1

Raymond Carver KATEDRALA

Prijatelj s posla, Bud, pozvao Fran i mene na veĉeru. Ja nisam poznavao njegovu ţenu, a on nije znao Fran. Tako

smo bili ravnopravni. Ali smo Bud i ja bili prijatelji. Ja sam ĉak znao da Bud ima doma malu bebu. Toj je bebi

zacijelo bilo osam mjeseci kad nas je Bud pozvao na veĉeru. U što je prošlo tih osam mjeseci? K vragu, u što je

uopće prošlo sve to vrijeme? Ja se sjećam onog dana kad je Bud donio na posao kutiju cigara. Ponudio nam ih je

u kantini. Bile su to cigare iz samoposluge. Nizozemske, prave. Ali je na svakoj cigari bila naljepnica na kojoj je

pisalo: muškal Nisam pušio cigare, ali sam svejedno jednu uzeo.

— Uzmi dvije — rekao je Bud. Stresao je kutiju. — Ni ja ne volim cigare. To je njena ideja. — Mislio je na

svoju ţenu. Ollu.

Budovu sam ţenu vidio svega jednom. Samo sam je ĉuo na telefonu. Bila je subota popodne i baš mi se nije ništa

radilo. Zato sam nazvao Buda da ĉujem smjera li on štogod. Ţena je digla slušalicu i rekla: — Halo. — Bio sam

paf i nisam se mogao sjetiti kako se zove. Budova ţena. Bud mije rekao bar sto puta kako se10

Raymond Carver

min znvr. Ali mi je ušlo na jedno uho, a izišlo na drugo. Halo, ponovila je ţena. Ĉuo sam kako svira telka. Ţena

je upitala: — Tko je lamo? — Ĉuo sam bebu kako kmeĉi. — Bud — zovne ţena. 11 a? ćuo sam kako pita Bud.

Još se nisam mogao sjetiti kako hc ona zove. Zato sam zaklopio telefon. Kad sam idući put vidio l'.uda na poslu,

sto posto sam siguran da mu nisam spomenuo da sam ga zvao. Ali sam ga uspio natjerati da spomene ţenino

ime.

— Olla — rekao je. Zapamtio sam. Olla.

— Nije greda — rekao je Bud. Pili smo kavu u kantini. — Sumo nas ĉetvoro. Ti s gospodom, ja i Olla. Ništa

posebno. DoĊi oko sedam. Ona hrani bebu u šest. Poslije legne, pa moţemo klopati. Nas nije teško naći. Ali tu

je plan. — Dao mije list papira s masom crta koje naznaĉuju glavne i sporedne ceste, ulice i naselja, a strelice

obiljeţavaju ĉetiri strane svijeta. Veliki je X bila kuća. Rekao sam kako se strašno veselimo. Ali Fran nije bila

previše oduševljena.

Tu sam je veĉer, dok smo gledali telku, upitao misli li što ponijeti Budovima.

— Na primjer — reĉe Fran. — Je 1' on rekao da nešto oĉekuje? Kako bih ja znala? Ja nemam pojma. — Slegla

je ramenima i Hiuno me pogledala. Ona je već prije ĉula da spominjem Buda. Ali Ha nije poznavala, niti se

ţeljela s njim upoznati. — Moţemo ponijeti bocu vina — rekla je. — Ali mene nije briga. Zašto ti ne bi kupio

vino? — Zavrtjela je glavom. Dugaĉka joj je kosa padala i;ore-(lol jo na ramena. — "Sto nam trebaju drugi

ljudi?" — kao da je pitala. "Imamo jedno drugo". — DoĊi ovamo — rekoh. Malo se primakla, tako da sam je

mogao zagrliti. Fran je drţala visoku niAu vodo. Plava joj je kosa padala niz leĊa. Uhvatio sam joj malo ko.so i

pomirisao. Zavukao sam joj prste u kosu. Pustila je daje zagrlim. Sasvim sam joj zabio facu u kosu i ĉvršće je

zagrlio.

Kad joj ponekad zasmeta vlastita kosa, zabaci je preko ramena liaznjupa se.— Ta kosa — kaţe. — Samo smeta.

—■ Fran rudi o mljokarstvu i mora podići kosu uvijek kad ide na posao. I'ore ]<■ ivaki dan i ĉetka jo kad

sjedimo pred telkom. Kadšto pri-joti da re jo odrezati. Mi.slim da to neće nikad uĉiniti. Zna daje pravice volim.

Zna da Ai/.irn za njom Kekao sam joj da sam se

iijona koHo i zaljubio u nju, Rekm hhiii joj da bih je mogao

KATEDRALA

11

prestati voljeti kad bi je odrezala. Katkad je zovem ŠveĊanka. Mogla bi se prodati za ŠveĊanku. Naveĉer bi ona

tako ĉetkala kosu, pa bismo naglas ţalili za stvarima koje nemamo. Ţeljeli smo novi auto, to je jedna od stvari

koje smo ţeljeli. I ţeljeli smo provesti dva tjedna u Kanadi. Ono što nismo ţeljeli, to su klinci. Razlog što

nemamo klinaca jest taj što ih nismo ţeljeli. Moţda jednom, govorili smo jedno drugome. Ali zasad se nismo

ţurili. Mislili smo da se još ne treba ţuriti. Ponekad smo naveĉer odlazili u kino. Drugi smo dan opet ostajali

doma i gledali televiziju. Ponekad mije Fran nešto skuhala pa bismo to poklopali, ma što bilo, ne ustajući.

— Moţda oni ne piju vino — rekoh.

— Ipak uzmi vino — rekla je Fran. — Ako ga oni ne piju, popit ćemo ga mi.

— Bijelo ili crno? — upitah.

— Ponijet ćemo nešto slatko — rekla je ona, ne obazirući se na mene. — Ali baš me briga što ćemo im dati. To

je na tebi. Nemoj da od toga pravimo predstavu, inaĉe ja ne idem. Mogu napraviti slatko od malina. Ili

kuglofĉiće.

— Imat će oni desert — velim ja. — Nećeš valjda pozvati ljude na veĉeru a da se ne pobrineš za desert.

— Moţda će imati puding od riţe. Ili ţele! Nešto što mi ne volimo — ona će. — Ja ništa ne znam o toj ţeni.

Kako da znamo što će nam prirediti? Što ako nam ponudi kitnkezl — Fran strese glavom. Ja slegnem ramenima.

Ali ona je bila u pravu. — Znaš one stare cigare koje ti je dao? — podsjetila me ona. — Odnesi mu ih. Tada ti i

on moţete poslije veĉere prijeći u dnevnu sobu, pušiti cigare i pijuckati vino, ili što se već cuga po kinima.

— O.K., donijet ćemo samo sami sebe — rekao sam. Fran je dodala:

— Moţemo ponijeti štrucu kruha.

.Bud i Olla stanovali su dvadesetak milja izvan grada. Mi smo već u tom gradu ţivjeli tri godine, ali ja nisam još

ni privirio u okolicu. Sad sam uţivao voziti tim zavojitim uskim cestama. Bila je rana veĉor, vedra i topla, vidjeli

smo pašnjake, ograde,12

Rajmond Carver

krave muzare kako se polako gegaju prema starim štalama. Vidjeli smo crvenokrile kosove po ogradama i

golubove kako kruţe oku sjenika. Vrtovi puni rascvalih šumarica i kućice onkraj ceste. Rekoh: — Kako bih

volio ovdje ţivjeti. — Bila je to samo pusta ţelja, još jedna koja se neće ostvariti. Fran nije odgovarala. Samo je

buljila u Budov nacrt. Došli smo do raskriţja što vodi na ĉetiri strane svijeta, koje je bio naznaĉio. Skrenuli smo,

prema plimu, udesno i vozili se još toĉno tri milje i tri desetine milje. S lijeve strane ceste ugledao sam

kukuruzište, poštanski sanduĉić i dugu, pošljunĉanu automobilsku stazu. Na kraju staze, otraga u šumarku,

stajala je kuća s trijemom. Na kući se dizao dimnjak. Ali meni se prizor ĉinio divan, pa sam to i rekao Fran.

— Bogu za leĊima — reĉe ona.

Skrenuh na automobilski puteljak. Kukukuruz se dizao s obje stane staze. Ĉuo sam kako šljunak krĉka pod

kotaĉima. Kad se pribliţismo kući, ugledali smo vrt pun zelenih stvarĉica, veliĉine loptica za baseball što vise s

ĉokota.

— Sto je to? — upitah.

— Otkud bih ja znala? — ona će. — Moţda tikvice, pojma nemam.

— Super, Fran — odvratim ja. — Smiri se.

Ušutjela je. Uvukla je donju usnicu i smirila se. Kad smo se pribliţili kući, ugasila je radio.

Djeĉja ljuljaĉka visila je ispred kuće i po trijemu su bile razbacane igraĉke. Sprijeda sam zaustavio auto i

parkirao se. Tek smo tud zaĉuli onu jezivu dreku. Dobro, u kući je, istina, bila beba, ali deraĉina je bila preglasna

za dijete. Kakav je to zvuk? — zapita Fran.

Onda odjednom nešto krupno poput lešinara sleti tromo s obliţnjeg drveta i spusti se toĉno pred moj auto. Treslo

se. Okrenu hvoj dugi vrat prema kolima, uspravi glavu i pogleda nas.

K vragu — rekoh. Sklopio sam ruke na volanu i sjedio buljuci u plićurinu.

Tko bi to rekao? — kaza Fran. — Nisam još nikada vidjelu ni jiulnutfu ţivoga.

Obojo Nino znali da je to paun, naravno, ali naglas nismo izgovorili lu rijofi. Sumo hitio gn promatrali. Pticu

opot uzdiţe

KATEDRALA

13

glavu uvis i ispusti isti kreštav kliktaj. Napuhao se i doimao dvostruko većim nego kad je sletio.

— K vragu — ponovih. Ostali smo sjediti na prednjim sjedalima.

Ptica nam se malko primakne. Onda naheri glavu i skupi se.

Oštro nas je motrila bistrim, mahnitim okom. Podigla rep i kao krupnu lepezu širila ga i skupljala. U repu joj

blistale sve dugine boje.

— Boţe moj — tiho će Fran. Prebaci ruku prema mom koljenu.

— K vragu — rekoh. Drugo se ništa i nije moglo reći. Ptica ponovno ispusti neobiĉni vapaj. Zvuĉao je kao

majko-

joj, majko-joj. Da sam ga zaĉuo kasno obnoć, još i prvi put, pomislio bih da tko umire, ili da se zbiva što

naopako i pogubno.

Otvoriše se ulazna vrata i Bud iziĊe na trijem. Zakopĉavao je košulju. Kosa mu bila mokra. Ĉinilo se kao da je

sad izišao ispod tuša.

— Zaveţi, Joey — obrati se paunu. Pljesne rukama na pticu i stvorenje malko ustukne. — Sad je dosta. Šuti kad

ti kaţem! Umukni, stara mrcino!— Bud siĊe niza stube. Utrpa košulju u hlaĉe i priĊe autu. Nosio je, kao i uvijek

na poslu, plave traperice i trapersku košulju. Ja sam bio u hlaĉetinama i športskoj majici s kratkim rukavima. I u

mojim gala mokasinkama. Kad sam vidio kako je Bud odjeven, nije mi se svidjelo što sam se skockao.

— Drago mije da si stigao — reĉe Bud kad je prišao autu.— Samo upadaj u kuću.

— Bok, Bud — velim ja.

Fran i ja iziĊosmo iz auta. Paun je malo uzmaknuo u stranu kriveći amo-tamo zloćudnu glavu. Pazili smo da

budemo što dalje od njega.

— Jeste nas teško našli? — upita me Bud. Nije ni pogledao Fran. Ĉekao je da ga upoznam.

— Dobro si me uputio — rekoh. — Ĉuj, Bude, ovo ti je Fran. Fran, Bud. Ona zna sve o tebi, Bude.14

Rajmond Carver

On se nasmije i rukovaše se. Franje bila viša od Buda. Bud ju je gledao odozdo.

— Puno govori o vama — reĉe Fran. Povuĉe ispruţenu ruku. — Bud ovo, Bud ono. Mislim da ste vi jedina

osoba o kojoj doma govori. Osjećam se kao da vas već poznajem. — Nije skidala oĉiju s pauna. On se bliţe

primaknuo trijemu.

— Vidi moga frenda — reĉe Bud. — On mora priĉati o meni — dometne Bud, naceri se i klopne me po ruci.

Franje svejednako drţala štrucu kruha. Nije znala što bi s njom. Pruţi je Budu.— Nešto smo vam donijeli.

Bud uzme štrucu. Prevrne je i pogleda kao da štruce kruha nikad još nije vidio.

— Zbilja lijepo od vas. — Prinese štrucu licu i onjuši je.

— Fran je ispekla kruh — pojasnih Budu. Bud klimne. I dometne:

— 'Ajmo unutra da se upoznate sa ţenom i mamom. Oĉito je mislio samo na Ollu. Olla je bila jedina mama u

blizini. Bud mi je već rekao da mu je majka umrla, a da je stari zdimio još dok je Bud bio klinac.

Paun je brisnuo pred nama i skoĉio na trijem kad je Bud otvorio vrata. I on je htio u kuću.

— Joj — izusti Fran kad joj se paun priljubi uz nogu.

— K vragu, Joey — reĉe Bud. I kljucne pauna po tjemenu. Paun uzmakne na trijem i otrese se. Perje u njegovu

skutu zatresti i nakostriješi se. Bud se nagne da ga šutne nogom i paun se još dalje povuĉe. Tada nam Bud otvori

vrata. — Ona pušta tu prokletu pticu u kuću. Još malo pa će htjeti klopati za našim vraţjim stolom i ćoriti u

našem krevetu.

Fran hrabro uĊe kroz vrata. Ogleda se prema kukuruzištu.

— Lijepo vam je ovdje — reĉe. Bud je još drţao vrata otvorena. — Je V da, Jack?

— Sigurno — kaţem ja. Zaĉudio sam se stoje to rekla.

— Nije baš kiilui vam se ĉini — napomene Bud svejednako drţeći vratu. Primaknu ho paunu i priprijeti mu. —

Pripazi se. Nikakvih uluponti Onda doda: — Hajte, ulazite, ljudi.

KATEDRALA

15

Priupitah:— ĉuj, Bude, što to tu raste?

— Paradajz — pojasni Bud.

— Ala ovaj moj kuţi selo — zavrti Fran glavom.

Bud se nasmije. UĊosmo. U dnevnom boravku ĉekala nas punašna ţenica s rukama u pregaĉi. Obrazi joj bijahu

svjeţe rumeni. Isprva sam pomislio da nije pri sebi, ili da se na nešto ljuti. Letimice me promotrila i onda se

zagledala u Fran. Nimalo ne-prijazno, samo znatiţeljno. Piljila je u Fran i dalje se crvenjela u licu.

Bud nas predstavi:

— Olla, ovo je Fran. I moj prijatelj Jack. Ti o Jacku sve znaš. Ljudi, ovo je Olla. — Uruĉi Olli štrucu kruha.

— Što je ovo? — upita ona. — O, to je domaći kruh. Joj, hvala. Sjedite ovamo. Osjećajte se kao doma. Bude, daj

ih pitaj što bi popili. Imam nešto u peći. — Olla sve to izreĉe i ode u kuhinju s kruhom u ruci.

— Sjedite — reĉe Bud. Fran i ja se zavalismo na sofu. Bud ponudi: — Tu je pepeljara. — Posegnuh za

cigaretama. On skine nešto teško s televizora. — Posluţit će vam i ovo — reĉe i stavi pepeljaru preda me na

stolić za kavu. Bijaše to jedna od onih pepeljara koje izraĊuju u obliku labuda. Ukresah i ubacih šibicu u otvor na

labudovim leĊima. Promatrao sam kako se sitni obla-ĉić dima izvija iz labuda.

TV u boji je radio, pa smo ga naĉas pogledali. Obiĉni su automobili jurcali po pisti. Komentator je govorio

strašno ozbiljno, ali se, bome, slutilo da zatomljuje pravo uzbuĊenje.— Još ĉekamo sluţbeno proglašenje —

govorio je komentator.

— Hoćeš to gledati? — upita me Bud. On je još stajao.

Rekoh da mi nije stalo. Zbilja mi nije bilo stalo. Fran slegne ramenima. Stoje nju briga? Ionako je danas vruće.

— Još samo nekih dvadesetak krugova — primijeti Bud. — To je ĉas posla. Prije je bio pravi pokolj. Izletjelo je

bar pet-šest auta. Neki su vozaĉi stradali. Još nisu rekli koliko teško.

— Ostavi — kaţem ja. —Moţemo gledati.

— Moţda nam koji od tih prokletih auta eksplodira pred oĉima — napomene Kran. — A moţda ae neki zaleti u

tribinu i16

Raymond Carver

zdrobi frajera koji prodaje mekane hrenovke. — Zagrabi pramen kose prstima i nastavi buljiti u TV.

Bud pogleda u Fran da vidi ne šali li se to ona.

— Onaj pokolj, svi na hrpi, to je bilo nešto posebno. Sve je bilo povezano. Auti, dijelovi auta, posvuda gledatelji

u komadima. Onda, što ćete popiti? Imamo piva, ali i bocu Old Crow.

— Što ti piješ?— upitah Buda.

— Pivo — reĉe Bud. — Dobro je i hladno.

— I ja ću pivo — rekoh. :

— Ja ću malo Old Croiva i prst vode — reĉe Fran. — U visokoj ĉaši, ako je moguće. I malo leda. .Hvala, Bude.

— Moţe — doĉeka Bud. Još jednom pogleda prema televizoru i ode u kuhinju.

Fran me gurne laktom i klimne glavom prema televizoru.

— Pogledaj gore — šapne.— Vidiš li što i ja? — Pogledao sam kamo i ona. Navrh telkaĉa stajala je uska crvena

vaza, u koju je netko bio stavio nekoliko vrtnih tratinĉica. Pokraj vaze, na miljeu, stajao je stari sadreni odljev

najkukastijih zuba i naj-kvrgastijeg zubala na svijetu. Na toj strahoti nije bilo usana, pa ni ĉeljusti, samo stari

sadreni zubi pozataknuti u nešto nalik na tanke ţute desni.

U taj se ĉas pojavi Olla s limenkom miješanih orašĉića i biljnog piva. Sad više nije nosila kecelju. Stavila je

limenku na stolić za kavu, uz labuda. Ponudi nas: — Posluţite se. Bud se brine za piće. — Usto se Ollino lice

opet zarumeni. Sjede na staru tršĉanu stolicu za ljuljanje i stane se ljuljati. Pijuckala je svoje biljno pivo i gledala

televiziju. Bud donese malu drvenu tacnu s Franinom ĉašom viskija s vodom, i s mojom bocom pravoga piva. I

za sebe je na tacni donio bocu pravog piva.

— 'Oćeš ĉašu? — upita me.

Zanijekao sam glavom. Potapšao me po koljenu i posvetio hu Knin.

()na od Buda uzo ĉašu i reĉe:

llvula. — Ponovo svrne poglod na zubalo. Bud primijeti kamo onu gleda. Auti su cviljeli na trkaćoj sluzi. Lilih

ae piva i

KATEDRALA

17

obratih pozornost na ekran. Zubi me se nisu ticali. — Takvi su bili Ollini zubi prije nego je nabila mostove. —

pojasni Bud Fran. — Ja sam se naviknuo na njih. Baš su zgodni tamo gore. Vrag bi ga znao zašto ih drţi. —

Pogleda Ollu. Onda namigne meni. Sjedne na svoju sjedalicu i prekriţi noge. Potegne pivo i zirne na Ollu.

Olla se još jednom zarumeni. Drţala je svoju bocu biljnoga piva. Onda priklopi:

— Oni me podsjećaju koliko dugujem Budu.

— Sto kaţete? — priupita je Fran. Kopkala je po orašĉićima da nade indijske. Fran se prestane time baviti i

pogleda Ollu.— Oprostite, ali nisam ĉula. — Franje piljila u ţenu strepeći što bi još mogla od nje ĉuti.

Olla je opet pocrvenjela.

— Na mnogo ĉemu još moram biti zahvalna — reĉe. — Ovo je samo jedna stvar na kojoj sam zahvalna. Drţim

ih tamo da se podsjetim koliko dugujem Budu. — Popije još malo biljnoga piva. Tada odloţi bocu i reĉe: — Vi

imate divne zube, Fran. Odmah sam to primijetila. A meni su se zubi iskrivili još dok sam bila klinka. —

Noktom kucne po dva prednja zuba. Doda: — Moji starci nisu mogli priuštiti sebi da idemo zubaru. Moji su prvi

zubi rasli kud koji. Prvog muţa nije bilo briga kako izgledam. Bilo mu je baš svejedno. Nije ga bilo briga ni za

šta, osim gdje mu je iduće piće. Imao je samo jednoga prijatelja na svijetu, bocu. — Ona zavrti glavom. — Onda

je došao Bud i izvukao me iz onog pakla. Kad smo jednom ostali zajedno, Bud je prvo rekao: "Uredit ćemo ti te

zube". Kalup su napravili tek što smo se Bud i ja spojili, prilikom mog drugog posjeta zubaru. Ubrzo su mi

stavili i mostove.

Olla je i dalje bila crvena u licu. Pogledala je što se dogaĊa Ina ekranu. Otpila je još malo biljnoga piva i kao da

više nije ima-|la što reći.

— Taj je zubar morao biti guba — primijeti Fran. I pogleda |oii<> straviĉno zubalo navrh telkaĉa.

— Bio je silan ĉovjek — reĉe Olla. Okrene se na stolici i još [jodnom pokaţe zube. Više se nije nimalo stidjela.

Bud priĊe televizoru i uzme zubalo. PriĊe OUi i prisloni joj Iga na obraz.18

Raymond Carver

— Prije i poslije — napomene Bud.

Olla posegne za odljevom. — Znate što? Zubar ih je htio zadrţati. — Drţala ih je u krilu dok je govorila o njima.

—Već sam se pomirila s tim. Opomenula sam ga da su to moji zubi. Tad ih je samo fotografirao. Rekao je da će

objaviti slike u ĉasopisu.

Bud doda:

— Moţeš zamisliti kakav je to ĉasopis. Bit će da nije jagma za takvim izdanjima— pripomenuo je i svi smo se

nasmijali.

— Kad sam dobila mostove, stalno sam stavljala ruku na usta kad sam se smijala — reĉe. — Ponekad i sad još to

radim. Iz navike. Jednom mije Bud rekao: "Moraš s tim napokon prestati, Olla. Sad imaš lijepe zube."

Olla pogleda Buda. Bud joj namigne. Ona se naceri i obori pogled.

Fran otpije iz svoje ĉaše. Ja srknuh malo piva. Nisam znao što da kaţem. A ni Fran. Ali znao sam da Fran ima

mnogo toga što će reći tek poslije.

Bubnuh:

— Olla, jedanput sam nazvao ovamo. Vi ste se javili. A ja sam spustio slušalicu. Ne znam zašto sam to uĉinio.

— Izvalio sam to i otpio piva. Ne znam zašto sam to uopće sad potegnuo.

— Ne sjećam se — odvrati Olla. — Kad je to bilo?

— Nedavno.

— Ne sjećam se — zavrti ona glavom. Sadrene je zube zadrţala u krilu. Pogledala je utrku i nastavila se ljuljati.

Fran me pogledala. Uvukla je usnicu. Ali ništa nije rekla. Bud upadne:— Dobro, što još ima novo?

— Uzmite još orašĉića — reĉe Olla. — Veĉera će brzo biti gotova.

Zaĉuo se plaĉ iz straţnje sobe.

— Opet on — upozori Olla Buda i nakrevelji se.

— Naš stari mali — reĉe Bud. Zavali se na stolicu, pa smo boz tona gledali još tri-ĉetiri završna kruga utrke.

Dva-tri puta se još oglasila boba. Mali protesti i/ straţnje Hoha.

KATEDRALA

19

— Ne znam — reĉe Olla. — Sve je spremno da sjednemo za stol. Samo da još priredim umak od peĉenke. Ipak

ću prvo pogledati klinca. Zar vi, ljudi, ne biste sjeli za stol? Evo mene zaĉas.

— I ja bih voljela vidjeti dijete — priklopi Fran.

Olla se nije rastajala od svojih zubi. Napokon ih ipak odloţi navrh televizora. — Moţda se uznemirio? Nije

viĉan gostima. Da vidimo mogu li ga opet uspavati. Onda ga moţete pogledati. Dok spava. — Ušuti, ode niz

hodnik i otvori vrata sobe. Otišla ga je umiriti i za sobom zatvorila vrata. Beba je prestala plakati.

Bud iskljuĉi televiziju pa sjednemo za stol. Nas se dvojica razbrbljasmo o glupostima na poslu. Franje slušala.

Pokatkad bi ĉak i što upitala. Ali kuţio sam kako joj je dosadno, moţda se ljutila što joj Olla nije htjela pokazati

bebu. Ogledala se po kuhinji. Omotala je pramen kose oko prstiju i razgledala Ollin pribor.

Olla se vrati u kuhinju i reĉe:

— Premotala sam ga i podmetnula mu gumu. Moţda će nas sad pustiti da na miru jedemo. Ali vrag bi ga znao!

— Digne poklopac i izvadi lonac iz peći. Poskida poklopce s drugih tava i uvjeri se daje sve gotovo. Na stolu

bijahu peĉena šunka, neslani pire krumpir, grahorice, klipovi kukuruza, zelena salata. Franin kruh je stajao na

poĉasnom mjestu uz šunku.

— Zaboravila sam salvete — upozori Olla. — Vi samo krenite. Tko ţeli što za piće? Bud uz svako jelo pije

mlijeko.

— Mlijeko je u redu — rekoh.

— Ja ću vodu — reĉe Fran. — Mogu je i sama uzeti. Neću da na mene ĉekate. Vi imate dosta posla. — Pomakne

se kao da će ustati.

Olla će odmah:

— Molim vas, vi ste gošća. Ne miĉite se. Donijet ću vam vodu. — Opet je pocrvenjela.

Ĉekali smo, s rukama u krilu. Mislio sam o sadrenim zubima. Olla se vratila s ubrusima, velikim ĉašama mlijeka

za Buda i mene, i s;i ĉašom vode, s ledom, za Fran. Fran kaza:

llVilltl.

JAVNABIBLIOTEKA20

Ravmond Carver

— Nema na ĉemu — odvrati Olla. Onda i ona sjedne. Bud se nakašlje. Obori glavu i izgovori kratku molitvu.

Govorio je tako tiho da sam ga jedva razumio. Ali shvatio sam što je posrijedi — zahvaljivao je Svevišnjome na

hrani koju smo se spremali slistiti.

— Amen — dometne Olla kad on završi.

Bud mi doda peĉenu šunku i nagrabi sebi malo pirea. Napokon krenusmo jesti. Nismo mnogo govorili osim što

bismo gdjekad Bud ili ja rekli:

— Ovo je zbilja sjajna šunka. — Ili:

— Ovo je najbolji kukuruz koji sam ikad jeo.

— Ovaj je kruh zbilja poseban — pripomene Olla.

— Ja bih još malo salate, molim vas, Olla — dobacila je Fran, koja se malo smekšala.

— Uzmi još malo ovoga — ponudi mi Bud još šunke i posudu s crvenim umakom od peĉenja.

Povremeno bismo ĉuli bebu kako kmeĉi. Olla bi okrenula glavu da osluhne, a kad bi skuţila da samo gnjavi,

ponovo bi se posvetila klopi.

— Veĉeras klinac nije raspoloţen— reĉe Olla Budu.

— Ja bih ga svejedno voljela vidjeti — nabaci Fran. — I moja sestra ima bebicu. Ali ona i beba ţive u Denveru.

Kad ću ja već jednom u Denver? Imam nećaka koga nisam ni vidjela.

Fran o tome naĉas porazmisli, a onda se vrati jelu. Olla viljuškom strpa malo šunke u usta.

— Nadajmo se da će zaćoriti — reĉe. Bud dometne:

— Ima još mnogo svega. Dajte svi još malo krumpira.

— Ja nc> mogu više ništa — reĉe Fran i odloţi viljušku na tanjur. — Sjajno je, ali ja više ne mogu.

— Štedite se — upozori Bud. — Olla je spremila zeljanicu. l'Y;ui se sloţi:

l\:1i:ilim da ću je malo kušati. Kad svi ostali budu spremni. I |i ću Hlnţih no iz pristojnoHti. Mrzio Htim

zoljanicu od 11■iiiiu'idr Kodnu* i hvatala me muka od ujo, oHobito tt vrhnjum.

KATEDRALA

21

Dokrajĉili smo što smo imali u tanjurima. Onda smo opet zaĉuli onog prokletog pauna. Sad se momak javljao s

krova. Ĉuli smo ga iznad glava. Kao da je kuckao dok se gore-dolje šetao po drvenu krovu.

Bud zavrti glavom.

— Joey će brzo odustati. Umori se i odmah prilegne. — Bud pojasni: — Zaspi na prvom drvetu.

Ptica još jednom ispusti kliktaj. Vikne: majko-joj. Nitko ništa ne reĉe. A i što bi?

Onda se javi Olla:

— Hoće unutra, Bude.

— E, unutra ne moţe — otpovrne Bud. — Imamo goste, ako nisi zapazila. Ta smrdljiva ptica i tvoje staro

zubalo! Što će ljudi misliti o nama? — Zavrti glavu. Nasmije se. Svi se nasmijasmo. Fran se smijala sa svima

ostalima.

— Nije on smrdljiv— napomene Olla. — Što ti pada na pamet? Bar ti voliš Joyea. Otkad je on za tebe prljav?

— Otkako se posljednji put pokenjao na sag — odbrusi joj Bud. — Oprostite na izrazu, Fran. Ali mogu vam reći

da bih toj staroj ptiĉurini katkad najradije zavrnuo vratom. Ne isplati ga se ni ubiti, je 1' da, Olla? Ponekad me

noću digne iz kreveta tom drekom. Ne vrijedi vam on ni pišljiva boba, je 1' da, Olla?

Olla zanijeĉe glavom, ne slaţući se s Budovom glupošću. Zavrti nekoliko grahorica na tanjuru.

— Prije svega, otkud vam paun? — zanimalo je Fran.

Olla uzgleda s tanjura. Kaza: — Oduvijek sam sanjala da jednom imam pauna. Još kao curica vidjela sam ga na

fotki u nekom ĉasopisu. To je bilo najljepše stvorenje koje sam ikad vidjela. Izrezala sam tu sliku i stavila je nad

krevet. Dugo se vremena nisam odvajala od nje. A kad smo se Bud i ja uselili u ovu kuću, skuţila sam da mi je

to prilika. Rekla sam: "Bude, ja hoću pauna!" Bud se nasmijao mojoj ideji.

— Napokon sam se raspitao okolo — pojasni Bud. — Saznao :;;im da ih u susjednoj ţupi uzgaja jedan starac.

On ih zove rajskim pticama. Za tu .smo rajsku pticu platili sto zelembaća — ilomctno. — Boţe dragi, imam

skupu ţenu. — Naceri se Olli.22

Rajmond Carver

— Bud — usprotivi se Olla. — Dobro znaš da to nije istina. Prije svega, Joey je odliĉan ĉuvar — obrati se ona

Fran. — Uz r)o(>y;i no treba nam pas. On sve izvrsno ĉuje.

Kad zagusti, kao što se moţe dogoditi, ja ću strpati Joeya ii lonac — reĉe Bud. — Perje, i sve.

Hcba se opet javi. Sad se ozbiljno derala. Olla odloţi ubrus i ustane od stola.

Jkid reĉe:

— To nije samo ono, to je nešto drugo. Donesi ga ovamo.

— Idem — reĉe Olla i ode po bebu.

Paun opet zatuli, a meni se dignu vlasi na leĊima. Pogledah Kran. Ona podigne ubrus i opet ga spusti. Pogledao

sam kroz kuhinjski prozor. Vani je bio mrak. Prozor je bio dignut, a u okviru je bila mreţa. Uĉinilo mi se da

ĉujem pticu na trijemu.

Fran pogleda niz hodnik. Ĉekala je Ollu i bebu.

Domalo se vrati Olla i donese je. Ja je pogledah i zaustavih dah. Olla sjedne za stol s bebom. Drţala ju je pod

miškom, tako da joj je stajala u krilu i gledala nas. Olla pogleda u Fran, pa u mene. Nije se više crvenjela. Ĉekala

je da kaţemo svoje mišljenje.

— Ah — izusti Fran.

— Što je? — brzo će Olla.

— Ništa — odvrati Fran. — Uĉinilo mi se da sam nešto vidjela kroz prozor. Kao daje šišmiš.

— Kod nas nema šišmiša — reĉe Olla.

— Moţda je bio noćni leptir? — uzvrati Fran. — Nešto je bilo — nastavi ona — moţda neko dijete?

Bud pogleda bebu. Onda ponovo Fran. Nasloni stolac na straţnje noge i klimne glavom. Klimne ponovo i reĉe.

— U redu, ne brinite se. Znamo da neće odmah dobiti nagradu za ljepotu. Nije on Clark Gable. Ali pustite ga

malo. Ako bude sreće, znajte, ĉim porasta, bit će kao i njegov stari.

Bobu jo stajala Olli u krilu i glodala nas oko stola. Olla joj spu-wt.i ruku niz Htruk, do srodim', luko da h<- beba

njihala naprijed--imtrag na dobolim noţicama. Nema sumnjo da ruţniji;: djeteta

KATEDRALA

23

nisam vidio. Bilo je tako ruţno da sam ostao bez rijeĉi. Ništa mi nije prelazilo s jezika. Neću reći daje bilo

bolesno ili nakazno. Ni sluĉajno. Bilo je jednostavno ruţno. Imalo je crvenu, ogromnu facu, izbuljene oĉi, široko

ĉelo i izrazito debele usnice. Vrat se nije uopće vidio, ali zato su se isticala tri-ĉetiri debela podbratka. Podbraci

su mu rasli odmah ispod ušiju, a uši mu stršile iz ćelave glave. Zapešće mu bilo obloţeno masnim tkivom.

Debele mu bile i ruke i prsti. Nazvati bebu ruţnom u ovom je sluĉaju još kompliment.

Ruţno je dijete kmeĉalo i gore-dolje skakalo u majĉinu krilu. Onda se odjednom umirilo. Nagnulo se i pokušalo

debelom ruĉicom dohvatiti Ollin tanjur.

Vidio sam dosta djece. Kad sam odrastao, moje su sestre zajedno imale šestero beba. Kao mali, bio sam okruţen

bebama. Vidio sam djece na tone. Ali ova je beba bila mimo sve ostale. I Franje buljila u nju. Mislim da ni ona

nije znala što bi rekla.

— Momak je krupan, je 1' da? — izvalih. Bud uzvrati:

— S Boţjom pomoću ubrzo će igrati rugby. Sigurno je, k vragu, da u ovoj kući neće biti bez klope.

Kako bi to dokazala, Olla zabije viljušku u kuhani krumpir i prinese je djetetovim ustima.

— Budi dobra bebica, 'oćeš? — obrati se ona debelom stvorenju ne obzirući se na nas.

Beba se nagne i razjapi usta da doĉeka krumpir. Posegne za Ollinom viljuškom koja joj je prinosila krumpir

ustima, a onda njima škljocne. Beba je ţvakala i opet se ljuljala u OUinu krilu. Ispale joj oĉi, ĉinilo se kao da su

je ukljuĉili u neku utiĉnicu.

Fran reĉe:

— Klinac je pravi, Olla.

Bebi se skupi lice. Mali se opet uzjoguni.

— Pusti Joeya unutra — reĉe Olla Budu. Bud spusti noge stolca na pod.

— Mislim da bar moramo upitati ljude da li se slaţu — reĉe Bud.24

Rajmond Carver

011a pogleda Fran, pa mene. Ponovo se zarumenjela. Beba joj je Ċipala u krilu, vrpoljeći se da side.

— Ovdje smo svoji — rekoh. — Radite što vam drago. Bud pripomene:

— Moţda neće u kući ptiĉurinu kao što je Joey. Je li ti to uopće palo na pamet, 011a?

— Ljudi, je 1' vam smeta? — obrati nam se 011a. — Da Joey uĊe? Veĉeras je s tom pticom sve krenulo

naopako. A, mislim, i s bebom. Naviklo se dijete da Joey uĊe i malo se mazi s njim prije spavanja. Veĉeras se

nijedno od njih ne moţe smiriti.

— Ne pitaj nas — dobaci Fran.,— Meni ne smeta ako uĊe. Nikad mi još paun nije bio u blizini. Ali mi ne smeta.

— Svejedno me ipak pogleda, kao da mi nešto ţeli reći.

— K vragu, ni meni ne smeta — rekoh. — Pusti ga unutra.

— Podigoh ĉašu i iskapih mlijeko.

Bud ustane sa stolca. Ode do ulaznih vrata i otvori ih. Upali dvorišna svjetla.

— Kako se mali zove? — zanimalo je Fran.

— Harold — reĉe 011a. Dade Haroldu još krumpira iz svoga tanjura. — Zbilja je bio lukav. Pravi lisac. Uvijek

zna što se od njega traţi. Je 1' da, Harolde? Ĉekajte, Fran, dok ne dobijete i vi bebu. Onda ćete vidjeti.

Fran ju je samo gledala. Ĉuo sam kako se ulazna vrata otvaraju i zatvaraju.

— Pametan je, to je istina — reĉe Bud vrativši se u kuhinju.

— Sasvim je na Ollina oca. To je zbilja bio pametan starac.

Pogledao sam iza Buda i ugledao pauna kako se skupio u dnevnoj sobi, okrećući glavu amo-tamo, kao kad vrtiš

ruĉno ogledalce. Stresao se a zvuĉalo je to kao kad tko miješa špil karata u susjednoj sobi.

Popeo se još jedan korak. Pa još jedan.

Smijom li uzeti bebu? upita Fran. Rekla je to kao da će joj Olln uĉiniti veliku uhIuj;u udovolji li njenoj molbi.

Olliijoj proko Htolu ĊoĊit bebu.

KATEDRALA

25

Fran pokuša bebu osoviti u krilu, ali se beba poĉe vrpoljiti i rogoboriti.

— Harolde! — reĉe Fran. 011a promotri Fran s bebom.

— Kad je Haroldov djedo imao šesnaest godina, sjeo je za enciklopediju da je proĉita od A do Z. I uspio je.

Završio je u dvadesetoj godini. Baš prije nego što će upoznati mamu.

— Gdje je sad? — upitah. — Ĉime se bavi? — Zanimalo me kako je završio ĉovjek koji je sebi bio zadao takav

cilj.

— Umro je — reĉe 011a. Motrila je Fran koja je sad već poloţila bebu nalećke na svoja koljena. Fran je

škakljala bebu ispod jednoga od podbradaka. Poĉela joj je tepati.

— Sjekao je drveće u šumi — pripomene Bud. — Drvosjeĉama je palo drvo na njega.

— Mama je dobila neku lovu od osiguranja — kaza 011a. — Ali ju je potrošila. Bud joj svaki mjesec štogod

pošalje.

— Vrlo malo — reĉe Bud. — Ni sami nemamo mnogo. Ali je ona ipak Ollina majka.

Do tada je paun već skupio hrabrosti pa se polako, njišući se i cupkajući, uvlaĉio u kuhinju. Glavu je drţao uvis,

ali pod kutom, i motrio nas crvenim oĉima. Krijesta, kao pernato gnjezdaš-ce, stršila mu nekoliko prstiju iznad

glave. Perca su mu virila i iz repa. Ptica stane na korak-dva od stola i zagleda se u nas.

— Ne zovu ih uzalud rajskim pticama — pripomene Bud.

Fran ne digne pogled. Ona je svu pozornost posvetila djetetu. Onda mu je poĉela gugutati, što se bebi donekle

svidjelo. Zapravo, prestala se vrpoljiti. Prislonila ju je na vrat i nešto joj ša-putala na uho.

— Ĉuj — šapne joj — nemoj nikome ovo reći.

Dijete je buljilo u nju izbuljenim oĉima. Onda pruţi ruĉicu i zagrabi rukovet Franine plave kose. Paun se

primakne stolu.

Mi smo mukom muĉali. Tiho smo sjedili. Mali Harold opazi pticu. Pusti Franinu kosu i uspravi joj se u krilu.

Tustim je prsti-ćima pokazivao na pticu. Poĉe gore-dolje Ċipati i kmeĉati.

Paun brzo obiĊe stol i priĊe bebi. PrijeĊe dugim vratom djetetu po nogama. Zabije kljun pod košuljicu bebine

pidţame,26

Rajmond Carver

zamaše amo-tamo krutom glavom. Beba se smijala i mlatarala nogama. Izvalivši se na leĊa, beba spuzne Fran

niz koljena na pod. Paun nastavi gurkati bebu, to je oĉito bila njihova igra. Fran je priljubila dijete uz noge dok

se nije odlijepilo od nje.

— Ovo nikada na bih vjerovala — reĉe ona.

— Taj je paun lud, eto što je — kaza Bud. — Vraţja ptica ne kuţi da je ptica, to je njena nevolja.

Olla se naceri i opet otkrije zube. Pogleda Buda. Bud odgurne stolac od stola i zaklima glavom.

To je bila uţasna beba. Ali, oĉito da to nije ništa smetalo Budu i Olli. Ako i jest, zacijelo su mislili: "Dobro,

istina daje ruţno. Ali to je naše dijete. To je samo prva faza. Odmah dolazi druga. Uvijek slijedi nova faza. Na

kraju će se sve srediti, kad proĊu sve faze." Vjerojatno su tako nekako mislili.

Bud uze dijete i obrne ga glavaĉke dok Harold ne zavrišti. Paun se nakostriješi promatrajući scenu.

Fran ponovo zavrti glavom. Ispravi haljinu na mjestu gdje se vrpoljilo dijete. Olla se lati viljuške i poĉne gurati

grahorice po tanjuru.

Bud digne bebu u krilo i reĉe:

— Još dolazi pita i kava.

Taje veĉer u Buda i Olle bila posebna. Znao sam daje posebna. Te mi se veĉeri ĉinilo da je gotovo sve na svijetu

u redu. Jedva sam ĉekao da ostanem nasamo s Fran i da joj istresem svoje osjećaje. Nešto sam poţelio te veĉeri.

Sjedeći za stolom, zaklopio sam oĉi na neko vrijeme i duboko razmišljao. Poţelio sam da nikad ne zaboravim tu

veĉer ili da je bar nikad ne ispustim iz vida. Ta mi se ţelja i obistinila.U tome i jest moja nesreća. Ali, jasno, tada

još nisam to ni slutio.

— O ĉemu misliš, Jack? — upitao me Bud.

— Razmišljam — odvratih. Nasmiješili mu se.

— Recite nam! — reĉe Olla.

Sumo siim no iskesio i zavrtio glavom.

Kud unio ho vratili kudi od Budu i <>||<« i zavukli pod pokri-

vu<\ I'Vhii |c rcklii:

KATEDRALA

27

— Srce, napumpaj me sjemenom!

Kad mi se tako obratila, oćutio sam je sve do noţnih prstiju i dao sam se na posao.

Poslije, kad se za nas sve promijenilo i došao klinac, i te stvari, Fran bi spominjala tu veĉer kod Buda kao

poĉetak promjene. Ali nije bila u pravu. Promjena je nastupila kasnije, a kad se zbila, bilo nam je kao da se

dogodila drugima, a ne kao nešto što bi se moglo dogoditi nama.

— K vragu i njih dvoje i ona njihova ruţna beba — reći će Fran, bez ikakva posebna razloga, kad smo jedne

veĉeri gledali televiziju do kasno u noć. — I ona smrdljiva ptica — dometnula je. — Za miloga Boga, što će ona

kome? — Izvalila je mnogo ovakvih bemislica, iako poslije više nikada nije vidjela Buda i Ollu.

Fran nije više radila u mljekarstvu i odavno je već odrezala kosu. A mislim i da se udebljala. O tome se ne

razgovara. A što i reći?

Još viĊam Buda u tvornici. Radimo zajedno i zajedno odmatamo svoje gablece. Ako ga pitam, ispriĉa mi štogod

o Olli i Ha-roldu. Joeya ne spominje. Jedne je noći odletio na drvo i to mu je bio kraj. Nije se spustio natrag.

Moţda su to godine, rekao je Bud. Onda su se naselile sove. Bud se strese.

— Moraš vidjeti klinca — reĉe Bud. Klimnuh glavom. Ostali smo prijatelji. Ništa se meĊu nama nije

promijenilo. Samo sam oprezniji u tome što ću mu reći. A znam da on to kuţi i ţali što nije drukĉije. Ţalim i ja.

Svake prijestupne godine pita me za obitelj. Kad pita, kaţem mu da je sve u redu.

— Svi su dobro — velim. Zaklopim gablec i izvadim cigarete. Bud klimne glavom i srkne kavu. Istini za volju,

moj klinac ima zanemarljivu manu. Ali o tome ne govorim. Ĉak ni s njegovom majkom. Pogotovo ne s njom.

Ona i ja sve rjeĊe spominjemo što ju na stvari. Ali onu veĉer pamtim. Sjećam se kako je paun cupkao na sivim

nogama oko našeg stola. Napokon su se prijatelj i njegova ţena oprostili od nas na trijemu. Olla je dala Fran

malo paunova perja da ga ponese doma. Sjećam se kako smo se svi rukovali, izgrlili i lupetali. U autu se Fran

priljubila uza me ĉim smo kronuli. I )r/,ala mi je ruku na koljenu. I tako smo se od prijatelja odvozli kuci.Šefova

kuća

Ljetos je Wes unajmio namještenu kuću, sjeverno od Eure-ke, u izlijeĉena alkoholiĉara, koga su zvali Sef

kuhinje ili, naprosto, Sef. Onda me nazvao i rekao da sve drugo zaboravim, da se onamo preselim i stanujem s

njim. Rekao je da on više ne pije. Ja sam znao da ne pije. Ali nije htio uzeti u obzir da ja ne pristajem. Nazvao

me i rekao:

— Edna, tu vidiš ocean s prednjega prozora. Osjećaš sol u zraku. — Slušala sam što priĉa. Nije odustajao. Rekla

sam da ću razmisliti. I razmislila sam. Za tjedan me dana opet nazvao: — Seliš se? — Još sam razmišljala.

Rekao je da ćemo poĉeti iznova. Obećala sam da ću doći, samo nešto oĉekujem od njega. Samo ruci, sloţio se

Wes. Uzvratih:

— Hoću da pokušaš opet biti onaj Wes koga pamtim. Stari Wcs. Wes za koga sam se udala. — Wes se rasplaĉe,

a ja to shva-I ih kao znak dobre volje. Tada rekoh: — Vrijedi, selim se.

Wes je napustio svoju djevojku ili ona njega, što nisam kuţila, |i(.i me bilo briga. Kad Hum He odluĉila preseliti

k Wesu, morala30

Raymond Carver

sam se oprostiti od frenda. Prijatelj me upozori da griješim. Nemoj mi to raditi!

— Što će biti s nama? — pitao je. Odvratili da to moram uĉiniti za Wesovo dobro. — Pokušava biti trijezan. Ti

kuţiš što to znaĉi. — Frend reĉe da odliĉno kuţi, ali ne ţeli da se odselim. Rekoh da odlazim samo preko ljeta.

Onda ću vidjeti. Obećah da ću se vratiti. On upita: -A što će biti sa mnom? Sto mene ĉeka? — Kazao mije neka

se ne vraćam.

Ljetos smo pili kavu, kiselu i sto raznih vrsta sokova. Ĉinilo mi se kako ţelim da to ljeto nikad ne proĊe. Nisam

ja veslo sisala, ali kad sam proboravila s Wesom mjesec dana u Šefovoj kući, ponovo sam nataknula vjenĉani

prsten. Nisam vjenĉani prsten nosila dvije godine. Otkako se one noći Wes napio i bacio svoj prsten u breskvik.

Wes je imao nešto novaca tako da nisam morala raditi. Ispalo je da nam kuhar iznajmljuje kuću gotovo

zabadava. Telefona nismo imali. Plaćali smo plin i struju a ostalo kupovali u jeftinu samoposluţivanju. Jedne je

nedjelje poslije podne Wes otišao po špricu i donio mi nešto. Donio mi prekrasnu kitu tratinĉica i slamnati šešir.

U utorak naveĉer išli smo u kino. Druge veĉeri je odlazio na sastanke društva koje se zvalo Ja ne pijem. Šef

kuhinje bi ga pred vratima povezao i poslije opet dovezao kući. Ponekad bismo Wes i ja odlazili u pastrve u

obliţnju lagunu s tekućom vodom. Pecali smo s obale i za cijeli bismo dan ulovili poneki sitneţ. Rekla bih da će

nam dobro doći i naveĉer bih ih isprţila za veĉeru. Gdjekad bih skinula šešir i zaspala na pokrivaĉu pokraj udice.

Posljednje ĉega se sjećam bili su oblaci kako odmiĉu prema središnjoj dolini. Obnoć bi me Wes uzeo u naruĉje i

pitao jesam li još njegova curica.

Naša nam djeca nisu smetala. Chervl je s nekim ljudima ţivjela na farmi u Oregonu. Ĉuvala je stado koza i

prodavala mlijeko. Uzgajala je i pĉele i punila tegle medom. Imala je svoj ţivot i nisam joj ništa zamjeravala.

Nije se nimalo brinula kako njon tata i ja ţivimo, samo da nema posla s nama. Bobby se u dr/nvi Wii.sliiiifjl.oii

bavio .sijenom. Kad proĊe sezona sijena, bacit dc> ni' nu jnliiilu«. Imanju curu i štedio lovu. Slala sam mu pisma

i uvijek ili pitl.|>iHiviiln s Voli te.

KATEDRALA

31

Jednoga je poslijepodneva Wes plijevio vrt kad se Šef dovezao pred kuću. Ja sam radila na slivniku. Pogledala

sam i ugledala kako ulaze velika Šefova kola. Vidjela sam mu auto, odvojak i autoput te, iza autoputa, dine i

ocean. Nad ocean se spustili oblaci. Šef iziĊe iz auta i zadigne hlaĉe. Kuţila sam da se nešto sprema. Wes

prestane raditi i uzgleda. Imao je rukavice na rukama i platneni šešir. Skine šešir i obriše lice sudlanicom. Šef

pristupi i zagrli Wesa oko ramena. Wes svuĉe jednu rukavicu. Pri-stupih vratima. Ĉula sam kako Šef kaţe da mu

je ţao, ali da će nas morati zamoliti da se do kraja mjeseca iselimo. Wes skine i drugu rukavicu.

— Zašto sad to, Šefe?

Šef reĉe da njegova kći Linda, koju je Wes u doba pijanstva bio zvao debela Linda, treba prebivalište. Šef

pripomene da se Lindin muţ prije nekoliko tjedana izvezao svojom ribarskom barkom i da odonda nitko ne zna

za nj.

— Ona je moje potomstvo — rekao je Šef Wesu. — Izgubila je muţa. Izgubila je oca svog djeteta. Ja joj mogu

pomoći. Drago mi je što sam joj kadar pomoći — dodao je Šef. — Ţao mi je, Wes, ali ćeš morati potraţiti drugu

kuću. — Onda Šef ponovo zagrli Wesa, podigne hlaĉe, sjedne u svoja velika kola i odveze se.

Wes ude u kuću. Baci šešir i rukavice na sag i svali se na svoj veliki stolac. Skuţih da je to Šefov stolac. Da je i

sag Šefov. Wes je bio blijed u licu. Nalila sam dvije šalice kave i pruţila mu jednu.

— U redu je — rekoh. — Wes, ne brini se zbog toga — dome-tnuh. Sjedoh s kavom na Šefov divan.

— Debela će Linda mjesto nas stanovati u ovoj kući — reĉe Wes. Drţao je šalicu ali nije pio iz nje.

— Wes, nemoj se uzrujavati — rekoh.

— Njen će se ĉovjek pojaviti u Ketchikanu — kaza Wes. — Muţ Debele Linde jednostavno ih je napustio. I tko

mu moţe što zamjeriti? — priupita Wes. — Rekao je, kad bi došlo do toga, da bi i on otplovio svojim ĉamcem

radije nego da ostatak ţivota provode s Debelom Lindom i njenim djetetom. Onda Wes odloţi šalicu uz

rukavice. — Ovo je dosad bila sretna kuća — zakljuĉi.

— Naći ćemo vvv. drugu kuću — rekoh.32

Raymond Caruer

— Nikad ovakvu — reĉe Wes. — U svakom sluĉaju ne moţe biti ravna ovoj. Ovo je za nas bila prava kuća. Uz

nju nas veţu lijepe uspomene. Sad će u njoj biti Debele Linda i njeno dijete — priklopi Wes. Uze šalicu kave i

srkne.

— Ovo je Šefova kuća — opet ću ja. — On mora uĉiniti ono što mora.

— Znam ja — sloţi se Wes. — Ali mi se to ne mora sviĊati. Wes je navukao onaj svoj izraz. Znala sam taj izraz.

Lizao je

usnice. Neprestance je gurao košulju za pojas na hlaĉama. Ustao je sa stolca i otišao do prozora. Stajao je i zurio

u ocean i oblake koji su se skupljali. Prstima je gladio podbradak kao da razmišlja o neĉemu. I jest razmišljao.

— Smiri se, Wes — rekla sam mu.

— Ona hoće da se smirim — reĉe Wes. I dalje je stajao pred prozorom.

Ali se zaĉas vrati i sjedne uza me na divan. Prekriţio je noge i poĉeo prebirati gumbe na košulji. Uhvatila sam ga

za ruku. Raspriĉala sam se. Priĉala sam o ljetu. Ali sam skuţila da govorim o tome kao o neĉemu iz prošlosti.

Moţda od prije nekoliko godina. U svakom sluĉaju, o neĉemu što je prošlo. Onda sam okrenula govoriti o djeci.

Wes je rekao kako bi ţelio poĉeti sve iznova i postupiti sad kako treba.

— Oni te vole — pripomenuh.

— Ne, ne vole me — odvrati on.

— Jednom će shvatiti — rekoh.

— Moţda — sloţi se Wes. — Ali onda će biti svejedno.

— Nemaš pojma — kaţem ja.

— Nešto ipak znam — uzvrati Wes i pogleda me. — Znam da mije drago što si došla ovamo gore. Nikada ti to

neću zaboraviti — zakljuĉi Wes.

— I meni je drago — rekoh. — Drago mi je što si našao ovu kuću.

Woh frkne. Onda se nasmije. Oboje se nasmijasmo.

Prokleti Šef! — reĉe We.s i zavrti gl;ivom. -■■ Dobacio nam jo koAćicu, kurvin Nin. Ipnk ini je <lr;iK»> iUo si

nataknula prsten. |)iM(',n mi ju Al.o niiio m liji-po ukupn proveli domulnu Wes.

KATEDRALA

33

Onda sam ja nastavila. Rekla sam:

— Zamisli, samo zamisli da se ništa nije dogodilo. Zamisli da se to prvi put dogodilo. Samo zamisli. Nije

zgoreg zamisliti. A kao da se inaĉe nije nikad dogodilo. Kuţiš što mislim? Što bi onda bilo? — priupitah.

Wes me promotri, pa će:

— Kad bi tako bilo, morali bismo biti neki drugi. Kakvi nismo. Ne mogu ja tako nešto pretpostaviti. Mi smo

takvi roĊeni. Kuţiš što hoću reći?

Rekla sam mu da ja nisam sve ostavila i prevalila šest stotina milja da mi on takvo što kaţe.

On reĉe:

— Zao mi je, ali ja ne mogu govoriti kao netko tko nisam. Ja nisam neki drugi. Da sam ja neki drugi, vrag me

odnio ako bih bio ovdje. Alija sam ja. Je 1' ti jasno?

— U redu, Wes — sloţih se. Prinijela sam mu ruku sebi na obraz. I tad se, ne znam kako, prisjetih kako je

izgledao s osamnaest godina i trĉao preko polja do tate, koji je sjedio na traktoru s dlanom iznad oĉiju i gledao

Wesa gdje trĉi prema njemu. Bili smo baš doputovali kolima iz Kalifornije. Izišla sam iz auta sa Chervl i Bobom

i rekla: "Eno djedice!" Samo što su oni još bili bebe.

Wes je sjedio kraj mene i gladio se po podbratku kao da smišlja što će sad. Wesov tata je umro a naša su djeca

porasla. Zir-nula sam na Wesa, a zatim se osvrnula po Šefovoj dnevnoj sobi i Šefovim stvarima, pa se zamislila.

Morali smo nešto uĉiniti, i to brzo.

— Ĉuj, Wes — kazah — slušaj me dobro!

— Što hoćeš? — upita me. Ali ne doda više ni rijeĉi. Ĉinilo se da je donio odluku. Ali kad se jednom odluĉio,

više se nije ţurio. Zavalio se na divan, sklopio ruke u krilu i zatvorio oĉi. Ništa više uije govorio. Nije ni trebalo.

Ponovih u sebi njegovo ime. To je ime bilo lako izgovoriti i navikla sam ponavljati ga. Izgovorila sam ga još

jednom. Sad sam ga izrekla naglas.

— Wes — rekla sam.34

Raymond Carver

Otvorio je oĉi, ali me nije pogledao. Ostao je sjediti na istom mjestu i samo pogledao prema prozoru.

— Debela Linda — izustio je. Ali znala sam da nije zapravo ona posrijedi. To je bilo samo obiĉno ime. Wes je

ustao, navukao zastor, i oceana je nestalo u tren oka. Otišla sam da spremim veĉeru. Još smo imali nešto ribe u

hladnjaku. Mnogo ĉega drugog nije ni bilo. Veĉeras ćemo sve poĉistiti, mislila sam, i onda će biti svemu kraj.

U

Odrţavanje

bandyn je muţ leţao na kauĉu otkako je prije tri mjeseca dobio otkaz. Tog je dana, prije tri mjeseca, došao kući

blijed i uplašen, sa svim svojim alatom u torbi.

— Sretno Valentinovo! — rekao je on Sandy i na kuhinjski ■stol odloţio srcoliku bombonijeru i bocu Jim

Beama. Skinuo je kapu i takoĊer je stavio na stol. — Danas su me najurili. Ĉuj, što misliš kako ćemo sad ţivjeti?

Sandy i muţ sjedoše za stol, cugnuše burbona i poklopaše fokoladice. Naklapali su o tome ĉime bi se on mogao

baviti umjesto da postavlja krovove na nove kuće. Ali se niĉega nisu mogli -juli ti.

— Nešto će već iskrsnuti — govorila je Sandy. Htjela ga je '•hrabriti. Ali se bojala i ona. Napokon je on

zakljuĉio da će to prespavati. I jest. Prostro je sebi te veĉeri leţaj na kauĉu, i tu je noćio sve otkako se ono

dogodilo.

Sutradan poslije otkaza trebalo se pobrinuti za nezaposleni-povlastice. Otišao ju u grad da bi ispunio papire i

potraţio36

Rajmond Carver

drugi posao. Ali nije bilo nikakva posla u njegovu zanimanju, ili bilo u kojem drugom. Znojio se pokušavajući

Sandy opisati guţvu muškaraca i ţena u centru. Te se veĉeri vratio na kauĉ. Ondje je provodio sve vrijeme kao

da mu, otkako nema posla, kako se njoj ĉinilo, drugo i ne preostaje. Povremeno bi se kome morao obratiti glede

mogućega zaposlenja, a dva puta mjeseĉno odlazio bi nešto potpisati da dobije nezaposleniĉku nadoknadu. Ali

ostalo je vrijeme provodio na kauĉu. Kao da na njemu stanuje, mislila je Sandy. Stanuje u dnevnoj sobi. Gdjekad

bi prelistao ĉasopise koje je ona donosila iz špeceraja; a gdješto bi ga zatekla kako razgleda knjiţurinu koju je

ona dobila kao nagradu što se uĉlanila u klub knjiga i koja se otprilike zvala Tajne prošlosti. Objema je rukama

drţao knjigu pred sobom, unesen glavaĉke u njene stranice, kao da ga zaokuplja ono što ĉita. Alije ubrzo

zamijetila da se ne miĉe s mjesta; kao da je uvijek na istom — negdje oko drugoga poglavlja, kako joj se ĉinilo.

Sandy jednom uze knjigu i otvori je na tom mjestu. Tu proĉita o ĉovjeku koga su pronašli ţiva pošto je proveo

dvije tisuće godina u muljnom tresetištu u Nizozemskoj. Na istoj je stranici bila i fotografija toga ĉovjeka. Ĉelo

mu je bilo naborano, ali mu lice blaţeno sjalo. Na glavi je imao koţnatu kapu i leţao na boku. Ruke su i noge

ĉovjeku bile malo smeţurane, ali inaĉe nije izgledao strašno. Još je malo ĉitala knjigu, a onda je vrati gdje ju je i

uzela. Muţ ju je drţao na stoliću za kavu, što stajaše ispred kauĉa, tako da ju je mogao lako dosegnuti. Taj

prokleti kauĉ! Što se nje tiĉe, ona više nikad ne bi na nj sjela. Nije mogla zamisliti da je na njemu nekoć leţala i

vodila ljubav.

Novine su svakodnevno dobivali doma. On ih je ĉitao od prve do posljednje stranice. Vidjela je kako ĉita sve do

osmrtnica i rubrike o zraĉnim temperaturama po prijestolnicama, pa i poslovnih novosti, koje izvještavaju o

fuzijama i kamatnim stopama. Ujutro bi ustao prije nje i posluţio se kupaonicom. Tada bi ukljuĉio televiziju i

skuhao kavu. Ĉinilo joj se daje u to doba dana poletan i veseo. Ali ĉini bi otišla na posao, zauzeo bi svoje mjesto

na kauĉu a te-lovi/.ij;i bi radila. Najĉešće bi radila još kad bi se ona poslijepodne vratila. On bi sjedio na kauĉu

ili, dap.uV, leţao na njemu, odjeven kao i obiĉno za posao, u trapericama i llaiielantoj košulji. (Idjekad ju tulkaĉ

bio ugnšon u on bi napronto sjedio i drţao knjigu.

KATEDRALA

37

— Kako je? — upitao bi je kad bi ga pogledala.

— O.K. — uzvratila bi ona. — Kako si ti?

— O.K.

Uvijek bi stavio kavu na peć da je doĉeka topla. U dnevnoj sobi ona bi sjela na veliki stolac a on na kauĉ, pa bi

prepriĉavali njen dan. Nisu ispuštali šalica i pijuckali su kavu kao normalni ljudi, kako se ĉinilo Sandy.

Sandy ga je još voljela iako je znala da su okolnosti postale sulude. Bila je sretna stoje bar ona zadrţala posao,

ali nije imala pojma što ih, ili bilo koga drugoga od ţivih, još moţe zateći. Prijateljici je s posla jednom priznala

što je s njenim muţem — kako se sve vrijeme ne miĉe s kauĉa. Kolegici, tko zna zašto, u tome nije bilo ništa

ĉudno, što je u isto vrijeme iznenadilo i ojadilo San-dy. Prijateljica joj je ispriĉala o svome stricu u Tennesseeju,

koji je, kad mu je bilo ĉetrdeset, legao u krevet i više nije ustao. A mnogo je plakao, bar jednom dnevno.

Pojasnila je Sandy kako misli da se stric boji da će ostarjeti. Mislila je da se boji srĉanoga napada ili neĉega

sliĉnog. Alije stricu sad već šezdeset i tri i još diše, kako je kazala. Kad je to ĉula, Sandy se izbezumila. Ako

ţena ne laţe, ĉovo je u krevetu već dvadeset i tri godine. Sandy-nu je muţu bila tek trideset i prva. Trideset jedan

i dvadeset i tri jest pedeset i ĉetiri. I njoj će tada biti već pedeset. Za miloga Boga, pa ne moţe ĉovjek provesti

cijeli ţivot u krevetu ili, recimo, na kauĉu! Da joj je muţ ranjen ili bolestan, ili pak ozlijeĊen u automobilskoj

nesreći, to bi bilo nešto drugo. To bi mogla shvatiti. Da je što takvo posrijedi, sigurno bi mogla podnijeti. Kad bi

i on Lako leţao na kauĉu, makar mu morala donositi hranu na kauĉ, ĉak ga i hraniti ţlicom — u tome bi bilo ĉak

i nešto romantiĉno. Ali da njen muţ, mlad i zapravo zdrav ĉovjek, legne na kauĉ pa da neće ustati osim da ode u

kupaonicu ili da upali televizor u rano jutro i ugasi ga tek obnoć, to je nešto drugo. To ju je zabri-

javalo; i, osim tada toj kolegici, nikome nije to ni spominjala.

)ak ni kolegici, kojoj je stric legao u krevet prije dvadeset i tri Jodine i, koliko je Sandy znala, još nije ustao, nije

o svom sluĉaju |ekla više ni rijeĉi.

Jednom se kasno pred veĉer vratila s posla, parkirala kola ušla u kuću. Ĉula jo kako u sobi radi televizija, i

otvorila je38

Rajmond Carver

kuhinjska vrata. Lonac s kavom bio je na peći i vatra tinjala. S mjesta na kojem je stajala, s torbicom u ruci,

vidjela je dnevnu sobu i u njoj poleĊinu kauĉa i televizijski ekran. Prilike su se motale po ekranu. Muţu su gola

stopala stršila s jedne strane kauĉa. S druge strane, na jastuku koji je leţao na priruĉju kauĉa, vidjela mu je tjeme.

Nije se micao. Moţda je spavao ili nije, moţda je ĉuo kad je ušla, ili nije. Zakljuĉila je da u tome nema nikakve

razlike. Odloţila je torbicu na stol i prišla hladnjaku da izvadi malo jogurta. Ali, kad je otvorila hladnjak,

zapahnuo ju je topao, ustajao zrak. Nije mogla vjerovati svojim oĉima kad je vidjela onaj rusvaj. Rastopio se

sladoled u zamrzivaĉu i curio po ostacima ribe i salati od zelja. Sladoled je napunio zdjelu riţe sa šafranom i

skupio se u mlaku na dnu hladnjaka. Otvorila je vrata zamrzivaĉa. Zapljusnuo ju je strašan smrad i ostala je bez

daha. Sladoled je napunio dno zamrzivaĉa i oko kilogram mljevena mesa utapalo se u mlaki. Pritisne prstom

celofanski omotaĉ mesa i prst uĊe u nj. Razmekšali su se i svinjski odresci. Sve se otopilo, ĉak i neki riblji

prutići, zamotak pljeskavica, i dvije kineske veĉere Šefa kuhinje Sammyja. Rastopile su se i hrenovke, i domaći

umak za špagete. Zaklopi vrata zamrzivaĉa i posegne u hladnjak po tetrapak jogurta. Otklopi jogurt i pomiriši ga.

Onda tek zaurla na muţa.

— Što je? — sjedne on i upita je preko naslona kauĉa. — I Toj, što nije u redu? — Nekoliko puta proĊe rukom

kroz kosu. Nije vjerovala da je sve ovo vrijeme spavao, ili što drugo radio.

— Ovaj je prokleti friţider crknuo — reĉe Sandy. — Eto što je.

Muţ joj ustane s kauĉa i stiša televiziju. Napokon je posve iskljuĉi i doĊe u kuhinju.

— Daj da vidim — reĉe. — Ne vjerujem.

— Pogledaj sam — ona će. — Sve će se pokvariti.

Muţ pogleda u hladnjak i strašno se uozbilji. Onda prekopa po hladnjaku i uvjeri se u kakvom je stanju.

—- Kaţi što ćemo sad? — izvali on.

Mnogo joj toga oĊjoclnom proĊe gljivom, ali no reĉe ništa.

K vragu on ću m:;ir(ia nikad no dolazi Hama. Cuj, titj IVisŠidor nijo Htnriji od cIcm! r.mlinn. Hi<> jo

gotovo nov kad snio

KATEDRALA

39

ga kupili. Slušaj, mojim je starcima friţider trajao dvadeset i pet godina. Poklonili su ga bratu kad se ţenio.

Sjajno je radio. A što je s ovim? — Zavirio je u uski prostor izmeĊu hladnjaka i zida. — Ne kuţim — reĉe i

zavrti glavom. — Ukljuĉen je. — Napokon zgrabi hladnjak i amo-tamo ga protrese. Nasloni se na nj ramenom i

na dva-tri prsta ga odgura u kuhinju. Nešto u hladnjaku padne s police i razbije se — Stakleno zvono — kaza on.

Sandy shvati da još drţi jogurt u ruci. Ode do kante za smeće, digne poklopac i ubaci u kantu plastiĉnu ĉašu. —

Veĉeras moram sve kuhati — pripomene. Vidjela je već sebe pred peći kako prţi meso, gura stvari po peći i u

pećnici. — Treba nam novi friţider.

Nije rekao ništa. Zavirio je u zamrzivaĉ gurajući glavu na-prijed-natrag.

Ona se motala pred njim, skidala stvari s polica i stavljala ih na stol. On joj je pomagao. Izvadi meso iz

zamrzivaĉa i postavi zamotke na stol. Onda uzme ostale stvari iz zamrzivaĉa i poloţi ih na razliĉita mjesta na

stolu. Povadio je sve iz hladnjaka, našao papirnate ruĉnike i kuhinjske krpe i poĉeo brisati unutrašnjost.

— Ode naš freon — prestane on brisati. — To se dogodilo. Freon je iscurio. Ĉuj, vidio sam kad se to i drugima

dogodilio s friţiderom. — Smirio se. Nastavi brisati. — To ti je freon — pojasni.

Ona prestane raditi ono ĉime se bavila i pogleda ga.

— Treba nam drugi friţider — reĉe.

— To ti kaţeš. Ĉuj, gdje ćemo ga nabaviti? Ne rastu na drveću.

— Moramo ga imati — zakljuĉi ona. — Je 1' da nam treba friţider? Moţda moţemo drţati brzo pokvarljivu

hranu na prozorskoj dasci, kao ţitelji po barakama? Ili moţemo kupiti neki mali stiroforni hladnjak i

svakodnevno kupovati malo leda? — Ona poloţi na stol glavicu salate i pregršt rajĉica uz zamotke mesa. Onda

sjedne na stoliĉicu i zarije glavu u ruke.

— Nabavit ćemo drugi friţider — obeća joj muţ. — K vragu, jnsno da hoćemo. Treba nam, je 1' tako? Ne

moţemo bez pravoga hljiilnjaka. Pitanje je samo gdje ćemo ga naći i koliko ćemo ga platiti. Sigurno ih ima mali

milijun rabljenih u oglasniku. Samo40

Raymond Carver

malo da vidimo što se nudi u novinama. Ĉuj, bar se ja kuţim u oglasnike — zakljuĉi.

Ona skine ruke s lica i pogleda ga.

— Sandy, naći ćemo mi rabljeni friţider iz novina — nastavi on. — Većina je tih friţidera napravljena za cijeli

ţivot. S ovim našim, mili Boţe, ne znam što se dogodilo. To je tek drugi za koji sam u ţivotu ĉuo da je riknuo.

— Ponovo svrne pogled na hladnjak. — Baš da mi imamo tu prokletu nesreću! — doda.

— Donesi novine — kaza ona. — Da vidimo što se nudi.

— Ne brini — priskoĉi on, priĊe stoliću za kavu, prekopa po hrpi novina i vrati se u kuhinju s oglasnicima. Ona

odgurne jelo u stranu da on moţe rasprostrijeti novine. On primakne jednu stolicu.

Ona promotri novine, zatim rastopljenu hranu.

— Naveĉer moram ispeći svinjske šnicle — primijeti. — A moram srediti i te pljeskavice. I meso za sendviĉe, i

riblje prutiće. Ne zaboravi ni veĉere uz televiziju.

— Taj prokleti freon — reĉe on. — Osjeća se kako smrdi.

Uzeše pregledavati oglasnike. Prelazio je jednu po jednu rubriku. Brzo je preletio odjel Ponude poslova. Vidjela

je kvaĉice pokraj mnogih naslova. To nije pomagalo. Naišli su na rubriku Oprema za kampiranje. Onda ono što

su traţili: Stari i novi aparati.

— Tu — pokaţe ona i upre prstom u papir. On joj odmakne prst.

— Da vidim — reĉe.

Ona vrati prst tamo gdje je bio. Hladnjaci, štednjaci, perilice, sušilice, itd. — proĉita ona oglas u okviru. —

Draţbeno skladište.. Što je to? Draţbeno skladište? — Nastavi ĉitati: — Novi i rabljeni aparati i još mnogo toga,

svakoga ĉetvrtka, draţba u 19 sati. To je danas. Danas je ĉetvrtak — reĉe. — Draţba je veĉeras. A mjesto nije

baš daleko. Dolje, u Borovoj ulici. Prolazila sam onuda autom bar sto puta. A i ti. Znaš gdje je to? To je dolje,

1)1 i/,ii Ihtskin-RohiiiMi.

Muţ joj niHlii n<> i/.UHti. Buljio jo u oj1;!:ih. l'odi/.c ruku i s dva pr:;l.n cimiio donju iiHiiicu.

KATEDRALA

41

— Draţbeno skladište — ponovi. Ona upre pogled u nj.

— Idemo na draţbu. Što misliš? Za tebe će biti dobro da izi-Ċeš a moţda i nabavimo friţider. Jednim udarcem

dvije muhe.

— U ţivotu nisam bio na draţbi — kaza on. — Ne bih rekao ni da mi se danas ide.

— Jasno da ideš — reĉe Sandy. — Što ti je? Baš je tamo gala. Godinama nisam bila na draţbi, još od djetinjstva.

Išla sam samo s tatom. — Odjednom je silno poţeljela otići na draţbu.

— S tatom — dometne on.

— Je, s tatom — pogleda muţa ĉekajući da još štogod kaţe. Makar nešto. Ali on je šutio.

— Draţbe su gala — reĉe ona.

— Moţda jesu, ali meni se ne ide.

— Treba mi i lampa za krevet — dobaci ona. — Sigurno imaju i lampe za krevet.

— Ĉuj, treba nama mnogo toga. Ali ja nemam posao, kopĉaš?

— Ja idem na tu draţbu — reĉe ona. — Išao ti ili ne išao. A mogao bi ipak poći. Ali mene nije briga. Ako hoćeš

da ti kaţem razlog, nije materijalan. Alija idem.

— Idem s tobom, tko kaţe da ne idem? — pogledao ju je i skrenuo pogled. Dohvatio je novine i ponovo proĉitao

oglas. —Ja o draţbi nemam blagog pojma. Ali jednom se mora pokušati. Tko bi rekao da ćemo hladnjak kupiti

na aukciji?

— Nitko — odvrati ona. — Ali baš hoćemo.

— O.K. — sloţi se on.

— Dobro — dometne ona. — Ali samo ako ti to zbilja ţeliš. On klimne glavom. Ona će:

— Mislim da je najbolje da poĉnem kuhati. Odmah ću ispeći l<> proklete šnicle, pa moţemo klopati. Ostatak

jela moţe ĉekati. Ja ću sve skuhati poslije. Prvo idemo na draţbu. Ali moramo krenuli. Novine kaţu: u sedam

sati.

— Sedam sati — ponovi on. Ustane od stola i uputi se u dnevnu sobu, j'.dje ,se naĉan zagleda kroz prozor u

zaljov. Prinese42

Rajmond Carver

prste usnicama. Gledala ga je kako sjeda na kauĉ i uzima onu knjigu. Otvori je na istom mjestu. Vidjela je kako

je poloţio glavu na jastuk nasuprot priruĉju kauĉa. Tutnuo je jastuk pod glavu i ruke za vrat. Onda se umirio.

Zapazila je kako su mu ruke brzo klonule postrance.

Presavila je novine. Ustala je sa stolca i polako prešla u dnevnu sobu gdje zaviri za naslon kauĉa. Oĉi mu bjehu

sklopljene. Vidjelo se kako mu se prsa lagano diţu i spuštaju. Vrati se u kuhinju i pristavi tavu na pećnicu. Upali

vatru i nalije ulja u tavu. Poĉe peći svinjske odreske. Odlazila je ona s tatom na draţbe. Većinom su na draţbama

bile domaće ţivotinje. Koliko se sjeća, tata je uvijek pokušavao prodati tele, ili ga kupiti. Gdjekad je na draţbi

bio gospodarski ili kućni pribor, ali ponajviše kućne ţivotinje. Poslije, kad su se tata i mama rastali, a ona se

preselila k mami, tata bi joj pisao kako mu fali što ne odlazi više s njom na draţbe. U posljednjem pismu koje joj

je poslao, pošto je već bila odrasla i ţivjela s muţem, spomenuo je da je na draţbi za dvije stotine dolara kupio

gala auto. Da je bila s njim, tvrdio je, kupio bi i njoj auto. Nakon tri su joj tjedna usred noći telefonski priopćili

da je tata umro. Auto koji je kupio propuštao je ugljiĉni mo- t noksid kroz pod i od toga se za volanom

onesvijestio. On je ţivio na selu. Motor je radio dok nije posve nestalo benzina u rezervoaru. Ostao je u kolima

dok ga netko nije našao, nakon nekoliko dana.

Tava se zadimila. Dolila je ulja i ukljuĉila ventilator. Dvadeset godina nije bila na draţbi a veĉeras se na nju

sprema. Ali prvo mora ocijediti ove svinjske odreske. Zbilja je nesreća što im je crknuo friţider, ali se zato ipak

veseli draţbi. Poĉela je osjećati da joj nedostaje tata. Ĉak joj sad nedostaje i mama, iako su se njih dvije

nesprestano svaĊale prije nego je upoznala budućeg muţai i preselila se k njemu. Stajala je kraj peći, prevrćući

meso i osjećajući da joj nedostaju i tata i mama.

Iako joj još uvijek nedostaju, uzela je drţaĉ za suĊe i skinula tavu s pocii. Ventilacija je povukla dim iznad peći.

PrijeĊe prag s tavom u ruci i zaviri u dnevnu sobu. Još se pušila i kapi ulja su joj u niti vrcale. U zamraĉenoj sobi

nazirala ju samo Buprugovu

J'JilVIl I l'.nhl Htopilla.

KATEDRALA

43

— DoĊi — zovne ga. — Gotovo je.

— O.K. — sloţi se on!

Vidjela je kako mu Se glava diţe s naslona kauĉa. Odloţi tavu natrag na peć i priĊe ormaru. Izvadi dva tanjura i

stavi ih na stol. Lopaticom dohvati jedan svinjski odrezak. Meso nije bilo nalik na meso. Djelovalo je kao komad

stare plećke ili lopatica. Alije ona znala daje to svinjska šnicla, pa izvadi još jednu iz tave i poloţi i nju u tanjur.

Zaĉas joj i muţ doĊe u kuhinju. Još jednom pogleda prema hladnjaku na kome su zjapila otvorena vrata. Onda

mu padne pogled na svinjske odreske. Zinuo je ali nije ništa rekao. Ĉekala je da nešto kaţe, bilo što. Stavila je na

stol sol i papar i pozvala ga da sjedne.

— Sjedni — ponudi ga i pruţi mu tanjur s ostatkom mesa. — Voljela bih da to pojedeš. — On prihvati tanjur.

Ali samo je stajao i piljio u nj. Onda se ona okrene po svoj tanjur.

Sandy odgurne novine i odmakne jelo na drugi kraj stola.

— Sjedni — ponovo pozva muţa. On je prebacivao tanjur iz ruke u ruku. Alije svejednako stajao. Tad ona uoĉi

vodene lokvice na stolu. Pa i ĉula je vodu. Kapala je sa stola na linoleum.

Promotrila je muţeva gola stopala. Buljila mu je u noge pokraj vodene lokve. Samo još nije znala kako da to

shvati. Zakljuĉi da je bolje staviti malo ruţa na usne, ogrnuti kaput i poći na draţbu. Ali nije mogla odvojiti oĉiju

od muţevih stopala. Odloţi tanjur na stol i priĉeka da noge odu iz kuhinje i vrate se u dnevnu sobu.U VAGONU

Myers je u prvom razredu vlaka putovao kroz Francusku u posjet sinu koji je ţivio u Strasbourgu i ondje

studirao. Nije vidio sina osam godina. Za sve to vrijeme nisu telefonski razgovarali, ĉak se nisu javljali ni

razglednicama otkako su se bili razišli My-ors i djeĉakova majka — sin je, naime, ostao s njom. Konaĉni je

razlaz pospješilo, kako se oduvijek Myersu ĉinilo, djeĉakovo zlobno upletanje u njihove osobne odnose.

Posljednji je put Myers vidio sina kad je, u ţestokoj svaĊi, mali nasrnuo na nj. Mversova je ţena stajala kraj

kredenca i iz ruku ispuštala jednu za drugom zdjelu porculanskoga servisa. ()nda je prešla na ĉaše.

— Sad je dosta — rekao je Myers a tog je trena deĉko nasrnuo na nj. Myers se izmaknuo i uhvatio ga u kravatu,

pa se deĉko ra-Mplakao i poĉeo udarati šakama Mversa po leĊima i bubrezima. Myers ga je zgrabio i, dok ga je

drţao, pošteno ga nalupao. Tre-ga je o zid i priprijetio da će ga ubiti. To je i kanio. — Dao ti ţivot — sjeća se

Myers da je vikao — ali ti ga mogu i odu-46

Rajmond Carver

Zamišljajući sada taj uţasni prizor, Myers je vrtio glavom kao da se to dogodilo nekom drugom. A tako je i bilo.

On naprosto više nije bio ona osoba. U to je vrijeme ţivio sam i nije imao veze s ljudima izvan posla. Noću je

slušao klasiĉnu glazbu i ĉitao knjige o mamcima za ptice moĉvarice.

Zapali cigaretu i nastavi gledati kroz vagonski prozor ne osvrćući se na ĉovjeka što je sjedio na sjedalu pokraj

vrata i spavao, šešira nabijena na oĉi. Bilo je rano jutro, magla je leţala na zelenim poljima što su promicala

mimo prozore. Gdjekad bi My-ers ugledao koju seosku kuću i gospodarske zgrade, sve ograĊene zidovima.

Ĉinilo mu se da bi se tako moglo lijepo stanovati — u staroj, zidom ograĊenoj kući.

Tek je bilo prošlo šest sati. Myers nije spavao otkako se ukrcao u vlak u Milanu sinoć u jedanest. Kad je vlak

izišao iz Milana, smatrao se srećkovićem stoje sam u odjeljku. Nije gasio svjetla već je listao vodiĉe. Ĉitao je o

mnogo ĉemu o ĉemu mu je bilo ţao što već nije proĉitao prije nego što je obišao grad o kome je rijeĉ. Shvatio je

koliko je toga morao vidjeti i — uĉiniti. Na neki mu je naĉin bilo ţao što tek sad mnogo saznaje o zemlji, kad

već napušta Italiju koju je posjetio prvi i zacijelo posljednji put.

Odloţio je vodiĉe u kovĉeg, stavio kovĉeg u mreţu nad glavom i skinuo kaput da bi ga upotrijebio kao pokrivaĉ.

Ugasio je svjetlo i sjedio u mraĉnom odjeljku sklopljenih oĉiju, nadajući se da će ga shrvati san.

Poslije, kako mu se ĉinilo, duljeg vremena, baš kad mu se uĉinilo da ga hvata drijemeţ, vlak poĉe usporavati.

Zaustavi se na maloj postaji ispred Basela. Onda uĊe u odjeljak sredovjeĉan ĉovjek u tamnom odijelu, sa šeširom

na glavi. Ĉovjek se obrati Myersu na jeziku koji Myers nije razumio, te odloţi koţnatu torbu u mreţu. Sjedne u

drugi dio odjeljka i protegne ramena. Onda nabije šešir na oĉi. Kad je vlak opet jurio, ĉovjek je već spavao i tiho

hrkao. Myers mu je zavidio. Za nekoliko minuta švicarski .sluţbenik otvori vrata odjeljka i upali svjetlo.

Sluţbenik zamoli na (•n<',lr.,skome i na još jednom jeziku — vjerojatno njemaĉkom, kuko je pomislio Myors da

mu pokaţu putovnice?. Ĉovjek u uĊjuljku h MyorHom zubuci sesir mi i;lavu, zntrept.a oĉimn i posegnu u dţop

ogrtaĉa. Sluţbenik prouĉi putovnicu, pomno promotri

KATEDRALA

47

putnika i vrati mu ispravu, Myers mu pruţi svoju putovnicu. Sluţbenik prouĉi Mversove podatke, pogleda

fotografiju i onda promotri Mversa prije nego što će klimnuti glavom i vratiti mu putovnicu. Na izlasku ugasi

svjetlo. Ĉovjek nasuprot Myersu nabije šešir na oĉi i ispruţi noge. Myers shvati daje ponovo utonuo u san, i

ponovo mu pozavidi.

Ostao je budan i razmišljao o sastanku sa sinom od kojeg ga dijeli samo nekoliko sati. Kako će se ponašati kad

ugleda momka na kolodvoru? Hoće li ga zagrliti? S nelagodom je pomislio na tu mogućnost. Ili će mu samo

pruţiti ruku, nasmiješiti se kao da se u tih osam godina ništa nije dogodilo, a onda potapšati deĉka po ramenu?

Moţda momak kaţe nekoliko rijeĉi — Drago mije što te vidim — kako si putovao? A i Myers će štogod reći.

Zbilja nema pojma što će kazati.

Pokraj odjeljka proĊe francuski controleur. Pogleda Myersa i ĉovjeka koji je spavao nasuprot njemu. Taj im je

isti controleur već probušio karte, pa Myers okrene glavu i ponovo se zagleda kroz prozor. Još više kuća. Ali sad

bez zidova a kuće su sitnije i zbijene. Myers bijaše uvjeren da vidi francusko selo. Sumaglica se dizala.

Lomotiva zazviţdi i projuri preko raskriţja sa spuštenom brkljom. Ugleda mladu ţenu, podignute kose i u

sviteru, kako stoji uz bicikl i promatra gdje vagoni jure mimo nju.

"Kako tvoja mati?" — moţda će upitati deĉka kad malo po-odmaknu od postaje. — "Što ti mati piše?" U

sumanutom trenutku Myers pomisli da je moţda i umrla. Ali onda shvati da je to nemoguće, već bi to ĉuo —

nekako bi već saznao. Znao je da će mu prepući srce bude li se prepustio takvim mislima. Zakopĉa gornji gumb

na košulji i pritegne kravatu. Odloţi kaput na sjedalo pokraj sebe. Zaveza cipele, ustade i prekoraĉi noge usnulog

ĉovjeka. IziĊe iz odjeljka.

Oslanjao se rukom o prozore da bi se odrţao na nogama dok se kretao prema kraju vlaka. Zatvori za sobom vrata

malog nu-ţnika i zabravi ih. Onda otvori vodu i ispljusne lice. Vlak uleti u zavoj istom velikom brzinom, i

Myers se morao pridrţati za umivaonik da odrţi ravnoteţu.

Sin mu se javio pismom prije mjesec-dva. Bilo je to kratko pi-. samce. Pisao je da ţivi u Francuskoj i posljednju

godinu studira48

Raymond Carver

na sveuĉilištu u Strasbourgu. Nije ni spominjao što ga je navelo da ode u Francusku, ni ĉime se bavio svih tih

godina prije Francuske. Priliĉno je shvatljivo, ĉinilo se Mversu, što sin u pismu uopće ne spominje majku — ni

rijeĉi o njenu stanju ili mjestu boravka. Ali je bilo priliĉno nevjerojatno što je deĉko završio pismo rijeĉima Voli

te, nad ĉime je Myers dugo sebi razbijao glavu. Napokon je odgovorio na to pismo. Pošto je dobro promislio,

Myers mu je napisao kako već neko vrijeme razmišlja da malo skokne do Europe. Bi li ga sin htio doĉekati na

kolodvoru u Strasbourgu? Završio je pismo s Voli te tata. Sin mu je uspisao i onda se on dao na put. Kosnulo ga

je kad je shvatio da nema nikoga ţivoga, osim tajnice i nekoliko poslovnih partnera, za koje je pomislio da ih

treba izvijestiti o svom odlasku. Skupio je šest tjedana dopusta u inţenjerskom birou u kojem je radio, i odluĉio

je sve vrijeme, koje mu pripada, utrošiti na taj put. Drago mu je što je tako odluĉio, iako zna da ne kani sve to

vrijeme spiskati na Europu.

Prvo je otišao u Rim. Ali već nakon nekoliko sati, bazajući sam po ulicama, bje mu ţao što se nije ukljuĉio u

skupni posjet. Osje--ćao se osamljen. Svratio je u Veneciju, grad kamo su se ĉesto, u razgovoru, spremali on i

ţena. Alije i Venecija bila razoĉaranje.1 Ugledao je jednorukog ĉovjeka kako jede prţene lignje. Kamo god

pogledao, vidio je prljave zgrade obiljeţene vodom. Ukrcao se u vlak do Milana, gdje se smjestio u hotel sa

ĉetiri zvjezdice i cijelu noć gledao nogomet na televiziji Sony u boji dok je god televizija radila. Ujutro je ustao i

lutao gradom dok nije došlo vrijeme da poĊe na kolodvor. Zamislio je da ostane malo u Strasbourgu na kraju

putovanja. Za dan-dva — vidjet će kako sve krene — otputovat će u Pariz i odletjeti kući. Dosadilo mu da se

muĉi sporazumijevati sa strancima i bit će mu drago da se vrati.

Netko pokuša otvoriti vrata nuţnika. Myers je baš bio ugurao košulju u hlaĉe. Zakopĉa opasaĉ. Onda odbravi

vrata i, ljuljajući se u ritmu vlaka, vrati se u svoj odjeljak. Kad se vratio, odmah je uoĉio da mu se ogrtaĉ

preselio. Nije leţao na onom sjedalu na kojem ga je bio ostavio. Osjećao je da se zatekao u sumanutoj, ako iw i u

opasnoj, situaciji. Sreo mu zalupa i on dohvati svoj ogrtaĉ. /.iivuO.o ruku u unutrašnji dţep kaputa i izvadi

putovnicu. Prekid lisnicu u Ċ/»op. Sad jo bar imao Umnicu i putovnicu. Prekopa

KATEDRALA

49

ostale dţepove u ogrtaĉu. Nedostajao mu je dar za deĉka — skupocjeni japanski ruĉni sat koji je kupio u trgovini

u Rimu. Sat je, sigurnosti radi, ostavio u unutrašnjem dţepu ogrtaĉa. Sad ga više nije bilo.

— Oprostite — obrati se ĉovjeku koji je leţao na sjedalu, ispruţenih nogu i šešira nabijena na oĉi. — Oprostite.

— Ĉovjek se uspravi i pogleda Mversa. Imao je krupne oĉi. Moţda je spavao. A moţda i nije?

Myers ga upita:

— Jeste li vidjeli koga da ovamo ulazi?

Bilo je oĉito da ĉovjek ne razumije što ga Myers pita.

Nastavio je buljiti u njega s izrazom koji je, kako se Myersu ĉinilo, pokazivao potpunu nedoumicu. Ipak je

moţda nešto drugo posrijedi, pomisli Myers. Moţda taj izraz prikriva lukavost i pre-varu? Myers protrese ogrtaĉ

da privuĉe ĉovjekovu pozornost. Onda gurne ruku u dţep i prekopa ga. Povuĉe uvis rukav i pokaţe ĉovjeku svoj

ruĉni sat. Ĉovjek pogleda Myersa, pa njegov sat. Ĉinilo se da je zbunjen. Myers zakuca po staklu svoga ruĉnoga

sata. Zavuĉe drugu ruku u dţep kao da unutra nešto traţi. My-ers još jednom pokaţe sat i zaleprša prstima

pokušavajući pokazati kako je sat odletio kroz vrata.

Ĉovjek slegne ramenima i zavrti glavom.

— K vragu — oĉajniĉki će Myers. Odjene ogrtaĉ i iziĊe na hodnik. Više ni trena nije mogao izdrţati u odjeljku.

Bojao se da ii(i udari tog ĉovjeka. Pogleda gore-dolje po hodniku u nadi da će uoĉiti kradljivca. Ali nikoga nije

bilo u blizini. Moţda ĉovjek iz odjeljka i nije ukrao sat? Moţda je tko drugi, moţda je ĉovjek koji jn pokušavao

otvoriti nuţnik prošao mimo odjeljka, spazio ogrtaĉ i zaspalog ĉovjeka, jednostavno otvorio vrata, prekopao

dţepove, Ktitvorio vrata i ponovo odmaglio?

Myers polako ode do kraja vlaka i zaviri u sve odjeljke. Prvi i'jissrod nije bio pretrpan, ali je u svakom odjeljku

bilo jedno do dvoje putnika. Većinom su spavali, ili se gradili da spavaju. Zaklopili oĉi i zabacili glave na

sjedala. U jednom je odjeljku uz prozor sjedio ĉovjek njegovih godina i promatrao krajolik. Kad je Mvui'H

zastao na vratima i promotrio ga, ĉovjek se okrenuo nje-niu i osinim r.;| Mjesnim pogledom.50

Raymond Carver

Myers prijeĊe u vagon drugoga razreda. U ovom su vagonu odjeljci bili krcati — ponegdje i po petero, šestero

putnika, na prvi se pogled vidjelo da su ljudi ovdje još oĉajniji. Mnogi su bili budni ■— nije tu bilo udobno

spavati — i okretali se prema njemu dok je prolazio. Stranci, zakljuĉio je. Bilo mu je jasno daje lopov, ako mu

ĉovjek iz njegova odjeljka nije ukrao sat, upravo u jednom od ovih odjeljaka. Sto bi mogao poduzeti? Nije bilo

nade. Sat je nestao. Već je u neĉijem tuĊem dţepu. Nije se nadao da bi con-troleuru mogao protumaĉiti što se

dogodilo. A i da uspije, što onda? Vratio se u svoj odjeljak. Ušao je i vidio da se ĉovjek ponovo opruţio i ponovo

nabio šešir na oĉi.

Myers mu je prekoraĉio preko nogu i sjeo na svoje sjedalo uz prozor. Izbezumio se od bijesa. Već su prolazili

gradskim predgraĊem. Gospodarstva i pašnjake smijenile su tvorniĉke tvrtke ĉija imena ne bi znao izgovoriti.

Vlak poĉne usporavati. Već je vidio automobile po gradskim ulicama, a i one koji na raskriţju ĉekaju da proĊe

vlak. Ustane i skine kovĉeg. Drţao ga je na krilu dok je kroz prozor gledao to jezivo mjesto.

Napokon mu sine da i ne ţeli vidjeti sina. Smlavio ga je ovaj pokušaj, sad se osjećao poniţen ovim bijednim

ishodom. Vrtio je glavom. U ţivotu punom ludih poteza ovo je putovanje moţda bilo najluĊe što je ikad

poduzeo. Zaista je bilo toĉno da nema uopće ţelje vidjeti momka ĉije ga je ponašanje odavno iskljuĉilo iz

Mversove ljubavi. Odjednom posve jasno ugleda pred sobom djeĉakovo lice u trenutku kada je bio nasrnuo na

nj, i zapljusne ga val gorĉine. Taj je djeĉak upropastio Myersu mladost, pretvorio mladu djevojku s kojom je

hodao i oţenio se u nervoznu alko-holiĉarku, koju je djeĉak naizmjence ţalio i hvalio. Za koga je vraga, pitao je

Myers sama sebe, prevalio ovaj cijeli put da se naĊe s nekim koga ne voli? Nije htio pruţiti ruku tome momku,

neprijatelju, niti ga potapšati po ramenu i poĉavrljati s njim. Nije ţelio sebe siliti da ga pita o majci.

Sjedio je sprijeda na sjedalu kad je vlak ušao u postaju. Odjeknula je objava na francuskome, iz zvuĉnika u

vlaku. Ĉovjek se, nasuprot Mversu, promeškolji. Namjesti šešir i sjedne na sjedalu kad se ponovo javi francuski

rnzglas. Myers nije razumio nijedne! rijeĉi. Usplahiri se kad vlak uspori i napokon se zaustavi ()(Hii('i() je ne

napuštali odjeljak. Sjedit ćo gdje JQHt dok vlak

KATEDRALA

51

ne krene. Kad poĊe, ostat će u njemu, na putu prema Parizu, i to je sve. Oprezno je gledao prema prozoru bojeći

se da kroz staklo ne ugleda sinovo lice. Nije znao što će uĉiniti ako se to dogodi. Bojao se da mu ne zaprijeti

šakom. Vidio je ljude u kaputima i sa šalovima oko vrata kako stoje uz svoje kovĉege spremajući se popeti u

vlak. Drugi su opet, bez prtljage, s rukama u dţepovima, oĉito nekoga doĉekivali. Njegov sin nije bio meĊu

onima koji ĉekaju ali, naravno, to ne znaĉi da nije ipak tu negdje. Myers skine kovĉeg s krila na pod i za pedalj

se pomakne na sjedalu.

Ĉovjek preko puta zijevne i pogleda kroz prozor. Onda svrne pogled na Myersa. Skine šešir i proĊe prstima kroz

kosu. Tada ponovo ustakne šešir, ustane i iz mreţe skine svoj kovĉeg. Otvori vrata odjeljka. Ali, prije nego što

će izići, okrene se i pokaţe prema ţeljezniĉkoj postaji.

— Strasbourg — reĉe.

Myers se okrene na drugu stranu.

Ĉovjek još ĉasak popriĉeka i onda tek iziĊe u hodnik s kovĉegom i njegovim ruĉnim satom, kako je Myers bio

uvjeren. Ali mu je sad to bila posljednja briga. Još jednom pogleda kroz vagonski prozor. Vidio je ĉovjeka u

pregaĉi kako stoji na vratima ţelje- , /.niĉke postaje i puši cigaretu. Ĉovjek je motrio dva ţeljezniĉara kako nešto

tumaĉe ţeni u dugoj suknji, koja je u naruĉju drţala dijete. Ţena je slušala i klimala glavom, pa još slušala.

Prebacila ,jo dijete s jedne ruke na drugu. Muškarci su neprestano razgovarali. Ona ih je slušala. Jedan poškaklja

bebu ispod brade. Ţe- -na ga pogleda i nasmiješi se. Ponovo prebaci dijete i nastavi slušati. Myers ugleda mladi

par kako se grli na peronu nedaleko od vagona. Onda mladić pusti djevojku. Nešto reĉe, podiţe kovĉeg i pode da

se popne u vlak. Mlada je ţena gledala za njim. Prinese ruku licu, dotakne jedno oko pa drugo, sudlanicom.

Zaĉas je My-t'ts ugleda kako odlazi niz peron, ne odvajajući pogleda s njegova vagona, kao da koga ispraća.

Svrne pogled s mlade ţene i pogleda na veliki sat nad ĉekaonicom kolodvora. Pogleda gore-dolje po pnronu.

Deĉka nije bilo na vidiku. Moţda je zaspao, a moţda se i on predomislio? Myor.su je u svakom sluĉaju odlanulo.

Ponovo pogleda na .sa i,, zatim mladu ţenu koja pritrĉi prozoru za kojim je <mi HJedio. Myois so povuco kud jo

htjela pokucati na okno.52

Raymond Carver

Otvore se vrata odjeljka. Mladić koga ugleda otraga, kroz zatvorena vrata, dobaci: Bonjour. Ne doĉekavši

odgovora, ubaci kovĉeg u mreţu i pristupi prozoru. Pardonnez-moi. Povuĉe prozor nadolje. Marie, zovne. Mlada

se ţena naizmjence smiješila i plakala. Mladić joj podigne ruke i poĉe ih cjelivati.

Myers svrne pogled i stisne zube. Zaĉuje posljednje povike ţeljezniĉara. Netko puhne u zviţdaljku. Ubrzo vlak

krene s perona. Mladić ispusti ţeni ruke ali joj nastavi mahati dok je vlak odmicao.

Ali vlak prevali tek kraći razmak do otvorene pruge kad My-ers oćuti kako se naglo zaustavlja. Mladić zatvori

prozor i preseli se na mjesto pokraj vrata. Izvadi novine iz ogrtaĉa i poĉne ĉitati. Myers ustane i otvori vrata. Ode

do kraja hodnika, gdje su vagoni bili sastavljeni. Nije znao da su se zaustavili. Moţda nešto nije u redu.

Primakne se prozoru. Jedino je uspio ugledati sloţeni sustav traĉnica na kojem sastavljaju vlakove, odvajaju

vagone ili ih spajaju. Odmakne se od prozora. Znak na vratima susjednog vagona savjetovao je POUSSEZ.

Myers šakom udari u znak i vrata kliznu i otvore se. Opet je bio u vagonu drugoga razreda. ProĊe pokraj niza

odjeljaka gdje su se ljudi smještali kao da se spremaju na duţe putovanje. Mora od nekoga saznati kamo ide ovaj

vlak. Tada shvati da je, kupujući kartu, mislio da vlak iz Strasbourga produţuje do Pariza. Ali shvati da bi bilo

poniţenje promoliti glavu u neki odjeljak i upitati Parii? — ili kako ga to oni već zovu — kao da pitaš nismo li

već stigli na odredište. Zaĉu glasan tresak i vlak malo krene unatrag. Opet je ugledao ţeljezniĉku postaju i

ponovo se sjetio sina. Moţda sad stoji ondje bez daha, jer je trĉao na postaju i ĉudio se što li je s njegovim ocem.

Myers zavrti glavom.

Sad je vagon škripao i stenjao pod njim. Onda nešto škljocne i zatvori se. Myers pogleda van, u splet traĉnica, i

pojmi da je vlak ponovo krenuo. Okrene se i brţe-bolje vrati se na kraj vlaka i prijeĊe u vagon kojim je zapravo i

putovao. Vrati se hodnikom do svoga odjeljka. Ali je mladić s novinama već bio nestao. I My-orsov kovĉeg.

Zapravo to i nije bio njogov odjeljak. Zgrozio se kad je shvatio da au zacijelo otkvaĉili njegov vagon dok se vlak

još zadrţavao na stanici i pripojili inu još jedan vagon drugoga razreda. Odjeljak pred kojim je Htajau bio je

gotovo krcat niskim,

KATEDRALA

53

tamnoputim ljudima koji su brzo govorili na jeziku koji Myers još nikada prije nije bio ĉuo. Jedan ga ĉovo

pozove da uĊe. Myers uĊe u odjeljak i ljudi mu naĉiniše mjesta. Ĉinilo se da je u odjeljku veselo. Ĉovjek koji

gaje pozvao nasmijao se i potapšao po sjedalu pokraj sebe. Myers sjedne leĊima okrenut ĉelu vlaka. Krajolik je

sve brţe i brţe promicao pokraj prozora. Naĉas mu se uĉini da mu krajolik odmiĉe. Ipak je znao da nekamo

putuje. A ako putuje u suprotnom smjeru, kad-tad će saznati.

Nasloni se na naslon i zatvori oĉi. Ljudi su svejednako priĉali i smijali se. Glasovi su im dopirali kao iz daljine.

Uskoro im glasovi postadoše dio zibanja vlaka — i Myers odjednom osjeti kako ga san mami i svladava.Fina

sitnica

U subotu poslije podne odvezla se do pekarnice u trgovaĉkom centru. Postoje prelistala svezak neuvezanih

listova s uloţenim, na svaku stranicu, fotografijama torti, ona naruĉi ĉokoladnu tortu, deĉku najdraţu. Izabrana

torta bit će ukrašena svemirskim brodom i rampom za lansiranje ispod pregršti bijelih zvjezdica, a planet na

drugom kraju bit će ukrašen crvenom glazurom. Njegovo ime, SCOTTY, bit će zelenim slovima ispisano ispod

planeta. Pekar, postariji ĉovjek debele šije, slušao je bez rijeĉi dok mu je ona tumaĉila da će djeĉaku idućega

ponedjeljka biti osam godina. Pekar je nosio bijelu pregaĉu nalik na šlafrok. Treneri su mu se zavlaĉili pod

pazuha, obuhvaćali mu leĊa i opet izlazili sprijeda gdje su bili priĉvršćeni oko širokoga struka. Ob-riAo ruke o

pregaĉu i sasluša je. Drţao je pogled na fotografijama i HluAao je. Nije ju poţurivao. Poslije će se vratiti u

pekaru i cijelu oo noć ondje peći, pa mu se nije zapravo ţurilo.

Priopćila je pekaru kako se zove, Ann Weiss, i dala mu svoj ht'oj telefona. Torta će biti gotova u ponedjeljak

ujutro, ravno iz pe-i'i, mnogo prijo popodnevno djeĉje ţur/tu. Pekar nije bio zabavan. Njih ho dvoje nisu nimalo

šalili, .samo škrto izmijenili nekoliko56

Hajmond Carver

rijeĉi, tek najnuţnije podatke. Osjećala se nelagodno pred njim i to joj se nije sviĊalo. Dok je stajao nagnut nad

tezgom s olovkom u ruci, prouĉavala mu je grube crte lica i pitala se da li je u ţivotu bio ikad što drugo nego

pekar. Ona je bila majka i imala trideset i tri godine, pa joj se ĉinilo normalnim da svatko ţiv, osobito pekarovih

godina — ĉovjek bi joj, po godinama, mogao biti otac — mora imati djecu koja su već proţivjela ovo posebno

razdoblje torti i roĊendanskih ţurki. Sigurno dijele to isto iskustvo, mislila je. Ali on je bio krut prema njoj — ne

nepristojan, nego naprosto krut. Odustala je od toga da se pokuša s njim sprijateljiti. Pogledala je u straţnji dio

pekarnice i zapazila dugaĉki, teški drveni stol s aluminijskim tavama za pite,'naslaganima s jednog kraja ! stola;

a uza stol metalno spremište puno praznog suda. Peć je bila golema. Radio je svirao countrj glazbu s ameriĉkoga

zapada.

Pekar završi ukucavati podatke na posebnu, drugu karticu i zaklopi neuvezanu knjigu. Pogleda je i reĉe:

— Ponedjeljak ujutro. — Zahvali mu i odveze se kući.

U ponedjeljak je ujutro sveĉar išao u školu s drugim djeĉakom. Dodavali su jedan drugome vrećicu s prţenim

krumpirom i" sveĉar se nastojao domisliti što li će mu prijatelj toga poslijepo-dneva pokloniti za roĊendan. Ne

osvrćući se, sveĉar na zavoju siĊe na raskriţje i istoga ga trena obori auto. Pao je postrance, glavom u odvod uz

cestu, a noge ispruţio preko ceste. Oĉi je sklopio, ali su mu se noge pomicale gore-dolje, kao da se pokušava

preko neĉega uspentrati. Prijatelj mu ispusti prţeni krumpir i briţne u plaĉ. Automobil prevali još tridesetak

metara i zastane nasred ceste. Vozaĉ se osvrne preko ramena. Priĉeka dok se djeĉak, nesigurno, ne osovi na

noge. Djeĉak se malko klatio. Vidjelo se da je smeten, ali da mu inaĉe nije ništa. Vozaĉ ubaci u brzinu i odveze

se dalje.

Sveĉar nije plakao, ali nije imao ni o ĉemu što kazati. Nije uopće odgovarao kad ga je prijatelj pitao kako ti je

kad te obori auto. Krenuo je kući, a njegov prijatelj produţi u školu. Ali kad je sveĉar bio već doma i pric.io

mami što se dogodilo — ona je sjedila na kauĉu uz nj<T;:i, <lr/.ala mu ruku u krilu i govorila: —- Sco-llv, sreo,

josi li 8innr;m <l;i ni posve dobro, niim«? — odluĉivši da

KATEDRALA

57

ipak pozove lijeĉnika — on se odjednom izvrne nalećke na kauĉ, sklopi oĉi i klone. Kako ga nije uspijevala

probuditi, pohitala je na telefon i nazvala muţa na posao. Howard joj je savjetovao da bude i ostane mirna, pa

pozva hitnu pomoć po djeĉaka i sam se uputi u bolnicu.

RoĊendanska je ţurka, naravno, otkazana. Djeĉak je u bolnici leţao s laganim potresom mozga, u šoku.

Povraćao je i pluća su mu skupila tekućinu koju je istoga popodneva trebalo isisati. Ĉinilo se da vrlo duboko

spava, ali nije bio u komi. Doktor Francis je istaknuo da nije u komi kad je ugledao paniku u oĉima roditelja. U

jedanaest naveĉer, kad je djeĉak oĉito mirno spavao poslije mnogo rendgeniziranja i laboratorijskih pretraga,

bilo je samo pitanje trenutka kad će se probuditi i doći k sebi, pa je Ho-ward napustio bolnicu. Od

poslijepodneva su Ann i on bili sa sinom cijelo poslijepodne u bolnici, osim što je on nakratko skoknuo kući da

se istušira i presvuĉe.

— Vraćam se za jedan sat — rekao je. Ona je klimnula glavom.

— U redu — sloţila se. — Ja sam svakako ovdje. — Poljubio ju je u ĉelo i uhvatili su se rukama. Ostala je

sjediti uz krevet i promatrati dijete. Ĉekala je da se probudi i oporavi. Onda će se polako i ona moći opustiti.

Howard je jurio kući iz bolnice. Ulijetao je vrlo brzo u mraĉne, mokre ulice. Onda se pribrao i usporio. Do sada

je njegov ţivot protjecao glatko i na njegovo posvemašnje zadovoljstvo: faks, brak, postdiplomska godina za viši

trgovaĉki stupanj, poĉetno partnerstvo u investicijskoj zakladi. Oĉinstvo. Bio je upješan a, do sada, i sretan —

znao je to. Roditelji su mu još ţivi, braća i sestra dobro stojeći, kolege se s faksa snalaze u svijetu. Zasad je

izbjegao svako pravo zlo, od onih sila za koje je znao da postoje i koje te mogu pogoditi ili, ako te posluţi zla

sreća i sve krene po zlu, spustiti na zemlju. Skrene na prilaz kući i parkira se. Oko minute je sjedio u kolima i

nastojao se razumno suoĉiti s nasta-lim stanjem. Scottvja je oborio automobil i leţi u bolnici, ali uskoro će se

oporaviti. Howard sklopi oĉi i prijeĊe dlanom po licu. I ziĊe iz auta i uputi se prema prednjem ulazu. Telefon je

uporno zvonio dok je pipao po zidu da nado svjetlo. Nije smio odlaziti iz bolnice, nije smio. — K vragu! —

izusti. Podigne slušalicu i reĉe:58

Rajmond Carver

KATEDRALA

59

— Upravo sam ušao u kuću.

— Onu tortu niste ovdje podigli — rekao mu je glas s druge strane.

— Što kaţete? — upita ga Howard.

— Tortu — bio je odgovor. — Tortu za šesnaest dolara. Howard je pritisnuo slušalicu na uho pokušavajući

shvatiti.

— Ja nemam pojma o torti — kaza on. — Za miloga Boga, o ĉemu to priĉate?

— Nemojte tupiti — odvrati onaj glas.

Howard spusti slušalicu. Ode u kuhinju i natoĉi sebi malo viskija. Nazove bolnicu. Djeĉakovo je stanje,

meĊutim, bilo nepromijenjeno; još je spavao i ništa se nije promijenilo. Dok je voda curila u kadu, Howard

nasapuna lice i obrije se. Baš se opru-ţio u kadi i sklopio oĉi, kad telefon ponovo zazvoni.

Iskoprca se, zgrabi ruĉnik i potrĉa kroz kuću ponavljajući: — Kreten, kreten! — zato što je otišao iz bolnice. —

Halo! — S druge strane nije bilo odgovora. Onda onaj tko je zvao prekine vezu.

Vratio se u bolnicu odmah poslije ponoći. Ann je svejednako sjedila na stolcu pokraj kreveta. Pogledala je prema

Howardu, a onda opet prema sinu. Djeĉakove su oĉi još bile sklopljene, glava omotana zavojima. Disao je mirno

i normalno. O aparatu nad krevetom visila je boca glukoze. Iz boce je cijev glukozu odvodila u djeĉakovu ruku.

— Kako mu je? — upita Howard. — Sto je ovo? — mahne prema glukozi i cijevi.

— Odluĉio doktor Francis — odvrati ona. — Treba ga hraniti. Mora skupiti snage. Zašto se on ne budi,

Howarde? Ne shvaćam, ako mu je dobro?

Howard joj poloţi ruku na zatiljak i proĊe joj prstima kroz

kosu.

Bit će s njim sve u redu. Samo što se nije probudio. Doktor Kr;inci,s zna stoje posrijedi. Domalo doda: —

Moţda bi lulo dohid dii si« odeš kuri malo odmoriti? Ju oMl.njom ovdje, Samo

ne nasjedaj gnjavatoru koji neprestano zivka. Odmah spusti slušalicu.

— A tko to zove? — upita ona.

— Nemam pojma tko, naprosto netko tko nema drugog posla nago da naziva ljude. Hajde, idi doma!

Ona zavrti glavom.

— Neću — odvrati. — Meni je dobro.

— Ozbiljno — nastavi on. — Hodi sad malo doma, a onda se vrati i smijeni me ujutro. Sve će biti u redu. Sto je

rekao doktor Francis? Rekao je da će se Scottv oporaviti. Ništa ne moramo brinuti. On sad samo spava, pa to ti

je.

Sestra otvori vrata. Klimne im glavom i priĊe krevetu. Izvuĉe djeĉaku ljevicu ispod pokrivaĉa, opipa mu

zapešće, pronaĊe bilo i pogleda na svoj sat. Zaĉas vrati ruku pod pokrivaĉ, ode do podnoţja kreveta i nešto upiše

u listu na ploĉi obješenoj o krevet.

— Kako je? — zapita je Ann. Howardova joj je ruka leţala na ramenu. Osjećala je kako je on stišće prstima.

— Normalno — odgovori bolniĉarka. I dometne: — Ubrzo dolazi doktor. Već je u bolnici. Baš je sad u vizitama.

— Ja joj kaţem da bi mogla kući da se malo odmori — pripomene Howard. — Kad doktor proĊe — dometne.

— Mogla bi — sloţi se sestra. — Mislim da ste u tom smislu oboje slobodni, ako ţelite. — Bolniĉarka je bila

krupna, plavokosa Skandinavka. U govoru joj se osjećao strani naglasak.

— Vidjet ćemo što će reći doktor — kaza Ann. — Ţelim razgovarati s doktorom. Ne vjerujem da mali mora tako

spavati. Ne ĉini mi se daje to dobar znak. — Ona prinese ruku oĉima, pa joj glava malko klone naprijed.

Howardov se stisak na ramenu još pojaĉa, a onda joj prebaci ruku na vrat i poĉne joj masirati vratne mišiće.

— Doktor Francis će stići ovamo za koju minutu — zakljuĉi sestra. I iziĊe iz sobe.

Howard je neko vrijeme motrio sina, kako mu se sitna prsa mirno diţu i spuštaju ispod pokrivaĉa. Prvi put

poslije onih nekoliko minuta nakon Annina telefonskoga poziva u njegov ured, uHJetio jg kako mu pravi

pravcati strah obuzima udove.60

Rajmond Carver

Zavrtio je glavom. Scottv je u redu ali, umjesto da lijepo spava kod kuće u svom krevetu, leţi u bolniĉkom,

omotane glave i s cijevi u ruci. Ali ta mu je pomoć sad nuţna.

Ude doktor Francis i rukova se s Howardom iako su se vidjeli prije nekoliko sati. Ann ustane sa stolca.

— Doktore? •;

— Ann — odvrati on i klimne. — Prvo da vidimo kako mu je — odluĉi lijeĉnik. PriĊe krevetu sa strane i uhvati

djeĉaka za bilo. Prvo zatvori jedan, pa drugi kapak. Howard i Ann stajali su uz lijeĉnika i gledali ga. Onda

lijeĉnik odigne pokrivaĉ i stetoskopom djeĉaku oslušne srce i pluća. Ovdje-ondje pritisne trbuh prstima. Kad

završi, ode do podnoţja kreveta i prouĉi listu. Ubiljeţi vrijeme, nadrlja nešto na listu i pogleda Howarda i Ann.

— Doktore, kako mu je? — upita Howard. — Stoje, zapravo, njemu?

— Zašto se ne budi? — zapita Ann.

Lijeĉnik je bio naoĉit, plećat muškarac, preplanuo u licu. Nosio je trodjelno plavo odijelo, prugastu kravatu i

bjelokosne kopĉe na manšetama. Sijeda mu je kosa bila postrance zaĉešljana i doimao se kao da dolazi ravno s

koncerta. f

— On je u redu — pojasni lijeĉnik. — Nema zbora da ne bi mogao biti bolje, jasno. Ali je posve u redu. Ipak bih

volio da se probudi. Svaki će se ĉas probuditi. — Lijeĉnik ponovo pogleda djeĉaka. — Malo ćemo više znati za

sat-dva, poslije nalaza iz dodatnih pretraga koje su u tijeku. Alije on posve u redu, vjerujte, osim što ima frakturu

lubanje široku kao vlas. To je sve što ima.

— Joj, ne! —jekne Ann.

— I mali potres mozga, kako sam vam već prije rekao. Da je u šoku, to je jasno — zakljuĉi lijeĉnik. — Nekad se

to dogaĊa u šoku. Da se spava.

— Ali nije ni u kakvoj ozbiljnoj opasnosti? — zapitat će Ho-ward. — Već ste rekli da nije u komi. Ovo vi ne

zovete komom, je li tako, doktore? — priĉeka Howard. Gledao je u lijeĉnika.

— Ne, ne bih to nazvao komom —■ dobaci lijeĉnik i još se jednom zagleda u djeĉaka. ■■— Samo vrlo duboko

spava. To je vrstu okrepe koju poduzima sumo tijolo. Nije ni u kakvoj ozbiljnoj

KATEDRALA

61

opasnosti, u to sam zbilja siguran. Samo ćemo više znati kad se probudi i drugi nalazi budu gotovi — zakljuĉi.

— To je koma — reĉe Ann. — Neke vrste.

— To baš nije koma, ne sasvim — napomene lijeĉnik. — Ne bih to nazvao komom. U svakom sluĉaju, još ne.

Pretrpio je šok. U sluĉaju šoka, ovakve su reakcije dosta ĉeste; to je privremena reakcija na tjelesnu traumu.

Koma! E pa, koma je duboka, produljena nesvijest, nešto što moţe potrajati dane i dane, ĉak i tjedne. Scottv nije

u takvoj domeni, bar koliko mi znamo. Siguran sam da će mu se stanje do jutra poboljšati. Kladim se da hoće.

Znat ćemo više kad se probudi, a to će biti ubrzo. Naravno da moţete postupiti kako vam drago, ostati ovdje ili

na neko vrijeme otići kući. U svakom sluĉaju, na volju vam je da napustite bolnicu, ako hoćete. Znam da vam

nije lako. — Lijeĉnik ponovo ok- , rene glavu prema djeĉaku i promotri ga, a onda se obrati Ann: — Nastoj se

ne zabrinjavati, mamice. Vjeruj mi da radimo sve što se moţe uĉiniti. Sad je pitanje samo malo vremena. — On

joj klimne glavom, rukuje se s Howardom i napusti sobu.

Ann stavi ruku djeĉaku na ĉelo.

— Bar nema vrućice — zakljuĉi. I doda: — Boţe moj, ĉini mi se da je tako hladan. Howarde? Zar je u redu da

bude takav? } Popipaj mu glavu.

Howard dotakne djeĉakove sljepooĉice. I on poĉe polakše disati.

— Ja mislim da baš sad mora biti takav — reĉe. — On je u šoku, sjećaš li se? Tako je rekao doktor. Doktor je

sad bio tu. Već bi on što rekao da Scottv nije u redu.

Ann je još malo stajala, grickajući usnice. Onda se vrati do Hvoga stolca i sjedne.

Howard sjedne na stolac do nje. Zgledaše se. Htio je još što-]<;<)(] reći i ohrabriti je, ali je i on bio u strahu. Uze

joj ruku i stavi •■;<"l)i u krilo, osjećao se bolje dok joj je ruka tako leţala. Podigne i nj ruku i stisne je. Tad joj

samo zadrţi ruku. Tako su sjedili neko vrijeme, gledajući dijete i ništa ne govoreći. Napokon ona izvuĉe ruku.

— Molim se -■• pojasni. On klimne glavom.62

Raymond Carver

KATEDRALA

63

Rekla je: ■'N

— Već sam mislila da sam se zaboravila moliti, ali sam se prisjetila. "Molim te, dragi Boţe, pomozi nam,

pomozi Scottjju", a ostalo je onda bilo lako. Rijeĉi su same nadošle. Moţda bi se i ti mogao pomoliti —

posavjetova ga ona.

— Ja sam se već molio — reĉe on. — Molio sam se danas ; poslije podne, zapravo juĉer poslije podne, ĉim si

me nazvala, dok sam se vozio u bolnicu. Molio sam se — dovrši.

— To je dobro — ona će. Prvi put je osjetila da su, u ovoj nevolji, zajedno. Stresla se od spoznaje da se ovo,

dosad, ticalo samo nje i Scottvja. Nije u to miješala Howarda iako je on bio tu i trebao im. Bila je sretna stoje

njegova ţena.

Ista je bolniĉarka ušla, opet izmjerila djeĉaku puls i provjerila tekućinu u boci iznad djeĉakova kreveta.

Nakon sat vremena naiĊe novi lijeĉnik. Rekao je da se zove Parsons i da je radiolog. Imao je kitnjast brk. Nosio

je i zaliske, ' zapadnjaĉku košulju i traperice.

— Odvest ćemo ga dolje da ga malo snimimo — pojasni im.

■— Treba nam još nekoliko slika, i htjeli bismo ga skenirati. '

— Sto je sad to? — upade Ann. — Skenirati? — Ustoboĉi se izmeĊu novoga lijeĉnika i kreveta. — Mislila sam

da ste mu već sve snimili.

— Bojim se da nam treba još snimaka — odvrati on. — Nemojte se uzrujavati. Treba nam još samo nekoliko

snimaka, i ţelimo mu skenirati mozak.

— Gospode Boţe — zavapi Ann.

— To je posve normalna medicinska obrada — proslijedi novi lijeĉnik. — Moramo samo pouzdano ustanoviti

zašto se još nije probudio. To je uobiĉajena medicinska obrada i ne treba se uzrujavati. Na koju ćemo ga minutu

odvesti dolje — reĉe novi lijeĉnik.

Ubrzo uĊoše u sobu dva bolniĉara s nosilima na kolicima. Bili su crnokosi, tamne puti i u bijelim odorama.

Izmijenili su nekoliko rijeĉi na stranom jeziku dok su djeĉaka oslobaĊali cijevi i prebacivali ga s kreveta u

kolica. Onda ga izvezoše iz sobe. Ho-war<l i Ann krenuše istim liftom. Ann je promatrala dijete. Kad ne lili

poĉeo HptiAI.il i, uklopila je ori. Holnićari HU Htajali Ha svako

strane kolica ništa ne govoreći, osim što jednom prilikom jedan nešto pripomene drugome, na njihovu jeziku, a

drugi mu potvrdno i polako klimne glavom.

Poslije tog jutra, baš kad se sunce probijalo kroz prozore u ĉekaonicu radiološkog odjela, izniješe djeĉaka i

odvezoše natrag u njegovu sobu. Howard se i Ann još jednom povezoše s njim, i još jednom zauzeše svoja

mjesta uz njegov krevet.

Ĉekali su cijeli bogovetni dan, ali se djeĉak nije budio. Povremeno bi jedno od njih sišlo iz sobe u kantinu da

popije kavu i tada, odjednom, kao da bi shvatilo i osjetilo se krivim, ustalo bi od stola i brzo odjurilo natrag u

sobu. Doktor Francis je ponovo poslije podne svratio, još jednom pregledao dijete i rekao da se dobro drţi, samo

što se nije probudio. Sestre, ne one juĉerašnje, od vremena do vremena su navraćale. Onda pokuca mlada labo-

rantica i uĊe. Nosila je široke, bijele hlaĉe, bijelu bluzu i mali pladanj s razliĉitim stvarima, koji odloţi na policu

kraj kreveta. Ne obraćajući im se ni jednom rijeĉju, izvadi krv iz djeĉakove ruke. Howard zatvori oĉi kad ţena

naĊe pravo mjesto na djeĉa-kovoj ruci i zabije iglu u nj.

— Ja to ne shvaćam — dobaci Ann ţeni.

— Lijeĉnik je tako odredio — odvrati mlada ţena. — Ja radim samo što mi kaţu. Kad kaţu da uzmem krv, ja je

uzmem. A stoje njemu, zapravo? — reĉe ona. — Baš je sladak!

— Srušio ga auto — pojasni Howard. — Oborio i pobjegao. Mlada ţena zavrti glavom i ponovo pogleda

djeĉaka. Onda

uzme svoj pladanj i iziĊe iz sobe.

— Zašto se ne budi? — upita Ann. — Howarde? Hoću da mi li ljudi odgovore. *

Howard ništa ne odgovori. Ponovo se svali na stolac, sklopi iu':i i prebaci nogu preko noge. Protrlja lice.

Promotri sina i ponovo se zavali na stolac, sklopi oĉi i zaspi.

Ann priĊe prozoru i pogleda na parkiralište. Bila je noć, kola su dolazila na parkiralište i odlazila s njega

upaljenih farova.' Stajala je pred prozorom, drţeći se za prozorsku dasku, i u srcu znala da su u nešto upali, u

nešto strašno. Bojala se i zubi su joj ■poĉeli cvokol.ati, dok no stisne ĉeljusti. Vidjela je kako se pred64

Ravmond Carver

bolnicom zaustavlja velik auto i jedna osoba, ţena u dugaĉku ogrtaĉu, ulazi u kola. Ţeljela je biti ta ţena pa da je

netko, bilo tko, odvozi odavde nekamo drugdje, onamo gdje će zateći Scottv-ja kako je ĉeka dok izlazi iz auta,

spreman izustiti mama i pustiti je da ga zagrli.

Ubrzo se Howard probudi. Ponovo pogleda djeĉaka. Zatim ustane i priĊe prozoru da stane uz nju. Oboje su zurili

u parkiralište. Nisu ništa govorili. Ali kao da su jedno drugome vidjeli nutrinu, baš kao da su, od brige, posve

prirodno postali prozirni.

Otvoriše se vrata i doktor Francis uĊe. Sad je bio u drugom odijelu, s drugom kravatom. Sijeda mu je kosa bila

zaĉešljana s obje strane glave i ĉinilo se da je netom obrijan. Odmah je pristupio krevetu i pogledao djeĉaka.

— Dosad se već morao probuditi. Nema razloga da se ne probudi — reĉe on. — Ali ti mogu reći kako su nas sve

uvjerili da je izvan ţivotne opasnosti. Samo će nam biti lakše kad se probudi. Nema razloga, nema nikakva

razloga da se ne povrati. I to vrlo brzo. Joj, bit će mu mutno u glavi kad se probudi, to je jasno. Ali su mu

zdravstveni simptomi u redu. Svi ukazuju na posve normalno stanje.

»

— Dakle, posrijedi je koma — zakljuĉi Ann. Lijeĉnik protrlja glatki obraz.

— Uzmimo daje zasad tako, dok se ne probudi. Ali vi ste već sigurno iscrpljeni. Teško je to. Znam da je teško.

Slobodno moţete malo otići — pripomene on. — Pomoći će vam. Postavit ću ovamo bolniĉarku, dok ste vi vani,

ako vam to pomogne da lakše odete. Idite i nešto pojedite.

— Ne mogu ja ništa jesti — reĉe Ann.

— Dobro, kako hoćete, jasno — sloţi se lijeĉnik. — Naime, htio sam vam samo napomenuti da su svi znakovi u

redu, nalazi su negativni, ništa ne zabrinjava, pa će se on oĉito izvući, ĉim se probudi.

.— Hvala, doktore — reĉe Howard. Ponovo se rukova s lijeĉnikom. Lijeĉnik potapše Hovvarda po ramenu i

iziĊe.

- Mi.slim da jedno od nas mora doma da sredi stvari — napomene liovvmd. — U prvom redu, treba nahraniti

Sluga.

KATEDRALA

65

— Zamoli nekog od susjeda — reĉe Ann. — Nazovi Morgan-sove. Svatko će ti nahraniti psa ako ga zamoliš.

— Svakako — sloţi se Howard. Domalo doda: — Srce, zašto ti to ne bi uĉinila? Zašto ne bi otišla doma, sve

sredila i onda se vratila? To će ti pomoći. A ja ću biti stalno s njim. Ozbiljno — dometne on. — Moramo

saĉuvati snage za ovo. Sigurno ćemo se htjeti zadrţati s njim i kad se probudi.

— A zašto ti ne bi otišao? — reĉe ona. — Nahrani Sluga. Najedi se.

— Ja sam već bio — dobaci on. — Nije me bilo toĉno sat i ĉetvrt. Idi ti kući na jedan sat i okrijepi se. Onda se

vrati!

Ona pokuša o tome razmišljati, ali je bila preumorna. Sklopi oĉi i ponovo pokuša o tome razmišljati. Malo zatim

reĉe: — Moţda ću otići malo kući. Baš se moţda, ako ne budem pazila na njega svaku sekundu, probudi i doĊe k

sebi. Shvaćaš? Moţda se probudi dok mene nema ovdje? Idem se ja doma okupati i presvući. Nahranit ću Sluga.

I onda ću se vratiti.

— Ja ću biti stalno ovdje. — Idi doma, dušo. Ja ću ga ovdje drţati na oku. — Oĉi mu bijahu podlivene krvlju,

kao da već dulje vremena pije. Odijelo mu bilo zguţvano. Brada mu ponovo narasla. Ona mu dotakne lice i

povuĉe ruku. Shvatila je da ţeli malo biti sam, da bar neko vrijeme ne dijeli s njom svoju brigu. Ona uze torbicu

s noćnog ormarića, a on joj pridrţi kaput.

— Neću se dugo zadrţati — reĉe ona.

— Kad doĊeš doma, bar malo sjedi i odmori se — dobaci joj. - Pojedi nešto. Okupaj se. Kad iziĊeš iz kade, malo

sjedi i odmori se. Onda se vrati — doda. — Nastoj se ne uzrujavati. Ĉula si ml.o je rekao doktor Francis.

Stajala je, još malo, u ogrtaĉu, pokušavajući se toĉno prisje-I i ti lijeĉnikovih rijeĉi, traţeći nijanse, svaku

primisao što se krije iza svega što je rekao. Pokušavala se sjetiti da li mu se izraz na licu mijenjao dok se

saginjao nad maloga da ga pregleda. Pamti-In je kako se uozbiljio dok je zadizao kapke djetetu i zatim ga .'11

ušao kako diše.

Ode do vrata, okrene se i osvrne. Pogleda djeĉaka, zatim mu, IlovvarĊ klimne glavom. Ona iskoraĉi iz sobe i

povuĉe vrata ■■/.ti Hobom.66

Ravmond Carver

ProĊe pokraj bolniĉarkinih odaja, i zaputi se niz hodnik u potrazi za liftom. U dnu hodnika skrene udesno i uĊe u

malu ĉekaonicu, gdje je jedna crnaĉka obitelj sjedila na pletenim stolcima. Bio je to sredovjeĉan ĉovjek u kaki

košulji i hlaĉama, kape za baseball zabaĉene na zatiljak. Krupna ţena u kućnoj haljini i papuĉama zavalila se na

jednu stolicu. Tinejdţerica u trapericama, ĉija je kosa bila uvijena u dvanaestak malih pletenica, ispruţila se na

drugi stolac i pušila cigaretu, a noge prekriţila u gleţnjevima. Stolić bijaše zatrpan ambalaţom od hamburgera i

ĉašama od stiropora.

— Franklin — javi se krupna ţena i ustane. — Je li rijeĉ o Franklinu? — Razrogaĉi oĉi. — Dajte mi recite,

gospoĊo — upita ţena. — Je li rijeĉ o Franklinu? — Ona pokuša ustati ali ĉovjek sklopi oĉi i stavi joj na ruku

svoju šaku.

— Daj, daj — prisnaţi on. — Evelvn.

— Oprostite — reĉe Ann. — Ja traţim lift. Moj je sin tu u bolnici, a nikako da naĊem lift.

— Lift je dolje lijevo — pojasni ĉovjek i pokaţe prstom. Djevojka potegne iz cigarete i zapilji se u Ann. Oĉi joj

se su-

ziše u kutovima, a krupne joj se usnice polako razmakoše i ona ispusti dim. Crnkinja joj spusti glavu na rame i,

bez daljnjeg zanimanja, skrene pogled s Ann.

— Sina mi je srušio auto — pojasni Ann ĉovjeku. Kao da je osjećala potrebu da pojasni. — Ima potres mozga i

malu frakturu na lubanji, ali bit će sve u redu. Moţe biti da je to i nekakva koma. To nas najviše muĉi, to s

komom. Idem ja malo izići, a moj muţ će ostati uz njega. Moţda se sin probudi dok me nema.

— Grozno — napomene ĉovjek i uspravi se na stolcu. Zavrti glavom. Spusti pogled na stol, pa prema Ann. Ona

je svejednako ondje stajala. On pojasni: — Naš je Franklin na operacijskom stolu. Netko gaje ubo. Htio ga ubiti.

On se našao u tuĉnjavi. Na nekoj zabavi. Kaţu daje samo mirno stajao i gledao. Nikoga nije dirao. Ali to danas

ništa ne znaĉi. Mi se samo nadamo i molimo, drugo nam ne preostaje. — Netremice ju je gledao.

Ann ponovo pogleda djevojku koja ju je motrila, ali i stariju ţenu, koja je oborila glavu, a oĉi su joj bile

sklopljene. Ann vidje kuko joj se usnico nijemo miĉu i oblikuju rijoĉi. Najradije bi je

r

KATEDRALA

67

upitala koje su to rijeĉi. Htjela je još porazgovarati s tim ljudima, koji kao i ona naprosto ĉekaju. Bojala se kao i

oni. To im bijaše zajedniĉko. Najradije bi još štogod rekla o nesreći, kazala im što

0 Scottvju, i kako se to dogodilo baš na njegov roĊendan, u ponedjeljak, i da još nije pri svijesti. Samo nije znala

odakle bi poĉela. Gledala ih je ne govoreći više ništa.

Ode niz hodnik kako joj je ĉovjek pokazao i naĊe lift. Trenutak je ĉekala pred zatvorenim vratima svejednako se

pitajući ĉini li baš ono što treba. Onda ispruţi ruku i pritisne gumb.

Zaustavi automobil na prilazu kući i ugasi motor. Sklopi oĉi

1 na trenutak nasloni glavu na upravljaĉ. Slušala je kako motor pucketa dok se hladi. Onda iziĊe iz auta. Ĉula je

kako u kući laje pas. Ode na prednja ulazna vrata, koja nisu bila zakljuĉana. Ude, upali svjetla, pristavi vodu za

ĉaj. Otvori hranu za pse i na straţnjem trijemu nahrani Sluga. Pas je halapljivo gutao male zalogaje. Neprestano

je dolazio u kuhinju da se uvjeri ostaje li ona kod kuće. Dok je sjedila na kauĉu, uz ĉaj, zazvoni telefon.

— Da? —javi se ona. — Halo!

— GospoĊo Weiss — reĉe muški glas. Bilo je pet sati ujutro i ĉinilo joj se da u pozadini ĉuje neki stroj ili

spravu.

— Da, da! Stoje posrijedi?— prihvati ona. — Ovdje gospoĊa Weiss. To sam ja. Molim vas, što je posrijedi? —

Osluškivala je onaj zvuk u pozadini, ma što to bilo. — Je li nešto o Scottvju, /uboga?

— O Scottvju — reĉe muški glas. — Je, o Scottvju je. Ovaj se problem sigurno tiĉe Scottvja. Zar ste zaboravili

na Scottvja? — roĉe ĉovjek i spusti slušalicu.

Ona nazove broj bolnice i zatraţi treći kat. Zamolila je za informacije o sinu od bolniĉarke koja je digla

slušalicu. Onda je zatraţila daje spoje s muţem. Rekla je daje hitno.

Ĉekala je i meĊu prstima vrtjela telefonsku ţicu. Zatvorila jt> oĉi i osjetila muĉninu u ţelucu. Mora se prisiliti da

što pojede. Hlutf doĊe sa straţnjeg trijema i legne joj do nogu. Mahao je re-piim. Cupkala ga je za uho dok joj je

lizao prste. Na liniji je bio I lorvvnrd.68

Raymond Carver

— Netko je ovaj ĉas nazvao— rekla je. Gnjela je telefonsku ţicu. — Rekao je da se radi o Scottvju — vikala je.

— Scottv je u redu — umiri je Howard. — Naime, još spava. Nema promjene. Otkako si otišla, sestra je bila dva

puta ovdje. Sestra ili doktor. Deĉko je u redu.

— Zvao je neki muškarac. Kaţe da se radi o Scottvju— protumaĉi ona.

— Srce, daj se malo odmori, moraš se odmoriti. Sigurno je to onaj isti koji je i mene zvao. Ne brini se. DoĊi

natrag ovamo, kad se odmoriš. Onda ćemo na doruĉak, ili već nešto.

— Kakav doruĉak — reĉe ona.,— Neću ja nikakav doruĉak!

— Znaš što mislim — nastavi on. — Neki sok. Ne znam. Ne znam ništa, Ann. Zaboga, nisam ni ja gladan. Ann,

teško je sad o tome. Ja stojim u kancelariji. Doktor Francis vraća se u osam ujutro. Onda će nam morati nešto

reći, nešto odreĊenije. Tako tvrdi jedna od sestara. Nije mogla ništa više reći. Ann? Dušo, moţda ćemo onda

znati nešto više. U osam sati. DoĊi prije osam. Zasad sam ja ovdje i Scottv je u redu. Jednako mu je — dovrši.

— Baš sam pila ĉaj — reĉe ona — kad je zazvonio telefon. Rekli su da se radi o Scottvju. Ĉula se neka buka. Je

li se ĉula buka i onda kad si ti, Howarde, razgovorao s njima?

— Ne sjećam se — odgovori on. — Moţda je to vozaĉ onog auta, moţda je psihopat koji je nekako saznao za

Scottvja. Ali ja sam ovdje s njim. Lijepo se odmori, kako si i kanila. Okupaj se i vrati se oko sedam, tu negdje,

pa ćemo zajedno porazgovoriti s doktorom kad se vrati. Bit će sve dobro, srce. Ja sam ovdje, a oko mene su

doktori i sestre. Oni tvrde da mu je stanje stabilno.

— Umirem od straha — reĉe ona.

Otvori pipu, skine se i uĊe u kadu. Brzo se opere i obriše, ĉak nije ni glavu oprala. Odjene ĉisto rublje, vunene

hlaĉe i vestu. Ode u dnevni boravak, gdje je pas pogleda i još jednom mlatne repom po podu. Kad je pošla prema

autu, baš se poĉelo daniti.

Uveze kola u bolniĉko parkiralište i nade slobodno mjesto nedaleko od glavnog ulaza. Nekako se mutno osjećala

odgovornom za ono što se dogodilo njenu djetetu. Zaokupile je misli o onoj crnućknj obitelji. Zapamtila jo

Frunklinovo imo i stol krcat

KATEDRALA

69

zamorima hamburgera i tinejdţericu koja je piljila u nju i uvlaĉila dim cigarete. "Nemoj imati djece!" obratila se

djevojĉinu liku dok je ulazila na glavni ulaz bolnice. "Nemoj, za miloga Boga!"

Uspne se liftom na drugi kat zajedno sa dvije bolniĉarke koje su upravo išle na posao. Bila je srijeda ujutro,

nekoliko minuta prije sedam. Ukazala se ploĉica za doktora Madisona kad se vrata lifta raširiše na drugom katu.

Ona iziĊe iza bolniĉarki, koje se uputiše u drugom smjeru i nastaviše razgovor u kojem ih je ona omela ušavši u

lift. Uputi se hodnikom prema maloj niši u kojoj je ĉekala ona crnaĉka obitelj. Njih više nije bilo, ali su stolci bili

tako raštrkani te se ĉinilo da su ih ljudi ĉasak prije na brzinu napustili. Daska stolića još je bila krcata istim onim

ĉašama i papirima, pepeljara puna cigaretnih opušaka.

Ona zastane kraj bolniĉarske sobe. Sestra je stajala za tezgom, ĉešljala se i zijevala.

— Noćas je u kirurgiji bio neki mladi crnac — napomene Ann. — Zove se Franklin. Obitelj mu je bila u

ĉekaonici. Htjela bih se raspitati o njegovu stanju.

Medicinska sestra koja je sjedila za tezgom podiţe pogled s ploĉe pred sobom. Telefon zazuji i ona podigne

slušalicu, ali ne skine pogleda s Ann.

— Preminuo je — reĉe sestra za tezgom. Bolniĉarka je sve-jednako motrila Ann. — Jeste li vi prijateljica obitelji

ili tako nešto?

— Noćas sam upoznala tu obitelj — pojasni Ann — I moj je nin u bolnici. Bojim se daje u šoku. Ne znamo

toĉno stoje posrijedi. Samo me zanimalo kako je Franklin, to je sve. Hvala. — Ona proslijedi hodnikom.

Razjapiše se vrata lifta iste boje kao i

,zidovi, i izmoţdeni ćelavac u bijelim hlaĉama i bijelim platnenim cipelama izgura iz lifta teška kolica. Noćas

nije primijetila ova vrata. Ĉovjek izgura kolica na hodnik i stane pred sobom najbliţom liftu i promotri ploĉu s

rasporedom. Onda posegne za pla-ilnjem i izvadi ga iz kolica. Lagano pokuca na vrata i uĊe u sobu. < )HJ(itil;i

je neugodan vonj tople hrane dok je prolazila mimo ko-licn. Poţurila jo dalje ne osvrćući se ni na jednu

bolniĉarku i raz-(Irljila vrata djeĉjog odjela.70

Raymond Carver

Howard je stajao pred prozorom, s rukama na leĊima. Okrenuo se kad je ušla.

— Kako mu je? — upita ga. Ispusti torbicu na pod pokraj ,. noćnog ormarića. Ĉinilo joj se da je dugo izbivala.

Dotakne djeĉaku lice. — Howarde?

— Doktor Francis je maloprije bio ovdje — reĉe Howard. Ona ga paţljivo promotri. Kao da su mu se ramena

malo skupila.

— Ja sam mislila da ga jutros neće biti do osam sati — brzo će ona.

— Bio je s još jednim doktorom. Neurologom.

— Neurologom? — priupita ona. ■ Howard klimne glavom. Ramena su mu se

skupljala, vidjela

je-

— I što kaţu, Howarde? Za ime Boţje, što kaţu? O ĉemu je

rijeĉ?

— Kaţu da će ga odvesti dolje i napraviti još nekoliko testova. Misle da će ga operirati. Dušo, operirat će ga. Ne

mogu ustanoviti zašto se ne budi. Nije to samo šok ni potres mozga, toliko im je zasad jasno. Naprsla je lubanja,

i misle da je to nekako povezano. Zato će ga operirati. Htio sam te nazvati, ali si vjerojatno baš krenula od kuće.

— Za ime Boţje — reĉe ona. — Joj, pa to je grozno, Howar-de, grozno! — uhvati ga za ruke.

— Gle! — usklikne Hovvard. — Scottv! Gle, Ann! — okrene je prema krevetu.

Djeĉak je otvorio oĉi i opet ih sklopio. Ponovo ih otvori. Na tren je zurio pravo preda se, a onda je malo skrenuo

pogled na Howarda i Ann, pa mu je pogled ponovo odlutao.

— Scottv — izusti mati i primakne se krevetu.

— Bok, Scott — reĉe otac. — Bok, sine!

Nagnuli su se nad krevet. Howard uze djeĉakovu ruku u svoje, poĉne je gladiti i stiskati. Ann se nagne nad

djeĉaka i nekoliko ga puta poljubi u ĉelo. Poloţi mu ruke na oba obraza.— Scottv, dušo, ovdje hu ti mama i tata

— reĉe ona. — Scottv?

Djećak ih pogleda ali niĉim no pokaza da ih poznaje. Onda otvori usta, oĉi 11111 puniufto i nklopiše se, te zatuli

dok je god

KATEDRALA

71?

imao zraka u plućima. Lice mu se tad nekako smiri i smekša. Usnice mu se razmaknuše dok mu je dah polako

izlazio kroz stisnute zube.

Lijeĉnici to proglasiše skrivenom okluzijom i rekoše da se to dogaĊa jednom u milijun sluĉajeva. Moţda su ga,

da je nekako prije otkriveno i da je odmah operiran, mogli spasiti. Ali po svoj prilici ne bi. U svakom sluĉaju, što

bi uopće još traţili? Ništa nisu pokazivali ni nalazi ni rendgenske snimke.

Doktor Francis bio je zgromljen.

— Nemate pojma kako se uţasno osjećam. Ne mogu vam reći koliko mije ţao — rekao je i odveo ih u lijeĉniĉki

salon. Tu je jedan lijeĉnik sjedio na stolcu a noge prebacio preko naslona drugoga stolca i gledao ranu jutarnju

emisiju na TV. Nosio je zelenu sobnu radnu kutu, široke zelene hlaĉe i zelenu bluzu, a zelena mu kapa skrivala

kosu na glavi. Pogledao je Howarda i Ann, a onda je promotrio doktora Francisa. Ustao je, iskljuĉio telku i izišao

iz sobe. Doktor Francis dovede Ann do kauĉa, sjedne uz nju i pokuša je tiho tješiti. U jednom trenu nagne se i

zagrli je. Osjećala je kako mu se prsa ravnomjerno diţu i spuštaju na njenu ramenu. Drţala je oĉi otvorene i

puštala da je grli. Hovvard ode u kupaonicu ali ostavi vrata otvorena. Poslije uţasnog nastupa plaĉa, pusti vodu

iz slavine i umije se. Onda iziĊe i sjedne za stolić s telefonom. Zagleda se u telefon, kao da ne zna što bi prije.

Okrene nekoliko brojeva. Napokon se i doktor Francis lati telefona.

— Mogu li vam u ovom ĉasu ĉime pomoći? — upita ih.

Howard zavrti glavom. Ann je buljila u doktora Francisa, l\ao da ne shvaća o ĉemu govori.

Lijeĉnik ih isprati do glavnog ulaza. Ljudi su ulazili u bolni-iu i izlazili iz nje. Bilo je jedanaest sati. Ann je bila

svjesna kako polako, gotovo neodluĉno, pomiĉe noge. Doktor Francis ih je izveo kad se njoj ĉinilo da još moraju

ostati, kad je bilo više nego pol.robno da još ostanu. Zapiljila se u parkiralište, okrenula se da pogleda bolniĉki

ulaz. Zavrtjela je glavom.

Ne, ne — rekla je. — Ne mogu ga ostaviti ovdje, ne mogu. ■ Slušala je samu aebe što govori, i pomislila kako

nije pošteno72

Raymond Carver

da joj jedino padaju na pamet rijeĉi koje se ĉuju u TV-emisijima kad ljude pogodi naprasna i iznenadna smrt.

Htjela je izreći vlastite rijeĉi. — Ne — reĉe i, tko zna zašto, slika crnkinjine glave kako poĉiva na ţeninu

ramenu, doĊe joj u sjećanje. — Ne — ponovi.

— Po podne ću ponovo razgovarati s vama — obrati se lijeĉnik Howardu. — Još mnogo toga treba uraditi,

mnogo toga treba objasniti na obostrano zadovoljstvo. Mnogo toga treba protuma- / ĉiti.

. , ,: ,

— Autopsijom — reĉe Howard. :;=,;-';;; , ; Doktor Francis klimne glavom.,

:

— Shvaćam — sloţi se Howard. Zatim dometne: — Joj, Gospode Boţe! Ne, ja to ne shvaćam, doktore. Ne

mogu, ne prihvaćam. Jednostavno ne mogu.

Doktor Francis stavi Howardu ruku oko ramena.

— Zao mi je. Za miloga Boga, strašno mi je ţao.

Pusti Howardova ramena i pruţi mu ruku. Howard mu pogleda ruku. Doktor Francis još jednom zagrli Ann.

Ĉinilo se da je prepun dobrote koju ona ne razumije. Poloţila mu je glavu na rame, ali su joj oĉi ostale otvorene.

Neprestano je buljila u bolnicu. Kad su izlazili s parkirališta, osvrnula se na bolnicu.

Kod kuće je sjedila na kauĉu s rukama u dţepu ogrtaĉa. Ho-ward zatvori vrata djeĉje sobe. Ukljuĉi aparat za

kavu i nade neku praznu kutiju. Odluĉio je pokupiti nekoliko djeĉakovih stvari koje su leţale uokolo po dnevnoj

sobi. Ali je umjesto toga sjedio uz nju na kauĉu, odgurnuo kutiju u stranu, nagnuo se naprijed i poloţio ruke

meĊu koljena. Rasplakao se. Uzela mu je ruku u krilo i tapšala ga po ramenu. — Više ga nema — reĉe ona.

Tapša-la ga je po ramenu. Mimo jecaja, ĉula je kako sprava za kavu pisti u sobi. — Tako, tako — njeţno će ona.

— Howarde, nema ga više. Nema ga više i sad se moramo na to naviknuti. Da budemo sami.

Domalo Howard u.stane i poĉne besmisleno nosati kutiju po sobi no stavljajući ništa u nju. Samo jg skupljao

trnke stvarĉice s kraja ka ura. ()na je .svejednako .sjedila s rukuma u dţopu. I lovvnnl

KATEDRALA

73

odloţi kutiju i donese kavu u dnevnu sobu. Zatim Ann nazove rodbinu. Poslije svakog poziva i odgovora s druge

strane, promrsila bi nekoliko rijeĉi i ĉasak još plakala. Onda bi odmjerenim glasom objasnila što se dogodilo i

obavijestila ih o pripremama. Howard odnese kutiju u garaţu, gdje ugleda djeĉakov bicikl. Spusti kutiju i i

sjedne na pod pokraj bicikla. Nespretno podigne bicikl tako da ga nasloni na prsa. Drţao gaje u zraku, a gumena

mu se pedala zabila u prsa. Zavrti kotaĉ.

Ann spusti slušalicu postoje porazgovarala sa sestrom. Traţila je drugi broj kad telefon zazvoni. Podigne

slušalicu ĉim prvi put zazvoni.

— Halo —javi se i nešto zaĉuje u pozadini, neko drndanje. — Halo — ponovi. — Za miloga Boga — izusti ona.

— Tko je to? Što ţelite?

— Vaš Scottv, tu vam je — reĉe muškarac. — Jeste li ga zaboravili?

— Pokvarena mrcino! — prodere se ona u slušalicu. — Kako ti to pada na pamet, kurvin sine?

— Scottv — nastavi muškarac. — Jeste li zaboravili Sco-ttyja?

Ĉovjek prekine vezu.

Howard je ĉuo viku, a kad se vratio u sobu, zatekao ju je kako plaĉe, s glavom u rukama. Uzme slušalicu i zaĉuje

signal daje linija slobodna.

Mnogo kasnije, malo prije ponoći, kad su već obavili mnoge pripreme, telefon ponovo zazvoni.

— Javi se ti — reĉe ona. — Znam da je to on, Howarde. — Sjedili su za kuhinjskim stolom, za kavom. Howard

je uz kavu div.ao ĉašicu viskija. Javi se kad treći put zazvoni telefon.

— Halo — reĉe. — Tko je? Halo! Halo! — Veza se prekine. — Spustio je slušalicu — reĉe Howard. — Tko je,

daje.

-- To je on — pojasni ona. — Onaj gad. Najradije bih ga ubila — dometne. — Najradije bih ga ustrijelila i

gledala kako se I izu ona će.

Ann, za imu Boţjo! — reĉe on.74

Raymond Carver

— Jesi li još nešto ĉuo? U pozadini? Buku, mašinu, drndanje?

— Zapravo, ništa. Ništa sliĉno — odvrati on. — Nije bilo ,( vremena. Mislim da sam ĉuo glazbu s radija. Bio je

upaljen radio, toliko znam. Nemam pojma što se dogaĊa — zakljuĉi.

Ona zavrti glavom.

— Kad bih ga, kad bih ga samo mogla uloviti! — Onda joj :.'. sine. Shvatila je tko je posrijedi. Scottv, torta,

telefonski broj. ■ : Odgurne stolac od stola i ustane. — Vozi me u trgovaĉki centar . — zapovjedi mu. —

Howarde.

— Što kaţeš? ':

— U trgovaĉki centar. Ja znam, tko to zivka. Znam tko je to. To je pekar, onaj kurvin sin pekar, Howarde. Kod

njega sam naruĉila tortu za Scottvjev roĊendan. To on zove. On ima naš broj i stalno nas zivka. Da nas gnjavi

zbog torte. Pekar, gad.

Odvezli su se u trgovaĉki centar. Nebo je bilo vedro i zvijezde su sjale. Bilo je hladno i ukljuĉili su grijanje u

autu. Parkirali se pred pekarnicom. Sve su trgovine i lokali bili zatvoreni, ali je na drugom kraju parkirališta,

pred kinom, bilo automobila. Prozori pekarnice bijahu zamraĉeni ali kad proviriše kroz izlog, vidjeli su svjetlo u

straţnjoj sobi i krupnog muškarca, u pregaĉi, kako ulazi i izlazi u bijelu, jednoliĉnu rasvjetu. Kroz izlog je vi-

djela kutije za robu i nekoliko stolića sa stolcima. Pokuša otvoriti vrata. Ako ih je i ĉuo, pekar nije davao nikakva

znaka. Nije gledao u njihovu smjeru.

ObiĊoše pekarnicu i parkiraše se. IziĊoše iz auta. Osvijetljeni prozor bio je previsok da bi mogli vidjeti unutra.

Na natpisu je, kraj straţnjega ulaza, pisalo: Skladište pekarnice, primanje narudţbi. Ĉula ja kako unutra tiho

svira radio i nešto škripi: kao da se izvlaĉe vrata peći.

Pokuca na vrata i priĉeka. Onda pokuca jaĉe. Radio se ugasi. Sad se jasno ĉulo struganje, kao kad izvuĉeš i opet

uguraš ladicu.

Netko otkljuĉa i otvori vrata. Pekar je stajao na svjetlu i

buljio u njih.

—- Viši1 ne radimo — reĉe. — Što hoćete u ovo doba? Ponoć je, Ha nisi.c ninziln pijani?

KATEDRALA

75

Ona stupi na svjetlo koje je padalo kroz otvorena vrata. On zatrepće teškim kapcima i prepoznaje.

— To ste vi — reĉe.

— To sam ja — odvrati ona. — Scottvjeva majka. A ovo je Scottvjev otac. Mi bismo ušli.

Pekar reĉe: — Sad radim. Imam posla.

Ona svejedno uĊe. Howard za njom. Pekar ustukne.

— Ovdje miriše po pekari. Je 1' da ovdje miriše po pekari, Howarde?

— Što vi ţelite? — upita pekar. — Moţda ste došli po svoju tortu? Tako je, odluĉili ste ipak doći po svoju tortu.

Zar niste vi naruĉili tortu?

— Prepametni ste vi za pekara — reĉe ona. — Howarde, to je ĉovjek koji nas zivka. — Stisne pesti i bijesno ga

pogleda. U njoj je buknuo plamen, srdţba zbog koje joj se uĉini daje krupnija nego što jest, snaţnija od svih ovih

muškaraca.

— Samo ĉasak — reĉe pekar. — Hoćete tu svoju tri dana staru tortu? Je 1' tako? Neću se svaĊati s vama,

gospoĊo. Eno vam leţi tamo, malo je suha. Dajem vam je za pola dogovorene cijene. Dakle, hoćete lije? Moţete

je uzeti. Meni više ne treba, nikome ne treba. Mene stoji vremena i novca da napravim takvu tortu. Ako je

hoćete, dobro, ako nećete, opet dobro. Ja moram natrag na posao. — Pogleda ih i zavrti jezikom za zubima.

— Ima tih torti — izusti ona. Znala je da vlada sobom, onim što u njoj buja. Bila je mirna.

— GospoĊo, ja ovdje radim ĉetrnaest sati dnevno da zaradim za ţivot — reĉe pekar i obriše ruke o pregaĉu. —

Radim od jutra do mraka, ovdje unutra, da sastavim kraj s krajem. — Na Anninu licu sijevne izraz od kojega

pekar ustukne i reĉe: — Samo mirno! — Posegne pod tezgu, desnicom izvadi valjak za tijesto i poĉne njime

lupkati po drugom dlanu. — 'Oćete tu tortu ili nećete? Ja moram natrag na posao. Pekari rade noću — ponovi.

(>ći mu bijahu sitne, zlobne, kako joj se uĉinilo, nekako izgubljene u maljama oko obraza. Vrat mu opretilio od

sala.

Znam ja da pekari rade noću — reĉe Ann. — Oni i nazivaju noći i 11«l<'fonom. Mrcino proklota!76

Raymond Carver

Pekar je i dalje lupkao valjkom po dlanu. Pogleda Howar-da. — Samo polako, polako! — dobaci on Howardu.

— Menije sin umro — reĉe ona hladno, mirno i konaĉno. — U ponedjeljak gaje ujutro srušio auto. Bili smo uz

njega do smrti. Samo, jasno, vi to niste morali znati, je 1' tako? Ne mogu pekari sve znati, je 1' da, gospodine

pekaru? Ali on je umro, on je umro, mrcino! — Iznenadno kao što je bujao u njoj, bijes je splasnuo, zamijenilo

ga nešto drugo, vrtoglavica nalik na muĉninu. Ona se nasloni na stol, posut brašnom, stavi ruke na lice i rasplaĉe

se, a ramena joj se zaljuljaju amo-tamo. — To nije pošteno — izusti ona. — To nije pošteno.

Howard poloţi ruku na na njena kriţa i promotri pekara.

— Sram vas bilo — reĉe mu Howard. — Sramota!

Pekar odloţi valjak natrag na tezgu. Odveţe pregaĉu i baci je na tezgu. Pogleda ih i lagano zavrti glavom. Izvuĉe

stolicu ispod kartaškog stolića na kojem je bilo mnogo papira i narudţbenica, raĉunski stroj i telefonska knjiga.

— Sjedite, molim vas— ponudi im. — Samo da vam dam stolicu — obrati se on Howardu. — Dajte, sjedite,

molim vas! — Pekar ode u prednji dio pekare i donese dva mala, ţeljezna stolca. — Molim vas, ljudi, sjedite!

Ann obriše oĉi i pogleda pekara.

— Ja sam vas htjela ubiti — reĉe. — Htjela sam da vas nema.

Pekar im poĉisti stol. Odgurne stroj u stranu, zajedno s hrpama notesa i narudţbenica. Gurne telefonsku knjigu

na pod, gdje ona tupo bubne. Howard i Ann sjedoše i primaknuše stolce stolu. Sjedne i pekar.

— Ne mogu vam reći koliko mije ţao — nalakti se pekar na stol. — Bog mi je svjedok koliko mi je ţao. Slušajte

me! Ja sam obiĉan pekar. Ne pravim se da sam što drugo. Moţda sam jednom, moţda sam prije mnogo godina,

bio drukĉiji ĉovjek. Zaboravio sam, nisam više siguran. Ali više nisam što sam bio. To me ne ispriĉava za ono

što sam uĉinio, znam. Ali mije strašno ţao. Ţao mije zbog vašega sina, a i zbog toga koliko sam sudjelovao u to-

me — izgovori pekar. Poloţi ruke na slol i izvrne ih da pokaţe dlanove. — Ja noniam djeco, tako da sa ino

slutim kako ho vi osjećate.

KATEDRALA

77

Mogu vam samo reći da mije ţao — proslijedi pekar. — Nisam ja zao ĉovjek, bar mislim da nisam. Nisam gad,

kako ste mi rekli na telefonu. Morate shvatiti da, kad se ovako nešto dogodi, ja ne znam, bome, kako bih se više

ponašao. Molim vas — nastavi ĉovjek — recite mi, moţete li mi vi, u svom srcu, oprostiti?

Bilo je vruće u pekarnici. Howard ustane sa stolca i skine ogrtaĉ. Pomogne i Ann skinuti njezin. Pekar ih neko

vrijeme gledaše, zatim klimne glavom i ustane od stola. Ode do peći i iskljuĉi neke utikaĉe. NaĊe šalice i nalije

kavu iz elektriĉnoga stroja. Stavi na stol tetrapak vrhnja i zdjelicu šećera.

— Vjerojatno morate nešto prigristi — reĉe pekar. — Nadam se da ćete pojesti nekoliko mojih toplih kiflica.

Morate jesti da se odrţite. U ovakvom je sluĉaju klopa vaţna sitnica — zakljuĉi.

On im posluţi vruće cimetne kiflice ravno iz peći, glazura se na njima još nije bila ni skorila. Stavi na stol

maslac i noţeve da ih namazu. Zatim pekar sjedne za stol s njima. Popriĉeka. Priĉeka da svako uzme kiflu s

tanjura pa i sam poĉne jesti.

— Dobro je nešto pojesti — napomene on gledajući ih.— Ima još. Jedite. Jedite koliko vam drago. Ovdje ima

kiflica više nego u cijelom svijetu.

Jeli su kifle i pili kavu. Ann je odjednom ogladnjela, a kiflice bijahu vruće i slatke. Pojede ih tri, što se svidi

pekaru. Onda on razveze. Paţljivo su ga slušali. Iako ih je muĉila glad i tjeskoba, slušali su što im pekar govori.

Zaklimali su glavom kad poĉne govoriti o samoći, o sumnjama i manama koje su ga skolile u srednjoj dobi.

Pojasnio im je što u tim godinama znaĉi biti bez djece. Kad se smjenjuju dani s neprestano punim i praznim

pećima. Koliko je hrane spravio za domaće zabave i proslave! Pedalj debele glazure. Sitni vjenĉani parovi

slijepljeni u torte. Stotine takvih, ma kakvi, sad već i tisu-f'c! RoĊendani. Zamislite samo sve one upaljene

svijeće. Ima pravo zanimanje. Sreća da nije cvjećar. Bolje je hraniti ljude. Ipak kruh miriše bolje od cvijeća.

— Pomirišite ovo — reĉe pekar lomeći tamnu štrucu. — Ovo Mi teţak ali bogat kruh. — Pomirisali su ga, a

onda ih je natjerao78

Raymond Carver

da ga kušaju. Imao je okus po melasi i neoljuštenu zrnju. Slušali su ga. Jeli su koliko su mogli. Gutali su crni

kruh. Reklo bi se da zora puca ispod rascvjetanih pladnjeva svjetla. Priĉali su do praskozorja, visoka, blijeda

svjetlost osvajala prozore, a oni nisu ni pomišljali da odu.

Vitamini

Ja sam imao posao a Patti nije. Noću sam nekoliko sati radio za bolnicu. Bio je to nikakav posao. Smuljao bih

neki poslić, upisao osam sati na kartu i otišao sa sestrama na piće.

Ubrzo je i Patti htjela posao. Rekla je da joj treba posao iz poštovanja prema samoj sebi. Tako je od vrata do

vrata prodavala multi-vitamine.

Neko je vrijeme bila samo još jedna od djevojaka koje od kuće do kuće, u nepoznatoj ĉetvrti, kucaju na vrata. Ali

se brzo snašla. Bila je bistra i odlikašica u školi. Imala je nešto osobno. Ubrzo je na poslu uznapredovala.

Djevojke, koje nisu tako zapelo, radile su pod njom. Ubrzo je imala svoju grupicu i mali ured u prodajnom

centru. A djevojke, koje su za nju radile, neprestano mu se mijenjale. Neke su odlazile za dan-dva — gdjekad za

koji hm!.. AH su ponekad djevojke dobro ulazile u posao. Znale su pro-(liivnti vitamine. Te su se djevojke

drţale Patti. One bijahu je-ztfru okipe. Samo što je bilo i djevojaka koje nisu znale utopiti vitamine.80

Raymond Caruer

Djevojke koje nisu ulazile u posao, odmah su ga napuštale. Nije im išao posao od ruke. Ako su imale telefon,

odmah bi odloţile slušalicu. Nisu otvarale vrata kad bi tko pozvonio. Patti je takve neuspjehe uzimala k srcu, kao

da su takve djevojke nove obraćenice koje su zabludjele. Smatrala je sebe krivom. Ali bi se izvukla. Bilo ih je

previše da se ne bi izvukla.

Gdjekad bi se djevojka sledila i nije mogla ni pozvoniti na vrata. Ili bi se pojavila na vratima, ali joj se nešto

dogodilo s glasom. Ili bi pozdrav pomiješala s neĉim što je trebalo reći tek kad uĊe unutra. Takva bi djevojka

odluĉila spakirati stvari, uzeti torbu s uzorcima, zbrisati do auta i ĉekati dok Patti i ostale obave posao. Odrţale

bi sastanak. I onda bi se sve vratile u ured. Govorile bi da se priberu: — Kad poĊe teško, nastavi teško. — Ili: —

Uĉini što treba, pa će se i dogoditi što treba. — Tako su govorile.

Ponekad bi maĉka jednostavno nestala s poprišta, s uzorcima i svime. Stopirala bi do grada i otišla zauvijek.

Alije uvijek bilo djevojaka koje bije zamijenile. Maĉke su u to vrijeme dolazile i odlazile. Patti je imala popis.

Svakih nekoliko tjedana objavila bi oglas u novinama Uštedi penny. Nastupile bi nove djevojke i poĉele nove

vjeţbe. Curama nije bilo kraja.

Jezgru su grupe saĉinjavale Patti, Donna i Sheila. Patti je bila strašan komad. Donna i Sheila tek zgoĊušne. Jedne

A?eĉeri spomenuta Sheila izjavi Patti da joj je draţa od ikoga na svijetu. Patti mi je priopćila da joj je upravo

tako rekla. Patti je odvezla Sheilu kući, pa su sjedile ispred Sheiline kuće. Patti je rekla She-ili da i ona nju voli.

Patti prizna Sheili da ona voli sve svoje komade. Ali ne na naĉin na koji je mislila Sheila. Tada Sheila dotakne

Patti za dojku. Patti mi je rekla kako je uhvatila Sheilu za ruku i zadrţala je. Tvrdi da joj je rekla kako to kod nje

ne hoda. Kaţe da Sheila nije ni trepnula, samo je klimala glavom, drţala Patti za ruku, poljubila je i izišla iz auta.

Bilo je to o Boţiću. Vitaminski je biznis zapinjao, pa smo odluĉili prirediti zabavu da svima podignemo moral.

Tada se to ĉinilo dobrom idejom. Sheila ao prva nucugala i otpala. Spala je s noću, Hrušila se i .sate i .šuto nijo

ho budila. Ĉasak jo Htnjala nasred

KATEDRALA

81

dnevne sobe, tada joj se oĉi sklopiše, noge iskriviše i sruši se sa ĉašom u ruci. Ruka s pićem zvizne o stol za

kavu dok je padala. Inaĉe nije ispustila ni glasa. Piće iscuri na sag. Patti, ja i još netko odvukosmo je na straţnji

trijem, poloţismo na leţaj i nasto-jasmo pošto-poto zaboraviti na nju.

Svi se podnapismo i odosmo kući. Patti ode u krevet. Ja sam se htio odrţati na nogama, pa sam, uz piće, sjedio

za stolom do osvita. Onda s trijema uĊe Sheila i raspriĉa se. Govorila je kako ima takvu strašnu glavobolju kao

da joj tko zabija šiljke u mozak. Tvrdila je daje muĉi tako uţasna glavobolja da bi mogla poĉeti stalno škiljiti. I

bila je sigurna daje slomila mali prst. Pokazala mi gaje. Oĉito je porumenio. Rogoborila je što smo je pustili da

cijelu noć spava s lećama. Zanimalo ju je da li se tko brinuo o njoj. Prinijela je prst oĉima i ogledala ga. Vrtjela

je glavom. Odmakla je prst stoje dalje mogla i opet ga promatrala. Kao da nije mogla vjerovati da joj se noćas

toliko toga dogodilo. Lice joj na-teklo, kosa se raskuštrala. Pustila je hladnu vodu na prst.

— Joj, Boţe moj, joj — izustila je i rasplakala se nad slivnikom. Ali je noćas bila ozbiljno navalila na Patti,

pravim ljubavnim oĉitovanjem, a ja nisam imao razumijevanja za to.

Ja sam cugao viski s mlijekom i kriškom leda. Sheila se naslonila na sušnicu. Motrila me kroz uske proreze

oĉiju. Srknuo sam malo pića. Ništa nisam rekao. Ona je opet navalila priĉati kako se slabo osjeća. Tvrdila je da

joj treba lijeĉnik. Prijetila je da će probuditi Patti. Lupetala je da odlazi, da napušta drţavu i ide u Portland. Ali se

prvo mora oprostiti od Patti. Tupila je i dalje. Ţeljela je da je Patti, zbog njena prsta i oĉiju, odveze u bolnicu.

— Ja ću te odvesti — rekoh. Nisam ţelio, ali sam bio spreman.

— Hoću da me odveze Patti — reĉe Sheila.

Zdravom je rukom drţala zapešće bolesne ruke, mali prst bio joj je velik kao dţepna baterija.

— Osim toga, moramo razgovarati — reĉe. — Moram joj reći da idem u Portland. Moramo se oprostiti.

Ja ubacili:

— Ja ću joj roĉi umjesto tebi?. Ona još spava.82

Raymond Carver

Sheilu uhvati zloba.

— Mi smo prijateljice — reĉe. — Moram s njom razgovarati. Moram joj to sama reći.

Zavrtjeh glavom.

— Spava. Kaţem ti.

— Mi smo prijateljice i volimo se. Moram se s njom oprostiti. Krene da iziĊe iz kuhinje.

Poĉeh ustajati. Rekoh:

— Ja ću te odvesti.

— Ti si pijan. Nisi još ni prilegao u krevet. — Ponovo pogleda prst i reĉe: — K vragu, zašto mi se to moralo

dogoditi?

— Nisam toliko pijan da te ne bih mogao odvesti u bolnicu — rekoh.

— Neću se s tobom voziti — zaurla Sheila.

— Kako hoćeš. Ali nećeš probuditi Patti. Prokleta lezbaĉo!— zakljuĉih.

— Gade! — odbrusi ona.

To je rekla, pa napusti kuhinju i iziĊe na prednja vrata, ne svrativši u kupaonicu, ĉak se i ne umivši. Ustadoh i

pogledah kroz prozor. Odmicala je cestom prema Euclidu. Nitko drugi još nije bio na nogama. Bilo je prerano.

Dokrajĉili svoje piće i odluĉih smiješati još jedno.

Smiješao sam ga.

Poslije toga više nitko nije vidio Sheilu. Bar nitko od nas, vitaminskih ljudi. Otišla je u Aveniju Euclid i iz naših

ţivota.

Poslije me Patti upita:

— Što je bilo sa Sheilom? — A ja odgovorih:

— Otišla je u Portland.

Ja sam se palio na Donnu, drugu ĉlanicu naše jezgre. Na toj smo noćnoj zabavi ĉagali uz ploĉe Dukea

Ellingtona. Drţao sam je priliĉno ĉvrsto, mirisao joj kosu, spustio joj ruku duboko otra-gu dok sam je vodio po

sagu. Strašno je bilo cagali h njom. -Ja sam bio jedini frajer u društvu a bilo je Hodam komada, od kojih je

KATEDRALA

83

njih šest plesalo jedna s drugom. Bilo je sjajno makar se i osvrnuti po dnevnoj sobi.

Zatekao sam se u kuhinji kad Donna uĊe s praznom ĉašom u ruci. Naĉas smo ostali sami. Ovlaš sam je zagrlio.

Uzvratila mi je zagrljaj. Stajali smo u kuhinji i grlili se.

Napokon ona reĉe: — Nemoj. Ne sad.

Kad sam ĉuo: "Ne sad", zapalio sam se. Ĉinilo mi se da mije pala sjekira u med.

Sjedio sam za stolom i mislio o zagrljaju, kad uĊe Sheila sa svojim prstom.

Još sam razmišljao o Donni. Dokrajĉio sam piće. Podigao sam slušalicu i krenuo u spavaću sobu. Razodjenuh se

i zavukoh pokraj Patti. Neko sam vrijeme, sklupĉavši se, mirno leţao. Onda udoh u nju. Nije se probudila.

Poslije i ja sklopih oĉi.

Otvorih ih tek kasno poslije podne. Sam sam leţao u krevetu. Kiša je bubnjala po prozoru. Zašećereni je uštipak

leţao na Pattinu jastuku, a na noćnom ormariću stajala je ĉaša ustajale vode. Još sam bio pijan i ništa nisam

shvaćao. Znao sam da je nedjelja uoĉi Boţića. Ponovo usnuh, sve dok me ne razbudi Patti usisivaĉem. Ude u

spavaću sobu i raspita se za Sheilu. Tek sam joj tada objasnio, rekao da je otišla u Portland.

Prvoga ili drugog tjedna u novoj godini, Patti i ja smo pijuckali. Baš se bila vratila kući s posla. Nije bilo kasno,

ali je bilo mraĉno i kišno. Ja sam se spremao na posao za sat-dva. Ali prvo smo popili malo viskija i brbljali.

Patti je bila umorna. Bila je snuţdena i pila je treću ĉašu. Nitko nije kupovao vitamine. Ima-l;i je samo Donnu i

Pam, napola novu djevojku i kleptomanku. Razgovarali smo o stvarima kao stoje nepovoljno vrijeme i s koliko

se opomena za parkiranje moţeš izvući a da ništa ne platiš. < hi da razvezasmo o tome kako bismo mnogo bolje

prošli da smo ,;i' preselili u Arizonu, ili tamo negdje.

Smiješah nam još jedno piće. Pogledah kroz prozor. Arizona nije losa ideja.

1'nU.i i/.uuli:84

Rajmond Carver

— Vitamini. — Uze ĉašu i zavrti led u njoj. — Govna — kaza ona. — Naime, dok sam bila curica, to je bilo

posljednje ĉime sam mislila da ću se baviti u ţivotu. Isuse, nisam mislila da ću ikad doţivjeti da prodajem

vitamine. Da prodajem vitamine od vrata do vrata. To je izvan pameti. Od toga mi se mozak muti.

— Ni ja nisam, draga, ni pomišljao na to — rekoh.

— Tako je — reĉe ona. — Toĉno si rekao.

— Dušo.

— Ne zovi me dušo — odreza ona. — Ovo je gadno, brate. Nije lagan ovaj ţivot, kako ga god uzmeš.

Kao da se malo zamisli nad okqlnostima. Zavrti glavom. Onda ispije svoje piće. I dometne: — Ĉak i u snu

mislim na vitamine. Ne mogu predahnuti. Nema predaha. Ti bar moţeš ostaviti posao iza sebe. Kladim se da ga

ne sanjaš. Sigurna sam da ti ne sanjaš o nalaštenim podovima, ili gdje god se već motaš po centru. Kad se riješiš

te proklete adrese, ti o njoj ne sanjaš kad doĊeš doma, je 1' tako? — zaviĉe.

Rekoh — da se ne sjećam što sanjam. Moţda uopće ne sanjam. Kad se probudim, niĉega se ne sjećam.

Slegoh ramenima. Ne vodim raĉuna o onome što mije u glavi kad zaspim. Baš me briga!

— Sanjaš! — krikne Patti. — Ĉak i kad se ne sjećaš. Svatko sanja. Poludio bi kad ne bi sanjao. Ĉitala sam nešto

o tome. To ti je ventil. Ljudi sanjaju dok spavaju. Inaĉe polude. Ali kad ja sanjam, ja sanjam vitamine. Kuţiš o

ĉemu govorim? — Zapilji se u

mene.

— Da i ne — odvratih.

To nije bilo jednostavno pitanje.

— Ja se u snu razbacujem vitaminima — reĉe ona. — Danju i noću prodajem vitamine. Isuse, kakav ţivot! —

zakljuĉi.

Iskapi svoje piće.

— Kako se snalazi Pam?— upitah je. — Još uvijek krade? Htio sam da se okanimo te teme. Ali ništa mi drugo

nije padalo na pamet.

■— Sranje! - reĉe l'atti i zavrti glavom kako ja ni o ĉemu nemam pojma. Osluškivali smo kišu. Di^ne .svoju

ĉašu, ali je bila pm/na. Nitko ne kupuje vil.nmine Ka/em li, ('uješ li me?

KATEDRALA

85

Ustadoh da nam smiješam još jedno piće.

— Je 1' Donna što radi? — upitah. Ĉitao sam etiketu na boci i ĉekao.

Patti uzvrati:

— Prekjuĉer je nešto prodala. To je sve. Sve što smo mi zajedno napravile ovoga tjedna. Ne bi me ĉudilo da

dade otkaz. Ne bih joj zamjerila — reĉe Patti. — Na njenu bih mjestu dala otkaz. Ali, ako ona ode, što ću? Onda

sam opet na poĉetku. Ĉista ništica. Sredina je zime, cijela je drţava puna bolesnika a i nitko ne misli da mu treba

vitamina. I ja sam vraški bolesna.

— Nije ti dobro, dušo? — stavih pića na stol i sjedoh. Ona proslijedi kao da nisam ništa rekao. Moţda i nisam.

— Ja sam svoja jedina mušterija — reĉe ona. — Mislim da mi se od svih tih vitamina popravila koţa. Zar se tebi

moja koţa ne ĉini u redu? Moţeš li uzeti preveliku dozu vitamina? Ja ne mogu više, kao svaka normalna osoba,

uzeti ni najobiĉniji drek.

— Dušo — opet ću ja. Patti reĉe:

— Baš tebe briga uzimam lija vitamine. U tome je štos. Danas mi je po kiši odletio brisaĉ. Skoro sam se

stumbala. Bilo je tako blizu.

Nastavismo piti i priĉati dok meni nije došlo vrijeme da poĊem na posao. Patti reĉe da će se ona kiseliti u kadi

ako odmah ne zaspi. — Ja spavam stojećki — pojasni mi i doda: — Vitamini. Ništa drugo. — Obazre se po

kuhinji. Promotri svoju praznu ĉašu. Bila je pijana. Alije pustila daje poljubim. Onda ja odoh na posao.

Poslije posla sam odlazio u jedan lokal. Isprva sam onamo svraćao radi glazbe i zato što sam mogao popiti piće i

poslije faj-runta. Lokal se zvao Off-Broadway. Bila je to šljakerska birtija u šljakerskom kraju. Vodio ju je

šljaker po imenu Khaki. Ljudi bi svratili kad se drugdje više nije toĉilo. Naruĉili bi kućni specijalitet, RC kolu s

uštrckom viskija — ili bi jednostavno, pod ogrta-' cm, donijeli vlastiti alkohol, naruĉili kolu i sami sebi smiješali

pi-<■'■. Glii/.benici bi došli kad je krkljanac, a pijanci, koji su nastavljali86

Rajmond Carver

piti, pristizali su na cugu i slušali mjuzu. Gjekad se i ĉagalo. Ali uglavnom se sjedilo, cugalo i slušalo.

Gdjekad bi šljaker zviznuo šljakera bocom po glavi. Jednom se prepriĉavalo kako je netko krenuo za nekim u

muški zahod i prerezao mu vrat dok su ĉovjeku bile zauzete ruke jer je pišao. Ali ja nisam nikada vidio nikakve

guţve. Ništa što Khaki ne bi mogao svladati. Khaki je bio krupan šljaker ćelave glave koja je sablasno svijetlila

pod neonskom rasvjetom.Nosio je havajske košulje koje su mu visile preko hlaĉa. Mislim daje nešto nosio za

pašom, bar batinu, moţda. Kad bi tko prevršio mjeru, Khaki bi se stvorio gdje je gusto. Poloţio bi svoju ruĉetinu

momku na rame, rekao rijeĉ-dvije i to bi bilo sve. Zalazio sam onamo mjesece i mjesece. Bilo mi je drago kad bi

mi on rekao nešto kao: — Kako si veĉeras, kompić? — Ili: — Kompić, nisam te već dugo vidio.

Na naš sam spoj poveo Donnu u Off-Broadway. To je bio naš jedini sudar.

Napustio sam bolnicu odmah poslije ponoći. Razvedrilo se i zvijezde su sjale. Još mi je zujalo od viskija koji

sam sljustio s Patti. Ali još sam mislio na putu kući trgnuti jednu na brzinu Donnina su kola bila parkirana pokraj

mojih, a Donna je bila u kolima. Sjetio sam se kuhinjskoga zagrljaja. "Ne sada!" rekla je onda.

Ona spusti prozor i otrese pepeo sa cigarete.

— Nije mi se spavalo — reĉe. — Nešto mi se vrzmalo po glavi i nisam mogla zaspati.

Rekao sam:

— Donna. Bok, drago mi jevŠto te vidim, Donna.

— Ne znam koji mi je vrag — reĉe ona.

— Hoćeš da odemo nekud nešto popiti? — upitah je.

— Patti mi je prijateljica — napomene ona.

— I meni je prijateljica — dobacih, i dometnuh: — Idemo tamo.

— Samo toliko da znaš — reĉe on;i.

— To ti jo tukiiv lotosi. Za šljakere pojasnili. - Svira mju-zn. Moţemo noAto popiti, malo slušnti nh^lHi,

KATEDRALA

87

— Odvest ćeš me? Sloţih se:

— Prebacit ću te.

upita me Donna.

Ona odmah okrene na vitamine. Vitamini idu nizbrdo, vitamini nisu na cijeni. Nema više trţišta za vitamine.

Reĉe mi: — Nije mi drago što ću to morati uĉiniti Patti. Ona mije najbolja prijateljica, i nastojala nam je srediti

stvari. Ali ću je moţda morati ostaviti. To neka ostane meĊu nama. Zakuni se! Jer ja moram klopati. Platiti

stanarinu. Trebaju mi nove cipele i novi kaput. Vitamini mi to ne jamĉe — ustvrdi Donna. — Mislim da vitamini

više nisu u igri. Ništa još nisam rekla Patti. Velim, još uvijek o tome samo razmišljam.

Donna mi poloţi ruku uz nogu. Uhvatih je i stisnuh joj prste. Uzvrati stiskom. Onda povuĉe ruku i utisne upaljaĉ.

Kad pripali cigaretu, vrati ruku.

— Najstrašnije je što moram ostaviti Patti na cjedilu. Kuţiš

0 ĉemu govorim? Mi smo bile grupa. — Pruţi mi svoju cigaretu. — Znam da je druga vrsta — reĉe mi — ali

kušaj je, samo naprijed!

Uvezoh u parkiralište Off-BrodMwaya. Tri su se šljakera naslonila na stari Chrvsler s napuklim vjetrobanom.

Samo se naslonili i dodavali bocu u vrećici. Promatrali su nas. IziĊoh iz kola

1 obiĊoh ih da otvorim Donni vrata. Provjerih da li su vrata zatvorena, pruţih joj ruku i uputismo smo se na

ulicu. Šljakeri su nas motrili.

Napomenuh:

— Ne misliš se valjda preseliti u Portland? Hodali smo ploĉnikom. Uhvatio sam je oko struka.

— Nemam pojma o Portlandu. Nikada mi nije Portland padao na pamet.

Prednji je dio Off-Broadwaya bio nalik na obiĉnu kavanu ili krĉmu. Nekoliko je šljakera sjedilo za šankom, a

drugi su kopali po tanjurima s hranom na crvenom linoleumu. Prošli smo kroz k;iv;inu i ušli u straţnju sobu. Tu

je bio velik šank sa separeima uza zid, a još dublje otraga postolje za glazbenike. Ispred posto-lj;i bio jo toboţe

prostor z;i ples. Kafići i barovi još su sluţili piće,88

Rajmond Carver

pa gosti još nisu bili navalili u velikom broju. Pridrţao sam Do-nni ogrtaĉ. Izabrali smo separe i stavili cigarete

na stol. Pristupi ,"■ nam šljakerska konobarica koja se zvala Hannah. Pogleda Do-nnu. Naruĉih vojake kole i

odluĉih se dobro osjećati.

Kad doĊe piće i ja ga platih, gucnusmo i'poĉesmo se grliti. Ustrajali smo neko vrijeme u tome, stišćući se,

mazeći se i ljubeći u lice.-Svaki bi tren Donna zastala i uzmakla, lagano me odgurnula i potom me drţala za

zapešća. Buljila mi je u oĉi. Onda bi polako sklopila oĉi i ponovo bismo se ljubili. Ubrzo se lokal poĉe puniti.

Prestali smo se ljubiti. Ali sam joj još drţao ruku oko struka. Stavila mi je prste na koljeno. Dva šljakerska

trubaĉa i bijeli bubnjar poĉeše nešto izvoditi. Odluĉio sam da Donna i ja naruĉimo još po piće i poslušamo

svirku. Na kraju ćemo se pokupiti u jpijen stan i obaviti stvar. : ■ ^

Od Hannah sam naruĉio još dva pića kad nam, s još jednim šljakerom, pristupi šljaker po imenu Benny. Taj je

krupni momak imao crvene oĉice i nosio trodjelno prugasto odijelo. Bio je to krupan i skockan šljaker. Nosio je

ruţiĉastu košulju, kravatu; ogrtaĉ, meki šešir — sve kako se šika.

— Ĉovac, kako si mi? — priupita me Benny. i v >" Pruţi mi ruku za bratski stisak. Benny se i ja

upustismo u

"•"■razgovor. Znao je da ja volim glazbu, pa kad srno1 obojica bili u lokalu, pristupao mije da porazgovaramo.

Volio je priĉati o Joh-nnyju Hodgesu, i o tome kako je pratio Johnnvja na saksu. Kazao bi, recimo: "Kad smo

Johnny i ja nastupali u Mason Citvju..."

— Bok, Benny — rekoh.

— Volio bih da uooznaš Nelsona — napomene on. — Danas se baš vratio iz Vijetnama. Jutros. Došao je

poslušati dobru mju-zu. U koferu je ponio plesne cipele — Benny pogleda Nelsona i klimne mu. — Ovo je

Nelson.

Ja sam pogledao Nelsonove usiajene cipele, a zatim i Nelsona: Vidjelo se da me pokušava nekamo smjestiti.

Prouĉavao me. Onda razvuĉe usta u osmijeh kojim pokaţe zube.

— Ovo je Donna — ubacih. — Donna, ovo je Benny. Ovo je Nelson. Nolsono, ovo je Donna. ^

— Bok, rntt&kn rero Nrl.son a Đonim odmah uzvrati:

KATEDRALA

89

— Bok i tebi, Nelson. Bok, Benny!

— Moţemo li unutra da vam se prikljuĉimo, ljudi? —; nabaci Benny. — Moţe?

— Jasno — ^.oţihseja. ■-'" ■

Ali bilo mije ţao što se nisam »egdje drugdje smjestio.

— Nećemo dugo ostati — pri£ omenuh. — Samo da popijemo piće, i zbogom.

— Kuţim, ĉovac — odvrati Benny i sjede nasuprot meni kad se i Nelson spusti u naš separe. — Svoje obaviš i

giljaš dalje. Beny to kuţi — zakljuĉi Benny i namigne.

Nelson pogleda kroz odjeljak Donnu. Onda skine šešir. Ĉinilo se da nešto traţi na obodu, tako je vrtio šešir u

šaĉetinama. Na stolu napravi mjegta za šešir. P|pgl<8da Donnu. Naceri se i uspravi. Svakift nekoliko minuta

mqrao se uspravljati. Reklo bi se kao da se umara nosati ramena uokolo.

— Ĉini se da si mu ti prava frendica, nema šta — reĉe Nelson Donni.

— Dobri smo prijatelji — potvrdi Donna.

Hannah nam priĊe. Benny naruĉi koku. Hannah ode a Nelson izvadi ĉuturicu viskija iz ogrtaĉa.

— Dobri frendovi — opet će Nelson. — Zbilja gala frendovi. — Odvrti poklopac na ĉuturici:

— Pazi se, Nelsone! — opomene ga Benny. — Ne bacaj oko. Nelson je upravo doletio iz Vijetnama.

Nelson diţe bocu i gucne malo viskija' Snova zatvori poklopac, odloţi bocu na stol i nabije šešir navrh boce.

— Zbilja gala frendovi — dometne.

Benny me pogleda i zakoluta oĉima. Alije i on bio pijan.

— Moram se vratiti u formu — reĉe. Otpije kolu iz njihove obje ĉaše, skloni ih pod stol i natoĉi viskija. Strpa

bocu u dţep ogrtaĉa. — Stari, ja mjesec dana nisam okusio cuge. Moram se opet naviknuti.

Nabili smo se u separeu, uz ĉaše, s Nelsonovim šeširom na

Htolu.90

Ravmond Carver

— Ĉuj — obrati mi se Nelson. — S nekom si nepoznatom, je 1' da? Taj ti zgodni komad nije ţena. Kuţim te. Ali

si s njom gala frend, je 1' da?

Otpio sam još malo pića. Nisam htio okusiti viski. Nisam htio ništa okusiti. Pitao sam:

— Je li istina sve ono sranje o Vijetnamu koje gledamo na TV?

Nelson se zapilji u mene. Odvrati:

— Mene samo zanima znaš li ti gdje ti je sad ţena? Kladim se da je izišla s nekim kitom, cupka mu bradavice i

nateţe pim-pek dok ti ovdje vodiš slatki ţivot sa svojom gala frendicom. Siguran sam da ti i ţena ima gala

frenda.

— Nelsone — opomene ga Benny.

— Mani Nelsona — odvrati Nelson. Benny proslijedi:

— Nelsone, pusti ljude na miru. U drugom je odjeljku ona osoba. Osoba o kojoj sam ti govorio. Nelson je tek

jutros doletio — ponovi Benny.

— Kladim se da kuţim što ti misliš — nastavi Nelson. —■ ' Sigurno misliš Gle pijanog crnĉugu, što ću sad s

njim? Moţda da mu isprašim dupe? Je 1' da da tako misliš?

Ogledah se po sobi. Vidio sam da Khaki stoji kraj postolja, a glazbenici iza njega drndaju kao blesavi. Poneki

plesaĉi na plesnom podiju. Mislio sam da me Khahi gleda ali, ako i jest, opet je skrenuo pogled.

— Nije li sad na tebi red da nešto veliš? — zapita Nelson. — Samo te zezam. Nisam se zezao otkako sam otišao

iz Vijetnama. Tamo sam zezao neke njofre.

Ponovo se nacerio, a debele mu se usnice uvukle. Prestao se cerekati i samo piljio preda se.

— Pokaţi im ono uho — sjeti se Benny i odloţi ĉašu na stol. — Nelson je jednom jadnom kitu tamo otrgao uho

— pojasni Be-nny. —Nosi ga sa sobom. Pokaţi im ga, Nelsone!

Nelson je mirno sjedio. Onda poĉne prekopavati po dţepovima ogrtaĉa. Izvadi kljuĉeve i kutiju pilula protiv

kašlja. I )imii:i :in UHpnilivi:

KATEDRALA

91

— Ne ţelim vidjeti uho. Fuj. Triput fuj. Isuse Boţe! — Pogleda me.

— Idemo mi — rekoh.

Nelson je još kopao po dţepovima. Izvadi lisnicu iz unutrašnjega dţepa u kaputu i stavi je na stol. Pogladi

lisnicu.— Ovdje je pet stotki. Cuj me — obrati se on Donni. — Dat ću ti dvije stotke. 'Oćeš sa mnom? Dam ti

dvije stotke a ti mi ga onda po-pljugaš. Baš ko što sad njegova ţena pljuga nekom macanu. Ĉuješ me? Kuţiš da

baš sad drţi u ustima neĉiji glavić dok te ovaj kit ćopava ispod suknje. Je 1' pošteno? Evo. — Iz lisnice izvuĉe

dva vrška novĉanica. — K vragu, još jednu stotku za tvoga gala frenda, da se ne osjeća zapostavljen! Ne mora

ništa raditi. Ni ti ne moraš ništa raditi! — Obrati se Nelson meni. — Samo fino da sjediš, cugaš svoje piće i

slušaš mjuzu. Gala mjuzu. Ja i ova ţenska odemo van ko gala frendovi. I ona se sama vrati. Brzo će se vratiti.

— Nelsone — reĉe Benny. — Tako se ne razgovara, Nelsone. Nelson se naceri:

— Ja sam završio razgovor.

PronaĊe ono stoje traţio. Bila je to srebrna kutija za cigarete. Otvori je. Pogleda uho unutra. Bilo je nalik na suhu

gljivu. Ali bilo je to pravo uho, zakvaĉeno o lanac za kljuĉeve.

— Isuse — izusti Donna. — Fuj.

— Zar nije gala? — upita Nelson. Motrio je Donnu.

— Nema veze. Odjebi — reĉe Donna.

— Maĉko — opomene Nelson.

— Nelsone — rekoh ja. Onda Nelson promotri mene. Odmakne šešir, lisnicu i kutiju za cigarete, da mu ne

smetaju.

— Što bi ti? — upita Nelson. — Nudim ti što si traţio.«

Khaki mi poloţi ruku na rame, a drugu na Bennvjevo. Nagnuo se nad stol a glava mu sijala na rasvjeti.

— Kako je, ljudi? Svi se dobro zabavljate?

— Sve je u redu — reĉe Benny. — Sve je O.K. Ovo dvoje baš odlaze. Ja i Nelson ćomo još malo sjediti i slušati

glazbu.92

Raymond Carver

— To je fino — sloţi se Khaki. — Kad su ljudi zadovoljni u mom lokalu.

Osvrne se po separeu. Promotri Nelsonovu lisnicu i otvorenu dozu za cigarete kraj lisnice. Opazi uho. :.;;•■■.

, ^

— Je 1'to pravo uho? .: . 5 Benny pojasni:

— Je. Pokaţi mu uho, Nelsone! Nelson je baš donio uho avionom iz Vijetnama. Ovo je uho danas obletjelo pola

svijeta, da bi se veĉeras našlo na našem stolu.

Nelson uzme kutiju cigareta i pruţi je Khakiju. Khaki promotri uho. Izvuĉe lartac i zanjiše uho pred licem.

Njihao ga je amo-tamo o lancu.

— Ĉuo sam ja o tim sušenim ušima, pimpekima i drugim stvarima.

— Odrezao sam ga jednom kretenu. Sad više ne ĉuje na njega. Htio sam nešto za uspomenu, i

Khaki vrati uho o lancu. ,

Donna i ja polako krenusmo iz odjeljka.

— Maĉko, ostani ovdje! — reĉe Nelson.

— Nelsone — opomene ga Khaki.

Sad je na Nelsona pazio i Khaki. Stajao sam pred separeom i pridrţavao Donni ogrtaĉ. Noge mi se odsjekle.

Nelson podigne glas. Opomene:

— Ako ti odvedeš ovu mamicu i ona ti da da joj zabiješ facu u muf, oboje ćete imati posla sa mnom.

Krenuli smo iz separea. Ljudi su nas promatrali.

— Nelson je jutros doletio iz Vijetnama — ĉuo sam kako Benny tumaĉi. — Cugamo cijeli dan. Ovo mije

najdulji dan, koliko se sjećam. Ali nas ćemo dvojica ostati pristojni, Khaki.

Nelson se prodere da nadglasa glazbu. Vikao je:

— Neće to biti dobro! Šta god radili, neće bit' dobro! — još sam ĉuo kako jo zaurlao, a onda višo nisam ništa

ĉuo. Glazba je umuknula i onda opet nastavila svirali. Nismo se osvrtali. Išli amo samo naprijed. Izišli smo i\a

plnrnik.

KATEDRALA

93

Otvorio sam joj vrata. Krenuli smo natrag u bolnicu. Donna se povukla na svoju stranu. Pripalila je cigaretu ali

nije govorila.

Pokušavao sam nešto reći. Izustio sam: — Ĉuj, Donna, nemoj se zbog ovoga sekirati. Zao mije što se to dogodilo

— rekoh.

— Ona bi mi lova dobro došla — reĉe Donna. — O tome mislim.

Vozio sam ne gledajući je.

— Ţiva istina — reĉe ona. — Ona bi mi lova dobro došla. — Zavrti glavom. — Ne znam — dometne. Obori

bradu i rasplaĉe se.

— Nemoj plakati! — rekoh.

— Danas, sutra ne idem na posao, kad budilica zazvoni — pojasni mi. — Ne idem na posao. Odoh ja iz grada.

Ovo što se dogodilo smatram pravim znakom. — Pritisne upaljaĉ i priĉeka da se upali.

Uparkirah se uza svoj auto i ugasih motor. Pogledao sam u retrovizor, jer mi se napola uĉinilo da je u parkiralište

ušao stari Chrvsler s Nelsonom za volanom. Neko sam vrijeme drţao ruke na upravljaĉu i onda ih spustio u krilo.

Nisam htio dodirnuti Do-nnu. Zagrljaj one noći u mojoj kuhinji, ljubljenje u Off-Broad-wayu, sve je to bila

prošlost.

Pitao sam:

— Sto ćemo? — Ali mi nije bilo stalo. Taj je ĉas mogla ona odapeti od srĉanog napada a da ne bih ni okom

trepnuo.

— Mogla bih otići u Portland — reĉe ona. — Ima valjda nešto u tom Portlandu. Ovih dana svi misle na Portland.

Portland je pravi ulog. Portland ovamo, Portland onamo. Portland je pravo mjesto, kao i bilo koje drugo. Sve je

isto.

— Donna — rekoh — najbolje da krenem. Krenuh iz auta. Zalupih vratima. Upali se gornje unutrašnje svjetlo.

— Za miloga Boga, ugasi to svjetlo! Bio sam izišao na brzinu.

— Laku noć, Donna — rekoh.

Ostavio sam je da bulji u ploĉu s instrumentima. Upalio sam nuto i svjetlu. Ubacio nam u brzinu i pritisnuo

#as.94

Ravmond Caruer

***

Nalio sam sebi viski, otpio ga i ponio ĉašu u kupaonicu. Oprao sam zube. Onda sam izvukao ladicu. Patti mi

nešto dovikne iz spavaonice. Otvori vrata kupaonice. Legla je bila u odjeći, oĉito.

— Koliko je sati? — zaurla. — Prespavala sam. Isuse, Gospode Boţe! Pustio si me da prespavam, vrag te odnio!

Bila je izvan sebe. Stajala je na vratima u haljini. Moţda se bila spremila na posao. Ali nije imala kovĉega s

uzorcima, nikakvih vitamina. Jednostavno je ruţno sanjala. Vrtjela je glavom.

Noćas mi se više nije pilo.

— Hodi natrag spavati, dušo. Ja nešto traţim — pojasnio sam. Prevrnuo sam lijekove s medicinske police. Sve je

popadalo u slivnik. — Gdje je aspirin? — pitao sam. Prevrnuo sam još toga. Baš me briga. Stvari su i dalje

padale.

Oprezno

Jroslije duljega razgovora — koji je njegova ţena Inez nazvala assessmentom ili prosudbom — Lloyd je

napustio kuću i preselio se u svoju. Imao je dvije sobe i kupaonicu na drugom katu trokatnice. U sobama se strop

oštro nakosio. Kad bi se pentrao uokolo, morao je spustiti glavu. Morao se nagnuti da pogleda kroz prozore i

plašljivo ustajati i lijegati u krevet. Imao je dva kljuĉa. Jednim je kljuĉem ulazio u samu kuću. Onda bi se popeo

uz nekoliko stuba koje su kroz kuću vodile do odmorišta. Uspeo bi se drugim stubištem do sobnih vrata i drugim

ih kljuĉem otkljuĉao.

Jednom, kad se poslije podne vraćao kući, noseći vrećicu s tri boce pjenušca Andre i mesom za objed, zastao je

na odmorištu i pogledao u gazdariĉinu dnevnu sobu. Vidio je kako starica leţi na-lećke na sagu. Ĉinilo mu se da

spava. Onda mu sine da je moţda mrtva. Ali TV je radio, pa je radije vjerovao da spava. Nije znao kako da to

shvati. Prebacio je vreću iz jedne ruke u drugu. Tada starica lagano zakašlje, pomakne ruku u stranu i ponovo se

utiša i umiri. Uovd .se nastavi uspinjati i otkljuĉa vrata. Poslije tog istoga diiii.i, pred veĉer, vidio je staricu u

dvorištu, u slamnatu96

Ravmond Carver

šeširu, kako se drţi rukom za slabinu i polijeva maćuhice kanticom.

U kuhinji je imao kombinaciju hladnjaka i peći. Hladnjak i i peć su se priliĉno teško stisli u u procijep izmeĊu

slivnika i zida. Morao se sagnuti, gotovo kleknuti, da bi što izvadio iz hladnjaka. Ali mu to nije smetalo jer

ionako nije mnogo drţao u njemu — osim voćnog soka, mesa za objed i pjenušca. Peć je imala dva plamenika.

Gdjekad bi zagrijao vodu u lonĉiću i napravio instant kavu. Ali bilo je dana kad ne bi ni okusio kave. Zaboravio

bi ili mu naprosto nije bilo do kave. Jednoga je jutra ustao i odmah navalio na izmrvljene uštipke i pjenušac.

Prije nekoliko godina još bi se smijao mogućnosti da tako doruĉkuje. Sad mu u tome nije bilo ništa neobiĉno.

Zapravo bi to zaboravio dok se ne bi vratio u krevet i prisjetio se što je sve radio tijekom dana, od jutarnjeg

ustajanja. Isprva se ne bi mogao sjetiti niĉega znaĉajnog. Onda bi se sjetio kako je klopao one uštipke i cugao

pjenušac. Ponekad mu se to ĉinilo strašnom glupošću, o ĉemu moţe priĉati prijateljima. Potom, što je više

mislio, bivalo mu je svejedno klopa li ovo ili ono. Doruĉkovao je uštipke i pjenušac. Pa šta onda?

U svojim namještenim sobama imao je komplet za veĉericu, mali kauĉ, stari, udobni naslonjaĉ i telkaĉ koji je

stajao na kave-nom stolu. Ovdje nije plaćao struju, ĉak ni televizor nije bio njegov, pa ga je ĉesto ostavljao

ukljuĉena cijeli dan i noć. Jedino bi utišao ton, osim ako baš ne bi davali nešto što je ţelio pogledati. Nije imao

telefona, što mu je odgovaralo. Nije ni ţelio telefon. Imao je spavaću sobu sa braĉnim krevetom, noćni ormarić,

ormar s ladicama i kupaonicu.

Jednom mu je Inez došla u goste, i to u jedanaest prije podne. Već je dva tjedna stanovao u svom novom stanu i

zanimalo ga hoće li ona navratiti. Ali je isto tako ţelio što poduzeti protiv cuge, pa mu je bilo draţe da bude sam.

To joj je jasno rekao — najvaţnije je bilo biti sam. Onoga dana kad ga je posjetila, zatekla ga je na kauĉu, u

pidţami, kako se šakom udara u desnu stranu glave. Baš prije nego oe se ponovo udariti, zaĉuo je glasove dolje

na odmorištu. Propo/.nao je« ţenin glu.s. Zvuĉao je kao lnrmonjonje glasova udaljono gomili«, ali jo znao daje

to Inez i

KATEDRALA

97

nekako naslutio daje posjet vaţan. Još se jednom maznuo u glavu šakom, pa je ustao.

Kad se toga jutra probudio, ustanovio je da mu je uho zaĉe-pljeno voskom. Ništa nije dobro ĉuo i ĉinilo mu se da

je tim postupkom izgubio sigurnost na nogama i ravnoteţu. Posljednji je sat proveo na kauĉu oĉajniĉki se baveći

svojim uhom i opetovano se udarajući šakom po glavi. Povremeno bi masirao hrskavicu ispod uha ili cupkao

usnu resicu. Onda bi poĉeo malim prstom bjesomuĉno kopati po uhu i razjapio usta kao da zijeva. Pokušao je sve

što mu je palo na pamet i bio je na izmaku snage. ĉuo je kako se dolje stišavaju glasovi. Maznuo se dobro po

glavi i iskapio ĉašu pjenušca. Iskljuĉi telku i odnese ĉašu u slivnik. Uzme otvorenu bocu pjenušca sa sušnice i

odnese je u kupaonicu, gdje je odloţi iza stolca. Onda ode otvoriti vrata na kojima je zvonilo zvonce.

— Bok, Lloyd — reĉe Inez. Nije se nasmiješila. Stajala je na vratima u svijetlom proljetnom kompletu. Tu

odjeću prije nije ni vidio. Drţala je platnenu torbu iz koje je s obje strane stršilo proljetno cvijeće. Ni tu torbu

nije prije nikada vidio.

— Ĉinilo mi se da me ne ĉuješ — reĉe ona. — Mislila sam da te nema, tako nešto. Ali ona gospoĊa dolje —

kako se ono zove? — njoj se ĉinilo da si ovdje gore.

— Ĉuo sam te ja — kaza Lloyd. — Ali jedva. — Pokaţe pidţamu i proĊe rukom kroz kosu. — Zbilja jezivo

izgledam. UĊi.

— Jedanaest je sati — reĉe ona, uĊe i zatvori za sobom vrata. Ponašala se kao da ga ne ĉuje. A moţda ga i nije

ĉula.

— Znam ja koliko je sati — ubaci on. — Već sam ja odavno ustao. Na nogama sam od osam. Gledao sam dio

programa Danas. A sad šizim zbog neĉega. Zaĉepilo mi se uho. Sjećaš se kad mi se to dogodilo? Stanovali smo

blizu Kineske petlje. Kad su klinci našli onog buldoga kako vuĉe lanac za sobom? Morao sam k doktoru da mi

otĉepi uši. Sigurno se sjećaš? Ti si me odvezla i morao sam dugo ĉekati. Ĉuj, bilo je baš kao i sad. Hoću reći isto

Lako loše. Samo jutros ne mogu k doktoru. Osim toga, nemam doktora. Zbilja ću pošiziti, Inez. Osjećam da bih

najradije sam sobi otkinuo glavu, tako nekako.98

Rajmond Carver

On sjede na kraj kauĉa, a ona na suprotni kraj. Ali to bijaše malen kauĉ, pa su ipak sjedili blizu jedno uz drugo.

Bili su tako blizu da je mogao ispruţiti ruku i dotaknuti joj koljeno. Ali nije. ■ Ona se obzirala po sobi i ponovo

zaustavila pogled na njemu. Znao je da se nije obrijao i da mu kosa strši. Ali mu je ona ţena, i znala je o njemu

sve što se moţe znati.

— Što si dosad poduzeo? — upita ga ona. Zaviri u svoju torbicu i izvadi cigaretu. — Mislim, što si sve

pokušavao?

— Sto da ti kaţem? — Okrene joj se lijevom stranom glave. — Inez, kunem ti se da ne pretjerujem. Poludjet ću.

Kad govorim, ĉini mi se da govorim iz baĉve. Zuji mi u glavi. A i ne ĉujem dobro. Kad ti govoriš, zvuĉi mi kao

da govoriš kroz olovnu cijev.

— Jesi li stavio ĉepić ili namazao uljem? — upita Inez.

— Dušo, to je ozbiljno — reĉe on. — Nemam ja nikakvih ĉepića niti kapi. Da me ti ne zezaš?

— Da imamo malo tog ulja, mogla bih ga prigrijati i naliti ti ga u uho. Moja mama gaje rabila — reĉe ona. —

Moţda bi ti ulje to rastopilo.

On zavrti glavom. Glava kao da mu je bila do vrha puna vode. Osjećao se kao kad bi nekoć plivao po dnu

gradskoga bazena i isplivao ušiju punih vode. Ali onda je bilo lako odĉepiti uši. Trebalo je jedino napuniti pluća

zrakom, zatvoriti usta i stisnuti nos. Onda bi napuhao obraze i usisao zrak u glavu. Uši bi mu prasnule i za koju

sekundu uţivao bi u osjećaju kako mu voda izlazi iz glave i kaplje po ramenima. Onda bi se izvukao iz bazena.

Inez popuši cigaretu i ugasi je.

— Lloyd, morali bismo porazgovoriti. Sve mislim da moramo rješavati jedno po jedno. Sjedi na stolac. Ne na taj

stolac, nego u kuhinji. Tako da stanje jasnije sagledamo.

On se još jednom zvizne po glavi. Onda se premjesti na stolac na kojem sjedi kad jede. I ona se preseli i stane iza

njega. Dodirne mu kosu. Onda mu smakne kosu k ušiju. On joj uhvati ruku i odmakne; je.

— Koje jo to uho, kaţeš? - upita ga ona.

odgovori on. ■■•- Desmo ulio.

KATEDRALA

99

— U prvom redu — naredi ona — moraš mirno sjediti i ne micati se. Uzet ću iglu za kosu i papirnati ubrus.

Nastojat ću time prodrijeti unutra. Moţda upali.

Grozio se pomisli da mu zabija iglu u uho. Nešto joj je o tome i napomenuo.

— Sto? — uzvrati ona. — Boţe moj, ni ja tebe ne ĉujem. Moţda je to zarazno?

— Kad sam bio klinac, u školi — razveza Lloyd — imali smo nastavnicu higijene. Ona je bila nešto kao

bolniĉarka. Tvrdila je da nikada ne smiješ gurati u uho ništa manje od lakta. — Mutno se sjećao zidne mape koja

je prikazivala golem presjek uha, sa sloţenim sustavom kanala, vodova i stijenki.

— Jasno, ta se tvoja sestra nikada nije suoĉila sa stvarnim problemom — napomene Inez. — Kako bilo da bilo,

moramo nešto pokušati. Prvo ćemo ovako pokušati. Ako ne ide, pokušat ćemo nešto drugo. Takav je ţivot, zar

ne?

— Ima li u tome neko skriveno znaĉenje? — upita je Lloyd.

— To samo znaĉi ono što sam rekla. A ti slobodno misli što ti drago. Napokon, ovo je slobodna zemlja —

dobaci ona. — Samo da naĊem što mi treba. Ti dotle samo tu sjedi.

Ona prekopa torbicu, ali ne naĊe što je traţila. Napokon istrese torbicu na kauĉ.

— Ni jedne igle — kaza ona. — K vragu! — zvuĉalo je to kao da govori iz susjedne sobe. U neku ruku, reklo bi

se da on tek zamišlja ono što ona govori. Nekoć davno, kad su umišljali sebi da su nadnaravno osjetljivi,

vjerovali su da znaju što drugo misli. Mogli su završiti reĉenicu koju bi ono drugo poĉelo.

Ona uzme pincetu za nokte i malo se pozabavi njome. On vidje kako se stvarca otvara u njenim prstima i jedna

opruga iskaĉe i odvaja se od drugoga dijela. Iz pincete je stršila rašpica za nokte. Njemu se ĉinilo kao da u ona u

ruci drţi bodeţ.

-— To ćeš mi zabiti u uho? — priupita je.

— Moţda ti imaš bolju ideju? — odvrati ona. — Drugo nemam, koliko znam. Moţda imaš olovku? Hoćeš da

pokušam olovkom? Ili moţda tu negdje imaš vadiĉep? — upita ga i nasmije h<\ -~- No brini, ĉuj, Llovcl, neću te

ozlijediti. Rekla sam Li da ću100

Rajmond Carver

KATEDRALA

101

biti oprezna. Omotat ću servijetom ovaj drţak. Samo ti ostani gdje jesi, ja ću sad uzeti malo papira. Napravit ću

tampon.

Ode u kupaonicu. Malo dulje se zadrţala. On je dotle ostao sjediti na stolcu. Smišljao je što bi joj rekao.

Najradije bi joj rekao da se ograniĉio na pjenušac, jedino na pjenušac. Htio je još pripomenuti da se pomalo

odriĉe i pjenušca. Sad je to još samo pitanje vremena. Ali, kad se vratila u sobu, nije mogao ništa smisliti. Nije

znao otkud bi poĉeo. Samo što ga ona uopće nije gledala. Iskopa cigaretu iz hrpe stvari koje je bila istresla na

jastuk, na kauĉu. Pripali cigaretu svojim upaljaĉem i ode do prozora koji je gledao na ulicu. Nešto izgovori, ali

on nije mogao razabrati ni rijeĉi. Kad je prestala govoriti, nije ju upitao stoje rekla. Ma što rekla, znao je da ne

ţeli da to ponavlja. Ona ugasi cigaretu, ali je i dalje stajala kod prozora, nagnuta naprijed, a kosi joj krov stajao

prst-dva iznad glave.

— Inez — izusti on.

Ona se okrene i priĊe mu. Vidio je papir na vrhu rašpice za nokte.

— Okreni glavu u stranu i drţi je u tom poloţaju — zapovjedi ona. — Tako. Sjedi mirno i ne miĉi se. Ne miĉi

se — ponovi.

— Budi oprezna — napomene on. — Za miloga Boga! Ona mu ne odgovori.

— Molim te, molim te — preklinjao ju je on. Onda ušuti. Bio je ustrašen. Sklopio je oĉi i zaustavio dah

osjećajući kako mu ona prodire u unutrašnjost uha i poĉinje svrdlati. Bio je siguran da mu srce neće izdrţati.

Tada ona još dublje nastavi posao i poĉne vaditi i zabijati oštricu u ono nešto ondje. Zaĉuje u uhu neki cvileţ.

— Joj! — vrisne on.

— Boli te? — Izvadi mu rašpicu iz uha i ustukne korak. — Osjećaš li se drukĉije, Llovde?

On prinese ruke ušima i obori glavu.

— Jednako — odgovori.

Ona ga pogleda i ugrize se za usnicu.

— Idem ja u kupaonicu — reĉe on. — IVije nogo n.i.slavimo, moram u kupaonicu.

— Samo hajde — reĉe Inez. — Najbolje da siĊem i pitam tvoju gazdaricu ima li kapi za uho, ili nešto sliĉno.

Moţda ĉak ima i koji ĉepić? Ne znam kako mi to prije nije palo na pamet. Da je pitam.

— To je dobra ideja — sloţi se on. — Idem ja u kupaonicu. Ona zastane na vratima, pogleda ga, otvori vrata i

iziĊe. On proĊe kroz dnevnu i kroz spavaću sobu pa otvori vrata kupaonice. Posegne iza stolca i izvadi bocu

pjenušca. Dobro potegne. Bio je topao ali je lako klizio niz grlo. Gucne još malo. Isprva je zaista mislio da moţe

i dalje piti ako se ograniĉi na pjenušac. Alije ubzo pojmio da popije dnevno tri-ĉetiri boce. Znao je da će mu to

ubrzo postati problem. Ali prije treba povratiti sluh. Jedno po jedno, što bi ona rekla. Iskapi ostatak pjenušca i

vrati praznu bocu za stolac. Tad pusti vodu iz slavine i opere zube. Pošto se obrisao ruĉnikom, vrati se u prednju

sobu.

Inez se vratila i na peći nešto grijala u rajnglici. Pogleda ga ali isprva ništa ne reĉe. On pogleda kroz prozor

mimo njeno rame. Ptica je letjela od drveta do drveta i trijebila perje. Ali, ako se ptica uopće glasala, on je nije

ĉuo.

Ona nešto reĉe što takoĊer nije ĉuo.

— Ponovi — zamoli je.

Ona odmahne glavom i vrati se do peći. Ali se brzo vrati i izgovori tako glasno i polako da bi sve razumio:

— Otkrila sam ti skrovište u kupaonici.

— Nastojim se odviknuti — reĉe on. Ona još nešto doda.

— Što? — upita je on. — Što kaţeš? — Zaista je nije ĉuo.

— Razgovarat ćemo poslije, Llovde — reĉe mu ona. — Imamo mnogo toga da raspravimo, Llovde. Jedno je

novac. Ali ima i mnogo toga drugoga. Prvo da sredimo uho. — Umoĉi prst u rajn-glicu pa je skine s peći. —

Pustit ću naĉas da se ohladi — reĉe. — .Još je prevruće. Sjedi. Omotaj ovaj ruĉnik oko ramena.

Uĉini kako mu je zapovjedila. Sjedio je na stolici i omotao ruĉnik oko vrata i ramena. Onda se šakom udari sa

strane po tflnvi.

— ])<> bijesa! - pioninsi.102

Rajmond Carver

Ona ne podigne pogled. Još jednom umoĉi prst u posudu kušajući toplinu. Onda iz rajnglice nalije tekućinu u

ĉašu od plastike. Uzme ĉašu i pristupi mu.

— Ne boj se — reĉe mu. — To je samo malo gazdariĉina djeĉjeg ulja, ništa drugo. Rekla sam joj što ti smeta i

ona misli da bi ti ovo moglo pomoći. Ne jamĉi — priklopi Inez. — Ali će ti baš moţda ovo proĉistiti uho. Kaţe

da se to dogaĊalo i njenu muţu. Rekla je kako je jednom vidjela da mu je iz uha ispao komad voska, kao kakav

veliki ĉep. To je bio usni vosak, eto što je bilo. Rekla je da pokušamo ovim. Ona nema onih ĉepića. Ĉudim se što

nema nijednog ĉepića. To zbilja ne shvaćam.

— Dobro — sloţi se on. — Vrijedi. Ja bih sve pokušao. Kad bi se ovo produţilo, mislim da bih radije umro. Kad

ti kaţem, Inez.

— Zabaci glavu posve natrag — zapovjedi ona. — Nemoj se micati. Izlit ću ovo unutra dok se uho ne napuni, a

onda ću ga zaĉepiti kuhinjskom krpom. Ti samo mirno tu sjedi, recimo deset minuta. Onda ćemo vidjeti. Ako to

ne pomogne, ne znam ništa drugo. Onda zbilja ne znam što se još moţe uĉiniti.

— To će pomoći — reĉe on. — Ako ne pomogne, uzet ću pištolj i ustrijeliti se. Mislim ozbiljno. U svakom

sluĉaju, tako se» osjećam.

Okrene glavu u stranu i obori je. Promatrao je predmete u sobi iz nove perspektive. Nije ništa bilo razliĉito od

staroga pogleda, osim stoje sve bilo nahero.

— Oĉe — šane on. Drţao se za stolac radi ravnoteţe i još niţe spustio glavu. Svi predmeti u njegovu vidokrugu,

svi predmeti u njegov ţivotu, ĉinilo se da su na drugom kraju sobe. Osjećao je kako mu topla tekućina curi u

uho. Onda ona prinese kuhinjsku krpu i zadrţi je na uhu. Domalo poĉne masirati podruĉje oko uha. Pritiskala je

meko meso izmeĊu ĉeljusti i lubanje. Podigla je prste do prostora nad uhom i vrškom prstiju prolazila gore-dolje.

Uskoro nije više znao koliko dugo sjedi. Moţda deset minuta. Moţda i dulje. Još se drţao za stolac. Od vremena

do vremena, dok mu je prstima stiskala jednu stranu glave, osjećao je kako topla trk urina, koju mu je nalila,

ispire gore-dolje kanale u unutrašnjosti uha. Kad je pritiskala na odreĊeni naĉin, umišljao je Hobi dii cujti Uho

paranje.

KATEDRALA

103

— Sjedi uspravno! — reĉe mu Inez. On se uspravi i sudlani-com pritisne glavu dok tekućina ne isteĉe iz glave.

Ulovi je u ruĉnik. Onda mu ona obriše vanjski dio uha.

Inez je disala kroz nos. Lloyd je slušao kako joj dah ulazi i izlazi. Ĉuo je kako auto prolazi ispred kuće a iza

kuće, ispod kuhinjskoga prozora, jasno cik-cakanje vrtlarskih škara.

— Onda? — upita ga Inez. Poloţila je ruke na bedra i ĉekala, namrštena.

— Ĉujem te — odgovori joj. — Dobro mije. Naime, ĉujem te. Više mi ne zvuĉi kao da govoriš ispod vode. Sad

je sjajno. U redu je, srce, umalo što nisam poludio. Sad mi je dobro. Sve ĉujem. Ĉuj, draga, skuhat ću kavu.

Imam i soka.

— Moram ići — reĉe ona. — Kasnim već. Ali ću se vratiti. Koji put moţemo i ruĉati vani. Moramo razgovarati.

— Samo ne mogu spavati na ovoj strani, to je sve — proslijedi on. Isprati je u dnevnu sobu. Ona zapali cigaretu.

— To je i bio uzrok. Cijelu sam noć spavao na ovoj strani glave i uho mi se za-štopalo. Mislim da će sve biti u

redu dok ne zaboravim i opet zaspim na ovoj strani. Moram biti oprezan. Kuţiš što hoću reći? Samo kad bih

mogao spavati na leĊima ili na lijevoj strani.

Nije ga pogledala.

— Ne zauvijek, jasno, znam. To ne bih mogao. Ne bih to izdrţao do kraja ţivota. Ali bar zasad. Ili na lijevoj

strani, ili ravno na leĊima.

Ali još dok je to govorio, bojao se noći koja ga ĉeka. Bojao se trenutka kad će se poĉeti spremati u krevet i svega

onoga što bi se poslije moglo dogoditi. Do toga je još bilo mnogo sati, ali se već bojao. Što ako se, usred noći,

sluĉajno prevrne na desnu stranu, glava mu svom teţinom pritisne jastuk i voskom zapeĉati mraĉne kanale uha?

Što ako se noću probudi, ako ne bude ništa ĉuo a strop mu visi prst-dva nad glavom?

— Za Boga milog — reĉe on. — Isuse, to je uţasno. Inez, kao da me muĉi grozna mora. Inez, kamo to moraš

ići?

■— Rekla sam ti — odvrati ona, potrpa sve opet u torbicu i pucini se otići. Pogleda na svoj sat. — Već kasnim.

— Ode do vral.ii, ali se na vratima okrene i nešto mu dobaci. Nije ju slušao.104

Raymond Carver

Nije htio. Gledao je kako joj se usnice miĉu, dok nije izgovorila ono što je naumila. Kad je završila, dometne: —

Bok. — Napokon otvori vrata i zatvori ih za sobom.

On ode u spavaću sobu da se obuĉe. Ali zaĉas istrĉi, samo u hlaĉama, i pojuri do vrata. Otvori ih. Osluškivao je.

Dolje na od-morištu, kako je ĉuo, Inez je zahvaljivala gospoĊi Matthews na ulju. Ĉuo je kako starica kaţe: —

Nema na ĉemu. — Zatim je ĉuo kako ga usporeĊuje sa svojim pokojnim muţem. Ĉuo je kako joj predlaţe: —

Dajte mi svoj broj. Nazvat ću vas ako se što dogodi. Nikad se ne zna.

— Mislim da me ne morate zvati — reĉe Inez. — Ipak ću vam dati broj. Imate li ĉime zapisati?

Lloyd je ĉuo kako gospoĊa Matthews otvara ladicu i kopa po njoj. Zatim staraĉkim glasom reĉe:

— Slušam vas.

Inez joj dade svoj kućni telefonski broj. — Hvala — zahvali joj.

— Drago mi je što sam vas upoznala — reĉe gospoĊa Matt-hews.

Slušao je kako Inez silazi niza stube i otvara ulazna vrata. Ĉuo je i kako ih zatvara. Onda i on zatvori vrata i vrati

se u spavaću sobu da se do kraja odjene.

Kad se obuo i zavezao uzice, izvalio se na krevet i pokrio do brade. Opustio je ruke, ispod pokrivaĉa, sa strane.

Zatvorio je oĉi zamišljajući da je noć i da će utonuti u san. Onda izvuĉe ruke i prekriţi ih na prsima da vidi kako

mu odgovara takav poloţaj. Iskušavao je taj poloţaj i nije otvarao oĉi. U redu je, mislio je. O.K. Ako neće da mu

se uho ponovo zaĉepi, treba leţati na leĊima, to je sve. Znao je da to moţe. Ni u snu se nije mogao zabuniti i

izvrnuti na krivu stranu. Njemu je noću ionako dovoljno ĉetiri-pet sati sna. To moţe provesti u djelo. Ĉovjek

moţe doţivjeti i veće neugodnosti. U neku ruku, ovo je izazov. On ga moţe prihvatiti. Znao je da moţe. Zaĉas

odbaci pokrivaĉ i ustane.

Pred njim je još bio veći dio dana. Ode u kuhinju, klekne prod mali hladnjak i izvadi još jednu bocu pjenušca.

Izvukao je plastiĉni ĉep štuje paţljivije mogao, ali je .svejedno odjeknuo onaj blagdanski pop kad ne otvara

pjenušac.

KATEDRALA

105

Iscijedi djeĉje ulje iz ĉaše i do vrha je natoĉi pjenušcem. Odnese ĉašu do kauĉa i sjedne. Stavi ĉašu na stolić za

kavu. Uzdigne noge na stolić, do pjenušca. Zavali se na naslon. Ali uskoro se poĉne više brinuti o noći koja ga

oĉekuje. Što ako mu, usprkos svim poduzetim mjerama, vosak zaĉepi drugo uho? Sklopi oĉi i zavrti glavom.

Ubrzo ustane i prijeĊe u spavaću sobu. Svuĉe se i opet odjene pidţamu. Još jednom sjedne na kauĉ i ponovo

podigne noge. Ispruţi ruku i upali televizor. Podesi ton. Znao je da se ne moţe prestati brinuti oko onoga što bi

se moglo dogoditi kad legne na poĉinak. Posrijedi je nešto s ĉime se treba naprosto pomiriti. Donekle ga je cijela

priĉa podsjećala na priĉu o uštipcima i pjenušcu. Nije to tako strašno, ako dobro promisli. Otpije malo pjenušca.

Ali okus nije bio u redu. Ovlaţi usta jezikom, zatim obrisa usnice rukavom. Ugleda sloj ulja na pjenušcu.

Ustane i odnese ĉašu do slivnika, pa prolije tekućinu u odvod. Uzme bocu pjenušca iz dnevne sobe i udobno se

namjesti na kauĉu. Drţao je bocu za grlić i pio. Nije imao naviku piti iz boce, ali mu se nije ĉinilo da se izriĉito

odvaja od uobiĉajena naĉina kako se pije. Zakljuĉio je, ĉak ako i zaspi sjedećki za stolom usred dana, da ni to ne

bi bilo ĉudnije nego da nekoliko sati za redom leţi na leĊima. Obori glavu i zagleda se kroz prozor. Sudeći po

kutu pod kojim je sjalo sunce, i po sjenama koje su osvajale sobu, ĉinilo mu se daje oko tri sata.■■■•<*■•■;

Odakle zovem

J .Jr. i ja sjedili smo na prednjem trijemu Frank Martinove sušionice. Kao i većina nas u Franka Martina, J.P. je

ponajprije pijanac. Alije i dimnjaĉar. Prvi put je ovdje i uplašen je. Ja sam već i prije bio jednom ovdje. Što reći?

Povratnik. Pravo je ime J.P-a zapravo Joe Penny, ali kaţe neka ga zovem J.P. Tridesetak mu je godina. MlaĊi je

od mene. Ne mnogo, ali je mlaĊi. Tumaĉi mi kako se odluĉio latiti ovog posla, a dok priĉa, ne moţe a da ne

mlatara rukama. Samo mu se ruke tresu. Hoću reći, ne moţe ih smiriti. — To mi se nikad prije nije dogaĊalo —

tvrdi. To da mu drhte ruke. Kaţem mu da sam na njegovoj strani. Siguran sam da će prestati ta drhtavica. I

sigurno hoće. Samo treba vremena.

Mi smo bili tu tek nekoliko dana. Još nismo izišli iz šume. J.P-u drhte ruke a meni svaki ĉas neki ţivac — moţda

i nije ţivac, ali nešto jest — poĉinje mi se trzati rame. Gdjekad mi se l.rza vrat. Kad to poĉne, osuše mi se usta.

Tad ne mogu ni gutati. Kuţim kad mi se nešto sprema i htio bih to odgoditi, samo sklopiti oĉi i priĉekati dok ne

proĊe i ne uhvati prvoga susjeda. J.P. ino/.a malo priĉekati.108

Raymond Carver

Juĉer sam vidio pravi napadaj. Zgrabilo frajera koga zovu Tiny. Krupnoga debeljka, elektriĉara iz Santa Rose.

Kaţu da je ovdje gotovo dva tjedna i da je preturio ono najgore. Za dan-dva će kući i sa ţenom će provesti Staru

godinu pred televizorom. Tiny je smislio da na Staru godinu popije topli kakao i najede se kolaĉa. Juĉer ujutro

ĉinilo se, kad je sišao na doruĉak, da je sasvim u redu. Nekako je gakao i pokazivao jednom momku kako poziva

patke da mu slete ravno na glavu. — Pum! Pum! — opalio je Tiny i skinuo dvije. Tinvju je kosa bila mokra i

zalizana postrance. Baš je izišao ispod tuša. I britvom se porezao po bradi. Šta onda? Gotovo je svatko u Franka

Martina imao posjekotine na licu. To se dogaĊa. Tiny se smjestio na ĉelo stola i stao priĉati o dogodovštinama s

neke pijanke. Ljudi su se za stolom smijali, klimali glavom i gutali kajganu. Tiny bi štogod dobacio, nacerio se i

osvrnuo po stolu oĉekujući priznanje. Svi smo mi proţivjeli sliĉne svinjarije i gluposti, pa smo se zato i smijali.

Tiny je na tanjuru imao kajganu, malo dvopeka i meda. Sjedio sam za stolom, ali nisam bio gladan. Kava je bila

preda mnom. Odjednom Tinyja više nije bilo. S treskom se prevrnuo sa stolice. Leţao je nalećke na podu,

sklopljenih oĉiju, i potpeticama bubnjao po li-noleumu. Ljudi pozvaše Franka Martina. Ali je on bio već tu. >

Dva se momka spustiše na pod kraj Tinvja. Jedan frajer gurne Tinyju prste u usta nastojeći mu pridrţati jezik.

Frank Martin zaurla:

— Svi natrag! — Tad sam opazio da nas se cijela skupina nadnijela nad Tinvja, samo piljimo i ne moţemo

odvojiti pogleda. — Dajte mu zraka! — podvikne Frank Martin. Onda pojuri u ured i pozove hitnu pomoć.

Tiny je danas opet s nama. Priĉalo se o brzom oporavku. Ujutro ga je Frank Martin kombijem dovezao iz

bolnice. Tiny je zakasnio na jaja, ali je odnio kavu u blagovaonicu i ipak sjedi za stolom. Netko mu je u kuhinji

isprţio toast, ali ga Tiny nije okusio. Samo sjedi uz kavu i zuri u šalicu. Svako malo pomakne šalicu amo-tamo

pred sobom.

I ll.io bih ga upitali da li mu je što najavilo napadaj. Htio bih znali da li mu je srce preskoĉilo ili je zalupalo. Je li

mu se kapak tr/an? Ali nisam i;a nišla pitao. Ĉinilo se, u svakom Hluĉaju, da lije dit nr/.|',ov<>i;i u tome. A ja

nikada noću zaboraviti što se

KATEDRALA

109

dogodilo Tinvju. Stari Tiny leţi na podu i batrga nogama. Tako, svaki put kad mi se javi taj mali trzaj u ramenu

ili negdje drugdje, udahnem zrak i ĉekam kad ću se naći na leĊima i zapiljiti se u zrak, s tuĊim prstima u ustima.

Na svom stolcu, na prednjem trijemu, J.P. drţi ruke u krilu. Ja pušim i upotrebljavam staru kantu za ugljen kao

pepeljaru. Slušam J. P -a kako lupeta. Tek je jedanaest prije podne, sat je i pol do objeda. Nitko od nas nije još

gladan. Svejedno jedva ĉekamo da uĊemo i posjedamo za stol. Moţda i ogladnimo.

O ĉemu J. P. uopće priĉa? O tome kako je, kad mu je bilo dvanaest godina, upao u bunar pokraj farme na kojoj je

odrastao. Sreća njegova da je bunar bio prazan. — Ili nesreća — ispravi se on osvrćući se oko sebe i vrteći

glavom. Priĉao je kako gaje tata, kad su ga otkrili u kasno popodne, izvukao uzetom. Dolje se pomokrio u hlaĉe.

U tom bunaru nauţio se straha, zazivao pomoć, ĉekao, pa opet urlao. Posve je promukao dok nije doĉekao kraj

muka. Ali mi je rekao kako ga se boravak na dnu bunara trajno dojmio. Sjedio je na dnu i promatrao otvor

bunara. Na samom je vrhu vidio krug plavog neba. Svaki ĉas bi promaknuo bijeli oblak. Prelijetala su jata ptica i

J. P.-u se ĉinilo da lepet njihovih krila izaziva u njemu taj neobiĉni nemir. Ĉuo je još štošta. Ĉuo je u bunaru nad

glavom sušanj od kojeg se bojao da mu što ne padne u kosu. Mislio je i na kukce. Ĉuo je kako vjetar huji nad bu-

narskim otvorom, i to ga se snaţno dojmilo. Uglavnom, cijeli mu je ţivot postao druĉiji na dnu tog bunara. Ali

ništa nije padalo po njemu, niti zatvaralo onaj mali, plavi krug. Onda stiţe tata s uzetom i ubrzo se J. P. obreo u

svijetu u kojem je oduvijek ţivio.

— Priĉaj dalje, J. P. I onda? — upitah.

Kad je navršio osamnaestu ili devetnaestu, završio je gimnaziju i nije znao što bi sa svojim ţivotom. Jednog je

poslijepodneva prošao kroz grad da posjeti prijatelja. Taj je frend stanovao u kući s ognjištem. J. P. i prijatelj

sjedili su u njoj, pijuckali pivo i raspirivali vatru. Slušali su neke ploĉe. Odjednom zajeĉi zvonce. Prijatelj pode

otvoriti. Eto mlade ţene, dimnjaĉarke, s priborom z,a ĉišćenje. U cilindru, stoje oborilo J. P-a. Ona pojasni J.P.-

ovu prijatelju daju ona dogovorila ĉišćenje dimnjaka. Prijatelj je pusti110

Raymond Carver

unutra i nakloni se. Mlada ţena nije na nj obraćala pozornost. Prostre deku na ognjište i poreda svoj pribor.

Nosila je propisne crne hlaĉe, crnu košulju, crne cipele i ĉarape. Sad je već, nara-',' vno, morala skinuti cilindar.

J.P. reĉe daje malne pošizio dok ju je gledao. Ona obavlja posao, ĉisti dimnjak, a J. P. i frend sviraju ploĉe i piju

pivo. Ali je promatraju i gledaju što radi. Od vremena do vremena se J. P. i prijatelj zagledaju i cere, ili ĉak i

namiguju. Uzviju obrvama kad gornja polovica mlade ţene nestane u dimnjaku. J. P. reĉe daje komad za pet.

Kad je završila posao, zamotala je stvari u deku. Od J.P.-jeva prijatelja uze ĉek koji su na nju bili naslovili

njegovi roditelji. Tada zapita prijatelja bi li je poljubio.

— Smatra se da to donosi sreću — napomene ona. J. P. je izvan sebe. Frend zakoluta oĉima. Još se malo

ludirao. Onda je, vjerojatno pocrvenjevši, poljubi u obraz. U tom je trenutku J. P. nešto drugo odluĉio. Odloţi

pivo. Ustane s kauĉa. PriĊe mladoj ţeni koja tek što je krenula prema izlazu.

— A mene? — upita je.

Ona ga pogleda. J. P. kaţe daje ĉuo srce kako mu lupa. Saznao je da se mlada ţena zove Roxy.

— Jasno — odvrati Roxy. — Zašto ne? Imam ja poljubaca u rezervi. — I utisne mu ĉvrst cjelov ravno u usta i

onda poĊe.

A moj J. P, brz kao munja, jurne za njom na trijem. Pridrţi joj premreţena vrata na trijemu. SiĊe s njom niza

stube i dalje na cestu, gdje je ona parkirala svoj kombi. Nije više vladao sobom. Ništa mu drugo na svijetu nije

bilo vaţno. Znao je da će sresti neku pred kojom će mu zaklecati noge. Još je ćutio kako mu gori njen poljubac

na usnicama. J. P. nije bio naĉisto što se zbiva. Bio je pun ĉuvstava koja su ga nosila tamo-amo.

Otvori joj straţnja vrata kombija. Pomogne joj ugurati stvari u auto. — Hvala — reĉe mu ona. Onda on propenta

— kako bi je rado opet vidio. Bi li koji put pošla s njim u kino? Nekako mu je sinulo što će raditi u ţivotu. Ţelio

je postati što i ona. Ţelio je biti dimnjaĉar. Ali joj to nije otvoreno rekao.

Ka/,(( J. P. daje stavila ruke na kukove i dobro ga pogledala.

Onda je našla poslovnu posjetnicu na prednjem sjedalu kombija. Diidno mu ju. I napomeno:

KATEDRALA

111

— Nazovi ovaj broj iza deset naveĉer. Popriĉat ćemo. Sad moram ići. — Stavi cilindar na glavu i odmah ga

skine. Još jednom pogleda J. P-a. Oĉito joj se svidjelo što je vidjela, jer se ovaj put i nasmiješi. Vidio je da na

obrazu ima mrlju. Napokon uĊe u kombi, zatrubi i odveze se.

— A poslije? — upitah. — Nemoj sada prestati J. P.

Zbilja me zanimalo. Ali slušao bih ga i da je nastavio o tome kako je jednoga dana poĉeo bacati potkove.

Sinoć je padala kiša. Oblaci se nadnijeli nad breţuljke s dru-ge strane doline. J. P. se nakašlje i pogleda brijege i

oblake. Ĉu-pne podbradak. Onda nastavi priĉu.

Roxy se poĉela sastajati s njim. I malo-pomalo uspio ju je nagovoriti da joj se pridruţi u poslu. Ali Roxy se

skompala s ocem i bratom i imala posla koliko hoćeš. Ne treba im nitko drugi. Uostalom, tko je taj kit J. P.?

Kakav J. P.? Upozorili su je neka pazi što radi.

Tako su ona i J. P. povemeno odlazili u kino. Gdjekad i na ples. Ipak joj se najviše udvarao pokušajima da

zajedniĉki ĉiste dimnjake. Prije nego što su se i snašli, priĉa J. P., poĉeli su smišljati kako da uĉvrste vezu.

Napokon su to i izveli, vjenĉali su se. J. P.-jev novi punac prihvati ga za ravnopravna ortaka. Za godinicu je

Roxy dobila bebu. Ona napušta dimnjaĉarstvo. Bar se više ne bavi tim poslom. Ubrzo dobiva drugo dijete. J. P.-

u je sad dvadeset i pet. Kupuje kuću. Kaţe da je sretan svojim ţivotom.

— Sretan sam bio kako se stvari razvijaju — kaţe. — Imao sam sve što sam ţelio. Imao sam ţenu i djecu i radio

sam što sam ţelio cijeli ţivot. — Ali s nekog razloga — tko zna zašto radimo ono što radimo? — sve više pije.

Dugo vremena pije pivo i ništa drugo. Bilo kakvo pivo — nije vaţno.

Tvrdi daje pivo mogao piti dvadeset i ĉetiri sata dnevno. Pio j(! pivo i naveĉer dok je gledao TV. Naravno daje

koji put popio i nešto ţešće. Ali samo kad bi odlazili izvan grada, ili kad su doma imali društvo. Onda doĊe

trenutak, ne zna zašto, kad s piva prijeĊe na dţin i tonik. I onda naveĉer, kad sjedi pred telkom, i po-lije veĉeri!

produţi sa dţinom i tonikom. Uvijek je u ruci imao112

Ravmond Carver

ĉašu dţina i tonika. Kaţe da mu se zbilja sviĊao okus. Poslije posla poĉeo je svraćati na piće, prije nego bi se

vratio doma, da još malo popije. Onda je poĉeo preskakati veĉere. Jednostvano ne bi došao. Ili bi došao, ali nije

htio ništa jesti. Bife mu je uvijek bio pun. Ponekad bi ušao kroz vrata i bez pravog razloga zavitlao torbu za

objed kroz dnevnu sobu. Kad bi se Roxy razvikala na njega, okrenuo bi se i ponovo izišao. Pomaknuo je vrijeme

cuge u rano poslijepodne, dok bi još morao biti na poslu. Kaţe mi daje svako jutro poĉinjao s ponekim pićem.

Svoj bi jutarnji obrok slistio prije nego bi oprao zube. Onda bi popio kavu. Na posao bi u torbici za objed ponio

termosicu votke.

J. P. ne prestaje priĉati. Naprdsto zanijemi. Sto se dogaĊa? Ovo mi pomaţe da se opustim. Zaboravljam na

vlastito stanje. Zaĉas upadnem: — Ma nemoj, k vragu! Daj nastavi, J. P. — On cupka podbradak. I ubrzo nastavi

priĉati.

J. P. i Roxy dolaze već u prave sukobe. Mislim fiziĉke sukobe. J. P. kaţe da ga je jednom udarila šakom u lice i

slomila mu nos. — Vidi — pokazuje mi. — Baš ovdje. — Pokazuje mi trag na prijevoju nosa. — Slomila mi je

nos. — Uzvratio joj je istom mjerom. Išĉašio joj rame. Drugi joj je put rasjekao usnicu. Tukli su se pred djecom.

Situacija im je izmicala iz ruku. Ali je on nastavio piti. Nije mogao prestati. Niti ga je što moglo zaustaviti. Ĉak

ni kad su mu Roxyn stari i brat zaprijetili da će ubiti boga u njemu. Rekli su Roxy da uzme klince i zbriše, ali je

Roxy ustvrdila daje to njezin problem. Ona se sama uvalila u to i sama će to riješiti.

Sad se J. P. posve smirio. Pogrbio ramena i zavalio se na stolicu. Promatra automobil kako juri cestom izmeĊu

našeg mjesta i breţuljaka.

Velim ja: — Htio bih ĉuti priĉu do kraja, J. P. Daj nastavi!

— Ne znam dalje — reĉe i slegne ramenima.

— Hajde, hajde! — kaţem ja. Hoću reći neka samo nastavi. — 'Ajde dalje, J. P.!

Jednog je dana pokušala srediti stvar, tumaĉi J. P., span-Ċavši se s prijateljem. J. P. nije mogao shvatiti kako

stiţe, uz kuću i klince.

Gledam ga, zaprepašteni nam. On je odrastao ĉovjek.

KATEDRALA

113

— Ako ti je stalo do toga — velim — naĊeš si vremena. Moraš si naći vremena.

J. P. zaklima glavom.

— I ja mislim tako — sloţi se sa mnom.

U svakom sluĉaju, on je sve saznao — to o Roxynom frajeru — i pošizio je. Uspio je Roxy skinuti vjenĉani

prsten s prsta. A kad ga se dokopao, kliještima gaje za ţicu razrezao na komadiće. Bogme, strašan štos! Tom su

prilikom imali nekoliko okršaja. Kad se sutradan vozio na posao, zaustavili su ga zbog pijanstva. Ostao je bez

vozaĉke dozvole. Više ne moţe na posao kombijem. Tako to, kaţe on. Prije tjedan dana već je pao s krova i

slomio palac na ruci. Drugi put će slomiti i vrat, kaţe.

Bio je kod Franka Martina da se otrijezni i da smisli kako ţivot vratiti u koloteĉinu. Ali on ovdje, kao i ja, nije

bio protiv svoje volje. Nismo bili pod kljuĉem. Mogli smo otići kad hoćemo. Alije preporuĉeno da ostanemo bar

tjedan dana, a dva tjedna ili mjesec dana, kako rekoše, usrdno se savjetuje.

Kako rekoh, već sam drugi put bio kod Franka Martina. Kad sam pokušao unovĉiti ĉek za tjedno primanje, Frank

mi je rekao: — O blagdanu uvijek teško ide. Moţda bi bilo bolje da ovaj put pokušate dulje ostati? Recimo dva

tjedna. Razmislite o tome! Ništa ne morate odmah odluĉiti — posavjetova me on. Drţao je palac na ĉeku i ja ga

potpisah. Onda ispratih prijateljicu do prednjih vrata i oprostih se. — Zbogom —■ reĉe ona i odgega se kroz

dovratak, pa na trijem. Kasno je poslijepodne. Odmaknem zastor i pogledam kako odlazi kolima. U mojem autu.

Pijana je. Ali sam pijan i ja, i ništa ne mogu. Odlazim do velikog stolca kraj radijatora i sjedam. Neki momci

diţu poglede s televizora. Onda se vrate onome što su gledali. Ja sjedim na svom mjestu. Od vremena do

vremena pogledam što se dogaĊa na ekranu.

Kasnije se poslije podne razjapiše ulazna vrata i J.P.-a une-Moše dva krupna momka, njegov punac i šurjak,

kako sam poslije ustanovio. Oni su odveli J. P.-a kroz dnevnu sobu.

Stariji frajer upiše J.P.-a i dade ĉek Franku Martinu. Onda dva kii.;i odvukoše J.P.-a na kat. Mislim da su ga

strpali u krevet.114

Rajmond Carver

Ubrzo se stariji i mlaĊi kit spustiše i uputiše prema izlazu. Ĉinilo se da im je glavni cilj da se što prije izgube

odavde. Kao da ne mogu doĉekati da od svega operu ruke. Ne zamjeram im. Ni govora, k vragu! Ne znam kako

bih se ja ponašao da sam im u koţi. Dan i pol kasnije J. P. i ja susrećemo se na prednjem trijemu. Rukujemo se i

raspravljamo o vremenu. J.P. ima napad drhtavice. Sjedimo s nogama na ogradi. Zavalimo se na stolce kao da

smo se izišli proluftati, kao da se spremamo raspriĉati o ptiĉarima. Tad J. P. nastavi svoju priĉu.

Hladno je, ali nije prehladno. Malo je oblaĉno. Frank Martin iziĊe da popuši cigaru. U pulo'veru je zakopĉanom

do grla. Frank je Martin onizak i zbijen. Ima kovrĉavu sijedu kosu i malu glavu. Glava mu je presitna za ostatak

tijela. Frank Martin stavi cigaru u usta i stoji ruku prekriţenih na prsima.

Mulja cigaru po ustima i gleda preko doline. Stoji kao profesionalni boksaĉ, kao netko tko zna rezultat borbe.

J. P. se ponovo smiri. Ja bacim cigaretu u hamper za ugljen, i zagledam se u J. P.-a koji još klizi niza svoj stolac.

J. P. podiţe ovratnik. "Do vraga, što se dogaĊa?" pitam se ja. Frank Martin širi ruke i otpuhuje iz cigare. Pušta

dim iz usta. Onda podiţe bradu prema brdima i veli: — Jack London je nekoć imao veliku kuću s druge strane

ove doline. Baš tamo prijeko, iza tog zelenoga brijega u koji gledate. Samo ga je ubio alkohol. To vam je pouka.

Ipak je on bio znaĉajniji ĉovjek od bilo koga meĊu nama. Ali ni on nije mogao savladati napast.— Gleda Frank

opušak cigare. Dogorjela je. Baci je u hamper. — Ako vi, momci, dok ste ovdje, ţelite što ĉitati, proĉitajte

njegovu knjigu Zov divljine. Znate li koju mislim? Ako ţelite što ĉitati, imamo je unutra. To vam je o ţivotinji

koja je napola pas, napola vuk. Prodika je gotova — završi on, podigne hlaĉe i spusti pulover. — Idem ja unutra

— reĉe. — Vidimo se o ruĉku.

— Osjećam se kao bubica kad je on u blizini — kaza J. P. — Tako djeluje na mene da se osjećam kao bubica —

J. P. zavrti glavom. Onda domctne: —Jack London. Kakvo ime! Volio bih se tako zvati. Umjesto ovoga kako se

zovem.

KATEDRALA

115

Prvi put me je ovamo gore dovela moja ţena. Tad smo još bili zajedno i pokušavali se srediti. Dovela me ovamo

i sat-dva ostala ovdje, privatno razgovarajući s Frankom Martinom.

Onda je otišla. Ujutro je Frank Martin ušao i rekao:

— Moţemo ti pomoći. Ako ţeliš našu pomoć i ako nas budeš slušao što ti kaţemo. — Samo što ja nisam znao

mogu li mi oni pomoći ili ne mogu. Dio je mene ţelio pomoć. Ali je drugi dio bio protiv.

Ovaj me je put dovezla moja djevojka. Ona je i vozila moj auto. Dovezla nas je kroz oluju. Cijelim smo putem

pili pjenušac. Kad smo stigli pred kuću, oboje smo bili pijani. Htjela me izbaciti, okrenuti se i odmah otići kući.

Imala je posla. Jedna je od obveza bila i to što je sutradan morala na posao. Bila je tajnica. Imala je gala posao u

firmi elektronskih dijelova. Imala je i brbljavog sina, šiparca. Htio sam da u mjestu uzme sobu, da prenoći i onda

ode kući. Ne znam je li unajmila sobu ili nije. Nemam pojma o njoj otkako me dovela uz prednje stube, uvela u

ured Franka Martina i rekla:

— Pogodite tko je stigao.

Ali nisam se ljutio na nju. U prvom redu, ona nije imala pojma u što se upustila kad je ponudila da ostanem s

njom pošto je moja ţena zatraţila da je napustim. Bilo mi ju je ţao. Ţalio sam je što je baš na Badnjak dobila bris

na Papu i što novosti nisu bile vesele. Opet će morati k lijeĉniku, i to ubrzo. Takve su loše vijesti bile dovoljan

razlog da poĉnemo piti. I na Boţić smo još bili pijani. Morali smo na klopu u restaurant, jer njoj nije bilo do

kuhanja. Nas dvoje i njen maloljetni lajavi sin pootvarasmo nekakve darove i onda odosmo u gostionicu blizu

kuće. Nisam bio gladan. Naruĉio sam juhu i toplu štrudlu. Uz juhu sam popio bocu vina. I ona je popila malo

vina. Onda smo prešli na Bloodv Mary. Idućih sam nekoliko dana jeo samo slane orašĉiće. Ali sam popio masu

viskija. Napokon sam joj rekao:

— Srce, mislim da je najbolje da stanem na loptu. Bolje da .;<' vratim k Franku Martinu.

Ona pokuša pojasniti sinu daje neko vrijeme neće biti i da <•<• sc> morati sĊm prehranjivati. Ali kad smo već

izlazili, mali se I.-ijuvhc prodere nn nas. Vikao je:116

Raymond Carver

— 'Odite k vragu! Nemojte se vraćati. Da bar poginete! — Zamislite derana!

Prije nego smo izišli iz grada, rekao sam joj da stane pred trgovinom mješovite robe, pa sam nam kupio

pjenušca. Na drugom se mjestu zaustavismo da nabavimo plastiĉnih ĉaša. Tu poku-pismo i vrećicu peĉene

piletine. Uputismo se k Franku Martinu po najgoroj kiši i oluji, cugajući i slušajući glazbu. Ona je vozila. Ja sam

se brinuo za radio i piće. Pokušavali smo od svega napraviti mali provod. Ali smo bili i tuţni. Imali smo onu

peĉenu piletinu, ali je nismo ni okusili.

Nadam se da je ĉitava stigla kući. Vjerujem da bih ĉuo, da nije. Ali mi nije telefonirala, ni ja njoj. Moţda je već

saznala što novo o svom zdravlju? A opet, moţda nije saznala ništa. Moţda je bila greška posrijedi. Moţda je

rijeĉ o tuĊem brišu. Ali je ona imala moj auto, a ja stvari u njenoj kući. Znao sam da ćemo se, prije ili kasnije,

sresti.

Ovdje su udarali u starinsko seljaĉko zvono da nas pozovu na obrok. J. P. i ja ustajemo sa stolaca i ulazimo.

Vidimo kako

nam para izlazi iz usta dok govorimo.

t ■■

Na Silvestrovo pokušavam ujutro nazvati ţenu. Nitko se ne javlja. O.K. Pa i da nije O.K., što bih mogao

poduzeti? Kad smo posljednji put telefonski razgovarali, prije dva tjedna, vikali smo jedno na drugo. Svašta sam

joj rekao.

— Pijanico! — rekla je i spustila slušalicu.

Ali sad sam htio s njom razgovarati. Trebalo je nešto uĉiniti s mojom imovinom. Ipak je i kod nje još bilo mojih

stvari.

Jedan je kit ovdje od onih koji vole putovati. Leti on i u Europu, i još ponekud. Tako bar tvrdi. Posrijedi je

biznis, kako kaţe. Isto tako tvrdi da vodi raĉuna o piću, i nikako mu nije jasno zašto je uopće kod Franka

Martina. Ĉak se i ne sjeća kako je dospio ovamo. Smije se tome kako se ne sjeća.

— Svakome se ponekad smrkne — tumaĉi on. — To ništa ne dokazuje. — Nije pijan, kaţe nam a mi slušamo.

— To su teške optuţbe — tvrdi on. — Takva naklapanja mogu potkopati nadu i najboljem ĉovjeku. — Dodaje

da mu se, kad bi pio samo viski s

KATEDRALA

117

vodom, bez leda, nikada ne bi smrklo. Led, koji ti tutnu u ĉašu, kriv je za sve. — Koga ti znaš u Egiptu? — upita

me on. — Meni mogu mnogi tamo dobro doći.

Na Staru godinu Frank Martin za veĉeru posluţuje odreske s peĉenim krumpirom. Meni se vraća tek. Poĉistim

sve u tanjuru i još bih jeo. Zirkam na Tinvjev tanjur. K vragu, on je jedva dotaknuo klopu. Tiny nije više onaj

stari Tiny. Još mu je odrezak u tanjuru. Jadni je kit planirao da veĉeras bude doma. Planirao je biti u kućnoj

haljini i papuĉama, piljiti u telkaĉ i drţati ţenu za ruku. Sad se boji otići. Razumijem ga. Kad te jednom udari

kap, znaĉi da te ĉeka i druga. Tiny nije govorio nikakvih novih ludorija o sebi otkako se to dogodilo. Mirno je

sjedio i sve drţao za se. Pitam ga mogu li pojesti njegov odrezak, i on mi gurne tanjur.

Poneki smo još budni, sjedimo uokolo i gledamo Times Squ-are, kad se pojavi Frank Martin sa svojom tortom.

Nosi je uokolo i svima nam je pokazuje. Znam da je nije on pravio. Torta je iz pekarnice. Alije svejedno torta.

Golema, bijela torta. Poprijeko se na njoj prostire natpis: Sretna nova godina, iz dana u dan.

— Neću ja nikakve glupe torte — veli kit koji obilazi Europu i još neka mjesta. — Gdje je šampanjac? — pita i

smije se.

Svi prelazimo u blagovaonicu. Frank Martin zareţe tortu. Ja sjedim kraj J. P.-a. J. P. pojede dvije kriške pa pije

Coca Colu. Pojedem krišku a drugu zamotam u ubrus, misleći na budućnost.

J. P. pali cigaretu — sad mu ne dršću ruke — i kaţe mi da mu sutra dolazi ţena, na prvi dan nove godine.

— Sjajno — velim ja. Klimnem glavom. Liţem glazuru s prsta. — To je dobra vijest, J. P.

— Upoznat ću vas — kaţe mi on. ■—Drago mije — slaţem se.

Poţelimo jedan drugome laku noć. Sretnu Novu godinu. Ubrusom omatam prste. Rukujemo se.

Prilazim telefonu, ubacujem deset centa, pa nazivam ţenu i ni njen raĉun. Ali mi se ni ovaj put nitko ne javlja.

Sjetim se da nazovem prijateljicu, okrećem joj broj i shvaćam da mi se s njom i ne razgovara. Vjorojat.no je kod

kuće i gleda isti program na loloviziji kao i ja. U svakom sluĉaju, ne ţelim s njom razgovarati.118

Raymond Carver

Mislim da je ona dobro. A ako s njom nije što u redu, ne ţelim o tome ništa znati.

Poslije doruĉka iznosimo J. P. i ja kavu na trijem. Nebo je vedro, ali je prehladno za pulovere i jakne.

— Pitala me moţe li dovesti djecu — reĉe J. P. — Rekao sam joj da klince mora ostaviti doma. Shvaćaš? Boţe

moj, ne ţelim svoje klince ovdje gore.

Sluţimo se kantom za ugljen kao pepeljarom. Gledamo na drugu stranu doline gdje je nekoć ţivio Jack London.

Još pijemo kavu kad dolazi auto prema kući.

— To je ona! — kaţe J. P. Odlaţe šalicu na stolac. Ustaje i silazi niza stube.

Vidim ţenu kako zaustavlja kola i poteţe ruĉnu. Vidim kako joj J. P. otvara vrata. Gledam kako ona izlazi i kako

se grle. Skrenem pogled. Onda ih opet gledam. J. P. je uzima za ruku i uspinju se stubama. Taje ţena razbila

jednom ĉovjeku nos. Rodila je dvoje djece i popriliĉno se napatila, ali voli ĉovjeka koji je drţi za ruku. Ustajem

sa stolca.

— Ovo je moj prijatelj — predstavlja me J. P. ţeni. — Ĉuj, ovo je Roxy.

Roxy prihvaća moju ruku. Visoka je, zgodna ţena u pletenoj kapi. Sjećam se što mi je J, P. ispriĉao o ljubavniku

i kliještima za ţicu. Ne vidim vjenĉanog prstena. Mislim kako je sigurno negdje u komadima. Ruke joj široke a

prsti s velikim zglobovima. Ova ţena moţe stisnuti šaku ako baš treba.

— Ĉuo sam za vas — reknem. — J. P. mi je ispriĉao kako ste se upoznali. Nešto je spominjao dimnjak.

— Je, dimnjak — sloţi se ona. — Sigurno nije mnogo ni ispriĉao — priklopi ona. — Kladim se da nije sve

ispriĉao — reĉe i nasmije se. Više ne moţe ĉekati, ruku polaţe J. P.-u oko ramena i cjeliva ga u obraz. — Drago

mi je što sam vas upoznala — govori ona. — A je li vam rekao da je on najbolja metla u poslu?

— Ma daj, Roxy — reĉe J. P. Drţi ruku na kvaki.

— Rekao mi je da jo sve nauĉio od vas — velim ja.

KATEDRALA

119

— Dobro, to je zbilja istina — potvrdi ona. Ponovo se smije, ali kao da misli o neĉem drugom. J. P. okrene

kvaku. Roxy mu poloţi ruku na njegovu. — Joe, ne bismo li na ruĉak u grad? Mogu li te nekamo odvesti?

J. P. se nakašlje. Doda: — Nema još ni tjedan dana. — Skida ruku s kvake i prinosi prste bradi. — Mislim da bi

im bilo drago da još neko vrijeme ne izlazim odavde. Moţemo i ovdje popiti kavu. — predloţi.

— Izvrsno — sloţi se ona. Opet ne skida pogleda s mene. — Drago mi je da je Joe stekao prijatelja. I da sam vas

upoznala — . veli ona.

Polako odlaze unutra. Znam da je to blesavo, ali drugo mi ne preostaje.

— Roxy — velim. Oni zastaju na vratima i gledaju me. — Treba mi sreće — velim. — Ozbiljno. Poljubac bi mi

već pomogao.

J. P. obara pogled. Još drţi kvaku iako su vrata otvorena. Okreće kvaku tamo-amo. A ja gledam nju. Roxy se

naceri:

— Ja više nisam dimnjaĉarka — veli. — Već dugo godina. Ali, jasno da ću vas poljubiti.

5

Prilazi mi. Hvata me za ramena —ja sam krupan ĉovjek — i utisne mi cjelov u usta. : , . , ,

...

— Je li dobro?

— Sjajno — rekoh.

— Ništa, ništa — kaţe ona. Još me drţi za ramena. Gleda me ravno u oĉi. — Sretno — veli mi i pušta me.

— Vidimo se, prijatelju — dobacuje mi J. P. Sirom otvara vrata i oni ulaze unutra.

Sjedim na prednjem stubištu i palim cigaretu. Gledam što .sam uradio i udunem šibicu. Hvata me. Poĉelo je

jutros. Ujutro s;im htio nešto popiti. Muĉno je to, ali nisam spominjao J. P.-u.

Pokušavam misliti na nešto drugo.

Razmišljam o dimnjaĉarima — sve one priĉe koje sam ĉuo od J.P.-a — kadli, tko zna zašto, poĉnem misliti o

kući u kojoj Ham nekoć ţivio sa ţenom. Na toj kući nije bilo dimnjaka, pa ne120

Raymond Carver

znam što me podsjetilo na nju. Ali se kuće sjećam, i kako smo u njoj već bili koji tjedan kad sam jednog jutra

zaĉuo kako vani netko grebe. Bila je nedjelja ujutro i još mraĉno u spavaćoj sobi. Jedino je kroz prozor dopiralo

blijedo svjetlo. Osluhnuo sam. Ĉuo sam kako nešto struţe po vanjskom zidu. Skoĉio sam iz kreveta da pogledam

što je posrijedi.

— Boţe! — reĉe ţena i sjedne u krevetu zabacujući kosu s lica. — To je gospodin Venturini — reĉe. —

Zaboravila sam ti reći. Rekao mije da će doći danas oliĉiti kuću. Rano ujutro. Dok ne bude prevruće. Posve sam

zaboravila — smije se ona. —Vrati se u krevet, srce! To je samo on.

— Odmah ću — pristajem.

Odmiĉem zastor s prozora. Vani stari ĉovac u bijeloj kuti stoji uz ljestve. Sunce upravo izlazi nad brdima.

Starkelja se i ja zagledasmo jedan u drugoga. Taj je ĉovjek u bijeloj kuti zapravo gazda. Ali mu je kuta prevelika.

I treba se obrijati. A na glavu je nabio kapu za baseball da sakrije ćelu. "K vragu", mislim ja, "nije li ĉudan taj

stari ĉovac?" I preplavi me val sreće što ja nisam on — što sam ja — ja, sa svojom ţenom u spavaćoj sobi.

On diţe palac prema suncu. Toboţe briše ĉelo. Ţeli mi dati ' do znanja da nema vremena na bacanje. Stari se

prdonja ceri. Tad mi sviće da sam gol. Pogledam se odozgo nadolje. Pogledam njega i slegnem ramenima. Što je

drugo oĉekivao? Moja se ţena smije.

— DoĊi — zapovijeda mi. — Vraćaj se u krevet. Smjesta. Isti ĉas. Vraćaj se u krevet.

Okanim se zastora. Ali stojim i dalje pred prozorom. Vidim kako starkelja sam sebi klima glavom kao da hoće

reći: — "'Ajde, sinko, vrati se u krevet. Razumijem ja tebe." — Nateţe šiltkapu. Tad se prihvaća posla. Uzima

hamper. Poĉinje se uspinjati ljes-tvama.

Naslanjam se leĊima na stubu iza sebe i prebacujem nogu preko noge. Moţda ću još poslije podne ponovo

pokušati nazvati /.mm. A onda ću okrenuti drugi broj da vidim što ini je s prijateljicom Siimo du mi se ne javi

onaj njen lajavi klinjo. Kad je

KATEDRALA

121

nazovem, nadam se da će se on negdje vani baviti onim ĉime se već bavi kad nije kod kuće. Pokušavam se

prisjetiti jesam li ikad proĉitao ijednu knjigu Jacka Londona. Ne mogu se sjetiti. Ali u gimnaziji sam proĉitao

neku njegovu priĉu. Zvala se Naloţiti vatru. Frajer se u Yukonu smrzava. Zamislite, on će se zbilja smrznuti ako

ne uspije zapaliti vatru. Na vatri moţe osušiti ĉarape i druge stvari, i ugrijati se.

Naloţi vatru, ali se onda vatri nešto dogodi. Na nju pada puna grana snijega. Gasi se. U meĊuvremenu zahladi.

Spušta se noć.

Vadim sitniš iz dţepa. Prvo ću pokušati nazvati ţenu. Ako se javi, poţelljet ću joj sretnu Novu godinu. To je sve.

Nikakve frke. Neću ni podići glas. Ĉak ni ako krene u napad. Pitat će me odakle zovem, i morat ću joj reći. Neću

joj spominjati nikakve novogodišnje odluke. S tim nema šale. Kad porazgovorim s njom, nazvat ću prijateljicu.

A moţda i prvo nju nazovem? Samo se nadam da mi se neće javiti klinjo.

— Bok, dušo — reći ću kad se ona javi. — Ja sam.

ŢELJEZNIĈKA POSTAJA

Johnu Cheeveru

Ţena se zvala gospoĊica Dent, a već je prije te iste veĉeri bila uperila pištolj u ĉovjeka. Prisilila gaje da klekne na

prljavo tlo i preklinje je da ga poštedi. Dok su mu iz oĉiju navirale suze a prsti skupljali lišće, drţala je ĉovjeka

na nišanu i rekla mu sve o njemu. Nastojala gaje prisiliti da shvati kako ne moţe gaziti po tuĊim osjećajima. —

Da se nisi maknuo! — zapovijedala je, iako je ĉovjek samo od straha micao nogama. Kad je izgovorila sve što

joj je palo na um da mu kaţe, stavila mu je nogu za vrat i gurnula mu lice u prljavštinu. Tad je vratila pištolj u

torbicu i vratila se na ţeljezniĉku postaju.

Sjedila je na klupi u praznoj ĉekaonici, s torbicom u krilu. Putniĉka je blagajna bila zatvorena; nikoga nije bilo u

blizini. (Jak je i parkiralište pred postajom bilo prazno. Zaustavila je pogled na velikom zidnom satu. Nastojala

je ne misliti na onoga ĉovjeka, i kako bi se ponašao prema njoj da je dobio što je ţelio. Ali je znala da će dugo

pamtiti kako je propištao na nos kad je pao na koljena. Udahnula jo, sklopila oĉi i oĉekivala da ĉuje vlak.124

Raymond Carver

Otvoriše se vrata ĉekaonice. UĊoše dvoje ljudi i gospoĊica Dent baci pogled na njih. Jedna osoba bijaše starac

sijede kose, s bijelom svilenom kravatom; druga je bila sredovjeĉna gospoĊa podmazanih oĉiju, narumenjenih

usta, u ruţiĉastoj pletenoj haljini. Naveĉer je bilo zahladnjelo, ali nijedno nije nosilo ogrtaĉa, a starac je bio i bez

obuće na nogama. Zastali su na vratima, oĉito iznenaĊeni što su uopće nekoga zatekli u ĉekaonici. Gradili su se i

ponašali kao da nisu razoĉarani njenom nazoĉnošću. Ţena nešto dobaci starcu, ali gospoĊica Dent nije razumjela

stoje ţena rekla. Par uĊe dublje u dvoranu. GospoĊici se Dent ĉinilo da iz njih zraĉi uţurbanost, reklo bi se da su

odnekud hitro odjurili i još nisu uspjeli o tome porazgovoriti. A moglo bi biti, ĉinilo se gospoĊici Dent, i da su se

podnapili. Ţena i sijedi starac pogledaše na sat, kao da će od njega što saznati o svome stanju, ili o tome što im je

ĉiniti.

I gospoĊica se Dent zagleda u sat. U ĉekaonici nije nigdje ništa obavještavalo o dolasku i odlasku vlakova. Ali

ona je bila spremna ĉekati koliko god treba. Znala je da će, bude li dovoljno ĉekala, vlak već naići i ona se u nj

popeti, pa će se odvesti s ovoga mjesta.

— Dobra veĉer — pozdravi starac gospoĊicu Dent. Pomislila je kako je on to izgovorio kao da je obiĉna ljetna

veĉer a on ugledan stari ĉovjek u cipelama i veĉernjem odijelu.

— Dobra veĉer — odvrati gospoĊica Dent.

Ţena je u pletenoj haljini pogleda znakovito, kako bi upozorila gospoĊicu Dent da nije sretna što ju je zatekla u

ĉekaonici.

Strac i ţena sjedoše na klupu toĉno nasuprot mjestu gdje se bila smjestila gospoĊica Dent. Motrila je kako starac

malko povlaĉi koljena na hlaĉama uvis i onda prebacuje nogu preko noge i klatara nogom u ĉarapi. Iz dţepa na

košulji izvadi kutiju cigareta i cigaršpic. Onda posegne u dţep na hlaĉama.

— Nemam vatre — dobaci ţeni.

— Ja ne pušim — odvrati ţena. — Mislila sam, ako znaš išta o meni, da bar to znaš. Ako baš moraš zapaliti,

moţda ona ima upaljaĉ? — Ţena podigne bradu i oštro pogleda gospoĊicu Dent.

Ali gospoĊica Dent zavrti glavom. Bliţe privuĉo torbicu. Sastavi koljena i prstima stisne torbicu.

KATEDRALA

125

— I tako, nemam ni šibica — reĉe sijedi starac. Još jednom provjeri u dţepu. Tad uzdahne i izvuĉe cigaretu iz

cigaršpica. Vrati i cigaretu u kutiju. Cigarete i cigaršpic strpa u dţep na košulji.

Ţena progovori na jeziku koji gospoĊica Dent nije razumjela. Mislila je da bi to mogao biti talijanski. Brza

paljba zvuĉala je kao rijeĉi kakve je ĉula da ih u filmu izgovara Sophia Loren.

Starac zavrti glavom.

— Znaš da te ne mogu razumjeti. Prebrzo govoriš za mene. Moraš usporiti. Moraš govoriti engleski. Ne

razumijem te — potuţi se on.

GospoĊica Dent pusti torbicu i premjesti je iz krila na klupu pokraj sebe. Zapilji se u ruĉku torbice. Nije znala

što joj je ĉiniti. Bila je ovo mala ĉekaonica, i bilo joj je mrsko pomisliti da iznenada ustane, preseli se i sjedne

negdje drugdje. Oĉima potraţi sat.

— Ja ne mogu doći k sebi od one bande idiota — reĉe ţena. — Nevjerojatno! Nemam rijeĉi za to, Bogo moj! —

Izgovorivši to, ţena zavrti glavom. Klone na klupu kao da je premorena. Digne pogled i naĉas se zagleda u strop.

Starac uze svilenu kravatu meĊu prste i stade polako gore-dolje trljati tkaninu. Otkopĉa gumb na košulji i ugura

kravatu u njedra. Ĉinilo se da misli o neĉemu drugome dok se ţena raspriĉala.

— Menije ţao one djevojke — govorila je ţena. — One jadnice koja je sama u kući punoj bedaka i gadova. Nje

mi je zbilja ţao. A ona će za sve to platiti! Drugima neće biti ništa. A najmanje onome kretenu koga zovu

kapetan Nick! On ni za šta nije odgovoran. Njemu neće biti ništa — zakljuĉi ţena.

Starac podigne oĉi i osvrne se po ĉekaonici. Neko je vrijeme piljio u gospoĊicu Dent.

GospoĊica mu Dent preko ramena pogleda kroz prozor. Vani je vidjela svjetiljku na visoku stupu, obasjavala je

prazno parkiralište. Sklopila je ruke u krilu i nastojala misliti na svoje brige. Ali nije mogla da ne ĉuje što ti ljudi

priĉaju.

— Ja samo nešto znam — reĉe ţena. — Jedino me ta die-vojka zanima. Sto me briga za ostatak bagre! Njihov se

cijeli ţivot uvodi na cafć au lait, nn dragocjenu švicarsku ĉokoladu i one126

Raymond Carver

KATEDRALA

127

proklete papige. Njima ništa drugo ništa ne znaĉi — nastavi ţena, — Što njih briga? Neće mi biti ţao ako tu

bandu više nikada ne vidim. Shvaćaš me?

— Naravno da te shvaćam — odvrati starac. — Jasno. — On stavi stopala na pod i drugu nogu prebaci preko

koljena. — Ne sekiraj se zbog toga.

"Ne sekiraj se zbog toga", kaţe on. Zašto se ne pogledaš u ogledalo? — reĉe ţena.

— Ne brini se ti za mene — reĉe on. — Gore su mi se stvari već dogaĊale, pa sam još ovdje. — Spokojno se

nasmije i zavrti glavom. — Ne brini se ti za mene.

— Kako da se ne brinem za tebe? — reĉe ţena. — Tko bi se drugi brinuo za tebe? Hoće li se za tebe brinuti ova

ţenska s taškom? — zapita ona zastavši u govoru da dobro pogleda gospoĊicu Dent. — Pitam to ozbiljno, amico

mio. Daj se samo pogledaj! Gospode Boţe, da mi se ne mota već toliko toga po glavi, ovaj bih ĉas dobila ţivĉani

slom. Reci mi tko bi se brinuo za tebe kad ne bih ja? Ozbiljno te pitam. Toliko znaš — reĉe ţena — pa mi lijepo

odgovori.

Sijedi se starac osovi na noge, pa ponovo sjedne.

— Samo se nemoj ze mene brinuti — opet će on. — Brini se za nekoga drugog. Brini se za curu i kapetana

Nicka, ako ti se baš brine. Bila si u drugoj sobi kad je on rekao: "Ne mislim ja ozbiljno, ali sam zaljubljen u nju."

Tako je toĉno rekao.

— Znala sam ja što me ĉeka — prodere se ţena, sklopi prste i prinese ih sljepooĉicama. — Znala sam ja da ćeš

mi nešto ovako dobaciti! Ali nisam ni iznenaĊena. Uopće nisam. Vuk dlaku ne mijenja. Ništa toĉnije nije nikad

reĉeno. Ţivot te uĉi. Ali kad ćeš ti doći k sebi, stara budalo? — skreše mu ona. — Da nisi ti ma-zga koju prvo

treba malko tresnuti meĊu oĉi? O Dio mio! Zašto se ne pogledaš u ogledalo? — dobaci mu ţena. — I dobro se

pogledaj, kad već gledaš.

Starac ustane sa stolice i ode do pitke vode. Stavi ruku za leĊa, odvrno pipu i sagne se da se napije. Onda se

uspravi i otare sudlanicom bradu. Stavi obje ruke za leda i ushoda se ĉekaonicom kao da je na šetalištu.

Alije gospoĊica Dent primijetila kako on oĉima prelazi pod, prazne klupe i pepeljare. Shvati da traţi šibice, i bje

joj ţao što nema šibibice uza se.

Ţena se okrene da prati pogledom starĉevo kretanje. Podiţe glas kad reĉe:

— Frigani Kentucky pilići na sjevernom polu! Pukovnik San-ders u jelenskom koţuhu i ĉizmama. To je štos!

Bio je to vrhunac!

Starac ništa ne odgovori. Nastavi kruţiti po prostoriji i zaustavi se pred prednjim prozorom. Stajao je pred

prozorom, s rukama na leĊima, gledajući prazno parkiralište.

Ţena se okrene gospoĊici Dent i potegne tkaninu pod pazuhom.

— Kad drugi put budem htjela gledati privatne filmove o Point Barrowu u Aljaski, i o tamošnjim eskimskim

uroĊenicima, potraţit ću njih. Boţe moj, nema im ravnih! Neki ljudi zbilja ne znaju za mjeru! Poneki bi

neprijatelje htjeli ubiti dosadom. Ali trebalo je to vidjeti. — Ţena se ţustro zagleda u gospoĊicu Dent kao da joj

se ova odvaţila usprotiviti.

GospoĊica Dent uze torbicu i stavi je u krilo. Zagleda se u sat koji se kretao vrlo polako, ako se uopće i kretao.

— Vi ne govorite mnogo — ţena će gospoĊici Dent. — Ali kladim se da biste mnogo mogli reći, samo kad bi

vas tko pokrenuo. Zar ne? Ali vi ste prefrigani. Radije ne otvarate svoja fina mala usta dok se drugi raspadaju od

klafranja. Tiha voda. Ne zovete li se tako? — upita je ţena. — Kako vas zovu?

— Dent. Alija vas ne poznajem — reĉe gospoĊica Dent.

— Do vraga, naravno da ni ja ne znam vas!— odsijeĉe ţena. — Ne znam vas, i nije mi ni stalo da vas upoznam.

Sjedite tu i mislite što hoćete. To ništa ne mijenja na stvari. Alija znam što ja mislim, a to je da tu nešto nije u

redu.

Starac napusti svoje mjesto kraj prozora i izaĊe. Kad se trenutak kasnije vratio, cigareta mu je gorjela u

cigaršpicu i vidjelo si; da je bolje volje. Uspravio se u leĊima i isturio bradu. Sjedne uz onu ţenu.

Našao sam šibice — reĉe on. — Kutija je šibica leţala uz mini iiihnjak. Nekome je sigurno ispala.128

Raymond Carver

— Zapravo si ti sretne ruke — reĉe ţena. — To je plus u tvom stanju. Ja sam toliko uvijek znala o tebi, ako drugi

i nisu. ' Vaţna je sreća. Mlada gospoĊice, kladim se da ste u ţivotu svašta iskusili i u mnogo ĉemu pogriješili.

Znam da jeste. Odaje to izraz na vašem licu. Ali vi šutite o tome. Samo se vi i dalje drţite tako, nemojte ništa

govoriti. Pustite nas da priĉamo. Ali ćete i vi ostarjeti. Onda ćete imati o ĉemu priĉati. Ĉekajte da doţivite moje

godine. Ili njegove — doda ţena i pokaţe palcem na starca. — Boţe saĉuvaj! Ali sve vas to ĉeka. Sve u svoje

vrijeme. Ĉak ne morate vrijeme ni traţiti. Ono vas samo nade.

GospoĊica Dent ustane s klupe i ode prema pitkoj vodi s torbicom u ruci. Napije se iz pipe i okrene se da ih opet

pogleda. Starac je popušio cigaretu. Uzme opušak iz cigaršpica i spusti ga pod klupu. Kucne cigaršpicom o dlan,

puhne u usnik i vrati ci-garšpic u dţep na košulji. Sad i on obrati pozornost na gospoĊicu Dent. Upre pogled u

nju i stade ĉekati kao i ona ţena. GospoĊica se Dent spremala progovoriti. Nije znala odakle da poĉne, ali je

pomislila kako moţe poĉeti priĉu o tome kako u torbici ima pištolj. Mogla bi im ĉak kazati i daje noćas malne

ubila ĉovjeka.

Ali u taj ĉas zaĉuše vlak. Prvo pištaljku, a onda signalni zveket, dok se brklja spuštala na raskriţju. Ţena i sijedi

starac ustadoše s klupe i uputiše se prema vratima. Starac otvori vrata svojoj suputnici i laganom kretnjom

pokaza gospoĊici Dent da poĊe pred njim. Ona pritisne torbicu sprijeda uz bluzu i produţi za starijom ţenom.

Vlak se još jednom oglasi zviţdaljkom, još uspori i zaustavi se pred postajom. Svjetlo lokomotive gore-dolje

prošara prugu. Dva vagona koja su tvorila ovaj mali vlak bila su dobro osvijetljena, tako da su njih troje na

peronu lijepo vidjeli daje vlak gotovo prazan. Ali to ih nije iznenadilo. Bili su iznenaĊeni što u ovo vrijeme vide

ikoga u vlaku.

Nekoliko putnika u vlaku proviriše kroz prozore i zaĉudiše se što vide ljude na peronu, kako se spremaju ući u

vlak u ovo doba noći. Po kakvom su se to poslu uputili u noć? Bilo je ono vrijeme kad treba misliti na poĉinak.

Kuhinje1 po kućama na brijegu iznad postaje bilo su vir ciste i uredno; pranje suda odavno obavljano, svi pn-

ĊmHi na svom mjestu, Noćne su svjetijko sjale

KATEDRALA

129

po djeĉjim sobama. Poneka šiparica još moţda ĉita kakav roman, pri ĉemu prstima uvija kovrĉe kose. Ali se

televizija polako gasi. Muţevi se i ţene, na svoj naĉin, pripremaju na poĉinak. Pet-šest putnika, sjedeći sami u

ona dva vagona, zurili su kroz prozor i ĉudili se onima troje na peronu.

Vidjeli su kako se debelo našminkana sredovjeĉna ţena, u ruţiĉastoj pletenoj haljini, uspinje u vlak. Iza nje uĊe

mlaĊa ţena u ljetnoj bluzici i suknji, noseći torbicu. Slijedio ih je stari ĉovjek koji se kretao polako i drţao

dostojanstveno. Starac je bio sijed i imao bijelu, svilenu kravatu, ali nije bio obuven. Putnici su oĉito mislili da

su to troje koji se ukrcavaju zacijelo zajedno; i bili su uvjereni da, ma kakav im noćas bijaše posao, nije sretno

završen. Ali putnici su u ţivotu sretali i neobiĉnije sluĉajeve. Dobro su znali da u ţivotu ima svakakvih

sluĉajeva. Nije ovdje, ĉini se, bilo ipak tako zlo kako moţe biti. Stoga se nisu posebice ni osvrtali na troje ljudi

koji su prolazili prolazom i smještali se na sjedala — ţena i sijedi starac jedno uz drugo, mlada ţena s torbicom

nekoliko sjedala iza njih. Naprotiv, putnici su se zapiljili u postaju i ponovo zaokupili svojim brigama, onime što

ih je morilo prije ove ţeljezniĉke postaje.

Kondukter promotri prugu. Onda se obazre u smjeru odakle je došao vlak. Podiţe ruku i svjetiljkom dade znak

strojovoĊi. Taj je znak strojovoĊa i ĉekao. Okrene brojĉanik i spusti polugu. Vlak krene. Isprva se polako kretao,

a onda ubrza. Kretao se sve brţe dok napokon opet ne pojuri kroz mraĉni krajolik a blistavi mu vagoni

osvjetljavali ţeljezniĉki nasip. ' ,Groznica

Oarlvleu je bilo teško. Cijelo mu je ljeto bilo teško, otkako gaje na poĉetku lipnja napustila ţena. Ali sve

donedavno, nekoliko dana prije negoli će preuzeti nastavu u srednjoj školi, Carly-leu nije trebala dadilja. On je

sam bio dadilja. Svakog se dana i noći brinuo o djeci. Mama im je, kako im je protumaĉio, otputovala na dugi

put.

Debbie, prva dadilja koju je našao, bila je punašna devetna-estogodišnjakinja iz velike obitelji koja je Carlvleu

tvrdila da je djeca vole. Ponudila je nekoliko preporuka. Olovkom ih je zapisala na papiru iz notesa. Carlvle

uzme papirić, presavije ga i stavi u dţep na košulji. Reĉe joj da sutradan ima sastanke. Rekao je da sutra ujutro

moţe poĉeti raditi kod njega. Odvratila je:

— U redu.

Shvatio je da poĉinje novo ţivotno razdoblje. Eileen je bila otišla dok je Carlvle još ispisivao svjedodţbe. Rekla

je da odlazi u juţnu Kalifoniju gdje će samostalno poĉeti nov ţivot. Otišla je s Rie.hardom Hoopesom,

Carlvleovim kolegom iz škole. Hoopes je bio nastavnik drame i obuĉavao je napuhavanje stakla, na vri-j-omo

oĉito posvršavao svojo poslove, pokupio svoje stvari i na132

Raymond Carver

brzinu s Eileen napustio grad. Kad je već dugo i muĉno ljeto bilo gotovo za njim pa se spremao ponovo preuzeti

nastavu, Carlvle napokon usmjeri napore na to da pronaĊe dadilju. Prvi mu poku- ' šaji nisu bili uspješni. U oĉaju

da pronaĊe nekoga — bilo koga — uzeo je Debbie.

Isprva je bio sretan što se djevojka uopće odazvala na njegov poziv. Prepustio joj je kuću i djecu kao da su

roĊaci. Tako mu nitko i nije bio kriv, osim sam sebi, uz vlastiti nehaj — bio je uvjeren — što se prvoga tjedna

rano vratio iz škole i parkirao uz kola sa dvije velike flanelaste kocke koje su visile s retrovizora. U ĉudu je

ugledao svoju djecu kako se, u musavoj odjeći, igraju s ogromnim psom koji je bio tolik da im je mogao odgristi

ruke. Sin Keith je štucao i plakao. Kći Šarah zacmizdri kad ga ugleda kako izlazi iz auta. Sjedili su u travi i pas

im je lizao ruke i lica. Pas zareţi na nj i malo ustukne kad Carlvle pohrli k djeci. Podigne Keitha, a zatim i Šarah.

S djetetom pod svakom rukom, uputi se u kuću. U kući je gramofon tako treštao da su prozori vibrirali.

U dnevnoj sobi tri derana skoĉiše na noge s mjesta na kojima su sjedili oko stola za kavu. Stol je bio pun pivskih

boca a u pepeljarama su gorjele cigarete. Iz sterea je urlao Rod Stewart. Na kauĉu je, uz još jednoga derana,

sjedila debela Debbie. Za-buljila se u Carlvlea s tupom nevjericom kad je ušao u dnevnu -sobu. Debeloj je

djevojci bila raskopĉana bluza. Podvila je bila noge i pušila cigaretu. Dnevna je soba bila puna dima i glazbe.

Debela su djevojka i njen prijatelj brţe-bolje sišli s kauĉa.

— Samo malo, gospon Carlvle — rekla je Debbie. — Da vam objasnim.

— Ništa vi ne objašnjavajte — odbrusi joj Carlvle. — Gubite se k vragu! Svi odreda. Prije nego vas izbacim. —

Još ĉvršće prigrli djecu.

— Dugujete mi za ĉetiri dana — izvali debela djevojka pokušavajući zakopĉati bluzu. Još joj je u prstima bila

cigareta. Pepeo je padao s cigarete dok se pokušavala zakopĉati.— Danas se ne raĉuna. Za danas mi niste ništa

duţni. Gospon Carlvle, inaĉe nije bilo ovako. Svratili su samo da poslušaju tu ploĉu.

— Shvaćam, Debbio — reĉe joj i spusti djecu na sag. Ali su mu se onn (Ir/.nhi oko notfu i promatrala društvo u

dnevnoj sobi.

KATEDRALA

133

Debbie ih promotri i lagano zavrti, glavom kao kao da ih nikada nije vidjela. — K vragu, van! — zaurla Carlvle.

— Smjesta! Gubite se. Svi odreda.

Ode do ulaznih vrata i razdrlji ih. Deĉki se baš nisu previše ţurili. Pokupili su pivske boce i polako krenuli

prema vratima. Ploĉa Roda Stewarta još je svirala. Jedan deran napomene:

— To je moja ploĉa.

— Nosi je! — vikne Carlvle i zakoraĉi prema deĉku, a onda zastane.

— Ne dirajte me, moţe? Da me niste taknuli — upozori ga deĉko.

PriĊe gramofonu, odigne ruĉku, gurne je otraga i skine ploĉu dok se postolje još okretalo.

Carlvleu su se tresle ruke.

— Ako ona kola za minutu — toĉno za minutu — ne nestanu ispred kuće, zvat ću policiju. — Smuĉilo mu se i

zavrtjelo u glavi od bijesa. Vidio je, zbilja je vidio kako mu svjetlati igraju pred oĉima.

— Ĉujte, vidite da odlazimo, je 1' u redu? Idemo — pripomene deĉko.

Izašli su jedno za drugim. Vani se tusta djevojka malko spo-taknula. Carlvle je vidio kako je stala i prinijela ruke

licu. Tako je stajala na prilazu kući cijelu minutu. Onda je jedan djeĉak gurne otraga i zovne po imenu. Ona

spusti ruke i smjesti se na straţnje sjedalo u kolima.

— Tata će vas presvući u ĉisto — obeća Carlvle djeci nastojeći odluĉno govoriti. — Onda idemo na pizzu. Što

velite na pizzu?

— Gdje je Debbie? — upita ga Šarah.

— Otišla je — reĉe Carlvle.

Naveĉer, pošto je djecu spremio u krevet, nazove Carol, ţensku iz škole s kojom se u posljednji mjesec dana

sastajao. Ispriĉa joj što se dogodilo s dadiljom.

— Djeca su mi bila na dvorištu s nekim velikim psom — priĉao joj je. — Pas je bio velik kao vuk. Dadilja je

bila u kući s hr-134

Raymond Carver

pom svojih frendova, huligana. Na sav je glas urlao Rod Stevvart, nisu ga skidali s gramofona dok su se moja

djeca vani igrala s tim groznim cuckom. — Pritisnuo je sljepooĉice prstima i nije ih s njih skidao dok je govorio.

— Za miloga Boga — reĉe Carol. — Jadni moj dragi, baš mi je ţao. — Glas joj je bio nejasan. Zamišljao ju je

kako pušta slušalicu da joj klizne niz bradu, kao što je najradije razgovarala telefonski. Vidio je kako to radi. To

joj je bila navika koja mu je išla malo na ţivce. Ţeli li da doĊe k njemu? pitala ga je. Ona bi. Misli da bi to bilo

najbolje. Nazvala je svoju sestru. Onda će se dovesti k njemu. Spremna je. Ne smije se bojati reći kad mu treba

paţnje, reĉe. Carol je bila jedna od tajnica u ravnateljevu uredu u školi gdje je Carlvle predavao likovnu

umjetnost. Bila je rastavljena i imala jedno dijete, ţivĉanoga desetogodišnjeg klinca koga je otac nazvao Dodge,

po marki automobila.

— Ne, ne treba — odvrati Carlvle. — Ali hvala. Hvala, Carol. Djeca su u krevetu, a ĉini mi se da bih se ĉudno

osjećao kad bih veĉeras imao goste. ;■'.. ;;■*;

Nije navaljivala.

— Dragi, ţao mi je što se to dogodilo. Ali jasno mi je da veĉe-r ras ţeliš biti sam. To poštujem. Sutra se vidimo

u školi.

Ĉuo je kako oĉekuje da on još što kaţe.

— To mi je druga dadilja u nepunih tjedan dana — napomene on. — Pošizio sam već.

— Dragi, nemoj dopustiti da te to muĉi — reĉe ona. — Već će nešto iskrsnuti. Ja ću ovoga vikenda pomoći da

naĊeš nekoga. Sve će biti u redu, vidjet ćeš.

— Još ti jednom hvala što si mi pri ruci kad te trebam — kaza on. — Ti si jedina od njih milijun, da znaš.

— Laku noć, Carlvle — reĉe ona.

Kad je spustio slušalicu, bilo mu je ţao što nije smislio nešto pametnije od onoga što je sad rekao. U ţivotu još

nije tako razgovarao. Nisu oni imali ljubavni odnos, ne bi ga on tako nazvao, ali ju je volio. Znala je da mu je

teško i nije postavljala zahtjeve.

Pošto jo Eileen otišla u Kalifoniju, Carlvle je, prvog mjeseca, provodio svuku budnu minutu s djucom. Slutio je

du je to posljedica

KATEDRALA

135

udarca koji im je nanijela, ali nije htio djecu puštati s oka. Oĉito ga nije zanimalo druţiti se s drugim ţenama, a

sad mu se ĉinilo da ga nikada to i neće zanimati. Osjećao se kao da je u koroti. Dane je i noći provodio s djecom.

Kuhao je za njih — sam nije imao teka — prao im je i glaĉao odjeću, vozio ih u prirodu gdje su brali cvijeće i

jeli sendviĉe umotane u voštani papir. Vodio ih je u robnu kuću i davao im da biraju što ţele. Svakih su nekoliko

dana odlazili u park, ili u knjiţnicu, ili u zoološki vrt. Uzimali su sa sobom suhi kruh u zolooški vrt da hrane

patke. Naveĉer, prije nego bi ih pokrio za poĉinak, ĉitao bi im Ezopa, Hansa Christia-na Andersena, braću

Grimm.

— Kad se mama vraća? — pokatkad bi ih neko od njih upitalo usred bajke.

— Brzo — odgovarao je. — Za koji dan. Ĉujte sad ovo.

— Onda bi doĉitao priĉu do kraja, poljubio ih i ugasio svjetlo. A kad bi usnuli, obilazio je sobe po kući,

uvjeravajući sam

sebe da će se Eileen, uistinu, prije ili kasnije vratiti. U idućem bi dahu izgovorio: — Nikad te više ne ţelim

vidjeti. Nikad ti ovo neću oprostiti, kujo luda! — Da bi za koju minutu već govorio: — Vrati se, ljubavi, molim

te! Volim te i trebam. Trebaju te i djeca. — Ljetos bi katkad noću zaspao pred televizorom i probudio se pred

upaljenim aparatom s ekranom punim snijega. U tom je razdoblju mislio da se dugo, moţda i nikad, neće vidjeti

ni s jednom ţenom. Noću, sjedeći pred televizorom sa zaklopljenom knjigom ili ĉasopisom kraj sebe na kauĉu,

ĉesto je mislio na Eileen. Misleći na nju, sjećao joj se slatkog smijeha, ili ruke kojom ga je gladila po vratu kad

bi se potuţio da ga boli. U takvim bi se trenucima, ĉinilo mu se, mogao rasplakati. Pomislio je kako se obiĉno

ovakve stvari dogaĊaju samo drugima.

Upravo prije nezgode s Debbie, kad je popustila zabrinutost i jad, nazvao je neki ured za zapošljavanje i

progovorio o svojim nevoljama i potrebama. Netko je pribiljeţio nešto i obećao da će mu se telefonski javiti.

Rekli su mu da nema mnogo ljudi koji ţele obavljati kućanske poslove i još ĉuvati djecu, ali će oni već naći

nekoga. Nekoliko dana prije nego što se morao javiti na posao i na upise, ponovo je nazvao i rekoše mu da će

rano ujutro doći netko k njemu.136

Raymond Carver

Pojavila se tridesetpetogodišnja ţena dlakavih ruku i izga-ţenih cipela. Rukovala se i slušala ga kako govori a da

ga nijednom rijeĉju ne upita za djecu — ĉak ni kako se zovu. Kad ju je odveo u straţnji dio kuće gdje su se djeca

igrala, punu je minutu naprosto šutke buljila u njih. Kad se napokon nasmiješila, zapazio je da nema jednog

zuba. Šarah ostavi olovke i ustane da mu priĊe i stane uz njega. Uzela je Carlvlea za ruku i zagledala se u ţenu. I

Keith je piljio u nju.

Onda se vratio bojicama. Carlvle zahvali ţeni na vremenu što ga je na njih potrošila i reĉe da će ostati u

kontaktu.

Poslije podne prepiše broj s karte priĉvršćene pribadaĉom za oglasnu ploĉu u robnoj kući. Netko se nudio da

bude dadilja. Podaci na zahtjev. Carlvle je nazvao broj i dobio onu debelu djevojku Debbie.

Ljetos je Eileen poslala djeci nekoliko dopisnica, pisama i svojih fotografija i nekoliko vlastitih crteţa perom i

crnilom koje je izradila otkako je otišla. Slala je Carlvleu duga, brbljava pisma u kojima ga je molila da shvati

ovaj njen sluĉaj — sluĉaj — ali je tvrdila daje sretna. Sretna. Kao da Carlvle misli daje sreća sve u ţivotu! Pisala

mu je da će on, ako je zaista voli, kao što tvrdi da je voli — a i ona, da se ne zaboravi, voli njega — da će valjda

shvatiti i prihvatiti stvari kakve jesu. Piše mu tako: "Ono što je zaista spojeno, ništa ne moţe nikad rastaviti!" —

Carlvle nije znao govori li to ona o svojoj vezi ili o svom naĉinu ţivota, ondje u Kaliforniji. Mrzio je rijeĉ

spojeno. Kakve to ima veze s njima dvoma? Zar misli da su oni neka udruga? Pomislio je da je Eileen pošizila

kad ovako piše. Još jednom proĉita taj odlomak, a onda zguţva pismo.

Ali za nekoliko sati izvuĉe pismo iz smeća kamo ga je bio bacio, i poloţi ga uz ostale dopisnice i pisma u kutiju

na policu u ostavi. U njenoj je omotnici bila njena fotografija u veliku, mekanu šeširu i u kupaćem kostimu. Tu

je bio i crteţ olovkom ţene na obali rijeke, u prozraĉnoj haljini, zgrbljenih ramena, a rukama zaklanja oĉi. To je

bila Eileen, kako .se ĉinilo Carlvleu, u nastupu oĉaja zbog nastalo situacije. U .srednjoj je školi ona završila liko-

vnu unijotnoHt i, premda je pristala udati se za nj, nije se odrekla

KATEDRALA

137

nauma da uĉini nešto sa svojom nadarenošću. Carlvle joj je rekao da on drugo i ne bi ţelio. Ona je to duţna

prema samoj sebi, tvrdio je. Bila je duţna prema njima oboma. U ono su se vrijeme voljeli. Zna da jesu. Nije

mogao zamisliti da bi ikad ikog volio kao nju. A osjećao je i da ona njega voli. A onda, nakon osam godina

braka, Eileen ga je ostavila. Tome je ona, kako kaţe u pismu, oduvijek stremila.

Porazgovorivši s Carol, zavirio je da pogleda djecu koja su spavala. Onda ode u kuhinju i nalije si piće.

Pomišljao je da nazove Eileen i s njom porazgovori o nevoljama s dadiljama, ali odustane od toga. Imao je njen

telefonski broj, pa i pripravljenu adresu, jasno. Ali zasad ju je samo jednom nazvao i nije joj napisao nijedno

pismo. Dijelom što je bio zbunjen tim stanjem, dijelom stoje bio bijesan i poniţen. Jednom, u poĉetku ljeta,

nakon nekoliko pića, nazvao ju je usprkos poniţenju. Na telefon se javio Richard Hoopes. Richard mu reĉe:

— Bok, Carlvle — kao da je još Carlvleov prijatelj. Zatim, kao da se neĉeg sjetio, doda: — Samo ĉasak, moţe?

Eileen gaje upitala:

— Carlvle, kako si? Kako klinci? Priĉaj mi o sebi. — Rekao joj je da su klinci u redu. Ali prije nego je uspio što

dodati, prekinula gaje i ubacila: — Znam ja da su oni u redu. Ali kako si ti? — Tada je razvezala o tome kako joj

je prvi put, poslije dugo vremena, u glavi sve na svom mjestu. Zatim je htjela razgovarati o njegovoj glavi i o

njegovoj karmi. Ona je već pogledala kakva mu je karma. Samo što se nije popravila, rekla mu je. Carlvle ju je

slušao jedva vjerujući svojim ušima. Napokon reĉe:

— Moram sad ići, Eileen. — I spusti slušalicu. Telefon je poslije zvonio još koju minutu, ali gaje pustio da

zvoni. Kad je prestao zvoniti, skine slušalicu i ostavi je visiti dok mu ne doĊe vrijeme za poĉinak.

Htio ju je i sad nazvati, ali se bojao. Još mu je nedostajala i ţelio joj je vjerovati. Ţelio joj je ĉuti glas — onako

mio, siguran, ne onako manijakalan kao posljednjih mjeseci — ali kad bi okrenuo njen broj, mogao bi slušalicu

podići Richard Hoopes. Carlvle je znao da više ne ţeli ĉuti glas toga ĉovjeka. Richard mu je tri godine bio

kolega i, kako hĊ Carlvleu ĉinilo, nekakav prijatelj.138

Raymond Carver

Bar je s kim Carlvle imao poruĉati u školskoj kantini, slušati ga kako govori o Tennesseeju Williamsu ili o

fotografijama Ansela Adamsa. A ĉak ako se javi i Eileen, mogla bi opet navaliiti s nje- " govom karmom.

Dok je tako sjedio, s ĉašom u ruci, nastojeći se prisjetiti kako je to biti oţenjen i prisan s nekom osobom,

zazvonio je telefon. Digao je slušalicu, na vezi je zašumio neki zvuk i, još prije nego što se predstavila, znao je

daje Eileen.

— Baš sam mislio na tebe — reĉe Carlvle i odmah poţali što je to rekao.

— Gle! Osjećala sam ja da ti misliš na mene, Carlvle. Vidiš, i ja sam mislila na tebe. Zato sam te i nazvala. —

On duboko udahne. Ona gubi pamet. Toliko mu je bilo jasno. Nastavila je govoriti: — Slušaj me dobro — reĉe.

— Glavni razlog što sam te nazvala jest to što mi je jasno da si upravo sad u neprilici. Ne pitaj o ĉemu je rijeĉ,

ali ja znam. Ţao mije, Carlvle. Ali ima pomoći. Još ti treba dobra kućanica i dadilja u jednoj osobi, je 1' tako?

Joj, ima takva baš u susjedstvu. Oh, moţda si već našao nekoga, i to je fino, ako jesi. Ako si to sredio, neka bude

tako. Ali, ĉuj, ako si još uvijek tamo u takvoj neprilici, znam ţenu koja je u» svoje vrijeme radila za Richardovu

majku. Rekla sam Richardu o mogućem problemu i on se prihvatio toga. Znaš li što je poduzeo? Slušaš li me?

Nazvao je mamu koja je nekoć drţala tu ţenu da joj vodi kućanstvo. Ţena se zove gospoĊa Webster. Ona se

brinula za Richardovu majku prije nego što joj se doselila teta sa kćerkom. Richard je, preko majke, uspio dobiti

broj. Danas je razgovarao s gospoĊom Webster. Takav je Richard. Veĉeras će te nazvati gospoda Webster.

Moţda te već jutros nazove. Jedno ili drugo. U svakom sluĉaju, ponudit će ti svoje usluge ako ih trebaš. Moţda

ih trebaš, nikad se ne zna. Pa makar ti je današnje stanje u redu, što se nadam da jest, ali bi ti danas-sutra mogla

zatrebati. Shvaćaš što hoću reći? Ako ne isti ĉas, drugi put. U redu? Kako su klinci? Što rade?

— Djeca su dobro, Eileen. Spavaju — reĉe on. Moţda joj je morao reci da se svaku noć uspavaju plaĉem. Pitao

se bi li joj rekao istinu — da nisu piluli za nju dva tjedna. Odluĉio je ništa n<> reći.

KATEDRALA

139

— Zvala sam već prije, ali je bilo zauzeto. Rekla sam Richardu da moţda razgovaraš sa svojom prijateljicom —

nasmije se Eileen. — Razmišljaj o pozitivnim stvarima. Zvuĉiš depresivno — priklopi ona.

— Moram ići, Eileen. — Skidao je slušalicu s uha i prekidao vezu. Alije ona još govorila:

— Daj pusu Keithu i Šarah. Reci im da im šaljem još slika. Reci im svakako. Neću da zaborave da im je mati

slikarica. Moţda još nije velika slikarica, ali to nije vaţno. Ipak je, zapamti, slikarica. Vaţno je da to ne

zaborave.

Carlvle reĉe: — Reći ću im.

— Richard ti kaţe bok. ■'■!■■■ Carlvle ništa ne reĉe. Samo je u sebi

odvratio bok. Stoje mislio time reći? Onda dometne:

— Hvala što si zvala. Hvala što si razgovarala s tom ţenom.

— S gospoĊom Webster?

— Da. Bolje da se sad skinem s telefona. Neću da ti curi lova. Eileen se nasmije.

— Samo je novac u pitanju. Novac nije vaţan, osim stoje neophodno sredstvo za razmjenu. Ima vaţnijih stvari

od novca. Ali ti to već i sam znaš.

Drţao je slušalicu pred sobom. Gledao je u tu spravu iz koje je izlazio njen glas.

— Carlvle, tvoja će se situacija popraviti. Znam da hoće. Moţda misliš da sam poludjela, ili tako nešto — kaza

ona. — Ali upamti što ti velim.

Što da upamtim? Carlvle je pitao sam sebe u strahu da nije propustio neku njenu rijeĉ. Primakne bliţe slušalicu.

— Eileen, hvala što si nazvala — reĉe.

— Moramo biti u kontaktu — napomene Eileen. — Sve nam veze moraju biti otvorene. Mislim da je ono

najgore prošlo. Za nas oboje. I ja sam patila. Ali izvući ćemo iz ţivota što nam pripada, nas oboje, pa ćemo na

kraju postati Jaĉi.

— Laku noć reĉe on i vrati slušalicu na mjesto. Onda promotri telefon. (!ek;n> je. Nije ponovo zazvonio. Ali

za sat vremena lelefon pozvoni. On digne .slušalicu.140

Raymond Carver

— Gospon Carlvle. — Bio je to glas neke starice. — Vi mene ne znate, ja sam supruga Jima Webstera. Trebala

sam vam se javiti.

— Gospoda Webster. Pa, da — reĉe on. Sjeti se da je Eileen spominjala tu ţenu. — GospoĊo Webster, biste li

mogli ujutro doći ovamo? Rano. Recimo u sedam sati?

— Ništa lakše — odvrati starica. — U sedam sati. Molim vas vašu adresu.

— Volio bih da se mogu pouzdati u vas — pripomene Carlvle.

— U mene se moţete pouzdati — reĉe ona.

— Ne mogu vam reći koliko mi je to vaţno — reĉe Carlvle.

— Ne brinite — odvrati starica.

Sutradan ujutro, kad zazvrnda budilica, nastojao je ostati budan i produţiti san. Sanjao je nešto o seoskoj kući. I

o vodopadu. Netko, ne zna tko, nosio je cestom nešto. Moţda je to bila izletniĉka košara? Nije mu bilo neugodno

u snu. U snu je vladao osjećaj lagode.

Napokon se prevrne i nešto pritisne da prestane zvrndanje.t Još je malo leţao u krevetu. Tad ustane, ugura noge

u papuĉe i ode u kuhinju pristaviti kavu.

Obrije se i obuĉe za cijeli dan. Onda sjedne za kuhinjski stol uz kavu i cigaretu. Djeca su još bila u krevetu. A za

pet je minuta već naumio staviti na stol kutije ţitarica i servirati posude i ţlice, pa otići u sobu da ih probudi za

doruĉak. Zbilja nije vjerovao da će se starica, koja ga je sinoć nazvala, pojaviti rano ujutro kako je obećala.

Odluĉio je ĉekati do osam i pet, a onda nazvati i zatraţiti slobodan dan i pobrinuti se da u knjizi zaista naĊe po-

godnu osobu. Prinese šalicu kave ustima.

Tada je zaĉuo lomljavu na ulici. Pusti šalicu i ustane od stola da pogleda kroz prozor. Mali se teretnjak dovukao

pred njegovu kuću. Kabina se tresla dok je auto radio u leru. Carlvle iziĊe na prednja vrata, otvori ih i mahne.

Odmahne mu stara ţena i ispadne iz vozila, Carlvlo primijeti kako hg vozaĉ nagnuo i nestao pod ploĉom s

instrumentima. Terottvjak zajeĉi, još se jednom stre-

se i

KATEDRALA

141

— Gospodine Carlvle? — upita starica i polako se uspne uzbrdicom noseći veliku torbu.

— GospoĊo Webster — doĉeka je on. — UĊite. Je li to vaš muţ? Pozovite ga unutra. Baš sam skuhao kavu.

— Ne treba — napomene ona. — On ima termosicu.

Carlvle slegne ramenima. Otvori joj vrata. Ona uĊe i rukovaše se. GospoĊa se Webster nasmiješi. Carlvle klimne

glavom. PrijeĊoše u kuhinju.

— Trebate li me danas? — upita ga ona.

— Samo da dignem djecu — reĉe on. — Volio bih da se upoznate prije nego što odem u školu.

— To bi bilo dobro — sloţi se ona. Osvrnula se po kuhinji. Odloţila je torbu na sušnicu.

— Hoćete da dovedem djecu? — upita je on. — Treba mi mi-nuta-dvije.

U tren oka dovede djecu i upozna ih s njom. Još su bili u pidţamama. Šarah je trljala oĉi, Keith je bio posve

budan. — Ovo je Keith — pokaţe Carlvle. — A ova je moja Šarah. — Primaknuo je njezinu ruku i obratio se

gospoĊi Webster. — Vidite da im netko treba. Treba nam netko u koga se moţemo pouzdati. Bit će daje u tome

naš problem.

GospoĊa Webster pristupi djeci. Zakopĉa gumb na Keitho-voj pidţami. Makne kosu sa curiĉina lica. Prepustili

su joj se. — Djeco, više ništa ne brinite! Gospodine Carlvle, sve će biti u redu. Bit će nam dobro. Pustite nas

dan-dva da se upoznamo, to je sve. A ako ja ostajem, zašto ne biste gosponu Websteru dali znak da je sve u

redu? Samo mu mahnite s prozora — dobaci ona i opet se posveti djeci.

Carlvle stupi u erker i odmakne zastor. Starkelja je motrio kuću iz kabine teretnjaka. Baš je prinosio termosicu

ustima. Carlvle mu mahne, a ĉovjek odmahne slobodnom rukom. Carlvle je gledao kako spušta prozor malog

teretnjaka i prolijeva ostatak iz šalice. Onda se ponovo zavuĉe pod šofersku ploĉu — Carlvle je pomislio da

sastavlja neke ţice — i ubrzo se teretnjak upali i poĉne tresti. Starac ubaci motor u brzinu i odmakne se od

rubnjaka.

Carlvle se okrene od prozora.

142

Raymond Carver

— GospoĊo Webster — reĉe — drago mi je što ste ovdje.

— I meni, gospodine Carlvle — uzvrati ona. — Idite vi sad ; na posao, da ne zakasnite! Ne brinite ni za šta. Bit

ćemo mi u redu. Je 1' da, klinci?

Djeca potvrdno klimnuše. Keith joj se jednom rukom drţao za haljinu. Palac druge ruke stavio je u usta.

— Hvala vam — reĉe Carlvle. — Osjećam se zbilja sto posto bolje. — Zaklima glavom i naceri se. Osjećao je

kako mu se nadimlju prsa, i poljubi oboje djece na rastanku. Reĉe gospoĊi Webster kad mu se moţe nadati,

obuĉe ogrtaĉ, još se jednom oprosti i iziĊe iz kuće. Prvi put u nekoliko mjeseci ĉinilo mu se da mu je pao kamen

sa srca. Vozeći se u školu, slušao je glazbu na radiju.

U poĉetku nastave povijesti umjetnosti, posvetio se dijapozitivima bizantskih slika. Strpljivo je tumaĉio nijanse

detalja i motiva. Isticao je emotivnu snagu i vrijednost djela. Ali tako je opširno pokušavao nepoznate umjetnike

smjestiti u njihovu društvenu sredinu da su poneki uĉenici poĉeli strugati cipelama pot podu ili se iskašljavati.

Tog su dana obradili jedva trećinu jedinice. Još je govorio kad je već zazvonilo.

U drugom razredu, na satu akvarela, osjećao se neuobiĉajeno mirno i nadahnuto.

— Ovako, ovako — govorio je upravljajući im rukom. — Njeţno. Kao da dišeš na papiru. Samo dotiĉeš. Eto,

tako. Jasno? — govorio je i osjećao kako sam sebe upoznaje. — Vaţna je samo naznaka — govorio je vodeći

Sue Colvin kist. — Slobodno griješi dok ne ispadne kao da je namjerno. Shvaćaš?

Dok se pomicao u repu za ruĉak, u školskoj blagovaonici, ugledao je Carol nekoliko mjesta pred sobom. Platio

joj je obrok. Nestrpljivo je ĉekao da mu ispadne zajedniĉki raĉun. Carol je već bila odmakla preko polovice

prostorije prije nego ju je sustigao. Uhvatio ju je za ruku ispod lakta i poveo do praznog stola kraj pro/.ora.

Boţe, Cnrlvle roĉe mu kad .sjedoše. Dohvati ĉašu ledenog ĉuju. Hi hi je Mvn im imena n licu, .Josi li vidio

kako nas je pogledala

KATEDRALA

143

gospoĊa Storr? Što je to s tobom? Svi će saznati. — Ona otpije ledenoga ĉaja i odloţi ĉašu.

— K vragu i gospoĊa Storr — odsijeĉe Carlvle. — Ĉuj, da ti nešto kaţem. Dušo, osjećam se svjetlosnu godinu

bolje nego juĉer u ovo doba. Gospode Boţe! — dometne.

— Sto se dogodilo? — upita ga Carol. — Reci mi, Carlvle. Premjesti voćnu zdjelicu na drugi kraj pladnja i

naspe sira

na špagete. Ali ništa ne okusi. Ĉekala je da on nastavi. — Reci mi što je bilo.

Reĉe joj za gospoĊu Webster. ĉak i za gospodina Webstera. Kako ĉovjek mora spojiti struju da upali teretnjak.

Carlvle je jeo tapioku dok je govorio. Onda smaţe kruh s ĉešnjakom. Iskapi Carolin ledeni ĉaj prije nego je

shvatila što to radi.

— Ti si pošizio, Carlvle — napomene ona pokazujući mu glavom na špagete na njegovu tanjuru koje nije ni

dirnuo.

On zavrti glavom.

— Boţe moj, Carol. Gospode Boţe, osjećam se divno, kuţiš? Osjećam se bolje nego cijeloga ovog ljeta. — Stiša

glas. — Veĉeras dolaziš k meni, je 1' da?

Podvuĉe ruku pod stol i stavi je na njeno koljeno. Ona se ponovo zarumeni. Podiţe pogled i osvrne se po sobi.

Ali nitko nije na njih obraćao pozornost. Brzo zaklima glavom. Tad i ona podvuĉe ruku pod stol i dotakne

njegovu.

Tog je popodneva zatekao pospremjenu i urednu kuću, a djecu u ĉistoj odjeći. U kuhinji su Keith i Šarah stajali

na stolcima i pomagali gospoĊi Webster spravljati kolaĉe od Ċumbirova tijesta. Sari nije padala kosa na lice nego

ju je pridrţavala kapa.

— Tata! — povikala su djeca sretna kad su ga ugledala.

— Keith, Šarah — otpoĉe on. — GospoĊo Webster, ja sam... — ali mu nije dala dovršiti.

— Sjajno smo proveli dan, gospodine Carlvle — zabrza gospoda Webster. Obriše prste o pregaĉu koju je nosila.

Bila je to stara pregaĉa, s plavim vjetrenjaĉama na njoj, i pripadala je Eileen. — Divna su vam djeca. Baš su vam

prava blagodat. Istinska blagodat.II

144

Raymond Carver

— Ne znam što bih rekao. — Carlvle je stajao pokraj sušnice i gledao kako na njoj Šarah mijesi tijesto. Osjećao

je miris Ċum-bira. Skine ogrtaĉ i sjedne za kuhinjski stol. Odriješi kravatu.

— Danas je bio dan upoznavanja — pojasni gospoĊa Web-ster. — Za sutra imamo druge planove. Mislim da

ćemo u park. Moramo iskoristiti ovo lijepo vrijeme.

— Sjajna ideja — sloţi se Carlvle. — Sjajno. Izvrsno. Bravo, gospoĊo Webster.

— Na kraju ću staviti kolaĉe u pećnicu, a onda će već stići i gospodin Webster. Niste li vi rekli u ĉetiri sata? Ja

sam mu rekla da doĊe u ĉetiri.

Carlvle klimne glavom, srce mu se razgalilo. :

— Nazivao vas je danas netko — reĉe ona i priĊe slivniku sa zdjelom za tijesto. — Zvala je gospoĊa Carlvle.

— GospoĊa Carlvle — ponovi on. Ĉekao je da gospoĊa Web-ster moţda još nešto doda.

— Da. Ja sam se predstavila ali ona kao da se zaĉudila što me ovdje zatekla. Rekla je nekoliko rijeĉi djeci.

Carlvle pogleda Keith i Šarah, ali oni nisu obraćali pozornosti. Slagali su kolaĉe na novom plehu.

* GospoĊa Webster proslijedi.

— Ostavila je poruku. Ĉekajte, zapisala sam, ali mislim da sam je i zapamtila. Rekla je: "Recite mu — tako je,

sjećam se — da se sve jednom dogodi." Mislim da sam toĉno upamtila. Kaţe da ćete vi to već razumjeti.

Carlvle se zagleda u nju. Ĉuo je vani teretnjak gospodina Webstera.

— Evo gospodina Webstera — reĉe ona i skine pregaĉu.

Carlvle klimne glavom.

— Ujutro u sedam? — upita ga ona.

— Izvrsno — reĉe on. — I još vam jednom hvala!

To je voĉeri okupao oboje djece, obukao im pidţame i onda im još cit,;io. Saslušao je njihove molitvo, ušuškao

ih u pokrivaĉe i ugasio Kvjot.lo. Bilo je gotovo Ċovat sali. Smiješao je sobi piće i H'lodno Iclovi/iju dok nije

zućuo kako

KATEDRALA

145

Carolina kola dolaze pred kuću.

Oko deset, kad su već zajedno leţali u krevetu, zazvoni telefon. Opsuje ali ne ustane da digne slušalicu. Telefon

je i dalje zvonio.

— Moţda je vaţno — pridigne se Carol. — Moţda je to moja sestra. Ona ima broj.

— To je moja ţena — odvrati Carlvle. — Znam da je ona. Ona gubi razum. Neću se javljati.

— Svakako moram priliĉno brzo otići —• upozori ga Carol. — Danas je bilo zbilja divno, srce!

Pogladi ga po licu.

Bila je polovica polugodišta. Gospoda je Webster bila u njega gotovo šest tjedana. U tome je razdoblju Carlvleov

ţivot prošao kroz mnoge mijene. Ponajprije se bio pomirio sa ĉinjenicom daje Eileen otišla zauvijek i da se, kako

mu se ĉinilo, ne pomišlja vratiti. Prestao je snatriti da bi se to moglo dogoditi. Jedino je noću, kad nije bio uz

Carol, ţelio da napokon nestane ljubavi koju je još osjećao prema Eileen i prestane se muĉiti pitanjem zašto se to

uopće dogodilo. Ali su uglavnom i on i djeca bili sretni, cvali su pod paskom gospode Webster. Poslije je već

stekla naviku da im priredi ruĉak i drţi ga, topla, u pećnici, dok se on ne vrati iz škole. Ušao bi u kuću za

mirisom dobroga jela koji se širio iz kuhinje i zatekao Keitha i Saru kako pomaţu prostrijeti stol za objed.

Gdjekad bi ĉak i zapitao gospoĊu Webster da li bi bila voljna raditi i prekovremeno, subotom. Sloţila se, pod

uvjetom da ne mora doći sve do podne. U subotu ujutro, kako je rekla, morala je obaviti i neke poslove za

gospodina Webstera, pa i svoje. Tih bi dana Carol ostavila Dodgea s Carlvleovom djecom, sve pod paskom

gospoĊe Webster, a Carol i on bi se odvezli u selo na ruĉak. Ĉinilo se da ţivot poĉinje iznova. Iako se Eileen nije

javljala od onoga poziva prije šest tjedana, sad je već bio kadar misliti na nju bez srdţbe i bilo kakvih drugih

osjećaja bliskih suzama.

U školi su baš bili pri kraju srednjeg vijeka i pribliţavali se gotici. Renesansa je još bila podaleko, dolazila je tek

iza boţiĉnih f'erija. Baš se u tome razdoblju Carlvle razbolio. Preko noći, ĉini se, prsa mu se stegla i glava ga

poĉela boljeti. Ukrutili mu se146

Ravmond Carver

zglobovi. Kretao se kao pijan. Glavobolja je postala nesnosna. Probudio se s njom u nedjelju i već htio pozvati

gospoĊu Webster da nekamo odvede djecu. Bila su divna prema njemu, donosila • mu ĉaše soka i malo koka

kole sa sodom. Ali se on nije mogao brinuti o njima. Drugog je dana bolesti jedva uspio doći do telefona i javiti

u školu da je bolestan. Osobi koja je digla slušalicu rekao je kako se zove, koji mu je razred, odjel, kakva mu je

bolest. Onda je preporuĉio Mela Fishera kao svoga zamjenika. Fi-sher je bio ĉovjek koji je tri-ĉetiri dana u

tjednu slikao apstraktna ulja, šesnaest sati na dan, ali nije prodavao, ĉak ni pokazivao svoje radove. Bio je

Carlvleov prijatelj.

— Zovnite Mela Fishera — reĉe,Carlyle ţeni s druge strane ţice. — Fishera — ponovi.

Vrati se u krevet, zavuĉe pod pokrivaĉe i utone u san. U snu je ĉuo kako vani radi teretnjakov motor i kako

praska kad se motor gasi. Poslije je ĉuo glas gospoĊe Webster ispred spavaće sobe:

— Gospon Carlvle?

— Da, gospoĊo Webster. — Neobiĉno mu je zvuĉao vlastiti glas. Nije otvarao oĉi. — Danas sam bolestan.

Nazvao sam školu. Ostat ću danas u krevetu.

— Shvaćam. Ništa ne brinite — ona će. — Ja se ovdje za sve brinem.

Sklopio je oĉi. Zapravo mu se, negdje izmeĊu sna i jave, uĉinilo da ĉuje kako se vanjska vrata otvaraju i

zatvaraju. Osluhne. Vani je u kuhinji ĉuo kako je neki ĉovjek nešto šapnuo i odmaknuo se stolac od stola. Ubrzo

je ĉuo i djeĉje glasove. Malo kasnije — ne zna koliko je vremena prošlo — ĉuo je gospoĊu Webster pred

vratima.

— Gospon Carlvle, da pozovem lijeĉnika?

— Ne treba, sve je u redu — odvrati on. — Ĉini mi se samo da je gadna prehlada. Sav gorim. Ĉini mi se da sam

previše pokriven. I pretopio je u kući. Moţda da ugasite peć?

Uskoro zaĉuje kako djeca u dnevnoj sobi razgovaraju s gospodom Wobster. Jesu li stigla ili odlaze? Carlvle nije

bio naĉisto. Moţda ']v. voć drugi dan?

Ponovo zaspi. Tada .shvati <la ho otvaraju vrata. GospoĊa Wol)nt(!r iHkiHiic pokrtvj krovota. Poloţi mu ruku

na ĉelo.

KATEDRALA

147

— Vi gorite — reĉe. — Imate groznicu.

— Bit će mi dobro — odvrati Carlvle. — Moram se samo malo ispavati. A da vi moţda iskljuĉite peć? Molim

vas, bit ću vam zahvalan ako mi donesete aspirin. Strašno me boli glava.

GospoĊa Webster iziĊe iz sobe, ali vrata ostadoše otvorena. Carlvle je ĉuo kako televizija vani zvrnda.

— Tiše, Jime! — ĉuo je kako je rekla, i ton se odmah stiša. Carlvle ponovo zaspi.

Ali nije zacijelo spavao više od minute, jer se gospoĊa Web-ster odmah vrati u njegovu sobu s posluţavnikom.

Sjela je postrance na njegov krevet. On se uspravi i pokuša sjesti. Podmetne mu jastuk pod leĊa.

— Progutajte ih — dade mu ona nekoliko tableta. — Popijte ovo. — Pruţi mu ĉašu soka. — Donijela sam vam i

malo ţitarica. Hoću da ih pojedete. Pomoći će vam.

On proguta aspirin i zalije ga sokom. Klimne glavom. Ali i opet sklopi oĉi. Ponovo ga je hvatao san.

— Gospon Carlvle — izusti ona. On otvori oĉi.

— Budan sam — reĉe. — Oprostite. — Popridigne se. — Samo mije prevruće, to je sve. Koliko je sati? Je li već

pola devet?

— Prošlo je pola deset — reĉe ona.

— Pola deset — ponovi on.

— Sad ću vas nahraniti ovim ţitaricama. Zinut ćete i jesti. Šest zalogaja, ništa više. Evo prvog. Otvorite usta! —

zapovjedi mu ona. — Bit će vam bolje kad to pojedete. Onda vas puštam da opet spavate. Pojedite ovo, a onda

spavajte koliko vam drago.

On pojede ţitarice koje mu je nagrabila i zamoli još soka. Popije sok, a onda se zavuĉe opet u krevet. Baš kad je

tonuo u san, osjeti kako polaţe na nj još jedan pokrivaĉ.

Kad se drugi put probudio, bilo je već poslijepodne. Po blijedom svjetlu koje mu je padalo kroz prozor, znao je

daje već poslijepodne. Ispruţi ruku i navuĉe zastor. Vidio je daje vani oblaĉno; iza oblaka se skrivalo zubalo

sunce. Polako iziĊe iz kreveta, naĊe papuĉe i navuĉe kućni kaput. Ode u kupaonicu i pogleda se u148

Raymond Carver

ogledalu. Onda se umije i uzme još aspirina. Obriše se ruĉnikom i uĊe u dnevnu sobu.

Po stolu za blagovanje gospoda je Webster raširila novine. Ona i djeca pravili su vojnike od gline. Već su

slijepili neka bića dugih vratova i izbeĉenih oĉiju, spodobe nalik na ţirafe ili dino-saure. GospoĊa Webster digne

glavu kad on priĊe stolu.

— Kako se osjećate? — upita ga gospoĊa Webster kad sjedne na kauĉ. Vidio je dnevnu sobu gdje su gospoĊa

Webster i djeca sjedila za stolom.

— Bolje, hvala. Malo mi je bolje — odgovori joj. — Još me boli glava i malo mi je vruće. — Prinese ĉelu

podlanicu. — Ali bolje mije. Da, bolje mije. Hvala vam što ste mi jutros pomogli.

— Mogu li vam još nešto dati? — zapita gospoĊa Webster. — Još malo soka ili ĉaja? Vjerojatno vam kava ne bi

škodila, ali mislim daje ĉaj bolji. Najbolje je malo soka.

— Ne treba, hvala — reĉe on. — Samo ću malo sjediti. Fino je biti izvan kreveta. Jedino sam malko slab.

GospoĊo Webster?

Pogleda ga išĉekujući što će reći.

— Jesam li ja to jutros ĉuo gospodina Webstera u kući? To je, naravno, u redu. Ali mi je ţao što ga nisam imao

priliku vidjeti i pozdraviti.

— To je bio on — potvrdi ona. — I on je htio vas vidjeti. Pozvala sam ga da uĊe. Baš je izabrao loše jutro. Kad

ste vi bolesni, i tako. Htjela sam vam reći kakvi su nam planovi, moga muţa i mene. Ali nije pravo vrijeme.

— Što ćete mi reći? — priupita, a strah mu stisne srce. Ona odmahne glavom.

— Sve je u redu. Mogu ja priĉekati.

— Sto ćete reći? — uskoĉi Šarah. — Sto to?

— Sto, što? — prihvati Keith. Djeca se prestala baviti svojim poslom.

— Samo malo, vas dvoje! — dobaci gospoĊa Webster i ustane.

— (iospoĊo Webster, gospoĊo Wobst<>r! vikao je Keith.

— Pazi ovamo, mladi gospon iv<v j'.oMpoĊa Webster. — Moram pitati vašega oca, Ali vnA je otac <l.m;i:;

bolestan. Strpjet

KATEDRALA

149

ću seja. Samo se ti pozabavi tom glinom. Ako ne pripaziš, sestra će te prestići s tim vojacima.

Baš kad se uputila prema dnevnoj sobi, zazvonio je telefon. Carlvle posegne rukom prema stolu i digne slušalicu.

Kao i prije, zaĉuo je kako netko u slušalicu tiho pjevuši. Znao je da je to Eileen.

— Carlvle — otpoĉe ona. — Znam ja, nemoj pitati kako, da sad nije sve kako treba. Bolestan si, je 1' tako? I

Richard je bolestan. Nešto sada takvo vlada. Ništa mu ne ide u ţeludac. Propustio je jedan tjedan pokusa komada

koji sad radi. Morala sam se sama ukljuĉiti i s njegovim asistentom postaviti prizore. Ali ne te zovem da ti to

kaţem. Reci mi kako si?

— Ništa posebno — reĉe Carlvle. — Bolestan sam, to je sve. Mala gripa. Već mije bolje.

— Vodiš li još dnevnik? — upita ga ona. To ga je zapanjilo. Prije nekoliko joj je godina rekao da vodi dnevnik.

Ne iz dana u dan, nego opći dnevnik — kao da to nešto znaĉi. Ali nikada joj ga nije pokazao, a nije ga ni vodio

već više od godinu dana. Posve je na nj zaboravio.

— Jer — napomene ona — baš u ovom razdoblju moraš nešto zapisivati u dnevnik. Kako se osjećaš i o ĉemu

misliš. Shvaćaš, kako ti je u glavi u ovome razdoblju bolesti. Upamti, bolest je poruka o tvom zdravlju i o tvom

stanju. Ona ti sve tumaĉi. Za-pisuj podatke. Shvaćaš što ti hoću reći? Kad ozdraviš, moţeš unatrag pogledati

kakva je bila poruka. Moţeš je proĉitati poslije, kad proĊe to faktiĉno stanje. Colette je to radila — Eileen doda.

— Kad je u svoje vrijeme imala groznicu.

— Tko? — upita Carlvle. — Što kaţeš?

— Colette — odgovori Eileen. — Francuska spisateljica. Kuţiš o kome govorim? Imamo njenu knjigu doma.

Gigi, tako nekako. Nisam proĉitala tu knjigu, ali je ĉitam otkad smo ovdje. Richard me uputio na nju. Ona je

napisala knjiţicu o tome kako joj je bilo, što je razmišljala i kako se osjećala dok je imala groznicu. Koji put je

imala temperaturu do ĉetrdeset stupnjeva. Ponekad niţu. Moţda je imala i preko ĉetrdeset. Ali najviše je

izmjerila i zapisala ĉetrdeset, u groznici. U svakom je sluĉaju o svome stanju pisala. Zato ti i govorim. Pokušaj

opisati kako ti je. Moţda150

Raymond Carver

nešto ispadne — nastavi Eileen i, neprimjereno se, kako se uĉinilo Carlvleu, nasmije.— Bar ĉeš poslije imati

svoju bolest opisanu od sata do sata. Da se osvrneš na nju. Imat ćeš se ĉime pohvaliti. Sad imaš samo neprilike.

Moraš ih pretoĉiti u nešto korisno.

On pritisne jagodicama sljepooĉice i zatvori oĉi. Ali ona nije spuštala slušalicu ĉekajući da on još nešto kaţe. A

što bi joj rekao? Bilo mu je jasno daje šenula.

— Gospode — izusti. — Gospode, Eileen! Ne znam što bih ti rekao. Zbilja ne znam. Sad moram ići. Hvala što si

nazvala — reĉe na kraju.

— Nema na ĉemu — reĉe ona. — Moramo biti kadri komunicirati. Poljubi mi djecu. Reci im da ih volim. I

Richard te pozdravlja. Iako leţi kao klada.

— Zbogom — završi Carlvle i spusti slušalicu. Tad unese lice u dlanove. Sjeti se, tko zna zašto, iste kretnje u

one debele djevojke kad je išla prema autu. Skine ruke i pogleda gospoĊu Web-ster koja gaje promatrala.

— Nisu loše vijesti, nadam se? — reĉe ona. Stara ţena pri-makne stolac bliţe kauĉu gdje je on sjedio.

Carlvle zavrti glavom. *

— Izvrsno — opet će gospoĊa Webster. — To je dobro. Ĉujte, gospon Carlvle, moţda sad nije baš pravi ĉas da o

tome govorimo. — Ona promotri dnevnu sobu. Nad stolom se djeĉje glavice na-gnule nad glinom. — Ali kako

bi o tome trebalo uskoro razgovarati, i kako se tiĉe vas i djece, a vi ste sad na nogama, moram vam nešto reći.

Jim i ja se još nekako drţimo. Stvar je u tome što nam treba malo više nego što sad imamo. Shvaćate što hoću

reći? Teško mi je — izusti i zavrti glavom. Carlvle ovlaš zaklima glavom. Znao je da mu najavljuje kako će ga

morati napustiti. Obriše lice o rukav. — Jimov sin iz prvoga braka, Bob — ĉetrdeset mu je godina -— nazvao

nas je sinoć da nas pozove u Oregon da mu pomonemo u uzgoju nerĉeva. Jim bi radio sve što se već radi s

nerĉevima, a ja bih kuhala, nabavljala špeceraj, ĉistila kuću i radila sve. što treba. To nam je oboma dobra

prilika. U isto vrijeme kruh i krov nad glavom. Jim i ja se više ne bismo morali brinuti /,;i budućnost,. Shvaćate

što hoću reći? Sad upravo Jim nrin;i nikakvu prihodu proslijedi onu. — Prošloga je tjednu

KATEDRALA

151

navršio šezdeset i dvije. Već dulje vrijeme ništa ne privreĊuje. Došao je jutros da vam sam to kaţe, a ja sam vam

to morala najaviti. Mislili smo —ja sam mislila — da će biti lakše ako Jim bude uz mene kad vam to budem

kazala. — Ĉekala je da Carlvle nešto kaţe. Kako je on šutio, ona nastavi:— Radit ću još ovaj tjedan, a mogu još

ostati dan-dva, i drugi tjedan, ako treba. Ali onda ćemo vas, znate, morati napustiti, a vi ćete nam morati po-

ţeljeti sreću. Mislim, koji nas put, zamislite, ĉeka do Oregona u onoj staroj drndalici! Ali strašno će mi faliti

klinci. Preslatki su. Nakon nekog vremena, kako se još nije genuo da joj odgovori, ona ustane sa stolca i sjedne

na jastuk do njega. Pogladi ga po rukavu kućnog kaputa. — Gospon Carlvle?

— Shvaćam — reĉe on. —- Ţelim vam reći da je za mene i za djecu mnogo znaĉilo što ste bili kod nas. —

Toliko ga je boljela glava da je morao priţmiriti. — Ova glavobolja — reĉe — ova me glavobolja ubija.

Gospoda Webster ispruţi ruku i poloţi nadlanicu na njegovo ĉelo.

— Još imate priliĉnu temperaturu — reĉe mu. — Dat ću vam još aspirina. To će vam oboriti vrućicu. Još ste moj

pacijent — reĉe ona. — Ja sam još lijeĉnik.

— Moja ţena misli da bih morao zapisivati kako se osjećam — reĉe Carlvle. — Misli da nije loše opisati kako se

osjećaš u groznici. Pogledaš unatrag i dobiješ poruku. — Nasmije se. Suze mu orosiše oĉi. Obriše ih sudlanicom.

— Donijet ću vam aspirin i sok, pa ću se vratiti djeci — predloţi gospoĊa Webster. — Ĉini mi se da ih prestaje

zanimati glina.

Carlvle se bojao da će ona otići u susjednu sobu i ostaviti ga samog. Htio je s njom razgovarati. Nakašljao se.

— GospoĊo Webster, htio bih da nešto znate. Dugo smo vremena ţena i ja voljeli jedno drugo više nego bilo što

ili bilo koga na svijetu. To ukljuĉuje i djecu. Mislili smo, ma znali smo da ćemo ostariti zajedno. Znali smo da se

moţemo latiti bilo ĉega na svijetu što ţelimo, i da ćemo to obaviti zajedno. — Zavrti glavom. Za njega je to sad

bilo najtuţnije od svega — da će odsada sve, ma što budu radili, raditi svako sam za se, bez pomoći

drugomu.152

Raymond Caruer

— Dobro, to je u redu — zakljuĉi gospoĊa Webster. Potapše ga po ruci. On ponovo razveze. Domalo djeca

doĊoše u dnevnu sobu. GospoĊa "VVebster privuĉe njihovu pozornost i stavi prst na usta. Carlvle ih pogleda i

produţi govoriti. Neka ĉuju, pomisli. I njih se to tiĉe. Djeca kao da shvatiše da moraju šutjeti, ĉak i pokazivati da

ih razgovor zanima, te sjedoše gospoĊi VVebster do nogu. Onda se izvališe na sag, na trbuh, i poĉeše se šaliti.

Ali gospoĊa Webster strogo ih pogleda pa se umiriše.

Carlyle nastavi govoriti. Isprva ga je glava još boljela i osjećao se nelagodno u pidţami, na kauĉu pokraj starice

uza se, koja je strpljivo ĉekala da on prijeĊe na nešto drugo. Odjednom ga proĊe glavobolja. Ubrzo mu više riije

bilo nelagodno i zaboravio je kako bi se zapravo morao osjećati. Zapoĉeo je svoju priĉu negdje u sredini, pošto

su se djeca bila već rodila. Ali onda opet ode natrag i poĉne od poĉetka, kad je Eileen bilo osamnaest, a njemu

devetnaest godina, kad su djevojka i momak izgarali od ljubavi.

Zaustavi se da obriše ĉelo. Ovlaţi usnice.

— Nastavite! — kaza gospoĊa VVebster. — Znam ja o ĉemu vi govorite. Samo vi priĉajte, gospon Carlvle.

Ponekad je dobro, raspriĉati se o tome. Napokon, i ja ţelim to ĉuti. A vama će poslije biti bolje. Nekoć se i meni

dogodilo nešto sliĉno tome što opisujete. Ljubav. E, upravo to.

Djeca zaspaše na sagu. Keith je cuclao palac. Carlvle je još priĉao kad gospodin VVebster doĊe do vrata, pokuca

i uĊe da od-veze gospoĊu VVebster.

— Sjedi, Jim — reĉe gospoĊa VVebster. — Nema ţurbe. Nastavite što ste poĉeli govoriti, gospon Carlyle.

Carlvle klimne starĉiću koji mu jednako uzvrati, uzme jedan kuhinjski stolac i donese ga u dnevnu sobu, do sofe,

i s uzdahom sjedne. Onda skine kapu i umorno prebaci nogu preko noge. Kad se Carlvle opet raspriĉa, starac

stavi obje noge na pod. Djeca se probude. Izvalila se na sag i amo-tamo vrtjela glavama. Ali Carlvle je već

izgovorio sve stoje kanio, pa ušuti.

— Kino. To je bilo dobio— odobri gospoĊa Webster kad se uvjeri ri:i jr <>n završio. Vi Hte od dolnc urade.

Kao i ona, gospoda Cnrlvli' No /nhor.'ivil.c l.n. Vi ci'l.c .se oboje izvući kad HVO

KATEDRALA

153

ovo proĊe. — Ona ustane i skine pregaĉu koju je nosila. Ustane i gospodin VVebster i ponovo ustakne kapu.

Na vratima se Carlvle rukova s oboma VVebsterovima.

— Zbogom — reĉe Jim VVebster. Dotakne štitnik kape.

— Sretno! — prisnaţi Carlvle.

GospoĊa VVebster napomene da će se opet vidjeti rano ujutro, kao i uvijek.

Kao da su dogovorili nešto presudno, Carlyle odvrati:

— Baš tako!

Stari se par oprezno uputi stazom i ukrca u teretnjak. Jim VVebster se zavuĉe pod instrumente. GospoĊa se

VVebster osvrne na Carlvlea i mahne mu. Tada je, stojeći kraj prozora, osjetio da je neĉemu došao kraj. To se

odnosilo na Eileen i prijašnji ţivot. Je li on njoj ikad mahnuo? Sigurno jest, znao je da jest, ali se baš sad nije

mogao sjetiti. Znao je daje tome došao kraj i daje slobodno moţe pustiti otići s mirom. Bio je siguran da su

zajedniĉki ţivot proţivjeli onako kako je rekao da jesu. Ali to je pripadalo prošlosti. A ta prošlost — ma koliko

se ĉinila nemoguća i ma koliko se borio protiv nje — postaje sad i dio njega, baš kao i sve što je ostavio iza sebe.

Kad se teretnjak pokrene naprijed, on još jednom podigne ruku. Vidio je kako mu se stari par kratko naklanja i

odlazi. Onda spusti ruku i vrati se djeci.Uzda

otari karavan s minnesotskom registracijom ulazi na parkiralište pred prozorom. Sprijeda su muškarac i ţena,

otraga dva deĉka. Srpanj je, temperatura preko trideset i pet. Društvance je jadno. U autu im visi odjeća; kovĉezi,

kutije i još nekakve nabacane stvari. Kako smo Harlev i ja poslije zakljuĉili, to je bilo sve što im je ostalo otkako

im je banka u Minnesoti uzela kuću, te-retnjak, traktor, farmersku opremu i nekoliko krava.

Putnici neko vrijeme sjede unutra, ili se pribiru. Klima ureĊaj u našem stanu radi punom parom. Harlev otraga

kosi travu. Na prednjem se sjedalu malo raspravlja, a onda ona i on izlaze i idu prema prednjem ulazu. Ja

popravljam kosu da budem siguran daje na pravom mjestu, i ĉekam da drugi put pozvone. Onda ih idem pustiti

unutra.

— Traţite stan? — pitam ih. — UĊite unutra, u hladovinu. — Pokazujem im dnevnu sobu. Dnevna soba je i

moja radna. Tu ja primam najamninu, ispisujem potvrde i razgovaram sa strankama. Pa i šišam. Moţe se redi da

vodim frizerski salon. Ne volim naziv kozmetiĉar. To jo starinsku rijeĉ. Imam stolac u kutu156

Raymond Carver

dnevne sobe i fen koji izvuĉem do naslona stolca. Tu je i slivnik koji je Harvev ugradio prije nekoliko godina.

Uz stolac drţim stol sa ĉasopisima. Ĉasopisi su stari. S nekih su pootpadale korice. Ali mušterije zavire u bilo šta

dok su pod haubom. , :

Ĉovjek se predstavi. , ■

— Zovem se Holits.

Pokaţe mi i svoju ţenu. Ali ona ne gleda u mene. Umjesto toga, gleda sebi u nokte. Ona i Holits neće ni sjesti.

On kaţe da ga zanima namještena soba.

— Koliko vas je? — Pitam što i uvijek, iako znam koliko ih je. Vidio sam dva deĉka na straţnjim sjedalima. Dva

i dva je ĉetiri.

— Ja, ona i dva deĉka. Djeĉacima je trinaest i ĉetrnaest godina i oni će, kao uvijek, biti u jednoj sobi.

Ona je prekriţila ruke i drţi se za rukave bluze. Promatra brijaĉki stolac i slivnik kao da nikad nije vidjela takvo

što. Moţda i nije.

— Ja perem kosu — kaţem.

Ona klimne glavom. Onda baci pogled na moje drvo ţivota. Na njemu je toĉno pet listova.

— Treba ga zalijevati — velim. Prilazim mu i dotiĉem jedan list. — Ovdje sve strada bez vode. Nema dosta

vode u zraku. Godišnje pada kiša tri puta, ako imamo sreće. Ali naviknut ćete se na to. Mi smo morali. Zato

stalno radi klima ureĊaj.

— Koliko doĊe soba? — zanima Holitsa.

Velim mu a on se okreće njoj da ĉuje njeno mišljenje. Ali to je isto kao da gleda u zid. Ona mu ne uzvraća

pogledom.

— Mislim da nam morate pokazati — kaţe on. Tako ja uzimam kljuĉ broja 17 i izlazimo.

Ĉujem Harlevja prije nego ga vidim.

Tad se pojavi izmeĊu zgrada. Klizi s motornom kosilicom, u boniuidama i majici. Na glavi mu šešir koji je kupio

u Nogalesu. l'osiio mu je da kosi travu i popravlja sitnice u kućanstvu. Radimo za firmu Fultuii Terrace, Inc. Oni

su vlasnici. Ako iskrsne lezi kvar, kao što jo pokvareni hl i, ma-ur odaj ili nešto ozbiljnije s vodovodom, imamo

popis telefona.

KATEDRALA

157

Mašem mu. Moram mu mahnuti. Harlev skida ruku s ruĉke kosilice i odzdravlja. Onda nabija šešir na ĉelo i

pozorno se vraća poslu. Dolazi do kraja otkosa i vraća se prema ulici.

— To je Harlev — moram vikati. Obilazimo ugao zgrade i penjemo se uza stube. — Kojim se vi poslom bavite,

gospon Holits? — pitam ga.

— On je farmer — odgovori ona.

— Više nisam.

— Nema tu mnogo posla za farmera — lupim ja ne razmišljajući.

— Imali smo farmu u Minnesoti. Uzgajali smo pšenicu. Malo stoke. Holits se razumije u konje. On zna sve o

konjima.

— Nemoj gnjaviti, Betty.

Pomalo sastavljam sliku. Holits je bez posla. To nije moja briga i strašno mi je ţao ako je to posrijedi — a jest,

sve mi je jasnije — ali kad već zastajemo pred stanom, moram im nešto reći.

— Ako se odluĉite, plaća se prvog i posljednjeg mjeseca, sto i pedeset pologa. — Gledam dolje prema bazenu

dok to govorim. Neki ljudi sjede na poĉivaljkama, a neki su u vodi.

Holits briše lice sudlanicom. Harlevjeva kosilica odrnda dalje. Podalje auti jure po Calle Verde. Oba djeĉaka

izlaze iz karavana. Jedan stoji u vojniĉkom stavu pozor, sastavljenih nogu i ruku uz tijelo. Dok ga motrim, vidim

ga kako maše gore-dolje rukama, kao da će se vinuti uvis i odletjeti. Drugi ĉuĉi s druge strane karavana i pravi

sklekove.

Okrenem se Holitsu.

— Da vidimo — veli on.

Okrenem kljuĉ i otvaram vrata. Namješteni stanĉić sa dvije dvokrevetne sobe. Vidjeli smo ih takve na desetke.

Holits se toliko zadrţi u nuţniku da pusti vodu. Gleda kako se kotlić puni vodom. Zatim kaţe:

— To bi mogla biti naša soba. — Govori o spavaćoj sobi koja gleda na bazen. U kuhinji se ţena naslanja na rub

sušnice i zuri kroz prozor.

— To je bazen kaţem ja. Ona klimne glavom.158

Rajmond Carver

— Bili smo u motelima s bazenom. Ali u jednom je bazenu bilo previše klora.

Ĉekam je da nastavi. Ali to je sve što je imala reći. Ni ja ne znam što bih joj rekao.

— Mislim da više ne treba gubiti vrijeme. Mislim da ćemo ovo uzeti. — Holits je gleda dok to govori. Ovaj put

joj ulovi pogled. Ona klimne glavom. On ispušta dah kroz zube. Onda ona nešto izvodi. Poĉinje pucketati

prstima. Jednom se još rukom drţi za rub daske sušila, a drugom rukom pucketa prstima. Cap, cap, cap, kao da

zove psa, ili kao da nastoji privući neĉiju pozornost. Onda prestaje i prelazi noktima po dasci.

Ne znam kako bih to shvatio. A'bome, ni Holits. On se premješta s noge na nogu.

— Idemo natrag u kancelariju da sve sluţbeno sredimo — velim ja. — Drago mi je.

I jest mi drago. Te smo godine imali mnogo praznih stanova. A ovi su ljudi djelovali pouzdano. Nije im se

posrećilo u ţivotu, to je sve. Nema u tome nikakve sramote.

Holits plaća u gotovini, prvu i posljednju ratu, i sto pedeset dolara. Broji novĉanice od po pedeset dolara dok ga

motrim. Ame-riĉkih. Harlev ih zove somovima, kao da ih nikad nije ni vidio. Ispisujem potvrdu i dajem im dva

kljuĉa.

— Sve je sreĊeno.

On gleda kljuĉeve. Jedan pruţa njoj.

— Sad smo u Arizoni. Jesi li kad mislila da ćeš vidjeti Ari-zonu?

Ona zavrti glavom. Dira jedan list drveta ţivota.

— Treba ga zaliti — kaţem ja.

Ostavlja list i okreće se prozoru. Prilazim joj. Harlev još kosi travu. Alije sad u s prednje strane. Govorili smo o

farmerskom poslu, pa mi se ĉini kao da Harvev ide za plugom, a ne za motornom IUack i Decker kosilicom.

(iledam ih kako istovaruju kutije, kovĉege i odjeću. Holits unosi nosio s (V|';i vise romoni. Truba mi minula

vremena da .shvatim kako je l.o uzdu. No znam sto bili poĉeo. Ništa mi se no

KATEDRALA

159

radi. Vadim somove iz blagajne. Vraćam ih unutra, ali ih opet vadim. Novĉanice dolaze iz Minnesote. Tko zna

gdje će završiti idućeg tjedna? Moţda se nadu u Las Vegasu. O Las Vegasu znam koliko sam vidio na telki —

koliko stane u napršnjak. Zamišljam kako jedan som stiţe na plaţu Waikaki ili nekamo drugdje. U Mi-ami ili u

grad New York. U New Orleans. Zamišljam kako jedna od ovih novĉanica prelazi iz ruke u ruku o pokladama.

Mogu dospjeti bilo kamo i zbog njih se moţe svašta dogoditi. Crnilom se potpisujem na širokom starom ĉelu na

novĉanici: MARGE. Pišem tiskanim slovima. Potpisujem svaku. Toĉno iznad njegovih debelih obrva. Ljudi će

to uoĉiti upravo kad budu plaćali. Tko je taj Marge? Svi će se pitati. Tko je taj Marge?

Harlev se vraća izvana i pere ruke u mom slivniku. Zna da to ne volim, ali ih nastavlja prati.

— Ovi ljudi iz Minessote — kaţe— to su ŠveĊani. Daleko su od kuće. — Obriše ruke o papirnati ruĉnik. Hoće

da mu velim koliko ja znam. Ali ja ne znam ništa. Nisu ni nalik na SveĊane, niti govore švedski.

— Nisu oni ŠveĊani — velim mu. Ali on se ponaša kao da me nije ĉuo.

— Cime se on bavi?

— Farmer je.

— Kako znaš?

Harvev skine šešir i poloţi ga na moj stolac. Prolazi rukom kroz kosu. Onda gleda šešir i vraća ga na glavu. Kao

da mu se zalijepio.

— Ovdje nema baš posla za farmere. Jesi li mu to rekao? — Izvadi limenku sode iz hladnjaka i ode sjesti na svoj

stolac za njihanje. Uzima daljinski upravljaĉ, pritisne na tipku i telkaĉ zabruji. Pritišće još nekoliko tipki dok ne

naĊe što traţi. To je serija o bolnici. — Sto još ŠveĊani rade? Osim farmerskog posla?

Nemam pojma, pa i ne odgovaram. Ali je Harlevja već zaokupio program. Moţda se i ne sjeća više što me pitao.

Zavija sirena. Ĉujem kako cvile gume. Na ekranu se hitna pomoć zaustavlja ispred ulaza za hitne intervencije,

migaju crvena svjetla. Iskaĉe ĉovjek i juri da otvori straţnja vrata.

1HH0H160

Raymond Carver

Sutradan deĉki posuĊuju gumeno crijevo i peru karavan.

Ĉiste ga izvana i iznutra. Vidim poslije kako ga ona odvozi. Nosi visoke potpetice i lijepu haljinu. Traţi posao,

mislim. Uskoro gledam kako se deĉki motaju oko bazena u kupaćim gaćicama. Jedan skaĉe s daske i izroni na

drugom kraju bazena. Izroni, pljuje vodu i trese glavom. Drugi deĉko, onaj koji je juĉer izvodio sklekove, leţi

potrbuške na ruĉniku na drugom kraju bazena. Ali onaj prvi prepliva bazen s kraja na kraj, dodirujući zid, i

lagano se odguruje nogom pri okretu.

Tu je još dvoje ljudi. Leţe na leţaljkama na suprotnim krajevima bazena. Jedan je kuhar Kod Dennjja, Irving

Cobb.

Zovu ga Spuds. Ljudi se navikli zvati ga Spuds, umjesto Irv ili kakvim drugim nadimkom. Spudsu je pedeset i

pet godina i ćelav je. Već izgleda kao pajcek na raţnju, ali hoće još da pocrni. Njegova nova ţena, Linda Cobb,

radi na trţnici K. Spuds radi noću. Ali on su i Linda Cobb isposlovali da imaju slobodnu subotu i nedjelju. Na

drugoj leţaljci leţi Connie Nova. Sjedi i trlja noge losionom. Gotovo je gola, jedva daje skriva dvodjelni badić.

Connie Nova je konobarica za piće. Ona se ovamo doselila prije šest mjeseci, s toboţnjim zaruĉnikom,

odvjetnikom i pijancem. f Ali ga se oslobodila. Sad ţivi s dugokosim studentom koji se zove Rick. Sluĉajno

znam da je trenutno kod svojih. Spuds i Connie nose crne naoĉale. Svira Connien tranzistor.

Spuds se prije godinu dana doselio kao novopeĉeni udovac.

Ali postoje kao neţenja izdrţao tek koji mjesec, oţenio se Lin-dom. Ona je crvenokosa ţena tridesetih godina.

Ne znam kako su se upoznali. Ali prije dva mjeseca naveĉer Spuds i nova gospoda Cobb pozvali su Harlevja i

mene na sjajnu veĉeru koju je priredio Spuds. Poslije veĉere sjedili smo u njihovoj dnevnoj sobi i iz velikih ĉaša

pijuckali slatke napitke. Spuds je pitao ţelimo li gledati privatne filmove. Pristali smo. I Spuds napne platno i po-

stavi projektor. Linda nam je dolijevala slatki napitak. Ništa strašno, tješio sam se. Spuds je poĉeo pokazivati

filmove o putovanju s pokojnom ţenom na Aljasku. Poĉelo je od njena ulaska u avion u Seattleu. Ilukujući

projektorom, Spuds je tumaĉio. Pokojnici jo bilo pedesetak godina i dobro je izgledala, moţda je bila l.ok

propuimšnti. Imala je lijepu kosu,

KATEDRALA

161

— To je prva Spudsova ţena — istakne Linda Cobb. — Prva gospoda Cobb.

— To je Evelvn — doda Spuds.

Prva ţena nije dugo silazila s ekrana. Bilo je smiješno gledati je i slušati koliko o njoj razgovaraju. Harlev me

pogledao, pa sam naslutio da si i on misli svoje. Linda Cobb nam ponudi, ako ţelimo, još pića ili štangicu od

badema. Odbili smo. Spuds ponovo nešto ispriĉa o prvoj gospoĊi Cobb.

Ona je još bila na ulazu u zrakoplov, smiješila se i micala ustima iako se moglo ĉuti samo kako film klizi kroz

projektor.

Ljudi su je morali obilaziti da bi ušli u avion. Ona je mahala prema kameri i nama u Spudsovu dnevnom

boravku. Mahala je i mahala.

— To je opet Evelvn — napomenula bi nova gospoĊa Cobb svaki put kad bi se prva gospoĊa Cobb pojavila na

ekranu.

Spuds bi tako vrtio filmove cijelu noć, ali smo mu rekli da moramo ići. Harlev se ispriĉao.

Ne sjećam se više stoje rekao.

Connie Nova leţi na poĉivaljci nalećke na suncu a tamne joj naoĉale pokrivaju pola lica. Noge joj se i trbuh

ljeskaju od ulja. Jedne noći, tek što se bila doselila, imala je ţurku. To je bilo prije nego što je dala nogu

odvjetniku i prihvatila se dugokosog momka. Svoju je ţurku proglasila prijamom za naselje. Pozvani smo i

Harvev i ja, uz masu drugih. Došli smo ali nas nije bilo briga za društvo. Našli smo mjesta blizu vrata gdje smo

prosjedili sve do odlaska. Nije ipak trajalo predugo. Connien intimni prijatelj dao je prilog proslavi. Ponudio je

svoje odvjetniĉke usluge, bez novĉane nadoknade, da provede rastavu. Bilo kome. Svatko tko izvuĉe ceduljicu iz

zdjele ulazi u povlaštene. Kad se zdjela pojavi pred nama, svi se nasmijaše. Harlev i ja izmijenismo poglede.

Nisam izvlaĉio. Nije ni Harlev. Ali vidio sam kako gleda u zdjelu i hrpu cedulja. Onda zavrti glavom i doda

zdjelu osobi kraj sebe. Ĉak su i Spuds i gospoĊa Cobbs izvlaĉili. Na pobjedniĉkoj je ceduljici nešto bilo ispisano:

Donositelj ima pravo na besplatnu sporazumnu rastavu, uz odvjetnikov potpis i datum. Odvjetnik jo162

Raymond Carver

bio pijanac, ali mislim da ipak nije red da se tako ponaša u ţivotu. Svatko je, osim nas, posegnuo u zdjelu, jer je

to bilo tako zabavno. Ţena, koja je izvukla premiju, zapljeskala je.

— K vragu, prvi put sam nešto besplatno dobila! — Rekli su mi da ima muţa u vojsci. Nitko ne zna da li ga još

ima, ili da je dobila rastavu, baš kao što je i Connie Nova ušla u novo društvo ĉim su njen odvjetnik i ona otišli

svako na svoju stranu.

Napustili smo društvo odmah nakon izvlaĉenja. Bilo je to tako dojmljivo da nismo mogli ništa reći, osim što je

jedan od nas dobacio:

— Ne mogu vjerovati da sam vidio što sam vidio.

Moţda sam to ja rekao? .■■;■ < r i S

Nakon tjedan dana me Harlev upita jesu li ŠveĊani — kako ih Harlev zove — našli kakav posao. Baš

objedujemo i Harlev sjedi na svom stolcu s limenkom sode. Ali nije upalio TV. Kaţem mu da ne znam. Ĉekam

što će još reći. Ali on ne kaţe ništa. Vrti glavom. Kao da o neĉemu razmišlja. Onda pritisne gumb i telka opet

proradi.

Ona je našla posao. Radi u talijanskom restaurantu koji ugao dalje. Radi u dvije šihte, sluţi ruĉak, onda se vraća

doma i odlazi na veĉernju šihtu. Susreće samu sebe kad dolazi i odlazi. Deĉki cijeli dan plivaju, a Holits se drţi

kuće. Nemam pojma što on tamo unutra radi. Ja sam je jednom frizirao pa mi je ponešto ispriĉala. Rekla je kako

je sluţila kao konobarica ĉim je maturirala i tako je upoznala Holitsa. Još ondje u Minnesoti posluţila ga je u

lokalu palaĉinkama.

Došla je tog jutra i da me pita ne bih li joj uĉinio uslugu. Ţeljela je da je poslije ruĉka poĉešljam i sredim frizuru

za veĉeru. I loću li? Rekoh joj da ću pogledati u rokovnik. Pozvah je da uĊe. Zacijelo je već bilo preko trideset

stupnjeva.

— Znam da se prekasno najavljujem — reĉe ona. — Ali kad sam se sinoć vratila s posla, pogledala sam se u

ogledalo i primijetila kako mi se vidi korijenje. Rekla sam sama sebi: "Moram na frL'iini.. " A no znani kumo

l>ili onim k vama.

Nnluzim u rokovniku l'c/iik, 1-1. kolovoza. Ništa uu .stranici.

KATEDRALA

163

— Mogu vas primiti u pola tri, ili u tri — zakljuĉim.

— U tri bi bilo bolje — reĉe ona. — Sad moram juriti da ne zakasnim. Radim za pravog gada. Do viĊenja.

U pola tri, kaţem Harvevju, imam mušteriju, pa će morati gledati baseball u spavaćoj sobi. GunĊa, ali smota ţicu

i odveze televizor na kolicima. Zatvara vrata. Uvjeravam se da je tu sve što mi treba. Namještam ĉasopise

nadohvat ruke. Tad sjedam uz fen i rašpam nokte. Nosim ruţiĉastu odoru koju odijevam kad friziram. Dalje

rašpam nokte i od vremena do vremena gledam kroz prozor.

Ona prolazi kraj prozora, a onda pritisne zvonce.

— Naprijed! —javljam seja. — Otvoreno je.

U bijeloj-crnoj je kuti koju nosi na poslu. Vidim da smo oboje u radnim odorama.

— Sjednite, dušo, moţemo poĉeti. Pogleda mi rašpicu u ruci. — Ja i manikiram — velim joj.

Ona se zavali na stolicu i uzdahne. Savjetujem joj: :■'. ■

— Zabacite glavu. Tako. Sad zatvorite oĉi, zašto ne? Lijepo se opustite. Prvo ću vas šamponirati i pogledati

korijene. Odatle ćemo poĉeti. Koliko imate vremena?

— Moram se vratiti do pola šest.

— Dotle smo gotovi.

— Na poslu mogu jesti. Ali ne znam kako veĉeraju Holits i deĉki.

— Snaći će se oni i bez vas.

Ulijevam toplu vodu a onda opaţam da mije Harlev ostavio tu malo smeća i trave. Isperem tu njegovu

prljavštinu i poĉinjem iznova.

Predlaţem:

— Oni mogu, ako ţele, otići malo dalje ulicom na hamburger. Neće im ništa škoditi.

— Neće to oni. Uostalom, ni ja neću da tamo idu.

To nije moju stvar, \r.\ više ništa ne kaţem. Napravim finu pjenu i laf,im se poslu, l'rvo šampon inim, ocijedim,

sloţim i164

Rajmond Carver

stavim je pod haubu. Sklopila je oĉi. Mislim da bi mogla zaspati. Zato je hvatam za ruku i poĉinjem drugi posao.

i

— Bez manikiranja. — Ona otvara oĉi i izvlaĉi ruku.

— Ništa, ništa, dušo. Prvi put se manikira besplatno. Vraća mi ruku i uzima jednu reviju i polaţe u krilo.

:

— To su njegovi sinovi — kaţe ona. — Iz prvog braka. Rastali su se kad smo se mi upoznali. Ali ja ih volim kao

da su moji roĊeni. Više ih ne bih mogla voljeti, sve i da hoću. Ni da sam im prava majka.

Spustim temperaturu haube za stupanj niţe tako da radi mirnije i tiše.

I dalje joj sreĊujem nokte. Ruka joj se poĉinje opuštati.

— Ostavila je Holitsa i deĉke na Novu godinu, toĉno prije deset godina. Nikad više nisu za nju ĉuli. —Vidim da

joj se priĉa o tome. A meni to odgovara. Vole one priĉati kad se zavale na stolicu. A ja rašpam. — Holits je

dobio rastavu. Onda smo on i ja poĉeli hodati. Pa se i vjenĉali. Dugo smo zajedno ţivjeli. Imali smo i uspona i

padova. Ali nam se ĉinilo da napredujemo. — Ona zaklima glavom. —Ali nešto se dogodilo. Mislim, dogodilo

se Ho- f litsu. Poĉeo se, naime, baviti konjima. Kupio je baš jednog konja, trkaćeg — zaokupilo ga to, iz mjeseca

u mjesec. Vodio ga na trke. Svakoga je jutra ustajao kao da ide na posao, tako nekako. Mislila sam da sve štima.

Ali nemam pojma što se zbiva. Istini za volju, nisam baš dobra konobarica. Sve mi se ĉini da me ovi digići mogu

otpustiti kad god im puhne, ĉim im dam neki razlog. Ili bez razloga. Što ako me otpuste? Šta onda?

Velim joj ja: — Ne brinite, ţenska glavo. Neće vas otpustiti. Ubrzo uzima drugu reviju, ali je ne otvara. Drţi je

samo u ruci i nastavlja:

— Kako bilo da bilo, on ima tog svog konja. Brzu Betty. Be-U.y je ime onako za šalu. Ali on misli da joj moţe

pomoći da pobijedi ako joj da moje ime. Da postigne veliku pobjedu. Ĉinjenica je da {_;ubi svaku trku. Svaku

trku. Trebalo ju je nazvati Spora Betty. Isprva sam odlazila na trke. Ali konj je uvijek gubio sa devedeset dovot

prema jedan. Takav jo bio odnos na klaĊenju. Ali I lolits je, ako ništi« ili ugo, a ono uporan. No predajo hc.

Kladi ho i kladi na

KATEDRALA

165

svog konja. Dvadeset dolara na pobjedu. Pedeset dolara na pobjedu. Uza sve ostalo koliko košta konj. Znam da

to nije neka velika svota. Ali se skupi. A kad se kladiš devedeset devet prema jedan — zamislite — i on igra

katkad na kladionici. Još me pita shvaćam li ja koliko bismo dobili da konj pobijedi. Ali ne pobjeĊuje, pa sam

odustala od toga da idem na trke.

Ja se dalje bavim svojim poslom. Usredotoĉio sam se na nokte.

— Imate divnu koţicu oko noktiju — primjećujem. — Kakva je to koţica. Vidite li ove polumjesece? Znaĉi da

vam je krv dobra.

Ona diţe ruku i gleda izbliza.

— Sto vi znate o tome? — slijeţe ramenima. Pušta me da joj ponovo uzmem ruku. Još mi ima što reći. — Dok

sam još bila u gimnaziji, jednom me pedagogica pozvala u svoj ured. Povremeno je ona tako zvala svaku

djevojku. "O ĉemu sanjaš?" — upita me ţena. "Kakvim poslom misliš da ćeš se baviti za deset godina? Za

dvadeset godina?" — Bilo mi je tada šesnaest ili sedamnaest godina. Bila sam još dijete. Nisam znala što bih

odgovorila. Tupo sam sjedila. Pedagogica je bila mojih sadašnjih godina. Ĉinila mi se starom. Govorila sam u

sebi kako je stara. Znala sam da je njoj prošlo pola ţivota. A osjećala sam da znam ponešto što ona ne zna. Nešto

što ona neće nikada znati. Tajnu. Nešto što nitko ne treba znati, ĉak ni priĉati o tome. Zato sam šutjela. Samo

sam vrtjela glavom. Sigurno me otpisala kao glupaĉu. Ali nisam mogla ništa smisliti. Shvaćate što hoću reći?

Ĉinilo mi se da znam stvari o kojima ona i ne sanja. Kad bi me danas tko upitao što sanjam, ili sliĉno, znala bih

mu reći.

— Sto biste im rekli, dušo? — Uhvatio sam joj i drugu ruku. Nisam joj dirao nokte. Samo sam je drţao, ĉekao da

ĉujem što će reći.

Ona se nagne na stolcu. Nastoji izvući ruku.

— Što biste im rekli?

Udahne i opet se zavali. Prepušta mi ruku.

— Rekla bih: "Snovi su ono nakon ĉega se probudiš." Tako bih rekla. — Ispravi suknju u krilu. — Kad bi me

tko pitao, tako bih mu odgovorila. Samo me nitko ne pita. — Ponovo ispusti zrak. — Koliko još dugo?166

Rajmond Caruer

— Još malo — rekoh.

— Ne znate vi kako je to.

— Naprotiv, znam — velim. Primaknem joj stolac sasvim uz noge i poĉnem joj priĉati kako je bilo prije nego

što smo se ovamo doselili, i kako nam je sad. Ali Harley se baš u tom trenu pojavi iz spavaće sobe. Ne gleda nas.

Ĉujem kako telka bruji u spavaćoj sobi. On ide do slivnika i pije ĉašu vode. Zabaci glavu pijući. Adamova mu se

jabuĉica miĉe gore-dolje na vratu.

Odmiĉem fen i gladim joj kosu s obje strane glave. Malko joj odiţem jedan uvojak.

Kaţem: — Sad ste kao nova, dušo.

— Ne bih baš htjela.

Djeĉaci plivaju od jutra do mraka, povazdan, dok ne poĉne škola. Betty odlazi na posao. Ali, tko zna zašto, više

ne dolazi na frizuru. Nemam pojma zašto. Moţda joj se ne ĉini da sam dobro obavio posao. Ponekad budan

leţim, Harley leţi kraj mene kao klada, a ja pokušavam zamisliti sebe u Bettynoj koţi. Pitam se što bih tada

poduzeo.

Holits šalje stanarinu po jednom od sinova prvi rujna, pa opet prvi listopada. Još plaća u gotovini. Uzimam

novce od djeĉaka, brojim novĉanice pred njim i pišem priznanicu. Holits je našao neki posao. Bar ja tako mislim.

Svaki dan odlazi nekamo karavanom. Vidim ga kako odlazi u rano jutro i vraća se kasno po podne. Ona promiĉe

pokraj prozora u pola jedanaest i vraća se u tri. Ako me ugleda, lagano mi mahne. Ali se ne smiješi. Onda opet

vidim Betty u pet, kad hita u restaurant. Holits stiţe malo kasnije. Tako to ide sve do polovice listopada.

U meĊuvremenu su se Holitsovi zbliţili s Connie Novom i njenim dugokosim frendom Rickom. A upoznali su i

Spudsa i gospodu Cobb. Gdjekad ih vidim kako, s pićem u ruci, svi sjede oko bazena slušajući Connien

tranzistor. Jednom mije Harley rekao da ih je sve vidio i/,a zgrade, oko roštilja. I tad su svi bili u kupaćim

kostimima. I l:irley mi reĉe da ŠveĊanin ima prsa kao bik. Harloy tvrdi d.i su juli hrenovke i pili viski.

Ĉini mu ne <ln hu so napili.

KATEDRALA

167

***

Bila je subota, prošlo je jedanest naveĉer. Harleyje spavao na stolici. Ubrzo sam morao ustati i iskljuĉiti aparat.

Znao sam da ću ga tako probuditi. "Zašto si iskljuĉio telku? Gledao sam program." To će mi reći. Tako uvijek

govori. Televizija je u svakom sluĉaju radila. Imao sam uvijaĉe i revije u krilu. Ovda-onda digao bih pogled, ali

me emisija nije zanimala. Svi su bili oko bazena — Spuds i Linda Cobb, Connie Nova i dugokosi, Holits i Betty.

Po propisu nitko se nije smio ondje zadrţavati poslije deset. Ali njih veĉeras nije bilo briga za propise. Kad bi se

Harley probudio, on bi im svoje skresao. Ja sam smatrao kako je u redu da se zabavljaju, ali je došlo vrijeme da

prestanu. Ustajao sam i odlazio prema prozoru. Svi su, osim Betty, bili u kupaćim kostimima. Ona je još bila u

konobarskoj odori. Ali se izula i, sa ĉašom u ruci, pila s ostalima. Ja sam neprestano odgaĊao da iskljuĉim telku.

Onda odjednom netko nešto podvikne, drugi prihvati i svi se naduše smijati. Pogledah i vidjeh kako Holits ispija

svoju ĉašu. Odloţi ĉašu na pod. Onda se uputi prema kabini. Privuĉe jedan stol i popne se na nj. Zatim se —

kako se ĉinilo, bez po muke— uzdigne na krov kabine. "Zbilja je jak", pomislio sam. Dugokosi plješće, kao da

mu odobrava. I ostali hrabre Holitsa. Znam da napokon moram izići i to prekinuti.

Harley se zavali na stolicu. Telka još radi. Otvaram vrata, izlazim i zatvaram ih za sobom. Holits je navrh

kabine. Oni ga bodre. Govore mu:

— 'Ajde, moţeš ti to.

— Samo nemoj na trbuh, pazi!— Ne usuĊuješ se. Sve nešto takvo.

Zaĉujem glas Betty:

— Pazi, Holits, šta radiš. — Ali Holits samo stoji na rubu. Gleda dolje u vodu. Kao da raĉuna koliko mu treba da

doskoĉi. Povlaĉi se na suprotni kraj. Pljuje u dlanove i trlja ruke. Spuds viĉe:

— Bravo, stari! Sad ćeš skoĉiti.

Vidim ga kako pada na tlo. Ĉak ga i ĉujem.

— Holits!- zaurln Botty.168

Rajmond Carver

Svi trĉe prema njemu. Kad sam i ja stigao, on već sjedi. Rick ga drţi za jedno rame i urla mu u lice:

— Holits! Hej, stari! ,. ;,■> Holits ima posjekotinu na ĉelu a pogled mu

odsutan. ;;: Spuds i Rick ga diţu na stolac. Netko mu dodaje ruĉnik. Ali

Holits drţi ruĉnik kao ĉovjek koji ne zna što bi s njim. Netko mu nudi piće. Ali Holits ne zna ni što bi s pićem.

Ljudi mu neprestano nešto govore. Holits prinosi ruĉnik licu. Onda ga odmiĉe i gleda u krv. Ali samo gleda. Ĉini

se da ništa ne shvaća.

— Dajte da ga vidim. — Probijam se do njega. Gadno je. — Holits, kako vam je? — Ali Holits me samo gleda a

pogled mu odluta. — Najbolje da pozovem hitnu.'— Betty me promatra dok ja to govorim i vrti glavom. Ponovo

gleda Holitsa. Daje mu drugi ruĉnik. Mislim daje trijezna. Ali ostali su pijani. Pijanije najmanje što se za njih

moţe reći.

Spuds se uhvati za ono što sam rekao:

— Odvezimo ga na hitnu. Rick dometne: — I ja ću s njim.

— Idemo svi — doda Connie Nova.

— Bolje da smo skupa — veli Linda Cobb.

— Holits — ponovo mu se ja obratim.

— Ja ne mogu unutra — kaţe Holits.

— Što kaţe? — pita me Connie Nova.

— Kaţe da ne moţe unutra — pojasnim joj.

— Unutra? O ĉemu on to priĉa? — zanimalo je Ricka.

— Još jednom — kaţe Spuds. — Nisam dobro ĉuo.

— Kaţe da ne moţe unutra. Mislim da ne zna što govori. Najbolje gaje odvesti u bolnicu — kaţem ja. Onda se

sjetim Har-lovja i kućnoga reda. — Ne biste smjeli biti ovdje. Nitko od vas. Imamo mi kućni red. Odvezite ga u

bolnicu.

— Hajde da ga odvezemo u bolnicu — veli Spuds kao nešto ĉemu se upravo dosjetio. On je i najpijaniji od svih

njih. Osim toga ne moţe .stajati na mjestu. Posrće. Neprestano diţe i spušta noge. Dlake bu inu na pmima

snjeţnobijelo pod bnzenskom rasvjetom.

KATEDRALA

169

— Idem ja po auto — predlaţe dugokosi. — Connie, molim te kljuĉeve.

— Ja ne mogu unutra — kaţe Holits. Ruĉnik mu sklizne niz bradu. A na ĉelu mu je posjekotina.

— Dajte mu onaj kupaći ogrtaĉ. Ne moţe ovakav u bolnicu — napominje Linda Cobb. — Holits! Holits, to smo

mi. — Malo ĉeka, onda uzima ĉašu viskija Holitsu iz ruke i pije iz nje.

Vidim kako s nekolikih prozora gledaju na pometnju. Pale se svjetla.

— U krevet! — urla netko.

Napokon dugokosi dovozi Connien Datsun iza zgrade do bazena. Farovi su upaljeni. U mjestu dodaje gas.

— Za ime Boţje, leţite već jednom! — zapomaţe ona ista osoba. Još se više ljudi skuplja na prozorima.

Oĉekujem da se svakoga trena pojavi Harlev, u šeširu, uznojen. Onda pomislim: "Ne, on je ovo sigurno

prespavao. Zaboravi bar na Harlevja!"

Spuds i Connie Nova stadoše Holitsu svako s jedne strane.

Holits ne moţe hodati ravno. Klati se, dijelom i zato što je pijan. Nema sumnje da je ozlijeĊen. Strpaju ga u auto,

pa se svi naguraju za njim. Betty ulazi posljednja. Ona mora nekome sjesti u krilo. Napokon odjure. Onaj tko je

gore vikao, zalupi prozorom.

Cijeli idući tjedan Holits ne izlazi iz stana. Bojim se da je i Betty izgubila posao, jer je više ne viĊam da prolazi

pokraj prozora. Kad vidim da prolaze deĉki, iziĊem da ih pitam iz neba pa u rebra:

— Kako je tata?

— Povrijedio je glavu — odgovara jedan od njih.

Sve sam se nadao da će reći nešto više. Ali nisu. Slegli su ramenima i proslijedili u školu s vrećicama za gablec i

zamocima knjiga. Poslije mije bilo ţao što ih nisam pitao za maćehu.

Kad poslije vidim Holitsa kako stoji na balkonu u zavojima, ni da mi klimne glavom, kao da me ne poznaje, ili

kao da me ne ţeli |)(t/ii:il,i. I larley kaţe da se prema njemu jednako odnosi. To mu ci' ne uvida.170

Rajmond Carver

— Što mu je? — htio bi Harlev znati. — Vraţji ŠveĊanin! Što mu se dogodilo s glavom? Netko gaje udesio ili

što? — Na tu Har-levjevu primjedbu ništa ne odgovaram. Ne miješam seja u to.

Tada jednoga nedjeljnog popodneva vidim kako jedan deĉko iznosi kutiju i stavlja je u karavan. Vraća se na kat.

Ali ubrzo se vraća s drugom kutijom pa i nju ukrcava. Tada mi sviće da se spremaju za odlazak. Ali Harlevju ne

govorim što znam. Ionako će ubrzo saznati.

Sutradan pošalje Betty jednoga deĉka dolje. Donosi mi pisamce da joj je ţao, ali nas moraju napustiti. Daje mi

sestrinu adresu u Indiou, kamo moţemo poslati polog. Istiĉe da odlaze osam dana prije nego što im istjeĉe

najam. Nada se da bi moglo biti kakve nadoknade, iako nisu najavili odlazak mjesec dana ranije. Dodaje: "Hvala

na svemu. Hvala što ste mi onda uredili frizuru." Pisamce je potpisala: "Srdaĉno, Betty Holits".

— Kako se ti zoveš?

— Reci joj, Billy, da mi je zbilja ţao.

Harley ĉita njeno pisamce i kaţe da će prije biti smrzavica u paklu nego što će oni vidjeti neku lovu iz Fulton

Terracea. Kaţe da ne razumije te ljude.

— Ljude koji idu kroz ţivot kao daje svijet duţan da ih izdrţava. — Pita me kamo odlaze. Alija pojma nemam

kamo oni odlaze. Moţda se vraćaju u Minnesotu? Mislim da idu nekamo drugdje okušati sreću.

Connie Nova i Spuds drţe leţaljke na starom mjestu, po jed-nu sa svake strane bazena. Od vremena do vremena

pogledaju kako mladi Holitsi nose stvari u karavan. Onda naiĊe sam Holits s odjećom preko ruke. Connie Nova i

Spuds pozdravljaju ga i mašu mu. Holits ih gleda kao da ih ne poznaje. Tad diţe slobodnu ruku. Samo je

podigne, to je sve. Oni mu mašu. Onda im doma-Ime i 1 lolits. Maše i kad su oni već prestali. Silazi Betty i

dodirne im ruku. Ona ne maše. Ne ţeli ni pogledati te ljude. Nešto kaţe llolit.su i on odlazi prema aulu. (!<mnio

se zavali na leţaljku i pruţi ruku da lizani trnnzinl.or. Spuds drţi u ruci sunĉane naoĉale i

KATEDRALA

171

neko vrijeme gleda Holitsa i Betty. Onda natakne naoĉale. Smjesti se na leţaljku i ponovo nastavi sunĉati svoju

staru koţu.

Napokon su sve utovarili i spremni su za pokret. Deĉki su otraga, Holits za volanom, Betty na sjedalu desno od

njega. Upravo su se tako i dovezli.

— Što gledaš? — pita me Harley.

On se odmara. Sjedi na stolcu i gleda televiziju. Ipak ustaje i prilazi prozoru.

— Eto, odlaze. Ne znaju ni kamo idu ni što će raditi. Ludi ŠveĊanin!

Gledam kako izlaze s parkirališta i skreću na cestu koja vodi na autoput. Onda ponovo pogledam Harleyja. On se

namješta na stolcu. Ima konzervu sode i slamnati šešir na glavi. Ponaša se kao da se nikad ništa nije dogodilo,

niti će se ikad dogoditi.

— Harley?

Ali me on, jasno, ne ĉuje. Prilazim mu i stajem pred njegov stolac. IznenaĊen je. Ne zna kako bi to shvatio.

Zavali se, sjedi i gleda me.

Zvoni telefon.

— Javi se, hoćeš? — zamoli me. Ne odgovaram mu. Zašto bih?

— Onda nek' zvoni — rekoh.

Idem po kefu, krpe, podmetaĉe i kantu. Telefon prestaje zvoniti. On još sjedi na stolcu, ali je ugasio telku.

Uzimam otpiraĉ, izlazim i uspinjem se do broja 17. Ulazim i kroz dnevnu sobu stupam u kuhinju — što je prije

bila njihova kuhinja.

Tezge su obrisane, slivnik i ormari ĉisti. Nije loše. Ostavljam pribor za ĉišćenje na peći i odlazim u kupaonicu.

Ni za šta ovdje ne treba više od malo ĉeliĉne vune. Otvaram vrata spavaonice koja gleda na bazen. Kapci su

dignuti, krevet gol. Pod se sja. — Hvala vam — velim naglas. Ma kud otišla, ţelim da je prati sreća. — Sretno,

Betty! — Jedna je od ladica pisaćeg stola otvorena pa joj prilazim. Otraga u ladici nalazi se uzda koju je on nosio

kad su prvi put došli ovamo. Zacijelo je promakla njihovoj pozornosti kad su se ţurili. A moţda i nije to razlog?

Moţda ju je ĉovjek namjerno ostavio?172

Raymond Carver

— Uzda — kaţem. Diţem je prema prozoru i razgledam na svjetlu. Ništa posebno, obiĉna tamna koţnata uzda.

Ne znam mnogo o uzdama, Ali znam da se jedan dio stavlja u gubicu. Taj se dio zove ţvale. Od ĉelika je. Remen

se prebaci preko glave do mjesta gdje se na vratu drţi prstima. Jahaĉ vuĉe remenje na ovu ili onu stranu, da konj

onda onamo skreće. To je jednostavno. Ţvale su teške i hladne. Ako moraš tu stvar nositi meĊu zubima, bojim se

da ćeš poţuriti. Kad osjetiš da te ţvale vuku, shvatiš da je vrijeme. Već znaš da ti je nekamo poći.

Katedrala

Slijepac, ţenin stari prijatelj, traţio je krov nad glavom. Ţena mu je bila umrla. Stoga je posjetio svojtu pokojne

ţene u Connecticutu. Nazvao je moju ţenu od svoje rodbine. Sve su se dogovorili. Stići će vlakom, za pet sati

voţnje, a moja će ga ţena doĉekati na postaji. Nije ga vidjela otkako je radila u njega cijelo ljeto, u Seattleu prije

deset godina. Ali ona su i slijepac bili u vezi. Snimali su vrpce i amo-tamo ih slali poštom. Ja nisam bio

oduševljen njegovim posjetom. Nisam ga poznavao. A muĉilo me i što je slijep. Moj je pojam sljepila potjecao iz

filmova. U filmovima su se slijepci polako kretali i nikad se nisu smijali. Gdjekad su ih vodili psi za slijepce.

Slijepac u mojem domu nije bila osoba koju sam priţeljkivao.

Onog je ljeta u Seattleu bila bez posla. Bila je bez novca. Ĉovjek za koga će se potkraj ljeta udati bio je u

ĉasniĉkoj školi. I on je bio bez novca. Ali ona je bila zaljubljena u frajera, a i on u nju, i tako dalje. Ona je našla

u novinama oglas: TRAŢI SE POMOĆ: ĉitanje slijepcu, i telefonski broj. Ona je nazvala i prihvatila posao,

odmah je bila primljena. Cijelo je ljeto radila sa174

Raymond Carver

Ĉitala mu je svašta, sudske izvještaje, reportaţe, takve stvari. Pomogla mu je organizirati mali ured u drţavnoj

ispostavi socijalne skrbi. Moja ţena i slijepac postali su veliki prijatelji. Otkud to znam? Ona mije priĉala. I još

mije koješta ispriĉala. Zadnjega dana njena posla u uredu, slijepac ju je zamolio da joj dotakne lice. Pristala je.

Priĉala mi je kako joj je prstima opipao svaki djelić lica, nos — ĉak i vrat. Nije to mogla zaboraviti. Ĉak je na-

pisala i pjesmu o tome. Oduvijek je pisala pjesme. Svake bi godine napisala pjesmu-dvije kad bi doţivjela nešto

neobiĉno.

Kad smo prvi put zajedno izišli, pokazala mi je pjesmu. U pjesmi je opisivala kako joj njegovi prsti pipaju cijelo

lice. U pjesmi je opisala kako se tada osjećala, što joj je prolazilo kroz glavu dok joj je slijepac pipao nos i

usnice. Moram priznati da me se pjesma nije posebno dojmila. Dakako da joj to nisam rekao. Moţda ja

jednostavno ne razumijem poeziju. Moram priznati da ne posegnem najprije za knjigom pjesama kad poţelim

nešto proĉitati.

U svakom sluĉaju, ĉovjek koji je prvi stekao njenu naklonost, budući ĉasnik, bio je njena ljubav iz djetinjstva. To

je u redu. Tako mu je potkraj ljeta dopustila da joj pomiluje lice, oprostila se s njim, udala se za svoju

mladenaĉku ljubav, i tako dalje, koja je sad postala pravi ĉasnik, pa se ţena odselila iz Se-attlea. Ali sa slijepcem

je ostala u kontaktu. Javila mu se prva poslije godinu dana i nešto. Nazvala ga je jedne veĉeri iz zrakoplovne

baze u Alabami. Htjela je porazgovarati s njim. Porazgovarali su. Zamolio ju je da mu pošalje vrpcu i ispriĉa sve

o svom ţivotu. Uĉinila je tako. Poslala mu je vrpcu. Na vrpci je priĉala o svom muţu i njihovu zajedniĉkom

ţivotu u vojsci. Rekla je slijepcu kako voli muţa, ali joj se ne sviĊa gdje ţive, niti što je on pripadnik vojne

mašinerije. Priopćila je slijepcu daje napisala pjesmu u kojoj i njega spominje. Priznala mu je da piše pjesmu o

tome kako je to biti ţena zrakoplovnoga ĉasnika. Pjesma još nije završena. Još je piše. I slijepac je snimio vrpcu.

Pošalje joj je. ()iui snimi drugu. Tako je to teklo godine i godine. Ţenina su ĉasniku premještali sari n ovu, sad u

onu bazu. Slala mu je vrpce iz baza u Moodvju, M<< liiirou, McConnellu, i napokon iz Tnivisu, pnkrin"

Sarnimenlu, ,",<l|e se jodni« veĉeri osjetila odviše usamljena

KATEDRALA

175

i odsjeĉena od ljudi koje neprestano gubi motajući se amo-tamo. Oćutjela je da ne moţe ni korak dalje. Odluĉi se

istrusiti sve pilule i kapsule iz ormarića za lijekove i zaliti ih bocom dţina. Onda je legla u toplu kupku i

onesvijestila se.

Ali, umjesto da umre, bude joj zlo. Povraćala je. Njen ĉasnik — kao da mu je vaţno ime? bio je mladenaĉka

ljubav i što bi još htio? — odnekud se vratio kući, zatekao je i pozvao hitnu pomoć. U meĊuvremenu je ona sve

to snimila na vrpcu i poslala slijepcu. Godine i godine snimala je koješta na vrpce i slala mu vrpce zbr-da-zdola.

Osim što je svake godine napisala po pjesmu, mislim da joj je to bila glavna zabava. Na jednoj vrpci javila je

slijepcu da je odluĉila napustiti ĉasnika na neko vrijeme. Na drugoj je već spomenula rastavu. Onda smo ona i ja

poĉeli hodati i o tome je, naravno, izvijestila svoga slijepca. Govorila mu je sve, ili se bar tako meni ĉinilo.

Jednom me zapitala ţelim li ĉuti posljednju slijepĉevu vrpcu. Bilo je to prije godinu dana. I ja sam na vrpci, rekla

je. Sloţio sam se, preslušat ĉuje. Nalio sam nam piće i sjeli smo u dnevni boravak. Prvo je stavila vrpcu u

kazetofon i namjestila brzinu i snimku. Onda ju je pustila. Vrpca je zakrĉala i netko je glasno progovorio. Stišala

je. Nakon nekoliko minuta beznaĉajnih brbljarija, ĉuo sam kako neznanĉeva usta spominju moje ime, usta

neznanca koga nisam ĉak ni poznavao! Onda još: "Iz svega što si mi rekla o njemu mogu samo zakljuĉiti..." Ali

nas je tada nešto prekinulo, pokucao je netko na vrata, tako nešto, pa se više nismo ni vraćali na tu vrpcu. Moţda

je to i u redu. Ĉuo sam što sam htio.

A sad taj isti slijepac dolazi prenoćiti u mene.

— Moţda da ga odvedem na kuglanje? — rekoh ţeni. Ona je na sušnici sjeckala krumpire.

— Ako me voliš — reĉe ona — moţeš mi to uĉiniti. Ako me ne voliš, u redu. Ali, kad bi ti imao prijatelja, bilo

kakva prijatelja, i prijatelj ti došao u posjet, ja bih se potrudila da mu bude ugodno. — Ona obriše ruke krpom za

suĊe.

— Ja nemam slijepih prijatelja — rekoh.

— Nemaš ti nikakvih prijatelja — reĉe ona. — Toĉka. Uostalom — doda ona — k vragu, nedavno mu je umrla

ţena! Shvaćaš li ti to? Ĉovjoku jo umrla ţena.176

Rajmond Carver

Nisam joj odgovarao. Ponešto mi ispriĉa o slijepĉevoj ţeni. Zvala se Beulah. Beulah! To je ime ţene druge rase.

— Je li mu ţena bila crnkinja?— upitah je.

_ Jesi li ti lud? — zgranu se ţena. — Jesi li poblesavio, ili koji ti je vrag? — Dohvati krumpir. Vidjeh kako joj

pade na pod i otkotrlja se pod peć. — Što ti je? — upita me. — Jesi li pijan?

— Samo sam pitao — rekoh.

Tad mi ţena priopći još neke pojedinosti do kojih mi nije ni bilo stalo. Napravih sebi piće i sjedoh za kuhinjski

stol da je saslušam. Sastavljali su se komadići priĉe.

Beulah je onog ljeta poĉela radjti kod slijepca kad je moja ţena napustila posao. Ubrzo su se Beulah i slijepac

vjenĉali u crkvi. Bilo je to skromno vjenĉanje — tko bi uopće došao na takvo vjenĉanje? — svega dvoje

mladenaca, svećenik i njegova ţena. Ipak je bilo crkveno vjenĉanje. Beulah je to ţeljela, tako je bar on tvrdio.

Ali već je tada Beulah zacijelo imala rak limfnih ţlijezda. Pošto su osam godina ţivjeli bez rastanka — bez

rastanka su rijeĉi moje ţene — zdravlje Beulah naglo je poĉelo slabiti. Umrla je u bolnici, u Seattleu. A slijepac

je sjedio uz nju i drţao je za ruku. Vjenĉali su se, ţivjeli i radili zajedno, spavali zajed- * no — općili, jasno — i

onda ju je slijepac morao pokopati a da nikada nije vidio kako ta prokletnica izgleda. To je nadilazilo moje

shvaćanje.

Kad sam to saznao, malo sam se saţalio na slijepca. A onda sam se uhvatio kako razmišljam o jadnom ţivotu

koji je zacijelo ta ţena provodila. Zamislite ţenu koja nikada nije mogla sebe vidjeti onakvom kako ju je vidio

njen ljubljeni muţ. Ţenu koja ţivi od dana do dana a da nikada ne ĉuje nikakva komplimenta od dragana. Ţenu

ĉiji muţ ne moţe nikada proĉitati izraz na njezinu licu, bila to samilost ili štogod bolje. Osobu koja se moţe ili

ne mora šminkati — nije li to njemu svejedno? Mogla je, ako joj se prohtije, osjeniti jedno oko zelenom bojom,

zabiti pribadaĉu u nosnicu, nositi ţute hlaĉetine i grimizne cipele, vrlo vaţno. I onda je otišla u smrt, sa

slijepĉevom rukom na svojoj a suze mu cure iz slijepih oĉiju — .sad to zamišljam — dok je u glavi posljednja

misao: da on nikad neće znati kako ona izgleda, a sad je onu vodu brzovliiku pul,/jrobii. Roberl.u je ostala

skromna polica

KATEDRALA

177

osiguranja i pola meksiĉke dvadesetaĉe. Druga je polovica ko-vanca otišla u kutiji s njom. Dirljivo.

I kad je došlo vrijeme, moja je ţena pošla na postaju po njega. Nije mi ništa preostalo nego ĉekati ih — njemu

sam to, jasno, zamjerio — pijuckao sam i gledao televiziju kad sam ĉuo kako se auto parkira. Ustao sam s kauĉa

s pićem u ruci i otišao pogledati kroz prozor.

Vidio sam svoju ţenu kako se smije dok se parkira. Vidio sam kako izlazi i zatvara vrata. Još se smiješila. Pravo

ĉudo! ObiĊe auto s druge strane gdje je slijepac već poĉeo izlaziti.

Taj je slijepac, zamislite, nosio dugu bradu! Brada u slijepca! To je ipak previše, ĉini mi se. Slijepac posegne na

straţnje sjedalo i izvuĉe kovĉeg. Moja ga ţena uhvati pod ruku, zatvori vrata auta i, priĉajući bez prestanka,

povede ga niz parkirališnu stazu i uza stube do prednjega trijema. Iskljuĉili televiziju. Iska-pih piće, obrisah

ĉašu, otrah ruke. Onda poĊoh prema vratima.

Ţena mi reĉe:

— Da te upoznam s Robertom. Roberte, ovo je moj muţ. Priĉala sam ti o njemu. — Sva je sijala. Drţala je

slijepca za rukav ogrtaĉa.

Slijepac spusti kovĉeg i pruţi ruku.

Prihvatili je. Ĉvrsto mi stisne i zadrţi ruku, a onda je ispusti.

— Ĉini mi se kao da se već poznajemo — glasno će on.

— I meni se tako ĉini — sloţili se. Nisam znao što bih drugo rekao. Onda sam dodao: — Dobro došli. Mnogo

sam ĉuo o vama.

— Onda smo prešli, naša mala skupina, s trijema u dnevnu sobu. Slijepac je u jednoj ruci nosio kovĉeg. Moja je

ţena govorila:

— Nalijevo sad, Roberte. E, tako. Sad pripazi, tu je stolac. Eto, tu je. Tu slobodno sjedi. To je kauĉ. Kupili smo

ga baš prije dva tjedna.

Htjedoh nešto reći o starom kauĉu. Ja sam volio stari kauĉ. Ali nisam rekao ništa. Tad sam htio nešto drugo reći,

malo bla-bla, o panoramskoj voţnji po Hudsonu. Kako, ideš li u New York, moraš u vlaku sjediti na desnoj

strani, a kad se vraćaš iz New Yorka, na lijevoj strani.178

Rajmond Carver

— Jeste li dobro putovali? — upitah. — Naime, s koje ste strane vlaka sjedili?

— Kakvo pitanje: s koje strane? — ubaci moja ţena. — Zar je vaţno s koje strane?

— Samo sam pitao — dodam.

— S desne — odgovori slijepac. — Nisam bio u vlaku već gotovo ĉetrdeset godina. Otkad sam bio mali. Sa

starcima. Gotovo sam i zaboravio kako je to bilo. Sad mi je brada pobijeljela — reĉe. — Bar mi tako kaţu.

Izgledam li dostojanstveno, draga? — obrati se on mojoj ţeni.

— Ti i jesi dostojanstven, Roberte — potvrdi moja ţena. — Roberte, kako mije drago što te vidim!

Moja ţena napokon odvoji oĉi od slijepca i pogleda mene. Uĉinilo mi se da joj se nije svidjelo ono stoje vidjela.

Slegao sam ramenima.

Nikada nisam sreo ni osobno upoznao nijednu slijepu osobu. Ovaj je slijepac bio u kasnim ĉetrdesetim, snaţne

graĊe, ćelav i pogrbljen, kao da nosi kakav teret. Nosio je široke, smeĊe hlaĉe, smeĊe cipele, svijetlosmeĊu

košulju, kravatu, sportski ogrtaĉ. I još tu bujnu bradu. Ali nije se sluţio štapom, niti je nosio tamne* naoĉale. Ja

sam uvijek mislio da su tamne naoĉale obvezatne za slijepce. Zapravo sam ţelio da ih ima. Na prvi su mu pogled

oĉi bile nalik na bilo ĉije oĉi. Ali kad sam ih bolje pogledao, bile su malo drukĉije. Ponajprije odviše bjeline oko

šarenica, a zjenice mu se okretale u oĉnoj duplji bez njegove moći da ih zaustavi. Jezivo. Dok sam mu piljio u

lice, vidio sam kako mu se desna zjenica okreće prema nosu dok se druga trudi ostati na mjestu. Ali to je bio

samo pokušaj, jer mu je oko lutalo bez njegova znanja ili ţelje.

Rekoh:

— Da vam ponudim neko piće! Što biste ţeljeli? Imamo svega pomalo. To nam je razonoda.

— Njofra, ja sam škotski tip — priliĉno će brzo on onim svojini krupnim glasom.

— Sjajno — rekoh. Njofra! — Znam ja za što ste vi. Znao sam.

KATEDRALA

179

Prstima opipa kovĉeg. Orijentirao se. Nisam mu zamjerao.

— Odnijet ću ti ga gore u sobu — reĉe moja ţena.

— Ne treba, u redu je — reĉe slijepac glasno. — Ponijet ću ga sam kad budem išao gore.

— Malo vode s viskijem? — upitah ga.

— Vrlo malo — reĉe on.

— Znao sam — pripomenuh. On nastavi:

— Kapljicu. Irski glumac — mislim Barry Fitzgerald — ja sam vam kao on. Kad pijem vodu, rekao je

Fitzgerald, ja pijem vodu. A kad pijem viski, onda pijem viski. — Moja se ţena nasmije. Slijepac prinese ruku

bradi. Malko je zadigne i ispusti.

Ja sam priredio piće, tri velike ĉaše škotskoga viskija s uštr-ckom sode u svakoj. Onda smo se fino smjestili i

raspriĉali se o Robertovim putovanjima. Prvo o dugom letu sa Zapadne obale do Connecticuta. To smo savladali.

Zatim od Connecticuta dovde, vlakom. Popili smo drugu ĉašu za taj komad puta.

Sjećam se da sam negdje proĉitao da slijepci ne puše navodno zato što ne vide dim koji izdišu. Ĉinilo mi se da

toliko, samo toliko, znam o slijepcima. Ali ovaj je slijepac pušio cigaretu do kraja i odmah palio drugu. Slijepac

je punio pepeljaru a moja ju je ţena praznila.

Kad smo sjeli za ruĉak, bili smo pri trećem piću. Ţena je Ro-bertu napunila tanjur nasjeckanim mesom,

krumpirom u ljuski i graškom. Ja sam mu namazao maslacom dvije kriške kruha. I rekao:

— Tu vam je kruh s maslacem. — Popio sam malo pića. — Pomolimo se — najavio sam a slijepac je oborio

glavu. Ţena me pogledala i zinula. — Pomolimo se da telefon ne zazvoni i da se jelo ne ohladi — upozorih.

Onda navalismo. Klopali smo sve što je bilo na stolu. Jeli smo kao da nema sutra. Nismo ništa priĉali. Klopali

smo. Mlatili smo. Ĉistili smo stol. Pošteno smo se latili posla. Slijepac je odmah pronašao jelo i znao gdje mu je

što na tanjuru. Zadivljeno sam j;:i promatrao kako se sluţi noţem i viljuškom na tanjuru. .11;izrezao bi meso na

dva dijela, viljuškom ga unio u usta, onda180

Rajmond Carver

dohvatio krumpire, pa grašak i, napokon, odlomio komad kruha. Zalio bi sve to dobrim gutljajem mlijeka. Nije

se ustruĉavao da se usput posluţi i prstima.

Smazali smo sve, pa i pola pite od jagoda. Nekoliko smo minuta sjedili kao obamrli. Znoj nam orosio lica.

Napokon usta-dosmo od stola i ostavismo prljave tanjure. Nismo se osvrtali za sobom. Vratismo se u dnevnu

sobu i ponovo izvalismo na svoja mjesta. Robert i moja ţena sjedili su na kauĉu. Ja se domogoh velikog

naslonjaĉa. Popili smo još dva-tri pića dok su oni razgovarali o najvaţnijim dogaĊajima u njihovim ţivotima u

proteklih deset godina. Ja sam velikim dijelom samo slušao. Gdjekad bih se ukljuĉio. Nisam ţelio da mu se uĉini

kako sam napustio sobu, niti sam htio da se njoj uĉini da se osjećam zapostavljen. Govorili su o svemu što su

doţivjeli — oni! — u prošlih deset godina. Uzalud sam oĉekivao svoje ime na ţeninim slatkim usnama: "A onda

se u mom ţivotu pojavio moj dragi muţ", tako nešto. Ali ništa sliĉno nisam ĉuo. Govorilo se samo o Robertu.

Robert je, ĉini se, radio svašta pomalo; prava slijepa Katica za sve! Još su nedavno on i ţena radili u mreţi

Amwaya, od ĉega su, ĉini mi se, zaraĊivali za ţivot. Slijepac je bio i radio-amater. Svojim je gromkim glasom

priĉao o razgovorima koje je vodio s radio-kolegama u Guamu, na Filipinima, na Aljaski ili ĉak na Tahitima.

Tvrdio je da ima mnogo prijatelja koje bi mogao posjetiti u njihovu zaviĉaju. Povremeno bi okrenuo meni svoje

slijepo lice, podboĉio bradu rukama i štogod me upitao. Koliko sam dugo na svom sadašnjem poslu? (Tri

godine.) Volim li svoj posao? (Ne volim.) Hoću li ga zadrţati? (Što ću drugo?) Napokon, kad mi se uĉinilo da se

poĉeo zamarati, ustao sam i upalio televizor.

Moja me ţena ogorĉeno pogledala. Ĉinilo mi se da će prasnuti. Onda pogleda slijepca i upita ga: Roberte, imaš li

ti televizor?

Slijepac joj odgovori:

Draga moja, imam ja dva telkaĉa. Imam ga u boji ali i orno -bijelu starudiju. To je smiješno, ali kad upalim

televizor, a uvijek mi i;(»ii, ukljuĉujem uvijek onaj u boji. Zar to nije smi-jeSno?

KATEDRALA

181

Nisam znao što bih na to rekao. Nisam imao što odgovoriti. Nikakve primjedbe. Pa sam gledao vijesti i

pokušavao pratiti što spiker govori.

— To je televizor u boji — reĉe slijepac. — Ne pitajte me kako znam, ali znam.

— Nedavno smo se ponovili — rekoh.

Slijepac još jednom okusi piće. Podigne bradu, onjuši piće i spusti ga na stol. Nagne se naprijed na kauĉu. Poloţi

pepeljaru na stol, prinese upaljaĉ cigareti. Zavali se na kauĉ i prekriţi noge u gleţnjevima.

Moja ţena pokrije usta, pa zijevne. Protegne se. Reĉe:

— Idem ja ipak gore da obuĉem kućnu haljinu. Moram se presvući. Roberte, osjećaj se kao da si doma. :

— Ugodno se osjećam — odvrati slijepac.

— Hoću da se ovdje osjećaš kao doma — opet će ona.

— Ugodno se osjećam — ponovi slijepac.

Postoje izišla iz sobe, on i ja poslušasmo vremensku prognozu i sportski pregled. U meĊuvremenu je nije bilo

toliko dugo da nisam bio siguran hoće li se uopće vratiti. Mislio sam da je moţda legla. Ţelio sam da se vrati.

Nije mi se ostajalo nasamo sa slijepcem. Upitao sam ga ţeli li još pića, a on je rekao: svakako. Tada ga upitah

hoće li sa mnom popušiti travu. Rekao sam da sam baš nešto smotao. Nisam, ali sam znao da hoću u tili ĉas.

— Pokušao bih s vama — prihvati on.

— Jasno, k vragu — sloţih se ja. — To je prava stvar.

Uzeh naša pića i sjedoh uz njega na kauĉ. Onda smotam dvije debele trave. Pripalih jednu i pruţih mu je. Stavio

sam mu je u prste. Prihvati je i uvuĉe.

— Drţite dim što dulje — napomenuh. Vidio sam da nema pojma o travi.

SiĊe moja ţena u ruţiĉastoj kućnoj haljini i u ruţiĉastim papuĉama.

— Kakav je to miris? — upita nm.

— Odluĉili Hiuo se /,a malo konoplje — pojasnili joj.182

Raymond Carver

Ţena me prostrijeli bijesnim pogledom. Tad pogleda slijepca i reĉe: — Roberte, nisam znala da ti to pušiš.

On odgovori: — Sad pušim, draga. Sve treba jednom poĉeti. Ali još ništa ne osjećam.

— Ovo je priliĉno blaga trava — rekoh. — Ništa jako. S ovakvom travom lako se izlazi na kraj — dodah. —

Neće vas ošamutiti.

— Uopće me nije ošamutila, njofra — reĉe on i nasmije se. Moja ţena sjedne na kauĉ izmeĊu slijepca i mene. Ja

joj dodah smotak. Uzme ga, povuĉe i vrati.

— Je li tako dobro? — upita ona. Pa reĉe: — Ne smijem ja ovo pušiti. Ionako jedva drţim oĉi otvorene. Objed

me smlavio. Nisam smjela toliko jesti.

— Kriva je ona pita od jagoda — reĉe slijepac. — Ona te dokrajĉila — proslijedi on i naduši se smijati. Onda

zavrti glavom.

— Ima još pite od jagoda — napomenuh.

— Hoćeš li još, Roberte? — upita ga moja ţena. ,

— Moţda kasnije — reĉe on.

Obratismo pozornost na televiziju. Moja ţena ponovo zijev-ne. Reĉe:

— Krevet ti je spreman, Roberte, kad god zaţeliš. Bojim se da si imao dug dan. Kad ţeliš u krevet, samo reci. —

Povuĉe ga za rukav. — Roberte?

On se prene i reĉe:

— Sjajno mi je sve bilo. Ovo je bolje od vrpci, je 1' da?

Ja rekoh: — Evo me k vama — i stavih mu travu meĊu prste. Uvukao je, zadrţao dim i zatim ga ispustio. Reklo

bi se da to radi od svoje devete godine.

— Hvala, njofra — rekao je. — Ali mislim da mi je sad do-sta. Bojim se daje previše osjećam — napomene i

pruţi zapaljeni smotak mojoj ţeni.

— I ja — reĉe ona. — Ista stvar. Ne mogu više ni ja. — Uze opušak i pruţi ga meni. — Malko ću sjediti ovdje

medu vama dvojicom zatvorenih oĉiju. Samo da vam ne smetam, vrijedi? Ni jednome ni drugomu. Inaĉe mogu

tako sjediti zatvorenih oĉiju dok no no pokupilo u krovol reĉe onu. Tvoj je krevet spreman, Kohorto, kml

f;od /.H/.olin. Toĉnoj«1 pokraj naše sobe navrli

KATEDRALA

183

stuba. Odvest ćemo te kad budeš spreman. Vi me probudite, deĉki, ako zaspim — reĉe, sklopi oĉi i utone u san.

Završile su vijesti. Ustao sam i promijenio kanal. Sjedoh natrag na kauĉ. Bilo mije krivo što je moja ţena

posustala. Glava joj poĉivala otraga na kauĉu, usta zjapila. Izvrnula se tako da joj je kućna haljina kliznula s

koljena. Posegnuh da joj povuĉem haljinu nagore, ali u taj tren pogledah slijepca. K vragu! Ponovo joj otkrih

kućnu haljinu.

— Recite kad hoćete još pite od jagoda — rekoh.

— Reći ću — odgovori on.

Upitah ga: — Da niste umorni? Hoćete li da vas odvedem gore u krevet? Jeste li spremni ubiti oko?

— Još ne — reĉe on. — Neću, ostajem ja s vama, njofra. Ako smijem. Bit ću budan dok vi ne budete za krevet.

Nismo ni imali prilike porazgovarati. Shvaćate li što hoću reći? Ĉini se da smo ona i ja prisvojili cijelu veĉer. —

Podiţe bradu i ispusti je. Dohvati cigaretu i upaljaĉ.

— Ništa, ništa — rekoh ja. I dometnuh: — Baš mi je lijepo s vama u društvu.

Pa i bilo mi je. Svake sam inaĉe veĉeri pušio travu i ostajao budan dok sam god mogao. Ţena i ja nismo gotovo

nikada zajedniĉki odlazili u krevet. Kad sam zaspao, muĉili su me snovi. Gdjekad bi me poneki san probudio, a

srce mi ludo lupalo.

Na televiziji je bilo nešto o srednjem vijeku i crkvama. Ne baš svakodnevna trakavica. Ţelio sam što drugo

pogledati. Pro-vrtio sam druge kanale. Ali ni na njima nije bilo niĉeg.

Tako se vratih na prvi program i ispriĉah se.

— Njofra, u redu je — reĉe slijepac. — Meni je dobro. Paše mi sve što vi ţelite gledati. Uvijek nešto nauĉim.

Uĉenju nikad kraja. Imam ja uši — zakljuĉi.

Neko vrijeme nismo ništa govorili. Nagnuo se naprijed, okre-nuvši glavu meni a desno uho televizoru. Smetalo

je to mojoj pozornosti. Katkad bi spustio kapke pa ih opet naglo digao. Katkad bi stavio prste u bradu i cupkao je

kao da razmišlja o neĉemu što ĉuje na televiziji.184

Rajmond Carver

KATEDRALA

185

Na ekranu su skupinu ljudi u kukuljicama napali i muĉili ljudi odjeveni u kostime kostura ili u Ċavle. Ljudi

prerušeni u Ċavle nosili su vraţje krinke, rogove i duge repove. Ova je mas-kerada bila dio procesije. Englez koji

je komentirao prizor rekao je kako se to jednom godišnje dogaĊa negdje u Španjolskoj. Pokušavao sam slijepcu

opisati što se dogaĊa.

— Kosturi — reĉe on. — Znam ja što su kosturi — reĉe on i klimne glavom.

Onda nam televizija pokaţe katedralu. Dugaĉki, polagani kadar pokaţe još jednu. Napokon se slika zaustavi na

onoj znamenitoj, pariškoj, rascvalih kontrafora i tornjiĉa koji strše u nebo. Kamera se izvuĉe da pokaţe cijelu

katedralu na obzoru.

Povremeno bi Englez, koji je komentirao, ušutio i puštao kameru da putuje po katedrali. Ili bi kamera pokazivala

seoski krajolik, oraĉe koji u polju idu za volovima. Ĉekao sam dok sam mogao. Onda sam osjetio da moram

nešto reći. Opisivah:

— Sad nam pokazuju katedralu izvana. Vodorige. Kipići ĉudovišta. Sad smo, mislim, u Italiji. Da, u Italiji smo.

Slike su na zidu crkve.

— Jesu li to freske, njofra? — upita me on i otpije svoje piće. Posegnuh za svojom ĉašom. Alije bila prazna.

— Pitate me jesu li to freske? — ponovih. — To je dobro pitanje. Ne znam.

Kamera pokaţe katedralu izvan Lisabona. Razlike izmeĊu portugalskih i francuskih ili talijanskih katedrala nisu

velike.

Ali ima ih. Uglavnom u unutrašnjosti. A onda mi je nešto sinulo, pa sam rekao:

— Nešto mije palo na pamet. Imate li vi pojma kako izgleda katedrala? Naime, kako one izgledaju? Razumijete

li me? Ako vam tko spomene katedralu, znate li o ĉemu govori? Znate li vi za razliku izmeĊu katedrale i

baptistiĉke crkve, na primjer?

Ispusti dim iz usta.

— Znam da jo stotinama radnika trebalo pedeset ili sto godina daje sagrade ivre on. — Ĉuo sam upravo,

naravno, ovog lipa da to ka/c Znam da su naraštaji isd' obitelji gradili jednu katoĊrulu. Tu -am i:;iu eno od ovog

tipu. l.|iidi koji su cijoli ţivot

proveli na tome poslu, nikad ne bi doţivjeli da vide dovršeno djelo. Što se toga tiĉe, njofra, oni nisu ni po ĉemu

razliĉiti od nas, je 1' tako? — Nasmije se. Oĉni mu kapci ponovo klonuše. Glava mu zaklima. Ĉinilo se da

drijema. Moţda je zamišljao daje u Portugalu. Na televiziji je opet bila jedna druga katedrala. Ova je bila u

Njemaĉkoj. Englezov je glas opet tupio.

— Katedrale —javi se slijepac. Ispravio se na stolici, glava mu se ljuljala naprijed-natrag. — Ako hoćete istinu,

njofra, to je sve što znam. Ovo što sam rekao. Što sam od ovoga ĉuo. Ali moţda mije vi moţete opisati? Ja bih

vas lijepo molio. Volio bih to. Ako hoćete znati, ja zbilja ne znam pravo stoje to.

Gledao sam snimku katedrale na televiziji. Odakle bih je uopće poĉeo opisivati? Ali recimo da mi o tome ovisi

ţivot.

Recimo da mi prijeti neki luĊak koji je rekao da je moram opisati ili mi ode glava.

Buljio sam još malo u katedralu dok se slika ne pretopi u krajolik. Ništa nije pomagalo. Okrenuh se slijepcu i

rekoh:

— Za poĉetak, sve su one vrlo visoke. — Osvrćem se po sobi ne bih li našao spas. — Diţu se uvis. Visoko,

visoko. U nebo. Neke su vrlo velike, treba ih poduprijeti. Da se, moglo bi se reći, odrţe. Potpornji se zovu

kontrafori. Oni me, tko zna zašto, podsjećaju na vijadukte. Ali vi moţda ne poznajete ni vijadukte? Neke kate-

drale imaju sprijeda isklesane vragove i sliĉne stvari. Ponekad gospodu i gospoĊe. Ne pitajte me zašto je to tako

— rekoh.

On je klimao glavom. Ĉinilo se da mu se cijeli gornji dio tijela njiše naprijed-natrag.

— Ne ide mi baš od ruke, je 1' da? — upitah.

Prestao je klimati glavom i nagnuo se naprijed na rub kauĉa. Dok me slušao, prolazio je prstima kroz bradu.

Vidio sam da mu ne dopirem do svijesti. Ipak je ĉekao da nastavim. Klimao je glavom kao da me hrabri.

Smišljao sam što bih još dodao.

— Zbilja su vrlo velike — rekoh. — Masivne su. IzgraĊene su od kamena. Koji put i od mramora. U staro doba,

kad su zidali katedrale, ljudi su htjeli biti što bliţe Bogu. U to je staro doba Bog bio vaţan u svaĉijem ţivotu. To

se vidi po tome kako hu gradili186

Rajmond Carver

katedrale. Oprostite — govorio sam— ali mislim da ne znam bolje. Ne ide to meni.

— Sve je to u redu, njofra — reĉe slijepac. — Ĉujte, valjda vas ne smeta ako vas pitam. Smijem li vas nešto

pitati? Dajte mi jednostavno odgovorite: da li ne? Samo sam znatiţeljan, bez uvrede. Vi ste mi domaćin. Recite

mi jeste li vi u neku ruku religiozan? Smijem li vas to pitati?

Zavrtjeh glavom. Ali ni to on nije mogao vidjeti. Za slijepca je svejedno da li mu namigneš ili klimneš glavom.

— Bojim se da ja ne vjerujem. Ni u šta. Nekad nije lako. Shvaćate li što hoću reći?

— Naravno da shvaćam — odgovori on.

— Fino — rekoh.

Englez je i dalje tupio. Moja je ţena uzdisala u snu. Duboko je udahnula zrak i nastavila spavati.

— Morate mi oprostiti — nastavih. — Ali ja vam ne znam opisati kako katedrala izgleda. Ne snalazim se u

tome. Ne mogu bolje nego što sam pokušao.

Slijepac je sjedio vrlo mirno, oborene glave, slušajući me. Rekoh:

— Istini za volju, katedrale za mene nisu ništa posebno. Baš ništa. Katedrale. To je ono što gledaš u

televizijskom kasnom noćnom programu. Ništa drugo.

Tad se slijepac iskašlje. Nešto izvadi. Iz straţnjega dţepa dohvati rupĉić. Onda kaza:

— Kuţim, njofra. U redu je. To se dogaĊa. Ne brinite — zakljuĉi. — Ĉujte me dobro. Hoćete li mi uĉiniti

uslugu? Imam ideju. Moţete li mi dati malo debelog papira? I olovku. Napravit ćemo nešto. Zajedno ćemo crtati.

Uzmite olovku i malo debelog papira. Dajte, njofra, potraţite što treba.

Pošao sam na kat. Nisam imao snage u nogama. Osjećao .sam slabost kao da sam dugo trĉao. Osvrnuo sam se po

ţeninoj Hobi. Našao sam kemijske olovko u košarici na njezinu stolu. A onda se zamislili gdje da potraţim papir

o kojom je govorio.

Dolje u kuhinji nadoh papirnatu vroćicu za kupovinu, s ljuskama luka na dnu. Ispraznih ju i stresoh, Odnesohjc u

Ċnuvnu

KATEDRALA

187

sobu i sjedoh s njom do nogu. Uklonih neke stvarĉice, poravnah nabore na vrećici i poloţih je na stol za kavu.

Slijepac ustane s kauĉa i sjedne uz mene na sag.

ProĊe prstima po papiru. Gore i dolje opipa strane papira. Rubove, ĉak i rubove. Opipa krajeve.

— U redu — reĉe. — U redu, 'ajmo je nacrtati.

Uhvati me za ruku, za ruku s kemijskom olovkom. Poloţi ruku na moju. — 'Ajde, njofra, crtajte — zapovjedi

mi. — Crtajte. Da vidimo. Ja ću vas pratiti. Sve će biti u redu. Samo krenite kako vam govorim. Da vidimo.

Crtajte — reĉe slijepac.

I ja krenuh. Prvo nacrtah kutiju nalik na kuću. To bi mogla biti kuća u kojoj ţivim. Nabijem na nju krov. S obje

strane krova nacrtah tornjeve. Ludilo.

— Fino — reĉe on. — Super. Ide vam sjajno — pohvali me. — Sigurno niste mislili da ćete ikad ovako nešto

doţivjeti, njofra, zar ne? Eto, ĉudan je ovaj naš ţivot, znamo to dobro. Nastavite! Idemo dalje. Samo naprijed.

Umetnuh prozore s lukovima. Nacrtah kontrafore. Objesih velika vrata. Nisam se mogao zaustaviti. Završila se

televizijska emisija. Odloţih olovku, stisnuh i raširih prste. Slijepac ispre-pipa papir. PrijeĊe jagodicama po

papiru, po svoj mojoj crtariji, i zaklima glavom.

— Ide vam sjajno — zakljuĉi slijepac.

Ponovo uhvatih kemijsku a on mi naĊe ruku. Nastavio sam. Slikar nisam, ali sam svejedno crtao.

Moja ţena otvori oĉi i pogleda nas. Sjedne na kauĉ, razdrljene kućne haljine. Upita:

— Što to radite? Reci mi, htjela bih znati. Nisam joj odgovorio.

Slijepac joj protumaĉi:

— Crtamo katedralu. Ja i on je zajedno crtamo. Pritisnite jaĉe — upozori me. — Tako. Tako — reĉe on. — Eto.

Tu je, njofra. Jasno mi je. Niste mislili da znate. Ali vidite da znate, je 1' tako? Sad ste stisnuli gas. Kuţite šta

mislim? Zaĉas ćemo imati ovdje cijelu sliku. Kako je ta vaša stara ruka? — zapita. — Dodajte ovdje malo ljudi.

Kakva je to katedrala bez ljudi?188

Rajmond Carver

Moja je ţena zapitkivala:

— Što se dogaĊa? Roberte, što to radiš? Što se zbiva?

— Sve je u redu — uvjeravao ju je on. — Sad sklopite oĉi —-uputi me slijepac.

Zatvorih oĉi, kako mije rekao. '"*■■

— Jesu zatvorene? — pitao je. — Ne fulirajte!

— Jesu — rekoh.

— Drţite ih tako — reĉe on. — Sad nemojte prestati. Crtajte.

Tako nastavismo. Njegovi su prsti jahali na mojima dok mi je ruka klizila po papiru. U svom ţivotu' nisam ništa

sliĉno doţivio.

Na kraju on zakljuĉi:

— Mislim da je to — to. Mislim da ste završili — reĉe. — Pogledajte! Šta mislite?

Alija nisam otvarao oĉi. Odluĉio sam ih još drţati zatvorene neko vrijeme. Mislio sam da tako mora biti.

— Onda? — upita me. — Gledate li?

Oĉi su mi još bile zatvorene. Bio sam u svojoj kući. Znao sam to. Ali se nisam osjećao kao da sam bilo u ĉemu.

■— Zbilja je ovo nešto posebno — rekoh.

Ivan Kušan

Strah

Rayu

Jozo se pogledao u ogledalu. Iznimno jer je to inaĉe izbjegavao. Nije se on volio promatrati u ogledalu ni dok je

bio mlaĊi, a kamoli danas kad se sam sebi gadi.

— Dobro se operi ispod pazuha — rekla je Ranka. — I na-sprejaj se.

— Već jesam — odgovorio je Jozo. — Sad se brijem.

— Glavno je da dobro opereš zube. Opet ti strašno smrdi iz usta.

— Dobro ću oprati zube, ne brini.

Još su o Boţiću bili kupili elektriĉnu ĉetku za zube. Bile su to tri razliĉite ĉetke. Ona obla, za masiranje s druge

strane desni, odavno nije radila. Imao je i rezervnu, ali je još nije stavio, a već je prošao i Uskrs.

— Tebi treba skinuti sve mostove jer ti trunu desni. Poslije će biti još gore.

— Kiko je lijepo rekao da su zubi u redu. On je baš specijalist za Lo. Samo treba trljati desni. Da no dobijem

pamdentozu.190

Raymond Carver

— Svako jutro ti je jastuk krvav. Tebi treba skinuti mostove. Strašno ti zaudara iz usta. Siniša ti govori gluposti.

Siniša je bio Jozin lijeĉnik i stari prijatelj. Mnogo je ĉitao i izmjenjivali su iskustva iz svojih lektira. Siniša je

proĉitao cijeloga Prousta, u prijevodu. I znao ga napamet. Jozo se uvijek pitao kako Proust zvuĉi na hrvatskom.

Je li to isto? On je, recimo, Thomasa Manna jedva ĉitao u originalu. Dobro stoje izišao novi prijevod Ĉarobne

gore. Sad je ĉitao usporedno.

Ranka se brinula i bojala za Jozu. Bojala se da mu pokvareni zubi opet ne udare na mozak. Nije on izlijeĉen kako

treba.

— Jesi li se obrijao, Jozo? — pitala je Ranka iz sobe.

— Lijevu stranu već jesam. S desnom je uvijek teţe. Znaš.

— Ja još moram u kupaonicu. Već je jedanaest sati.

— Ja sam ustao u šest — rekao je Jozo.

Ranka je zapalila cigaretu, ĉuo je. Sigurno u sobi već zaudara po nikotinu. Kao i njegovi zubi. Inaĉe je Siniša

lijepo nacrtao Jozi odakle dolazi taj smrad. Iz ţeluca. U ošitu ostane otvor poslije moţdanog udara. Nema to veze

sa zubima. Ali Ranka je navaljivala da mu se skinu svi mostovi. Već ih nosi dvadeset godina.

— Ja ću ti popraviti bradu i brkove — rekla je Ranka.

— Sad ću ja odmah biti gotov — rekao je Jozo.

Pokušavao je iskrenuti glavu ulijevo, da na nju pada svjetlo zdesna. Na desno je oko slabije vidio. Od ugruška.

Ali ni taj trik nije palio. Kupaonica je bila minijaturna. Po krovu su hodali golubovi, parili se i gugutali. S

brijanjem je bilo kao i sa zubima. Jednostavno je odbijao priznati sam sebi da na desno oko gotovo i im vidi.

Poslije moţdanog udara, dobio je ubrzo i ugrušak u desnom oku. Mijenjao je naoĉale. Imao je sjajnog okulista s

kojim je bilo ugodno razgovarati, kao i sa Sinišom. Voljeli su ga i cijenili. Josipa.

— Već je jedanaest sati —javila se Ranka kroz dim.

— Meni se ne ţuri reĉe Jozo. — Glavno da ti stigneš na seriju.

IF 4,20 ima repriza. Ali nije vaţno. U subotu se ponavljaju nn.sl.avci cijeloga tjedna.

KATEDRALA

191

— Sad ću ja — strugao je Jozo po obrazu. Nije vidio lijevi obraz desnim okom, a desni nikako.

Nije Ranka ţudjela za tom glupom serijom. Nadaljevanka, kako trakavicu zovu Slovenci, zove se Ptice pjevaju

umirući. Netko se sjetio nekoć slavnoga naslova, pa ga neprimjetno preinaĉio da privuĉe publiku. Ali to nije ni

bilo potrebno. Nadaljevanku su svi gledali iako je bilo vrijeme ruĉka. Samo sretnici u domu umirovljenika, ostali

ionako nisu imali ruĉka. Jozo je u to vrijeme jeo sir s vrhnjem i prastarim mladim lukom. To je bilo osobito

dobro za njegovu jetru s kojom nije nikad imao problema. Ali nikad se ne zna. Treba pitati Sinišu. Siniša je bio

zadovoljan svojim hrvatskim pacijentom Jozom. Osobito što se Prousta tiĉe. Bila je to terapija za pet. Malo

Sivanna i krvni tlak je već na normali. Osobito uz 3x0,20 Cordipina dnevno.

— Ja sam gotov. Gdje mi je moj after-shavel— pita Jozo. Ne vidi, ali osjeća pod rukom posjekotinu na vratu.

Kao u staro vrijeme kad se zaista brijao. Ima Jozo sijedu bradu, ali mu to ne pomaţe u brijanju. Granicu izmeĊu

brade i obraza samo zamišlja. Prošle je nedjelje dobio poziv u kazalište, ali se nije dao odvesti. Ali, to su već

drugi razlozi. Nije volio da ga saţaljevaju. Njemu je bilo svejedno ali ga je Ranka upozoravala. U njegovoj su se

terapiji jedino lijeĉnici preraĉunali. Mozak mu nije dao koraknuti preko ulice, a inaĉe je prevodio sa šest jezika.

Ranka je bila uvjerena da mu jedan ĉip u mozgu ne radi. A Kiko i Siniša tu ništa ne mogu. Prvi ĉita Allana

Forda, drugi Prousta. S medicinske je strane Jozo u redu.

— Boĉica ti je na stroju za pranje rublja, zdesna, iza spra-yeva protiv znoja — pojasnila je Ranka Jozi. Pipao je

po hrpi boca i boĉica na stroju za pranje rublja. — Dobro se pošpricaj spra-yom. I poĉešljaj se. Pazi na sve

gumbe na košulji. Nikad treći ne zakopĉaš.

— Sad ću ja — tiho se ispriĉavao Jozo sam sebi. Poĉešljati se nije bilo lako. Bez naoĉala nije dobro vidio na

desno oko, a naoĉale su mu na nosu smetale kad se ĉešljao.

Prešao je u njihovu jedinu sobicu, zatrpanu knjigama, novinama i uspomenama. Pogledao se u ogledalu, gol. Od

djetinjstva mu je ostala navika da leţi na krevetu na desnom boku. Majka,192

Rajmond Carver

baka i bezbroj tetki vjerovale su da je po srce pogubno leţati na lijevoj strani. Posljedica je bila groteskno

nerazvijena lijeva stra-.na prsnog koša. Kraljeţnicu je savilo pola vijeka provedenih za radnim stolom. Nikad na

propisnoj sjedalici jer nitko i ne zna što je to propisna sjedalica. Najlakše je bilo prilijepiti roditeljima tu krivicu

za lijevu stranu. To stoje ocu bila od roĊenja ulubljena lijeva strana prsa, na kojoj mu nisu ĉak ni dlake rasle, to

ništa. Naime, igra prirode. Znaju valjda lijeĉnici.

— Ja sam gotov — opet je tupio Jozo.

Iz kupaonice se nije ništa ĉulo, jer je sluĉajno curila voda iz tuša. U susjedstvu se gradi Importanne centar. Za

biografiju budućega gradonaĉelnika. Zato Ranka i Jozo uglavnom nikada nisu imali tople vode na petom katu.

Iako su je plaćali. I nisu se imali gdje buniti. Ranka bi gdjekad, ona je bila hrabrija, bar kazala koju rijeĉ u

obranu svojih malih prava.

— Hoćeš li brzo? — pitao je Jozo kao da je to vaţno.

Ipak ni on još nije bio gotov. Stavljao je i skidao razliĉite naoĉale bezbroj puta, ĉešljao se pred ogledalom u

kojem se slabo vidio. Zbog gradnje Importannea, u susjedstvu, neprestano su imali spuštene zastore na jedinom

prozoru, tako da ni kišu nisu vi-djeli. Samo su je ĉuli. Sjećao se Jozo kako je, u mlaĊim danima, telefonirao iz

njujorškog hotela na recepciju da sazna kakvo je vrijeme — vani. Treba li nositi kišobran?

— Sad sam ja gotova — došla je Ranka umotana u ruĉnik. Oprala se bila u toploj vodi i bila sretna zbog toliko

komfora. Tek je popravljala kosu pred razbijenim ogledalcem.

— Bit će kiše. Noćas nisam mogla spavati ni sa tri tablete, koliko me boljela noga.

Bivši muţ joj je išĉupao pola kose, i izudarao po nozi, koja je sada strašno boli. Jozo je mnogo lakše prošao, na

njemu je samo ţena razbila stolicu-dvije i malo ga tukla po glavi skijaškim štapovima. Ali on je bio kriv.

Prostata mu je već popuštala, a šurja-kinja j<> proširila priĉu da pijan hoda po gradu. Zato malo tup-l.up po

clavi. A šurjakinja je bila frustrirana jer s muškima nije bilo tup l,up.

(iospoĊa Rotter radi do tri — reĉe Jozo.

KATEDRALA

193

— Stići ćemo — tvrdila je Ranka prividno mirno.

— Kad je repriza serije?

Tom je glupom serijom Jozo samo vrijeĊao Ranku. Njoj nije bio stalo do toga hoće li napokon zakopati ili

otkopati staroga Josea. Hoće li bivšu ljepoticu, koja je odbila dalje igrati u seriji (270 nastavaka!), zamijeniti

drugom glumicom poslije plastiĉne operacije. Nije njoj, Ranki, bilo do nadaljevanke, ona je još juĉer ĉitala

Rilkea i Kafku.

— Stići ćemo — rekla je Ranka. — Nemoj se praviti kao da se sve vrti oko te glupe serije. Ja ujutro ne ustajem

ranije, samo da ne bih tebi smetala. Leţim, gutam pilule, tek kasnije ustajem... A noga me uţasno boli... Onda ti

idem kupiti lijekove, vitamine.

Nije ĉitala Carverove Vitamine, na hrvatskom su tek u ovoj knjizi.

— Poslije Ptica — kaţe Jozo.

— I nešto povrća, za probavu. Hoćeš li suhih šljiva?

— Nemoj se ţuriti, Ranka! GospoĊa Rotter radi do tri. Do petnaest sati. Vidjet ćeš, to će zbilja biti iznenaĊenje.

— Jesi li jutros radio gimnastiku? — Jesam, pola sata.

— Kupit ću ti salate. Moţda skuham i špinat, hoćeš?

— Ne danas, sutra — veli Jozo. — Danas idemo u Globe-trotter. Sve je rezervirano. Vrlo povoljno, ako kupiš za

cash. Kuţiš? Skupio sam svu ušteĊevinu od tri godine.

— Uzmi bijelu košulju. Poslije ću ja ukljuĉiti mašinu. Ima sad rublja već za mjesec dana. Glavno je poĉistiti

sobu. Da ga imamo gdje sušiti. I da se ti ne spotakneš. Tebe već zaljulja i kauguma!

Jozo svlaĉi hlaĉe i navlaĉi pješĉane utege na noge i ruke. Izvodi vjeţbe koje je radio i u toplicama na dvije

rehabilitacije, drugi put po svojoj ţelji. Sad se već moţe izvrnuti i na trbuh, i podizati noge nad leĊa. To prvi put

nije smio. Dok ne ojaĉa poslije inzulta. Ranka završava (Vizuru i poli cigaretu. Kašlje. Boli194

Raymond Carver

je ţeludac. Ne jede ništa i na vagi je sve u redu. I Jozo je na vagi O.K. Ne pije gotovo ništa. Jede više nego

umjereno. Šesnaest skinutih kila za inzulta nije se nimalo vratilo. Mršav je kao prut, i toliko slabiji. Upravo je

obavio sve pretrage još jednom. Sve je, od EKG-a do krvi i ultrazvuka, u granicama normale. Krvni je tlak pod

kontrolom. I pod tabletama.

Zato je Jozo i pripremio iznenaĊenje Ranki, koje je ona doista zasluţila. Ranka je gledala nadaljevanku i pušila.

Jozo je patio zbog toga što ona toliko pati s njim. Više gotovo ne izlaze. On je posve izlijeĉen. Svi su nalazi

gotovo B.O. Mozak mu radi famozno. Tu tragova moţdanoga udara nema. Osim što radi više nego prije. Lijevim

okom.

— Bilo bi dobro da pojedeš i te jabuke, dok ne sagnjiju.

— Pojeo sam sve kruške — rekao je Jozo.

On je više vjerovao u kruške. Mekše su nego jabuke. Za probavu ĉovca koji cijeli dan, kao i Balzac, sjedi za

stolom, najuĉinkovitije je (što bi rekli Slovenci) groţĊe, ali ga u ovo vrijeme nema, ili je preskupo.

Kad doĊe do probave, Jozo se odmah osjeća kriv. Ne toliko što takva zelena ili sliĉno probavljiva hrana treba

njegovoj probavi, koliko zbog bojazni da u nuţniku ne ostavi sluĉajni trag svojih nevolja. Muĉi se ţeljeznim

probavnim ĉepovima kakvima bi u Kini mogli strijeljati politiĉke prijestupnike, da ne troše olovo, ali svejedno bi

gdjegdje sluĉajno ostao neki trag sramotnog izmeta. GroţĊe, suhe šljive, laksativni ĉajevi! Zato odlazi na mjesto

zloĉina i kad ga ne upotrebljava, zirka, podvlaĉi se, izdiţe, pali svjetla, pa i jaku bateriju. I ne nalazi nikakva

zlokobna traga. Dok ujutro, ili naveĉer, grozovito ne odjekne Rankino:

— Opet!

Navukao je hlaĉe, Ranka mu popravila košulju, frizuru, i supruţnici su spremni za izlazak. Jozo je po obiĉaju

uvijek trpao kljuĉeve u straţnji dţep na hlaĉama. Ako sam negdje zaluta i u.strebaju mu kljuĉevi za povratak!

Ranka s<> skromno odijevala, ali je uvijek sjajno izgledala. Prij© doHclak godina Jozojo ĉak bivao ljubomoran,

sad je bio ne-inoćnn. Vjoruvao jo u nju, ali i u svoju nejakost.

KATEDRALA

195

Iz svoje stambene kutije — 25 kvadrata, bez kuhinjice i bez tople vode — izlazili su u hodnik velike kuće, gdje

se i stanuje na veliko. Neki drugi. Tu je i srĉana stanica.

Lijeĉnici su ljubazni prema Jozi. Ipak on stanuje u istoj kući. Makar i u kutiji. Tu, u srĉanoj stanici, vjeţbe nije

mogao obavljati, jer na ţalost nije bio u postinfarktnom stanju. On je samo imao sjajno zalijeĉen moţdani udar. I

svakog je jutra već u 5 sati prevodio Carvera na raĉunalu. Vidio baš nije osobito, ali je znao mjesta svakog slova.

Ide to njemu dobro. Vidi se daje zdrav.

— Tek je pola dva — rekao je Jozo. — Stiţemo. To je odmah tu.

— Nemoj zaboraviti štap — rekla je Ranka i stresla mu prhut s ofucane, lake, plave vjetrovke koju je nekoć

kupio na Ha-uptplatzu u Grazu.

Nije on nosio oĉev štap iz sentimetalnih razloga. Samo iz straha. Od dva koja je naslijedio, izabrao je onaj kraći.

Jer se i on smanjivao, kao i otac.

— Bar do lifta moţeš bez štapa. Ionako se ne oslanjaš na njega. Samo mašeš kao dirigentskom palicom. —

Smijali su se i kretali na pothvat katkad dug i do pola kilometra.

Mrzio je Jozo susrete u liftu sa susjedom. Bio je to zloćudni i vremešni sin Jozina frenda, slikara, koji je umro od

uboda pĉele, od tako neĉega. Majka i on se odrţavaju na minijaturnoj oĉevoj mirovini. Noću hladi jeftino vino

vodom, kad je ima. Strašno šumi. On nema posla ni zaposlenja, pa se bavi onim najunosnijim. Amaterskom

astronomijom.

— Hoćemo li odmah prijeći Draškovićevu ili ćemo desnom stranom do Petrinjske, pa onda prijeko i desno do

Zrinjevca? Do Globetrottera? Ili da se odmah spustimo Draškovićevom i DorĊi-ćevom, pa skrenemo na

Zrinjevac? Natrag ćemo vidjeti, kako bude išlo. Najbolje bi moţda bilo desnom stranom preko Trga, uza zid,

svratiti do banke, a poslije na vegeterijanske lasagne. Tamo bih mogao, ako sve to savladam, popiti i ĉašu koka-

kole. Moţda i toĉenoga piva, 0,2, ha?

— Nećeš ti piti pivo. Sjeti se doktora Siniše! Ne smiješ ni kapi niĉega. Pij kiselu vodu. Samo se, na ţalost, meni

ništa ne jede. Ja neću ništa. Boli nw ţeludac. Je li uopće vaţno da idemo u tu turistiĉku nj;enciju?196

Rajmond Caruer

— Jasno. Ja sam već prekjuĉer uplatio. Vodio me Branko. Znaš kako je on jak. S njime mislim da idem ĉak i

brţe nego s tobom.

— Znaĉi da moţeš! To ti samo meni priĉaš da se bojiš.

— Da mogu, to mi doktori govore već dvije godine. Sve je to samo tu — pokazuje Jozo na ĉelo.

Izišli su iz lifta. Susjed je išao po najjeftinije vino na ovom dijelu globusa i priĉao o kometu koji se pribliţava

Zagrebu. Spomenuo je plaću grafiĉkoga dizajnera u Njemaĉkoj. To je nešto, a ne kao kod nas. Taj on posao ne

zna, ali je pokojni tata znao.

Ranka i Jozo izišli su na ulicu.. Kad se odmakne od lifta, pred Jozom se otvori pogled na ulicu. Lijevom rukom

drţi Ranku oko lakta (ne ispod ruke), kao pravi invalid, a desnom se rukom toboţe poštapa. Zapravo se, ĉim

ugleda ulicu, ukoĉi.

— Nemoj tako sitno cupkati, kao Mao Ce Tung. Ti moţeš normalno koraĉati, Ne koraĉaj tako široko. Hodaj

normalno.

— Doktori su mi rekli da meni uopće ne treba štap — veli Jozo.

— Onda ga baci. Prije dvije godine si bez štapa, još s Nikom, koji je vrlo ţiv pas, slobodno išao do Trga i igrao

se s njim oko fontane. Poslije bolnice.

— Znam — kaţe Jozo. — I doktori to znaju. Oni se dive. Cijelu priĉu o svom sluĉaju znao je napamet.

Pokušavali su

s njim u bolnici, pa u toplicama. Išlo je sve bolje. Bilo je samo pitanje kad će opet igrati tenis. I dalje je marljivo

vjeţbao, pazio na hranu, pio ni pušio nije. Jedino što je mnogo i rano izjutra već pisao na raĉunalu.

Onda je poĉelo s fobijom. On je ocijenio daje to agorofobija, i dijagnoza je prihvaćena. Jozi je bivalo sve gore,

što se kretanja tiĉe. Njegov se krug suţavao na 25 kvadrata u kojima ţive. A lijepo su mu govorili da

svakodnevno mora izlaziti. Oni valjda znaju. Ne znaju samo kako, ali to nije najvaţnije. Najvaţnija je volja.

Obilazio je Kineze, akupunkturu, alternativce. Jozi je, što so tiĉe straha od kretanja, bivalo sve gore. Lijeĉnici su

mjerili sve što se moţe izmjeriti. Sve je bilo u granicama normale. Svi su bili zadovoljni. Samo ovo s

krot.imjum. Tu fobija!

KATEDRALA

197

Onda su Jozu prebacili psiholozima, psihijatrima. Gdjekad je sjedio pod Freudovom slikom. Koliko gaje ĉesto

ĉitao u mladim danima! Koliko je novim vještacima pomagao tim priĉama! Baš koliko i njemu njegovi studenti.

Jedino njemu nisu osobito pomogli. Ne studenti. Već majstori psihe, struĉnjaci za njegovu fobiju. Nisu oni krivi.

Ionako je on sam postavio dijagnozu. Rado su je prihvatili, jer je bila nedokaziva koliko i psihiĉka okrutnost.

Stali su pred tramvajskom prugom. Jozo je pipao pred sobom oĉevim štapom.

— Osloni se ĉvrsto na taj štap. I hrabro zakoraĉi. Pa ja sam s tobom. Ništa ti se ne moţe dogoditi. Neću te ja

valjda odvesti pod tramvaj.

Jozo to dobro zna. On se i ne boji tramvaja, pa ni auta. On se boji sebe. Ĉega? Svoga pada u nigdinu, što kaţe

pjesnik. Razbijene naoĉale, slomljen nos, raskoljeno ĉelo, zdrobljena noga. Zguţvana duša. Sve su to slike koje

Jozo ne vidi, ali doktorima treba nešto konkretno ispriĉati. Kad psihologu ili psihijatru treba objasniti ĉega se on

zapravo boji, ĉak i ne izmišlja da bi dao neki odgovor. Prava je dijagnoza nigdina.

— Samo hrabro! Ne moţe ti se ništa dogoditi. Ispravi se. Gledaj naprijed. Ne samo pod noge. Da vidiš kako

smiješno izgledaš. Ljudi te saţalijevaju. Misle da si pijan. Izbacuj noge naprijed — kako bi izbacivao noge

natrag? Eto, vidiš. Tako.

— Ali ja znam da sam trijezan. Bar da sam pijan i zdrav!

— Sve će biti u redu, srce. Samo se nemoj niĉega bojati bez razloga. Jesi li uzeo sve vitamine?

Jozo klima glavom. Ne pije on samo vitamine. Već mu je prijatelj, glumac, opetovano davao navodno tibetanske

recepte, od zgnjeĉenoga ĉešnjaka (svakako gnjeĉiti drvom). Pije on zdrobljeni i odleţani ĉešnjak u kapljicama,

po propisanom redu. Od jedne kapi do 15, pa onda opet natrag. Pa opet, naprijed-natrag. Prijatelj je imao

smiješno nizak tlak, dragovoljno se borio u ratu kad je bilo najgušće. U kasnim godinama ponovo su mu

produţili prometnu dozvolu. Nalazi su bili supor. Auta doduše višn nije imao, ali je dozvolu dobio i u kasnim

godinama. Ondn jn jodne198

Raymond Carver

noći pješice otišao na hitnu pomoć, što Jozo ne bi mogao, i u bolnici umro. Ĉetvrti infarkt. Valjda odviše

zdrobljenoga ĉešnjaka? I moţda ne uvijek drvom?

— Sad smo već na pola ulice. Tebi je mnogo lakše kad si već bliţe drugoj polovici ceste. Kad prijeĊeš polovicu,

nemaš se ĉega bojati.

Jozo je dobro poznavao taj mali prijelaz koji je tako teško svladavao. Lijeĉnici su mu usrdno govorili da se ode

prošetati do Ribnjaka i po Ribnjaku, u parku, svaki dan. Onda će tih tegoba, kojih na papiru i nema, posve

nestati. Samo što on nije mogao doći do Ribnjaka. Nesavladivo mu je daleko.

Jozo se hvalio, ne laţući, kako je noću propješaĉio cijeli Pariz. Manhattan od 5. avenije do Greenwich Villagea.

Peterburg, po bijelim noćima, do Peterhofa... Ali kako doći do Ribnjaka, do sina koji stanuje na Medvešĉaku?

Još prije dvije godine — poslije moţdanog udara — prelazio je taj razmak s nestašnim i napa-snim cuckom

Nikom.

— Evo nas. Stigli smo — rekla je Ranka ĉestitajući Jozi. — Sad ćemo do Petrinjske. Ti samo odluĉno gazi. I

uspravi se. Nemoj da nas tako gledaju.

Ranka je bila uvjerena da je Jozo preţivio i drugi udar. To što piše kao lud na raĉunalu, to nema veze. Bar ne za

lijeĉnike. Za njih postoji samo jedan udar i jedan ugrušak u oku. Hodanje mora Jozo sam riješiti. Baš raĉunalo

dokazuje daje s njim sve u redu.

Da, taj skromni prijelaz Draškovićeve poprimio je u Jozinoj mašti znaĉaj voţnje preko Stiksa.

Dvije su nezgode trajno ostale u njegovu pamćenju.

Jednom je prilikom padala kiša. Bilo je podne. Kišni odsjaj na asfaltu, ĉak i suhom, ali osobito noćnom, pod

svjetiljkama, pruţao je Jozi privid skliskosti. Osobito ako je ulica bila široka i prazna, poput Straduna u kasne

noćne sate. Bojao se Jozo i u mislima prijeći taj Stradun, iako, od svoje bolesti, nije ondje bio.

Ali nezgoda koju je Jozo ţivo pamtio nije se zbila na Stradu-iii l'ozornica j<< mnogo bliţu i uţu. Trinaest

motani od broja IM

KATEDRALA

199

Draškovićeve, gdje Jozo stanuje. Padala je kiša i sad je zbilja izgledalo sklisko. Malo je bilo mokro, ali sklisko ni

sluĉajno. Vješajući se o Ranku, koja je već zadobila modrice na desnoj ruci, Jozo se nije usudio prijeći taj uski

Stiks. Na povratku u svoju kutiju.

Stajali su na uglu Draškovićeve i Jurišićeve, gdje tramvaji uţasno cvile. Ranka nije mogla vjerovati da se Jozo

ne usuĊuje prijeko, do ljekarne, ni s njom pod ruku, ni s oĉevim štapom u desnici. Noge njemu nisu slabe,

osobito na lijeĉniĉkom stolu, ali sad su poĉele drhtati. Nije se usuĊivao ni pribliţiti rubu ploĉnika. Njegova mu

se visina ĉinila nesavladiva. Ne ĉinila, ona je to i bila.

Ranka se poĉela ogledavati kojoj bi se osobi mogli obratiti za malu potporu. Vraga oni, kome bi se ona mogla

obratiti! On se, ne puštajući je, drţao zida. Zid mora biti zdesna. Moţdani je udar bio slijeva. Odnosno zdesna,

ali na lijevu stranu.

Napokon je naišao, kao dar s neba, Jozin prijatelj. S Rankom i s njim, jedva se oslanjajući na njegovo rame, Jozo

se zaĉas našao pred svojom kućom preko puta. U susjednom je haustoru radio kafić. Ranka i Jozo poĉastili su

prijatelja lozom, kome je u ovo vrijeme trebala već sedma ili osma. Blagoglagoljivo je tumaĉio kako će on već

naći Jozi psihijatra. Drugo ništa Jozi ne treba. Ne bi on inaĉe mogao, poslije moţdanoga udara, toliko pisati i

objavljivati.

Jozo nije pošao k tom psihijatru, ne zato što je u Vrapcu, nego što je Vrapĉe daleko. Svaka je zaraĊena kuna Jozi

odlazila na taksi.

Druga je prilika bila dramatiĉnija. Ne zato što se Jozo uplašio, nego zato što je znao kako to izgleda. Inaĉe se

nije bojao, naprotiv, voziti auto kad je imao priliku, to jest auto mu bio blizu. Bojao se samo izići iz auta, na

širokom, velikom i praznom mjestu. Ĉak i kad je izlazio iz taksija, molio je taksista gdje da stane, što bliţe zidu,

zdesna.

U toj grdnoj neprilici taksi je stao nasred ulice, tri metra dalje od ulaza, ali preko tramvajske pruge i ruba

ploĉnika. Jozo je odmah izišao a Ranka je, kao i uvijek, zastala <1.1 plati Curu. ĉak jo zatraţila i raĉun, koje

oduvijek nkuplja u tak.siju, nadajući ne200

Raymond Carver

da će grad to jednom vratiti Jozi. Jozo je bio siromašan, ali naivan nije bio. Od grada nije oĉekivao ništa.

— Ranka! — zavapio je Jozo oĉajniĉki ali, kao i uvijek, pre-tiho. Nitko ga nije ĉuo. Ostao je sam u praznoj,

nepreglednoj ulici. Taksi se, zbog nekog auta, odmaknuo moţda za svega pola metra, ali za Jozu nedohvatnih.

Naišao je tramvaj, paniĉno za-zvrndao i stao.

Jozo se doĉekao na ruke i tako ostao. Nije se bojao. Samo mu se ovakav kraj ipak nije sviĊao. Vjerovao je daje

zasluţio bar više dostojanstva. Istrĉala je iz taksija uplašena Ranka i pruţila mu ruku. Priliĉno se lako osovio

Jozo na noge.

Tramvaj je još protestno zazvrndao i odjurio u noć. Na prozorima je zacijelo bilo mnogo putnika koji su ljutito,

ili bar radoznalo, gledali noćnoga, bradatog pijanca. Nije bilo opasno koliko smiješno. Nije poţalio stoje ostao

ţiv. Toliko još nije proĉitao!

Moţda je tu noć spašen prevoditelj Carvera.

Kao i uvijek, Jozo je noću, u krevetu, unaprijed prelazio put koji ga sutradan oĉekuje. Uvijek je najdalje teturao

do Jela-ĉić placa. Za sve je dulje relacije Jozi trebao taksi. Tako je i danas znao da će — valjda neće biti kiše —

po desnoj strani stići do Globetrottera. Ondje ĉeka iznenaĊenje Ranku. A i njega.

— Nisi valjda mislio da idemo daleko? Avionom? U Dubrovnik?

— Još dalje — rekao je Jozo.

Došli su do Zrinjevca. U daljini se vidjela svijetleća reklama Globetrottera.

— Za tebe je najvaţnije da se odmoriš. Svako jutro već u 5-6 sjedaš za kompjutor. A ja se ne usuĊujem maknuti

da ti ne smetam.

— Treba zaraditi za taksi. Ĉitati naveĉer ne mogu, a televiziju gledati neću. Jedino je, na TV, i najgluplji sport

bolji i, što se neizvjesnosti tiĉe, jaĉi od svake revije i serije. Osobito od dnevnika. Bolje je i dizanje utega od

Osme noći ili Svrhom u glavu.

— Kad se preselimo, kupit ćemo ti telkaĉ da moţeš svaki iliin gledati nogoniH..

KATEDRALA

201

— Ja navijam za Miinchen i Manchester. A oni su na Euro-sportu.

— Znaš da mene nogomet ne zanima.

— Ni mene. Ne bilo kakav. Ipak, zavidim im kako se kreću.

,.■;; — Ali ti si zdrav. Tebi su rekli da ćeš za godinu dana, ako ne prije, opet igrati tenis.

— Da, kad sam predavao dramu studentima, mnogo sam od njih nauĉio. Moţda i moji lijeĉnici dosta nauĉe iz

mog sluĉaja, od mene. Sve je bilo u redu dok su mi se petljali jezik i misli. Sad je to u redu. To se moglo

glukozom. Sad, kad mozak i jezik rade, ne znaju što bi s mojim nogama, jer su i one u redu. Samo mi tu nešto

nije u redu — pokazuje Jozo opet na mozak, koji toboţe radi.

— Zašto ti nisu opet snimili mozak?

— Ne treba. Svi su nalazi u redu. U vrijeme inzulta snimali su ga dva puta. Sad je još samo tu — pokazuje Jozo

opet na mozak.

Posljednji su put prelazili ulicu. Kod Petrinjske.

Uz desni zid Zrinjevca, kafić Kod laţnoga svjedoka i već su tu. GospoĊa Rotter ih ĉeka. Drţi se Jozo za Ranku,

on hoda jadnim koraĉićima, i oboje se veselo smiju. Prolaznici ih gledaju u ĉudu. Jozu moţda neki i poznaju iz

novina ili s TV, ali misle da to nije on. Ovaj stari, zgrbljeni invalid koji gleda samo preda se. Vjerojatno je i

pijan. I još se smiju!

— Ja ću traţiti od socijalnoga, vidjet ćeš, da se tebi, Jozo, bar dade neka pomoć. Ja ĉuvam sve raĉune od taksija.

Oni će vidjeti u kakvom si stanju.

— Strašno će se zabrinuti. Znaju oni u kakvoj kutiji ţivimo. Pa kaj?

— A jesi bar pitao psihijatra i svoje doktore moţeš li na taj zagonetni put, kamo se spremamo? Ja se bojim da se

ti nisi odluĉio za Dubrovnik, a ne moţeš ni do Jelaĉića! Što ti kaţu?

— Meni treba širine, prostranstva, velik prostor prisilit će me da se slobodno krećem! Ja sam ti rekao kako se

moja bolest zove? Golema i daleka prostranstva, to me moţe vratiti u našu ulicu, u Jurišićevu.

■ Josi, rekao si mi — sloţi se Ranka. -•■■ Agorofobija. Tu ji' suprotno od klaustrofobijo. Ne, u naAih si sitnih

25 kvadrata ti202

Raymond Carver

previše siguran. Ti se uplašiš od prostora ĉim vidiš prva otvorena vrata, je li tako, Jozo? Što ćete ti ta luda

prostranstva?

— Ranka — zaljulja se Jozo na desnoj nozi. — Jesi li ti kad ĉitala Strah od letenja?

— Nisam, Jozo. Ja više ništa ne ĉitam. Brinem se samo za tebe i neću da ti smetam. Ionako nemamo prostora za

dvoje.

— E, nisi ĉitala? A vidiš, Ranka, to ti je sasvim obratno. Moj sluĉaj, samo naopako. Erica Jong misli na drugo

letenje, ne na ovo obiĉno hodanje. Ono što ja ne mogu.

— Jozo, drugi haustor je već Globetrotter... Tako se bojim tih tvojih ludih ideja! Kako ćeš ti do Dubrovnika, ili

do Plitvica? Jesi li se dobro raspitao kod lijeĉnika?

— To meni upravo treba. Širina. Da bude što veće i što dalje! Ĉinovnica je Globetroterra podmetnula stolac

Josipu, ĉim je

ugledala njegov oĉinski štap. Gospoda Rotter je zamahala fasciklom i brzo prišla pultu.

— Tu je, gospodine Josipe. Sve je spremno. Karte su tu. Presjedate u Frankfurtu. Kod Lufthanse se tamo

najmanje ĉeka.

Ranka se prihvatila za priruĉje. Lufthansal Kao da idu u veliki svijet! Do Dubrovnika su mogli i jednostavnije. I

jeftinije. Ali kako će ona s Jozom? Da nije, Boţe saĉuvaj, nakanio u Rim? On je njoj, dok je bio zdrav, uvijek

obećavao Rim.

— Koliko se dugo leti? — lukavo je pitala Ranka.

— Devetnaest sati. Zadrţavanje je u Frankfurtu sat i 40 minuta — pojasnila je gospoĊa Rotter.

Ranka je mislila hoće li, po desnoj strani, doma odmah Juri-šićevom ili će se drznuti prvo u banku, pa onda,

desnom stranom, do lasagna u staroj Vlaškoj. Tamo je samo jedan prijelaz preko ceste. I obiĉno vozaĉi opaze

Jozin štap izdaleka. Pa malo prikoĉe.

Josip je htio sam ustati, ali se nije mogao stojećki rukovati s gospodom Rotter. Ranka se naklonila i zasmijuljila

kao da zna o ĉemu jo rijeĉ. O kakvom putovanju? Jozo ju je odozdo gledao ispod poluzatvorenog desnog oka.

Nagnuo je glavu sasvim udesno. Htio je na njenu licu lijevim okom vidjeli iznenaĊenje. Gospoda Rotter joj je

pruţila njenu zrakoplovnu kartu.

KATEDRALA

203

Ranka ju je otvorila i proĉitala na njoj svoje prezime. Ispod toga je pisalo odredište: Buenos Aires.

. 7«

JAVNA BIBLIOTEKA U ZENICI

Najbolji pripovjedaĉ svih vremena

(Rajmond Caruer: 1938-1988)

Već desetak godina nakon objavljivanja prve zbirĉice Carverovih pripovijesti (Stavi se u moju koţu, 1974), uoĉi

poznate Hoćeš li, molim te, ušutjeti, molim te? Ravmonda su Carvera već poĉeli smatrati jednim od

najuglednijih pripovjedaĉa svih vremena, nazivali ga zrelim majstorom ili bar jednim od najuglednijih pisaca

našega doba. Carverovi su dronjavci i odrpanke parali naša srca... Ubrzo je Carver dobio nagrade i stipendije, od

kojih se lako ne ţivi ali, premda se uspješno okušao u više ţanrova (osim romana), poĉeli smo shvaćati kakav je

velemajstor kratke priĉe još juĉer ţivio medu nama. Ostavio je dubok peĉat na ameriĉkoj (samo ameriĉkoj?)

prozi stoljeća, u kojoj se isticao dramatiĉnim dijalogom, pjesniĉkom osebujnošću i, na prvom mjestu, jeziĉnom

ĉistoćom.

Na pozadini Srednjega zapada ili, preciznije, pacifiĉ-koga Sjovero-zapada, Carver ostaje, ponajprije, ne samo

zemljopisno, piscem srednjega ili — i niţega društvenoga slojn (SAD). Tu su na okupu obiĉni ft Iju kori —

trgovaĉki206

I

putnici, uĉitelji, tvorniĉki radnici ili pripadnici prijelaznih slojeva, muţevi i supruge pred rastavom ili u njoj,

nezaposleni u potrazi za poslom, patnici od besanice u stanju izmeĊu sna i jave. Svima je dostupna mutna,

neoblikovana spoznaja o boljem ţivotu koji im je dostupan. Izloţeni praznini i propasti, ĉesto su nesvjesni svoga

stanja. Dramatiĉnost Carverove priĉe ukljuĉuje tren kad mutni osjećaj neuspjeha (promašenosti) potiskuje svijest

o neĉemu drugom, trenutak kada prividno sretne ţivote prekine neobiĉna spoznaja ţelje, samoće, straha,

frustracije ili nasilja.

Osobina je Carverova djela da mu je stil posve ravan, bez ikakva nakita, a ipak toliko dojmljiv da skriva unutra-

šnje odnose izmeĊu osoba u priĉi, pa i izmeĊu osoba i — ĉitatelja. Ova skrivena, nenametljiva stilska tehnika

sjedinjuje osobu iz priĉe i ĉitatelja u kojoj oni zajedniĉki daju neko znaĉenje — praznini.

Mnoge se priĉe dotiĉu ţivota bez braka — a formalno u braku (ne misli se samo na spolne odnose). Parovi

doslovno leţe jedno pokraj drugoga i uzalud se nastoje dotaknuti. Grade se da spavaju ali ostaju budni. U

poznatoj priĉi {Hoćeš li, molim te, ušutjeti, molim te?) mladić se nije kadar suoĉiti sa ţenskom senzibilnošću.

Druga priĉa Kako je na Aljasci? govori o tome kako dvoje ljudi ne mogu naći zajedniĉki jezik osim —

marihuane. U Susjedima su supruţnici sretni dok se presvlaĉe u susjede i ţive njihovim ţivotom.

Svugdje nalazimo provjerenu Carverovu temu: brak koji ne uspijeva... Pije se, potiskuje nasilje i senzualnost,

koji oskvrnjuju obiĉni ţivot...

Na poĉetku ovoga pristupa Carveru, danas sve razra-denijeg, samo smo odškrinuli malu mogućnost pristupa u

ovu bogatu i sloţenu pišĉevu prazninu. Teško je u suvremenom svijetu naći toliko profinjene banalnosti, ĉini mi

se...

O samoj naslovnoj priĉi naše (i Carverove) posljednje zbirko napisano je mnogo studija. Suvremenog analitiĉara

knji/cvnoane Carverove poruke, naravno, ni pribliţno ne zadovoljava prepriĉavanje knilkona Hadrţaja

(zanimljivoga!)

207

Katedrale. Treba istaknuti nesporazum jezikom i rijeĉju... Ovdje postoji pravi religiozni kontakt, kao u još dvije

priĉe iz ove zbirke, naime u Perju i Groznici, koje su slike praznine i frustracije.

U cijelom je Carverovu djelu, kaţu, pisac upotrijebio nevjerojatno preciznu sliku, doslovan, gotovo fotografski

zapis detalja, reporterski skinuo dijalog, uznemirljivo uvr-nuo frazu. To je pomoglo piscu da se posluţi

dojmljivom tehnikom, da stvori prozu koja silno djeluje na ĉitatelja. Carverov je teren, kaţu, ravan, jednostavan i

neokićen, zapravo kao — ljudska duša. Za razliku od postmodernista iz 60-ih, osjeća potrebu da jednostavno

dijeli dobro od zla, ili piše, što bi neki rekli, moralistiĉku prozu. Tu, jasno, treba citirati i sama Carvera: U

najboljim romanima i priĉama dobro se uvijek prepoznaje kao takvo. Vjernost, ljubav, postojanost, hrabrost,

ĉestitost ne moraju uvijek biti nagraĊeni, ali se priznaju kao dobra ili plemenita djela ili svojstva; a zlo ili nisko

ili naprosto glupo ponašanje uvijek se prepoznaje i smatra za ono što jest. Ima malo apsoluta u ovom ţivotu,

nešto razlika, ako hoćete, ali će biti dobro da ih ne zaboravite.

Pošto se 1976. pojavila knjiga priĉa Hoćeš li, molim te, ušutjeti, molim te? kritiĉari ali i ĉitatelji bili su

iznenaĊeni snagom ijezgrovitošću, saţetošću ove proze. Agresivna, jednostavna, utemeljena na detaljima iz

proţivljenoga, dakle i vlastitoga ţivota. Svijet koji Carver opisuje proza je i — poezija svakodnevnosti.

Konobarice, hotelijeri, domaćice, nezaposleni i pijani muţevi, koji ĉak nemaju snage dići svoj glas protiv

propalih brakova i neuspjelih ţivota. Saţetost njegova proznog repertoara donijela mu je slavu i — divljenje.

Njegove su mu sve tri glavne zbirke donijele vrijedne nagrade i postao je, ako ništa drugo, prvi pripovjedaĉ

SAD-a.

Ravmond je Carver roĊen 25. svibnja 1939. u Orego-nu. S mladim je bratom odrastao u jednom gradiću u drţavi

Washington. Otac mu je bio pilar, majka povremenu!208

konobarica. Iako su oĉeva povremena pijanstva ţalosno djelovala na obitelj, mali je Carver uţivao kad mu je

otac ĉitao Bibliju, Zanea Graya ili mu priĉao djedove doţivljaje u graĊanskom ratu. Uz ljubav prema lovu,

budila se zarana u njemu ljubav prema knjiţevnosti. Prvu mu je, ribiĉku priĉu, na pisaćem stroju napisala majka.

Nije prihvaćena u ĉasopisu, ali je Carver bio zadovoljan stoje krenula u svijet.

Pošto je završio srednju školu, zaposlio se, uz oca, u pilani, ali je mrzio taj posao. Godine 1957. oţenio se šes-

naestogodišnjom Mariannom Burk, koja je već nosila prvo od njihovo dvoje djece. Krvavo su se borili da odrţe

svoju malu obitelj i, kako kaţe Carver'u intervjuu, nisu uopće imali mladosti. Borili smo se najbolje što smo

umjeli.

Kad je stupio u jedan kalifornijski college, upisao je kolegij literarnog pisanja, koji je vodio John Gardner, što će

utjecati na cijeli njegov stvaralaĉki ţivot. Gardner mu je pomogao raditi na priĉama i uĉio ga, kako kaţe sam

Carver, upotrebi obiĉnoga jezika kojim se sluţimo u svakodnevnom govoru.

Poslije diplome, pokušao je jednu godinu studirati na uglednom sveuĉilištu u Iowi, gdje je doktorirao i John Gar-

dner. Carver se pak morao vratiti u Kaliforniju, gdje je noću radio u bolnici, a danju pisao. Ubrzo mu je u

Chicagu objavljena priĉa Hoćeš li, molim te, ušutjeti, molim te? Taje novela uvrštena u antologiju ameriĉke

kratke priĉe, ali je stanje Carverovih bivalo sve teţe. Najgore je što se Ray-mond propio.

Usprkos teškom alkoholizmu, objavljuje priĉe (i pjesme) u sve uglednijim ĉasopisima. A kad je McGraw-Hill

1976. objavio njegove 22 kratke priĉe pod naslovom Hoćeš li, molim te ušutjeti, molim te? usprkos svim

neprilikama, Ilavmond je stekao glas velikog pisca. Ĉak mu je i ţena us-|)jcl;i završiti srednju školu. Njegova je

proza proglašena ogoljenom, mišićavom, ravnom I lemingwayevoj. Bilo jo oĉito (l.i umje sva proza

autobiografska. Najbolje ju to znao on Hum, ali mu se to nije sviĊalo. Ako nisi posebnu vrsta pisca,

209

i vrlo nadaren, govorio je Carver, opasno je, svezak za sveskom, izbacivati svoju autobiografiju... Najbolje je

malo autobiografije i mnogo mašte.

Newsweek je već 1967. visoko ocijenio Carverovo djelo: Carverove su priĉe pune kristalno izbrušenih detalja,

likova i razgovora, paţljivo odabranih da otkriju jad, nesreću i povremeni uţas što se skrivaju ispod obiĉne i

banalne površine...

I Carverove pjesme su usredotoĉene na tu nevolju i oĉaj, osobito kad se odnose na osobu koju voli. Poznajući,

tako, njegove sloţene odnose s ocem, od Biblije do pile i alkohola, drukĉije nam zvuĉe pjesnikovi stihovi koji

pokazuju ĉestu potrebu sina da se obrati uspomeni oca i izrazi mu svoju zahvalnost:

FOTOGRAFIJA MOGA OCA ; U DVADESET I DRUGOJ GODINI

Listopad. Ovdje u ovoj mraĉnoj, nepoznatoj kuhinji Promatram mlado lice moga zbunjenog oca. Smješkajući se

krotko u jednoj ruci drţi Bodljikavu ţutu preĉku za ptice, u drugoj Bocu karlovaĉkog* piva.

*) Kako i mene, u zrelim godinama, ĉesto muĉi potreba da zahvalim ocu kad mu je bilo upravo 22 godine, znam

da nije imao bocu piva u ruci, ali nisam mogao Carlsberg jednostavno ne zamijeniti karlovaĉkim. Preblizu je u

nazivu i ideji. Otac je moj u 22. kao šumarski sin, na fotografiji, gorštaĉki (Romanija!) zarastao u mrku bradu i

moje, neprovjerene uspomene. Djed mi je zacijelo pio nekakvo karlovaĉko pivo (znam!) i mislio na nadarenoga i

neuspjeloga budućega sina i (unuka!). Boca karlovaĉkoga piva mala jo, nedokazana sponn s Carve-nivom

Hiulhinnm o kojoj ćo biti još rijeĉi,210

U trapericama i takvoj košulji, naslonio se .

Na prednji branik Forda, negdje 1934, Htio bi ispasti simpa i prpošno pred potomstvom, ^ Naherio stari

klobuk na uho, isplazio jezik.

Ali ga oĉi izdaju, i ruke ■:

Koje mlako nude preĉku bez ptice '

I bocu piva. Oĉe, volio sam te,

Tek sad ti mogu reći hvala, jer ni ja ne podnosim piće, Pa ĉak i ne znam poštu gdje,ima ribe.

U osam kratkih tekstova koji oblikuju njegovo Bijesno doba, osobito u sedamnaest priĉa što sastavljaju njegovu

knjigu O ĉemu govorimo kad govorimo o ljubavi, Carvera sve više zaokuplja ĉesto straviĉan obrat, nagore, u

ljudskom obiĉnom i svakidašnjem ţivotu. Pri tome i te kako rabi lakonski, krajnje ogoljeni stil (Hemingway je

ĉista rana gotika prema njemu, a Ĉehov ĉak i — barok), a raskošnost njegovih detalja razvija se uvijek u saţetu a

bogatu priĉu. Kritiĉari prepoznaju novi val u njegovoj prozi, bez ikakve pišĉeve sentimentalnosti. Pruţa nam

patos i satiru bez crnoga humora, jednostavnu vještinu uz koju je jukstapozira-na sloţenost osjećaja. Oprezniji

kritiĉari naziru monotoniju izraza,teme i strukture, smatraju daje nova zbirka (O ĉemu govorimo kad govorimo o

ljubavi) moţda dojmljiva i uvjerljiva, ali se, osobito poslije sedamnaeste priĉe — proza ponavlja.

Nakon kraćih izleta u poeziju, usprkos sve većoj prozaiĉnoj popularnosti, alkohol gaje 1976.-1977. zgromio.

Prelazio je iz ljeĉilišta u ljeĉilište, zapadajući iz potpunih pomraĉenja uma u duboke depresije. Obitelj se

potpuno raspala. Iako će se rastati tek 1982., od svibnja 1977. ţivio je potpuno sani. U srpnju istr godinu, poslije

ĉetvrte alkoholi-carske hospitalizacije, uspio se zaustavili. Ponosniji, sam šio sam prcsldo pili, nct\u na sin; što

sam uĉinio u ţivotu,

211

izjavljivao je tada. I ostao pri tome. Jedino je nastavio pu-šiti i u pedesetoj je godini platio svoj dug ţivotu u

kojem se nije štedio. Nije koliĉinski napisao mnogo, ali je iz ţivota obilno, i nemilosrdno crpao — sve.

Kada je 1983. objavljena peta i posljednja Carverova knjiga pripovijedaka, ova naša Katedrala, doĉekana je kao

pišĉev mali zaokret u njegovu osobnu ţivotu, stvaralaĉkim prilikama i odnosu prema knjiţevnosti. U pišĉevu se

glasu ĉulo više oprosta (opraštanja) nego u prethodnoj njegovoj prozi. Bilo je više razumijevanja za sudbinu

njegovih junaka nego u prijašnjoj prozi (iako su i to nijanse o kojima kritiĉari, kao i obiĉno, ĉesto govore olako).

Osamnaest priĉa, skupljenih u Katedrali, prema pišĉevu su mišljenju ipak plemenitije. Kazao je Carver: Znam da

sam otišao na drugu stranu koliko sam mogao ili htio, zasjecajući sve do dna, iako ne baš do kosti. Još malo

dublje u tom smjeru pa bih se našao u slijepoj ulici i objavljivao stvari koje sam ne bih ţelio ĉitati.

O potrebi da kritiĉar otkrije neki zaokret u pišĉevu opusu, prepuštamo odluku samim ĉitateljima. Carverov-skoga

crnoga humora, zajedno s piscem, neće se ĉitatelji lako odreći. Osobitu pozornost neka obrate na priĉu Fina

sitnica., koja je postala za kritiĉare okosnica novoga Carvera. Kao i za Roberta Altmana u njegovu carverovskom

omnibusu Short Cuts, koji bi hrabriji prevoditelj mogao ponuditi u pohrvaćenoj inaĉici Poprijeko, ili još

nespretnije, Preĉacil O tome poslije još malo, jer je i Robert Altman svoje primisli zapisao.

Katedrala nudi ĉitatelju, vidjeli ste, sitnu cimetnu utjehu kakvu, inaĉe, ne nalazimo u Carverovu djelu.

Iako u ţivotu nije bio maţen, moţe se Ravmondu Car-veru pripisati mnogo knjiţevnih nagrada, razliĉita znaĉaja,

od priĉa u mnogim antologijama do tri nagrade O. Hc.nryja, do Guggenheimove zaklade ili one znaĉajne

pripomoći Mi/d-red i Harolda Slraussa Livingsa. l'oulijo brojnih predavać-kih pokušaju po (Ukultetirnu,

uglavnom iz nevoljo,212

se karijere definitivno odrekao 1983, pošto je primio spomenutu Straussovu potporu, koju dodjeljuju Ameriĉka

akademija i Institut za umjetnost i knjiţevnost (35.000 dolara, godišnje, u 5 navrata, kao jedan do dva asa Petea

Samprasa, ili moţda ĉak i Changa!).

Do smrti je Ravmond Carver ţivio u u skladnom braku, sa suprugom i suradnicom u brojnim poslovima,

pjesnikinjom i novelistkinjom Tessom Gallagher. Radio je na mnogo varijanti rukopisa, osobito uţivajući u

procesu stvaranja. Nije vjerovao da proza moţe i mora donijeti znaĉajne osobne, moralne ili društvene

promjene.. Samo je dobro da je ona tu da bi nam pruţala ludi uţitak kad je pišemo, i još onaj posebni uţitak kad

ĉitamo nešto što traje i namjena mu je da traje, toliko dobro koliko lijepo, samo po sebi i u sebi. Nešto što iskri

— ostavlja trajan i snaţan sjaj, makar i mutan.

Je li on telefonirao, zvonio na vratima ili se jednostavno pojavio u mom stanu u deveterokatnoj zgradurini May-

floiver, gdje sam ja imao dvostruki stan (jednu spavaću sobu, po ĉemu se jedino raĉuna veliĉina stana u SAD; a

dvostruki je samo znaĉio da se stan, sa zajedniĉkom kuhinjom, moţe lako podijeliti na dvoje ili više stanara!) na

šestom katu, to je sad teško utvrditi. Ne sjećam se ni kako je Ray ušao u moj smušeni ţivot ni kako je zauvijek

izišao iz njega.

Dobro pamtim njegov glas. Priliĉno tih, suzdrţan, bez mnogo rijeĉi. Kao što sam poslije shvatio da Ravmond

Carver piše, tako je i govorio. Malo, kratko, s popriliĉno ironije koja je obojici odgovarala.

Najĉešće ĉujem njegov glas u kasne noćne sate, vjerojatno u dane kad se u samom Iowa Citvju nije moglo doći

do alkohola, u trgovini. Iowa je bila polusuha drţava i nikakve se ţestice nije moglo kupiti preko cijeloga

vikenda, od |)clk;i do ponedjeljka u podne. Sama trgovina vina i ţeni h i\ k.m 1 je rodila, bila je oko koju milju

(moţda 4-5) izvan I'.i.kI.i, ;i noću (i inaĉe) unosio se u studentskom gradiću,

213

gdje je preko trideset kafića radilo cijelu noć (ali potkraj tjedna, bez alkohola), kupiti pravoga, europskoga piva

kod Dirty Joea u svako doba dana, noći i tjedna. Kako je Bud (Budweiser) bilo jedino pivo koje je pošteni

Europljanin (od ameriĉkih jadnih piva, Miller's itd.), inaĉe mogao uopće piti, ja sam nastojao imati 6 boĉica

kakvoga-takvog belgijskog ili irskog piva uvijek u hladnjaku. U tome, naravno, nisam uspijevao, a za Raya su to

ionako bile smiješne koliĉine i vrste pića.

U sitne bih sate gdjekad zaĉuo njegov tihi i poznati glas. Najvjerojatnije su to bili kobni dani kad se prave ţestice

nije moglo kupiti u gradu. Ray bi jednostavno upitao:

— Any booze?

Ako bih potvrdio da imam pića, Ray bi provjerio je li meni jasno što je to, za nj, any. Za naš je sastanak any sva-

kako bilo barem pola galona ţestice, po glavi stanovnika. (Takva su pakovanja.) Iz moje socijalistiĉke mladosti

još je viski bio luksuz, a burbon eliksir za koji sam bio ponosan što mi je postao dostupan na Srednjem zapadu.

Raymond Carver, iz ovih ili onih razloga, nije tada bio lud za viskijem. On je bio zadovoljniji Gordon's vodkom

ili tequilom s kakvim voćnim sokom, vjerojatno naranĉinim (po mojem izboru). U mojoj kući samoposluţivanje

je radilo do u kasne sate, i nikad nije bio problem kupiti soka, svjeţega francuskog kruha i takvih gluposti.

Glavno je da boozea bude bar u polovicama galona.

Kad sam imao goste, uvijek bih pripremio bar pola galona ţestice (kupovao sam ĉesto i preko Mississippija, u

Illinoisu, gdje je bilo liberalnije i slobodnije, prodavaĉ me gdjekad molio da se parkiram s druge strane trgovine,

tako da ni sluĉajno ne vidi registarsku tablicu susjedne Iowe).

Ne znam koliko sam se već bio sprijateljio s Rayom, ali znam da .sam u drugoj prigodi već bio spreman na

sokove svake vrste; ţešće je donosio i on. Bila su pri ruci bar dva galona lcquilc. Bijaše tele pred vecer, ;i ja

nisam bio, nasuprot njihovoj navici, viĉan da /, i •;; I i < ■ 11 /.alijnvum nokov214

pa ni dovoljno opskrbljen takvim napicima. Kad smo Ray i ja krenuli na ţesticu, soka je ubrzo ponestalo, pa sam

noću bar dva puta silazio liftom po njega.

U liftu sam zamijetio, te veĉeri, kako u kutu, uporno sjedi mlaĊa ţena dobre volje i široko otvorenih oĉiju. U do-

mu, gdje su uglavnom stanovali studenti, predavaĉi, pisci i umjetnici svih nacija, već sam lako prepoznavao

simptome narkomanije. Marihuana se, za razliku od obiĉnih cigareta (gdje se traţio dogovor klase), slobodno

pušila na predavanjima i manje smetala studentima od obiĉne pljuge.

Simpatiĉna djevojka nije promakla mojoj pozornosti, pa sam, vraćajući se sa sokovima, trajne i opetovane

susrete iz lifta spomenuo i Carveru. Ray mije mirno rekao:

— To je moja ţena.

Ušeprtljio sam se oko toga daje dovedem u stan, k njenu suprugu, ali je Ray odmahnuo rukom:

— Već će nas ona naći. Brzo. Bar za dva sata.

Tada još nisam znao da trenutaĉno igram malu ulogu u prozi Ravmonda Carvera. On je govorio jednostavno i

kratko, kao i njegovi junaci, koje tada još nisam poznavao. A ja i nisam bio viĉan sloţenijem razgovoru, na

engleskom, pa ĉak ni na hrvatskom.

Nakon nekog je vremena gospoĊa našla moj stan i u njemu krevet u koji se veselo zavalila. Mi smo nastavili s

tequilom i ja sam ubrzo odlazio praznim liftom po novi sok.

Ray je pio mnogo, ali lako, bez ikakvih znakova jeftinog pijanstva. Govorio je odmjereno, razumno, s blagom

dozom humora i oĉite sumnjiĉavosti u sve i sva, pa i u nas dvojicu, naravno.

Glupo bi bilo reći da nas je vezalo samo ono pola galona ţestico. Bilo je i drugih dodirnih toĉaka u razgovoru.

Mene je zanimalo njegovo putovanju po drţavama, za volanom, s bratom. () lome sam i preveo i ol>javio

njegovu pjesmu l'ijrm duh i'o.-ini. Savjotovuo mi je <l:i .se na l.akvo putovanje po SAI), o kojem mini ja

Biialrio, nviikiiko uputim

215

udvoje (u dva šofera) i s — pištoljem. Suzdrţano se smijao kad je priĉao o svom putu za volanom i — galonom.

Od cijele njegove literature, koja je tada tek rasla, ostala mi je (i još je na mom stolu) zbirĉica pjesama Winter

Insomnia. Nije mije ni potpisao (da se sad imam ĉime hvaliti!), ne smatrajući sebe znaĉajnim piscem (ni Šoljan

mi nije volio potpisivati knjige, na jednoj je tek upisao psovku). Nasmijao se mojoj opaski da ću ga jednom

prevoditi. U to nismo ni on ni ja vjerovali.

Osim ţestice, privlaĉilo je, ĉini se, Raya meni nešto ne toliko slavensko, koliko — rusko (po njegovu mišljenju).

Nije znao ruski, ali je volio da mu gdjekad što kaţem na ruskom. Diskretno se smiješio, kao i uvijek, izmeĊu

dvije velike ĉaše.

Nisam slutio da se već pomalo lijepi na njega etiketa ameriĉkoga Cehova. Znam zašto, ali sad isto tako znam da

je — pogrešna. Od Cehova, pa i Hemingwaya, Ray je lakon-skiji i ĉistiji. U ruskoga Cehova junaci bi govorili na

dijalektima i socijalnim jezicima, u Carvera govore svakidašnjim jezikom, kojim se i on sluţio. Any booze?

Ništa više. Pogledajte film Short Cuts.

Spominjali smo, osim Cehova i Hemingwaya, gdjekad i Kafku i Gogolja. Za Hašeka je malo znao, koliko i za —

Karla Maya, recimo. Za laţnoga kaubojskoga pisca, koga sam ja gutao u djetinjstvu, nije ni ĉuo. Kao ni ostala

Amerika.

Kad sad vidim kolik je opseţan filmski scenarij, sa svojom drugom ţenom, udovicom i spisateljicom Tess

Gallag-her, napisao o Dostojevskom (bio bi to maratonski film da ga je snimio Carlo Ponti, koji je bio blizu tom

pothvatu), usuĊujem se pripomenuti da sam i ja moţda malko skrenuo Ca-rvorovu pozornost na prozore u I

)o,stojevskoj;a, kroz koje još nije /avii'iv.'io. Najviše j',a je zanimao moj iitlere;; za Hji'soi'f, kao i moj pul, u

SSSK, poradi I )o,stojovMkoj',u, le moji niinrel.i216

s unukom, arhitektom Dostojevskim, u Peterburgu. Bjesovi su se, sjećam se, jednoga dana, na engleskom, jasno,

pojavili u širokom Carverovu dţepu. Moţda, usuĊujem se reći, u tom dţepu poĉiva i pišĉeva ideja da se lati

scenarija o Dostojev-skom (220 stranica!). Nikakav drugi scenarij nikada nije pisao. Bio je rasni pripovjedaĉ.

Interes za Dostojevskoga bila je iznimka u njegovu djelu, pa i knjiţevnom ţivotu. U drţavi Washington Carver

je pisao, osim o Peterburgu i ostalom iz pišĉeva ţivota, i o robijanju Dostojevskoga u Sibiru! Na prvom gaje

mjestu zanimao ţivotopis Dostojevskoga. Više nego samo djelo.

Preko poezije Ravmonda Carvera nemoguće je olako prijeći, ne samo zato što je izvrsna (i što ju je sam volio

gdjekad više od svoje proze; to su ipak proizvoljne kritiĉarske fraze, jer je on sam rekao: Nisam ja "roĊeni"

pjesnik. Mnoge sam pjesme napisao jer nisam imao uvijek vremena da pišem prozu, svoju prvu ljubav), nego i

zato što je dio jednoga zajedniĉkog djela, jednoga, recimo, Carverova nenapisanog romana, podijeljena na priĉe i

stihove. Spomenuo sam samo pjesmu o ocu, kao kratki sinov prilog biografiji oca, koga je toliko volio a tako

malo za njega uĉinio. Kako su me mnogi upozorili na Ravove stihove iz Besanice, izabrao sam i pjesmu Balzac,

koju su zapazili mnogi knjiški moljci i ljubitelji ne toliko sama Balzaca koliko knjiga i pisanja uopće.

BALZAC

Zamišljam Balzaca u noćnoj kapici

postoje trideset sati proveo za pisaćim stolom,

puši mu se para s lica i

rumena, halja lijepi

z;i dlakava stegna

dok se ĉeška i .stoji

pred otvorenim prozorom.

217

Vani, na bulevarima

Tuste bijele ruke vjerovnika

glade brkove i kravate,

gospoĊice maštaju o Chateaubriandu

i šetaju s mladićima, dok

prazna kola tandrĉu i zaudaraju

po osovinskom mazivu i koţi.

Kao krupan, teretni konj, Balzac

zijeva, hrţe, klati se

prema zahodu

i, razdrljivši halju,

pušta debeo mlaz mokraće

u krhku školjku iz ranoga

osamnaestog stoljeća.

Da, kao što mnoge pjesme Slavka Mihalića, svojom slojevitom graĊom, mame da se od njih satkaju novele, dra-

me, romani, eseji (mnogo od onoga što jest već u njima, unutra), tako i djelo Ravmonda Carvera izviruje, kao

jedan jedini posao, iz svega ĉega se dotaknuo. Kako izgledaju brojne njegove knjige danas? Osim tri zbirke

(moţda ih je ipak i pet?) jasno omeĊene priĉama (od kojih je jedna i Katedrala), u drugima ćemo naći fragmente

od kojih je satkano Carverovo knjiţevno djelo koje nije uvijek lako dijeliti na ţanrove. U Vatrama, posvećenima

Tess Gallagher, u izboru su pjesme, eseji i priĉe, u zbirci Bez fraziranja, molim jesu rane priĉe, odlomak romana,

pjesme (meĊu kojima je i Bez fraziranja, molim, nadahnuta uspomenom na Pasternakova Ţivaga), bilješke (tu je

i zapis o scenariju Dostojevski), prikazi knjiga, zaseban esej o prijateljstvu i razmišljanja o .svetoj Terezi...

U tim ćemo izborima naići i na brojne, l,nĊe znpi.se o Carveru:218

Carverov knjiţevni domet moţe se usporediti samo s najboljim ameriĉkim pripovjedaĉima — Hemingwayem,

gospoĊom Welty, Salingerom, Cheeverom...

Nisam ja imao nikakvih studentskih obveza prema Carveru, teško se i on sam snalazio u svom nastavništvu

(jedva je preţivljavao, uz obveze prema obitelji), ali je John Cheever bio tu negdje, visoko izmeĊu nas. Prvi me

Carver upozorio da je s nama na faksu velik pisac (onda već vrlo popularan zahvaljujući ekraniziranom

Whapshotskom ljetopisu).

Mene se, mimo Cheeverove literature, dojmila zgoda koju sam i zapisao, kada sam velikoga pisca vidio kako, po

snjeţnoj mećavi, u ruci, na ulici nosi ĉašu viskija. Protumaĉio mije poslije da ne ţeli gubiti vrijeme — izmeĊu

dvije krĉme. Upamtio sam kad nam je rekao da u Iowa Citvju ima tridesetak krĉmi koje rade cijelu noć i da

ćemo ga zacijelo u jednoj od njih naći, te da ondje moţemo o svemu razgovarati, ĉak i o — literaturi.

Carvera je još više veselio Cheeverov odnos prema Sveuĉilištu. On se, Cheever, kao visiting author, selio s

jednoga na drugo, s kraja nakraj SAD, ostavivši za sobom mnoge neplaćene raĉune, od hotela do telefona, a i

poneku ucviljenu djevojku ili ţenu. Pobjegao bi ne toliko zbog raĉuna koliko zbog potjere za njim koju bi,

potkraj semestra, organizirala — ţena.

Ima li boljega suvremenog pripovjedaĉa odRajmonda (■nrvera? Moţda ih ima pregršt sliĉnih, ali nijedan nije

bulji... Prije 200 godina, Wordsworth i Coleridge najavili su da im je cilj pisati "jezikom kojim se zaista i sluţe".

Nijedan od njih nije to potpuno ostvario. Raymond Carver jest. I loje sjajno.

Mu koliko ne teško i polnko otvarao pristup izuzetnom (li miiijmIii poiielnioHti) djelu Knvmotln C;irver;i, prvi

jojasniji

219

pogled, za ĉitateljstvo, kao i ĉesto, pao — s velikoga ekrana. Na mom se videu, kao i u moga sina, ĉesto vrti film

Short Cuts, koji se moţe opisno prevesti kao popreĉni opis cijelo-vitoga, a rasutog djela Ravmonda Carvera. Ili

kako poprijeko, preĉacem doći do cjeline carverovštine. (Nema prave veze s fimskim terminom reza, što cut

inaĉe znaĉi.)

Osim za pjesmom Limunada, Robert je Altman posegnuo za devet Carverovih kratkih priĉa, od kojih su samo iz

ove knjige uzete dvije (Vitamini i Fina sitnica). A Fina sitnica, donekle, ostaje i temeljna dramaturška priĉa

ovoga scenarija (filma).

Osim što opetovano moţemo vrtjeti Short Cuts i tako neprestano prelistavati jedinstvenu (jedinu, uvijek istu!)

Carverovu knjigu, Robert Altman nam je ostavio i sjajan predgovor uz filmsku storiju i studiju o Carverovu

djelu.

Piše Altman daje Carver poeziju stvarao od proze. Da je, kako tvrdi kritika, otkrivao neobiĉnosti skrivene iza ba-

nalnosti. Reţiser priznaje da je i njega najviše inspiriralo ljudsko ponašanje, puno tajnovitosti i nadahnuća.

Vaţno je i toĉno kad Altman kaţe da je cijelo Carverovo djelo jedna jedina priĉa koja govori o sluĉajevima koje

su doţivjeli ljudi u trenutku kad im u ţivotu dolazi do nekog obrata. Moţda se za dlaku mimoilaze s nesrećom,

moţda nastavljaju ţivjeti u svijetu gdje okolnosti ne ţele znati jedna o drugoj. Njegova priĉa mnogo više govori

o onome što ne znamo, nego o onome što znamo, i ĉitatelj neprestano popunjava rupe i otkriva ono neizreĉeno i

nesvjesno.

Uzeli smo sebi slobodu, kaţe Altman, da prilagoĊujemo Carverovo djelo filmu: junaci prelaze iz jedne priĉe u

drugu (kao što recimo Jack Lemmon ulazi tamo gdje ga u Carverovoj prozi uopće nema). Iako su mnogi ĉistunci

moţda razoĉarani, jedinstvo filmske priĉe odrţala je i sjajna suradnja s brojnim glumcima, koji nisu nikada prijo

nastupali zajedno.

Knberl AI Inu u i u po/orio j<< udovicu 'IVmn (Jallunlicr na slobodniji pt'iHtup Cui'vitovii djulu, u kojem Cc

luli i220

i ispreturane njegove priĉe (ĉak i s poezijom). Tess je podrţala slobodni pristup Roberta Altmana, ĉiji je

Nashville Ray vrlo volio. Kinematografska preobrazba knjiţevnoga djela, tvrdi Altman, dolazi do izraţaja na

najneoĉekivani-jim mjestima i na najneoĉekivaniji naĉin.

Proĉitao sam sva Rayova djela propustivši ih kroz vlastiti filter. Emocionalno odvojene majka i kći u filmu

(jedna je u jazzu, druga svira cello) stvaraju glazbeni most u filmu, kojeg nema u Carverovoj prozi. Tess

Gallagher ove junakinje smatra potpuno identiĉnim Ravovim junacima, kao da su izišli, recimo, iz Vitamina u

ovbj knjizi.

Pogled Ravmonda Carvera na svijet u kojem ţivimo blizak je Altmanovu: to je struktura sreće i nesreće u ribar-

skoj sceni, u kojoj se otkriva leš, ili pogotovo automobilska, kobna nezgoda u kojoj umire djeĉak o svom

roĊendanu (Fina sitnica).

Za pozornicu (ambijent) Altman je zamijenio sjeverozapadnu pacifiĉku obalu Sjedinjenih Drţava juţnom Kali-

fornijom, ne da bi ukljuĉio Hollywood i Beverlv Hills, nego mnogo manja mjesta i skromnija predgraĊa Los

Angelesa.

Pogodnije je to podruĉje gdje se junaci mogu susretati.

Junaci neprestano priĉaju male priĉe o svom ţivotu. Mnoge su priĉe doslovno Carverove, ili su ih one nadahnu-

lc, tako da smo u filmu nastojali ostati što bliţe Carverovu svijetu...

Ako je na nekim mjestima posegnuo za vlastitom sen-zibilnošću, Robert Altman zna da bi Ray Carver shvatio da

sam ponegdje krenuo dalje od samoga odavanja poštovanja njegovu djelu. U filmu se dogodilo i nešto novo, a

moţda je to najvredniji oblik poštovanja...

Kao stoje i Altman zapravo u prvom redu prelistavao Ciirvri-.-i, tako ćemo i mi, pogledamo li njegove Short

Cuts, ponovi) zaviriti u Carvorovu priĉo, ĉak i u one dijelove koje nije doslovno napisao.

221

i

H"HH<

Popušio sam dvije-tri marihuane s Ravmondom Car-verom, nespretno, kao slijepac u Katedrali. Popili smo mno-

go više i umjereno priĉali. Nikad nismo bili pijani, ĉak ni pripiti. Vozili smo sigurno i malo. Obnoć na koji

napitak i countrj, koji sam ja više volio (pravio se).

Onda smo se neprimjetno rastali. Posljednja je tema razgovora, mislim, bio moj telefonski raĉun. Prijani su na-

njušili kako mogu s moga telefona zvati i kad mene nema. Stanje bio otvoren. Zvali su i Juţnu Ameriku. Skupilo

se 180 dolara duga. Bojao sam se kao i moj jadni otac, koji nije spavao zbog neplaćenih sitnih raĉuna jer još —

nisu stigli.

Odluĉio sam se obratiti Rayu za savjet. Ipak je njegova tadašnja ţena (ona iz lifta!) radila u telefonskoj kompa-

niji. Dakako da mi ona nije htjela ni mogla pomoći. Ray me samo uvjeravao daje to smiješno malen raĉun.

— Ti ionako odlaziš. Odi i ne brini. To je small beans! Nisam bio miran. Traţio sam utjehu i od Raya i od nje.

On je našao naĉin kako daje od nje dobije.

Zvao ju je, mirno, u Kaliforniju. Small beans. Ionako sam već u dugu.

— Ti mu se sviĊaš — rekao joj je bez potrebe. Oĉito je ona pitala otkud on to zna.

— To se vidi — prisnaţio je Ray. — Znam ja njega. Još su se malo smijuljili, i on je spustio slušalicu. Bio

sam, i ne znajući, u nekoj njegovoj kratkoj priĉi. Koju vjerojatno nije nikad napisao.

Rastali smo se. Vjerojatno se s visoka (koliko je bio viši) rukovao sa mnom. U jednostavnim, širokim hlaĉama ili

trapericama, flanelastoj košulji. Bujna, kovrĉava kosa i pretih glas za krupna ĉovjeka, gdjekad i nejasan. Guste,

crne obrve. On o meni nije gotovo ništa znao, a ja nisam slutio da se opraštam s velikim piscem.

Kad me je pui., iH'K<l.jc sredinom oanmĊonotih godina, nanio u IV; 111 h I n li m k 11 zraĉnu luku, u kiiinku

Mani /npa/in222

englesko izdanje Priĉa Raymonda Carvera. Kupio sam ga. Podebela, broširana knjiga, kako se pokazalo,

sadrţavala je, osim poezije, tako reći sabrana njegova djela. Sve tri glavne zbirke pripovijedaka, ukljuĉivši i

Katedralu.

Proĉitao sam tri-ĉetiri priĉe u avionu. I vratio se u Zagreb. Napuhavao sam svoje sitne brige i pisao o nekim is-

konskim stvarima. U Carvera nisam pošteno ni zavirio. Da sam ga onda još spomenuo uredniku ove knjige —

tada je Crnković 25 godina bio na drugom mjestu — zacijelo bi bio spreman objaviti Carvera; proĉitao bi ga,

moţda i popratio prijevodom i onim što se onda o Carveru već pisalo. I u Europi. Alija nisam uĉinio ništa.

Danas, meĊutim, Crnković i Antiĉević objavljuju Katedralu koju sam tako davno bio ponio iz Frankurta. Izdavaĉ

je bio londonski Pan Books.

Onda sam, negdje u kolovozu 1988., uoĉi svog roĊendana, na Rabu gledao, na RAI Uno, udarni dnevnik tali-

janske televizije. Usred programa spiker je rekao daje danas umro veliki ameriĉki pisac Ravmond Carver. Nisam

se mogao snaći. Sramotno je reći da sam se ne samo prenera-zio što je umro Ray (tako mlad!), nego sam se još

više iznenadio da je u velikom svijetu Ray već bio znamenit pisac.

Pošteno sam proĉitao cijelu knjigu i opet poĉeo mućkati oko toga da se pokojnome Rayu objavi bar jedna knjiga,

što prije. Neki zagrebaĉki ĉasopisi pomalo su poĉeli objavljivati Carverovu prozu, ili poeziju, a istoĉniji izdavaĉi

koji se, u svojoj drţavi, nisu nikada mnogo brinuli oko autorskih prava, krenuli su i s knjigama.

Ubrzo sam primijetio da mladeţ ĉita i već bolje poznaje« Raya Carvera od starijeg naraštaja, ĉak i od ponekih

nekadašnjih Ravovih prijatelja koji su s njim, za zimske besan icc, popili pokoji galon teguile.

rvild mi je u l,o vrijeme siudenlica dramaturgije pred-lo/ila uprizorili pripovijetku Ktitfilntlu, oprezno me priupi-

tala /nam li za pinca llnvniunda <'.-irveru. K.ekno sam da

223

znam, ali sam kukaviĉki zatajio da sam ga i osobno poznavao. Trudili smo se, ona i ja, kako da slijepca

postavimo u glumaĉkoj ulozi na sceni, a ja sam, naravno, usput mislio kako je Carver toliko narastao da o njemu

već slušam od svojih studenata. Sam se Ray nije nikada stidio da neprestano uĉi — od ţivota. Od finih je sitnica

sazidao katedralu.

, Ivan KušanNakladnik ALGORITAM d.o.o. Zagreb, Gajeva 12

Za nakladnika Neven Antiĉević

Tehniĉki urednik Roman Marcinjaš

Korektura

Rosanda Kokanović . Marija Špiranović

Obrada i prijelom BAKAL d.o.o. Zagreb

Tisak: DAN, Ljubljana naklada: 1500 komada

CIP - katalogizacija u publikaciji Nacionalna i Sveuĉilišna biblioteka

UDK 820 (73) -31- 862

CARVER, Ravmond

Katedrala / Ravmond Carver; s ameriĉkog preveo Ivan Kušan;. izd. - Zagreb: Algoritam, 1997. - 224str; ilustr.;

24 cm

Prijevod djela: Cathedral.

970902089