32

34. OBNAVLJANJE VIZANTIJE

Vladavina Teodora II Laskarisa (1204-1258) pokazala je da Nikejsko Carstvo ni u kulturnom pogledu nije zaostajalo za starom Vizantijom. Za patrijarha je doveo prostog i ograni~enog kaludjera Arsenija; prema Rimu je imao veoma rezervisan stav i nije hteo ni da ~uje o pot~injavanju gr~ke crkve rimskoj.

Zamalo nije doslo do teskih zapleta usled sporazuma izmedju Seld`uka sa Mihailom Paleologom koji je, optu`en zbog veleizdajni~kih namera, pobegao u Ikoniju. Ali, nova mongolska najezda osujetila je sultanove planove; umesto da zarati sa Vizantijom, sultan je morao da ih moli za pomo}. Ovoga puta su Vizantinci dosli u bli`i kontakt sa Mongolima. U Nikeju je stiglo mongolsko poslanstvo.

Na Balkanskom poluostrvu nastavljale su se borbe sa Bugarskom i Epirskom despotovinom. Bugarski car Mihailo Asen (1218-1241) zaposeo je oblasti u Trakiji i Makedoniji koje je Vatac bio oduzeo Bugarima. Vizantinci su Asena naterali na povla~enje, pa je sklopljen mir. Posle pada Mihaila Asena, u Bugarskoj su izbili nemiri, i na presto u Trnovu je do{ao Konstantin Tih (1257-1277).

Teodor II je zaposeo Dra~ i makedonsku tvrdjavu Serviju, {to je u~inilo kraj nikejsko-epirskom sporazumu.

1257. izbio je rat. Za vreme ratova sve ja~e se ispoljavao antagonizam izmedju Teodora II i predstavnika vizantijskog plemstva. Ovaj sukob je ubrzao propat dinastije Laskaris.

Kada je Teodor 1258. umro, carska kruna je pripala njegovom sedmogodi{njem sinu, Jovanu IV. Za regenta Teodor je je odredio svog prijatelja Georgija Muzalona, a velika{i su caru morali da daju zakletvu. Deveti dan posle njegove smrti, Georgije Muzalon je ubijen. Regenstvo je povereno Mihailu Paleologu, najistaknutijem predstavniku vizantijske aristojratije. Po{to je ovaj bio omiljen u vojsci, postavljen je za velikog dux-a sa titulom despota, a decembra 1258. ili jan.1259. progla{en je za savladara Jovana IV Laskarisa.

Naglo uzdizanje Mihaila VIII Paleologa obja{njava se i novim spoljnopoliti~kim zapletima. Sicilijanski kralj Manfred je, za razliku od Fridriha II, bio neprijatelj Nikeje. ve} 1258. on je zauaeo Krf i najva`nije gradove na epirskoj obali; nikejskom caru oduzeo je Dra~, a epirskom despotu Valonu i Butrinto. Epirski despot se pomirio sa ovim gubitkom i dao Manfredu svoju k}er za `enu. Ovom savezu pridru`io se i ahajski knez Viljem II Vilarduen, ~iji su suverenitet priznavale Atinska vojvodina i Eubeja. Na stranu trojnog saveza stao je i srpski kralj Uro{. Njegova vojska je 1258. zaposela Skoplje, Prilep i Ki~evo.

Mihailov brat Jovan Paleolog, sevastokrator, poveo je protiv koalicije ve}u vojsku s jakim kumanskim i seld`u~kim kontingentima. U jesen 1259. do{lo je u pelagonskoj ravnici do odlu~uju}e bitke u kojoj su Vizantinci potukli neprijatelje. I sam Viljem Vilarduen dopao se zarobljeni{tva. Najte`e je stradala Epirska despotovina; vizantijska vojska je upala u Epir i u{la u Artu. I Srbi su napustili gradove koje su zauzeli.

Na kopnu nije bilo vi{e ni jedne sile koja bi mogla da spre~i obnovu Vizantije. Ozbiljne smetnje mogle su se o~ekivati samo od Mleta~ke republike. Da bi se osigurao sa te strane, Mihailo VIII je stupio u dodir sa suparnicima Mle~ana, \enovljanima. 13. marta 1261. u Nimfeji je sklopljen ugovor. \enova se obavezala da pru`i caru vojnu pomo} protiv Mletaka, a za to je dobila vrlo {iroke privilegije: oslobodjena je svih carina i da`bina na teritoriji Carstva i imala je da dobije pristani{ta u svim va`nijim vizantijskim lukama, a posle restauracije i u samom Carigradu. \enova je osigurala sebi trgovinsku suprematiju na Istoku koju je od kraja XI v. u`ivala Mleta~ka republika. Vizantija je ostala zarobljenik obe italijanske republike.

Vizantinci su Carigrad povratili gotovo slu~ajno. u leto, 1261. carski vojskovodja Aleksije Stratigopul poslat je sa malo vojske na bugarsku granicu. Na prolasku kroz Trakiju saznao je da je Carigrad ostavljen gotovo bez za{tite. Trajalo je jo{ primirje sklopljeno avgusta 1260. na godinu dana i mleta~ka flota je s ve}im delom latinske posade krenula u ekspediciju na Crnom Moru. Aleksije Stratigopul je napao neza{ti}eni grad i u zoru 25. jula 1261. prodro u njega gotovo bez borbe. Car Balduin II je pobegao. Latinsko Carstvo u Carigradu je prestalo da postoji.

15.avgusta 1261. car Mihailo VIII Paleolog je sve~ano u{ao u Carigrad. Narod i sve{tenstvo iza{li su mu u susret nose}i ikonu Bogorodice Hodigitrije koja se smatrala za delo jevandjeliste Luke. Septembra iste godine patrijarh je u Svetoj Sofiji krunisao Mihaila VIII i njegovu suprugu Teodoru. Carev trogodi{nji sin progla{en je kao naslednik za vasilevsa.

Legitimni car Jovan IV Laskaris nije imao u svim tim sve~anostima nikakvog udela, a ne{to kasnije su mu iskopane o~i.

Povratak Carigrada bio je samo posledica politi~kih i vojnih uspeha prethodnih decenija. Njegovim povratkom polo`aj Carstva u svetu izmenio se iz osnova i Vizantija je ponovo sna`no uticala na evropsku politiku. Ali odr`avanje ovog polo`aja zahtevalo je vi{e sredsatva i snaga no {to ih je Vizantija u to vreme imala. Pre svega, bile su joj potrebne ve}a vojska i flota. Obnova zapu{tene prestonice iziskivala je ogromne tro{kove. Ve} krajem XII v. se pokazalo da Vizantija nije bila u stanju da se odr`i kao velika sila. Potisnuti u Malu Aziju, Vizantinci su stvorili novu dr`avu, ~vr{}u i zdraviju no {to je bilo staro Carstvo. Ali ova provincijska dr`ava imala je u njihovim o~ima samo prolaznu vrednost.

Doba latinske vlasti ostavilo je duboke tragove. U vizantijskim vodama gospodarile su italijanske republike. Njihove kolonije bile su razasute po celom Carstvu, njima je pripadala ve}ina ostrva u isto~nom delu Sredozemnog Mora. Gr~ka je takodkje ostala pod vla{}u Latina, a i Epirska despotovina, iako pod gr~kom vla{}u, izmakla je, zajedno sa Tesalijom, ujedinjenju. Znatan deo Balkanskog Poluostrva dr`ali su Bugari i Srbi. Istina, nijedna od ovih sila jo{ nije bila u stanju da protiv Vizantije preduzme akciju.

Sredi{te antivizantijskih planova bila je Sicilija, pa su odnosi sa Sicilijanskom kraljevinom ~inili ~vor Mihailove vladavine. Osvaja~ki planovi Sicilije mogli su biti efikasni samo uz papinu podr{ku, i stoga je Mihailo VIII Paleolog nastojao da spre~i sporazum Sicilijanske kraljevine sa Rimom. Dok je Sicilijom vladao Manfred, to nije bilo te{ko. U po~etku je Rim zauzeo o{tro neprijateljski stav prema obnovljenom Vizantijskom carstvu. Papstvo se nije lako pomirilo sa gubitkom Cardigrada i s ~injenicom da je Latinsko carstvo zamenjeno {izmati~kim gr~kim carstvom. Papa Urban IV (1261-1264) gajio je veliko neraspolo`enje prema Manfredu i, uop{te, prema [taufovcima. Car Mihailo je iskoristio antagonizam izmedju rimske crkve i [taufovaca i pribli`io se rimskoj kuriji obe}anjima o uniji.

Careve te`nje za obnovom vizantijske vlasti u balkanskim zemljama nailazile su na te{ko}e. Prema frana~koj Gr~koj, Mihailo VIII je u po~etku bio u izuzetno povoljnom polo`aju, jer je od vremena Pelagonske bitke Viljem II Vilarduen bio njegov zarobljenik, te je car mogao da mu diktira uslove pre nego {to ga je pustio 1261. da se vrati u Ahaju. Viljem II je caru polo`io vazalnu zakletvu i predao mu niz zna~ajnih tvrdjava na Peloponezu: Monemvasiju, Mistru, Mainu, Hijerakion. Ali, Viljema II je papa uskoro razre{io zakletve date caru i Mleta~ka republika je stala na njihovu stranu, duboko povredjena saradnjom Vizantije i \enove. Izbio je rat. Istovremeno, vizantijsko-djenovljanska flota napala je egejska ostrva.

Vodile su se borbe u Epiru i u Bugarskoj. Mihailo VIII je 1262. zauzeo crnomorske luke Anhijal i Mesemvriju. 1264. carev brat, despot Jovan Paleolog odneo je zna~ajnu pobedu i primorao epirskog despota da prizna suverenitet vizantijskog cara.

Borbe u ju`noj Gr~koj uzele su nepovoljan obrt. Rat se otegao, novca je nestalo, pa su turske najamni~ke trupe pre{le na stranu Latina. Vizantinci koji su bili prodrli u unutra{njost Peloponeza, pretrpeli su 1264. kod Makri-Plagi poraz i po~eli da se povla~e. Pora`eni su i saveznici na moru. U prole}e 1263. Mleci su razbili |enovljansku flotu kod Setepocija u Nauplitskom Zalivu. Zato je car promenio stav prema italijanskim republikama. Otkazao je \enovljanima savez, odaslao njihove brodove i stupio u pregovore sa Mlecima. Juna 1265. izradjen je tekst dogovora prema kome su Mle~ani dobili sve ranije i neke nove privilegije.

4. aprila 1268. vizantijsko-mleta~ki ugovor je ratifikovan, a klauzula o proterivanju \enovljana je otpala. Ugovor je potpisan na samo 5 godina. Sporazum s oba italijanska grada smanjivao je opasnost saveza Mletaka ili \enovljana sa antivizantijskim silama.

U medjuvremenu, Karlo An`ujski je savladao Manfreda u bici kod Beneventa, 26. februara 1266. i postao kralj Sicilije. Bio je veoma opasan za Vizantiju.

Ali Mihailo VIII je uspeo da privoli papu na obnavljanje pregovora o uniji. Papa je, pre svega, hteo da se ukloni gr~ka {izma i da se Sveta zemlja oslobodi nevernika, a nije mu bilo stalo do osvajanja Vizantije. Tako je Karlo An`ujski odvra}en od svoje ideje.

Prema zamisli Mihaila VIII, obnovljeno Vizantijsko carstvo trebalo je da obuhvati ne samo gr~ke i latinske dr`avice, ve} i Bugarsku i Srbiju. Godine 1272. Bugari su upali u vizantijske zemlje, ali su morali da se povuku i da se odreknu svojih gradova, pod pritiskom Tatara koje je Mihailo VIII pridobio.

Na Istoku su gospodarili Tatari u ju`noj Rusiji; Mongoli hana Hulagua u prednjoj Aziji i Mameluci u Egiptu. Usled neprijateljstava Mongola Hulagua i Mameluka prema prednjoazijskim Mongolima, veza izmedju njih mogla se odr`avati samo pomorskim putem koji se nalazio u rukama Vizantije. Stoga su oni morali da se sporazumeju sa Mihailom VIII. Tom sporazumu smetala je veza Vizantije sa prednjeazijskim Mongolima koja mu je slu`ila kao sredstvo pritiska na susedni Ikonijski sultanat. 1272. Mihailo VIII je sklopio ugovor o prijateljstvu sa ju`noruskim Tatarima.

Posle Lionske unije 1274. pod papinim uticajem Karlo An`ujski je morao da odustane od nameravanog rata i da pristane na primirje. I Mleci su marta 1275. obnovili ugovor sa Vizantijom na 2 godine. Vizantija je sada svuda pre{la u napad. Jo{ za vreme trajanja Lionskog sabora, Vizantinci su potisnuli an`ujske trupe u Albaniji, zauzeli Belgrad i Butrinto i opseli Dra~ i Valonu. Carev brat Jovan 1275. krenuo je sa jakom vojskom u Tesaliju, ali bez rezultata. Veliki uspeh Vizantija je postigla na moru i osvojila vi{e vi{e egejskih ostrva.

Pobolj{anje spoljnopoliti~ke situacije dovelo je do unutra{njih potresa. Narodu nije hteo ni da ~uje za uniju sa Rimskom crkvom. Stvorila se stranka tzv. arsenita koja se uporno protivila caru i novoj crkvenoj politici.

Kobnih posledica imala je mr`nja prema unionisti~kom caru u separatisti~kim gr~kim dr`avicama.

Papa Nikola III poku{ao je da stvori izvesnu ravnote`u izmedju Karla An`ujskog i Vizantije, medjutim 1281. na papsku stolicu seo je Francuz Martin IV slepo orudje Karla A. 3.jula1281. u Orijentu stvorio je savez sa latinskim carem Filipom i Mlecima protiv Vizantije. Pridru`ili su im se i vladari balkanskih zemalja.

Iznenada je nastupio preokret. 31.marta 1282. u Palermu izbio je ustanak koji se brzo pro{irio na celo ostrvo i u~inio kraj vladavini An`ujaca na Siciliji.