3. ovog priloga), kljuni inioci za odreivanje znaaja efekata na ljude su podaci o putu izlaganja, mehanizmu dejstva i ispitivanjima metabolizma. Kada ovakvi podaci, uz uslov da postoje dokazi o njihovoj potpunosti i kvalitetu, izazovu sumnju o znaaju efekata na ljude, prihvata se nii stepen klasifikacije. Kada postoje nauni dokazi da mehanizam i nain delovanja nisu bitni za efekte na ljude, supstancu ili smeu ne treba klasifikovati. 1.1.2. Specifine granine koncentracije, M-faktori i opte granine vrednosti1.1.2.1. Specifine granine koncentracije ili M-faktori koriste se u skladu sa l. 9. i 10. ovog pravilnika.1.1.2.2. Granine vrednosti1.1.2.2.1. Granine vrednosti odreuju kada je u postupku klasifikacije supstance ili smee potrebno uzeti u obzir prisustvo odreene opasne supstance koja se u njoj nalazi kao neistoa, aditiv ili pojedinani sastojak u skladu sa lanom 11. ovog pravilnika.1.1.2.2.2. Granine vrednosti iz lana 11. Pravilnika su:1) za opasnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu iz Delova 3, 4. i 5. ovog priloga:- specifina granina koncentracija ili odgovarajua opta granina vrednost data u Tabeli 1.1. ovog priloga, odnosno ona koja ima niu vrednost, za supstance za koje su date specifine granine koncentracije za odgovarajue klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja, a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.1. ovog priloga ili- specifina granina koncentracija data u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja, za supstance za koje su date specifine granine koncentracije za odgovarajue klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije obeleavanja i pakovanja, a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.1. ovog priloga ili- opta granina vrednost data u Tabeli 1.1. ovog priloga, za supstance za koje nisu date specifine granine koncentracije za odgovarajue klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije i obeleava, a te klase opasnosti i razlike unutar tih klasa su navedene u Tabeli 1.1. ovog priloga ili- opta granina koncentracija data u odgovarajuim odeljcima Delova 3, 4. i 5. ovog priloga, za supstance za koje nisu date specifine granine koncentracije za odgovarajue klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa u Spisku klasifikovanih supstanci niti u EU inventaru klasifikacije obeleavanja i pakovanja, a te klase opasnosti ili razlike unutar tih klasa nisu navedene u Tabeli 1.1. ovog priloga; 2) za opasnost po vodenu ivotnu sredinu iz Dela 4. odeljak 4.1. ovog priloga:- opta granina vrednost korigovana korienjem prorauna iz Dela 4. odeljak 4.1. ovog priloga, za supstance za koje je utvren M-faktor za odgovarajue kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja ili- odgovarajue opte granine vrednosti date u Tabeli 1.1. ovog priloga, za supstance za koje nije utvren M-faktor za odgovarajue kategorije opasnosti u Spisku klasifikovanih supstanci ili u EU inventaru klasifikacije i obeleavanja. Tabela 1.1. Opte granine vrednostiKLASE OPASNOSTIOPTE GRANINE VREDNOSTI

Akutna toksinost:

- kategorije 1-30,1%

- kategorija 41%

Korozivno oteenje koe/iritacija koe1%(1)

Teko oteenje oka/iritacija oka1%(2)

Opasnost po vodenu ivotnu sredinu

- akutna, kategorija 10,1%(3)

- hronina, kategorija 10,1%(3)

- hronina, kategorije 2-41%

Napomena: opte granine vrednosti izraene su u masenim procentima, osim za smee u gasovitom stanju kod kojih su izraene u zapreminskim procentima._______________(1) ili < 1% kada je neophodno, videti 3.2.3.3.1(2) ili < 1% kada je neophodno, videti 3.3.3.3.1(3) ili < 0.1% kada je neophodno, videti 4.1.3.11.1.3. Naela premoavanja za klasifikaciju smea kada nisu dostupni podaci o svojstvima same smeeKada nisu izvrena ispitivanja same smee kako bi se odredila njena opasna svojstva, ali postoji dovoljno podataka za njene pojedinane sastojke i sline ispitane smee na osnovu kojih se moe pravilno proceniti opasnost smee, ovi podaci se koriste u skladu sa naelima premoavanja koji su dati u lanu 8. stav 4. ovog pravilnika za svaku pojedinanu klasu opasnosti iz Dela 3. i Dela 4. ovog priloga, u skladu sa specifinim odredbama za smee koje su date za svaku klasu opasnosti.1.1.3.1. RazblaivanjeUkoliko je smea razblaena supstancom koja je klasifikovana u istu ili niu kategoriju opasnosti u odnosu na najmanje opasan sastojak smee, a za koju se ne oekuje da e uticati na klasifikaciju drugih sastojka smee, prilikom klasifikacije postupa se na sledei nain:- nova smea se klasifikuje kao i poetna smea;- metod koji je objanjen u svakom odeljku Dela 3. i 4. ovog priloga primenjuje se za klasifikaciju smea kada su dostupni podaci za sve sastojke ili za neke od sastojaka smee;- u sluaju akutne toksinosti, primenjuje se metod za klasifikaciju smea na osnovu sastojaka smee (aditivna formula).1.1.3.2. arna proizvodnjaMoe se smatrati da je kategorija opasnosti jedne are smee sutinski jednaka kategoriji opasnosti drugih ari istog komercijalnog proizvoda koje proizvodi ili kontrolie isti snabdeva, osim ako postoji sumnja da postoji znaajna razlika koja moe dovesti do promene klasifikacije are. U tom sluaju, mora se uraditi nova procena.1.1.3.3. Koncentracija veoma opasnih smeaPri klasifikaciji smea opisanih u Delu 3. odeljak 3.1, 3.2, 3.3, 3.8, 3.9, 3.10. i Delu 4. odeljak 4.1. ovog priloga, ako je smea klasifikovana u najvie kategorije ili podkategorije opasnosti, a koncentracija sastojaka smee koji su u toj kategoriji ili podkategoriji se povea, nova smea e biti klasifikovana u istu kategoriju ili podkategoriju bez dodatnih ispitivanja.1.1.3.4. Interpolacija u okviru jedne kategorije toksinostiPri klasifikaciji smea opisanih u Delu 3. odeljak 3.1, 3.2, 3.3, 3.8, 3.9, 3.10. i Delu 4. odeljak 4.1. ovog priloga, kada je re o tri smee (A, B i C) sa istim opasnim sastojcima, pri emu su smee A i B klasifikovane u istu kategoriju opasnosti, a smea C ima iste aktivne opasne sastojke, ali u koncentracijama koje predstavljaju srednju vrednost koncentracija opasnih sastojaka u smeama A i B, onda i smea C treba bude iste kategorije opasnosti kao smee A i B.1.1.3.5. Veoma sline smeeAko postoje dve smee od kojih svaka ima dva sastojka:1) A+B,2) C+Bza koje vai sledee:- koncentracija sastojka B je jednaka u obe smee;- koncentracija sastojka A u smei iz take 1) jednaka je koncentraciji sastojka C u smei iz take 2);- podaci o opasnosti sastojaka A i C su dostupni i jednaki npr. oni spadaju u istu kategoriju opasnosti i ne oekuje se da bi mogli uticati na klasifikaciju sastojka B;- tada ako je smea iz take 1) ve klasifikovana u odreenu kategoriju opasnosti na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem i smea iz take 2) klasifikuje se u istu kategoriju opasnosti.1.1.3.6. Preispitivanje klasifikacije u sluaju promena u sastavu smeeDefinisana su sledea odstupanja od poetne koncentracije radi primene lana 15. stav 2. taka 1) ovog pravilnika:Tabela 1.2. Naela premoavanja u sluaju promena u sastavu smeeOpseg poetnih koncentracija sastojakaDozvoljena odstupanja od poetnihkoncentracija sastojaka

< 2.5% 30%

2.5 < C < 10% 20%

10 < C < 25% 10%

25 < C < 100% 5%

1.1.3.7. AerosoliPri klasifikaciji smea opisanih u Delu 3. odeljak 3.1, 3.2, 3.3, 3.4, 3.8. i 3.9. ovog priloga, smeu u obliku aerosola treba klasifikovati u istu kategoriju opasnosti kao istu smeu koja nije u obliku aerosola, pod uslovom da dodati potisni gas (propelent) ne utie na opasna svojstva smee nakon rasprivanja i pod uslovom da postoje nauni dokazi koji pokazuju da aerosol te smee nije opasniji od smee koja nije u obliku aerosola.1.2. Obeleavanje1.2.1. Dimenzije i izgled piktograma opasnosti1.2.1.1. Piktogrami opasnosti koji su dati u Prilogu 3. imaju crni slikovni simbol na beloj pozadini sa crvenim okvirom dovoljne irine da bude jasno uoljiv. 1.2.1.2. Piktogrami opasnosti su kvadratnog oblika, dijagonala postavljenih horizontalno, odnosno vertikalno u odnosu na stranice etikete. Svaki piktogram opasnosti treba da zauzima najmanje jednu petnaestinu povrine etikete, ali ne sme biti manji od 1 cm2. 1.2.1.3. Dimenzije etikete Dimenzije etikete date su u Tabeli 1.3. ovog priloga.Tabela 1.3. Dimenzije etiketeKapacitet pakovanjaDimenzije (u milimetrima)

Ne prelazi 3 litranajmanje 52 x 74, ukoliko je mogue

Izmeu 3 i 50 litaranajmanje 74 x 105

Izmeu 50 i 500 litaranajmanje 105 x 148

Preko 500 litaranajmanje 148 x 210

1.3. Odstupanja od obeleavanja u posebnim sluajevima U skladu sa odredbama lana 23. ovog pravilnika, dozvoljena su sledea odstupanja od obeleavanja:1.3.1. Prenosivi cilindri za gasKod prenosivih cilindara za gas kapaciteta do 150 litara, dozvoljeno je koristiti jedno od sledeih odstupanja od obeleavanja:1) oblik i dimenzije mogu biti u skladu sa standardom SRPS ISO 7225 ("Boce za gas - Etikete za upozorenje". U ovom sluaju, na etiketi se moe nalaziti generiki, industrijski ili trgovaki naziv supstance ili smee pod uslovom da su opasne supstance navedene na samoj boci i to na jasan i prepoznatljiv nain. 2) elementi obeleavanja koji su navedeni u lanu 17. ovog pravilnika mogu se nalaziti na trajnom informacionom disku ili na etiketi utisnutoj na samoj boci. 1.3.2. Kontejneri za gas namenjeni za uvanje propana, butana ili tenog naftnog gasa (TNG)1.3.2.1. Ukoliko su propan, butan i teni naftni gas ili smee koje sadre ove supstance klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu, stavljene u promet u zatvorenim bocama za viekratnu upotrebu ili u posudama za jednokratnu upotrebu u skladu sa standardom SRPS EN 417 ("Metalne boce (kartue) za teni naftni gas za jednokratnu upotrebu, sa ili bez ventila, namenjene za prenosive aparate - Proizvodnja, kontrola, ispitivanje i obeleavanje.") kao goriva koja se upotrebljavaju samo kao gasovi za sagorevanje, tada se ovakve boce ili posude obeleavaju samo sa odgovarajuim piktogramom i obavetenjima o opasnosti i obavetenjima o merama predostronosti koje se odnose na zapaljivost.1.3.2.2. Etiketa ne mora da sadri informacije koje se odnose na efekte na zdravlje ljudi i na ivotnu sredinu. Umesto toga snabdeva je duan da u bezbednosnom listu prui informacije o efektima na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu daljim korisnicima ili distributerima.1.3.2.3. Korisnicima mora da bude dostavljeno dovoljno informacija na osnovu kojih e moi da preduzmu sve neophodne mere za ouvanje zdravlja i bezbednosti.1.3.3. Aerosoli i kontejneri sa zapeaenim raspraivaem koji sadre supstance ili smee koje predstavljaju opasnost od aspiracijeU vezi sa primenom odredbi iz odeljka 3.10.4. ovog priloga, supstance ili smee klasifikovane u skladu sa kriterijumima datim u odeljcima 3.10.2. i 3.10.3. ovog priloga nije potrebno da budu obeleene za opasnost od aspiracije kada se stavljaju u promet za optu upotrebu u kontejnerima za aerosole ili u kontejnerima sa zapeaenim rasprivaima.1.3.4. Odlivci metala, legure, smee koje sadre polimere, smee koje sadre elastomere1.3.4.1. Za odlivke metala, legure, smee koje sadre polimere i smee koje sadre elastomere nije potrebna etiketa, u skladu sa odredbama ovog priloga, ako ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi kada se udahnu, progutaju ili dou u kontakt sa koom i ako ne predstavljaju opasnost po vodenu ivotnu sredinu u obliku u kome su stavljene u promet, bez obzira na to to su klasifikovane kao opasne u skladu sa kriterijumima datim u ovom prilogu.1.3.4.2. Umesto etikete u skladu sa odredbama ovog priloga, snabdeva je duan da u bezbednosnom listu obezbedi informacije daljim korisnicima ili distributerima.1.3.5. Eksplozivi koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehnikih efekataEksplozivi iz odeljka 2.1. ovog priloga, koji se stavljaju u promet za upotrebu radi postizanja eksplozivnih ili pirotehnikih efekata, moraju se obeleiti i upakovati u skladu sa zahtevima koji se odnose samo na eksplozive.1.4. Upotreba alternativnog hemijskog naziva1.4.1. Zahtev za upotrebu alternativnog hemijskog nazivaZahtev za upotrebu alternativnog hemijskog naziva iz lana 24. ovog pravilnika moe da bude odobren za supstancu sadranu u smei samo ako je ispunjeno sledee:1) supstanca za koju se zahteva upotreba alternativnog hemijskog naziva je klasifikovana iskljuivo u jednu ili vie sledeih kategorija opasnosti:- bilo koja kategorija opasnosti iz Dela 2. ovog priloga;- akutna toksinost, kategorija 4;- korozivno oteenje koe/iritacija koe, kategorija 2;- teko oteenje oka/iritacija oka, kategorija 2;- specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorije 2 i 3;- specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost, kategorija 2;- opasnost po vodenu ivotnu sredinu - hronina, kategorije 3 i 4 i2) za tu supstancu nije propisana granina vrednost izloenosti u radnoj sredini i3) proizvoa, uvoznik ili dalji korisnik moe da dokae da e se upotrebom tog alternativnog hemijskog naziva obezbediti dovoljno informacija o merama zatite zdravlja ljudi i merama predostronosti koje treba preduzeti na radnom mestu, kao i o kontroli rizika prilikom rukovanja smeom.1.4.2. Izbor hemijskog naziva za smee namenjene za upotrebu u industriji mirisnih ekstrakata ili parfemaZa supstance koje se nalaze u prirodi, hemijski naziv kao to je: "esencijalno ulje..." ili: "ekstrakt..." moe se koristiti umesto hemijskih naziva sastojaka tog esencijalnog ulja ili ekstrakta navedenih u lanu 18. stav 4. taka 2) ovog pravilnika.1.5. Izuzeci od obeleavanja i pakovanja1.5.1. Izuzeci od optih pravila za primenu etikete iz lana 31. ovog pravilnika1.5.1.1. Kada se primenjuju odredbe iz lana 29. stav 1. ovog pravilnika, elementi obeleavanja iz lana 17. ovog pravilnika prikazuju se na jedan od sledeih naina:1) na presavijenim etiketama ili2) na privezanoj ploici ili etiketi ili3) na spoljanjoj ambalai.1.5.1.2. Etiketa na unutranjem pakovanju obavezno mora da sadri piktogram opasnosti, identifikator proizvoda iz lana 18. ovog pravilnika i ime i broj telefona snabdevaa supstance ili smee.1.5.2. Izuzeci od primene elemenata obeleavanja iz lana 17. ovog pravilnika1.5.2.1. Obeleavanje na pakovanju iji sadraj ne prelazi 125 ml1.5.2.1.1. Kada se primenjuju odredbe iz lana 29. stav 2. ovog pravilnika, sa etikete se mogu izostaviti obavetenja o opasnosti i obavetenja o merama predostronosti koje se odnose na dole navedene kategorije opasnosti:1) ako sadraj pakovanja ne prelazi 125 ml i2) ako je supstanca ili smea klasifikovana u jednu ili vie sledeih kategorija opasnosti:- Oksidujui gas, kategorija 1;- Gas pod pritiskom;- Zapaljive tenosti, kategorija 2 ili 3;- Zapaljive vrste supstance i smee, kategorija 1 ili 2;- Samoreaktivne supstance ili smee, tip C, D, E ili F;- Supstance i smee koje se same zagrevaju, kategorija 2;- Supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove, kategorija 1, 2 ili 3;- Oksidujue tenosti, kategorija 2;- Oksidujue vrste supstance ili smee, kategorija 2 ili 3;- Organski peroksidi, tip C, D, E ili F;- Akutna toksinost, kategorija 4, pod uslovom da supstance ili smee nisu namenjene za optu upotrebu;- Iritacija koe, kategorija 2;- Iritacija oka, kategorija 2;- Specifina toksinost za ciljni organ - jednokratna izloenost, kategorija 2 ili 3, pod uslovom da supstanca ili smea nije namenjena za optu upotrebu;- Specifina toksinost za ciljni organ - viekratna izloenost, kategorija 2, pod uslovom da supstanca ili smea nije namenjena za optu upotrebu;- Opasno po vodenu ivotnu sredinu, akutno, kategorija 1;- Opasno po vodenu ivotnu sredinu, hronino, kategorija 1 ili 2;U sluaju aerosolnih rasprivaa, primenjuju se i izuzeci od obeleavanja za mala pakovanja aerosola klasifikovanih kao zapaljivih koji su dati u propisima kojima se ureuju aerosoli.1.5.2.1.2. Obavetenja o merama predostronosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleavanja iz lana 17. ovog pravilnika ako: 1) sadraj pakovanja ne prelazi 125 ml i2) ako je supstanca ili smea klasifikovana u jednu ili vie kategorija opasnosti:- Zapaljivi gas, kategorija 2;- Toksinost po reprodukciju: efekti na ili preko laktacije;- Opasno po vodenu ivotnu sredinu, hronino, kategorija 3 ili 4. 1.5.2.1.3. Piktogram opasnosti, obavetenja o opasnosti i obavetenja o merama predostronosti koja se odnose na dole navedene kategorije opasnosti mogu se izostaviti iz elemenata obeleavanja datih u lanu 17. ovog pravilnika ako:1) sadraj pakovanja ne prelazi 125 ml i2) ako je supstanca ili smea klasifikovana kao korozivna za metale.1.5.2.2. Obeleavanje rastvorljive ambalae namenjene za jednokratnu upotrebuElementi obeleavanja iz lana 17. ovog pravilnika mogu se izostaviti sa rastvorljive ambalae namenjene za jednokratnu upotrebu ako su ispunjeni sledei uslovi:1) sadraj u svakoj pojedinanoj rastvorljivoj ambalai ne prelazi zapreminu od 25 ml;2) sadraj u rastvorljivoj ambalai je klasifikovan iskljuivo u jednu ili vie kategorija opasnosti iz odeljka 1.5.2.1.1. take 2) ovog priloga i3) rastvorljiva ambalaa se nalazi u spoljanjoj ambalai koja u potpunosti ispunjava uslove iz lana 17. ovog pravilnika.1.5.2.3. Odredbe iz odeljka 1.5.2.2. ovog priloga ne primenjuju se na supstance ili smee ureene propisima o sredstvima za zatitu bilja ili biocidnim proizvodima.DEO 2.FIZIKA OPASNOST2.1. Eksplozivi2.1.1. Definicije2.1.1.1. U klasu eksploziva spadaju:1) eksplozivne supstance i smee,2) eksplozivni proizvodi, osim ureaja koji sadre eksplozivne supstance ili smee u takvoj koliini ili takvih svojstava da njihovo nenamerno ili sluajno paljenje ili aktiviranje ne moe imati nikakve efekte van samog ureaja, kao to su izbacivanje projektila, pojava vatre, dima, toplote ili buke i 3) supstance, smee i proizvodi koji nisu pomenuti u ta. 1) i 2), ija je svrha da daju eksplozivne ili pirotehnike efekte.2.1.1.2. Definicije koje se odnose na klasu eksploziva:Eksplozivna supstanca ili smea je vrsta ili tena supstanca ili smea koja ima svojstvo da sama po sebi moe dovesti do hemijske reakcije pri kojoj dolazi do oslobaanja gasa takve temperature, pritiska i brzine da moe prouzrokovati tetu u okolini. Pirotehnike supstance spadaju u ovu klasu i kada ne oslobaaju gasove.Pirotehnika supstanca ili smea je supstanca ili smea ija je svrha da izazove toplotni, svetlosni ili zvuni efekat ili da proizvede gas, dim ili njihovu kombinaciju kao rezultat nedetonirajue egzotermne hemijske reakcije. Nestabilan eksploziv je eksplozivna supstanca ili smea koja je termiki nestabilna i/ili isuvie osetljiva pri uobiajenom nainu rukovanja, transporta i korienja.Eksplozivni proizvod je proizvod koji sadri jednu ili vie eksplozivnih supstanci ili smea.Pirotehniki proizvod je proizvod koji sadri jednu ili vie pirotehnikih supstanci ili smea.Namenski eksploziv je supstanca, smea ili proizvod ija je svrha da izazove eksplozivne ili pirotehnike efekte.2.1.2. Kriterijumi za klasifikaciju2.1.2.1. Supstance, smee i proizvodi iz ove klase klasifikuju se kao nestabilni eksplozivi na osnovu ematskog prikaza datog na slici 2.1.2. u ovom prilogu. Metode ispitivanja opisane su u Delu I Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta.2.1.2.2. Supstance, smee i proizvodi iz ove klase, koji nisu klasifikovani kao nestabilan eksploziv, klasifikuju se u jednu od sledeih est podklasa prema tipu opasnosti:1) Podklasa 1.1 Supstance, smee i proizvodi koji mogu dovesti do masovne eksplozije (masovna eksplozija je eksplozija koja zahvata itavu koliinu u pakovanju, i to trenutno);2) Podklasa 1.2 Supstance, smee i proizvodi koji mogu dovesti do izbacivanja projektila, ali ne mogu dovesti do masovne eksplozije;3) Podklasa 1.3 Supstance, smee i proizvodi koji mogu dovesti do poara i slabog udarnog talasa ili izbacivanja projektila, ali ne i do masovne eksplozije i to:- supstance, smee i proizvodi ije sagorevanje dovodi do oslobaanja znatne koliine toplote,- supstance, smee i proizvodi koji sagorevaju jedan za drugim uz slabe udarne talase ili izbacivanje projektila ili imaju oba efekta;4) Podklasa 1.4 Supstance, smee i proizvodi koji ne predstavljaju znaajnu opasnost: supstance, smee i proizvodi koji predstavljaju malu opasnost u sluaju paljenja ili aktiviranja. Efekti u velikoj meri zavise od pakovanja i ne treba oekivati izbacivanje pojedinanih delova znaajne veliine. Izlaganje plamenu ne dovodi do trenutne eksplozije itavog sadraja u pakovanju;5) Podklasa 1.5 Slabo osetljive supstance ili smee koje mogu da izazovu masovnu eksploziju: supstance i smee koje mogu da izazovu masovnu eksploziju, ali su toliko neosetljive da je veoma mala verovatnoa da e pod uobiajenim uslovima doi do aktiviranja ili prerastanja poara u detonaciju;6) Podklasa 1.6 Veoma slabo osetljivi proizvodi koji ne mogu da izazovu masovnu eksploziju: proizvodi koji sadre samo veoma slabo osetljive eksplozivne supstance ili smee kod kojih je zanemarljiva verovatnoa da e doi do sluajnog aktivitranja ili do irenja eksplozije.2.1.2.3. Eksplozivi koji nisu klasifikovani kao nestabilni eksplozivi, moraju se klasifikovati u jednu od gore navedenih est podklasa na osnovu serija ispitivanja, i to od serije 2 do serije 8, koje su opisane u I Delu Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, a na osnovu rezultata ispitivanja datih u Tabeli 2.1.1. koja je data u ovom prilogu.Tabela 2.1.1. Kriterijumi za eksploziveKategorija opasnostiKriterijumi

Nestabilni eksplozivi ili eksplozivi iz podklase 1.1 -1.6Za eksplozive iz podklase 1.1. do 1.6. moraju se izvriti sledea osnovna ispitivanja: Eksplozivnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 2 (odeljak 12 Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Prirunika o ispitivanjima i kriterijumima). Namenski eksplozivi ne spadaju u Seriju ispitivanja UN broj 2.Osetljivost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13 Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Prirunika o ispitivanjima i kriterijumima).Termika stabilnost: prema Serijama ispitivanja UN broj 3 (odeljak 13.6.1 Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Prirunika o ispitivanjima i kriterijumima).Dalja ispitivanja su neophodna da bi se pravilno odredila pripadnost odreenoj podklasi.

2.1.2.4. Eksplozivi koji nisu upakovani ili su prepakovani u ambalau koja nije originalna, treba da budu ponovo ispitani.2.1.3. Elementi obeleavanjaElementi obeleavanja za supstance, smee i proizvode klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.1.2. koja je data u ovom prilogu.Napomena uz Tabelu 2.1.2: Neupakovani eksplozivi ili eksplozivi koji su prepakovani u ambalau koja nije originalna moraju sadrati sledee oznake:1) piktogram opasnosti: bomba koja eksplodira;2) re upozorenja: "Opasnost" i3) obavetenje o opasnosti: "eksploziv; opasnost od masovne eksplozije", osim ukoliko mogua opasnost nije prikazana na osnovu kategorija opasnosti datih u Tabeli 2.1.2. ovog priloga, pri emu se na ambalai nalaze odgovarajui piktogram opasnosti, re upozorenja i/ili obavetenje o opasnosti.Tabela 2.1.2. Elementi obeleavanja za eksploziveKlasifikacijaNastabilan eksplozivPodklasa 1.1Podklasa 1.2Podklasa 1.3Podklasa 1.4Podklasa 1.5Podklasa 1.6

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenjaOpasnostOpasnostOpasnostOpasnostPanjaOpasnostBez pisanog upozorenja

Obavetenje o opasnostiH200:Nestabilan eksplozivH201:Eksploziv, opasnost od masovne eksplozijeH202:Eksploziv, opasnost od izbacivanja projektilaH203:Eksploziv, opasnost od poara, udarnog talasa ili izbacivanja projektilaH204:Opasnost od poara ili izbacivanja projektilaH205:Masovna eksplozija pri izlaganju plamenuBez obavetenja o opasnosti

Obavetenje o merama predostronosti - prevencijaP201P202P281P210P230P240P250P280P210P230P240P250P280P210P230P240P250P280P210P240P250P280P210P230P240P250P280Bez obavetenja o merama predostronosti

Obavetenje o merama predostronosti - reagovanjeP372P373P380P370+P380P372P373P370+P380P372P373P370+P380P372P373P370+P380P372P373P370+P380P372P373Bez obavetenja o merama predostronosti

Obavetenje o merama predostronosti - skladitenjeP401P401P401P401P401P401Bez obavetenja o merama predostronosti

Obavetenje o merama predostronosti - odlaganjeP501P501P501P501P501P501Bez obavetenja o merama predostronosti

2.1.4. Dodatna uputstva za klasifikaciju2.1.4.1. Klasifikacija supstanci, smea i proizvoda u klasu eksploziva i njihova dalja klasifikacija u est podklasa je veoma sloen proces koji se sastoji od tri koraka (u skladu sa Delom I Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Prirunika o ispitivanjima i kriterijumima).Prvi korak je odreivanje da li supstanca ili smea ima svojstvo eksplozivnosti (Serija ispitivanja 1). Drugi korak je primena procedura za prihvatanje (Serija ispitivanja 2, 3 i 4). Trei korak je odreivanje podklase opasnosti (Serija ispitivanja 5, 6 i 7).Procena da li je supstanca ili smea, koja u emulziji, suspenziji ili gelu sa amonijum nitratom moe da izazove eksploziju sa udarnim talasom, slabo osetljiva tako da je treba klasifikovati u oksidujue tenosti (odeljak 2.13. ovog priloga) ili oksidujue vrste supstance i smee (odeljak 2.14. ovog priloga) objanjena je u Seriji ispitivanja 8.Eksplozivne supstance i smee nakvaene vodom ili alkoholima ili razblaene drugim supstancama kako bi se suzbila njihova eksplozivnost, mogu se klasifikovati u druge klase opasnosti u skladu sa njihovim fizikim osobinama (u skladu sa Prilogom 6, odeljak 1.1). Odreene fizike opasnosti (koje su posledica svojstva eksplozivnosti) mogu se izmeniti razblaivanjem, npr. u sluaju neosetljivih eksploziva, ukljuivanjem u sastav smee, proizvoda, pakovanja ili na drugi nain.Izvoenje zakljuaka u postupku klasifikacije vri se prema ematskim prikazima datim na slikama 2.1.1. do 2.1.4. koje su date u ovom prilogu. Slika 2.1.1. Opta ema postupka za klasifikaciju supstance, smee ili proizvoda u jednu od podklasa eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta)

(*) videti Preporuku UN o transportu opasnog tereta, Model propisa, 15. rev. izd. odeljak 2.1.2.Slika 2.1.2. Postupak za privremenu klasifikaciju supstance, smee ili proizvoda u klasu eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta)

(*) Klasifikaciju zapoeti sa Serijom ispitivanja 2.Slika 2.1.3. Postupak klasifikacije u jednu od podklasa klase eksploziva (Klasa 1 za transport opasnog tereta)

Slika 2.1.4. Postupak klasifikacije emulzija, rastvora i gelova sa amonijum nitratom

2.1.4.2. Skrining proceduraSvojstva eksploziva povezuju se sa prisustvom pojedinih hemijskih grupa u molekulu koje mogu reagovati tako da prouzrokuju veoma brzo poveavanje temperature ili pritiska. Skrining ima za cilj da identifikuje prisustvo takvih reaktivnih grupa i potencijala za brzo oslobaanje energije. Ukoliko se tokom skrininga otkriju supstance ili smee koje mogu biti potencijalno eksplozivne, mora se primeniti procedura njihove klasifikacije (Metode ispitivanja date su u odeljku 10.3. Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta.)Napomena: Ukoliko je energija egzotermne razgradnje organskih materijala manja od 800 J/g nije potrebno sprovoditi ispitivanje iz Serije 1 tip (a) za odreivanje irenja detonacije, niti iz serije 2 tip (a) za odreivanje osetljivosti na detonacioni ok.2.1.4.3. Supstanca ili smea se ne klasifikuje kao eksploziv ako:1) u molekulu ne sadri hemijske grupe koje se povezuju sa svojstvima eksplozivnosti. Primeri grupa koje mogu ukazivati na svojstva eksplozivnosti su dati u tabeli A 6.1 u Dodatku 6. Preporuke UN o transportu opasnog tereta, Prirunik o ispitivanjima i kriterijumima ili2) supstanca sadri hemijske grupe koje su povezane sa svojstvima eksplozivnosti, ukljuujui kiseonik, a izraunati balans kiseonika je manji od -200.Balans kiseonika se za hemijsku reakciju:CxHyOz+[x+(y/4)-(z/2)]O2xCO2+(y/2)H2Oizraunava pomou sledee formule:balans kiseonika=-1600[2x+(y/2)-z]/molekulska masa;3) kada organska supstanca ili homogena smea organskih supstanci sadri hemijske grupe povezane sa eksplozivnim svojstvima ali je energija egzotermnog raspada manja od 500 J/g i poetak egzotermnog raspada je na temperaturi nioj od 500C (energija egzotermnog raspada moe se odrediti korienjem odgovarajuih kalorimetrijskih tehnika), ili4) za smee koje se sastoje od neorganskih oksidujuih jedinjenja i organskih materija, gde je koncentracija neorganskih oksidujuih supstanci:- manja od 15% po masi, ukoliko oksidujua supstanca pripada kategorijama 1 ili 2;- manja od 30% po masi, ukoliko oksidujua supstanca pripada kategoriji 3.2.1.4.4. Kod smea koje sadre bilo koju vrstu poznatog eksploziva, mora se primeniti procedura za prihvatanje.2.2. Zapaljivi gasovi 2.2.1. DefinicijaZapaljivi gas je gas ili smea gasova koja ima interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom pri temperaturi od 20C i normalnom pritisku od 101.3 kPa. 2.2.2. Kriterijumi za klasifikaciju2.2.2.1. Zapaljivi gas se klasifikuje u ovu klasu u skladu sa Tabelom 2.2.1. koja je data u ovom prilogu.Tabela 2.2.1. Kriterijumi za zapaljive gasoveKategorija opasnosti Kriterijumi

Kategorija 1Gasovi koji su, pri temperaturi od 20C i normalnom pritisku od 101.3 kPa:(1) zapaljivi kada su u smei od 13% ili manjoj po zapremini u vazduhu; ili(2) imaju interval zapaljivosti u kontaktu sa vazduhom od najmanje od 12% bez obzira na donju granicu zapaljivosti

Kategorija 2Gasovi, drugaiji od onih iz kategorije 1, koji imaju svojstvo zapaljivosti kada dou u kontakt sa vazduhom pri temperaturi od 20C i normalnom pritisku od 101.3 kPa.

Napomena: Za klasifikaciju aerosola, videti odeljak 2.3. ovog priloga.2.2.3. Elementi obeleavanjaElementi obeleavanja za supstance ili smee klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.2.2. koja je data u ovom prilogu.Tabela 2.2.2. Elementi obeleavanja za zapaljive gasoveKlasifikacijaKategorija 1Kategorija 2

GHS piktogram opasnostiNema GHS piktograma opasnosti

Re upozorenjaOpasnostPanja

Obavetenje o opasnostiH220:Veoma zapaljivi gasH221:Zapaljivi gas

Obavetenje o merama predostronosti - prevencija P210P210

Obavetenje o merama predostronosti - reagovanjeP377P381P377P381

Obavetenje o merama predostronosti - skladitenjeP403P403

Obavetenje o merama predostronosti - odlaganje

2.2.4. Dodatna uputstva za klasifikacijuZapaljivost gasova i smea gasova odreuje se metodama ispitivanja ili, u sluaju smea za koje postoji dovoljno dostupnih podataka, metodama izraunavanja u skladu sa standardom SRPS ISO 10156 ("Gasovi i smee gasova - Odreivanje mogunosti paljenja i oksidacione sposobnosti pri izboru ispusnih ventila za boce"). Kada nema dovoljno dostupnih podataka, moe se koristiti metoda ispitivanja u skladu sa standardom SRPS ISO 1839 ("Odreivanje granica eksplozivnosti gasova i para") .2.3. Zapaljivi aerosoli 2.3.1. DefinicijaAerosol, odnosno aerosolni rasprivai, oznaavaju bilo koji sud napravljen od metala, stakla ili plastike koji se ne moe ponovo puniti i koji sadri komprimovani ili teni gas ili gas rastvoren pod pritiskom, sa ili bez tenosti, u obliku paste ili praha, sa ureajem za izbacivanje koji omoguuje da njegov sadraj bude izbaen u vidu estica u vrstom ili tenom stanju u suspenziji u gasu, kao pena, pasta ili prah ili u tenom ili u gasovitom stanju.2.3.2. Kriterijumi za klasifikaciju2.3.2.1. Aerosoli se klasifikuju kao zapaljivi u skladu sa odeljkom 2.3.2.2. ovog priloga ako sadre sastojke koji su klasifikovani kao zapaljivi na osnovu nekog od kriterijuma datog u ovom delu, npr.:- zapaljive tenosti sa takom paljenja niom od 93C, koja ukljuuje zapaljive tenosti u skladu sa odeljkom 2.6. ovog priloga;- zapaljive gasove (odeljak 2.2. ovog priloga);- zapaljive vrste materije (odeljak 2.7. ovog priloga). Napomena: Pod zapaljivim sastojcima se ne podrazumevaju supstance i smee koje su samozapaljive, samozagrevajue ili supstance koje u kontaktu sa vodom oslobaaju zapaljive gasove, jer se takvi sastojci nikada ne nalaze u sastavu aerosola.2.3.2.2. Zapaljivi aerosoli se klasifikuju u jednu od dve kategorije opasnosti u okviru ove klase opasnosti na osnovu njihovih sastojaka, hemijske toplote sagorevanja i, ukoliko je neophodno, na osnovu rezultata ispitivanja pena (za aerosole u vidu pene) i odreivanja udaljenosti paljenja, kao i na osnovu rezultata ispitivanja u ogranienom prostoru (za aerosole u spreju) u skladu sa slikom 2.3.1. i sa Delom III, odeljcima 31.4, 31.4 i 31.5. Prirunika o metodama ispitivanja i kriterijumima, Preporuke UN o transportu opasnog tereta.Slika 2.3.1.Slika 2.3.1(1) - za zapaljive aerosole

Za aerosole u spreju, pratiti ematski prikaz izvoenja zakljuaka 2.3.1. (2);Za aerosole u obliku pene, pratiti ematski prikaz izvoenja zakljuaka 2.3.1. (3);Slika 2.3.1(2) - za aerosole u spreju

Slika 2.3.1(3) - Za aerosole u obliku pene

2.3.3. Elementi obeleavanjaElementi obeleavanja za supstance ili smee klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.3.2. koja je data u ovom prilogu.Tabela 2.3.2. Elementi obeleavanja za zapaljive aerosoleKlasifikacijaKategorija 1Kategorija 2

GHS piktogram opasnosti

Re upozorenjaOpasnostPanja

Obavetenje o opasnostiH222:Veoma zapaljivi aerosolH223:Zapaljivi aerosol

Obavetenje o merama predostronosti - prevencija P210P211P251P210P211P251

Obavetenje o merama predostronosti - reagovanje

Obavetenje o merama predostronosti - skladitenjeP410+P412P410+P412

Obavetenje o merama predostronosti - odlaganje

2.3.4. Dodatna uputstva za klasifikacijuHemijska toplota sagorevanja (Hc), izraena u kilodulima po gramu (kJ/g) je proizvod teorijske toplote sagorevanja (Hcomb) i efikasnosti sagorevanja, koja je obino nia od 1,0 (tipina vrednost za efikasnost sagorevanja je 0,95 ili 95%).Za sloene formulacije aerosola, hemijska toplota sagorevanja je zbir izmerenih toplota sagorevanja pojedinanih sastojaka, kao to sledi:n

Hc(proizvod) = [wi % x Hc(i)]

i

pri emu su:Hc - hemijska toplota sagorevanja (kJ/g);wi % - udeo mase sastojka i u proizvodu;Hc(i) - specifina toplota sagorevanja (kJ/g) sastojka i u proizvoduHemijska toplota sagorevanja moe se pronai u literaturi, izraunati ili odrediti na osnovu ispitivanja (videti standard SRPS B.H8.153 - "Standardna metoda za odreivanje toplote sagorevanja tenih ugljovodoninih goriva pomou kalorimetrijske bombe", standard SRPS EN ISO 13943, 86.1 do 86.3 - Bezbednost od poara - Renik, i Smernice za proizvodnju i skladitenje aerosolnih proizvoda - NFRA 30B). 2.4. Oksidujui gasovi 2.4.1. DefinicijaOksidujui gasovi jesu gasovi ili smee gasova koji, u prisustvu kiseonika, mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.2.4.2. Kriterijumi za klasifikaciju2.4.2.1. Oksidujui gasovi se klasifikuju u jedinu kategoriju opasnosti u okviru ove klase opasnosti u skladu sa Tabelom 2.4.1. koja je data u ovom prilogu.Tabela 2.4.1. Kriterijumi za oksidirajue gasoveKategorija opasnostiKriterijumi

Kategorija 1Bilo koji gas koji ima osobinu da, u prisustvu kiseonika, dovede do sagorevanja ili da doprinese sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh.

Napomena: "Gasovi koji mogu da dovedu do sagorevanja ili da doprinesu sagorevanju drugog materijala efikasnije nego sam vazduh" jesu isti gasovi ili smee gasova sa oksidacionim potencijalom veim od 23,5% odreenim metodom SRPS ISO 10156 ili SRPS ISO 10156-2.2.4.3. Elementi obeleavanjaElementi obeleavanja za supstance i smee klasifikovane u ovu klasu opasnosti dati su u Tabeli 2.4.2. koja je data u ovom prilogu.Tabe